Voda je eliksir zdravlja i izvor ivota Na naoj planeti voda ini 75% ukupne povrine, a samo 1% je upotrebljiva za pie.

Strunjaci upozoravaju da je ima sve manje. Ako je prethodni vek nafte, nastupajui je vek vode. Futurolozi predviaju da e se veliki ratovi voditi zbog problema pijae vode. Od est milijardi ljudi, koliko ivi na naoj planeti, polovina nema dovoljno vode za pie i osnovne potrebe (kuvanje i odravanje line higijene). 35 hiljada ljudi umire, a od toga 5 hiljada dece, zbog nestaice pijae vode ili njenog zagaenja sudbina nae planete i opstanak na njoj zavisi od vode. Uloga vode u ljudskom organizmu Voda ini 70% ukupne telesne teine odrasle osobe, a kod novoroenadi i male dece ak 80%. Najvei procenat vode je u krvi, koi, miiima, pluima, mozgu i bubrezima (75% 80%). Kotano, hrskaviavo masno tkivo sadri od 20% do 30% vode. Uloga vode u ljudskom organizmu je viestruka: Transport hranljivih materija do svake elije, Pravilan rad srca i krvotoka, Funkcionisanje kotanog sistema, Regulisanje telesne temperature, Za metabolizam i eliminaciju toksina, Mozak i nervni sistem su posebno osetljivi na nedostatak kiseonika i iste vode, Rad bubrega i izbacivanje toksina iz organizma unetih vazduhom, hranom ili vodom, obezbeuje ista voda. Kada bi ljudski organizam izgubio samo 20% vode od ukupne telesne teine (proliv i povraanje, masivnije opekotine) dolo bi do trenutne smrti. Ljudski organizam bez hrane moe preiveti 6 do 9 nedelja, a bez vode samo tri dana. Za odravanje ivotnih funkcija i zdravlja odrasla osoba treba da unese dnevno 2 do 3 litre vode u zavisnosti od fizikih aktivnosti i klimatskih uslova. Put do dobrog zdravlja je ista voda za pie. Jo je praotac medicine Hipokrat upozoravao na uticaj vode po zdravlje. Preporuivao je prokuvavanje vode, kako bi se spreilo irenje nekih zaraznih bolesti. Francuski naunik Luj Paster (1822-1895) je zakljuio da 90% bolesti je direktno uzrokovano neispravnom vodom za pie. Svetska zdravstvena organizacija je vodu svrstala u dvanaest osnovnih indikatora zdravstvenog stanja. Prema istraivanjima (WAO) 80% savremenih bolesti je u direktnoj vezi s vodom za pie. Fiziko hemijske osobine vode za pie U fiziko hemijske osobine vode za piespadaju: temperatura, boja, mutnoa, miris, ukus, tvrdoa, i kiselost pH.

Temperatura vode za pie kree se od 8 do 12C. Porastom temperature voda postaje bljutava, pije se u veim koliinama i razblauje eludane i crevne sokove, to pogoduje razmnoavanju patogenih bakterija. Ukoliko je voda nie temperature, iritira sluzokou organa za varenje i moe dovesti do katara. Boja voda za pie treba da je bez boje. Dozvoljena obojenost je do 10 platinokobaltne skale. Miris voda za pie treba da je bez mirisa. Neprijatan miris moe da potie od raspadanja organskih materija ili prisutnih mikroorganizama. Ukus kvalitetna voda za pie mora biti pitka, prijatna i osveavajua. Mutnoa dozvoljena mutnoa vode za pie iznosi 1NTU (nefelometrijska jedinica). Mutna voda se smatra zagaenom. Tvrdoa zavisi od koliine rastvorenih soli kalcijuma, magnezijuma, aluminijuma i gvoa. Tvrdoa vode se izraava u stepenima (engleski, francuski, nemaki). Najee se izraava u nemakim stepenima a jedan stepen tvrdoe oznaava 10 mg kalcijumoksida (CaO) u jednoj litri vode. Meke vode 4 do 8 dH Lako tvrde 12 do 18 dH Tvrde 18 do 30 dH pH vode oznaava njenu kiselost. Voda za pie treba da bude neutralna, odnosno da ima pH od 6.8 do 8.5. Visoka kiselost, pH ispod 2.5 dovodi do nepovratnih promena na epitelu koe, a visoka baznost, pH iznad 11 do iritacije oka, koe i sluzokoe organa.

Neorganske hemijske u vodi za pie I njihov uticaj na zdravlje

U neorganske hemijske materije koje se mogu nai u vodi za pie spadaju: aluminijum, antimon, arsen, bakar, barijum, bor, cijanid,cink, fluoridi, hrom, hloridi, kadmijum, kalcijum, kalijum, magnezijum, mangan, natrijum, olovo i iva. Aluminijum dozvoljena koncentracija je 0,2 mg/l. U veim koncentracijama mogue je negativno delovanje na funkciju nervnih elija mozga. Arsen prisustvo u vodi je mogue usled otpadaka iz farmaceutske industrije, industrije boja i upotrebe pesticida. Veoma je kancerogen. Akutno trovanje dovodi do promena u centralnom nervnom sistemu, organima za varenje i disajnim organima. Cijanid javlja se kao posledica industrijskog otpada u vodama. Spada u visokotoksine materije. Maksimalno dozvoljena koncentracija u vodi za pie je 0,05mg/l. Prisustvo cijanida u vodi za pie dovodi do promena u tiroidnoj lezdi, nervnom sistemu i organima za varenje. Fluor maksimalna vrednost fluorida u vodi za pie iznosi 1,2mg/l. Vee koncentracije dovode do fluoroze kostiju (iznad 6mg/l). Vie od 2 mg/l dovodi do fluoroze na zubima (promene na zubnoj glei). Koncentracije iznad 6 mg/l mogu dovesti do smrti. Olovo maksimalno dozvoljena koncentracija iznosi 0,01 mg/l. Spada u grupu veoma toksinih materija, a ima i kancerogena dejstva. Trovanje olovom dovodi do polineuritisa

(upala nerava), encefalopatije (oboljenje mozga), anemije i eludano crevnih poremeaja. iva maksimalno dozvoljena koncentracija u vodi za pie je 0,001 mg/l. U veim koncentracijama oteuje nervni sistem i mozak, srani mii, dovodi do promena u bubrezima i mokranim kanalima, izaziva promene na koi i opadanje kose. Kadmijum spada u kancerogene materije i akumulira se u bubrezima. Bioloko vreme poluraspada je od 10 35 godina. Javljaju se kklasini bubreni simptomi bolesti a u urinu je prisutna pojava belanevina i eera. Azotne materije u vodi, prvenstveno nitrati i nitriti, ali i amonijak su vane sa zdravstvenog aspekta. Nitrati, odnosno nitriti koji nastaju iz nitrata su uzronik methemoglobinemije, najopasnije za bebe do 3 meseca. Pojava nitrata u vodi ukazuje na njen lo kvalitet. Spadaju u grupu kancerogenih toksinih i mutagenih materija. Prisustvo amonijaka u vodi ukazuje na zagaenje sirove vode i neodgovarajue dezinfekcije. Utie negativno na miris i ukus vode.

Organske materije
Od organskih materija kao opasne po zdravlje treba istai aromatine ugljovodonike, benzoll u prvom redu, policikline, aromatine ugljovodonike, benzol(a) piren, hlorovane organske materije, akrilamid i epihlorhidrin. Benzol je dokazani kancerogen. Izaziva hematoloke promene, ukljuujui i leukemiju. Sem kancorogenih ima i mutagena svojsta. Vinilhlorid je hlorovani etan sa najmanje doputenom koncentracijom. Dokazan je kancerogen. Najizloenija je jetra, mozak, plua i limfne lezde. Dihloretan je najopasniji po zdravlje. Veoma je toksian a spada u grupu kancerogenih i mutagenih materija. PESTICIDI Maksimalno dozvoljena koncentracija 0,03 mikrograma/l, to govori o njihovom negativnom uticaju na zdravlje. Aldrin, dijekdrin i heptahlor i hlordan u prvom redu oteuju centraolni nervni sistem i jetru. Spadaju u grupu kancerogena i imaju veliki potencijal biokumulacije. DEZINFEKCIONA SREDSTVA I SPOREDNI PROIZVODI DEZINFEKCIJE Za reavanje bakterioloke ispravnosti vode, koriste se razna sreedstva za dezinfekciju: hlor, fluor, ozon, srebro, temperatura i UV zraenje. Na naim prostorima se voda najee hlorie ili ozonira. Najpoznetiji sporedni proizvodi hlorisanja su trihalometani, bromofor, hloroform, dibromhlormetan i bromidihlormetan. Trihalometani nastaju vezivanjem hlora sa organskim materijama prisutnim u vodi. U vodi za pie najvie ima hloroforma. On spada u grupu kancerogena ( rak bubrega). Bromad nastaje tokom hlorisanja i ozonizacije, a spada u grupu kancerogena i mutagena. Prisustvo trihalometana u vodi je opasno po zdravlje. Svi imaju kumulativna, toksina i mutagena svojstva.

Statistike pokazuju da osobe koje su konzumirale hlorisanu vodu u veem procentu oboljevaju od karcinoma organa za varenje, naroito debelog creva, a ene u 40% sluajeva od raka dojke ako su pile hlorisanu vodu. Vee prisustvo hlora moe dovesti do poremeaja funkcije jetre i bubrega, iritacije sluzokoe naroito oiju. Kou iritira, dehidrira i dovodi do ubrzanog procesa starenja. MIKROBIOLOKI ASPEKT Infektivne bolesti izazvane patogenim bakterijama, virusima i protozoama ili parazitima su najproireniji rizik po zdravlje, vezan za pijau vodu. Patogeni koji predstavljaju uzronike bolesti, kada su prisutni u vodi su: samonella ssp, shigella ssp, patogena escherichia coli, vibrio choleare, campylobacter jejuni, virusi hepatitisa A, coxaki, paraziti girardia, entameba, amebe itd. Najea laboratorijska ispitivanja vode za pie ukazuju na indikatore fekalnog zagaenja (poplave, septike jame). Prisustvo bakterija i virusa kao i fekalnih indikatora zagaenja u vodi nije dozvoljeno. Prisustvo aerobnih mezofilnih bakterija u jednom ml vode je maksimalno 100/1ml. Ove bakterije koje se uglavnom nalaze u vazduhu u veim koncentracijama u vodi mogu izazvati crevne poremecaje ( prolive, greve i povraanje), a dugortajno prisustvo i konzumiranje takve vode za pie utie na smanjenje imunolokog stanja organizma. RADIOLOKI ASPEKT Koncentracija radionukleida u vodi za pie moe biti poveana iz nuklearnog gorivnog ciklusa, medicinskih primena radioaktivnih materijala, nuklearnih energetskih postrojenja, vaenja ruda i nuklearnih proba. U najopasnije radioaktivne elemente ubrajamo uran, radon i stroncijum. Promene u organizmu odvijaju se u elijskim jezgrima. Najosetljiviji su limfociti, sluzokoa, koa i endotel (unutranji sloj krvnih sudova), vezivno tkivo, miino i nervno tkivo. Delovanjem radioaktivnih elemenata javlja se malaksalost, gubitak apetita, munina, pospanost i razdraljivost. Nastaju i promene u krvi: limfopenija (smanjen broj limfocita), leukopenija (smanjen broj leukocita), anemija (malokrvnost), nekroza kostiju, leukemija i pad imunolokog stanja organizma. REENJE PROBLEMA PIJAE VODE Postoji li alternativa z apijau vodu? Naravno da ne! Mnogi kupuju vodu za pie, naroito mineralne vode. Na naem tritu ne postoje prirodne stone vode. ta je sa upotrebom mineralnih voda? Mineralne vode nisu zamena pijae vode. Lekari preporuuju najvie 2dcl dnevno, po pravilu svaki dan neku drugu vodu, zbog sastava minerala. Na naim prostorima postoji 18 vrsta mineralnih voda: tvrde bogate kalcijumom i magnezijumom, meke, purgativne itd.

Ljudska elija usvaja samo mineralne materije iz namirnica. Minerali su neorganske materije, ali u lancu ishrane biljke ih uzimaju iz zemlje i uz pomo suneve svetlosti i hlorofila ih transformiu ( fotosinteza). Samo takvi minerali koriste ljudskom organizmu. Minerali iz vode su samo balast i oni se u zavisnosti od genetike i predispozicije organizma negde taloe: u bubrezima ili unoj kesi to za posledicu ima stvaranje kamena, ili u nervnom sistemu i mozgu. Kod osoba koje u ishrani upotrebljavaju dosta masti, kalcijum i magnezijum se vezuje sa masnoama i taloi po zidovima krvnih sudova to uzrokuje nastanak ateromatoznih naslaga i suavanja lumena krvnih sudova. Posledice su visoki krvni pritisak i komplikacije u vidu infarkta srca, plua ili mozga. N mineralne vode spadaju u kategoriju banjskih voda. U organizmu mogu izmeniti neki hemijski proces. ISTA VODA JE H2O I PREDSTAVLJA DVA ATOMA VODONIKA I JEDAN ATOM KISEONIKA.

.... Svi oni koji shvataju vanost za zdravlje mogu imati trajno reen problem pijae vode. Nai ureaji rade po principu reverzibilne ili obrnute osmoze. Osmoza je prirodni proces koji se odvija u svakoj ivoj eliji. Zahvaljujui osmozi odvija se i ivot. Izmeu elija se nalaze polupropustljive elijske membrane koje prvenstveno proputaju molekul vode. Koncentracija vode i soli je razliita. Kkod prirodnog procesa iz prostora gde je koncentracija soli manja, voda prolazi kroz siune otvore u koncentrovani rastvor. Razblauje ga i vraa se sa druge strane membrane, do momenta kada se koncentracija vode i soline izjednai. Ovaj proces se naziva osmotska ravnotea i traje veoma kratko. Na nivou elijske membrane javlja se osmotski pritisak od 2,38 bara. Suprotno tom prirodnom procesu rade nai ureaji. Za efikasan rad potreban je pritisak vei od osmotskog tj. od 2,4 bara. U vodi se mogu nai mehanike neistoe, hemijska i bakterioloka zagaenja. Pritiskom veim od osmotskog praktino se potiskuje molekul iste vode koji prolazi kroz otvore membrane veliine desethiljaditog dela mikrona. Prljava voda odvodnom cevi odlazi u kanalizaciju, a voda dobijena filtracijom po ovom principu je 90% ista. Nai ureaji su sa najkvalitetnijom osmotskom membranom nepromenljivog kvaliteta, ali razliite produkcione sposobnosti (od 100 do 850 l iste vode za 24 sata). Membrana je izraena od polipropilena. Otvori na membrani su desethiljaditog dela mikrona. Upravo tako mikroskopski mali otvori onemoguavaju prolazak virusa bakterija, radioaktivnih elemenata i svih drugih neistoa. U poreenju sa otvorima na membrani veliina najmanje bakterije iznosi 0,2mikrona a najmanjeg virusa 0,02mikrona. Membrana moe izdrati pritisak od 55 bara i vie, to je deset puta vei pritisak od pritiska u vodovodnoj mrei.