Na liparu Jeste li mi rod, siroii mali? Il' su i vas, moda, jadi otrovali?

Ili vas je, slabe, progonio svet Pa dooste samo, da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tunom pevajui set?...

Mi smo male, Al' smo znale Da nas nee Niko hteti, Niko smeti Tako voleti, Kao ti... iju i!

Pono

Pono je. U crnom platu nema boginja; slobodne due to je svetinja. To gluho doba, taj crni as. Al kakav glas?

Po tamnom krilu neme ponoi ko grdan talas jedan jedini da se po morskoj valja puini, lagano huji ko da umire, il da iz crne zemlje izvire. Moda to dusi zemlji govore?

Djaki rastanak

Zbogom, brao, moda za svakada! Seajte se mene, druga svoga, Seajte se krasna doba toga, Oh zakletve one divne, svete, Brao mila, zaboravit nete, Nje s' seajte uvek i svakada, Mene mlada samo kadikada, Samo onda kad au uzmete, Pa veseli do dna ispijete, Tada samo, tada veseloga Setite se, brao, druga svoga,

Kad mlidijah umreti

Zbogom itku, moj prelepi sane! Zbogom zoro, zbogom, beli dane! Zbogom, svete, nekadanji raju. Ja sad moram drugom ii kraju! O, da te tako ja ne ljubljah arko, Jo bih gledo tvoje sunce jarko, Sluo groma, sluao oluju, udio se tvojemu slavuju, tvojoj reci i tvojem izvoru, Mog ivota vir je na uviru!