O pijacoj vodi

Sve vee zagaenje voda utie na kvalitet higijenski ispravne vode za pie koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi jo uvek imamo sreu da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa mo emo bez brige da pijemo !esmovau!. Meutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za pie, pa stanovnitvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za pie upotrebljava "lairanu vodu. #akva voda se ve dugo prodaje i kod nas, pa je sve vie i proizvoaa i tipova "lairanih voda.$ svetu se "lairane vode dele na dve osnovne grupe% & stone vode za pie 'table( i & preiene vode 'puri"ied(, )osebnu grupu ine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za pie. )rirodna mineralna voda sadr i minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.
*etiri grupe voda

+ao i svuda u svetu i mi imamo )ravilnik o kvalitetu mineralnih voda 'Sl. list S,./012( po kojem se sadr aj minerala rauna po suvom ostatku na 3456 S. Ova voda svrstana je u etiri grupe. & )rva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadr aj mineralnih soli nije vei od /5 miligrama po litru. & 7ruga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze /55 mg0l. & #reom, inae, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadr aj mineralnih soli izmeu /55 i 3/55 mg0l, & $ etvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadr aj minerala vei od 3/55 mg0l. $ prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen&dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. 8zvori mineralne vode bez njega su retki. +ada ga u vodi ima, ka emo da je gazirana. Mineralna voda mo e da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom "lairanja. Slino soda&vodi i njoj mo e da se doda ugljen&dioksid koji nije poreklom sa izvorita.
9gresivan gas

:ahvaljujui svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za pie radi osve enja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno "unkcionisanje organizma. $ mnogim sluajevima se koriste i za leenje. #reba znati da organizam 45;15 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak '35;<5 odsto( iz vode. :a svakodnevnu upotrebu se preporuuju negazirane slabomineralne vode. =azirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadr ajem ugljen&dioksida, ne preporuuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je >O< vrlo agresivan gas koji mo e da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim koliinama. Mineralne vode sa niskim sadr ajem bikarbonata i natrijuma preporuuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povienim krvnim pritiskom, a bubre nim bolesnicima se za prevenciju i leenje preporuuju vode s niskim sadr ajem minerala.
?iak kalijuma ; stres za bubrege

@emijski elementi sadr ani u mineralnoj vodi najee se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Ajihovo dejstvo na organizam je razliito. $ naim mineralnim vodama est je%& Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreu se od 35 do /<5 mg0l.& Magnezijum se esto javlja kao sul"at, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. ?ode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci. Kalijum je potreban organizmu, ali njegov viak izaziva stres bubrega, pa i

prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima vie od 3< mg0l. & Natrijum je esencijalni element zdravlja i "unkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude vie od 3/5 mg0l, a preporuljivo je da ga bude i ispod /5 mg0l. Ovo stoga to su osobe sa povienim pritiskom i sranim tegobama kao i deca sa ne"ormiranim bubrezima osetljivi na njegovu poveanu koncentraciju. Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadr i vie od 25 mg0l sul"ata, a za malu decu ne vie od 3/ mg0l. & Nitrati i nitriti su zagaujue materije i u "lairanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. :a spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. 9ko se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadr i vie od 3 mg0l "luorida, kako bi se izbegla "luoroza zuba i drugi ne eljeni e"ekti. -edna od hemijskih karakteristika koja oznaava kiselost ili baznost vode je p@ "aktor. Ajegove normalne vrednosti se kreu od B do 4, a ako imaju dodat ugljen& dioksid, njegov nivo se sputa i do .,/. #akva voda mo e da izazove rastvaranje minerala zuba. 9ko se znaju ovi parametri, pri odabiru "lairanih voda koje e se koristiti u domainstvu treba voditi rauna o starosti i zdravstvenom stanju svih ukuana, a posebno beba. ?oda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadr ajem minerala i obavezno mora da se prokuva. Otvorene boce sa vodom u "ri ideru ne treba dr ati du e od 2B sati.

)ravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda de"inisane su%& "iziko& hemijske i & mikrobioloke karakteristike voda. )ojedine Mineralne vode , prema reima mnogih lekara, nije zdravo piti u neogranienim koliinama, ve jedna do dve ae dnevno, jer ovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 2.555 miligrama natrijuma.)roveru kvaliteta veine mineralnih voda, koje se prodaju na naem tr itu, veina potroaa obavlja u ,epublikom institutu za zatitu zdravlja !7r Milan -ovanovi& Catut!. +od nas se uglavnom prodaju !stone! mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. )osebnu grupu, kako trvde u Catutu, ine !stone oligomineralne vode!, koje su po sastavu bliske pijaoj vodi. Dlairanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti mo e zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na naem tr itu.&+od nas se pojavila posebna grupa vetakih voda, meu kojima je i sve popularnija !Eeda!, koje se predstavljaju kao oligomineralne, !optimalno obogaene!. ,e je o vodi dobijenoj potpuno vetakim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviena postojeim :akonom, te ih zato treba izbegavati. #u je u stvari re o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je proiena kroz sedmostepeni proces "iltracije. 9 zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaena idealnom srazmerom minerala....'Sea li se ko epizode !OnlF "ools and horses! kada broG prodaju istu izvorsku vodu sa lekovitog #roter izvora %&((Mora postojati odreeni metod samo mehanikog preiavanja vode, kao i odreeni odnos izmeu osnovnih minerala, kojih se svi proizvoai pridr avaju. 7o proizvoaa !Eede! niko, meutim ne mo e da doe, a kolaju prie da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske

vode. $z to, kvalitet njihove vode niko ne kontrolie. )ritom, ne ka emo da ta voda po de"iniciji mora biti neispravna, ve samo da istiui da neto ija prodaja nije predviena zakonom, ne mo e ni da se prodaje.p.s.)ijaa voda zdravaStrunjaci su po pitanju ispravnosti pijae vode podeljeni, ali u !Ceogradskom vodovodu! istiu da Ceograani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove va eeg )ravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie i odgovarajuih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Hvropske $nije. $ pijaoj vodi, prema reima nadle nih iz ?odovoda, nikad nisu naeni teki toksini metali, kancerogeni policiklini aromatini ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri vie nivoa & u samoj slu bi sanitarne kontrole ovog preduzea, a zatim i u laboratorijama =radskog zavoda za zatitu zdravlja.

Sve vea upotreba "lairane i mineralne vode zasigurno dovodi i do greaka u odabiru, a loe je i nekontrolisano korienje vode koja nije u skladu sa "iziolokim potrebma organizma & tvrdi nutricionista, dr ,atka Mrkai.=eneralizovati upotrebu mineralne vode nije mogue jer su potrebe za sastojcima koje sadr i vrlo speci"ine za svaku osobu i zavise od uzrasta, "izike aktivnosti, klimatskih uslova, "izikog stanja i nutritivnog statusa. #im pre to razlike u sastavu meu samim mineralnim vodama mogu biti mnogo vee nego to je to sluaj izmeu dve vrste namirnica. )rimera radi, sadr aj natrijuma mo e biti /B miligrama po litru, ali isto tako i 351 miligrama do pozamanih 3.//5 miligrama po litru. Ono to uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuu i pa ljivu primenu.)rema reima doktorke Mrkai, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom odreene vrste vode. #ako se graevinskim radnicima i rudarima preporuuje korienje voda koje sadr e to manji procenat ugljen&dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporuuju se IvrnjciJ i IhebaJ, a voda IprohorJ u terapiji dijabetesa, kod oboljenja eluca, sekretorne "unkcije jetre i nekih ginekolokih problema. ?rlo je esta upotreba gvo evito&arsenske vode ImivelaJ u leenju sideropenine anemije.& +ako smo rekli da se ImivelaJ istie po sadr aju magnezijum '224 mg0l(, samim tim ona titi od in"arkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivae stresa, pojaava crevnu peristaltiku, spreava stvaranje kamena u bubregu i omekava postojei. ,edovnim korienjem ove vode spreava se arterioskleroza, gojaznost, eerna bolest, kao i opstipacija. Aa nervni sistem, gojaznost, bubre na oboljenja i ko ne bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima Iprolom vodaJ & voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu iskljuivo poma e. )reporuuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnou bave & objanjava dr ,atka Mrkai.:naajan inilac je takoe temperatura vode jer utie na motoriku, sekretornu "unkciju, kao i na resorpciju. @ladna voda poveava eludano luenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiu na kardiovaskularni sistem.Aa osnovu svega mo emo zakljuiti da pravim odabirom vode mo emo suzbiti, leiti ili izleiti bolesti dananjice & stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom odreene dijeto&terapije.+ako se hemijski

sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na obinu pijau vodu, postavlja se dodatno pitanje% da li nju smemo da pijemo u istoj koliini kao i obinu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neogranienu upotrebu.7nevne potrebe odraslog oveka za vodom iznose od .5 do 355 mililitara po kilogramu telesne te ine. #o znai da bi odrasla osoba te ine /5 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tenosti 'aj, sok, voda(. Mineralna voda mo e se koristiti, ali ona nije zamena za pijau, te se savetuje umerenost kada se du e upotrebljava. ,azlog je jednostavan & organizam nije naviknut na koliinu suvog ostatka veeg od jednog miligrama.

7a li ste se ikada zapitali ta znae hemijski simboli na omotau "lairane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz line karte vode IodgovarajuK podacima iz vaeg zdravstvenog kartonaLS obzirom na to da nae telo ini od /5 do M5 odsto vode, ona je od vitalnog znaaja za ljudsko zdravlje, jer odstranjuje toksine iz organizma, IpodmazujeK zglobove, regulie telesnu temperaturu i predstavlja najvitalniji deo elija svih ivih bia.Ae postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korienje, jer svaka mineralna voda je speci"ina, ima svoje prednosti i nedostatke.$putstvo za kupovinu+oliina vode koja je potrebna organizmu zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, procenta masnog tkiva i tipa aktivnosti ali i godinjeg doba u kome se nalazimo. )rimera radi, dok se kreemo treba da unosimo bar <5 odsto vode vie, a savet vezan za osve avanje na pla i glasi ; izbegavajte gaziranu vodu, odnosno gazirane napitke, jer oni imaju nisku )@ vrednost, jako su kisele i menjaju aciditet, to nije preporuljivo zbog uticaja klimatskih "aktora. =azirani napici nisu po eljni ni u "itnes centrima.Strunjaci takoe podseaju da tzv. kisele vode ne treba konzumirati u velikim koliinama, kao ni visokomineralne vode, jer negativno utiu na rad bubrega. :latni prosek je jedna do dve ae takve vode dnevno. 7eci se takoe ne preporuuju visokomineralne vode, a va an savet za maliane glasi ; ako im dajete "lairanu vodu obavezno je prokuvajte. Cudui da se sve kupovne vode "lairaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom uvanju u prodavnici ili u kui mogu biti bakterioloki kontaminirane.Strunjaci iz >entra za vodu 8nstituta za zatitu zdravlja Srbije I7r Milan -ovanovi CatutK u kome se kontrolie kvalitet mineralnih voda nekih od najveih proizvoaa vode, meu kojima su i I+njaz MiloK, I@ebaK,I?rnjciK i I?lasinska rosaK, objanjavaju ta znae hemijski simboli na omotaima "lairanih voda i kako pojedini minerali utiu na zdravlje ljudi9ko bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila ; pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotau "lairane vode. Aaime, ovi simboli 'Aa, >a, +, Mg, D...( zapravo se odnose na koncentraciju minerala u toj vodi, a, u zavisnosti od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sul"atne, hloridne, kalcijumove, magnezijumoveSa druge strane, od bioloki aktivne koliine minerala zavisi njihovo dejstvo na na organizam.IOsobe sa hroninim gastritisom, ulkusnom boleu, poremeajima pokretljivosti i pra njenja une kese, kao i osobe sa odstranjenom unom kesom trebalo bi da uzimaju negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona '@>O 2( koje

deluju na sekreciju i pokretljivost eluca i une kese, tako to smanjuju kiselost eludanog soka i poveavaju stvaranje i izluivanje ui. Ova dejstva najjae su izra ena kod natrijum&bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode, zbog vee koncentracije natrijuma, koji zadr ava vodu i smanjuje izluivanje tenosti iz organizma, ne preporuuju osobama sa povienim krvnim pritiskomK, objanjavaju dr Sne ana 7ejanovi i dr 7ragana -ovanovi, specijalisti higijene u >entru za vodu 8nstituta za zatitu zdravlja.)reporuka za bolesne7akle, osobe sa sranim problemima, naroito sa hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naroito ne onu koja ima vie od hiljadu miligrama ovog minerala. )acijenti sa kardiovaskularnim tegobama trebalo bi da piju oligomineralne vode sa niskim sadr ajem natrijuma. :a njih bolji e"ekat imaju kalcijumsko& magnezijumsko&bikarbonatne mineralne vode koje imaju diuretiko dejstvo, odnosno podstiu izluivanje tenosti.IOsim toga, na kardiovaskularni sistem zatitno deluje magnezijum, kao i meusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Aajpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je dva prema jedan. Aaime, ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u veoj koncentraciji, on spreava apsorpciju drugog. Osobama sa hroninom opstipacijom preporuuju se prirodno mineralne vode u kojima dominiraju joni sul"ata 'SO.( i magnezijuma 'Mg(, jer oni ubrzavaju pra njenje crevnog sadr aja. Ove vode takoe se savetuju i osobama sa oboljenjima jetre i une kese i obolelima od eerne bolesti i gojaznima, jer podstiu pokretljivost i pra njenje une kese, stimuliu luenje pankreasa, a pri du oj upotrebi i uz odgovarajui dijetetski re im mogu smanjiti i sadr aj masti u organizmuK, objanjavaju nae sagovornice.9 jedna od zagonetnih stavki na omotau "lairane vode koji glasi Isuvi ostatak na 345 stepeniK zapravo je sinonim za sadr aj minerala koji ostaje kada se voda pretvori u paru. Aa osnovu stepena mineralizacije, vode se dele na slabomineralne 'ako im je suvi ostatak ispod /55 miligrama po litru( i vode bogate mineralnim solima 'iji suvi ostatak iznosi preko 3./55 miligrama(. Aegazirane vode ; poznatije kao oligomineralne, preporuuju se za svakodnevni unos.8 jo neto. 8ako nas bilbordi uveravaju u suprotno, sva voda koja se nalazi u ra"ovima naih prodavnica "laira se na izvoru i poseduje papir koji se kolokvijalno naziva serti"ikat o zdravstvenoj ispravnosti. ,e je, zapravo o potovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Aae sagovornice objanjavaju da strunjaci 8nstituta za zatitu zdravlja etiri puta godinje kontroliu izvorita vode, odnosno proveravaju zdravstvenu ispravnost vode u sva etiri godinja doba, a potom kontroliu i gotov proizvod na tr itu. $ izdanju programa I:drava hrana ; :elena jabukaK nedavno je izaao trei deo publikacije pod naslovom ISve o vodama koje pijemoK. Od obilja tema o kojima su pisali strunjaci, posebno nas je zaintrigirala ona koju je odabrao pro". dr Milan Miri, specijalista sanitarne hemije% I:dravstveni znaaj neorganskih sastojaka mineralnih vodaK. +onkretnije reeno, hteli smo da saznamo kako utiu na zdravlje visokomineralne vode, a kako niskomineralne.Nto iz publikacije, to iz razgovora s ovim penzionisanim pro"esorom Darmaceutskog "akulteta u Ceogradu, saznali smo ono to nas je najvie interesovalo.; :abluda je, kao to se ranije mislilo, da vode koje ne sadr e veu koliinu mineralnih supstanci nemaju

nikakvo dejstvo na ljudski organizam. 7anas se sve vie koriste vode niske ili srednje mineralizacije, s uravnote enim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. )oto ove vode organizam lake prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovnitva i mogu potpuno da zamene obinu vodu za pie, to nije uvek sluaj s vodama veeg stepena mineralizacije, ije neogranieno i dugotrajno konzumiranje mo e da bude i tetno.Suvi ostatak$ pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se razliite koncentracije vie elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izra en u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 3456>. )rema koliini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u oligomineralne 'vrlo slabe ; prisustvo minerala nije vee od /5 mg0l(, slabe 'do /55 mg0l(, visokomineralne 'izmeu /55 i 3./55 mg0l( i bogato mineralne 'vie od 3./55 mg0l(.$ sastav mineralnih voda za pie ulaze makroelementi i mikroelementi. )rvi, kao to su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u veim koliinama. )ravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predvieno ogranienje.Mikroelementi su potrebni u veoma malim koliinama koje su u nekim sluajevima ograniene propisima zbog mogueg tetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode 'gvo e(. 8zra eno u miligramima po litru, gvo a ne sme da bude vie od 5,5/, selena vie od 5,53, cinka vie od pet, "luora vie od < mg0l. :a jod nije ustanovljeno ogranienje poto se veoma retko sree u vodama. :naajnije koliine joda naene su u IminakviK '5,4/ mg0l(.?e zasieneObjanjenje zato visokomineralne vode, naroito one s velikom koliinom suvog ostatka, spadaju u takozvane tvrde i te e svarljive, dok se oligomineralne smatraju mekim i lakim, zvui potpuno logino.; ?oda u ljudskom organizmu slu i za odr avanje tkiva, rastvaranje i prenos supstanci koje uzimamo sa hranom ; ka e dr Miri. ; -ako mineralne vode su ve zasiene sopstvenim sastojcima, pa su manje e"ikasne u ostvarivanju osnovne uloge vode u metabolikim procesima u organizmu. Stalno i neogranieno konzumiranje visokomineralizovanih voda nepovoljno utie na proces varenja i prenos hranljivih sastojaka, kao i na izluivanje tetnih proizvoda. :avisno od sastava, neke od ovih voda mogu da dovedu do stvaranja bubre nih kamenaca i poveanja krvnog pritiska. ?eina visokomineralizovanih voda sadr i najvie natrijuma koji predstavlja "aktor rizika u nastajanju hipertenzije. $ poslednje vreme preporuuju se oligomineralne vode sa vie magnezijuma i manje natrijuma.$ Drancuskoj, veli na sagovornik, propisi nala u da se mogu "lairati samo one vode koje mogu da konzumiraju sve populacione grupe. #o znai da se od 3.<55 poznatih "laira samo pedesetak, dok se ostale mogu piti uz preporuku lekara. 9 poto je kod nas sve preputeno ukusu i slobodnom izboru, neophodan nam je savet strunjaka% oligomineralna voda mo e da se pije u neogranienim koliinama i u du em periodu, dok visokomineralnom nipoto ne treba zadovoljavati sve dnevne potrebe za vodom, a veoma je preporuljivo prouavanje etikete na kojoj su navedene koncentracije svih elemenata. )edijatri su jednoglasni u tome da deci nikada ne treba davati ni ovu ItvrduK, a ni gaziranu vodu.*itamo etiketuI?lasinska rosaK je izrazit primer negazirane prirodne niskomineralne vode, sa suvim ostatkom od /4 mg0l 'natrijum ; <,M mg0l(. IHko vodaK ima <4B '2< natrijum(, Iakva vivaK 2<1 '1,3 natrijum(, IjazakK 2B1 '4,/ natrijum(, IgorskaK 3.5 '5,4 natrijum(, IbivodaK <2< '<2 natrijum(, Ivuji vodaK

223 '<,M natrijum(... Sve ove vode su ispod granice od /55 miligrama, dok, recimo, IkaraoreK, sa suvim ostatkom od 3./35 miligrama, spada u visokomineralne prirodne vode. Cez vode nema ivota. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje ei. Sastavni je deo svake telesne elije jer prenosi hranljive sastojke, omoguava izluivanje otpadnih sastojaka iz organizma, regulie telesnu temperaturu, olakava rad mozga poveavajui koncentraciju i smanjujui uestalost glavobolja, va na je u protivupalnim procesima, olakava gubitak suvinih kilograma...Crojna istra ivanja pokazala su da uzimanje dovoljne koliine vode smanjuje rizik od dobijanja raka creva i dojke. $prkos tome, veina ljudi ne pije dovoljno vodeO #o je naroito opasno za vreme letnjih vruina, kada zbog vee potrebe za hlaenjem telo gubi vie vode. Mnogi na vruini hodaju ili ve baju mislei da im nisu potrebni tenost i hladovina. +ad osete suvou u ustima, umor i slabost, ve je kasno. Mali je korak do munine, proliva i vrtoglavice, jer srce sporije kuca zbog nedostatka vode pa mozak ne dobija dovoljno kiseonika i glukoze. #ada organizam prestaje da se znoji pa raste unutranja temperatura i neophodna je brza lekarska pomo s intravenoznom hidratacijom.Opasnost od dehidriranja je najvea kod dece, starijih i bolesnih, koji prvi stradaju na velikoj vruini. Aemojte da ekate da budete edni jer onda je ve zapoeo proces dehidracije, nego pijte vodu esto tokom dana. 7a bi vam prelo u naviku uzimanje dve litre vode na dan, napunite ujutro dvolitarsku bocu i pijte iz nje & uvee pre spavanja trebalo bi da bude prazna.?eoma je bitno da ne pijete vodu neproverenog kvalitetaO ?alja proveriti i vodu iz vodovoda jer njena hemijska, bioloka i "izika struktura mogu biti naruene zbog zagaenosti okoline. #akva voda sadr i hlor koji se stavlja zbog dezin"ekcije, sediment koji se talo i u vodovodnim cevima i koji ima neprijatan miris i ukus.Aajee su prisutni i toksini metali kao to su olovo, bakar i aluminijum, a u tvrdoj vodi su i rastopljeni minerali kalcijuma i magnezijuma od kojih nastaje kamenac. :ato je korienje "iltera uslov dobrog zdravlja. *uvajte svaku kap iste vode, ne troite je nepromiljeno. $jedinjene nacije su ove godine proglasili 7eceniju vode kako bi skrenule pa nju na rastui problem nestaice eliksira ivotaO