ELEKTRONSKO POSLOVANJE 1.

B2C I B2B (BUSINESS TO CONSUMER I BUSSINES TO BUSINESS) POSLOVANJE B2C (KLJUNI IZAZOVI OVAKVOG POSLOVANJA SU NATERATI ONE KOJI KRSTARE INTERNETOM DA KUPE PROIZVOD ILI USLUGU, STALNI DOPRINOS LOJALNOSTI POTROAA OSTAVITI IM ADRESU ELEKTRONSKE POTEI LIVE CHAT I BROJ TELEFONA ZA KOMUNIKACIJU I SAJT MORA BITI JEDNOSTAVAN ZA UPOTREBU, ZADOVOLJSTVO POTROAA-OBEZBEDITI ISPORUKU NA VREME TJ. ON LINE DELIVERY , B2B UTICAJ OVAKVIH SAJTOVA INI TR!ITE EFIKASNIJIM, KORISTE"I INTERNET PRISTUP INFORMACIJAMA JE ZNATNO OLAKAN, CENE TREBA DA BUDU TRANSPARENTNE, PRVO SE PRONALAZE KOMPANIJE NA INTERNETU PA SE KASNIJE SKLAPAJU TRADICIONALNI UGOVORI . 2. C2C I C2B (CONSUMER TO CONSUMER I CONSUMER TO BUSINESS) POSLOVANJE C2C (NA #EB-U POSTOJI I KOMUNIKACIJA IZME$U SAMIH POTROAA PREKO CHAT ROOMS, NAJVI EKORI"EN KANAL C%C JE ELEKTRONSKA POTA KOJA IMA FUNKCIJU DIGITALNOG POTANSKOG SERVISA, POSETIOCI MOGU DA KREIRAJU I STAVRAJU INFORMACIJE O PROIZVODIMA PRIDRU!UJU"I IH INTERESNIM GRUPAMA , C2B (POTROAI JEDNOSTAVNIJE KOMUNICIRAJU SA KOMPPANIJAMA KOJE POZIVAJU POTENCIJALNE KUPCE DA POALJU PITANJA I PREDLOGE ILI !ALBE PUTEM ELEKTRONSKE POTE, POTROAI UE O PROIZVODIMA, OVAKAV VID POSLOVANJA NUDI SOCIJALNU INTEGRACIJU, UPRAVLJANJE LINIM FINANSIJAMA, KUPOVINU PROIZVODA I PRIKUPLJANJE INFORMACIJA, POTROAI ZAHTEVAJU VE"E POGODNOSTI I MANJE CENE . 3. PURE-CLICK I BRICK-AND-CLICK KOMPANIJE PURE-CLICK KOMPANIJE (SU ONE KOJE POSTAVILE #EB SAJT I PRENO TO SU POSTOJALE U KLASINOM SMISLU, IMA NEKOLIKO TIPOVA PRETRA!IVAI, PROVAJDER INTERNET USLUGA, SAJTOVI ZA TRGOVINU I TRANSAKCIJE..., PRETRA!IVAI SU MAINE I PORTALI KAO TO SU YAHOO I ALTA VISTA KOJI SU POELI KAO PRETRA!IVAI, INTERNET PROVAJDERI SU ISP, AOL KOJI OMOGU"UJU PRISTUP INTERNETU I KORI"ENJE ELETRONSKE POTE ZA ODRE$ENU NADOKNADU, SAJTOVI ZA TRGOVINU SU AMAZON.COM, BUZ.COM, SAJTOVI ZA TRANSAKCIJE I AUKCIJE SU &BAY ' ETRADE, SAJTOVI SA DORE$ENIM SADR!AJEM SU ENCICLOPEDIJA BRITANNICA , BRICK-AND-CLICK KOMPANIJE ( ONE KOMPANIJE KOJE SU SVOJE TRADICIONALNO POSLOVANJE NAGRADILE IZGRADNJOM #EB SAJTA I POETKOM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA . 4. INTERNET POSLOVNI MODELI I OPNUDA VREDNOSTI NASTALA JE OGROMNA PROMENA U SMISLU SMANJENJA TROKOVA ZA RAZVOJ I TROKOVA SLANJA I UVANJA INFORMACIJA JER SE ONE MOGU RAZMENITI DIREKTNO, TRENUTNO I BESPLATNO.SADA KADA SU SVI ELEKTRONSKI POVEZANI INFORMACIJE O PROIZVODIMA I USLUGAMA DIREKTNO STI!U DO POTROAA.POTROAI MOGU PRONA"I SVE INFORMACIJE NA #EB SAJTU KOMPANIJE I DIREKTNO KUPITI PROIZVODE I TAKO IZBE"I PROIZVODE KAO TO JE MALOPRODAJA. POSLOVNI MODEL OPISUJE KAKAO KOMPANIJA PROIZVODI ISPORUUJE I PRODAJE PROIZVODE I USLUGE. INTENET POSLOVNI MODELI ELEKTRONSKA PRODAVNICA. E-NABAVKA, E-AUKCIJA, SKUP ELEKTRONSKIH PRODAVNICA, TRE"A STRANA U ULOZI TR!ITA, VIRTUELENE ZAJEDNICE, PROVAJDERI USLUGA VEZANO ZA LANAC SNABDEVANJA, INTEGRATORI LANCA SNABDEVANJA, PLATFORME ZA SARADNJU, I BROKERI INFORMACIJA. 5. MODELI POSREDNITVA I MODELI OGLAAVANJA MODEL POSREDNITVA (POSREDNICI SU U OVOM SLUAJU META TR!ITA ONA KOJA PVEZUJE KUPCE I PRODAVCE I VODE TRANSAKCIJE ZA NJIH, IMAJU VA!NU ULOGU U TRANSAKCIJAMA RAZLIITIH TIPOVA B%B,B%C,C%C, ZA TRANSAKCIJU BROKER NAPLA"UJE ODRE$ENU SUMU, MODELI SU MODEL RA MENE NA TR!ITU" OSTVARENJA PRODAJE ILI KUPOVINE" PRIKUPLJANJA PONUDA O POTRA!NJI" BROKERA AUKCIJA" POSREDNIKA U TRANSAKCIJAMA" DISTRIBUTERA" AGENATA A PRETRAGU" VIRTUALNI# TR!ITA , MODEL $EB OGLAAVANJA (JE NASTAVAK TRADICIONALNOG MODELA MEDIJA, #EB JE MEDIJ I ON OBEZBE$UJE SADR!AJ I SERVISE, BANERI MOGU DA PREDSTAVLJAJU GLAVNI IZVOR PRIHODA I OVAJ MODEL FUNKCIONIE SAMA KADA SAJT IMAPUNO POSETILACA, PORTAL SLU!I ZA PRETRA!IVANJEI NUDI RAZLIITE USLUGE, MODEL CLASSI%IEDS" REGISRACIJA U&ESNIKA" PLA'ANJA OGLASA PREMA A#TEVU" DODATNOG OGLAAVANJA" A OGLAAVANJE NAMENSKIM SADR!AJEM" INTROMERCIALS" ULTRAMERCIALS . (. MODEL A PRENOS IN%ORMACIJA" MODEL A TRGOVINU" MODELI PROI VO)A&A I MODELI AJEDNICE MODEL A PRENOS IN%ORMACIJA (NEZAVISNO PRIKUPLJENI PODACI O PROIZVO$AIMA I NJIHOVIM PROIZVODIMA SU KORISNI ZA POTROAE ONDA KADA IMAJU NAMERU DA OD NJIH NETO KUPE, NEKE SE PONAAJU KAO POSREDNICI INFORMACIJA INFOMEDIARES A NEKI POMA!I POTROAIMA U RAZUMEVANJU TR!ITA, MODEL MRE!A A OGLAAVANJE" SERVISA A ISTRA!IVANJE JAVNOSTI" A STAVRANJE POBUDA A PROI VODIMA" METAMEDIAR* , MODEL ZA TRGOVINU (VELEPRODAJA I MALOPRODAJA PROIZVODA I USLUGA, PRODAJA SE RADI NA OSNOVU LISTE CENA PUTEM CENA ILI AUKCIJE, MODEL VIRTUALNE I KATALOKE PRODAJE" CLICK AND MORTAR" BIT VENDOR , MODEL PROI VO)A&A (TJ. DIREKTAN MODEL OMOGU"UJE PROIZVO$AU DA DIREKTNO DO$E DO KUPCA DIREKTNO I TAKO IZBEGNE KANALE I POSREDNIKE ZA DISTRIBUCIJU, MODEL KUPOVINE" I NAJMLJIVANJA" OVLA'ENJA" A INTEGRISAN SADR!AJ BRENDA . +. MODEL POBOLJANJA I MODELI AJEDNICE I MODEL PRETPLATE I MODEL PREMA A#TEVU - MODEL POBOLJANJA (MODELI SU ZASNOVANI NA LOJALNOSTI POTROAA KOJI ULA!U SVOJE VREME I EMOCIJE, MODEL OPEN SOURCE" A JAVNO PRENOENJE SADR!AJA SA TV-A I RADIJA" MRE!A NANJA , MODELI PRETPLATE (PERIODINO SE VRI NAPALTA- DNEVNO, MESENO ILI GODINJE ZA KORI"ENJE ODRE$ENOG SERVISA, ONI SE ESTO KOMBINUJU SA MODELIMA OGLAAVANJA, MODEL USLUGE SADR!AJA" USLUGA UMRE!AVANJA POJEDINACA" SERVISA POVERENJA" PROVAJDERA INTERNET USLUGA , MODEL PREMA A#TEVU (ZASNOVAN JE NA PRISTUPU PLATITE NAM I ONDA RADITE, PLA"ANJE SE VRI PREMA TOME KOLOKO SE KORISTI USLUGA ILI PO PRINCIPU PRETPLATE . ,. STRATEGIJA E-POSLOVANJA TO JE BUDU"E USMERENJE I AKTIVNOST ORGANIZACIJE ILI NEKOG NJENOG DELA KAKO BI SE POSTIGLI ODRE$ENI CILJEVI, RAZLIITE FORME STRATEGIJE KORPORATIVNA (ODNOSI SE NA CELOKUPNU SVRHU I OBIM POSLOVANJA ORGANIZACIJE , STRATEGIJU POSLOVNE JEDINICE (DAJE ODGOVOR NA PITANJE KAKO SE USPENO TAKMIITI NA ODRE$ENOM TR!ITU , OPERTATIVNA STRATEGIJA (POSTOJI DA BI SE POSTIGLA KORPORATIVNA I STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE , FUNKCIONALNA STRATEGIJA (PRIKAZUJE KAKO SU KORPORATIVNA I STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE OPERALIZOVANE NA NIVOU RAZLIITIH FUNKCIONALNIH OBLASTI TJ. MARKETINGA . -. MODELI PROCESA UPRAVLJANJA A ELEKTRONSKO POSLOVANJE DAJE LOGIKI OKVIR KOJI TREBA SLEDITI KAKO BI SE UKLJUILE SVE AKTIVNOSTI U RAZVOJU STRATEGIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA, OMOGU"UJE DA SE STRATEGIJA RAZVIJE KAO DEO PREOCESA KONTINUIRANIH POBOLJANJA U ORGANIZACIJI. POSTOJE GENERIKI I DINAMIKI MODEL STRATEKOG PROCESA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA. 1.. STRATEKA ANALI A I IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE - STRATEKA ANALIZA (JE PRIKUPLJANJE I PREGLED INFORMACIJA O INTERNIM PROCESIMA O ORGANIZACIJI I RESURSIMA KAO I EKSTERNIM TR!INIM FAKTORIMA DA BI SE DEFINISALA STRATEGIJA, PREGLED INTERNIH RESURSA I PROCESA U KOMPANIJI, OKRU!ENJA, IREG OKRU!ENJA. MODEL IMA ( FAZA INFORMACIJE O IMID!U I PROIZVODU, PRIKUPLJANJE INFORMACIJA, PODRKA POTROAIMA I USLUGA, INTERNA PODRKA I USLUGA, TRANSAKCIJE. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE (PODRAZUMEVA CELOKUPNU TAKTIKU ZA OSTVARENJE STRATEKIH CILJEVA, GREKE U STRATEGIJI VEZANE SU ZA VREME, NEDOSTATAK KREATIVNOSTI, PONUDA BESPLATNIH SREVISA, PREAMBICIOZNOST . 11. UPRAVLJANJE LANCIMA NABAVKE KOMPANIJA IDENTIFIKUJE PRIMARNE AKTIVNOSTI KAO TO JE UNUTRANJA I SPOLJNJA LOGISTIKA, MARKETING I PRODAJA I USLUGE, I DEFINIE I SEKUNDARNE AKTIVNOSTI TJ. AKTIVNOSTI ZA PODRKU U KOJE SPADAJU LJUDSKI RESURSI, TEHNOLOGIJA, NABAVKA I SAMA INFRASTRUKTURA. LANC VREDNOSTI JE INTEGRACIJA AKTIVNOSTI OD JEDNOG DO DRUGOG KRAJA PROCESA, PODRAZUMEVA DVA SLINA POSLOVNA PROCESA TJ. LANAC SNABDEVANJA I KANAL DISTRIBUCIJE. 12.LANAC SNABDEVANJA IMA KARAKTER UPRAVLJANJA OPERACIJAMA, KOMPANIJA MO!E IMATI MNOGO DOBAVLJAA. PREDUZE"A MOGU IMATI VELIKU UTEDU INTEGRACIJOM I USAVRAVANJEM. DA BI SE STVORILA OPTIMALNA VREDNOST KOMPANIJA MORA DA ISPITA CEO LANAC SNABDEVANJA DA BI SHVATILA GDE SE TROKOVI NE MOGU SMANJITI.JEDINO ELEKTRONSKO IZDAVATVO NUDI PRAVU MOGU"NOST DA SE PROMENE OVI ODNOSI. ) FAKTORA SMANJENJA TROKOVA- INFORMACIJA I TRANSAKCIJA, SEGMENTACIJA TR!ITA POTROAA I STANDARDIZACIJA PROIZVODA. 13. VIRTUANI LANAC VREDNOSTI DELL COMPUTERS JE TIPIAN PRIMER KOI PREDSTAVLJA MRE!U ME$USOBNO POVEZANIH KOMPANIJA, DOBAVLJAA I POTROAA. NE POSTOJI DISTRIBUCIJA KAO ODVOJEN KORAK U NJIHOVOM JIT (JUST IN TIME PROIZVODNOM OKRU!ENJU. FLEKSIBILAN PROIZVODNI PRISTUP OMOGU"UJE KOMPANIJI DA NAPRAVI RAUNAR PREMA INDIVIDUALNOM KORISNIKU, OMOGU"ENA JE DIREKTNA ISPORUKA POTROAU, SMANJENO VREME ZADR!AVANJA NA ZALIHAMA I BROJPOSREDNIKA NA PUTU DO POTROAA.DOBRI ODNOSI SA POTROAIMA KLJUNI JE ELEMENT KONKURENTSKE PREDNOSTI U INTERNET EKONOMIJI. 14. ASPEKTI VIRTUALNOG LANCA VREDNOSTI I KORISTI OD INTEGRISANI# LANACA VREDNOSTI ASPEKTI VIRTUALNOG LANCA VREDNOSTI (PRVI KORAK U KREIRANJU JE OBEZBEDITI VIDLJIVOSTSVIH AKTIVNOSTI SVIM ZAPOSLENIMA KOJI IH TREBAJU,DRUGI JE OSLIKAVANJE TJ. STVARANJE SISTEMA KOJI "E DA OSLIKA LANAC SNABDEVANJA U ODRE$ENOM TRENUTKU VREMENA, IMA ( KARAKTERISTIKA NJIHOV CILJ SU POTREBE POTROAA, BRIGA O DOBAVLJAIMA I POTROAIMA, DIZAJNIRAN KAO PROIRENA KOMPANIJA, UVE"EVANJE VREDNOSTI, KREIRANJE SPECIJALIZOVANIH PONUDA , KORISTI (PRELAZAK SA LINEARNOG LANCA NA MRE!E PARTNERA KOJI RADE ZAJEDNO DA BI NAPRAVILI MAKSIMALNU VREDNOST ZA POTROAE JE KLJUNO, MODEL )V POSLOVNE TRANSFORMACIJE BRZINA, VIDLJIVOST, RAZNOVRSNOST I KOLIINA . 15. E-MARKETING MARKETING JE DRUTVENI PROCES KOJIM POJEDINCI I GRUPE ZADOVOLJAVAJU SVOJE POTREBE I !ELJE KROZ STVARANJE, PONUDU I SLOBODNU ME$USOBNU RAZMENU PROIZVODA I USLUGA OD VREDNOSTI, ON JE ZNATI I REZUMETI POTROAA TAKO DOBRO DA MU PROIZVODII USLUGE ODGOVARAJU I DA MU SE MOGU PRODATI, ON JE PROCES PLANIRANJA I REALIZACIJE I KONCEPCIJE PROIZVODA I USLUGA, ODRE$IVANJA CENE, PROMOCIJE I DISTIBUCIJE IDEJA RADI KREIRANJA RAZMENE KOJOM "E SE ZADOVOLJITI INDIVIDUALNI I ORGANIZACIONI CILJEVI. 1(.$EB BA IRAN MARKETING MARKETIN AKTIVNOSTI NE ODVIJAJU SE SAMO NA TR!ITU U FIZIKOM SMISLU (MARKETPLACE VE" I NA TR!ITU CYBERSPACE-A (MARKETSPACE KOJE JE STVORENO KORI"ENJEM INTERNETA U POSLOVANJU.INTERNET ZNAI VE"I STEPEN INTERAKCIJE I INDIVIDUALIZACIJE. MARKETING SA DOZVOLOM JE NOVI KONCEPT KOJI PROIZILAZI IZUPOTREBE INTERNETA U POSLOVANJU I POINJE DOBIJANJEM DOZVOLA OD POTROAAI KORISTI INTERAKTIVNOSTI INTERNETA DA BI SAZNAO TA ONI MISLE O PREDSTAVLJENOM, ( NIVOA- BEZ DOZVOLE, NIZAK NIVO DOZVOLE, SREDNJI NIVO DOZVOLE, VISOK NIVO DOZVOLE I NIVO TRANSAKCIJE. DOZVOLE SE DOBIJA KOMUNICIRANJEM SA POTROAIMA PREKO ELEKTRONSKE POTE. TREBA OMOGU"ITI KORISNIKU DA ODGOVORI, PERSONALIZOVATI SADR!AJ ALAKTRONSKE POTE, PONUDITI NETO NOVO . 1+. $EB I ODGOVORI NA A#TEVE POTROA&A ZAHVALJUJU"I INTERNETU KOMPANIJE SU DANAS U MOGU"NOSTI BRZO DA ODGOVORE NA ZAHTEEVE POTROAA (STANDARDNI ROK OD )*+ I PROSLE$UJU INFORMACIJE PUTEM ELEKTRONSKE POTE ILI #EB-A I TAKO ZAMENJUJU PAPIROLOGIJU.SVE SE POSTAVI U HTML FORMU NA #EB, PREDNOST DA SE MOGU ISPORUIVATI ODRE$ENI PROIZVODI.NEKI ORISTE PULL PRISTUP KAO TO JE #EB SAJT I ELEKTRONSKA POTA KOJI SE SMATRA PULL-PUSH MEDIJUMOM. POGODNOSTI A!URIRANJE INFORMACIJA BRZO I LAKO,A!URIRANJE I ODR!AVANJE KATALOGA, JEDNOSTAVNO POPUNJAVANJE FORMA NA #EB-U, OMOGU"ENA INDIVIDUALIZACIJA PONUDE. 1,. RA VOJ I ODR!AVANJE E%EKTIVNOG $EB SAJTA - #EB SAJT MORA BITI NAPRAVLJEN DA JE STRAKTIVAN ZA PRVU POSETU I INTERESANTAN DA BI SE POSETIOCI PONOVO VRRATILI NA NJEGA, EFEKTIVAN SAJT IMA , ELEMENATA KONTEKST, SADR!AJ, ZAJEDNICA, PRILAGO$AVANJE, KOMUNIKACIJA, VEZE I TRGOVINA. %AKTORI KONTEKSTALAKO"OM PRISTUPA MISLI SE NA - STVARI A TO SU DA SE SADR!AJ SAJTA LAKO OTVARA, DA JE ZANIMLJIV I DA JENAVIGACIJA LAKA KAO I OTVARANJE DRUGIH STRANA. PRIVLANOST JE U SLEDE"EM PRVE STRANE SU JASNE I NEPRETRPANE, ITLJIV FONT I DOBRA VELIINA SLOVA, KOMBINACIJA BOJA I ZVUKA JE DOBRA. %AKTORI SADR!AJA POUZDANE INFORMACIJE SA LINKOVIMA KA RELEVANTNIM SAJTOVIMA, PROMENA DODAVANJEM NOVOSTI, PONUDA BESPLATNIH SADR!AJA, KONTEKST, ALE I IGRE. PRI#VATANJE ODGOVORA SAZNATI TA POSETIOCI SAJTA I KORISNICI USLUGA KOMPANIJE MISLE.

1-. MODEL OSTVARENJA PRI#ODA I $EB MARKETING DOT COM KOMPANIJE MORAJU SVOJIM INVESTITORIMA OBJASNITI KAKO "E OSTVARITI PROFIT, ONI MORAJU IMATI SVOJE MODELE PRIHODA I MODELE DOBITI. PRI#OD SE OSTVARUJE OD PRILIVA REKLAMA" SPON ORA" ALIJANSI" &ALANBARINA I PRETPLATA" PRODAJE IN%ORMACIJA O CILJNOJ GRUPI POTROA&A" PRODAJE PROI VODA I USLUGA" TRANSAKCIJA" ISTRA!IVANJA TR!ITA I IN%ORMACIJA" UPU'IVANJA DRUGIMA. 2.. REKLAME I ON-LINE PROMOCIJA BANERI (SU NAJVIE KORI"ENI NAIN ZA REKLAMU I KOMPANIJE PLA"AJU POSTAVLJANJE BANERA NA SVOM SAJTU , SPON ORSTVO (JE NAJBOLJE KOD SAJTOVA KOJI NUDE ODGOVARAJU"E INFORMACIJE I IMAJU TANO ODRE$ENU GRUPU POSETILACA, SPONZOR PLA"A SVOJE PRISUSTVO NA SAJTU A ZA UZVRAT DOBIJA MOGU"NOST DA POSETIOCI SAJTA BUDU OBAVETENI , MICROSITE (JE OGRANIEN PROSTOR NA SAJTU KOJIM UPRAVLJA I KOJI PLA"A DRUGA KOMPANIJA , INTERSTITIALS (SU REKLAME KOJE SE POJAVLJUJU IZME$EU PROMENA NA #EB SAJTU . KOMPANIJE ESTO GRADE ALIJANSE ILI RADE NA PROGRAMINMA PRIVLA&ENJA. TROKOVI OGLAAVANJA SU RAZUMNI U ODNOSU NA ONE TRADICIONALNE. 21. UPRAVLAJNJE ODNOSIMA SA POTROA&IMA (CUSTOMER RELATIONS#IP MARKETING) JE IDEJA KOJOJ JE GLAVNI CILJ UPRAVO INTRAKCIJA SA POTROAIMA NA DU!I ROK. DA KUPAC DOBIJE OD PRODAVCA VIE NEGO TO JE OEKIVAO I DA SE ZADOVOLJI JER "E SE VRATITI KOMPANIJI. KOPANIJE SE MORAJU FOKUSIRATI NA PRIVLAENJE I ZADR!AVANJE KUPCA BOLJE NEGO TO RADI KONKURENCIJA. CRM JE PRAKSA KOJOM SE POVEZUJU SVE MARKETING AKTIVNOSTI PREMA ZASNIVANJU, RAZVOJU I ODR!AVANJU USPENIH ODNOSA SA POTROAIMA. OSNOVNA PITANJA U CRM SU PREPOZNATI ASPEKTE CRM-A I LOJALNOST POTROAA, IZRAUNATI DIREKTNU KORIST OD NJEGA, DIZAJNIRATI VREDNOST POTROAA, ODGOVORITI KAKVI SE PROGRAMI KORISTE ZA TO, IDENTIFIKOVATI SNAGE, RAZVITI STUDIJU SLUAJA. CRM JE OSNOVA POSLOVNE STRATEGIJE IMA % DIMENZIJE ANALIZU I AKCIJU. 22. IMPLEMENTACIJA CRM SISTEMA I %A NI RA VOJ CRM IMPLEMENTACIJA (NAJVE"I USPEH CRM SISTEMI IMAJU U B%B POSLOVANJU, ALI ON NOSI NEKE PROBLEME I NEUSPEHE ZBOG TOGA TO MENAD!MENT NEMA JASNU SLIKU I DEFINIU OKVIR PROJEKTA SUVIE IROKO I NEDODELJUJU SPONZORA PROJEKTU I NE RAZUMEJU OEKIVANJA BUDU"IH KORISNIKA OVOG SISTEMA, ONDA NEMANJE DOVOLJNO ZNANJA I VETINA, NE DEFINIU SAV RIZIK, POINJU RAD IZBOROM RAZVOJNIH ALATA, NE SHVATAJU ZNAAJ KVALITETA, NE PRATE FAZNU METODOLOGIJU RAZVOJA, NE SHVATAJU ZANAAJ PRIVATNOSTI I ZATITE, ZABORAVLAJJU NA POTREBU ZA OCENJIVANJEM NAKON IMPLEMENTACIJE , %A NI RA VOJ (IMA % METODOLOGIJE PROTOTIP KOJI JE POGODAN ZA MANJE PROJEKTE, RAD TJ. RAPID APPLICATION DEVELOPMENT KOJI JE ZA VELIKE PROJEKTE I METODOLOGIJA %A NOG RA VOJA KOJA SE KORISTI ZA SVE VELIINE PROJEKTA I IMA . RAZVOJNIH FAZA. PROTOTIP JE PRIMER FINALNOG PROIZVODA JER UOENIM NEDOSTATAKOM SE VRA"A DA SE ISPRAVI GREKA. 23. RELATIONS#IP MARKETING IMA ZA CILJ IZGRADNJU DUGORONIH ODNOSA SA RAZLIITIM KLJUNIM PARTNERIMA POTROAIMA, DOBAVLJAIMA, DISTRIBUTERIMA NA OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO A U SVRHU OSTVARENJA PROFITA. TO ZNAI IZGRADNJU JAKIH EKONOMSKIH, TEHNIKIH, SOCIJALNIH VEZA SA PARTNERIMA I SNI!AVAJU SE TROKOVI TRANSAKCIJA I ZAHTEVA MANJE VREMENA.KRAJNJI REZULTAT JE STVARANJE TRAJNE VREDNOSTI KOJA SE NAZIVA MARKETING MRE!OM. 24. DATABASE MARKETING KORISTE IBM, AMERICAN E/PRESS. U MALOPRODAJI INFORMACIJE O POTROAU KORISTE SE ODMAH ZA REGULISANJE RAUNA I VIE SE NE KORISTE.U OBLASTI TRAJNIH PROIZVODA NEKI PROIZVO$AI BRINU O PRIKUPLJANJU INFORMACIJA O POTROAIMA. TI PODACI SE KORISTE DA BI SE KOMTAKTIRALI POTROAI ZA NEKE NOVE PRILAGO$ENE INICIJATIVE. TAKVA INVESTICIJA OMOGU"UJE PRILAGO$AVANJE I PREPOZNAVANJE MANJIH TR!INIH DELOVA SA ODGOVARAJU"IM PORUKAMA. 25. PREPORUKE A RA VOJ PROGRAMA A ODNOSE SA POTROA&IMA JEDAN-NA-JEDAN IZGRADNJA DUGORONIH ODNOSA SA POTROAIMA I POINJE UPRAVO NAKON PRODAJE. KORAK 1 ODNOSITE SE POTROA&IMA KAO PREMA POTENCIJALNIM POTROA&IMA (TROKOVI ZA ZADR!AVANJE POSTOJE"IH POTROAA MANJI OD ONIH ZA PRIVLAENJE NOVIH,KONCEPT LTV (LIFE TIME VALUE POTROAA.NE ZABORAVITI POSTOJE"E POTROAE I NAGRADITI IH.PREPORUUJE SE KORI"ENJE DIREKTNE POTE I TELEMARKETINGA U KOMBINACIJI SA ELEKTRONSKOM POTOM I #EB-OM , KORAK 2 PITAJTE POTROA&E TA !ELE I TO IM OMOGU'ITE (IT KOMPANIJE SLUAJU SVOJE POTROAE I DAJU IM ODGOVORE I MILJENJE PUTEM TELEFONA, FAKSA, POTE, ELEKTRONSKE POTE, #EB-A I TKO IH OHRABRUJUNA INTERAKCIJU I UVA!AVAJU NJIHOVE PREPORUKE , KORAK 3 PRONA)ITE NOVE I INOVATIVNE NA&INE DA O#RABRITE I NAGRADITE POTROA&E (UINITI DA SE POTROAI OSE"AJU POSEBNIM, DA SE NAPRAVI CENTAR ZA PRU!ANJE USLUGA KORISNICIMANA #EB SAJTU KOMPANIJE , KORAK 4 PREPO NATI RA LIKE I ME)U RA LI&ITI# GRUPA POTROA&A (INFORMACIJE O POTROAU SE SEGMENTIRAJU I RANGIRAJU , KORAK 5 NA&INITE ODNOS JEDAN-NA-JEDAN ABAVNIM (DA SE UPOZNA SVAKI POTROA POJEDINANO, ANSA DA SE ZABAVI I NASMEJE . 2(. INTRANET APLIKACIJE A ELEKTRONSKO POSLOVANJE VE"INA KOMPANIJA IMA ZAHTEVE ZA POVEZIVANJEM RAZLIITIH PLATFORMI I TU JE INTRANET PRAVO REENJE JER OMOGU"UJE POVEZANOST SVIH JEDINICA, UJEDINJUJE RAUNARE U JEDINSTVEN SISTEM KOJI MO!E POSLU!ITI INTEGRACIJI RAZLIITIH PROCESA I SISTEMA KOJI POSTOJE U KOMPANIJI. KOMPANIJE MOGU POVEZATI SVOJ INTRANET SA SISITEMIMA SPOLJA.DA SE OMOGU"I A!URIRANJE INFORMACIJA KADA GOD JE TO POTREBNO. 2+. ELEKTRONSA TRGOVINA I PRODAJA NA INTERNETU INTERNET JE POSTAO GLAVNI KANAL PRODAJE ZA RAZLIITE INDUSTRIJE I IT (CISCO, GATE#AY, IBM, INTEL ALI PRODAJA ON-LINE IMA TAKO$E I SVOJE LOE STRANE. NOV STAV PREMA PRODAJI INA INTERNETU PODRAZUMEVA OPREZ I PRORAUNE JER KOMPANIJE SADA PROCENJUJU I RIZIKE OD ELEKTRONSKE TRGOVINE. POTREBNO JE INTEGRISATI ON-LINE PRODAJU SA ONOM KOJA SE ODVIJA OF-LINE.STVARNA SNAGA INTERNETA JEU TOME TO JE POGODAN KANAL ZA PRODAJU. IBM JE KOMPANIJA KOJA NE SAMO DA JE PRIHVATILA INTERNET VE" GA KORIST ZA POTREBE POSLOVANJA VE" GA JE NAINILA SASTAVNIM DELOM SVOJE DUGORONE POSLOVE STRATEGIJE.IBM INSTITUT ZA NAPREDNO POSLOVANJE, IBM GLOBAL SERVICE JE STVORI INOVATIVNE CENTRE ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE. 2,. MODEL PREPRODAJE I MODEL PRODAJNOG ODELJENJA MODEL PREPRODAJE (MNOGE IT KOPANIJE SE OSLANJAJU DANAS NA SVOJE DISTRIBUTERE, PREPRODAVCE I PARTNERE KAKO BI GENERISALI PRIHODE.OVO JE EST SLUAJ KOD SEKTORA VISOKE TEHNOLOGIJE I GLOBALNE EKONOMIJE. KANAL PREPRODAVCA MO!E PUNO DA PROMENI PROIZVOD KOJI SE PRODAJE, MOGU MU PROMENITI VREDNOSTI POSTATI NETO KAO PRODU!ETAK PRODAJNOG ODELJENJA SAME KOMPANIJE. POSTOJANJE ZAJEDNIKIH REKLAMA I PROMOCIJA NA SAJTU , MODEL PRODAJNOG ODELJENJA (AKO SE KOMPANIJA OSLANJA NA SOPSTVENI TELEMARKETING ILI NA DIREKTNU PRODAJU SVOJIH PROIZVODA POTREBNI JE IZVESTI I ODGOVARAJU"E PROMENE RADI SMANJENJA TROKOVA, POGODNI KORI"ENJE ON-LINE SEMINARA, URADITI PREZENTACIJU, POSAVETOVATI KUPCA I SREDITI SVU DOKUMENTACIJU . 2-. POSTAVLJANJE I RAD SISTEMA PORU&IVANJA NA INTERNETU MORE SE USTANOVITI I IMPLEMENTIRATI SISITEM ZA GENERISANJE PORUD!BINA. MNOGE IT KOMPANIJE MOGU DA OUTSOURCE CEO SISTEM ILI DA KORISTE TU$ SISTEM.SNIMITI POSTOJE"I SISTEM PORUD!BINA, PROCESE I MOGU"NOSTI I TEHNOLOKU INFRASTRUKTURU. POTREBAN JE SISTEM KOJI OMOGU"UJE - LAKO UNOENJE I ODR!AVANJE PODATAKA, UPRAVLJANJE PLANIRANJEM PRODAJE I ZALIHA, BRZA OBRADA PODATAKA, PRA"ENJE ISPORUKA I VRA"ENE ROBE, PROFAKTURE, PLA"ANJA I KREDITE.MARKETING MENAD!ER SE# FOKUSIRA NA POSTAVLJANJE ELEKTRINSKOG KATALOGA, SISTEM IZA PRODAJNOG MESTA, USUGA ZA POTROAE KAO SASTAVNI DEO PRODAJE. 3.. PLA'ANJA NA INTERNETU ELEKTRONSKA TRGOVINA JE NAJPOPULARNIJI SEGMENT POSLOVANJA NA INTERNETU, CILJ ON-LINE POSLOVANJA JE I RAZVOJ JEDNOSTAVNIH METODA PLA"ANJA KOJE "E BITI OPTE PRIHVA"ENE. ELEKTRONSKI TRANSFER SREDSTAVA(EFT . POBOLJANJE ZA POTROAE (KREDITNE KARTICE I E BANKARSTVO , POBOLJANJE KOJA SU OMOGU"ILA ELEKTRONSKU TRGOVINU I POSLOVANJE (DIGITALNI NOVAC, ELEKTRONSKI EKOVI, IFROVANE KREDITNE KARTICE , POBOLJANJE ZA KOMPANIJE (TRANSFER PUTEM AUTOMATSKIH KLIRINKIH KU"A .KORI"ENJE KRIPTOGRAFIJE KAO SIGURNOSNE MERE. 31. ELEKTRONSKI ILI DIGITALNI NOVAC INTEGRIE PREDNOST KOJE NIDI RAUNARSKA TEHNOLOGIJA I SIGURNOST KOJU IMA PAPIRNI NOVAC PREDSTAVLJA ZAPRAVO ELEKTRONSU ZAMENU ZA PAPIRNI NIVAC KOJI SE UVA I TROI U SISTEMIMA ON-LINE PLA"ANJA. SISTEMI ELEKTRONSKOG NOVCA ZADOVOLJAVAJU SLEDE"E POSTOJANJE MONETARNE VREDNOSTI, MOGU"NOST IZVO$ENJA RAZLIITIH TRANSAKCIJA, MOGU"NOST PONOVNE UPOTREBE, ODGOVARAJU"I STEPEN SIGURNOSTI. DIGITALNI NOVAC JE ZASNOVAN NA IFROVANOM SISTEMU TJ. DIGITALNOM POTPISU. UPOTREBA PARA NUMERIKIH KLJUEVA GDE JE JEDAN ZA ZAKLJUAVANJE A DRUGI ZA OTKLJUAVANJE.PORUKE IFROVANE JEDNIM NUMERIKIM KLJUEM MOGU BITI DEIFROVANE DRUGIM PAROM.POTREBNO JE OTVORITI RA.UN U BANCI. BANKA IMA TAJNI KLJU. SISTEMI EL. NOVCA E-CASH, DIGI CASH I NET CASH, MONDEY SISTEM. 32. ELEKTRONSKI &EKOVI KORISNICI KOJIMA JE POGODNIJE PLA"ANJE PUTEM EKOVA NEGO GOTOVINOM KORISTE DIGITALNE POTPISE I ZAHTEVAJU DIGITALNE SERTIFIKATEKAKO BI SE IDENTIFIKOVAO ONAJ KOJI PLA"A,NJEGOV RAUN U BACI I NJEGOVA BANKA.MOGU BITI ISPORUENI PUTEM JAVNIH MRE!A. PROCES REGISTRACIJA NA SERVERU EKOVA, USPOSTAVLAJNJE KONTAKTA SA PRODAJOM, KORI"ENJE EL. POTE, UMANJENJE VREDNOSTI NA RAUNU.PREDNOSTI ISTI PRINCIP RADA ALI FLEJSIBILNIJI I JENOSTAVNIJI, JEDNOSTANA SISTEM IFROVANJA, LAKO SE INTEGRIU SA EDI APLIKACIJAMA, JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE SA BANKARSKIM SISTEMIMA. KREDITNE KARTICE IZMISLIO MAKAMARA I NAJDER I OSNOVALI FIRMU DINERS CLUB CARD, PRVA KARTICA NA NACIONALNOM NIVOU SAD LANSIRALA JE BANK AMERICRAD, U EVROPI MASTERCARD, FIRST VIRTUA JE PRVI PLATNI SISTEM NA INTERNETU (UPOTREBA PIN KODA , SET JE STANDARD ZA OBAVLJANJE TRANSAKCIJA KREDITNIM KARTICAMA PREKO INTERNETA RAZVIJAJU VISA I MASTERCARD. 33. EDI (ELECTRONIC DATA INTERC#ANGE) ELEKRONSKA TRGOVINA NASTALA JE PRE PC-A I #EB-A. EDI, FINANSIJASKI EDI I ETF OBAVLJALI SU SE PREKOSIGURNIH PRIVATNIH MRE!A I POSTALI MODEL ZA INTRA I INTER KOMUNIKACIJSKE TRANSAKCIJE.EDIFACT STANDARD JE KASNIJE NAPRAVLJEN ZAJEDNIKIM NAPOROM UJEDINJENIH NACIJA I EVROPSKE KOMISIJE. DEI JE ZAMENA ZA PAPIRNE PORUD!BINE ELEKTRONSIM PORUD!BINAMA I NJEGOV APRIMENA OBUHVATA PORUD!BINE, PROFAKTURE, SERVISE VEZANE ZA ISPORUKU I INSTRUKCIJE ZA PLA"ANJE,KAO DEO ETF-A. EDI JE RAZMENA STRUKTUIRANIHPODATAK IZME$U RAUNARA KOJA SE ALJE U FORMI KOJA DOZVOLJAVA AUTOMATSKO PROCESIRANJE BEZ MANUALNE INTERVENCIJE I IZVODI SE PREKO EDI MRE!E.VAN IROKO RASPROSTRANJENA MRE!A KOJA KORISTI PRVO SVOJINE PRE NEGO INTERNET TEHNOLOGIJE. VPN JE SIGURNA KONEKCIJA IZME$U DVE TAKE USPOSTAVLJENA INTERNETOM KOJU PRAVE INTERNET PROVAJDERI. 34. KORISTI I I OGRANI&ENJA EDI-A - KORISTI SU POVE"ANJE BROJA PORUD!BINA, SMANJEENJ BROJ GREAKA KOD UNOSA PODATAKA I MANJE VREMENA ULO!ENOG OD STRANE KUPACA I POTROAA NA KONTROLU, SMANJENI TROKOVI KOJI SU REZUTAT MANJE UTROENOG VREMENA ZA OSOBLJE, MATERIJAL I BOLJA KONTROLNA ZATITA. IBM JE KREIRAO SISTEM KOJI SU NAZVALI INTERNET ZA MRE!U DILERA. TO JE MALOPRODAJI DAVALO DVE MOGU"NOSTI, PRVI JE CD-ROM ZA OFF-LINE PORUIVANJE I ODATLE SE FORMA PREVODI U SLIAN FORMAT ZA TREDICIONALNI EDI LINK. KOLIINA INTERNET EDI TRANSAKCIJA RASTE I RADI SE NA USAGLAAVANJU SA EDI STANDARDOM KOJI PREDLA!E /ML EDI GRUPA. 35. IMPLEMENTACIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA" ANALI A U KONTEKSTU IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE, ANALIZA I DIZAJN SE ZAHTEVAJU KAKO BI SE URADILA SPECIFIKACIJA POSLOVA I POTREBE KORISNIAK ZA OVIM SISTEMOM I RAZVOJ PLANA ZA NJEGOVU IZGRADNJU.ANALIZA PODRAZUMEVA SHVATANJE SAMOG POSLA I ZAHTEVA KORISNIKA SA NOVIM SISTEMOM. AKTIVNOSTI VEZANE ZA ANALIZU SU GRUPISANE U SLEDE"E FAZE RAZUMEVANJE POSTOJE"EG POSLOVNOG PROCESA, PREGLED MOGU"IH ALTERNATIVA ZA IMPLEMENTACIJU REENJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA. KORISTI SE DIJAGRA RADI OPISA POSLOVNIH PROCESA.INFORMACIJA JE AGENT KONTROLE I KOORDINACIJE I SLU!I KAO SPOJ ORGANIZACIJE, FRANIZA, LANCA SNABDEVANJA I KANALA DISTRIBUCIJE. 3(. IMPLEMENTACIJA I ODR!AVANJE DOBROM ANALIZOM I DIZAJNOM OBEZBE$UJE SE DA FAZA IMPLEMETACIJE PRO$E BEZ VE"IH POTEKO"A. POTREBNO JE PRATITI AKTIVNOSTI IMPLEMENTACIJE I TESTIRATI SISTEM I UPRAVLJATI PRELASKOM SA STAROG SISTEMA NA NOVI. DINAMIKA APLIKACIJA EL. POSLOVANJA ZNAI DA "E SADR!AJ I SERVIS STALNO BITI A!URIRANI PREMA OKOLNOSTIMA IZ OKRU!ENJA KOJA SE STALNO PRATE I SNIMAJU. MODIFIKACIJE SU NEOPHODNE DA BI SE ZADR!ALA KONKURENTSKA PREDNOST. DEO IMPLEMENTACIJE I ODR!AVANJA ODNOSI SE NA RAZVOJ #EB SAJTA.

3+. TE#NOLOKI OKVIR ELEKTRONSKOG POSLOVANJA KONCEPT ELEKTRONSKOG POSLOVANJA NE UTIE SAMO NA TRANSAKCIJE IZME$U DELOVA TR!ITA VE" I NA NAIN NJEGOVOG STRUKTUIRANJA.VEZE NA TR!ITU STVARAJU SE RAZMENOM PROIZVODA, USLUGA I NOVCA. TEMELJ TEHNOLOKOG OKVIRA KOCEPCIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA INE INFRASTRUKTURE MRE!NA (RAZLIITI SISTEMI PRENOSA, MRE!NI, BE!INI I PRENOS PREKO GLOBALNE MRE!E , INFRASTRUKTURA SLANJA INFORMACIJA (KORI"ENJE EL. POTE, EDI-A, IPROTOKOLA , POSLOVNA INFRASTRUKTURA (IZVO$ENJE ZATI"ENIH ELEKTRONSKIH TRASAKCIJA . DRUGI SEMENT SU OGRANIENJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKONSU REGULATIVU I DR!AVNU POLITIKU. TRE"I SEGMENT ONOSI SE NA MRE!NE PROTOKOLE. ETVRTI INE APLIKACIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA. 3,. IN%RASTRUKTURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA RA&UNARSKE MRE!E TEHOLOKU PODLOGU ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE INE RAUNARSKE MRE!E. RA. MRE!A JE SKUP VIE RAUNARA, PERIFERNIH JEDINICA I DRUGIH URE$AJA KOJI SU ME$USOBNO OVEZANI SA CILJEM RAZMENE INFORMACIJA I DEOBE MRE!NIH RESURSA. RAUNARI U MRE!I SE ZOVU VOROVI. RADNA STANICA JE RAUNAR NA KOJEM SE IZVRAVAJU POSLOVI A SERVER RAUNAR OPSLU!UJE RADNE STANICE. KOMUNIKACIJA U MRE!I SE VRI NA OSNOVU PROTOKOLA. PROTOKOLI SU PRAVILA KOJA RAUNARIMA DAJU UPUTSTVA KAKO DAME$USOBNO RAZMENE INFORMACIJE. NIZ PROTOKOLA ZOVE SE STEK PROTOKOLA (NAJPOZNATIJI JE TCP0IP, IBM SNA . PREDNOSTI KORI"ENJA BOLJA ISKORI"ENOST RESURSA SISTEMA (SOFTVERSKE I HARDVERSKE KOMPONENTE . 3-. LAN MRE!E"TOPOLOGIJA LAN MRE!A I PRENOSNI MEDIJUMI RAUNARSKE MRE!E KOJE OBUHVATAJU SAMO DEO ZGRADE TJ. MANJE PODRUJE NAZIVAJU SE LOKALNE RAUNARSKE MRE!E TJ. LAN MRE!E. ONA IMA VELIKE BRZINE PENOSA PODATAKA DO 1 I 12G345 PO SEKUNDI. NJIH NETRBA SMATRATI ZATVORENIM CELINAMA. POSTOJALO JE VIE LAN MRE!A ETHERNET, TOKEN RING, TOKEN BUS, ARCNET, LOCALTALK. - KARAKTERISTIKE FIZIKA TOPOLOGIJA, PRENOSNI MEDIJUM I METODE PRISTUPA MEDIJUMU. TOPOLOGIJA - REALIZOVANA NA - NAINA MAGISTALA(SVI RAUNARI U MRE!I POVEZANI SU NA ISTI FIZIKI MEDIJUM, INFORMACIJE SE ALJU VOROVIMA, NEDOSTATAK DA U PREKIDU SVI SU BEZ PRISTUPA , ZVEZDA (POVEZIVANJE PREKO HUB-A KOJI JE CENTRANO VORITE , PRSTEN (POVEZIVANJE SAMO U ODRE$ENOM PROSTORU, VELIKI TROKOVI . PRENOSNI MEDIJUMI PREKO NJIH SE VR POVEZIVANJE VOROVA, VRSTE SU - BAKARNE UPREDENE PARICE (STP I UTP , OPTIKA VLAKNA (THICK I THIN COA/ I BE!INO POVEZIVANJE (INFRACRVENI SIGNALI ILI RADIO TALASI . 4.. $AN MRE!E ($IDE AREA NET$ORK) JE REGIONALANA RAUNARSKA MRE!A ILI MRE!A IROKOG PODRUJA KOJA ZAHTEVA KORI"ENJE VEZA KOJE OBEZBE$UJE NEKA KOMPANIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE. ONE RADE NA FIZIKOM SLOJU I SLOJU VEZE PODATAKA (OSI LAYER I LAYER % .JEDNA OD TAKVIH NAJSTARIJIH JE INTERNET. PROPUSNI OPSEG JOJ JE NEKOLIKO STOTINA 6345. POVEZIVANJE RAUNARA U #AN MRE!U KOMUTACIJOM VODOVA I PAKETA, IZNAJMLJENIM LINIJAMA.POVEZIVANJE SE OSTVARUJE UPOTREBOM SLEDE"IH TEHNOLOGIJA ANALOGNO POVEZIVANJE PREKO JAVNE TELEFONSKE MRE!E PSTN, ANALOGNO PREKO IZNAJMLJENIH LINIJA, ISDN KOJA PRENOSI GLAS I VIDEO, /%(, FRAME RELAY, ATM, SMDS, SONET, T1, T-, E1,E-, 7DSL JE DIGITALNI PRETPLATNIKI SERVIS ( TIPOVI HDSL,SDSL,ADSL,VDSL I RADSL I OSTALE TEHNOLOGIJE. 41. /DSL TENOLOGIJE DSL JE DIGITALNA PRETPLATNIKA LINIJA NASTALA KAO NADOGRADNJA POSTOJE"E TELEFONSKE MRE!E I ZATO NE ZAHTEVAJU NOVU INFRASTRUKTURU. AKO POSTOJI TELEFONSKA LINIJA ONA SE MO!E KORISTITI I ZA 7DSL PRENOS. DA SE DIGITALNA PRETPLATNIKA PETLJA PREKO POSTOJE"IH BAKARNIH KABLOVA I UZ DIGITALNU OBRADU SIGNALA ISKORISTI ZA PRENOS PODATAKA BRZINOM OD NEKOLIKO M435. DUPLEKSNI DSL BRZINE SU IDENTINE U OBA PRAVCA. HDSL JE DSL SA VELIKIM PROTOKOM PODATAKA. ADSL JE ASIMETRINA TEHNIKA DSL. NEKE KORISTE DIGITALNE A NEKE ANALOGNE LINIJSKE KODOVE.POSTOJE I RADSL I VDSL. 42. INTERNET I ORGANI ACIONA STRUKTURA INTERNET JE GLOBALNA MRE!A #AN TIPA BAZIRANA NA TCP0IP PROTOKOLU. NASTAO JE KASNIH .2-TIH KADA JE AMERIKO MINISTARSTVO ODBRANE POKRENULO PROJEKAT ZA IZGRADNJU POSEBNOG TIPA MRE!E. 18.8. NASTALA JE MRE!A DARPANET A KASNIJE SE GUBI D KAO DEFENCE I POSTAJE ARPANET , A 18*-. VOJSA SE ODVAJA OD NJEGA I SAMA FORMIRA SE MILNET U OKVIRU DNN. ARPANET POSTAJE UNIVERZIT#TSKA MRE!A A IZ NJE KASNIJE NASTAJE INTERNET. ORGANI ACIONA STRUKTURA -INTERNET JE DECENTRALIZOVAN SISTEM KOJI SE SASTOJI OD VIE AUTONOMNIH MRE!A KOJE SU ME$USOBNO POVEZANE I FUNKCIONIE KAO JEDINSTVENA GLOBALNA MRE!A. STRUKTURA INTERNETA SE DELI U 3 NIVOA- KORISNI&KI (INE GA KRAJNJE MRE!E KORISNIKA KOJ ESU POVEZANE PREKOJ JEDNOG ILI VIE DAVALACA INTERNET USLUGA INTERNET PROVAJDERA ISP " PRISTPUNI (INE MRE!E INTERNET PROVAJDERA OPREMLJENE RUTERIMA I ACCESS SERVERIMA PREKO KOJIH KORISNICI PRISTUPAJU INTERNETU I NIVO JE GRA (NALAZE SE ME$USOBNO POVEZANE BACBONE MRE!E VELIKIH PROVAJDERA . 43. INTERNET SREVISI GLAVNA ODLIKA INTERNETA JE PRISTUP OGROMNOJ KOLIINI INFORMACIJA, OBOLJANA KOMUNIKACIJA I RAZMENA INFORMACIJA. SERVISI SU EMAIL (SERVIS ELEKTRONSKE POTE, VRI PRENOS TEKSTUALNIH DOKUMENATA PREKO PROGRAMA MAIL SERVERA DO EL. SANDUETA MAILBO/-A, PORUKA SE ALJE NA E-MAIL ADRESU , NE$S(KONFERENCIONI SISTEMILI SISTEM DISKUSNIH GRUPA GDE SE RAZMENJUJU MILJENJA O TEMAMA , %TP (FILE TRANSFER PROTOKOL PRENOS PODATAKA U OBA SMERA , IRC (INTERNET RELAY CHAT, KONVERZACIJA UZ TASTATURU , TELNET (NAMENJEN RADU NA UDALJENOM RAUNARU , VIDEO KON%ERENCIJE,$$$ (#ORLD #IDE #EB, DISTIBUIRANI HIPERMEDIJALNI SERVIS OMOGUUJE PRISTUP MULTIMEDIJALNIM SADR!AJIMA, SADR!I LINKOVE . #EB SAJT JE SKUP INFORMAACIJA KOJE SAINJAVA #EB PREZENTACIJU I IMA SVAKI SVOJU #EB ADRESU. PRISTUP #EB SERVERU PREKO PROGRAMA BRO#SER-A (INTENET E/PLORER, OPERA . 44. PIKLJU&ENJE NA INTERNET PRISTUP JE OMOGU"EN SVI KORISNICIMA KOJI PLATE KOMPANIJAMA ZA PRU!ANJE INTERNET USLUGA ZVANIM ISP. POMO"U RAUNARA, SOFTVERA I MODEMA, OTVORENOG NALOGA KOD ISP SISTEMA I UPLA"ENIH SATI.POVEZIVANJE VE"IH KOMPANIJA VRI SE IZNAJMLJENIM VODOVIMA UZ UPOTREBU RUTERA. KOD NAS SE VRI PREKO FRAME RELAY, 7DSL ILI ISDN. 45. INTRANET JE UNUTRANJA MRE!A JEDNE ORGANIZACIJE ZASBOVANA NA INTERNET TEHNOLOGIJI. NAMENA JE OPTIMIZACIJA POSLOVNIH PROCESA I EFIKASNA RAZMENA INFORMACIJA UNUTAR KOMPANIJE. PRISTUP MU JE OGRANIEN I KONTROLISA,SAMO OVLA"ENE OSOBE GA KORISTE.INTERNI #EB SERVERI KOMPANIJA PREUZELI SU ULOGU SERVERA APLIKACIJA. SA RADIH STANANICA KORI"ENJEM #EB BRO#SERA MO!E SE PRISTUPATI #EB SERVERU. NE MORA DA SE KORISTI UNUTAR KOMPANIJE KOJA JE NA JEDNIJ FIZIKOJ LOKACIJI VE" I ZA PROIRENJE KOMUNIKACIJE SA PARTNERIMA. VPN VIRTUALE PRIVATE NET#ORKS MOGU DA PROIRE INTRANET SISTEM. 4(. INTERNET I MOBILNI URE)AJI I $AP STANDARD- MOBILNE ME!E SU SE RANIJE KORISTILE SAMO ZA SMS ILI GOVORNU KOMUNIKACIJU.SAD SU RAZVIJENI MRE!NI SISTEMI BAZIRANI NA BE!INOM APLIKATIVNOM PROTOKOLU #AP (#IRELESS APPLICATION PROTOCOL . MOGU"NOST PRENOSA PODATAKA U MOBILNIM MRE!AMA. #AP JE PROTOKOL KOJI OMOGU"AVA UVO$ENJE NEGOVORNIH USLUGA I PRISTUP INTERNETU U BILO KOJE VREME.ZBOG OGRANIENE VELIINE I BATERIJE KARAKTERISTIKE MOBILNOG SU SLAB PROCESOR, MANJE MEMORIJE, OGRANIENA POTRONJA ENERGIJE, MANJI EKRAN, RAZLIITE VRSTE UNOSA. $AP STANDARDI (#AP JE OKRU!ENJE ZA RAVOJ APLIKACIJA I SKUP KOMUNIKACIONIH PROTOKOLA ZA BE!INE URE$AJE KOJI SU NAMENJENI ZA PRISTUP INTERNETU IN NAPREDNIJIM TELEFONSKI SERVISIMA, DEFINISAN JE U SKLADU SA OSTALI #EB STANDARDIMA, PREDNOSTI POZNATI MODEL PROGRAMIRANJA, DOKAZANA ARHITEKTURA I MOGU"NOST KORI"ENJA POSTOJE"IH ALATA. MARKERSKI JEZIK SE ZASNIVA NA /ML STANDARDU, POMO"U #AP KLIJENTA #ML DOKUMENT SE UITAVA SA INTERNETA UZ KORI"ENJE STANDARDNOG HTTP 1.1 ZAHTEVA. #TA APLIKACIJE OMOGU"UJU KONTROLU POZIVA I PRISTUP ADRESARU . 4+. #TTP PROTOKOLI" STATISTI&KE I DINAMI&KE $EB STRANICE OSNOVNI STEK PROTOKOLA KOJI SE KORISTI NA INTERNETU JE TCP0IP. KAO PODLOGA INTERNET SERVIA ###-A UPOTREBLJAVA SE HTTP (HIPERTE/T TRANSFER PROTOCOL KOJI JE DEO APLIKATIVNOG SLOJA OSI MODELA TCP0IP-JA.ON JE ZASNOVAN NA KONCEPTU POSTAVLJANJA ZAHTEVA I DOBIJANJA ODGOVORAI OBEZBE$UJE PRENOENJE INFORMACIJA IZME$U KLIJENTA I SERVERA. #EB ITA KLIJENTA ALJE ZAHTEV HTTP RE9UEST KA #EB SERVERU ONDA #EB SERVER IZ DATOTEKE TU STRANICU PAKUJE HTML(HIPER TE/T MARKUP LANGUAGE KOD SADR!AN U STRANICI KORISTE"I TCP PA ADRESIRA PAKETE NA ITA I VRA"A IH U MRE!U. DINAMI&KE $EB STRANICE (ZASNIVAJU SE NAPRINCIPU DA SE HTML KOD NE STVARA SVE DOK KORISNIK NE PO!ELI DA VIDI #EB STRANICU . (ZASNIVAJU SE NAPRINCIPU DA SE HTML KOD NE STVARA SVE DOK KORISNIK NE PO!ELI DA VIDI #EB STRANICU . STATI&KE $EB STRANICE (INFORMACIJE SU UVEK ISTE . 4,. MARKERSKI JE ICI (SGML"#TML"0#TML$ML) SGML (STANDARD GENERALIZED MARKUP LANGUAGE - NAMENJEN JE DEFINISANJU MARKERSKIH JEZIKA , #TML (HYPERTE/T MARKUP LANGUAGE JE ASCH ILI UNICODE TEKSTUALNA DATOTEKA KOJA SADR!I MARKUP TAGOVE, SVAKI MORA DA IMA HTM ILI HTML EKSTENZIJU A MO!E SE KTRETATI U OBINOM TEKST EDITORU. TAGOVI OZNAENI SU ZNACIMA :;: I : <: , I OBINO IDU U PARU TJ. PRVO POETNI PA ZAVNI TAG. TAGOVI IMAJU SVOJE ATRIBUTE KOJI OZNAAVAJU BOJU ITD. OSNOVNI TAG JE TITLE TJ. DEFINIE NASLOV STRANICE, ; '=>< TAG ZA PRIKAZIVANJE SLIKA, ; ? <@?> OZNAAVA VEZU KA DRUGOM #EB DOKUMENTU, ;@?3A&< TAG ZA INSERTOVANJE TABELA,;@B<TAGOM ZA VRSTU TABELE, ;@C < TAGOM ZA BROJ "ELIJA , 0#TML (E/TENSIBLE H/PERTE/T MARKUP LANGUAGE DA ZAMENI HTML , /ML (E/TENSIBLE MARKUP LANGUAGE OPISUJE PODATKE , $ML (#IRELESS APLICATION PROTOCOL SE KORISTI U MOBILNIM TELEFONIMA . 4-. PRETNJE SIGURNOSTI PODATAKA I NJI#OVA ATITA IZVRITI IDENTIFIKACIJU PRETNJI I ANALIZU MOGU"IH RIZIKA, UTVR"IVANJEM VEROVATNO"E NAPADA. ZATITA SE SPROVODI NAVIE NIVOA PRIMENOM SPECIJALIZOVANIH MRE!NIH URE$AJA, SOFTVESKIM ZATITNIM PROIZVODIMA, AKTIVIRANJEM ZATITNIH MEHANIZAMA OPERATIVNIH SISTEMA ILI KORI"ENJEM NJIHOVIH SERVISA ZA ZATITU. SMETNJE KATEGORIZUJEMO NA - NEOVLA"EN PRISTUP RESURSIMA SISTEMA I PODACIMA, NEAUTORIZOVANA IZMENA PODATAKA, PORICANJE REALIZOVANJA AKTIVNOSTI, LA!IRANJE AKTIVNOSTI. ) VRSTE NAPADA PRESRETANJE PREKID, MODIFIKACIJA I FALSIFIKOVANJE. ZATITNI POSTUPCI KONTROLA PRISTUPA, AUTENTIFIKACIJA KORISNIKA, OBEZBE$IVANJE PRIVATNOSTI PODATAKA, MOGU"NOST PROVERE INTEGRITETA PODATAKA I NEMOGU"NOST PORICANJA. 5.. OSNOVE KRIPTOGRA%IJE I KRIPTOGRA%SKI POSTUPCI KRIPTOGRAFIJA JE NAUKA O TAJNOM PISANJU. KRIPTOGRAFSKI ALGORITAM TRANSFORMIE ITLJIV TEKST P (PLAINTE0T) U NEITLJIV TEKST C (CIP#ERTE0T) . OSNOVNI ELEMENTI METODE ZATITE SU I%ROVANJE" DEI%ROVANJE" KLJU&" PLAINTE0T I CIP#ERTE0T. ALGORITMI OGRANIENI I ZASNOVANINA KLJUU. KRIPTOGRA%SKI POSTUPCI - (KRIPTOGRAFSKI ALGORITMI ZASNOVANI NA KLJUU DELE SE NA SIMETRI&NE TJ. KONVENCIONALNE I ASIMETRI&NE. PRVI KORISTE ISTI TAJNI KLJUZ ENKRIPCIJU I DEKRIPCIJU, A DRUGI KORISTE RAZLIITE KLJUEVE I TO JAVNI I TAJNI. 51. DIGITALNI POTPIS JE DIGITALNA VERZIJA SVOJERUNOG POTPISA, ON IDENTIFIKUJE AUTORA NEKE PORUKE I DA DOKA!E DA PORUKA NIJE MENJANA. ( OSNOVNIH PRAVILA POTPISA- DA PRU!I IDENTIFIKACIJU, NE MO!E BITI MANIPULISAN, NITI KOPIRAN, DA JE VERODOSTOJANI, I NE MO!E SE OPOVRGNUTI. ZA NJEGOVO KREIRANJE KORISTE SE #AS# FUNKCIJE. IDENTIFIKACIJA POILJAOCA DOKAZUJE DA SE NA OSNOVU SAME MOGU"NOSTI DEKRIPCIJE ENKRIPTOVANE HASH VREDNOSTI JAVNIM KLJUEM KOJI SE ZNA DA PRIPADA POILJAOCU.PRILIKOM PRIJEMA PORUKE PORE$ENJEM HASH VREDNOSTI LAKO SE DOKAZUJE DA LI JE PORUKA BILA IZMENJENA. 52. DIGITALNI SERTI%IKAT JE ELEKTRONSKA DATOTEKA KOJA JEDINSTVENO IDENTIFIKUJE POJEDINCE I #EB SAJTOVE NA INTERNETU I OMOGU"UJE SIGURNU I POVERLJIVU KOMUNIKACIJU. ON POVEZUJE IME ENTITETA KOJI UESTVUJE U SIGURNOJ TRANSAKCIJI SA JAVNIM KLJU&EM KOJI JE KORI"EN ZA ZATITU. POTPISNIK DIGITALNOG SERTIFIKATA JE SIGURNA TRE"A STRANA CA. PROCES PROVERE IDENTITETA NEKOG SAJTA SERTIFIKAT !ELJENOG SAJTA SE AUTOMATSKI PRENOSI DO KLIJENTA. VRSTE DIG. SERTIFIKATA SERTIFIKAT SAJTOVA, PERSONALNI, CA SERTIFIKATI, SOFTVERSKI IZDAVAA. 53. SSL PROTOKOL JE APLIKATIVNI SIGURNOSNI PROTOKOL I SLU!I ZA PRENOS PODATAKA PREKO #EB-A A IZVORNO JE RAZVIJEN OD STRANE NETSCAPEA COMMUNICATIONS. ZASNIVA SE NA MEHANIZMU DIGITALNIH SERVERSKIH SERTIFIKATA. OMOGU"UJE- AUTENTIFIKACIJU I ENKRIPCIJU IME SE VRI ZATITA RAZMENJENIH PODATAKA. OMOGU"UJE % STEPENA ZATITE )2-BITNU I 1%*-BITNU KOJA JE NAJAAU SVETU. 54. VPN (VIRTUALNE PRIVATNE MRE!E) TJ. ENKRIPTOVANI TUNELI JER OMOGU"AVAJU SIGURNOSNU KOMUNIKACIJU ZA POVEZIVANJE DVE FIZIKI ODVOJENE MRE!E PREKO INTERNETA. FIRE#ALL MO!E DA SPREI TE NAPADE.BEZBEDNE SU DOK JE ENKRIPCIJA BEZBEDNA.KADA JE OTREBNO POVEZATI UDALJENE LOKACIJE NA VE"IM RASTOJANJIMA.

1. B2C I B2B (BUSINESS TO CONSUMER I BUSSINES TO BUSINESS) POSLOVANJE B2C (KLJUNI IZAZOVI OVAKVOG POSLOVANJA SU NATERATI ONE KOJI KRSTARE INTERNETOM DA KUPE PROIZVOD ILI USLUGU, STALNI DOPRINOS LOJALNOSTI POTROAA OSTAVITI IM ADRESU ELEKTRONSKE POTEI LIVE CHAT I BROJ TELEFONA ZA KOMUNIKACIJU I SAJT MORA BITI JEDNOSTAVAN ZA UPOTREBU, ZADOVOLJSTVO POTROAA-OBEZBEDITI ISPORUKU NA VREME TJ. ON LINE DELIVERY , B2B UTICAJ OVAKVIH SAJTOVA INI TR!ITE EFIKASNIJIM, KORISTE"I INTERNET PRISTUP INFORMACIJAMA JE ZNATNO OLAKAN, CENE TREBA DA BUDU TRANSPARENTNE, PRVO SE PRONALAZE KOMPANIJE NA INTERNETU PA SE KASNIJE SKLAPAJU TRADICIONALNI UGOVORI .

5. MODELI POSREDNITVA I MODELI OGLAAVANJA MODEL POSREDNITVA (POSREDNICI SU U OVOM SLUAJU META TR!ITA ONA KOJA PVEZUJE KUPCE I PRODAVCE I VODE TRANSAKCIJE ZA NJIH, IMAJU VA!NU ULOGU U TRANSAKCIJAMA RAZLIITIH TIPOVA B%B,B%C,C%C, ZA TRANSAKCIJU BROKER NAPLA"UJE ODRE$ENU SUMU, MODELI SU MODEL RA MENE NA TR!ITU" OSTVARENJA PRODAJE ILI KUPOVINE" PRIKUPLJANJA PONUDA O POTRA!NJI" BROKERA AUKCIJA" POSREDNIKA U TRANSAKCIJAMA" DISTRIBUTERA" AGENATA A PRETRAGU" VIRTUALNI# TR!ITA , MODEL $EB OGLAAVANJA (JE NASTAVAK TRADICIONALNOG MODELA MEDIJA, #EB JE MEDIJ I ON OBEZBE$UJE SADR!AJ I SERVISE, BANERI MOGU DA PREDSTAVLJAJU GLAVNI IZVOR PRIHODA I OVAJ MODEL FUNKCIONIE SAMA KADA SAJT IMAPUNO POSETILACA, PORTAL SLU!I ZA PRETRA!IVANJEI NUDI RAZLIITE USLUGE, MODEL CLASSI%IEDS" REGISRACIJA U&ESNIKA" PLA'ANJA OGLASA PREMA A#TEVU" DODATNOG OGLAAVANJA" A OGLAAVANJE NAMENSKIM SADR!AJEM" INTROMERCIALS" ULTRAMERCIALS . (. MODEL A PRENOS IN%ORMACIJA" MODEL A TRGOVINU" MODELI PROI VO)A&A I MODELI AJEDNICE MODEL A PRENOS IN%ORMACIJA (NEZAVISNO PRIKUPLJENI PODACI O PROIZVO$AIMA I NJIHOVIM PROIZVODIMA SU KORISNI ZA POTROAE ONDA KADA IMAJU NAMERU DA OD NJIH NETO KUPE, NEKE SE PONAAJU KAO POSREDNICI INFORMACIJA INFOMEDIARES A NEKI POMA!I POTROAIMA U RAZUMEVANJU TR!ITA, MODEL MRE!A A OGLAAVANJE" SERVISA A ISTRA!IVANJE JAVNOSTI" A STAVRANJE POBUDA A PROI VODIMA" METAMEDIAR* , MODEL ZA TRGOVINU (VELEPRODAJA I MALOPRODAJA PROIZVODA I USLUGA, PRODAJA SE RADI NA OSNOVU LISTE CENA PUTEM CENA ILI AUKCIJE, MODEL VIRTUALNE I KATALOKE PRODAJE" CLICK AND MORTAR" BIT VENDOR , MODEL PROI VO)A&A (TJ. DIREKTAN MODEL OMOGU"UJE PROIZVO$AU DA DIREKTNO DO$E DO KUPCA DIREKTNO I TAKO IZBEGNE KANALE I POSREDNIKE ZA DISTRIBUCIJU, MODEL KUPOVINE" I NAJMLJIVANJA" OVLA'ENJA" A INTEGRISAN SADR!AJ BRENDA . +. MODEL POBOLJANJA I MODELI AJEDNICE I MODEL PRETPLATE I MODEL PREMA A#TEVU MODEL POBOLJANJA (MODELI SU ZASNOVANI NA LOJALNOSTI POTROAA KOJI ULA!U SVOJE VREME I EMOCIJE, MODEL OPEN SOURCE" A JAVNO PRENOENJE SADR!AJA SA TV-A I RADIJA" MRE!A NANJA , MODELI PRETPLATE (PERIODINO SE VRI NAPALTA- DNEVNO, MESENO ILI GODINJE ZA KORI"ENJE ODRE$ENOG SERVISA, ONI SE ESTO KOMBINUJU SA MODELIMA OGLAAVANJA, MODEL USLUGE SADR!AJA" USLUGA UMRE!AVANJA POJEDINACA" SERVISA POVERENJA" PROVAJDERA INTERNET USLUGA , MODEL PREMA A#TEVU (ZASNOVAN JE NA PRISTUPU PLATITE NAM I ONDA RADITE, PLA"ANJE SE VRI PREMA TOME KOLOKO SE KORISTI USLUGA ILI PO PRINCIPU PRETPLATE .

11. UPRAVLJANJE LANCIMA NABAVKE KOMPANIJA IDENTIFIKUJE PRIMARNE AKTIVNOSTI KAO TO JE UNUTRANJA I SPOLJNJA LOGISTIKA, MARKETING I PRODAJA I USLUGE, I DEFINIE I SEKUNDARNE AKTIVNOSTI TJ. AKTIVNOSTI ZA PODRKU U KOJE SPADAJU LJUDSKI RESURSI, TEHNOLOGIJA, NABAVKA I SAMA INFRASTRUKTURA. LANC VREDNOSTI JE INTEGRACIJA AKTIVNOSTI OD JEDNOG DO DRUGOG KRAJA PROCESA, PODRAZUMEVA DVA SLINA POSLOVNA PROCESA TJ. LANAC SNABDEVANJA I KANAL DISTRIBUCIJE. .

2. C2C I C2B (CONSUMER TO CONSUMER I CONSUMER TO BUSINESS) POSLOVANJE C2C (NA #EB-U POSTOJI I KOMUNIKACIJA IZME$U SAMIH POTROAA PREKO CHAT ROOMS, NAJVI EKORI"EN KANAL C%C JE ELEKTRONSKA POTA KOJA IMA FUNKCIJU DIGITALNOG POTANSKOG SERVISA, POSETIOCI MOGU DA KREIRAJU I STAVRAJU INFORMACIJE O PROIZVODIMA PRIDRU!UJU"I IH INTERESNIM GRUPAMA , C2B (POTROAI JEDNOSTAVNIJE KOMUNICIRAJU SA KOMPPANIJAMA KOJE POZIVAJU POTENCIJALNE KUPCE DA POALJU PITANJA I PREDLOGE ILI !ALBE PUTEM ELEKTRONSKE POTE, POTROAI UE O PROIZVODIMA, OVAKAV VID POSLOVANJA NUDI SOCIJALNU INTEGRACIJU, UPRAVLJANJE LINIM FINANSIJAMA, KUPOVINU PROIZVODA I PRIKUPLJANJE INFORMACIJA, POTROAI ZAHTEVAJU VE"E POGODNOSTI I MANJE CENE .

12.LANAC SNABDEVANJA IMA KARAKTER UPRAVLJANJA OPERACIJAMA, KOMPANIJA MO!E IMATI MNOGO DOBAVLJAA. PREDUZE"A MOGU IMATI VELIKU UTEDU INTEGRACIJOM I USAVRAVANJEM. DA BI SE STVORILA OPTIMALNA VREDNOST KOMPANIJA MORA DA ISPITA CEO LANAC SNABDEVANJA DA BI SHVATILA GDE SE TROKOVI NE MOGU SMANJITI.JEDINO ELEKTRONSKO IZDAVATVO NUDI PRAVU MOGU"NOST DA SE PROMENE OVI ODNOSI. ) FAKTORA SMANJENJA TROKOVAINFORMACIJA I TRANSAKCIJA, SEGMENTACIJA TR!ITA POTROAA I STANDARDIZACIJA PROIZVODA

3. PURE-CLICK I BRICK-AND-CLICK KOMPANIJE PURECLICK KOMPANIJE (SU ONE KOJE POSTAVILE #EB SAJT I PRENO TO SU POSTOJALE U KLASINOM SMISLU, IMA NEKOLIKO TIPOVA PRETRA!IVAI, PROVAJDER INTERNET USLUGA, SAJTOVI ZA TRGOVINU I TRANSAKCIJE..., PRETRA!IVAI SU MAINE I PORTALI KAO TO SU YAHOO I ALTA VISTA KOJI SU POELI KAO PRETRA!IVAI, INTERNET PROVAJDERI SU ISP, AOL KOJI OMOGU"UJU PRISTUP INTERNETU I KORI"ENJE ELETRONSKE POTE ZA ODRE$ENU NADOKNADU, SAJTOVI ZA TRGOVINU SU AMAZON.COM, BUZ.COM, SAJTOVI ZA TRANSAKCIJE I AUKCIJE SU &BAY ' ETRADE, SAJTOVI SA DORE$ENIM SADR!AJEM SU ENCICLOPEDIJA BRITANNICA , BRICK-ANDCLICK KOMPANIJE ( ONE KOMPANIJE KOJE SU SVOJE TRADICIONALNO POSLOVANJE NAGRADILE IZGRADNJOM #EB SAJTA I POETKOM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA .

13. VIRTUANI LANAC VREDNOSTI DELL COMPUTERS JE TIPIAN PRIMER KOI PREDSTAVLJA MRE!U ME$USOBNO POVEZANIH KOMPANIJA, DOBAVLJAA I POTROAA. NE POSTOJI DISTRIBUCIJA KAO ODVOJEN KORAK U NJIHOVOM JIT (JUST IN TIME PROIZVODNOM OKRU!ENJU. FLEKSIBILAN PROIZVODNI PRISTUP OMOGU"UJE KOMPANIJI DA NAPRAVI RAUNAR PREMA INDIVIDUALNOM KORISNIKU, OMOGU"ENA JE DIREKTNA ISPORUKA POTROAU, SMANJENO VREME ZADR!AVANJA NA ZALIHAMA I BROJPOSREDNIKA NA PUTU DO POTROAA.DOBRI ODNOSI SA POTROAIMA KLJUNI JE ELEMENT KONKURENTSKE PREDNOSTI U INTERNET EKONOMIJI.

4. INTERNET POSLOVNI MODELI I OPNUDA VREDNOSTI NASTALA JE OGROMNA PROMENA U SMISLU SMANJENJA TROKOVA ZA RAZVOJ I TROKOVA SLANJA I UVANJA INFORMACIJA JER SE ONE MOGU RAZMENITI DIREKTNO, TRENUTNO I BESPLATNO.SADA KADA SU SVI ELEKTRONSKI POVEZANI INFORMACIJE O PROIZVODIMA I USLUGAMA DIREKTNO STI!U DO POTROAA.POTROAI MOGU PRONA"I SVE INFORMACIJE NA #EB SAJTU KOMPANIJE I DIREKTNO KUPITI PROIZVODE I TAKO IZBE"I PROIZVODE KAO TO JE MALOPRODAJA. POSLOVNI MODEL OPISUJE KAKAO KOMPANIJA PROIZVODI ISPORUUJE I PRODAJE PROIZVODE I USLUGE. INTENET POSLOVNI MODELI ELEKTRONSKA PRODAVNICA. E-NABAVKA, E-AUKCIJA, SKUP ELEKTRONSKIH PRODAVNICA, TRE"A STRANA U ULOZI TR!ITA, VIRTUELENE ZAJEDNICE, PROVAJDERI USLUGA VEZANO ZA LANAC SNABDEVANJA, INTEGRATORI LANCA SNABDEVANJA, PLATFORME ZA SARADNJU, I BROKERI INFORMACIJA.

,. STRATEGIJA E-POSLOVANJA TO JE BUDU"E USMERENJE I AKTIVNOST ORGANIZACIJE ILI NEKOG NJENOG DELA KAKO BI SE POSTIGLI ODRE$ENI CILJEVI, RAZLIITE FORME STRATEGIJE KORPORATIVNA (ODNOSI SE NA CELOKUPNU SVRHU I OBIM POSLOVANJA ORGANIZACIJE , STRATEGIJU POSLOVNE JEDINICE (DAJE ODGOVOR NA PITANJE KAKO SE USPENO TAKMIITI NA ODRE$ENOM TR!ITU , OPERTATIVNA STRATEGIJA (POSTOJI DA BI SE POSTIGLA KORPORATIVNA I STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE , FUNKCIONALNA STRATEGIJA (PRIKAZUJE KAKO SU KORPORATIVNA I STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE OPERALIZOVANE NA NIVOU RAZLIITIH FUNKCIONALNIH OBLASTI TJ. MARKETINGA .

14. ASPEKTI VIRTUALNOG LANCA VREDNOSTI I KORISTI OD INTEGRISANI# LANACA VREDNOSTI ASPEKTI VIRTUALNOG LANCA VREDNOSTI (PRVI KORAK U KREIRANJU JE OBEZBEDITI VIDLJIVOSTSVIH AKTIVNOSTI SVIM ZAPOSLENIMA KOJI IH TREBAJU,DRUGI JE OSLIKAVANJE TJ. STVARANJE SISTEMA KOJI "E DA OSLIKA LANAC SNABDEVANJA U ODRE$ENOM TRENUTKU VREMENA, IMA ( KARAKTERISTIKA NJIHOV CILJ SU POTREBE POTROAA, BRIGA O DOBAVLJAIMA I POTROAIMA, DIZAJNIRAN KAO PROIRENA KOMPANIJA, UVE"EVANJE VREDNOSTI, KREIRANJE SPECIJALIZOVANIH PONUDA , KORISTI (PRELAZAK SA LINEARNOG LANCA NA MRE!E PARTNERA KOJI RADE ZAJEDNO DA BI NAPRAVILI MAKSIMALNU VREDNOST ZA POTROAE JE KLJUNO, MODEL )V POSLOVNE TRANSFORMACIJE BRZINA, VIDLJIVOST, RAZNOVRSNOST I KOLIINA .

-. MODELI PROCESA UPRAVLJANJA A ELEKTRONSKO POSLOVANJE DAJE LOGIKI OKVIR KOJI TREBA SLEDITI KAKO BI SE UKLJUILE SVE AKTIVNOSTI U RAZVOJU STRATEGIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA, OMOGU"UJE DA SE STRATEGIJA RAZVIJE KAO DEO PREOCESA KONTINUIRANIH POBOLJANJA U ORGANIZACIJI. POSTOJE GENERIKI I DINAMIKI MODEL STRATEKOG PROCESA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA.

1.. STRATEKA ANALI A I IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE - STRATEKA ANALIZA (JE PRIKUPLJANJE I PREGLED INFORMACIJA O INTERNIM PROCESIMA O ORGANIZACIJI I RESURSIMA KAO I EKSTERNIM TR!INIM FAKTORIMA DA BI SE DEFINISALA STRATEGIJA, PREGLED INTERNIH RESURSA I PROCESA U KOMPANIJI, OKRU!ENJA, IREG OKRU!ENJA. MODEL IMA ( FAZA INFORMACIJE O IMID!U I PROIZVODU, PRIKUPLJANJE INFORMACIJA, PODRKA POTROAIMA I USLUGA, INTERNA PODRKA I USLUGA, TRANSAKCIJE. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE (PODRAZUMEVA CELOKUPNU TAKTIKU ZA OSTVARENJE STRATEKIH CILJEVA, GREKE U STRATEGIJI VEZANE SU ZA VREME, NEDOSTATAK KREATIVNOSTI, PONUDA BESPLATNIH SREVISA, PREAMBICIOZNOST .

15. E-MARKETING MARKETING JE DRUTVENI PROCES KOJIM POJEDINCI I GRUPE ZADOVOLJAVAJU SVOJE POTREBE I !ELJE KROZ STVARANJE, PONUDU I SLOBODNU ME$USOBNU RAZMENU PROIZVODA I USLUGA OD VREDNOSTI, ON JE ZNATI I REZUMETI POTROAA TAKO DOBRO DA MU PROIZVODII USLUGE ODGOVARAJU I DA MU SE MOGU PRODATI, ON JE PROCES PLANIRANJA I REALIZACIJE I KONCEPCIJE PROIZVODA I USLUGA, ODRE$IVANJA CENE, PROMOCIJE I DISTIBUCIJE IDEJA RADI KREIRANJA RAZMENE KOJOM "E SE ZADOVOLJITI INDIVIDUALNI I ORGANIZACIONI CILJEVI.

1(.$EB BA IRAN MARKETING MARKETIN AKTIVNOSTI NE ODVIJAJU SE SAMO NA TR!ITU U FIZIKOM SMISLU (MARKETPLACE VE" I NA TR!ITU CYBERSPACE-A (MARKETSPACE KOJE JE STVORENO KORI"ENJEM INTERNETA U POSLOVANJU.INTERNET ZNAI VE"I STEPEN INTERAKCIJE I INDIVIDUALIZACIJE. MARKETING SA DOZVOLOM JE NOVI KONCEPT KOJI PROIZILAZI IZUPOTREBE INTERNETA U POSLOVANJU I POINJE DOBIJANJEM DOZVOLA OD POTROAAI KORISTI INTERAKTIVNOSTI INTERNETA DA BI SAZNAO TA ONI MISLE O PREDSTAVLJENOM, ( NIVOA- BEZ DOZVOLE, NIZAK NIVO DOZVOLE, SREDNJI NIVO DOZVOLE, VISOK NIVO DOZVOLE I NIVO TRANSAKCIJE. DOZVOLE SE DOBIJA KOMUNICIRANJEM SA POTROAIMA PREKO ELEKTRONSKE POTE. TREBA OMOGU"ITI KORISNIKU DA ODGOVORI, PERSONALIZOVATI SADR!AJ ALAKTRONSKE POTE, PONUDITI NETO NOVO .

21. UPRAVLAJNJE ODNOSIMA SA POTROA&IMA (CUSTOMER RELATIONS#IP MARKETING) JE IDEJA KOJOJ JE GLAVNI CILJ UPRAVO INTRAKCIJA SA POTROAIMA NA DU!I ROK. DA KUPAC DOBIJE OD PRODAVCA VIE NEGO TO JE OEKIVAO I DA SE ZADOVOLJI JER "E SE VRATITI KOMPANIJI. KOPANIJE SE MORAJU FOKUSIRATI NA PRIVLAENJE I ZADR!AVANJE KUPCA BOLJE NEGO TO RADI KONKURENCIJA. CRM JE PRAKSA KOJOM SE POVEZUJU SVE MARKETING AKTIVNOSTI PREMA ZASNIVANJU, RAZVOJU I ODR!AVANJU USPENIH ODNOSA SA POTROAIMA. OSNOVNA PITANJA U CRM SU PREPOZNATI ASPEKTE CRM-A I LOJALNOST POTROAA, IZRAUNATI DIREKTNU KORIST OD NJEGA, DIZAJNIRATI VREDNOST POTROAA, ODGOVORITI KAKVI SE PROGRAMI KORISTE ZA TO, IDENTIFIKOVATI SNAGE, RAZVITI STUDIJU SLUAJA. CRM JE OSNOVA POSLOVNE STRATEGIJE IMA % DIMENZIJE ANALIZU I AKCIJU.

2(. INTRANET APLIKACIJE A ELEKTRONSKO POSLOVANJE VE"INA KOMPANIJA IMA ZAHTEVE ZA POVEZIVANJEM RAZLIITIH PLATFORMI I TU JE INTRANET PRAVO REENJE JER OMOGU"UJE POVEZANOST SVIH JEDINICA, UJEDINJUJE RAUNARE U JEDINSTVEN SISTEM KOJI MO!E POSLU!ITI INTEGRACIJI RAZLIITIH PROCESA I SISTEMA KOJI POSTOJE U KOMPANIJI. KOMPANIJE MOGU POVEZATI SVOJ INTRANET SA SISITEMIMA SPOLJA.DA SE OMOGU"I A!URIRANJE INFORMACIJA KADA GOD JE TO POTREBNO.

2-. POSTAVLJANJE I RAD SISTEMA PORU&IVANJA NA INTERNETU MORE SE USTANOVITI I IMPLEMENTIRATI SISITEM ZA GENERISANJE PORUD!BINA. MNOGE IT KOMPANIJE MOGU DA OUTSOURCE CEO SISTEM ILI DA KORISTE TU$ SISTEM.SNIMITI POSTOJE"I SISTEM PORUD!BINA, PROCESE I MOGU"NOSTI I TEHNOLOKU INFRASTRUKTURU. POTREBAN JE SISTEM KOJI OMOGU"UJE - LAKO UNOENJE I ODR!AVANJE PODATAKA, UPRAVLJANJE PLANIRANJEM PRODAJE I ZALIHA, BRZA OBRADA PODATAKA, PRA"ENJE ISPORUKA I VRA"ENE ROBE, PROFAKTURE, PLA"ANJA I KREDITE.MARKETING MENAD!ER SE# FOKUSIRA NA POSTAVLJANJE ELEKTRINSKOG KATALOGA, SISTEM IZA PRODAJNOG MESTA, USUGA ZA POTROAE KAO SASTAVNI DEO PRODAJE.

1+. $EB I ODGOVORI NA A#TEVE POTROA&A ZAHVALJUJU"I INTERNETU KOMPANIJE SU DANAS U MOGU"NOSTI BRZO DA ODGOVORE NA ZAHTEEVE POTROAA (STANDARDNI ROK OD )*+ I PROSLE$UJU INFORMACIJE PUTEM ELEKTRONSKE POTE ILI #EB-A I TAKO ZAMENJUJU PAPIROLOGIJU.SVE SE POSTAVI U HTML FORMU NA #EB, PREDNOST DA SE MOGU ISPORUIVATI ODRE$ENI PROIZVODI.NEKI ORISTE PULL PRISTUP KAO TO JE #EB SAJT I ELEKTRONSKA POTA KOJI SE SMATRA PULL-PUSH MEDIJUMOM. POGODNOSTI A!URIRANJE INFORMACIJA BRZO I LAKO,A!URIRANJE I ODR!AVANJE KATALOGA, JEDNOSTAVNO POPUNJAVANJE FORMA NA #EB-U, OMOGU"ENA INDIVIDUALIZACIJA PONUDE.

22. IMPLEMENTACIJA CRM SISTEMA I %A NI RA VOJ CRM IMPLEMENTACIJA (NAJVE"I USPEH CRM SISTEMI IMAJU U B%B POSLOVANJU, ALI ON NOSI NEKE PROBLEME I NEUSPEHE ZBOG TOGA TO MENAD!MENT NEMA JASNU SLIKU I DEFINIU OKVIR PROJEKTA SUVIE IROKO I NEDODELJUJU SPONZORA PROJEKTU I NE RAZUMEJU OEKIVANJA BUDU"IH KORISNIKA OVOG SISTEMA, ONDA NEMANJE DOVOLJNO ZNANJA I VETINA, NE DEFINIU SAV RIZIK, POINJU RAD IZBOROM RAZVOJNIH ALATA, NE SHVATAJU ZNAAJ KVALITETA, NE PRATE FAZNU METODOLOGIJU RAZVOJA, NE SHVATAJU ZANAAJ PRIVATNOSTI I ZATITE, ZABORAVLAJJU NA POTREBU ZA OCENJIVANJEM NAKON IMPLEMENTACIJE , %A NI RA VOJ (IMA % METODOLOGIJE PROTOTIP KOJI JE POGODAN ZA MANJE PROJEKTE, RAD TJ. RAPID APPLICATION DEVELOPMENT KOJI JE ZA VELIKE PROJEKTE I METODOLOGIJA %A NOG RA VOJA KOJA SE KORISTI ZA SVE VELIINE PROJEKTA I IMA . RAZVOJNIH FAZA. PROTOTIP JE PRIMER FINALNOG PROIZVODA JER UOENIM NEDOSTATAKOM SE VRA"A DA SE ISPRAVI GREKA. 23. RELATIONS#IP MARKETING IMA ZA CILJ IZGRADNJU DUGORONIH ODNOSA SA RAZLIITIM KLJUNIM PARTNERIMA POTROAIMA, DOBAVLJAIMA, DISTRIBUTERIMA NA OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO A U SVRHU OSTVARENJA PROFITA. TO ZNAI IZGRADNJU JAKIH EKONOMSKIH, TEHNIKIH, SOCIJALNIH VEZA SA PARTNERIMA I SNI!AVAJU SE TROKOVI TRANSAKCIJA I ZAHTEVA MANJE VREMENA.KRAJNJI REZULTAT JE STVARANJE TRAJNE VREDNOSTI KOJA SE NAZIVA MARKETING MRE!OM. 24. DATABASE MARKETING KORISTE IBM, AMERICAN E/PRESS. U MALOPRODAJI INFORMACIJE O POTROAU KORISTE SE ODMAH ZA REGULISANJE RAUNA I VIE SE NE KORISTE.U OBLASTI TRAJNIH PROIZVODA NEKI PROIZVO$AI BRINU O PRIKUPLJANJU INFORMACIJA O POTROAIMA. TI PODACI SE KORISTE DA BI SE KOMTAKTIRALI POTROAI ZA NEKE NOVE PRILAGO$ENE INICIJATIVE. TAKVA INVESTICIJA OMOGU"UJE PRILAGO$AVANJE I PREPOZNAVANJE MANJIH TR!INIH DELOVA SA ODGOVARAJU"IM PORUKAMA.

2.. REKLAME I ON-LINE PROMOCIJA BANERI (SU NAJVIE KORI"ENI NAIN ZA REKLAMU I KOMPANIJE PLA"AJU POSTAVLJANJE BANERA NA SVOM SAJTU , SPON ORSTVO (JE NAJBOLJE KOD SAJTOVA KOJI NUDE ODGOVARAJU"E INFORMACIJE I IMAJU TANO ODRE$ENU GRUPU POSETILACA, SPONZOR PLA"A SVOJE PRISUSTVO NA SAJTU A ZA UZVRAT DOBIJA MOGU"NOST DA POSETIOCI SAJTA BUDU OBAVETENI , MICROSITE (JE OGRANIEN PROSTOR NA SAJTU KOJIM UPRAVLJA I KOJI PLA"A DRUGA KOMPANIJA , INTERSTITIALS (SU REKLAME KOJE SE POJAVLJUJU IZME$EU PROMENA NA #EB SAJTU . KOMPANIJE ESTO GRADE ALIJANSE ILI RADE NA PROGRAMINMA PRIVLA&ENJA. TROKOVI OGLAAVANJA SU RAZUMNI U ODNOSU NA ONE TRADICIONALNE.

3.. PLA'ANJA NA INTERNETU ELEKTRONSKA TRGOVINA JE NAJPOPULARNIJI SEGMENT POSLOVANJA NA INTERNETU, CILJ ON-LINE POSLOVANJA JE I RAZVOJ JEDNOSTAVNIH METODA PLA"ANJA KOJE "E BITI OPTE PRIHVA"ENE. ELEKTRONSKI TRANSFER SREDSTAVA(EFT . POBOLJANJE ZA POTROAE (KREDITNE KARTICE I E BANKARSTVO , POBOLJANJE KOJA SU OMOGU"ILA ELEKTRONSKU TRGOVINU I POSLOVANJE (DIGITALNI NOVAC, ELEKTRONSKI EKOVI, IFROVANE KREDITNE KARTICE , POBOLJANJE ZA KOMPANIJE (TRANSFER PUTEM AUTOMATSKIH KLIRINKIH KU"A .KORI"ENJE KRIPTOGRAFIJE KAO SIGURNOSNE MERE.

1,. RA VOJ I ODR!AVANJE E%EKTIVNOG $EB SAJTA #EB SAJT MORA BITI NAPRAVLJEN DA JE STRAKTIVAN ZA PRVU POSETU I INTERESANTAN DA BI SE POSETIOCI PONOVO VRRATILI NA NJEGA, EFEKTIVAN SAJT IMA , ELEMENATA KONTEKST, SADR!AJ, ZAJEDNICA, PRILAGO$AVANJE, KOMUNIKACIJA, VEZE I TRGOVINA. %AKTORI KONTEKSTA- LAKO"OM PRISTUPA MISLI SE NA - STVARI A TO SU DA SE SADR!AJ SAJTA LAKO OTVARA, DA JE ZANIMLJIV I DA JENAVIGACIJA LAKA KAO I OTVARANJE DRUGIH STRANA. PRIVLANOST JE U SLEDE"EM PRVE STRANE SU JASNE I NEPRETRPANE, ITLJIV FONT I DOBRA VELIINA SLOVA, KOMBINACIJA BOJA I ZVUKA JE DOBRA. %AKTORI SADR!AJA POUZDANE INFORMACIJE SA LINKOVIMA KA RELEVANTNIM SAJTOVIMA, PROMENA DODAVANJEM NOVOSTI, PONUDA BESPLATNIH SADR!AJA, KONTEKST, ALE I IGRE. PRI#VATANJE ODGOVORA SAZNATI TA POSETIOCI SAJTA I KORISNICI USLUGA KOMPANIJE MISLE.

2+. ELEKTRONSA TRGOVINA I PRODAJA NA INTERNETU INTERNET JE POSTAO GLAVNI KANAL PRODAJE ZA RAZLIITE INDUSTRIJE I IT (CISCO, GATE#AY, IBM, INTEL ALI PRODAJA ON-LINE IMA TAKO$E I SVOJE LOE STRANE. NOV STAV PREMA PRODAJI INA INTERNETU PODRAZUMEVA OPREZ I PRORAUNE JER KOMPANIJE SADA PROCENJUJU I RIZIKE OD ELEKTRONSKE TRGOVINE. POTREBNO JE INTEGRISATI ONLINE PRODAJU SA ONOM KOJA SE ODVIJA OFLINE.STVARNA SNAGA INTERNETA JEU TOME TO JE POGODAN KANAL ZA PRODAJU. IBM JE KOMPANIJA KOJA NE SAMO DA JE PRIHVATILA INTERNET VE" GA KORIST ZA POTREBE POSLOVANJA VE" GA JE NAINILA SASTAVNIM DELOM SVOJE DUGORONE POSLOVE STRATEGIJE.IBM INSTITUT ZA NAPREDNO POSLOVANJE, IBM GLOBAL SERVICE JE STVORI INOVATIVNE CENTRE ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE.

31. ELEKTRONSKI ILI DIGITALNI NOVAC INTEGRIE PREDNOST KOJE NIDI RAUNARSKA TEHNOLOGIJA I SIGURNOST KOJU IMA PAPIRNI NOVAC PREDSTAVLJA ZAPRAVO ELEKTRONSU ZAMENU ZA PAPIRNI NIVAC KOJI SE UVA I TROI U SISTEMIMA ON-LINE PLA"ANJA. SISTEMI ELEKTRONSKOG NOVCA ZADOVOLJAVAJU SLEDE"E POSTOJANJE MONETARNE VREDNOSTI, MOGU"NOST IZVO$ENJA RAZLIITIH TRANSAKCIJA, MOGU"NOST PONOVNE UPOTREBE, ODGOVARAJU"I STEPEN SIGURNOSTI. DIGITALNI NOVAC JE ZASNOVAN NA IFROVANOM SISTEMU TJ. DIGITALNOM POTPISU. UPOTREBA PARA NUMERIKIH KLJUEVA GDE JE JEDAN ZA ZAKLJUAVANJE A DRUGI ZA OTKLJUAVANJE.PORUKE IFROVANE JEDNIM NUMERIKIM KLJUEM MOGU BITI DEIFROVANE DRUGIM PAROM.POTREBNO JE OTVORITI RA.UN U BANCI. BANKA IMA TAJNI KLJU. SISTEMI EL. NOVCA E-CASH, DIGI CASH I NET CASH, MONDEY SISTEM. .

1-. MODEL OSTVARENJA PRI#ODA I $EB MARKETING DOT COM KOMPANIJE MORAJU SVOJIM INVESTITORIMA OBJASNITI KAKO "E OSTVARITI PROFIT, ONI MORAJU IMATI SVOJE MODELE PRIHODA I MODELE DOBITI. PRI#OD SE OSTVARUJE OD PRILIVA REKLAMA" SPON ORA" ALIJANSI" &ALANBARINA I PRETPLATA" PRODAJE IN%ORMACIJA O CILJNOJ GRUPI POTROA&A" PRODAJE PROI VODA I USLUGA" TRANSAKCIJA" ISTRA!IVANJA TR!ITA I IN%ORMACIJA" UPU'IVANJA DRUGIMA.

25. PREPORUKE A RA VOJ PROGRAMA A ODNOSE SA POTROA&IMA JEDAN-NA-JEDAN IZGRADNJA DUGORONIH ODNOSA SA POTROAIMA I POINJE UPRAVO NAKON PRODAJE. KORAK 1 ODNOSITE SE POTROA&IMA KAO PREMA POTENCIJALNIM POTROA&IMA (TROKOVI ZA ZADR!AVANJE POSTOJE"IH POTROAA MANJI OD ONIH ZA PRIVLAENJE NOVIH,KONCEPT LTV (LIFE TIME VALUE POTROAA.NE ZABORAVITI POSTOJE"E POTROAE I NAGRADITI IH.PREPORUUJE SE KORI"ENJE DIREKTNE POTE I TELEMARKETINGA U KOMBINACIJI SA ELEKTRONSKOM POTOM I #EB-OM , KORAK 2 PITAJTE POTROA&E TA !ELE I TO IM OMOGU'ITE (IT KOMPANIJE SLUAJU SVOJE POTROAE I DAJU IM ODGOVORE I MILJENJE PUTEM TELEFONA, FAKSA, POTE, ELEKTRONSKE POTE, #EB-A I TKO IH OHRABRUJUNA INTERAKCIJU I UVA!AVAJU NJIHOVE PREPORUKE , KORAK 3 PRONA)ITE NOVE I INOVATIVNE NA&INE DA O#RABRITE I NAGRADITE POTROA&E (UINITI DA SE POTROAI OSE"AJU POSEBNIM, DA SE NAPRAVI CENTAR ZA PRU!ANJE USLUGA KORISNICIMANA #EB SAJTU KOMPANIJE , KORAK 4 PREPO NATI RA LIKE I ME)U RA LI&ITI# GRUPA POTROA&A (INFORMACIJE O POTROAU SE SEGMENTIRAJU I RANGIRAJU , KORAK 5 NA&INITE ODNOS JEDAN-NA-JEDAN ABAVNIM (DA SE UPOZNA SVAKI POTROA POJEDINANO, ANSA DA SE ZABAVI I NASMEJE .

2,. MODEL PREPRODAJE I MODEL PRODAJNOG ODELJENJA MODEL PREPRODAJE (MNOGE IT KOPANIJE SE OSLANJAJU DANAS NA SVOJE DISTRIBUTERE, PREPRODAVCE I PARTNERE KAKO BI GENERISALI PRIHODE.OVO JE EST SLUAJ KOD SEKTORA VISOKE TEHNOLOGIJE I GLOBALNE EKONOMIJE. KANAL PREPRODAVCA MO!E PUNO DA PROMENI PROIZVOD KOJI SE PRODAJE, MOGU MU PROMENITI VREDNOSTI POSTATI NETO KAO PRODU!ETAK PRODAJNOG ODELJENJA SAME KOMPANIJE. POSTOJANJE ZAJEDNIKIH REKLAMA I PROMOCIJA NA SAJTU , MODEL PRODAJNOG ODELJENJA (AKO SE KOMPANIJA OSLANJA NA SOPSTVENI TELEMARKETING ILI NA DIREKTNU PRODAJU SVOJIH PROIZVODA POTREBNI JE IZVESTI I ODGOVARAJU"E PROMENE RADI SMANJENJA TROKOVA, POGODNI KORI"ENJE ON-LINE SEMINARA, URADITI PREZENTACIJU, POSAVETOVATI KUPCA I SREDITI SVU DOKUMENTACIJU .

32. ELEKTRONSKI &EKOVI KORISNICI KOJIMA JE POGODNIJE PLA"ANJE PUTEM EKOVA NEGO GOTOVINOM KORISTE DIGITALNE POTPISE I ZAHTEVAJU DIGITALNE SERTIFIKATEKAKO BI SE IDENTIFIKOVAO ONAJ KOJI PLA"A,NJEGOV RAUN U BACI I NJEGOVA BANKA.MOGU BITI ISPORUENI PUTEM JAVNIH MRE!A. PROCES REGISTRACIJA NA SERVERU EKOVA, USPOSTAVLAJNJE KONTAKTA SA PRODAJOM, KORI"ENJE EL. POTE, UMANJENJE VREDNOSTI NA RAUNU.PREDNOSTI ISTI PRINCIP RADA ALI FLEJSIBILNIJI I JENOSTAVNIJI, JEDNOSTANA SISTEM IFROVANJA, LAKO SE INTEGRIU SA EDI APLIKACIJAMA, JEDNOSTAVNO POVEZIVANJE SA BANKARSKIM SISTEMIMA. KREDITNE KARTICE IZMISLIO MAKAMARA I NAJDER I OSNOVALI FIRMU DINERS CLUB CARD, PRVA KARTICA NA NACIONALNOM NIVOU SAD LANSIRALA JE BANK AMERICRAD, U EVROPI MASTERCARD, FIRST VIRTUA JE PRVI PLATNI SISTEM NA INTERNETU (UPOTREBA PIN KODA , SET JE STANDARD ZA OBAVLJANJE TRANSAKCIJA KREDITNIM KARTICAMA PREKO INTERNETA RAZVIJAJU VISA I MASTERCARD

33. EDI (ELECTRONIC DATA INTERC#ANGE) ELEKRONSKA TRGOVINA NASTALA JE PRE PC-A I #EB-A. EDI, FINANSIJASKI EDI I ETF OBAVLJALI SU SE PREKOSIGURNIH PRIVATNIH MRE!A I POSTALI MODEL ZA INTRA I INTER KOMUNIKACIJSKE TRANSAKCIJE.EDIFACT STANDARD JE KASNIJE NAPRAVLJEN ZAJEDNIKIM NAPOROM UJEDINJENIH NACIJA I EVROPSKE KOMISIJE. DEI JE ZAMENA ZA PAPIRNE PORUD!BINE ELEKTRONSIM PORUD!BINAMA I NJEGOV APRIMENA OBUHVATA PORUD!BINE, PROFAKTURE, SERVISE VEZANE ZA ISPORUKU I INSTRUKCIJE ZA PLA"ANJE,KAO DEO ETF-A. EDI JE RAZMENA STRUKTUIRANIHPODATAK IZME$U RAUNARA KOJA SE ALJE U FORMI KOJA DOZVOLJAVA AUTOMATSKO PROCESIRANJE BEZ MANUALNE INTERVENCIJE I IZVODI SE PREKO EDI MRE!E.VAN IROKO RASPROSTRANJENA MRE!A KOJA KORISTI PRVO SVOJINE PRE NEGO INTERNET TEHNOLOGIJE. VPN JE SIGURNA KONEKCIJA IZME$U DVE TAKE USPOSTAVLJENA INTERNETOM KOJU PRAVE INTERNET PROVAJDERI.

3,. IN%RASTRUKTURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA RA&UNARSKE MRE!E TEHOLOKU PODLOGU ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE INE RAUNARSKE MRE!E. RA. MRE!A JE SKUP VIE RAUNARA, PERIFERNIH JEDINICA I DRUGIH URE$AJA KOJI SU ME$USOBNO OVEZANI SA CILJEM RAZMENE INFORMACIJA I DEOBE MRE!NIH RESURSA. RAUNARI U MRE!I SE ZOVU VOROVI. RADNA STANICA JE RAUNAR NA KOJEM SE IZVRAVAJU POSLOVI A SERVER RAUNAR OPSLU!UJE RADNE STANICE. KOMUNIKACIJA U MRE!I SE VRI NA OSNOVU PROTOKOLA. PROTOKOLI SU PRAVILA KOJA RAUNARIMA DAJU UPUTSTVA KAKO DAME$USOBNO RAZMENE INFORMACIJE. NIZ PROTOKOLA ZOVE SE STEK PROTOKOLA (NAJPOZNATIJI JE TCP0IP, IBM SNA . PREDNOSTI KORI"ENJA BOLJA ISKORI"ENOST RESURSA SISTEMA (SOFTVERSKE I HARDVERSKE KOMPONENTE .

43. INTERNET SREVISI GLAVNA ODLIKA INTERNETA JE PRISTUP OGROMNOJ KOLIINI INFORMACIJA, OBOLJANA KOMUNIKACIJA I RAZMENA INFORMACIJA. SERVISI SU EMAIL (SERVIS ELEKTRONSKE POTE, VRI PRENOS TEKSTUALNIH DOKUMENATA PREKO PROGRAMA MAIL SERVERA DO EL. SANDUETA MAILBO/-A, PORUKA SE ALJE NA E-MAIL ADRESU , NE$S(KONFERENCIONI SISTEMILI SISTEM DISKUSNIH GRUPA GDE SE RAZMENJUJU MILJENJA O TEMAMA , %TP (FILE TRANSFER PROTOKOL PRENOS PODATAKA U OBA SMERA , IRC (INTERNET RELAY CHAT, KONVERZACIJA UZ TASTATURU , TELNET (NAMENJEN RADU NA UDALJENOM RAUNARU , VIDEO KON%ERENCIJE,$$$ (#ORLD #IDE #EB, DISTIBUIRANI HIPERMEDIJALNI SERVIS OMOGUUJE PRISTUP MULTIMEDIJALNIM SADR!AJIMA, SADR!I LINKOVE . #EB SAJT JE SKUP INFORMAACIJA KOJE SAINJAVA #EB PREZENTACIJU I IMA SVAKI SVOJU #EB ADRESU. PRISTUP #EB SERVERU PREKO PROGRAMA BRO#SER-A (INTENET E/PLORER, OPERA .

4,. MARKERSKI JE ICI (SGML"#TML"0#TML$ML) SGML (STANDARD GENERALIZED MARKUP LANGUAGE - NAMENJEN JE DEFINISANJU MARKERSKIH JEZIKA , #TML (HYPERTE/T MARKUP LANGUAGE JE ASCH ILI UNICODE TEKSTUALNA DATOTEKA KOJA SADR!I MARKUP TAGOVE, SVAKI MORA DA IMA HTM ILI HTML EKSTENZIJU A MO!E SE KTRETATI U OBINOM TEKST EDITORU. TAGOVI OZNAENI SU ZNACIMA :;: I : <: , I OBINO IDU U PARU TJ. PRVO POETNI PA ZAVNI TAG. TAGOVI IMAJU SVOJE ATRIBUTE KOJI OZNAAVAJU BOJU ITD. OSNOVNI TAG JE TITLE TJ. DEFINIE NASLOV STRANICE, ; '=>< TAG ZA PRIKAZIVANJE SLIKA, ; ? <@?> OZNAAVA VEZU KA DRUGOM #EB DOKUMENTU, ;@?3A&< TAG ZA INSERTOVANJE TABELA,;@B<TAGOM ZA VRSTU TABELE, ;@C < TAGOM ZA BROJ "ELIJA , 0#TML (E/TENSIBLE H/PERTE/T MARKUP LANGUAGE DA ZAMENI HTML , /ML (E/TENSIBLE MARKUP LANGUAGE OPISUJE PODATKE , $ML (#IRELESS APLICATION PROTOCOL SE KORISTI U MOBILNIM TELEFONIMA .

34. KORISTI I I OGRANI&ENJA EDI-A - KORISTI SU POVE"ANJE BROJA PORUD!BINA, SMANJEENJ BROJ GREAKA KOD UNOSA PODATAKA I MANJE VREMENA ULO!ENOG OD STRANE KUPACA I POTROAA NA KONTROLU, SMANJENI TROKOVI KOJI SU REZUTAT MANJE UTROENOG VREMENA ZA OSOBLJE, MATERIJAL I BOLJA KONTROLNA ZATITA. IBM JE KREIRAO SISTEM KOJI SU NAZVALI INTERNET ZA MRE!U DILERA. TO JE MALOPRODAJI DAVALO DVE MOGU"NOSTI, PRVI JE CDROM ZA OFF-LINE PORUIVANJE I ODATLE SE FORMA PREVODI U SLIAN FORMAT ZA TREDICIONALNI EDI LINK. KOLIINA INTERNET EDI TRANSAKCIJA RASTE I RADI SE NA USAGLAAVANJU SA EDI STANDARDOM KOJI PREDLA!E /ML EDI GRUPA.

3-. LAN MRE!E"TOPOLOGIJA LAN MRE!A I PRENOSNI MEDIJUMI RAUNARSKE MRE!E KOJE OBUHVATAJU SAMO DEO ZGRADE TJ. MANJE PODRUJE NAZIVAJU SE LOKALNE RAUNARSKE MRE!E TJ. LAN MRE!E. ONA IMA VELIKE BRZINE PENOSA PODATAKA DO 1 I 12G345 PO SEKUNDI. NJIH NETRBA SMATRATI ZATVORENIM CELINAMA. POSTOJALO JE VIE LAN MRE!A ETHERNET, TOKEN RING, TOKEN BUS, ARCNET, LOCALTALK. KARAKTERISTIKE FIZIKA TOPOLOGIJA, PRENOSNI MEDIJUM I METODE PRISTUPA MEDIJUMU. TOPOLOGIJA - REALIZOVANA NA - NAINA MAGISTALA(SVI RAUNARI U MRE!I POVEZANI SU NA ISTI FIZIKI MEDIJUM, INFORMACIJE SE ALJU VOROVIMA, NEDOSTATAK DA U PREKIDU SVI SU BEZ PRISTUPA , ZVEZDA (POVEZIVANJE PREKO HUB-A KOJI JE CENTRANO VORITE , PRSTEN (POVEZIVANJE SAMO U ODRE$ENOM PROSTORU, VELIKI TROKOVI . PRENOSNI MEDIJUMI PREKO NJIH SE VR POVEZIVANJE VOROVA, VRSTE SU - BAKARNE UPREDENE PARICE (STP I UTP , OPTIKA VLAKNA (THICK I THIN COA/ I BE!INO POVEZIVANJE (INFRACRVENI SIGNALI ILI RADIO TALASI .

44. PIKLJU&ENJE NA INTERNET PRISTUP JE OMOGU"EN SVI KORISNICIMA KOJI PLATE KOMPANIJAMA ZA PRU!ANJE INTERNET USLUGA ZVANIM ISP. POMO"U RAUNARA, SOFTVERA I MODEMA, OTVORENOG NALOGA KOD ISP SISTEMA I UPLA"ENIH SATI.POVEZIVANJE VE"IH KOMPANIJA VRI SE IZNAJMLJENIM VODOVIMA UZ UPOTREBU RUTERA. KOD NAS SE VRI PREKO FRAME RELAY, 7DSL ILI ISDN.

4+. #TTP PROTOKOLI" STATISTI&KE I DINAMI&KE $EB STRANICE OSNOVNI STEK PROTOKOLA KOJI SE KORISTI NA INTERNETU JE TCP0IP. KAO PODLOGA INTERNET SERVIA ###-A UPOTREBLJAVA SE HTTP (HIPERTE/T TRANSFER PROTOCOL KOJI JE DEO APLIKATIVNOG SLOJA OSI MODELA TCP0IP-JA.ON JE ZASNOVAN NA KONCEPTU POSTAVLJANJA ZAHTEVA I DOBIJANJA ODGOVORAI OBEZBE$UJE PRENOENJE INFORMACIJA IZME$U KLIJENTA I SERVERA. #EB ITA KLIJENTA ALJE ZAHTEV HTTP RE9UEST KA #EB SERVERU ONDA #EB SERVER IZ DATOTEKE TU STRANICU PAKUJE HTML(HIPER TE/T MARKUP LANGUAGE KOD SADR!AN U STRANICI KORISTE"I TCP PA ADRESIRA PAKETE NA ITA I VRA"A IH U MRE!U. DINAMI&KE $EB STRANICE (ZASNIVAJU SE NAPRINCIPU DA SE HTML KOD NE STVARA SVE DOK KORISNIK NE PO!ELI DA VIDI #EB STRANICU . (ZASNIVAJU SE NAPRINCIPU DA SE HTML KOD NE STVARA SVE DOK KORISNIK NE PO!ELI DA VIDI #EB STRANICU . STATI&KE $EB STRANICE (INFORMACIJE SU UVEK ISTE .

35. IMPLEMENTACIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA" ANALI A U KONTEKSTU IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE, ANALIZA I DIZAJN SE ZAHTEVAJU KAKO BI SE URADILA SPECIFIKACIJA POSLOVA I POTREBE KORISNIAK ZA OVIM SISTEMOM I RAZVOJ PLANA ZA NJEGOVU IZGRADNJU.ANALIZA PODRAZUMEVA SHVATANJE SAMOG POSLA I ZAHTEVA KORISNIKA SA NOVIM SISTEMOM. AKTIVNOSTI VEZANE ZA ANALIZU SU GRUPISANE U SLEDE"E FAZE RAZUMEVANJE POSTOJE"EG POSLOVNOG PROCESA, PREGLED MOGU"IH ALTERNATIVA ZA IMPLEMENTACIJU REENJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA. KORISTI SE DIJAGRA RADI OPISA POSLOVNIH PROCESA.INFORMACIJA JE AGENT KONTROLE I KOORDINACIJE I SLU!I KAO SPOJ ORGANIZACIJE, FRANIZA, LANCA SNABDEVANJA I KANALA DISTRIBUCIJE.

4.. $AN MRE!E ($IDE AREA NET$ORK) JE REGIONALANA RAUNARSKA MRE!A ILI MRE!A IROKOG PODRUJA KOJA ZAHTEVA KORI"ENJE VEZA KOJE OBEZBE$UJE NEKA KOMPANIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE. ONE RADE NA FIZIKOM SLOJU I SLOJU VEZE PODATAKA (OSI LAYER I LAYER % .JEDNA OD TAKVIH NAJSTARIJIH JE INTERNET. PROPUSNI OPSEG JOJ JE NEKOLIKO STOTINA 6345. POVEZIVANJE RAUNARA U #AN MRE!U KOMUTACIJOM VODOVA I PAKETA, IZNAJMLJENIM LINIJAMA.POVEZIVANJE SE OSTVARUJE UPOTREBOM SLEDE"IH TEHNOLOGIJA ANALOGNO POVEZIVANJE PREKO JAVNE TELEFONSKE MRE!E PSTN, ANALOGNO PREKO IZNAJMLJENIH LINIJA, ISDN KOJA PRENOSI GLAS I VIDEO, /%(, FRAME RELAY, ATM, SMDS, SONET, T1, T-, E1,E-, 7DSL JE DIGITALNI PRETPLATNIKI SERVIS ( TIPOVI HDSL,SDSL,ADSL,VDSL I RADSL I OSTALE TEHNOLOGIJE.

45. INTRANET JE UNUTRANJA MRE!A JEDNE ORGANIZACIJE ZASBOVANA NA INTERNET TEHNOLOGIJI. NAMENA JE OPTIMIZACIJA POSLOVNIH PROCESA I EFIKASNA RAZMENA INFORMACIJA UNUTAR KOMPANIJE. PRISTUP MU JE OGRANIEN I KONTROLISA,SAMO OVLA"ENE OSOBE GA KORISTE.INTERNI #EB SERVERI KOMPANIJA PREUZELI SU ULOGU SERVERA APLIKACIJA. SA RADIH STANANICA KORI"ENJEM #EB BRO#SERA MO!E SE PRISTUPATI #EB SERVERU. NE MORA DA SE KORISTI UNUTAR KOMPANIJE KOJA JE NA JEDNIJ FIZIKOJ LOKACIJI VE" I ZA PROIRENJE KOMUNIKACIJE SA PARTNERIMA. VPN VIRTUALE PRIVATE NET#ORKS MOGU DA PROIRE INTRANET SISTEM.

4-. PRETNJE SIGURNOSTI PODATAKA I NJI#OVA ATITA IZVRITI IDENTIFIKACIJU PRETNJI I ANALIZU MOGU"IH RIZIKA, UTVR"IVANJEM VEROVATNO"E NAPADA. ZATITA SE SPROVODI NAVIE NIVOA PRIMENOM SPECIJALIZOVANIH MRE!NIH URE$AJA, SOFTVESKIM ZATITNIM PROIZVODIMA, AKTIVIRANJEM ZATITNIH MEHANIZAMA OPERATIVNIH SISTEMA ILI KORI"ENJEM NJIHOVIH SERVISA ZA ZATITU. SMETNJE KATEGORIZUJEMO NA NEOVLA"EN PRISTUP RESURSIMA SISTEMA I PODACIMA, NEAUTORIZOVANA IZMENA PODATAKA, PORICANJE REALIZOVANJA AKTIVNOSTI, LA!IRANJE AKTIVNOSTI. ) VRSTE NAPADA PRESRETANJE PREKID, MODIFIKACIJA I FALSIFIKOVANJE. ZATITNI POSTUPCI KONTROLA PRISTUPA, AUTENTIFIKACIJA KORISNIKA, OBEZBE$IVANJE PRIVATNOSTI PODATAKA, MOGU"NOST PROVERE INTEGRITETA PODATAKA I NEMOGU"NOST PORICANJA. 5.. OSNOVE KRIPTOGRA%IJE I KRIPTOGRA%SKI POSTUPCI KRIPTOGRAFIJA JE NAUKA O TAJNOM PISANJU. KRIPTOGRAFSKI ALGORITAM TRANSFORMIE ITLJIV TEKST P (PLAINTE0T) U NEITLJIV TEKST C (CIP#ERTE0T). OSNOVNI ELEMENTI METODE ZATITE SU I%ROVANJE" DEI%ROVANJE" KLJU&" PLAINTE0T I CIP#ERTE0T. ALGORITMI OGRANIENI I ZASNOVANINA KLJUU. KRIPTOGRA%SKI POSTUPCI (KRIPTOGRAFSKI ALGORITMI ZASNOVANI NA KLJUU DELE SE NA SIMETRI&NE TJ. KONVENCIONALNE I ASIMETRI&NE. PRVI KORISTE ISTI TAJNI KLJUZ ENKRIPCIJU I DEKRIPCIJU, A DRUGI KORISTE RAZLIITE KLJUEVE I TO JAVNI I TAJNI.

3(. IMPLEMENTACIJA I ODR!AVANJE DOBROM ANALIZOM I DIZAJNOM OBEZBE$UJE SE DA FAZA IMPLEMETACIJE PRO$E BEZ VE"IH POTEKO"A. POTREBNO JE PRATITI AKTIVNOSTI IMPLEMENTACIJE I TESTIRATI SISTEM I UPRAVLJATI PRELASKOM SA STAROG SISTEMA NA NOVI. DINAMIKA APLIKACIJA EL. POSLOVANJA ZNAI DA "E SADR!AJ I SERVIS STALNO BITI A!URIRANI PREMA OKOLNOSTIMA IZ OKRU!ENJA KOJA SE STALNO PRATE I SNIMAJU. MODIFIKACIJE SU NEOPHODNE DA BI SE ZADR!ALA KONKURENTSKA PREDNOST. DEO IMPLEMENTACIJE I ODR!AVANJA ODNOSI SE NA RAZVOJ #EB SAJTA.

41. /DSL TENOLOGIJE DSL JE DIGITALNA PRETPLATNIKA LINIJA NASTALA KAO NADOGRADNJA POSTOJE"E TELEFONSKE MRE!E I ZATO NE ZAHTEVAJU NOVU INFRASTRUKTURU. AKO POSTOJI TELEFONSKA LINIJA ONA SE MO!E KORISTITI I ZA 7DSL PRENOS. DA SE DIGITALNA PRETPLATNIKA PETLJA PREKO POSTOJE"IH BAKARNIH KABLOVA I UZ DIGITALNU OBRADU SIGNALA ISKORISTI ZA PRENOS PODATAKA BRZINOM OD NEKOLIKO M435. DUPLEKSNI DSL BRZINE SU IDENTINE U OBA PRAVCA. HDSL JE DSL SA VELIKIM PROTOKOM PODATAKA. ADSL JE ASIMETRINA TEHNIKA DSL. NEKE KORISTE DIGITALNE A NEKE ANALOGNE LINIJSKE KODOVE.POSTOJE I RADSL I VDSL.

4(. INTERNET I MOBILNI URE)AJI I $AP STANDARD-MOBILNE ME!E SU SE RANIJE KORISTILE SAMO ZA SMS ILI GOVORNU KOMUNIKACIJU.SAD SU RAZVIJENI MRE!NI SISTEMI BAZIRANI NA BE!INOM APLIKATIVNOM PROTOKOLU #AP (#IRELESS APPLICATION PROTOCOL . MOGU"NOST PRENOSA PODATAKA U MOBILNIM MRE!AMA. #AP JE PROTOKOL KOJI OMOGU"AVA UVO$ENJE NEGOVORNIH USLUGA I PRISTUP INTERNETU U BILO KOJE VREME.ZBOG OGRANIENE VELIINE I BATERIJE KARAKTERISTIKE MOBILNOG SU SLAB PROCESOR, MANJE MEMORIJE, OGRANIENA POTRONJA ENERGIJE, MANJI EKRAN, RAZLIITE VRSTE UNOSA. $AP STANDARDI (#AP JE OKRU!ENJE ZA RAVOJ APLIKACIJA I SKUP KOMUNIKACIONIH PROTOKOLA ZA BE!INE URE$AJE KOJI SU NAMENJENI ZA PRISTUP INTERNETU IN NAPREDNIJIM TELEFONSKI SERVISIMA, DEFINISAN JE U SKLADU SA OSTALI #EB STANDARDIMA, PREDNOSTI POZNATI MODEL PROGRAMIRANJA, DOKAZANA ARHITEKTURA I MOGU"NOST KORI"ENJA POSTOJE"IH ALATA. MARKERSKI JEZIK SE ZASNIVA NA /ML STANDARDU, POMO"U #AP KLIJENTA #ML DOKUMENT SE UITAVA SA INTERNETA UZ KORI"ENJE STANDARDNOG HTTP 1.1 ZAHTEVA. #TA APLIKACIJE OMOGU"UJU KONTROLU POZIVA I PRISTUP ADRESARU . 52. DIGITALNI SERTI%IKAT JE ELEKTRONSKA DATOTEKA KOJA JEDINSTVENO IDENTIFIKUJE POJEDINCE I #EB SAJTOVE NA INTERNETU I OMOGU"UJE SIGURNU I POVERLJIVU KOMUNIKACIJU. ON POVEZUJE IME ENTITETA KOJI UESTVUJE U SIGURNOJ TRANSAKCIJI SA JAVNIM KLJU&EM KOJI JE KORI"EN ZA ZATITU. POTPISNIK DIGITALNOG SERTIFIKATA JE SIGURNA TRE"A STRANA CA. PROCES PROVERE IDENTITETA NEKOG SAJTA SERTIFIKAT !ELJENOG SAJTA SE AUTOMATSKI PRENOSI DO KLIJENTA. VRSTE DIG. SERTIFIKATA SERTIFIKAT SAJTOVA, PERSONALNI, CA SERTIFIKATI, SOFTVERSKI IZDAVAA.

3+. TE#NOLOKI OKVIR ELEKTRONSKOG POSLOVANJA KONCEPT ELEKTRONSKOG POSLOVANJA NE UTIE SAMO NA TRANSAKCIJE IZME$U DELOVA TR!ITA VE" I NA NAIN NJEGOVOG STRUKTUIRANJA.VEZE NA TR!ITU STVARAJU SE RAZMENOM PROIZVODA, USLUGA I NOVCA. TEMELJ TEHNOLOKOG OKVIRA KOCEPCIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA INE INFRASTRUKTURE MRE!NA (RAZLIITI SISTEMI PRENOSA, MRE!NI, BE!INI I PRENOS PREKO GLOBALNE MRE!E , INFRASTRUKTURA SLANJA INFORMACIJA (KORI"ENJE EL. POTE, EDI-A, IPROTOKOLA , POSLOVNA INFRASTRUKTURA (IZVO$ENJE ZATI"ENIH ELEKTRONSKIH TRASAKCIJA . DRUGI SEMENT SU OGRANIENJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKONSU REGULATIVU I DR!AVNU POLITIKU. TRE"I SEGMENT ONOSI SE NA MRE!NE PROTOKOLE. ETVRTI INE APLIKACIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJA.

42. INTERNET I ORGANI ACIONA STRUKTURA INTERNET JE GLOBALNA MRE!A #AN TIPA BAZIRANA NA TCP0IP PROTOKOLU. NASTAO JE KASNIH .2-TIH KADA JE AMERIKO MINISTARSTVO ODBRANE POKRENULO PROJEKAT ZA IZGRADNJU POSEBNOG TIPA MRE!E. 18.8. NASTALA JE MRE!A DARPANET A KASNIJE SE GUBI D KAO DEFENCE I POSTAJE ARPANET, A 18*-. VOJSA SE ODVAJA OD NJEGA I SAMA FORMIRA SE MILNET U OKVIRU DNN. ARPANET POSTAJE UNIVERZIT#TSKA MRE!A A IZ NJE KASNIJE NASTAJE INTERNET. ORGANI ACIONA STRUKTURA -INTERNET JE DECENTRALIZOVAN SISTEM KOJI SE SASTOJI OD VIE AUTONOMNIH MRE!A KOJE SU ME$USOBNO POVEZANE I FUNKCIONIE KAO JEDINSTVENA GLOBALNA MRE!A. STRUKTURA INTERNETA SE DELI U 3 NIVOA- KORISNI&KI (INE GA KRAJNJE MRE!E KORISNIKA KOJ ESU POVEZANE PREKOJ JEDNOG ILI VIE DAVALACA INTERNET USLUGA INTERNET PROVAJDERA ISP " PRISTPUNI (INE MRE!E INTERNET PROVAJDERA OPREMLJENE RUTERIMA I ACCESS SERVERIMA PREKO KOJIH KORISNICI PRISTUPAJU INTERNETU I NIVO JE GRA (NALAZE SE ME$USOBNO POVEZANE BACBONE MRE!E VELIKIH PROVAJDERA 53. SSL PROTOKOL JE APLIKATIVNI SIGURNOSNI PROTOKOL I SLU!I ZA PRENOS PODATAKA PREKO #EB-A A IZVORNO JE RAZVIJEN OD STRANE NETSCAPEA COMMUNICATIONS. ZASNIVA SE NA MEHANIZMU DIGITALNIH SERVERSKIH SERTIFIKATA. OMOGU"UJEAUTENTIFIKACIJU I ENKRIPCIJU IME SE VRI ZATITA RAZMENJENIH PODATAKA. OMOGU"UJE % STEPENA ZATITE )2-BITNU I 1%*-BITNU KOJA JE NAJAAU SVETU. 54. VPN (VIRTUALNE PRIVATNE MRE!E) TJ. ENKRIPTOVANI TUNELI JER OMOGU"AVAJU SIGURNOSNU KOMUNIKACIJU ZA POVEZIVANJE DVE FIZIKI ODVOJENE MRE!E PREKO INTERNETA. FIRE#ALL MO!E DA SPREI TE NAPADE.BEZBEDNE SU DOK JE ENKRIPCIJA BEZBEDNA.KADA JE OTREBNO POVEZATI UDALJENE LOKACIJE NA VE"IM RASTOJANJIMA.

51. DIGITALNI POTPIS JE DIGITALNA VERZIJA SVOJERUNOG POTPISA, ON IDENTIFIKUJE AUTORA NEKE PORUKE I DA DOKA!E DA PORUKA NIJE MENJANA. ( OSNOVNIH PRAVILA POTPISA- DA PRU!I IDENTIFIKACIJU, NE MO!E BITI MANIPULISAN, NITI KOPIRAN, DA JE VERODOSTOJANI, I NE MO!E SE OPOVRGNUTI. ZA NJEGOVO KREIRANJE KORISTE SE #AS# FUNKCIJE. IDENTIFIKACIJA POILJAOCA DOKAZUJE DA SE NA OSNOVU SAME MOGU"NOSTI DEKRIPCIJE ENKRIPTOVANE HASH VREDNOSTI JAVNIM KLJUEM KOJI SE ZNA DA PRIPADA POILJAOCU.PRILIKOM PRIJEMA PORUKE PORE$ENJEM HASH VREDNOSTI LAKO SE DOKAZUJE DA LI JE PORUKA BILA IZMENJENA.