www.hellostudentsrbija.wordrpess.

com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlje 7

205
Te

oriie izbara potroiaia

(c) Teorija otkrivene Preferenciie

ja ind.iferentnosti koristi neke _kateg6rijg k9i.e. se 1e mo.g1'l. qociti ekonomskih subjekata. Q"3 takode koriprilikom posmatranja pcna5anja -koje ne mogu pro_veriti. u .praksi, pa sto"ga se se pretpostavke iti neke koristi izvesne metafiziike teorija' irrdiferentnostida i tee rnoZe da. pojedinac nastopretpostavl<u na pre cldnosi svega se e. To kategorif ji d;i maksimizira^korisnoit i da z-ahvaijujuci tnme vr5i nekakvo. rangiranje moguiih kombinacija potroSnih dobara, odnosno, kako tvrdi teorija 'indifeientnosti, uspostavija merlu korparna dobara relacije indiferentnosti i preferenciie. Na' osnovu te, niiim dokazane pretpostavke, definisape sir krive indiferentnosti i uspostavljena ravnoteZa potroSa*
^

Nastanak teorije otkrivene preferencije vezan je 7'a kritiku teorije indiferentnosti. Prema shvaianjima njenih protagonista, teori-

Kako moZemo da se uverirno u to da potroSai z,aista maksimizira knrisnost? Da ti je moguCa takva situacija u kojoi_ je. p-otr.o5ai ravlloduSan plema iitavom iizu kornbinacija potro5nje, .k9..1 . kojih se uvek jedan vektor: potro$nje raziikrrje od drugog za infinitezimalno veCu koiiiinu jednog i infinitez-irnalno m.anju koliiinu T."kPq druggg dobra? Drugim ieiirnal da li je realna tvrdnja da _ postoji kriva _indiferentnosti k'oja je glatka i konveksna u odnosu na koordinatni .pocetak? Od.govor na sva ova pitanja je odreian ukoliko $e Porle od pozitivistiikog insistir'a na tome da se u nauci Tggu - koristiti samo stanoviSta koje 'mogu u praksi da se registruju na bilo. ko.j-i nacin. Pcr pojmovi koii ne smeju da se uvode p.cr.jmovi koji su rezultat u nauku istom shvatanju, pojmovi za koje ne moZemo biti sigurni da uop5te fikcije istrazivaia, svetu. realnom u imaju svaj izraz Tako je jedan broj istraiivada insistirao na fundiranju teorije o koje mogu d,a s-e regiponaSaniu potrosada iskliuiivo na kategoriiama -dohodak potroiaia,. kupljene. i itruju na trZiStu, kao Sto su cene, da budu sasvim trebalo prodate koliiine robe i usluga. Ti podaci bi odgo.vq; teo.rijskog dobijanje za dovoljni za opis pona5anja potro$aia i istraZivanja Ovaj trainje. pitanje' o obliku Tunkcije ra . koji ..pravacje ^ri od sledepo5ao preferencije, je kasnije otkrivene_ nazvan teorijonr iih pretpostavki koje mogu empiriiski da se Provere: IlotroSad ne rncnja svoje ukuse u posmlatranam periodu. On se po_na5a konzistentno: akir ie izabrao kolicihu q1 a ne q2 -koja mLtr je t-a\.o{e bila dostupna, tada Ce on u istirn okoli:lnstirna uvek da sc oprecleljuje za vektor potrosnie ql & ne za g12.
Peitroiai se nroiie navestl da kupi b,ilo kuju kumbinaciiu potrodnje, santo ako postnje oclgovaraju.Ci r:dnosi cena i dr:hodak.
Fr.erna tome, u gornjern siutaju ne znaii rJ.a knml:inacija- potroinje nikada neie kliti iiabrana. Lrkoliko $e (ene promene na odgovaraju.ii naiin, S1n podrazumeva cl;r de cens nekih proizvnda . pclrasti,. drugih opasti, on rnoi,e da se oi:rrectreli z.a {': Ukoliko ie .stakrilan taj vektor cena i ulcoliko se potro5aiu ne rnenja dollodak, on de i r: truduie uvek da hira q2, a neie se opredeljivati za q1
a^2

206
Train ja

u buduCnosti, ukoliko dode do promene nekog parametra. Tako moZemo redi da ova teorija od grafiikih sredstava- koristi samo budZetske linije. . Ilustrovademo tu situaciju koristeii pretpopotrodniu nekog stavku da postoje samo dva dobra koja poiedinkoia ulaze u potrodnju nekos pbleai
njegoyo- pona5anje

Teorija otkrivene preferencije tako istiie u prvi plan dva fakto(?, podjednako merljiva na trii$tu - Sgpg.""i*dghgdgb ia. Ako su parametarske veiidine te re parilrilerar;Kc poznate, re velrqtrle - poznare/ te aKo ako su stl*"ffifrffie poznate srvarno sFffiriro- Kupuene kuplj koliiine Kolrcrne roDe robe KoJu koju je kupio nekr potroSai, moze se lako predvideti neki potrosae, le kuplo

ca (si.3.1.14.).

a"/

fin

ri
1t"

4
,0/oo ''1 Slika 3.1.14.
Cl r

koje nalale da $e ceo dohoclak potro$i samo na ova dva dobra, Sve ove iinjenice su nam poznate ved na osnovu teorije indiferentnosti. Ono Bto je novo. jeste samo tvrdnja- teorije otkrivene preferenda je potro5ai preferirao korpu dobara qo u odnosu na qr,'kada je :ij" bio u situaciji da bira izmedu ova dva vektora potroinje. Oni su mu podjednako bili d_ostlrpni - mogao je da kupi jeclan ili drugi vektor jer .kombinacija -q1 nije_. skuplja od eo, ali on se opredelio .aa qo. Tako se dolazi do sledeCe definicije:

reii .da je potrosai b_io u prilici da kupi kolicine gr, ati se ipak opredelio za kglpn qo. Kombinacija ql je jeftinija od eo, Sto lbt<o moiemo. proveriti povlaienjem kroz tu taiku budzetske linije iiii je nagib definisan vektorom cena po. Ta budietska linija bi bita bliZa koordinatnom poietku, na osnovu eega zakljgiujemo da sve kombinacije potrosnje .koj. se nalaze na njoi predstavljaiu manji izdatak za potrb5aia, u odnosu.na kombinacije -koi_e se nalaze,na originalnoj b'udZ'etskclj liniji. MoZemo - isto tako redi da bi izborom kombinacije qt potro$aiti preostao deo- dohotka - on tada ne bi zadovoljio budZetsko ogranider'.je

. U poietnom periodr-l koji smo obeleZili superskriptom nula, registrovali sTg podatke o_-cenama i dohotku potroiaia, kao-i o kupljenoj kombinaciji proizvoda. Prema tome, u stanju srno da nacrtamo budZetsku liniju za ovog potroSaia i kupljenu kombinaciju dobara da oznaiimo tackom qo.. N'loZemo redi da se tada potro5ai opredelio za jednu od mnogih korpi dobara,--koje su sve predstavljene taikama unutar povrdine koja je omedena koordinatama i budietskom linijom. Ako posmatramo samo jedan od propustenih rnogucih vektora potrosnje, na primer g1, mozemo

207

Teoriie izbora potroiata

Otkrivena preferenciia oznadava da se potroSai. opredelio za - jednu od dostupnih icorpi dobara, iako propuitene kombinacije nisu skupije od
izabrane.

Teorija otkrivene preferencije ne ,uiazi .u motive. i Zeije kupaca. Ona nista' ne kaie o iome da li izabrana kombinacija predstavlja za potro5aia veiu korisnost. Zato Se ona zadrLava samo na poredenju tombinacija koje su manje ili jednalco skupe kao i kupljena kombinacija. Mo2da'potro$ai zaista viSe"voli da vozi mercedes -neg.o jugo,..ali on jednostavno nije u stanju da sa svojim dohotkom k"Pi skuplji auto. teorija kaZe da je.9n qio u stanju. da irr.n.,u tome, uko 1e kupio jugo, "auta nije skuplji, .aii . on :9 iPgk koji bira izmedu tog i n'ekog .teoriia smatra da ie prihvatljiv opredelio za jGo. S tin; u vezi sledeii aksiom o pona5anju potroSaia: Ako ie qoPq1, tj. pll Aksiom (S). "-'iiabran je vektor potrosnje. q:, od.nosno vazr nekom,.e(toTil*66ffi"-f -je biti izabran ali ipak nije, tada pod q1 rnogao da poq1, tako poqo = qtPqo. vaZiti nikad neCe istim ok-olnbstima
podra+s4Jiglf ks+iggaC.4[r':-"*sJ+p.sJiqr4 -$t .i - nsnls4srys*- "g--olr?$q5 potro5aea da i troiaca -{q.-.su - ll.qpromerriene ,-9e-n9.;do-ba."m, Ona, meduttrn, ne tvrdt' se potroiai apsolutno fffiU'ffi1o T;f*i;T;t1T-i;"'Tieiplj.iTJvTaiiS|"*aa -.. smatra da naprotiv vqC qt, kombinicij,, za opredeliti neie nikad ,se potro5ae moze privoleti da kupi' bilo koju kombinaciju, samo ako iaspoiuZe ocigovaiajuiim dohotkom i ako je. dovoljno atrakiivan. odnos cena. I zais'ta, na na5em crteZu vidinio da Se potroSac oprede| ul e za qi ako je prvi proizvod postao relativno je.ftinifi, odnosno pii. novom v'ektoru ..r,1 p1. Ali odm'ah konstatujemo da u no.voj situaciji.. vektor viSe dostupan potroiaiu ier se nalazi van. polja koje p"ttoS.,iu qo "i1. bgranicava'budZetska linija. Ako bismo kroz. taiku q0 povu.kli budZetsku odreden vektorom cena Pt , videli bismo da ona tifiiju eiii je nagib "vi5em nivou dohotka potro5aia. ,Taik-e koje su na ljpi oJgouuti t"t'.ko* u novonastaloj situaciji. Prema tonte, *J.l3Pi potro3aiu niiu dostupne

ie

neoromenien dohodak

preferenciie kaZe siedece: aksiom otkrivene...4,, -', .--* -,.-.,-r***lw,"

ako je poqo o poql, tada je plqo

> ptqt.

Ovo nam je sasvim dovolino za tvrdnju kako Ce rl- op.Stem sluiaju dobara q. ukoliko.je suocen sa potro5ac da se opredeli za izveinu. korpu. 'odgovarajuCi dohodak y' Drygi3l poseduje p i ako odredenim .*r,urou -traZnie koje mo2emo obeleiiti ;oei;;. za svako dbbro posti,je refacile
na siededi naiin:

qi = q,(p1'

PN, Y)

j = 1, ',N

(1)

frainja za nekim dobrom zaYlsr od cen! to.g, ali. i od cena svih ostalih doiutL, kao i od dohotka potr0Saca. Teorija otkrivene preferencije na
osnovu toga postavlja dve vazne prqpozicije:

Fropozicija 1. Akcl je zaciovoljen aksiom ($), . funkcije traznje su ii*p.nu homogenosti s obzironr na cene i dohodak potrosaca, tj' ";lG ,7,(t4,,..',tp*tl) = e j(pl P1,1,!), za bilu kcje t > 0.

2.OB

Trainla

Dokazr Neka je vektor potro5nje qo izabran pri cenarna Po i' dohotku potroSaia yo. Neki drugi vektor q1 izabran je pri -cenama pl i .clrugom dohcrtku yt. Pretpostavi{emo da se radi o razliiitim vektorimn, tlqo 'u q1. S obzirom da potro5ai rnora da-.-iskoristi ceo syqj-*g1QyQni dohodak na date pro!.2*v4{e u obei"""iiijii5a;;*lm6zEtr6*ffip'ffiri-*a;-T;zi 6fra?EisX6-oddniteriid-'da fe yo : poqo, ali jednakost se nede. promeni^ti
ako obe strane pomnoiimo sa nekim brojem t > 0, odnosno lvo : fPoqo. koje obeleZaAli u narednom periodu takode vaZi budZetsko ograniienje vamo kao yl : p1q1. Kako je prema hipotezi yr : tyo, tako. su leve strane ovih jednacina jednake, tako da moZemo napisati da su i desne strane jedr'rake, ti. tpoqo : pt q1. PoSto va?'i i relacija izmedu cena

dva perioda pl : tpo, to se prethodna iednakost svodi tpoqo : tpoqt, ili posle skraiivanja dobijamo:
poqo

na

poql

(2)

Ova jednaiina nam govori ds prema cenama iz baznog perioda. obc korpe isto ko5taju. Medutim, nama je poznato da se u baznom periodu potro6ai opredelio'za qo a ne za q1. Prema slabom aksiomu otkrivene preferencije to podrazumeva da ie u narednom periodu, kada se opredelio za i.r , va2,iti sledeia neiednakost:

ptql < plqo .

moZemo da napi3emo kao:

(3)

Koristeii vezu koja postoji izmedu cena dva perioda, nejednacinu (3)
tPo qt

iti

poql <

Poqo

(4)

Medutim, sad uoiavamo da je nejednaiina (4) kontradiktorna sa relacijom (2), na osnovu iega zakljuiujemo da ne moZe da .vaZi pretpostavka po kojoj se radi o razliiitim vektorima potro3nje, _tj. _mora da va2i (-S) dokazali da slr no : ql. Na taj nacin smo kori3denjem aks.ioma obziron'r Ila cene i funkcije traZnje nultog stepena homogenosti, s
clohodak potroSata.

Ali pored ovog, teorija otkrivene preferencije_ moZe - da -ka2e jgS ne5to odiedenije o obliku funkcija traZnje. Njen slabi aksiorn je dovoljan da se pofvrdi negativan nagib funkcija -,traZnje, .odnosno da proizvod dodatne cene i doclatne kolieine mora uvek da bude negativan. S tim u vezi vaZi sledeCe: Propoeicija 2. Ako vaZi aksiorn (S), efekat supstitucije je uvek
negatrvan.

Dokaz: Pretpostaviiemo da su funkcije tra2nje date relacijom (1) ctiferencijabilne. Promenjene vektore cena i kolicina {emo obeleZiti kao pr : po + clp i ql = go + dq. Ako se u baznorn periodu potro5ac _oPledetio za ([o, a mogao je da odabere i neku drugu kombinaciju qI koja je l1a istoj budZetskoj liniji, na osnovu slabog aksioma moZmo da
napiSerno:

209 Teoriie izbora PotroiaCa

poqo
Sto podrazumeva

= poql Plqt < plqo

Ako imamo u vidu vezu koja postoji izmedu vektora iz baznog i tekueeg perioda, gornje relacije moZemo da napi5emo .kao:

poqo=po(qo+dq) (po+dp)(qo+dq)
Nejednaiinu (6) moZemo da napiSemo
odakle je

(s)
(6)

na sledeCi nacin:

(po + dp)qo + (po + dp)dq < (po + dp)qo

(7)

(7) svodi na:

(po+dp)dq<0 Na osnovu jednaiine (5) sledi da je podq : 0, tako da se

dpdq.<

nejednakost
(B)

i kao t AprAqr < a; Dobijenu nejednakost mozlmo ""Otr",t (i = 7,...,N). Ako se menia samo cena J-tog dobra, tj.Apt - 0, gde je apr^qr <.0- Drugim reiima, Algk*ls+r"s"qit-uci!*j, tada.dobijamo da ie pug dobra izazivd rast tr.a2nie .za t""* iS*#lu"rek*n-eg,ali,Y4p ;. :e.ne iednog smo polazeii od slabog fiFm.--Tako aksiom:l*o.[ktlygn-9**p*{S*f9f9-[g:j-9_*d,akg'. :,utj. au r,r.,\.iiu tiiliniq ryote ffimmEffimn_il.ffi; Do sada smo poredili samo dve kombinaciie potroSnje - vektore u baznom i tekuiem periodu. Medutim, moZe nas interesovati 5ta se de5ava u nekom narednom periodu, kada Ce moida potro5ad da se opredeli za neki treii vektor potroSnje. U tom slue aju bi trebalo da rangiramo tri ishoda, vodeCi raiuna o postojedim cenatrna i dohotku. Recimo da je
potro5ai kupio sledeCe kolicine dobara pri odgovarajuiirn cenama:
qo

strukturi potroSnje. U baznorn periodu ovom potro5adu je dostupna ne samo prva kombinacija za koiu se opredelio, ved i druga, jet i", poqo : poqt : 72. y'"li kada se opredelio za vektor 91, prvobitna kombinacija potro5nje obradunata po novim cenama bila je skuplja ptqt : 10 < plqo : 1'2. Nedvosmisleno zakljuiujemo da va2.i relacija preferencije qoPqt. Na isti nacin zakljuiujemo da je ql preferirano u

: (2, 2, 2), pri cenama po = (2, 2, 2) q1 : (3, 1, 2), pri cenama p1 : (1, 3, 2) qz : (4, 1, 1.5), pri cenama p2 : (2, 1.5, 5) U baznom period cene su bile jednake za sva tri dobra - 2 din. i potro5ai je izabrao po 2 jedinice od svakog dobra. U narednom periodu ie pojef tinilo prvo dobro, poskupelo drugo, tako da je on poveiao nabavku prvog, a srnanjio kupovinu drugog dobra. U poslednjem periodu je vraiena cena prvog proizvoda na prvobitni nivo, ali su zato izmenjene cene drugog i tredeg clobra, tako da ie doslo do nove promene u

274 Trainia

odnosu rld {[2, jer je p1ql = plqz = L0, ali je Pzqz = 77-< Ptqt : 77,5. Medutim, suprotno na5im oiekivanjima, vaLi i da je qz preferirano u odnosu na eo, ier iu p'q' : pzqo :1,7, a kada se potro5ai opredelio za qo tada je q2 bilo skuplje: poqo = 12 < poq2 = 13. U ovom sluiaju se de5avaju Cudne stvari sa preferencijama potroSaia: prvo je qo preferirano u odnosu na q1,-a.ovo-p-referirano u odnosu na n2, na osnovu iega bismo odekivali da je qo bolje od 42, medutim nije - vaZi q2Pqo. Zakljuiujemo da u gornjem jednostavnom primeru ne vai'i tranzitivnost iime je stvorena. jedna apsurdna situacija. Da bi $e tako neSto izbeglo, teorija otkrivene preferencije uvodi u analizu aksiom o tranzitivnosti, koji ovde dobija specifican naziv:

Aksiom (J) Jak-t aksiom otkrivene preferencije. Ako je vektor kupljenih koliiina qi pri cenarna pr iz konainog skupa vektora potro5nje (qt,...,qK), i ako vazi redosled preferencija q1PqzPq3 P,...,4K - 1PqK, tj: p1 q1 = pt q=, pzq' = ptgt,.'., pK- l qK- 1 = pK- 1qK, tada je u svakom sluiaju pKqK < p*qt, odnosno ql je otkriveno preferirano u odnosu na
qK.

Ovaj aksiom je prihvatljiv vei na prvi pogled, a pogotovo kada imamo u vidu iinjenicu da i alternativne teorije ponaSanja potroiaia takode koriste pravilo o tranzitivnosti relacija. Medutim, pokazatro se da je koriSienjem ovog aksioma mogude, na osnovu podataka o kupljenim kolitinama i cenama, rekonstruisati krive indiferentnosti, pa i samu funkciju korisnosti kod jednog potro5aia. Na tai nacin se do5lo do iznenadujuieg rezultata da teorija otkrivene preferencije i teorija indiferentnosti pruZaju isti rezuitat, iako na prvi pogled polaze od razliiitih premisa i naielno imaju razliiit pristup problemu. Cvaj zakljuiak iemo da ilustrujemo postupkom grafiike rekonstrukcije krive indiferentnosti potro3aia. Recirno da smo uoCili na osnovu podataka sa tr2iBta da je potro5ai izabrao vektor ql na datoj budZetskoj iiniji (s1.3.1.1s.).

Slika 3.1.15

Tcoriie izbora potroiaia

21,1.

Po5to se ovaj pojedinac opredelio za odredenu kornbinaciiu, zakljuiujemo da je ona preferirana u odnosu na sve ostale dostupne vektore potroSnje, pa i u odnosu na vektor qz koji se nalazi na iito;
sliniji, ti. va2i qr Pqz. { Medutim, --I -^;^*^ je t kqko ql inferiorn ) rI .ir"r.r'.rr ffi--fi;-l Crafiiki je <ltvoreni skup omeden sa donje -strane verti lom i horizontalom koie polaze iz taike q1. KaZemo da su svi vektori unutar te povrSine prefi:rirani u odnosu na q1. Medutim, za vektore koji su van ove povr5ine, ili povrSine oividene budZetskom liniiom, ne znamo u kakvoj su relaciii sa vektorom q1. Za njih demo reCi da se nalaze 9*'P,.-qr*ljg""*n"9.p.,9,-?n*a,ti.h

bud2etskoj

f.

Le-'lia.

Vektor
kad o -.@

rrqur.v/ ila LEId_ \lat rela_ le, nalme/ t"t prvog dobra u odnosu na cenu drugog, kako bi se u poveCalo uceide koliiine . Yr efekat SIIptrlgl{.i:lL et (negativin sup_ \llsS4Llvarl stitucije). Kada se p_otro5ai opredelio za gz, j je ql po tim cenama , biio 4r skuplje I lii: *r, bilo.. dostupno, ali su'zat6 J"" 't o*uir,J.-iy* unutar koordinatlT; .i novom budzetskom rinifom-'bite infet.^y:r]": gi,l!_""""= birati. zato mozemo slobodno'-da smaniimo notr91ai. :^o,ll" i _ ih ,neie ishoda za i;;;; p^,iil,ri-,1'"il',j: fr|"""T"?#rl t:,1,",,_1,"^p6'.,uiir,

Potreb lffeDno

Hgo.rs**p.*pgF.g"",..gg.n.?{**q_*lgf-n."

ske linije.

'i'rliu""J

lil,i,l;"ir"nl1ffi",h?ff::l'" iakog

Kroz tacku ql mozemo da konstrui5emo vise budietskih linija koje Pred.stavljaju odnos ali isti realni dohodak ' poii6_ :"9 s obzirom darazlidit iaia, se ne menja _cena, koriiina t.rp1;un" i;b". i;i.; smo nacr_ tali i liniju koja odgovara vekto.r-, .g.,u. pf Kako ova ...u'"u linija-i*u-;;l_ strmiji nagib, zakljuiujerno da je prvog i \od d.{"ggg dobra - pryo dobro ".g;"is-i"a"ou ierativno ";d ;i";lt;. N"-;;;;vr] efekta .je sup_ stitucije. mozemo- da zakljuiiino. da e"vise da torirt-i't r*"dii|f"irSsae no, jeftiniji dobro, odnosno da. ce ru".rol"z", recimo, u taiki q3. Ta kombinacija potrosnie j: pr6r"riiu.,u "Jpoiiiviti u odnosu na prvobitnu kombinaciju, s obzironr'du j; *1 Au t;kode .ptqi.-..ri.ri. nato da su sve taike unutar ":_1 prosto.u' ";p koji'a6uiiumop""ruel";"rr-, vertrkale i horizontale if taike q3 preferirane ir odnosu na tu taiku. prema tome, mozerno jo.i viie da smanjimo zonu nupoznatih reienja. Produiavuli"T ovog postupka, -poriup".o .odnosno sistematskim smanjivanjem gornie i donie nepo=znatih resenja, dolazimo do kombina_ _:"Il:, cija potrosnje.za koje ne moZemo reci di su'preferirane jedna u odnosu na drugu, odnosno. potro3ai je indifer""t"" i"qa-" njimaNa taj naiin smo dobili krivu indiferentndsti triiic"n-l'"*' slabog ' utrio*u otkrivene preferencije- Moramo; medutim, ou.atiti-'i"z"i" da j-e to biro moguie samo u dvodimenzionalnom siui.aj' samo i,ua iporiole'' dobra). vei u s,luiaju. tli dobra, mo.gao bi p.jilk";' tru?"";u povrsine indiferenrnosti $a se iuyi proble.m .\ojr.smo imali i u t ui"*"numerickom primeru. zato
.

aksioma

ttui"LJ^;"r:;ncije r.il

Naravno, u praksi nikad grafiikim putem rekonstruisati ..necemo krive ili povrsine -indiferentnosti, 'da cinimo vec -ffiiii:kq* tomoramo algebarskim putem' Najpre b.isnro p"Lg*."p.oucili -traznjti. izbore potrosaia i -or.,orr., saznali analitiiki oblik funkciia zaiirn bismo .,u njih pronaSli analitiiki oblik kriye inJirutuntnosti. Njegovim integralje^u.e-."" njem dobili btrT?_,flnkciju, t orisnosii. -i*".I1i^'"torisnosti a" bisin8-.,i--tu; naiin u stvari isli obrnutim putem (indiferentnosti).
"a

212 Trainja

Ona je prvg pretpostavila oblik funkcije korisnosti, pa je na osnovu njele maksimizaciie, odnosno parcijalnim diferenciranjem LagranZove funkcije, dobijen uslov da graniina stopa supstitucije (nagib krive indiferentnosti) -mora da bude jednaka odnosu cena. Na osnovu ovog usIova i budZett\gg ograniienja dobijene su funkcije traZnje za poieainim dobrima. Za razliku od toga, teorija otkrivene preferencije ne pretpostavlja ni5ta o obliku funL.cije koiisnosti, ali s6 pokazaio da se njen oblik moZe relativno lako saznati, polazeCi od kategorija koje -se mogu registrovati na tr2i$tu, od dohotka potroSaia i kupijenih koliiina dobara pri odrectenim cenama.

www.hellostudentsrbija.wordrpess.com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlje 12

272 Trainia

(d) Teorija korisnosti u uslovirna neizvesnosti

U dosada5njim izlaganjima smo pretpostavljali da su pot'roSadu unapred poznati ishodi njegovih akcija. On je u stanju da rangira sve vektore potroinje - aksiom (P) govori o potpunosti rangiranja aiternativa, i on ima podjednako istaknuto mesto u svim teorijama izbora pr:tro5aca. Recimcl da smo primenom ovog aksioma do5li do zakljuika cia je ql preferirano u odnosu na n2, kada smo jednostavno pisali qt Pqz. Medutim, implicitna pretpostavka ovog rangiranja je bila da potroSai a Sta u drugom vektoru potroSnje. Ne lai.lag zna Sta se nalazi u jednom, *'t*kfflfririe**A'mv
sa

tet, tako da se nije moglo desiti da odabrana korpa dobara sadr2i neko iznenadenje, makar najmanjeg stepena, kao 5to je recimo sluiaj kada neki proizvod ne zadovoljava kvalitetorn. Tada kaiemo da u inodelu
postoji izvesnost.

o-??"*5t-*Uife*pozrtate*RiTfE

i-

U Zivotu su vrlo retke takve situacije. Pot-roiai se daleko ieSie nalazi u prilici da odektlje ostvarenje nekog dogadaja tek uz odredenu verovatnoiu. Na primer, kupovinom automobila on tek moZe da oiekuje odredeni kvalitet uz izvesnu verovatnodu, ali nikako ne moZe sa siguinoSiu da tvrdi kako Ce auto da vozi odrecleni broj godina. U konkretnom sluiaju postoji iitav niz faktora koji uslovljavaju ishod, npr. nestandardizovane sirovine, zastoji u proizvodnom procesu, indisponirana radna snaga, neredovnost isporuka dobavljaca, sve to utide na - kvalitet proizvoda. Prema tome, kupovinom automobila potrosai otvara sebi iitav niz dilema. Ukoliko niggo-y auto ne potiie od proizvodada koji je poznat po visokim standardima i po stalnosti kvaliteta, on mo2e dtetiivati da ie kola na zadovoljavajudi nacin da koristi recimo narednih deset godina, a moZe $e desiti da se auto raspadne i prvog dana posle isteka garantnog roka. Izmeclu tih krajnosti moZe postoj-ti joS iitav niz moguiih stanja, odnosno potrodaia mogu ocekivati veii ili manji izdaci za odrZavanje kola. Ovu situaciju karakteri5e neizvesnost, iiju definiciju sad dajemo:
Neizvesnost postoji tr svim onim situaciiama kada donosilac odluka ne moie sa sigurno5Cu da zna ishod neke svoje akcije. ponasanju: ako je, preferi.rao ^qt u odnosu na q2, oeekuje se od njega da uvek postupa. na isti naein. On Ce se moZda tako ponaSati u neprb.ienjenim okolnostima, medutirn kako Ce on da postupi-ako su i sami vektilri

Teorija

ponaSanja

. potro5aca trali od njega konzistentnost

'Teoriie izbora pttra{ata

lJlJ

(potrosai je. prepoznao_ u kojim ie iaiicarna votka). dok r.r'ir6uAi'*qt=i q: neizvesni - potrodai moze samo uz izvesnu verovatnocu da prerpo$tavi da se u iadi naiazi koktel ili dist. sok SadrZaj eiSe Ce saznati ga proba, i tada de biti jasno koja se mogucnost ostuaril:k,5u.fu la. l'osto su rnogtrc.a- sarno dvaryq ishoda, zbir te dve verovatnoCe rn$ra da jedinici . (nesto ce se od ta dva sluiuju rigt t^r a*iitij. 3::q::-91* l(ectmo da je. on ocenio je podjednaka verovatnoca ishodi, tako da iu .d.o opcija_ma q1 i q= pridruiiti verovatnode od 0,S. Kako ce ovaj potrosai da $e opredeli? on mora da bira izmedu sigurnog ishcr-da qz i neizvesnih ishocia qt. i q3. ULoiiLo-,e opredeli ;A " neizvestan ishod, mof,-emo reci da on iise teni razliku Lr korisnosti -qe postoji ittlttY,gt i qt, ne8g_razliku tur-rnedu toiirr,orti orcija l.oil q]. Ako se opredeli za_. siguran-ishod on vise ! razliku u korisnosti izmed.u qz i. q.., irego razliku ez, izmedu q1 i"r*ar,rri* qr. Rirnkretno bi to znaiilo da viSe. vrednuje railikir izrnedu alkoholnog" i Uu=*fiiof*f"rg piCa, nego razliku izmedu kokteia i votke. Prema tome, kad.a govorimo o odlucivanju potro5aia u neizvesnirn situacijama, rnoraino da podemo od korisnostf aliernativa (niih rnorarrro predstaviti odredeniru br-ojem), jet nam je bitna razlika '-rj korisnosti ishoda.. Drugirn reiima, moramo ita- podemd od kardinalne funtci;e [o;iu: ttosti, loi-a u o.Yorn . siuiaju mora biti iedinstvena do na rasiucu linear* nu transformaciju, iel $aruto takva funkcila zadrlava relativne raziike u indeksima korisnosti. Na-.-prime! qko :- i, a u3 : 1, i; ur : 4, uz tada je_- dv.cstruko veca razlilia u liorisnostima izmeilu ut i 'uz nego i;: medu u2 i u3- Ako izvriirno linearnu transformaciiu funkiiie koriinosti tipq.. W = 2 '+ ILI, .tako. je sad Vtt : J0, W2 -'6, a W-': 4, cldnos -darazlika u, korisnostima ishoda bide opet 2:1.1
_

objasnjenje za ponadanje potrosaia u neizvesniir situacijam"a. ' Pocicemo od. slededeg_jedrrostavnog primera: pojedinac se nalazi na prijemu i treba d.a se posluzi picem. bn rrajvise 'rrbti da popije kCIklc btoody merrv, - sok.od pryadajza sa votkom, a ukoliko n**o^ tori pica ie uzeti iistu votki-1. u isto vrerne, on najmanje .**i di;fl ;;1. on ;; paradajza.. .Prilazeci stolu sa qicern on prepoziraje 'u kojim je da$icama votka i vidi da je t-r..rlrugim ia$ama uok oii patidul*r, *ii r,u una da ti q njemu inra votke,ili ne,fv{ogr-rce ishode cernb da ribeiezimo u.obieajepim simbolirna: r^reka ql - obeleZavi koktei, qz iistu votku, a q" *ot -'"J parada jza. ].a-dg preferencije potro.iada irozemo da istazemo sledecim ^ redosledorn ql PqzrqsMerlutirn, izvestan je samo vektor potroSnie q2

po.trosnje. neizv.esni? Teorije ponasanja potroiaea koje smo d.o rael imali priliku. da pratimo ne dail odgovor na ovo pitanje. rut"a"ti*, te*riia 'g.rng ;;il;'' igara koia se pojavila sredinom- ietrdesetih d;j;""j; .go<iinu

' Podsetirno se da je k<ld te.orije indiferentnosti bila moguf a svaka pozitivna monotona transforrnacija - indeksa' korisnosti, jer - je' bi* l,af-an redosled, ali ne i razlika-u korisnosfima. Recirno d; iedna k.riva lamg indiferentnr:sti . predstavlja }corisnost 2, druga toiirr.oit ' l, rnos{ii bisrno da izvrdirno.gorniu korisnosti. Aii l-r"-'ir?* -tranfo.rmaciju.'indeks"a tako dobra i siededa transforrnacija: F * .(IJ)z, pa bismo dob,ili t'r ==- 4, a F" : 1- Za . potrebe_-teorije, iirdiferentnouti -moze se koristiti novi indeks let je i dalje Fr >' pz. Medutirn, tako ne5to nije rnogude u

214

Trainia

posmatr.a odluku Teorija korisnosti u uslovima neizvesnosti cpredeli izrnedu se da trebaDotrosaea kao neku vrstu igre na sredu. On rezultat za povoljan vrlodati moze 5i;;;; irr-tra" i neizvesn6g, koji ishod, ne.povcljan tako isto sieca, ali [i posr,iii ;;";;;;eX,'""[oiir.; lutrija je teoriju ovu za iedan ukoliko se oswaii fir,rgl opcija. Zato

od kljucnih Pojmova. dva mogu.Ca ishoda sz poznatu Lutriiom se naziva igra koia nudi dobara i neka j" i.verovatno(a korpe qu'dve i ;;;;;iltc*. er"" ttt {t sa L = (o, qt' q3)' obeleiavamo < lutrilu ishoda, o a.-r, tud"

g: . s.a verovatnocom Lutriia nudi ishod q1 sa verovatnocom d. i ishod. jedinici podto ce se biti mora iednak Ii:;i.'- i-i--ruii ver&atnoda desiti' iedin cia dva ishoda sigtlrno pore.d Teorija igara takode koristi aksiom. (P) i aksiom .(T),. ultfunkcije konstruisanje njih posti"lju"l-- ,ror. koii su neophodni' za
korisnosti. ,A.ksiorn s.alno q2. siguran (N) Neprekidnost, Ako je q1PqzPq3 - i ako. je vai'i relacija kojoj a-< pri i l, a,'0 ishod., tada pottoii verovatnota qzIL, gde je L = (o, q', 9'). da se opredeli Ovaj aksiom govori da u sitqaciji k3d3 potroSai treba q1 i 1.1, gde -je koja.'nudi lutiiie G*,jO.t sigurn6g lshoda q2^i -ishode. 'q. odredepostoji uvek. tada najnepovoilniii, of-'-r,uioov"oliniii" ishod a i ishoda sigurnog izmeclu iirdifeienlan lu;;;j;;t"lcl o* koroi'ie on ispoljava priroinu odboinost " potrosai isre na srecu. iali. i ako' . .prema n", q?"".llryT .qr. od trenutku n"eizvesnim situaciiama, s obzirom da vi$e ceni jednom octrecl verovatnode osWaienia ql on Ce se svakako u istice aksiom Ovai sredu' oku5a da rG"t"- n"rpe aoUara i^ re5iCe se

*929 .interpolirati kontinualnost, i". se uvek izme.lu - preferencija . indiferentan p.otrosa.i p.i 6agb"uraiuca lutriia -ie.. ili gori rezultat. ,.tbioi. i;;;i";ri)-bolji nudi koii i"*"a" ,ii;"t""!- irnoiia i neizvesnog Ako je q'-Iq2 l.uk? Aksiom (I) Nezavjsnost od irelevantnih alternativa' j-e Lr : \o' Q1' q3) t uiio koji vektor potrosnje, i neka i"---ot i= J A,- *,g3'), tada vaZi lllLz za svako 4,0 < c < 1. q1 Prerna ovom aksiomu potro$ac ie indiferentan izmedu dve korpe dobara biti ce. g.n .indiferentan i qe. Ako a"jl*o--Uito koju' trecu korpu .q3, -lutrije q'. i 3', qb., i q1 i ishode Foj" .duiu. i#.;r'i,Itri;"-tc,i; lutriie' dve u ""ai su jednui" verovatno6e .te na ;k;jtk; -utoiit<o osWarenia - q1 iliqt-q2 qz i t odnosu potro5ai prefeiira. Ovo podrazum.lru'-au' .. 'u prefece on da ffiff.i" lJ-;!a"uta verovatno(a dobitka obe lulriie,

u uslovima neizvesnosti, ier ova transforma-cija klasa naruSava relativnu iazliku u korisnosti ishoda. Prema tome, biti mora neizvesnosti uslovima u funkcija .. koje se koriste teorije postulate zadovoljava koja ;;t ograniienija od teoriji
ociludivanja

indiferentnosti.

Teoriie izbora patroiada

21,s

rirati prvlt lutriju u odnosu na drugu, $. vaZiCe LtPLz. Aksiom (V) Ne jednaka veravatno6a. Ako vaLi qtPq. ako le Lr : (or, q1 , n2), Lz = (or, er, qz), tada vaLi LzPLt ako i i samo ako le qz ) (xr. Ako dve lutrije. nude iste ishode, ali postoji nejednaka verovatnoia ostvarenja dobitka, potrosac- ce preferirati onir lutriiu koja ima veer.l verov_atnoiu -povoljnog ishoda. ovaj aksiom ukljueuji: i wrdnju da ie potroS.ai uvgk preferirati.. sigu.ran ishod u odnosu nh lutriju ioja sadrii . isti taj ishod $ji njie vise izvestan i neki - drugi, manje p""or;i" vektor . potro5nje. Ti. ako je q1pq, tada je sigurio q1pl.r, ' gde ' je Lr = (o, qt , qt). Aksiom (S)- Svodenje s loienih Jutr i ja. Ako vaLi qt pq, i ako je Lr : ("t, ql ,q:) i .Lz. : (qz, Lz., L+), gde su La : (cr3; !11, qtl 'l L+ : (o+, qt, 42), tada je a1'ILz ako jti o'L" = azs.3 + (1-cr2yca.

Lutrija Lz je sloZena ..lutrija . u. kojoi . su ishodi. lutrijski listiCi koji nude verovatnoCu p.ovoljnog ishoda oi.' i o,4. U toj igri verovatnoda se izvute listic Ls jeste or, a ako je on izvuien verovatnoca 4a seda igli .ostvari povoljan ishod irt jeste ezus. Medutim, ako se u u loyoj igii Lz. desi ishod .f,r, sfo -je verovatno- u stepenu. (1.-az), moie se opet ostvariti povoljan ishod ill, ako se u toj novoj 'lutrili ostvari rui"vatnoia &4. Prema tome, verovatnoia da sti kroz igru Lz ostvari povoljan sluiaj q1 leste c2a: * (1-cr2)aa. Navedeni aksiomi se lako mogu prihvatiti iako oni iskljuir-rju tipa pona.Sanja Foii nekima Togil i2gledati verovatni. f sftlueenidva r., 5repopravljivi -kockari, ali. i lj:rdi.-koji ie nikad neie odreci' ,igurnof ishoda. Prve bi i. najmanja ndizvesnodt nateraia da se odreknu ri["rr,o[ prihoda u ko.rist igre,. dok bi druge samo e = 1 primoralo da se odreknu sigurnog, - ishoda. i jedno i drugo ponasanje ln.alie .poZeljnog,.-:li iskljuiuje aksiom (N). Aksiome smo izloZili koristedi pretpostavku da postoje tri korpe dobara od kojih. je_jedna izvesna, a leani od druge dve se mo2e dobiti uie5cem igti. To. je udinjeno samo radi jednostavnosti iztaganji, inaie se ovi aksiorni daju pro5iiiti na veci broj m6gucih resenja.
Odekivana korisnost

macuu.

Teorema 1.. Ako. su zadovoljeni aksiomi (p),_ (T), (N), (I), (V) i (S), funkcija korisnosti koja ig 'dlfinisina '"u'iuu' iutrijd 'i Iu4u .postoji koja.. je jedinstvena do na monotonu stiiktno rastucu linearnu transfor-

Dokaz ove teoreme rnora biti izostavljen zbog svoje duZine. Medutirn, St.o je bitno u teoremi j;ste w"ri;" a; r;;m navedeni -gornjoj aksiomi sasvim dovoljni da konstrui5emo funkciju korisnosti koja -"2" predstaviti _ korisnost. bilo kog ishoda. Recimo d; neka lutrija ima dva i (1-a). Tada i" korisnost rogyia _ql i q., sa verovatnodama a. -ishoda lutrije.U(L) (1-.,)u1q=1. = U[*ql * (1-a)q3] = su(qt) + U obgtem siuia_ ju kada postoji s neizvesnih ishoda, -mogli bismo ^da napidemo d"-J;

olq

2\6

Trainja

korisnost lutrije jednaka:

U(L) = f a.Lt(q')
j=1

oiekivanj-u (E) .sluiajne uoiavamo da je ovaj izraz jednak matematiikom naziva i oe ekivanom lutrije korisnost se uiq). 2ato pro*""iji"" korisnoiiu.

(E), ponderisani zbir Korisnost lutriie je njena o_dekivana korisnost l"*ir""uti moguCi( ishbda IJ(qt ), gde kao ponderi sluZe verovatnoie
ostvarenia dogaclaia (ot ).
Teorema

samo ako je LtPLz, tj' tvrdi da je ELu(Lt )) > EIU(Lz)l ako iimati veiu vrednost u mora ;;;1.,;;;" torisnoJt preferirane lutrije mernom ,itt"*r, koji je'prihvatljiv sa stanov.iSta te-orije biio kom ^'M"artii*, kao - specijalan sluiaj isto tako mozemo' da' napi_Semo igu"r". : {1, -go), . ti' obe lutrilutriiu sa ,re.rr.i* ishodom Lr : (1, q2),\? > Tada vazi u(q.) !(qa.,). gko*i samo ako iJ'iiii;";";;?;--ri["tu" ishod. u odnosu na drugi,.. tj'. q'Pqo' Prema tome' i; ;;;1- rr*ttnt prEferiran kao specij.alan .sluiaj l"ori!r,ort'*ir""r"in ishoda se moze posmatiati Na kuJa je verovatnoda iednog- islroda jednaka jedinici. iskaZeda moZemo ""ir"-i"6ti ;;i';;;i",- utoiit o t6 pridrZavamo navedenih aksioma,

mo korisnost bilo kog-vektora potroinje. naiim IlustrovaCemo forrniranje funkcije korisnosti koristeii se odredimo da toil: se sastoji zatadak .u iednostavnim primerom. N?s'prvi u(q') : 10. neiivesnih opcija.' Recimo da- .je .u(g') .= .100,, l;;;;;i Zatim moramo da pitam6 potrosaia kolika bi trebalo ria bude verovatnoea odrekne sigurnog ishoda' po"J1"6g ishoila lutrije, Pu . d? .seje. ,xto".er,;u ' verovatnoii.. povoljnog pri kojoj interesuje' Dr.rsim .*ii*u,' .ri, i lutriie . u ,kojoi ish6da sigurnog' ;h;3;" o"--i"airerentan izmedu recimo kaae daqt je verovatnoca od' to on q3. Ako qt ili moze d'a ostvari 0.8, tada moZemo da naPi3emo: : 82 U( q2 ) = g,$U(ql ) + O,2U(q3 ) = 0,8'100 + 0,2"1'0 Posto je pri verov-atnoci. povoljnog ishoda,od 0tg,-polto-t3i.indiferentan da napisemo. .gornju jednakost siiurnog ishoda i'lutrij'e, iroZemo jednaka izmedu""llbi"'j; oiekivanoj korisnosti k&irr,ot1 sigurn6g ishoda ' l, -Tito r*o--aoUiti ishod za njega ima siguran kome po re"zultat" [r". Iiorisnost od 82 utila. vektor Recirno da je potrosai sada u prilici da bira neki novi vaZi ti.. prethodna, sva potro5nie koii ori pieferira u odnosu' na -tri pitamo da treba Tada neizvestan. ;;o;#;;p.ri,'- uii t'oji je takoile ostva-renja ..q4, Pa da bude verovatnoca bude da treba i.,jfi6 ishoda - ql (kgii ..qada tretiramo "=otisui^ iJii.;;;ut i"*"a" do tada najboljeg igre. u Lojfj moEe- da g.bu.- najbolji ,111^",d ,1- ]I [;;';iil;;" iriioay i da ju tg lutrija L : (ol q1_9iJ^_1 ,Iolo) Ie on najgori" q3. Recimo ^ kako je koriL o Tada moiemo da napi5"Tg 0,6. ocenio *rerooutnoZn sa jednaka korisnoocekivanoj u(qt ), sn'st prethodno najbolie variiante sti igre'EIu(L)1, tj.

)1ry

Teoriie izbora potroiaia

100=0,6u(qa; +0,4.10

u(qn):160.

ReSavanjem

ove jednaiine dobijamo da je korisnost najpovoljnije

opcije

aksiorna. Medutim, rnoramo da vodimo racuna o tome da smo dobili funkcikorisnosti r.a konkretnog potroSaia iije smo .preferencije ispitivaiy li.. Nju ne moZemcl da primenimo na nekog drugog pojedinca, j.r on

Ovaj postupak moZemo da ponavljamo proizvoljan broj puta i uvek iemo dobijati konzistentne rezultate ukoliko se pridr2avamo navedenih

jednostavno moze da ima drukiije preferencije i moze drukcije da vrednuje neizvesne ishode. Takode, dobijene indekse korisnosti ne mo2emo tumaiiti kao odnos korisnosti. Konkretno, il& osnovu na$eg primera ne moiemo da zakljuiimo kako je korisnost potro5nje qa v,eia od kori.snosti potrosnje ql za 1,6 puta. Ier, ukoliko izvr5imo linearnr.r transformaciju indeksa, videdemo da vaZi:
U(ga

a + bU(qa) a + bU(qt )
indeksima ostaju, iako je izvrSena

U(qr ) Medutim, relativne razlike medu Iinearna transformacija, odnosno:

a + bu(ql) - a - bU(qJ) = bLU{rt) - ufqsSl

zato

- U(qt) a[U(qa) U(q,e .1 - U( qs b[utrz) U(q+S

1

U{qtS1

utqzSl

Prema t{ime, funkcija korisnosti koju smo sasvim je specifiina i ne moZe se koristiti

nim okolnostirna.

u teoriji graniine korisnosti, kada se recimo vr$i agregiranje graniinih korisnosti ili njiho','o uporeilivanje. Ona je u ovom sluiaju sasvirn individualna i vezana za konkretno vrednovanie alternativa u neizves-

dobili opisanim postupikom, na naiin koji je uobidajen

Stav pojedinca prema neizvesnosti

]edna 'od prvih prirnena teorije igara u domenti fur-rkcije kardinaine korisnosti sastoiala se u f ormiranju funkcije korisnosti novcanog doirotlea ili bogartst'va pojedinca. Jasno se pokazalo da oblik ove funkcije korisnosti ri najve(oj meri zavjsi ,rd stava pojedinca prema neizvestrcsti (riziku). Tr: iemo iiustrovati slededim jednostavnim prirnerorn. Recimo da je pojedinac u prilici da bira izmedr: sig-rrrnog novianog dohotka J/o i lufrije koja mr.l moZe dcneti veliki prihod !2, aii moZe i osetno cia sn"lanji njegov dohodak na iznos !t. Prema tome r:angiranje dohr.:tka je sledefe tz > lo > /r. Irojedinac treba da bira iznredu ]L- i I" = (o, yz, yt). Recimo da su u ovoj lutriji podjednake 5;rnse za oba ishoda, kar: rla primer prilikom bacanja noviida u vis, tako da je s = 0,5. llaravno, u nekoj drugoj igri a ma'e da uzme bilo

218

Trainia

koju vrednost 0 < cr < 1. PretpostaviCemo- takode da je lutrija _"fer", ti.' da bi posle dovoljno velikog bloja ba.canja .potroSai raspolagao iitim dohotkom kao i na pocetku, ili oiekivani dohodak na osnovu jednak je_ sigurnom dohotku. Oiekivani noviani prihod q ovoj lutrije ' je' igri = i = A,S'Yz * 0,5'Yr : Yo. Sled_eia slika prikazuje na .f(f) apscisi iznos novianog dohotka potro5aia, dok ordinata predstavlja
korisnost
u (v)
(s1.3.1.15.).

u (a) u (%)
u

u (s)
u
(v2)

U{ul
u (g)
U

(g)

u (a)
1l t u yt-1 eO "2
7

U(u)
n
a1

aI

g=vo
(b)

a2

O Ar 9:ao
(c)

lnl

Strika 3.1.16.

Korisnost neizvesnih prihoda !t i yz smo arbitrarno odredili, vodeCi jedino raiuna o tome da je U(yr) > U(yt ). Siguran noviani dohodak yo je taino na polovini razdaljine izmedu lr i yz, s obziron"t siguran do_hod.ak jednak oiekiv.anom prihodu od da je prema pretpostavci sastoli u odredivanju korisnosti tog _ proseinog se Iutrije.' Problbm (N), mora postojati neka verovatnoia. (a-r) pti aksiomu prihilda" Prema je izmedu sigurnog., prihoda . i iutrije. potro5ad indiferentan icojoj povoljnog ishoda bila veda od o-'7 on bi verovatnoCa bi ukoliko Odnosno, se svakako odrekao sigurnog prihoda yo. Tako se. ispostavlja da korisnost sigurnog prihoda-u(r.o)- u- presudnoj meri zavisi od stava pojedinca prema neizvesnosti, odnosno od njegove Procene verovatnofe c(1. Ukoiiko on nije spreman da se upu5ta u situacije .koj"-.. karakteriSe neizvesnost (odbojan je prema hazardu), on Ce zahtevati veliku verovatnoiu ostvaienja povoljnog ishoda (yz), da bi se odrekao- sigumog prihoda yo. J'a'situacija' je-ilustrovana na gorniem. crteiu po{. (a)' Akg pojedinac indiferentan izmectu _ lu.triie i - sigurnog prihoda tek ie tai. ' icada je verovatnoia povoljnclg ishoda cr, ) 0,5, tada on is.poliava odbojnbst prema hazardir. Njeg&a funkcija korisnosti novcanog d.ohotka Mo2emo u torrt slucaiu da .zakljuiimo ie konkavna (u odnosu. na apscisu). 'oiekivanog dohotka, utr(y) 1 : U(r) : U(lo), da ie za niega korisnost Etu(v)i veia od oiekivane korisnosti lutrije = U, ti.
UlaY, + (l-g.lYtl > al|(lr) + (l-cl)U(U, )

Oiekivanu korisnost lutrije moiemo lako da pronademo grafiikim putern

21.9

Teoriie izbora potro|aCa

kada spojimo pravom linijom koordinate korisnosti ishoda lt i Yz, te zatim tu duZ podelimo na dva iednaka dela (po5to ie a : 0,5)t Ocekivana korisnost lutrije mora u ovom sludaju biti taino na sredini razdaljine izmedu U(vz) i U(rr ), ier je u pitanju njihova aritmeticka

sredina ponderisana jednakim iznosima. Isti slika pod (b) prikazuje pojedinca kod koga postoji sklonost ima manju korisnost od ocekivane siguran prihod ka hazardu. Za njega jer on traZi manju verovatnoiu osfvarenja korisnosti lutrije, povolinog siuiaja pa da se odrekne sigurnog prihoda, ._q za. niega. vai-i u.z <'0,5: Kod njega mozemo stav o riziku prikazati slededom neiednakoSiu:

tJlaV, * ( t-a)yt) < aA(U, ) + ( l-a)U(t, ),

novianog dohotka konveksna. Za pojedinca u tredern slucaju vaLi neutralnost prema riziku. On je indiferentan izmedu sigurnog prihoda i lutrije u kojoj p-rocenjuje da su Sanse pola-pola. trljegovi iunkcija korisnosti j" pravclinijska i tacka u(ra) na ordinati je tadno na sredini razdaljine izmedu u(vz) i u(n). da je podjednaka verovatnoCa Ako bismo napustiii pretpostavku je 0 < cr < 1, tada bi taika 0 ishoda, cdnosno pietposta"iti aa predstavljala opet [inearnu kombinaciiu taiaka u(yz) t u(vt ) i tiila bi btiza jednoj iii drugoj vrednosti. Ati uvek bi u sluiaju- odbojnosti prema hazardu korisnost oiekivanog dohotka bila veCa od ocekivane korisnosti, dok bi obrnuto va2ilo za sklonost ka neizvesnfun ishodirna. Drugim recima, u sluiaju sklonosti ka hazardu .funkcija korisnosti novianog dohotka je konveksna, a u sluiaju odbojnosti ona ie konkavna. Ove nalaze moZemo da sumirarno slededom definicijom:
DZensenova ne jednakost. Ukoliko neki ekonomski subjekt ispoliava odbojnost (sklonost) prema hazardu, tada ie odekivana vrednost ryegove funkiije korisnosti uvek manja (veCa) od korisnosti odekivane vrednosti sludajne promenljive.

tj. kod njega je utE(y)l < rtu(r)).

Tada

je funkcija

korisnosti

Konstatovali smo veC da je u prvom slucaju funkcija korisnosti konkavna, d u drugom konveksna. Tako moZemo ved na osnovlr grafiekog prikaza funkcije korisnosti da zakljuiimo o sklonosti pojedinca prema korisnosti pozitivan, dzU/dyz ,> 0, iizitu. Ako je drugi izvod funkcije 'situaciie, pirih-vata i obrnuto - ako je .drugi n.eizvesne pojedirtac rado opadajrrCi prvi izvod, ima nutre, funkcija korisnosti izvod manji od. je poznato hazardu. pofedinac nije skJon Medutim, +am ie .i to - da tako da korisn!:-sti, linearnu transforrnaciiu funkcije vr*iti rnogi.lie drtrgi izvod funkcije leorisnosti moZe da izra*,ava razlie iti intenzitet da njegova mera ostane stalna. T.ei stavl prema riziku., dok je poieljno problein re$ava koeficijent - apsolutne odbojnasti prema rizikr-r (R^u), koji je definisan kao odnos dlugog i prvog izvoda fr"lnkciie korisnosti,
f!

zza
Traf.nia

II
A

u" (y)
u,(y)

Erau'-Fratov kaef iciient jeste mera apsolutne odbojrtosti prema rlziku i on je prredstavljen rregativnim odnossmr ubrzanja i stope prornene funkcije l<orisnosti novianog dohotka.

ispred ovog pokazateija je stavljen znak rninus kako bi koeficijent bio pozitivan u sluiaju da postoji odboinost prema riziku. Nairne, ako pojedinac nije sklon hazardu, njegova funkcija korisnosti dohotka je konkavna, drugi izvod joi je rnanji od nule, Sto zajecino sa, rninusom ispred razlomka daje pozitivnu vrednost koeficijenta fleu, | .tko je, rneriutim, poiedinac sklon hazardu U" > 0,, Sto zajedno sa U'i> 0, daje negativnu vrednost koeficijenta Rru. Ukoliko ie pojedinac neutral;rn prema riziku, nagib njegove funkcije korisnosti se ne menja. pn je i koeficiient Rru - $" Ukoliko izvriimo linearnu transformaciju funtr<cije korisnosti 9/ = a + bU(y), tada ie koeficijent apsolutne odbojnosti prema riziku:
.-w A
llt E , t'*, l \Jf )-Itt uv t 1,, \ \-y/

v'(y)

bU'(y)

'T -L/ n

rteierrro rrrenjati zakljuCak o stepenu njegove odbojnosti iakcl je izvrSen;r dopr.r$tena transformacija funkcije korisnosti. Atrternativan nadin iskazivanja stava pojedinca prerna neizvesnosti jeste analiza njegove spremnosti da plati odrederri iznos dohotka kako bi ii:,begao rizik, ili, pak, uoiavanje njegove spremncsti da plati samo da b,i uiestvovao u lutriji. SledeCa slika (3.1.17.) prenosi prva dva sluiaja sa prethodnog crte2a. u (a)
U (az)

o stavr: pojedinca prerna .riziku na osnovu ErouPratovog koeficijenta apsolutne odbojnosti prema rizil<u, .fl,r. u, tada
I,.Ikc'liko zakljuiujemo

(a2)

{!.t)

o
f ! f,, , v lgll

o
u (g) u (aJ

ata"
{a}

rrlt t.l

1I

(b)

i$Ii,ka

3.1.1.7"

'feoriie izbora potroiaia

22t

U sluiaju (a) uocavamo\ da je y* < ,, Sto znaii da za ovog pojedinca manji noviani dohodak od prosetnog ima istu korisnost kao i lutrija u kojoj moie dobiti veti ili manji dohodak. Drugim reiima, on ispoljava odbojnost . prema hazardu. Zata je on voljan da se osigura protiv rizika, i maksimalan iznos koji je sprernan da plati na ime osiguranja jeste R. Svaka premija osiguranja koja bi bila rnanja od R obezbedivala bi mu siguran dohodak vedi od y'. Kako znamo da je pri dohotku od y* on indiferentan izrnedu lutrije i sigurnog prihoda, to-bi mu svako poveianje sigurnog prihoda poveCalo ukupnu korisnost, koja bi u tom sluiaju bila viSa od odekivane korisnosti. Ako bi osiguravajuie dru5tvo tra2ilo premiju osiguranja vi$u od R, sigurni dohodak ovog pojedinca bi bio rnanji od y*, on bi osbvarivao korisnost manju od ponderisanog zbira korisnosti neizvesnih ishoda. Tako se moze doii do situacije u kojoj pojedinac uiestvuje u igri i ako je odbojan prema
osiguravajuie druStvo.

Uz zadrLavanje pretpostavke da je u : 0,5, ocekivani dohodak se u oba sluiaja nalazi taino na sredini izmedu lt i yz. Medutim, u sluiaju (a) korisnost tog dohotka je veCa od oiekivane korisnosti, pa zakljucujemo na osnovu D2ensenove nejednakosti da ovaj pojedinac ispoijava odbojnost prema riziku. Sada moZemo potraZiti onaj iznos dohotka koji odgovara toj oiekivanoj korisnosti 0. Vidirno sa oba crteLa da je to dohodak koji smo obeleiili sa y*. Dohodak y* ima za potro5aia istu vrednost kao i lutrija u, kojoj moZe da dobije vedi (v.) ili manji (yt) dohodak, uz verovatnoCu c(. MoZemo zato redi da ie potroSae indiferentan izmedu dohotka y' i lutrije L = (o, tz, yr).

hazardu" Sto je posiedica previsoke premije osigurania koju traZi

U slue aju (b) oiekivana korisnost lutrije je viSa od korisnosti proseinog dohotka, odnosno dohodak koii odgovara prosecnoj korisnosti |e vi5i od ocekivanog dohotka, y* > t. U toj situaciji potro5ai je spreman da prihvati rizik, i, $tavi$e, spreman je da plati kako bi uiestvovao r-1, igri. Maksimalan iznos koji je $prernan da plati za uie* stvovanje u lutriji je R, s obzirom da je on tada , pri sigurnom dohotku y', indiferentan izmedu lutrije i sigurnog prihoda. Ako bi Iutrijski listiC (cena utestvovanja u igri) bio jeftiniji od R on bi sigurno uiestvovacl u igri. 'fako dolazimo do potvrde na5eg zakljutka da u op$tem sludaju pojedinac ispoljava odbojnost prema hazardu kada je njegova funkcija korisnosti konkavna. On tada prihvata da plati prerniju osiguranja j*r korisnost igre za njega ima istu vrednost kao i korisnost nek<lg nizeg dohotka od odekivanog. ]asno je da njegova spremnost da plati odredenu visinu premije osiguranja raste sa zakrivljeno5du funkcije korisnosti. On postaje inciiferentan tek kada se uspostavi jednakost izmedu korisnosti sigurnog dohotka i niekivans korisnosti, tj. kada je:
tris(y) * RI = sl6(y)l
.

odakle se lako izracunava mieksimalan iznos It k<lji je on spreman da plati za osigr-rranje. S druge $trane, kada je funkcija korisnosti konveksrta, pcitro$ai jn: sprerxan da plati kako bi ucestvovao u igri, s obzirr:m da je koristrost igre veda od koristrosti oiekivanog dohotka, T.ata je tek pri nekoni viSem dohotku od oCekivanog, on ravnoduSan izrnedil sigurnog prihoda i xutrije. Sto je funkcija korisnosti zakrivijenija, *to je

222

Trainia

spreman da plati viSu cenu za udestvovanie u rlntan tek pri uspostavljanju sledece jednakosti:

igri. On ie biti indife-

UtE(y) + Rl = E[U(y)l , odakle se lako izradunavs R, maksirnalna cena lutriiskog listida.

stava Cornja analiza je sqs,vul^ dovoljna za identifikovanje na odnosno stava, tog osnovu Na ishodima. neizveinim pojedinca.prema se bi kako iznos plati odredeni da. osnovu n1egove spremnosti .osigurao od riziku' Tti ucestvovao u igri, moZe se konstruisati funkciia kori-

snosti novcanog dohotka pojedinca.

www.hellostudentsrbija.wordrpess.com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlje 21

't"62

Ponuda

(e) Funkcije tro5kova u dugom roku

Do sada smo funkcije troSkova posmatrali u kratkorn roku. To znaii da su sve funkcije . tro3kova bile izvedene iz pretpostavke da je barem jedan proizvodni dinilac fiksan. Na d,rg rok- preduzece moze da se opredeli za proizvoljan o!i* proizvodnje, odnosnd u dugom roku predu3eie nlie ograniieno u obimu anga2ovanja bilo kog proizvodnog iinioca. Tako dolazimo do prve definicije koja se odnosi na - dugoroine funkcije
troSkova.

Dugorodne funkcije. tro5kova preduzeda izvedene su iz pretpostavke da su svi pioizvodni dinioci varijabilni.

Kao i u sludaju kratkog roka preduzece i u sludaju dugog roka teLi da ostvari ekonomski optimum u proizvodnji. Specifidnosl -dugog

"v-ideti sliku

2.2.9.

L63
I rosKOar

je u tome Sto u traZeniu ekonomskog optimuma preduzeie sada mora roka -.Jsi sa koigln ie i jedan novi problem _-. koia ie i.o . tehnologija al tro3kove? minimalne uz obim froi2vodnie freduzeie ostvaiiti predvicleni proizizbora Prema tome, na dug rok preduzede ie-suodeno l? Proble.moT Kada. proizvodnje. o9"1 ie (ieinoiogiie) piedvideni za ;;;; i""(cij" j:odgovaraiu(a i odredena izvrsen, iedanput izbor p'ioir"oa"""' tunkcii'e ?;"i:;Ti;- "tlp"ih troskova predrJzeca, pa .se .svi problemi - ekonomske analizirali' irpti^i'ru.ij" r"J* ;? problerne kratkog' roka fiksirani 5:i:--:-+tt -Y"i i kapaciteti su iivrSen, tehnologiie Naime, posto ;e i"i"i
proizvodnje.
*

dugorodnih .ukupnih .troSkova, podimo .od u konstrukciii funkciie 'moze ?a bira izmeclu tri- proizvod.ne funkcij.e. pretpgstavke da pieduzece 6ic" "preslikana" u odgovarajuce .funkcije. kratkoroinih .a-5;;{;"pri ^iit tome pretpoitavljamo da su cene- proizvoda l. proizvodnih UTR. iinilaca iste, neza.risno od' toga za koju ie se tehnologiju preduzede

opredeliti (slika

2.2.17.).

e*et
Slika
2.2.17.

Ako preduzede 5ta moZemo da zakljudimo na osnovu siike 2.2-17.? q planira da ce .rbi* traznib. za_ njegovim .proizvodom u buducnosti biti ti:hnologiiu koiS -$u.j" fun.kciju manii od 4r (qcqt), izabrace' p-t''ot da iq je u jednbstavnoi .cinieniciu.rR2 iJThr. tirme Raztog ';bfi i ispod .funkciia "'["i"ifi-troilo"X proiz'nbdn;e qzqt fun(ciia ii-*!""'r.i 'rtu generi5e. niZe tom intervalu Prvq tehnologija uTR3, odngsno .ukupne "' obim proizvodnj-e za vidimo lako To iehnotogijb. d"e a..rg" od tro5kove -tuau vaLi" IITR1<|TR2<IJTF3', odnosno, preko. odgovarajuclft oJn; -mereno. u intervalu proizvo.dnie je obim Ce za n da ql Crq'nrq. d,uLi, Jasno -ie naimanje imati tada t;r:;ri p."a.rruee Uiiati drilgu tehnologiiu .jer tehnolotreia iroskove (!rnz1. A-1aJ"o.gn ?, .za 15n. tiiee izabrana troskova. "frip"u do definicij"e krive dugoroinih ukupnih
-

;ii;'iuto

smo dosli

1,64 Ponucln

z^ svaki obim proizvodnje kada preduzede moie da bira velicinu svojih

kapaciteta"

Dugorodna kriva ukupnih troSkova preduzeda pol(azuje minirrralne troJkove

Primetimo (slika 2.2.17.) da kratkoroine funkcije U7't< rnoraju da se seku. U suprotnom sluiaju jedna kriva UrR mogla bi cla bude stalno iznad neke druge krive UTR pa nikada ne bi mogla da bude izabrana njoj odgovarajuia tehnologija jer bi za svaki moguii obim proizvodnje davala veie urR od tro5kova koje generi5e neka druga tehrnologiia. Takva tehnologija sastojala bi se iz neefikasnih proizvodnih procesa pa samim time nikada ne.bi mogla da bude osnova za ekonornsku optimizacrlr-r

procesu PIOIZVoonJe.

Vratirno se ponovo na sliku 2.2.17. Iz na5e dosada5nje analize da zakljuiinro da bi se u sluiaju da postoje samo tri alternativne tehnologije dugoroina funkcija UTR formirala kao iokus taiaka na liniji cCLI'INUTR3. U dugom roku, medutim, naSa pretpostavka da postoje san'lo tri alternativne tehnologije nije korektna. Mogude je, na drrg rok. generisati prr:izvoljan broj tehnologija pa ie se taikc preseka funkcija UTR pribliZavati na proizvoljno malo rastojanje" kratkoroinih 'fako dugoroina kriva UTR postaje obvojnica kratkoroinih krivih uTR. Sa druge strane, na dng rok svi proizvodni iinioci su varijabilni pu nerna fiksnih troSkova, odnosno nema tro5kova koji ne zavise od obima proizvodnje. Tako smo doSli do geometrijske definicije krive dugoroinih
nroZenro
U'TR.

Kriva dugorodnih ukupnih troikova polazi iz koordinatnog poietka i predstavlja obvojnicu kratkoroinih krivih ukupnog troSka.
na3ern sluiaju ka (slika 2.2.77.).

to je punija linija koja polazi rz koordinatnog poiet

*

Dugorodni prosedni tro5kovi. Iz tri kratkorocne funkcije UTR (slika 2.2.1.7.) lako Cemo rekonstruisati funkcije kratkoroinih PT
(slika
2.2.18.). PTR

q2

Slika

2.2.1,8.

165

Traikoui

Kako demo odrediti dugoroinu krivu proseinih troSkova? NajlakSe je da podemo od definicije proseinih tro5kova prosecni tro$kr:vi su kvocijent ukupnih troskova i obima proizvodnje. U intervalu obima proizvodnje [o,qtl dugclroirri ukupni troSkovi identiini su sa krivom kratkoroinih ukupnih troskova urRr pa je i kriva dugoroinltr proseinih troikova (Pr) u tom intervalu identiina sa krivom kratkoroinih prosee* nih ukupirih tro5l<ova Prr. Na isti naiin rezonujemo i 7q dyu pre<rstala intervala. U intervalu tqt,qz I kriva dugoroinih P'r icienticna je sa krivorn FTz a u intervah"l desno od obima proizvodnje Qz. sa krivorn PI:. Ako sada predemo na kontinuelan sluiaj beskoninog broja tehnolcgija,
dolazirno do zakljucka
cla

kriva dugorodnih prosednih tro3kova odredena ie kaa

kratkorocnih krivih proseinog ukupnog tro5ka.

obvojnlca

Slilca

2.2.1.9.

Ovom prilikom ukazimo na jednu vaZnu iinjenicu. Kriva dugoroinih proseinih tro5kova ne predstavlja lokus tadaka minimuma krirrih klatkoioinih ukupnih tro5kova, kako bi se na osnovu intuicije moglo udiniti. Samo u minimumu najniZe krive kratkoroinih PI to je tatka koja leii na PT- To je ujedno i minimum dugoroinih prosecnitr krivi dugoroinih u tom posebnorn siuiaju, kriva dugorodnih PT leiaie troSkova. Izuzev minimurna kratkorodnih ukupnih tro$kova. Sve druge taEke ispod taiaka (krive dugoroinih PT) 1e2e ili ulevo ili udesno obvojnice tahgencije -minimuma pojedinaenih krivih kratkoroinih proseinih tro$kova. A od po definiciji ob'vojnice, kriva dugorodnih PT ne sede krive posto, Pr, prolaziti ona mora ispod njihovog minimuma. kratkorocnih Na kraju, ukaZimo na jod jedan vai.an momenat. Kada je rec o dugom roku govorinro o krivi pr"osednih troskova (a ne proseinih r.rkupnih i/ili varijabilnih troSkova). Ukazali smo ved da u dugom roku ne postoje fiksni troSkovi. Prema torne, nerna logiikog smisia govoriti o prrosednirn fiksnirn trr:Skovirna u dugorn roku. Zata nije mogude ni razlikovanje proseinitr ukupnih i prosecnih varijabilnih troikova Lr dugom roku. C)no

166

Ponuda

Sto

je predmet na5e analize jesu jednostavno prosedni tro5kovi.lo

granidni tro5kovi. ; dugom roku granie ne tro5kove Dugorocni "Cemo kao odnos prirasta . dugorodne funkcije y\yelin od-rediti najiak5e prirastu obima pro.izvodnje. Geometrijska definicija prema troSkova je stindardna: za svaki obim proizvodnje troSkova graniedih dugoroinih ukupnih trogkova. jednali dugoroinih p' funkcije nagibu oni odnos individualnih kratkorodnih. krivih graniinog troika Kakav je 'krive granidnog tro5ka? Odmah ukaZimo na to da se u ovom i dugorodne .---sluidju kriva dugiroingg graniilog _troSka ne dobiia kao . obvojnica kratkbroinih kriviii grani-nog tro5ka. U to Cemo se lako uveriti ako se ponovo vratimo na sliku 2.2.1'7. Prvo, posmatrajmo odnos krive dugoroinih_ UTR (obvojnic-a krgtkgroinih krivih predstavliena punijom liniiom) i krive kratkorocne funkcije urRr. Ulevo od tdeke e nagib .obvojnice _veCi iu. g.d. *?gib.a Fi"" on je manji. Prema definiciji. obvojnice ui-r.l', udesno od iste taike (c) .kratkog UTR i dugog roka jq identican. Tako c krivih nagib u taiki da se dve kiive granidnog tro5ka seku za obim dolazimo do z-aktiuctca proizvodnie q=q' 'i da su dugorodni cfR vedi od GIRI za obim proizvodhju q(q* i manji od GTRI za-obim proizvodnje c>Q*. .Istu. proceduru moz6mo da ponovimo i za dve preost-ale tadke tangencije dugo-roene kli"q uTR i krijih IITR2 i UTR3. Talio bi se dugoroini i kratkoroini graniini troskovi, odredeni na osnovu slike 2.2.1,7. kretali kao na slict 2.2.20.

Slika

2.2.20.

kratkoSada Cemo iskoristiti io5 jednu informacij,, - o odnosu je u sliku uneti i tro5kova piosednih roinih i dugoroinih funkcija

too.ro su ujedno razlozi da nema iogiike protivurednosti u cinjenici 4-" su dugoroini PT dobijeni kao obvojnica kratkoroinih proseinih ukupnih tro5korTa, dakle tro5kova koji sadrZe i proseine fiksne tro3kove.

167 Troikooi

2.2.20.

Na slici 2.2.77. uocimo taeku c kojoj odgovara obim proizvodnie q=q*. U tacki C identiini su ne samo dugoroini i kratkoroini GTR (identiiin nagib krivih urR i urRl) vei i dugoroini i kratkorocni P{oradijus-vektora krivih UIR - i uTRl )- Tako dolaJeini troskovl (nagibi -da je za obim proizvodnje q=q* kriva PI1_ tangentna zinro do zakljueka sa dugoroinom krivom prosednih tio5kova i istovremeno da kratkorodna kriva Zfnr seie krivu dugorodnog GTR. Po5to je taika C taika tangenu clie PTt s.a . PI i, sa -druge stran-e, P!S-!o _kriva GTRI seie krivu PTt GTR presek krivih se minimumu, s leva-i odozdo, iakljuiuj"mg {a njenom ' i GTRr mora nalaziti ispod tadke tangencije krivih PT i PTt. - lstu Proceduru kao za taiku C moZemo da ponbvimo i za druge dve taike tangencije dugoroine krive ukupnih tro5kova i uTRs. Tako dobiiamq sliku 2.2.21'.
din.
GTR3

UTR

sa kratkoroinim krivim

UTRz

,(a)

q(b)

Slika

2.2.21.

Kao i u prvom sluiaju kada smo imali obim proizvodnie, q=q* tako i q=q(a) i q=q(v), dugorocna kriva PT tangentna je sa kratkoroinim za PTz i PI:. VeC smo konstatovali da je u minimumu familije krivim ukupnih tro5kova (u naSem sluiaiu krivih kratkoroinih prosednih PT.

Zbo-g kli"q r m i ,, r frz) 'i istovremeno i minirnum tangentne dugorodne seii krivu GTRz toga ie funkcija dugoroerrih graniinih tro5kova (qlR). ,rprarro u tom minimumu. Za obim. Proizvodnje q=q(b ) imamo simetrican odnos dugoroine i kratkorocne krivih tro5kova u odnosu na p-oietnu taiku unaTiz", q=q*. Sada je dugoroina kriva PT tangentna na kratkorodnu krivu Pf: desno od taike njenog minirnuma. Zbog toga Ce dugorodna kriva GTR seCi krivu GIR3 iznad ove tacke tangencije. Tako smo dobili isti teorijski rezuitat kao i u kratkom roku.

Dugorodna kriva granidnog u njenom minimumu.

troika seie dugorodnu krivu proseinog troika

www.hellostudentsrbija.wordrpess.com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlje 25 prvi deo

347
Monopol

*()*P_Jg*-'-'*'t_q:ih_"r.9.*3",*

Monopolska diskriminacija cena znadi odreclivanie razliCitih prodajnih

cena homogenog proizvgda razliditim individualnim kupcima (ili gruPamffios[edicatetniemonopolakauriksirrdzaciji profita i nije uslovljena etidkim razlozima. Da bi monopol uop$te bio pobuden da vr5i diskriminaciju cena/
moraju biti ispunjena
l\
j.\

gd',u"Slolza:

f.l. )Moraju postojati razlidita trZiSta za isti homogen proizvod ,Y (.,u primer, domade i strano trZi5te). 'HElustiinost tra2nje na ovim tr2i5tima mora biti razliiita. {3.,}Proizvod, roba ili usluga ne moZe biti lako ustupljen od

strane iednog potro5aca nekom drugom potro5adu. Pogledajmo kakav je smisao navedenih uslova.

j",ocigledan.,' {kg ;11gne?'g[--nije- g d1 razli|5gj9 -e-!.?l1yt '16. na ig, :ygjg-P9g$g:?,"- leqe.*l*9ilFrinit'9.-ila.-sena",. tlie.-mogu{ai. pioizvodada poznat kupac nekih finalni koiima nije Frinrel TmEHf-kdd

ffi;-*lffi-*
4it**':rtd_*ntrr

placalurnu"s?'od homogenoe Drorzvoda *ili;o Na kraiu. fredi u d'TK i"-Ti u--' ;" ;i.;i ; ..r' se J." svoclr na -i}'riii'h" kff'otrdd "'Ako "= ^T "Ako"',fi ite' ne Dr i'-S'6ft6: nKo .t'ii Posto9*ji::**:T,gtnnii;.-,1"e'k-undar"noG.f bi kupci koji su ale prlroClne Darltere PreProoaJ e pioiivoda,, ta stekli robu po niZoj ceni vr5ili preprodaju robe po viSim cenama ali kof e su iod uvek niZe od onih koje je drugoj grupi potroiaCa (na
s i:
J

elasncnosu
d4: :?:4'44i

*"-9"*1qv".""ien-

308

Triiina

raanoteia

bila

drugom trZiStu) odredio monopol. fime bi prakticna diskriminacija cena j,avljala trafiniF -,gsJg'$.F-;*,..Q,,{?&*,*ffit*-p,fi nernoguda . jer ,bi *se (upaca koje je odredena",#?,,r**tf.i$,tu,iiiZa cgne.
7a

nekih trajniir potro5nih dobara odreduju i na inostranom trZi5tu. Priqlg5-,je" JlQnVgng odreduje z*fl.*.fuya" koja razlicite cena autornobila za TZfHiE-""'SAo T;A
dornaCinstva. Proizvodaii

Uvid u praksu diskriminacije cena potvrduje da je neophodno d.a se steknu navedena tri uslova. Diskrirninacija cena odavno je poznata u Zelezniikgm saobraiaju. Tarife se odreduju zavisno od vrste i koliiine terbta, st?tusa"*-pitiTika (na primer, poviastice za penzionere, studente, dake). Kompanije g-4. .-p{qju yoCnjg.. *,ejek$iSne".,-sngtgije odreduju posebne tarife za industrijske potroSaie, neproizvodncj*'"-institucije i

razliiite cene na

domaCern

tili.it " rlskp.grrk.esijS__n,fSj*: I Podimo od strane tro5kova. Proizvodnja s_q odv-lj.p"...y1E.".jednqm-,,mf,F"gl+ Sto znaii da monopol. ima jg.$pew"sng"fg*kijrlL.ukurrnih.troitcova pa.time i jedinstvenu funkciju gi5riidnog troika. Ostaje da se re5i problem plasnrana ukupne proizvedene koliiine na razliiita trii5ta. Za monopol {e biti optimalna ona struktura plasmana ukupne proizvedene koliiine
cij
c

domaie trZiSte. *.,.-".,-, .. Kojih 'f*{;1yi}AJ .mgrg da se pridr2ava monopol prilikom diskrin"rina-

en

"p,"

grafrYini prihodi ne bi bili identiir"ri na svim tr*i5tima, monopol bi mogao da poveda urkupan prihod a time i ukupan profit (troSkovi su odredeni nezavisno od strukture plasrnana na razlidita trziSta) jednostavnim povlaienjem jedinice proizvoda $a trZi5ta koje daje manji graniini prihod i njegovim prebacivanjem na trZi5te gde je graniini prihod veCi. Na primer, gubedi na jednorn trii$tu granidni prihod od 3 noviane. jedinice, na drugom Ce ostvariti graniini prihod od 4 noviane jedinice. {Povecanje ukupnog prihoda, pa time i ukupnog profita, iznosiie 1 novianu jedinicu (4-3:1). Odigledno je da se *qvaj proces._mgra dS "SCyUp. sve dok se grairieni. prihodT na .svrm trzi5tifr6: iiiediisobnd"..na i.?jednaie. " iNa"-*rliju, postdVija se pitanje optimalnog obima proizvodnje mdnopoth koji vr$i diskriminaciju cena. Kao i u sluiaju svakog drugog monopola, i ovde se postavlja uslov iziednaiavanja granicnog tro$ka i graniinog prihoda. Imajudi u vidu i uslov maksimizacije ukupnog prihoda (jednakost grnnidnog prihoda na svim trti3tima) dolazimo do uslova maksimizacije profita kod monopolske diskrirninacije cena"
i--*lt.'Kod monopolslce diskrirni.nacije cena tada
'tr*.r
r

na razliiita trZi5ta, koja lzjednacava graniine prilro_{e na _s*vjm* trjiStinqS-oy j zahtev moiemo t i;U ra;foti'ffi-n'i osndtl-i.;;ft"t'j;Jd:ffiilffiTi;
u

profit ie maksimalan tada i

samo

cijalna tr2i5ta (s1.a.3.11.). Pretpostavimo da se radi o $r:madem i inqS.*.il:Lom tr2i5tu\ Razlikujemo ih po tome $to je traznja nu*ZldmatEm-Tffiffi;ryoFHan;p;Hriib ehtiina od tra2nje na inostranom (konkurentnom) trii$tu. U odeljku o traZnji videli smo da se agragatna kriva tratnje dobija horizontalnim sabiranjem individualnih krivih. Takode smo pokazali da, ukoliko je kriva

ako su granidni prihodi na svim parcijalnim trtiSticna jednaki; ako ie granidan iio5ak jednak griniinom prihodu. Grafiiku iiustraciju ravnoteie monopola u sluiaju diskriminacije cena daCemo na najjednostavnijem primeru postr:janja samo dva par3-\

traZnje prava linija, da je tada i kriva graniinog prihoda

prava

309
Monopol

iinija ._ dvostruko veieg nagiba. Na slici 4.3.1,1-". prava d1 pred.stavlja funkciiu tra2nje na dornadern a prava d2 krivu traZnje na rnostrancm trZiStu, C)dgovarajude funkcije graniinog prihoda predstavljene sLr pravima GPD. r GPDz. IH$CI" . g.gregn$n-q.. llAi^ttiS.,,dobliu.ron, h_q'Il*rgttnl-ljg:

F""
o ql oQz O
$ilika 4.3.L1. sabiranjem pojedinadnih funkcija traZnje dr i dz. Za nivo cene plpa agregatna traZnja identiina je sa pravom d7 (traZnia na inostranom trii5tu za taj nivo cene jednaka je nuli). 7g niyg_,,S"e.nS ocps,pg_^Jgnk_cjdobiia se horizontainfin ia$ii;riiEm- bla iiilll-"oi*'""i ia asresatne ,'fx"a*nie i.e--"d'9."bJi.?_*F",s__"h_oJk"e_** granidnog prihoda. lz amo prav'ii' agregatnog J9e9lrt--------efinicije ravnoteie rnonopola prili prvoI odrediskriminacije cena . . I a. I r
'

q*

f,f

nacija cena. Zbog razliditih na domadem i stranom tr2i5tu i lgltr)

ls

6l iAAiEil"

-'6Vrkd

*TH$fiUT#; -j; karakteristika trainje (elastiicene Ce biti r11liiitne **. ***"lS

"*"d
ii

fi,ii#irtH'

qrimsfus.

qe**gl-*u**s.-r]Js.a$r"*roenucmrr^.-.ilr*n_4q.lJ+.-."[f?.?lil,g_"..n+,

.;:ase,gatrqa f.H,S*StJs""traani.e..""bila istpg "nagiba .kaq ,i", individualne funkeU*e*.fi"a*ni,e na domacem inostranom trziStu. A to znadi"iElH*.b^f*i3.o'g*'fi:i-dii#"""i;iru*"i
,gv.e-." g-+s.-r.g

jednakost granidnih prihoda, odnosno

, Da je diskrirninacija cena posledica razliditih elastidnosti 114;,nie p^arciialnim triistima moZemo da pokaZemo i na eksplicitan Videii sqg da iS jedan od uslova - za maksimizaciju -profita naiin. _19_

k*--=-

Koristedi po..natu vezll iemedu granidnog prihoda, cene i enastiinosti. traZnie posledrrju jednadinu moiemo da napiSemo u obliku

310

TrLiina rapnoteia

t#=o'u#
o'cllosno
1 - 0/E21 pt = pz T-; 6
sarno Jedankost cena (pt=pz) bide - ostuarena EzlEt, kao Sto primer, tlastiinosti trainje'(h=Ez). Ako i", na je sluiaj u na5em primeru (s1.4'3.11.), tada

je

to

odakie sledi

fffi"t
Pt2Pz Pt<Pz

Suprotan sluiaj bismo imali u situaciji kada je Ez<Et' Tada bi uslov maksimizacije Profita zahtevao
Zato ma kraju nasih razmatranja problema diskriminacije cena moZemo da damo posebnu definiciju.
i,ff;,}

na Monopol koji teii maksimizaciji profita- .odrecluje vi5u cenu i niZu niska relativno je_..elastidnoit trainje prt"i;^rfr,r* iriidtu . gde. . relativno je cenu na parcijalniri tr*igtima ,- gde - elastiinost _ traZnje -

ut6tito' su i svi "irof.r, ispunjeni.

ostali

preduslovi

za diskriminicaciiu cena

(g) Posledice monoPola

Posledice monopolizacije trii5ta najde5de se ilustruj.u . preko porectenja parametara ravnoteZe- _iistog monopola i savr$enog- (konkurentnoe) trzi5fa. Pri tome se kao kljucni argument navodi da Ce u sluiaiu mofri,pola proizvodena kolidina biti m.anfg .a tr2i5na cena vi5a lego q modelu polpune konkurencije. Otg. ie -je{a-1 . disto teorijski pristup i lako je dhti njegovu grafiiku ilustraciju (s1.4.3.12.). Pretpostavimo da se radi o dugom rokg. Tada ie kriva.GlR dugoroina kriva ponude i monopolskog pre?uzeda i p-roizvodnog sektora u kome Na dug rok u konkurentnim usiovima kohkure-ncije. deluju usiovi potpune '(prosedan'se^ profit ukljuien -ie u krive ekstra profit .t" bsFaruje troSkova).RavnoteZajeofisanaparompa-rametara(gt,pr)'NaSaanaliza izgubiti na opstosti akg dvedemd hipotezu da monopol irna isti ""C" broi pigona kolik6 ima preduzeCa u uslovima potpune konkPrenciie. Mohoioiizacija trZi5ta znadi da Ce se -nje.gova ravnoteZa opisati Parom
parametara (o*,P'). Vidimo da vaZe neiednakosti
9rn <
{t<

Pn>Pk

311
Monopol

m
rc

Slika
imade upola rnanfi obim proizvodnie

4.3.L2.

U sluiaju linearne funkcije traZnje (d) monopolisana industrija i vi5u prodainu cenu u poredenju sa situacijom kada bi proizvodni pogoni imali status samostalnih preduzeCa koja poslujt-l na konkuren[nom trZi5tu. Monopolski profiti jednaki su. povr5ini kvadrata . pxBAp^. i tgltgje,Big,*.monopg_l"l,hpq_ p.rgf,*g *S.ag!jg, gFvnl,.grggm"F.nt.=.pretiv mohpp-ulg" Giavna te5koca sastciji Ijj-., se u neostrrarenoll. blagostanju potroiada odnosno iitave zajednice" Iz teorije blagostanja" poznato nam ie da je potro5aCev viSak prilikom pada cene sa nivoa p", na nivo pk iednak povr5ini pkp'"AD. 8;,11g_im
argumentacija izvedena je na jednoj skrivenoj pretpostavci: na pretpostavci da proizvodni pogoni uvek proizvode u zoni konstantnih granicnih tro5kova, odnosno u zoni konstantnih prinosa na obim ulaganja varijabilnih proizvodnih iinilaca. Prilikorn zavr5nih razmatranja o modelu potpune konkurencije i stvarnog ponaSanja preduzeta pokazali smo mogudnost postojanja i takvog odnosa kapaciteta tehnologije i kapaciteta trainje koii konkurentnu soluciju iine nemogut'om. Dr2ava bi mogla doneti, u hipotetiinom sludaju, zakon koji zabranjuje tehnologije sa stalno opadajuCim granicnim tro5kovima kak<l bi spreiila monopolizaciju trZiSta. Konkurentna solucija tada bi bila moguia jedino na inferiornim tehnologijama, odnosno bilo bi sasvim mogude da ona claje ekonornski inferiorno re3enje u odnosu na monopol
slike. iei.im3{--':n9+oP.9lF'ki",''ptp",.f,,'.$,,'','"H"Y.9.b...'"-"i'g.-.".-n-l..lti-..-..d......-ieg-ublj-eogf}ff. DOtrosaca. * -'Pithodna -*

(manje ravnoteZne kolicine i vi$e cene). Ilustrujmo to pomou naredne

Zadrlavajuti pretpostavku da se radi o industrijskom sektoru sa velikim brojem proizvodnih pogona ponovo moiemp da uporedimo parametre ravnoteie konkurentnog i monopoiskog tr2i5ta. Krive gIR i sIR'

tt

Vidi poglavlje

VI.6.

31n

Triiina

raunoteia

predstavljaju dugoroine sektorske krive graniinog troika, , odnosno fonude fia monopolskom i konkurentnom trZiStu. Monopolska solucija,.daje (e*"rr*)" Ona je- infericlrna u odnosu na druitveni optimurn _k"l_, je irclredbn presekbm dugorocne krive graniinog troska i cene .(qo,p*). Konkurenhra- soiucija nije mogu(a jet bi tada monopol ostvarivao gubitak, po5tCI bi proseini tro$kovi bili vi$i od trZiSne cene (p..) Zabrana kori$Cenja ovakve tehnologije omoguCava upotrebu alternative sa rastu-

pk

q.

cl

'm

q*

Slika

4.3.1,3.

Cinr graniinim tro5kovima. Ona dovodi do formiranja.dugoroine krive ponude grane (cTR') ali Ltz ekonomski inferiorna re5enja (p*,qrr). Prema tonle, mozemo da zakljuiimo da u uslovina superiorne tehnologije sa opadajuiim graniinim tro5kovima monopolska soh.rcija (r",41) - dai_q ekonomslii inieriorno re$enje u odnosu na dru5tveni optimum (p*,q*) ali moie da istovremeno daje ekonomski superiorno re$enje LI odnosu na ostvarivu konkurentnu soluciju (Qr<,Px). U poslednioj reienici upotrebje za infe.riornost ljen je tzraz "moZe". Razlog tonre ie u cinjenici dagrR bude dovoljno kriva da dugoroina solucije neophodno konkurentne GTR'. ako se slika lako da ubediti U to se krive odgovarajude niza od GTR'sete traZnje PPD kvrivu da kriva ponovi tom razlikom sa 4,3.13. desno od tacke E. NarSa razrnatranja o posledicama monopola moZerno da zavr5imo slecle{om r:p5tom definiciiom.

, ' i

; u .usiovifr m:j:ijj}"

solucrra re uveK eKonomsKl lnrerlorna u odnosu na soluciju konkurenmonopolska tnog rrzisra. i U Hplayi11],e,,.,, "q"B,ndej,Llf"lh, odnosu na konkurentnu soluciia rnoie da bude ekonomski soluciju. Monopolska solucija uvek Je lnrerlotrna u odnosu na druStveni

jedinica monopotrska er*Eni_:.+S*jro=9,kff proizvodnih

1",-.optimum.

Poslednja reienica u navedenoj def iniciji najpotpunije objaJnjava racionalne osnove antimonopolskog zakonodavstva u razvijenim kapitaListiikim zemljama (SAD, V.Britanija i brojne druge). U svim onim oblastirna koje su od posebnog interesa za funkcionisanje iitave privrede (najie5de u sluiaju tzv. javnih monopola) kao 5to su proizvodnja

O gr

ani

en

Jlt

konkur en ci i a

i prenos elektriine energije, PTT saobracaj, zeleznica i sl;, drzava izvr5ila. bilo nacionalizaciju, bilo stiiktrro plafoniranje cena, iq. bilo da.vqrye.. znadajnih subvenciia privatnim monopofima. Raziog ie, premq kriterijumu ekonornske teorije, uvek isti: obezbedivanje Gorira
znacajnog potroiaievog vi$ka.

www.hellostudentsrbija.wordrpess.com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlje 25 drugi deo

O graniE

ena konkurencija

313

rv.4. ocRANsfrrun K0NKURENCUA

Do sada qmo bili u prilici da $e upoznamo sa dva trZi$na stanja tojg predstavljaju su$tu suprotnost iedno 'drugom - potpuna konkureniija i monopol. U prvom je bio veliki broj prodavaca i kupaca od koiih niko nije rnogao svojim akcijama da utide na ravnoteZnu cenrl, ier je svaki od njih bio male ekonomske snage i kupovao ie, odnosno prodavao, hornogen pro.izvod. Zato se cena formirala sp-ontano, delovanjem agregatne ponude i tratnje. UCesnicima tog procesa ttai;nia ie izgledala kao savrieno elastiina funkcija, paralelna- sa g-osom. U suprotnorn sludaju, bio je samo jedan prodavac (monopolista) koji se suoiavao $a celelkupnom traZniom na trZi5tu. Zato ie funkcija tra2nje za njegovirn proizvodima imala odredeni nagib, pojavila se razlika izmedu proseCnog i graniinog prihoda, -_te je- ravnoteZa ovog proizvodada bila freclstavljEna -bila iednakoSdu granidnih krivih. Oiigledna -posledica o-vakvog re$enia je manja proizvodnja i ostvarenje monopolistidkih profita.
MoZemo slobodno redi da su gore opisana dva sluiaja ekstremni, u smislu da je stvarnost. najdeS6e smeiteni negde izmedu ta dva pola: vrlo desto na trZi3tu postoji mali broj prodavaca, od kojih svaki svaki vr5i vrsi 'Oni g-an-* Jliznadajan uticaj na ravnoteZnu cenu. dI a**prpdailr*.$li a..*prpdaiu*".slid-an-,_ :li Takvo trii$no stanje' :tl9*Yqan--BJsi iled.edem poglavlju. pogldnlju- MeCtutim, ffibze postojati i veliki anallzlracemo analiziriierno u sled-edem broj prodavaca slicnih proizvoda koji zadovoljavaiu istu potrebu, ali .se u svemu razlikuiu : Po _ ceni, iigledu (diiajnu), razlidiiirn reklarnnim naporima koji sy uloZeni u nameli da ie p6vela traZnja za njima, itd. Tada kaZemo da su proizvodi diferencirairi medu proizvodaiima, Svaki od njih iznosi na trliste krajnje specifikovan proiivod, tako da ga kupci lgk" prepoznaju i jasno ra2titu;ti od konkurbncije. Ka2emo da rada postoji ogranidena, rxron_grch'--rji-c,]nF, jli_,negax[$s"tt*""kg{,[h*usF"s.stj*4..

Og.raniiena konkurenciia je tr*i$no stanie u l<orne prolzvoctaCi ianose na triiste clifenencirane pr-oizvode i na - ta! nadin - privlade jedan deo
agrega.tne

trainie na svojr.r, etranu.

Svakako se morarnc, slotiti sa tvrdnjom da $avremene privrede karakte.riSe pre...al5rani{ena,.- nego savr5ena konkurencija ili rnonopol. Svedoci smo velikih prodajnih,.napora proizvodaCa" Oni nastoje da irri se proizvod po svaku cenu razlikuje od konkurent$kih, stwaraiu {aktitke, ali iesto i ve$tadke razlike rnedu rrjinna. Utafu se velike sume novca u

reklamiranje proizvoda, koie sve viSe istidu distinkciju proizvoda,

3t-4

Trtiina

rsonoteia

manie nastoie da informiSu potro5aia o stvarnim mogudnostima-proizvoda ria iadovolji odredenu potribu. Zato ie {an1s vec sasvim te3ko da se nade primei za tr2i5te hbmogenog proizvoda. Pre bismo mogli, da ka2emo izuzetak, a ne pravilol np_r. prod_avcj nov-ina prodaju homogeda je'ono 'oroizvode ne iedne novinske kude. Potio$adu je tada sasvim sveiedno u (e novinarnici ili samousluzi da kupi dnevne novine.-.jednog kcljoj yzdavaia. Nijedan od prodavaca nije u stanju da . podigne ili snizi cenu, odnosno odredenog dana hraZnia ie savr$eno elastiina. Kod najveieg broja proizvoda ne radi se o savrSeno eias-tie noj funkciji trainje. I(upci' nisu indiferentni prema tome. gd" Ce .kupiti proizvbd, a i'ne plaCaju jedinstvenu cenu. To vali ved i za. proizvode potro5nji, _ kao :to je koji se ne reklamiraiu, iei se nalaze u masovnoj jedinsfveno trZi5te _ jer , se postoii VeC tu ne reiimo sluiaj sa hlebom. izme<Iu beopredeljuju se. potrofadi hleba-, vrste proizvode rizlidite . istu cenu plaCati mogq Oni hlebafrancuskog irg, raZanog, crnog lli proizvodata izmedu indiferentni nisu opef ali vrstu-hleba, za" odredenJ jer postoje razlike u kvalitetu. Naravno, razlike izmedu proizvoda, bdnoirlo lpremnost potro5aca da tra2,i samo odredenog proizvodaca, sve se vi5e poveCava sa reklamiranjem proizvoda. Imajuii u vidu te Cinienice tesko moZemo da govorimo o odredenoj grani i irjenoj ravnoteZi. Na_primer, ne, moZemo da kaiemo, d-a postoji grana - prolzvodnja ryeqa. Pbstoje razlidite -y-rstg mesa: pilede, svinj-but Iko, junede..., a u okviru svake vrste razlikuju- se. kategorije: bez' koske, sa koskom, leda, grudi... Kako femo onda da vr5imo anaiizu ravnoteZe cele grane? Medutiin, ioS je kompleksniii sluCai kqd proizvodaia kozrnaticki-h preparata, gde se iak i naiobidniji .proizvod, kao recimo sapun, razlikuje od iednog do dr.ugog proizvodaia.. A, opet, iinjenica j-e da ovi prbizvodadi vr5e uticai jedan na 4ygog_ i. stoga. se nroZe govoriti o niihovom gruPnom poloZaju na tr2iStu. Tai problem
reSava sledeCa pretpostavka:
:l'i..'
.#.t,.

". ibliski supstituti. Prema tome, radi se o proizvodima koji mogu biti vrlo razliiiti, Pri iemu ne ulazimo u to da li su raziike stvarne ili ve5taiki stvorene, ali oni u isto vreme o$tro konkuri5u iedan drugom, bududi da je koeficijent unakrsne elastidnosti traLnje pozitivan i visok. Proizvodaie koji izlaze na takvo trZiSte moiemo nazvati_gruPom, kako bismo istakli razliku u odnosu na savr5enu konkurenciju. Termin grana moZemo i dalje da koristimo jedino ukoliko imamo u vidu razliiitu poziciiu proizvoda-

T'riiSte ogranidene konkurencije dine diferencirani proizvodi koii

su

ta u ogranidenoj konkurenciji.

Ostale pretpostavke ograniiene konkurencije su identiCne onim za fostoji veliki broj kuPaca i ..prodavaca, koii savrSenu koirkuienciju. varira od trZi5ta do 'trti5ta tako da ni jedan od udesnika ne rnora da vodi raduna o mogudim reakcijama konkurenata na niggov_g od.luke. To podrazurneva da se ni na jednom triiJttl ne istide neki "Iider" kr:ji .bi . nametao ravnote2na re5enja, dok bi ga ostali uiesnici sarno pratili. Zatim, postoji slobodan ulazak na trZiite, ali i izlazak sa .njega. Uiesnici-stupaju sasvim slobodno u kupoprodqjqe odnose, njima niko ne moZe da zabrini da se poiave na trfi$tu, niti im moie narnetnuti $ta i koliko Ce da kupe (prod-aiu). Na kraju, medu udesnicima vlada savrSeno informisanje, odnosno podtoji savrdeno poznavanje trfiSnih prilika.

granii ena konkurenciia

JIJ

SYi akteri poznaiu sye mogudnosti za nabavku ili prodaju dobara, Sdlosno .poznate su im karikteriqtike proizvoda. Posledica ovog stava Je .Jasna i posebno Cemo je izdvojiti zbog njenog znaiaja za foimiranje
tr2i5ne ravnote2e

svi proizvoil-a:i" iedne . grupe. (grane) imaju iedinstvene funkcije trainie i funkcije"l.t!?r tro5kova proizvoinje.OYu pretpostavka , podrazumeva da su potrosadi ravncrmerno ras.pored-e1i na. proizvodaie u okviru odredene grupe ili te da ovi . poslednji imaju identicne troskove proizvodnj-e buduci [rrane, ?*ju i.ste faktore proizvodnje, po istim i".,u*u, i'proiz.,roJe istu "ufru17fpkoliiinu dobara. or3 pretpostavka- onemoguduje ukljucivanje u grupu onih p.roizvodaca koji iznose na trzi5te btistb supstitute,' ali iinaju rizliiite troikove .proizvodnje 9d . ostalih proizrrodaia u grupi'_-(g;ili). Uoiavamo da .j" ._tu. pretpostavka vrlo restriktivna i ona"moze da se napusti u nekoj vi5oj fazi lstraZivanja. Za funkcije tro5kova $e pretpostavlja da su oblika slova TJ, te da se rno8.11,. razgraniiiti 'kratkoridni od dugorocnih troSkova. U -.jasnose ukljuduju i tro5kovi troSkove reklarniranja tt;i su jednaki medu prodavcima. u. poietnim fazama efekti. proqagande 'su veliki pa se ovi 'sa" po.r.*cavanjem realizacije, troskovi .po ..jedinici. nJodaje. .smanjuju.se. iscrpljuju. ovi bfekti' tako d; treba ulagati i,il" u reklamu Ft?. kako bi se i dalje,.povecavala. prodaja. .. Na "taj sve naiin funkcije proseinog
tro$ka postaje joS izraienija.

"ul<ti"r;u".rt

. Pretpostavka. o prodaji diferenciranih proizvoda unosi izvesne elemente monopola- u analiiu. Karakter konkurencije se u ;;;i izmenio, jer. se-11a syaki proizvodat suoiava sa ""iitol trahmjL k"," .ftinkcijom ima odredeni nagib, odnosnb on se na izvestan nadin kao .rnonopgt;;;s; lista. Ka2emo na izvestan nadin, se njegova fuitcr;a-traznle nnenra zahvaljujuci .akcijama konkurenata.'ier On nije iuoden sa ielokupnorn tratna- trii5tu, Pa zahvaljujuci tome on ne moZe sasvim lio* Jt bira prodainu :.:.rr. svaka--p6jedinacna , promena cene utide siobodno promenu na cene kod ostalih proizvodaca-. u grupi,' a onda .se povratno *u.,j" I funkcija traLnie^,.2a proizvodima "oriog proizvoilaea' to;i-- ;e i;i;;"; promenu cene. AIr, o-pet".-proizvodaci ne.uzimaju cenu onakvu'kakava je, vei" biraju -neku niZu ili vi5u, u zavisnosti'od- toga t"t" pro."n.t;,, svoje - izglede ?u, otYle.njg profita. Na taj nacin dvo rrziste predst'avli.a iud31 sPgi karakterisiika' savrsene konLurencije i monopot*," t" *,, zato mozda najbolje odgovara naziv monopolisticka konkurencija. Na kratak rok svaki od proizvodada se ponasa kao monopolista. On nastoji da- maksimizjrq, s.voj -prcfit i pojtize iziednaca"ir,i**- gr"".i: trc'Ska sa graniinim prihodom. to nadautim, tikve niihove odluke :rto$ I rzazrvaiu promene. uslova . poslovamja kod konkurenata, kaaa dolazi dcr iztalaia -medusobni uticai kbji neizbeZno vodi u izrnenu ravnoteZe. Tako ie se dugoroina ravnote2a u najveCem broju slucajeva razlikovati od. koji obja5njav-aju- dugoroinu ravnoteiu ograniienoj konkurenci!l;,_Pl**",.prvom, itouirdan filazak-prcliivodaeo. tu grupu dugcroine ravnotei,e. u aiug"-, broy prorzvo*:y^"tl daca j': {o, od lspostavljanja samcg pocetka uskladivanja optimalan, tako da se dugorocna ravnoteza postiZe cenovnom konkurencilom. Tredi rnodei pre?staviia
kratkoroCne ra'.rnotete. P.ostoje tri-_qr"gdela

316

TriiSna ravnoteia

kombinacijr-r prethodna dva i broju proizvodaia u grani.

- do ravnote2e se dolazi varijaciiarna u

ceni

vlse ne Pos-frii;tffic*firuseffiii$?tffid*"jednak prosednom tro$ku, u potpunosti se 'poOiti.il kod svagranu. ovu u ulaze d; proizvodaiima novim .Ali eribi iz-jednaien je foe 6"utojeCdg proizvbdaia za tai obim .proizvofnje .(nr) gi,ihitni tiosaf. ia granidnim prih6dom, Cime je ispunjen uslov za kratkorodnu ravnoteZu. Prema tome,
dva dusoroina ravnoteia grane u ograniienoi konkurenciii zahteva tangent-a mo-ra tralnie ,rst"o17a - kod svakog lroizvoclaa- funkcija _bitiji""f."il- prosednog "troSka i granidni tro5ak rnora da bude iednak

inonopolistidki profit (sla.a"l.). Svaki proizvoclad Ce da odredi svoj optimalan- obirn proizvodnj e qL, troSka za koii pro6.aie po ceni pt. Kako je ta cdna- vi$a od Proseinog po profit ostvaruie ;;il ;bi;' prbizvodnie, to svaki proizvodac . *jedini.i pruir""aiy* u iznbiu AB. Ova iinjenica . privlaci nove proizvodade u gtuhrr. Kako'se njihov b.roj povetava, s obzirorn d.1 L" ,!tu-Tt_1,T:^?151fio--iuup"redena, (od svakog'prodavca se fr.rnkcija .{a.znje s.manjuje. odnozahvaljut1l1lliYcnr.r r-r^rnr,rn ka koordinatn6m ooCetku. Mono.poiistidkiMonopolistidki profit se koordinatn6rn pocetku.. ;;.-;-il*;; :", jednorp' trenutku i"ii to** smanjuje. U -firt*:-u"*'inm4 .protrt

prvi model polazi od kratkorocne ravnote2e monopola. otll jt: veliiina. Recirno. da prilop svaki od pr*auiu.rti"ni iedna'kosCu graniinih "iste funkcije tro$kova i traZnje) ostvaruje Fr"U".Aiii (svi imaiu

igraniinonn prihodu.
din.

P,
D '2

Slika

4.4.1.

model polazi od toga da. u grani (grupi) veC. postoji optimaDrugi "ptoizvoddda, aU qg lraznia ;i proiivodima je.dnog od ""i.ih lan Urof da su funkciie riif*"id dri granske' funkcije. tratqie. .Fretpostavidemo R.ecirno da nagib. iirz"i*' pravr:linijske i da ulaiu-.qo6iealen Tqg_alYln je prvobitna ceni data sa po i kolidina sa {o (s1.4"4.2.).

317
O gr

anii ena konkurenciia

r) -2
I

,o p '1

-L

$lika 4"4.3.
prc;dava{:"

*dp ie-dan Lrodavarno {411|***"uje- .traunl*nola--.rav-noteia ci- r'iti "$,*tJ;:;rRecimg snizi ccnu na F1 o ,lT;';';u[;}i Te,ffi; (i",. sr)' I*'obrnuto' ukoxiko. b1 ' sva preduze'ca ff3ffierrriu;i" iackorn se kretaio .uz funkciiu dizala cequ, -,.s;;k; p.ij#i"iiirq prin"uzece. bi f.unkcijy (rru$Lr, elastifniju, rurtALrJu i drr-rSr'r, Er-dDLr\-'ruJu/ .r6cirr**r, I h& crtef,"Lt crtef.u uocavarno e -!*,. Medtltlrn, na ;rd,ti-rl--r-llne.Iortirr,, traZni ce19 izqpvglo i;"-Uififle.f cnr narn prikazuie kakve bi efekte "ssianienie-. u,i.liu$L u fel a"kciii,51,$yjil:1.. ":, i-ii;.ii ffin1zrcenunap7,porle{"aobisvojuproda1una.lzrros4,: ".'tgrgff";_}ixonxo:i.sa kupac,a od ;i;-i; znatno ,rlSu i,J qr, u oUtit*i" cla on sad fr-erizirna-deo cenu, proizvodai,sni.*ava i"riin konkurenutu. At"-*umo !e{an ""-111i:.^9.1 p"'i"e u svoju pioduju zrtatno' vise .lqgo q 1tu!qi!^ kada svi sniZavaju voditi i"r-,rr. Zbog' toga ie' d znat'no elastidnii-e od D,, lv{erfutinr, moranlo prerrzima deli-rnidno $ianlo sniZava koji da'proizvodac raiuna o tome kupci.preoriientisati na njegoda se'nece svi -cenu ir"zr-,i" "a konkurinata, 'posledica diferenciranosti ..proiz'voda' , Kupci su ve proizvode, ito ie a"n*'H" vezani za ptbi"rubd koji kupuju ko<i "svog" .proizv.odaca i spremie ovai .proiry9d..Posni su da rrastave si nabavkarna eaf i'u sluiaju da oni kupci }<gii s.u Samo u odnosu na konkurente. tuo- rutrtirrt o skuplii '^u na sniienje reagovati odrnah datog ,proizvodata naimanje vezani -Ce p.a da PJorngceni razlika.-u veda ."n", a'ot je ostalirna potieUna znatno ne odvraia ceni u razlika nikakava naravno, Neke kfupce, auto BMW da voze ""'ioUu"1;ueu. vole kupci izvesni Npr. ;; k;p;"i'.t* oat*aenog'dohra. reiativno vozila pe2oova ilisLl fi!atova sto zar-,6ra ne ih i-

Na slici

u Y vlr.

"rp!tpojeftinila"

Irnlara,rno, su.protnn $e deiava prnilik<.lrn cf'iza-nja r:ons' IJk"cliko. jed'an proizvocia.d ciigne cenil. na pzt fi ostali gu ne slecle, niegovn. prnciaja" ie oni krjpcr koll inatno oprastif na iznos {e. Iuljernu de osta.ti verni $alno silnr:ltano di*u proizvi:daci "La svi ako proizvcld. Aii njegelv sLt vezani e5 apasti, de rnanje. niih nd pro<lnja svakopg P.a nivqr fL"crni-i nn ToYt ravnntezna koliiirra biti qc. g=B-"!g| ggjin-.f"ml<l3udu;gTl*, d*. j9 funkci;a d iznnj e Tefr*, a ne saglo z a sP}i-{ia r}! e" ---11_.e_kLq5-qrli11 .gdl_-i _1q Krr:z svaku. trucku na funkciji l) rtroie d,a se nacrta tinija.d' tii 5e Sta V."k"anaiiairamo da rr"lof,erno ,:dnnsno kuii*ina, lii<.a da je cel"ra, 'run*o cet"tLl, spil$t;lo ili jeda,n riizao p*'noizvodaC POd desiln tdA.a lri

318

TriiSna raanoteia

da nacrtamo famili+C ju .frlnkcija a. -SIeclECa slikE prikazuje tr-i takve linije sa moguiim posledicama na ravnoteZu proizvoctraia (j1.4.4.3.). Recimo da je prvobitna cena bila po, sa prodatom koliiinom 9o (a). Kr9? taiku l. D mo2emo da ucrtamb liniju d.. Konstruisali -na prayi smo. i lin.iju granidnog prihoda, koja naravno ima dvoitruko veCi up""od ,funkcije. a.. Fresek graniinog fro5\a i graniinog prihoda lutli nagib c) govori (taika nam da bi proizvodad tre-balo da snlzi cenu- na pr -nai poveia prodaju na 91' . lvledutim, svi proizvodadi u grupi rezonuju isti naiin i snizavaju -. cenu - na p, j iime se traEnji za njiirovim proizvodima. povecava, ali u skladu sa funkcijom D sve ,io tacke '8. Kro; tu taiku takode moZemo da nacrtamo novu funkciju d, te novu funtci;" graniinog prihoda (b)- Opet nam presek graniinog tro5ka sa graniinim prihodom savetuje snizavanje cene - i poveEavanje "prodaje, tako da se i dalje cela grupa
spu$ta niz
o.

uslovom d.a ga g:lali*

p{et, odnosno mogii bismo

p^

4
I
I {

I I I I
I

Slika

(b)

(c) 4.4.3.

Ravnotezu {g se uspostaviti tek u sluiaju koji je prikazan pod (!), Presek graniinog i. granicnog - prihoda 'tu' da'je- optimdlan ,tro$ka obim proizvodnje A koji se prodafe po c""ni'F. proizvodaei'nemaju ,rii*

Slika

4.4.4.

3'J,9
O

granii ena konkurenciia

se ni;edE, $to znadi da ^1"1i::1" u funkciju dugoroinog proseC.nog-tro$kacene' ltiggY.9"*=gP*1.".-t{?"""bj"";n*' s*enom proizvoda;;--.f iiplati p?o*""u -irrL-r-,.5oiilEq.tJrprji"pug\b^-o*fr,l ;k*'-bil-"rJliu.ri*..eLu i*$:*r*Lt trqqF j i."li,. r, t M e cl rrhr"m. do govcr--{! e-99
". @rg"e*_f-*k6il"_B_rp@"s niie.-moe;uc'---iYf$-,9$t nill#""-#h: itiniu ni{;d;i';4i:r*f*+'t'4.-;$rf,;ngfi pro,zvoda-.rrsa-il;mJ;'ttrnpf ffij'tr"d-**''iianiu'.nije..mo.g'uc,-qyp..F.p.d-niih_-r:osIule i q -slsdl- vlarrire intsrru". u grupiu Sto cini n ";y" truIffi ie'.uiil-;;i#"diea r. ffi**f*Tf6*$1tH; ;q"r" -; f :f'1:'-. :*? :"^ ;; p o e b n u p." p. t#";;t;" .1 3-tr # -',":i^f 'Yl fe nastoiao ".,i' . proizvodac pona.osob situaciiu:'-t;;F p!""f,.rr}"" pona5anie ie sniiavao cenn, ali -takvo da maksimizitu'il"iTt ;--;;6-iproseinom prihod je proseian igdnak g-de taiku u dovelo celu grui:u rro5ku, od.,osr-ro^[JSf" i"-a"-gtiUiipu *bnopolistidkog profitada bude proizvoclaia u grupi Jle mora unapred Naravno, broj -je'prbdmet proizvodaje broj tleCeg *Ja"t!. Recimo da optimalan, i to dugorocnog prosedCa rnan,r oo optimalnog,ie au.-iit[.iii o- le.eg krivu da su se Pretpostavimo rlog tro5ka A.r.,o oJ iuetu .(s1.a.4.5.). na Pt cenu digao ^ini*tmi proizvodad proizvodaii nasli ,- tuet i lt. Ako bi jedin
"

iackq--{,^(f,*.i)^#olVz1 'proizvodnje cena (proseian daii poiave u grani). 1c--7naci"Au"'"fttotoUim ;1i;. r; odnosrio?a g,(}seqnae",.JloskaT se proizvodaiu ne isplati ni prihod) , .prou[u.-t*Sut jeanati- fdto toi tacki funkciia d - au i.g' r -*ozlr'.'o dizanje nr spustanje ce-ne, t"-'r"uef da ]iiEaZffio tanse-nuJulK:it-plgggf-$sg -;"5U. Sit.tuJi;t' fifrieeim crteZom (sL .4.a.). proizvodata u grqyi Linija traZnie za proizvodima iednog "ta(ki

vqC pretpostavili e za promenu cene ili kol'ieine' Po3to srno z.nadi da monopoto. po definiciii -p6ttoie' ;;^'f^-t;;l p*Ji.r[utu-."ptit*tu", novi proizvoseda stimulansi listiiki ekstraprofiti nula (t. kriva
stimuians

din.

o '2
P,

o4
Slika
4.4"5.

bi bio i adekvatnr: snizio prod'aiu, njegov profit od. vedi prihodprosetan PI9:F-Cnog tituaciji """"f'bi se zat'o' isplatiio 'da diZe cenu -i PrJlikom niih ;i;; razlika izmedir D i prosednog troska' Grupa

pozitivan, ier ie u -troika. Svakorn od sve rasta nienog ie de se zaustaviti tek

s2a

'frLiina ravnoteia

listicke konkurencije sa dugoroinom ravnoteiSrn savrsene t"o^turenJiie. Kao. $to nary je YuC poznato, ova di'uga ravnoteia se osfuaruje u tadki minimuma funkcije dugoroinog prosdinog troika, dto koirrcidira sa minirnumom kratkorodne funkc-ije - proseiniog je posleciica - troSka. To sat'rSeno elasticne funkcije. traZnje koja u *dugorodnoj ravnoteZi mora " tangenta funkcije proieinog tro5ka" IVa sleclecem crteiu ila _bude -laikom K. i4-4"6-) - ova ravnoteia je predstavljena
din-

se D ponreriti u desno. Dugoroina ravnote2a Ce se.r-lspostarriti te.k kad d postane tangelta funkcije proseinog troika. s obzirorn da _je njen nagib'uvek .,*griirrrr,, uslov za ravnotei-u podrazumeva. da funkcija'D moia da sece froseCni trosak levo od t3:5* ,njegovog minimuma. vec smo se uveriii da ie p;i jednakbst graniinog troika i graniirroS; prihgda toj . ravnoteii va2iti i kod svakog pojedinog proizvodada. Sada moZemo da izvr$imo uporedivanje dugorocne ravnoteZe monopo-

onda kad se rnaksirnizira profit svakom uiesniku. To de naravno biti proizvodaia Lr grupi. Sa povecava* .za pojavu novih njem ,njihovog. broja D ka kodrdinatnom poietkg ,funkcija. ^se pomera (smanjr"rie se udeo svakog proizvodada-u ukupnoj tra.Znji). Itecimd da se zato. grupa sqd naila u tadki s. Tada svaki pictizvodai zakljuitrje da nru .se isplati snizavanj.e qene. r\ko snizi cenlr. na pz i poveca' prodaju, njegov_. proseian prihod je veci_..od prosecnog trodka i profit je' po"iti" van. Zato svi prodavci L! Zelji da ostvare profit snizavaju' cen.r i urnesto niz d' , kreCu $e niz D', te .svi. trpq gubitke! Ovakva situacija ie neodrZiva u duZem roku, izvestan broj pioizrioctada ce da napusti ovu
znaiajan._ stimulans

granu/ pa

fe

rc

^**

q*

$tika

4.4.6.

u tadki dugorodnag mirdrnuma (ravnoteia savrgene konkfirenciie), je dugorocrna ravnsfefa rnonopoii.irtieke konkurenci!e *nr*k fu;;';;i te taike, to podrazu.lneva da ona ne sarno 6to ne(e biti u' taiki rninirr*urna dug-or-acne funkcije, vet nece biti ni u tadki minirnuma -- kratkoooCr,* proseCnog troska, $tr.r se uo*ava na gornjern ;;t,rf": ifakljueik f:"f:it: ' je Je - -da o*J cene . celra IJ mono5:tilisticknj $corakurenciji viga rr savrsenci -i -* '-fr*p*;rt;;;-".# (p"" :" ,p"), obim proiivoctnje je ma.ji (,1.. ";1
izuzev
Ilo5to-"

Na o$novlt druge _glave- takode n_arn - je poznato t{a je rlugorocna funkciia prosednog - frodlia obvojnica- kratlioroinih funkcijh. Of;;fit;; ne prolazi 49, tadke nrinimuma- kratkorr:Cnih funkcija proseinog tro6ka

32'L
O

granii ena konkurenciia

kratkorodne nedovoljno koriste ier je - ravnoteta levo od tadke minimuma ni iskorisdene trbska" 4nadi da nisu 4g krajairr.,t.ii*' proseenog' -'i'i"**tiii^u tehnolosije, ;;;;e;"stl vec .a klnoli li?F:S11sti -s-niiavania 'iirenja obima poslovanja' i in'vestiranja po or^o.rtt Tbog logt troikova 'konkurencija manie efikasna od savr5r:ne kazemo d; je rnonopolisticka

konkurencije. Medurim, prilikon'l donogenja definitivno,g odgovora rnbramo trZi5na';G;t; povoljnije za potroia6l, dva od -

pr.oizvocli veCa of*Ooer kvalifikaciiu. IJ s'aviSenoj konkurenciii se. proizvodi' istovetni su L"fiii"" pti- "iiof' ceni. Medutim,'. u pitanju da zna6iio bi to At o bi sa, r,u pii*.r, racliio o proizvodnji p"antalona, boje, kvaliteta, pa^tutoni istog h'"iu, .lugilu ;;; fabrike prSir"oaL .ultit u j* u' veliiini. Za -razlikri bd to14a, monopolisticka l;;";lj;"; diferenciiacijul proizvoda, .5to. bi u naiem lonf.ui*n.iju podrazurneva -d; ;; pantalone razlikuju od jednog -4o drugog Pr?i?Ygprimeru znaiilo -;; da dobiju ;r"tritnilirl detalja. Tako nesto potroSaii rnoguprepuStamo 5;;;-^;" lo$e, ili je dobro to iu*" ttz plaianj'e viie cene, a da li

kqj-* iq I tome u vidu i imati

vrednosnom sudu iitaoca' Rezimirajmo zakljudke do kojih smo do6li poredenjern dva obLika konkurencije: konkurencije dugorodna -ravnoteia se osNaruie pri.:ultirn - U oba tipa -t'roiz',rodae a. Cbna tie 1o pokriva prosedne tro$kove, iako ie pr,ifiti*" cena u ogranrcenoi konkurenciji vi$a nego u savrsenoi konkurenciji. - ViSa cena Lt monopolistiikoj konkurenciii podrazumeva maniu proizvedenu kolidirtulsistern od savriene - Monopolistiika konkurenciia - je manje efikasan Llz preduze.Ca proizvodnje to"f.,ri"l.il", ier ravnote2an obim -ona nisu ostvaruju da staniu u da bbrirort i",uJo"ofi"o' i"o'tliCunlu kapaciteta, s od razliku prose{nog ii"rtig"ii-'Litinl,t* icratkrirocne funkcije .tt95k3:-,lu i.rgu," r, savrsenof konir-lrenciii gr?na bpeirise. pri rninimalnim d-ugorofnirn funkf"jl i.oincidiralu ia minimumorn ledne od kratkorodnih ff#";;; optina koriste se' kapaciteti da oznadava Stb prosecnog tro5ka, ciia stanovi$ta. sa tehnolo5kog I tniton nadin
*

Na kraju, posveticemo par redenica istoriiatu. . 9r,e dokfrine. tridesetih pocetkom nastaia *' f.""fi"iencije' ie .g-.?di|g Teoriia oerurrie;t ^;i"ii"i"ci se r,i diskusijaira 'ekonomista o klasifikaciii ;;;;'- ";f;, isticali d3 postoje grane sa [ijri" oi.*. tipu frinosa. Nai.rne, mnogi suse pro}lem..ograni3irli";,ICf* pt"""e"i"-t troSkovin'ra,' u \oirna preduzede ,posta_vlia ekspanziji ukou ptoi""oa"l*. ogranidiva 5ta rasta iavania to sigurno lq itk;- iri" opaal;" proseCni tro$k6vi? Granfdni tro5kovi od . njih. Tako bi *oe", iur kadi' pr6iue"i opadaju, granidni su " manji preduz.eca. gubicirna stalnim i;;f,;i.r!;- gti"iet",'rg troska sa .'enoril vodila troikovima, prosecnirn ;k;iikr froizvodad obrazuje cenu prenxa il;;;'ril; -;k; cenu, p;i nekorn bUi*,.t proizvodnie izjednaCi. prgsgd5te tro5kove irazliku I tu59,-!9.'"cut" i nl"*r i" ispiuti da pn*te.danu obim-pr6izvodfiie s obzirorn piihoaa i prosednog- tro5ka, iJ*"a" proiuenog -da.. proseini do z,ado3li "iipoliavdju' tacla su Ekorrornisti pada. tendenc.iju' ir.gt."i 'gtu1* traZnie funkciia elastidna karakteri$e nai6e$Ce o.re ttireko di -ima traZnje funkcija Cim beskonainosti. oeX elastitnost *^fi;" ili;^b.k

322

Trii{na raanoteia

strane traZnie.

ima odredeni nagib, iavlja se ftrnkciia graniCnog prihoda koji, pored granienog troSka, ima presudan znaCaj za odredivanje optimalnog obima proizvodnje. Na tai nacin ograniienje u Sirenju proizvodnje dolazi sa

Istorijski je kuriozitet da su se iste godine, 1933, pojavile teorije koje obja$njavaiu tr2iSna stanja koja ne zadovoljavaju uslove savrSene konkurencije, ali ni one za monopol. Te godine je Edvard e emberlin (E.Chamberlin, 7899-1967) objavio svoiu Monopolistidku konkurenciju u Sjedinienim DrZavama, dok je u Engleskoj DZoun Robinson (J.Robinson, i903-1983) objavila svoju Ekonomsku teoriju nesavrdene konkurenciie. Ova dva rada koriste donekle razliiite pretpostavke, pa otuda i razlika u terminologiji. Robinson zadr2ava Marialov pojam grane, dok eemberlin istiCe da je bespredmetno koriSdenje tog pojma u situaciji kad postoji izraLena diferencijacija proizvoda. Zata on
koristi pojam grupe proizvodaia.
RavnoteZa

suStini radi se o istom trti5nom stanju, sa istim karakteristikama ravnote2e. Stoga smo ovde izlagali doprinose bez nagia5avanja razlike cno koristili termin grupa i grana, jer smo uvek imali u vidu da se radi o jednoj grani u ogranidenoj konkurenciji (diferencirani proizvodi).

gde se konkurencija ogleda pre svega u slobodnom uiasku proizvodada, d.ok se ravnoteZa u monopolistidkoj konkurenciji uspostavlja cenovnom konkurencijom i ulaskom novih proizvodaia (na5 drugi i tredi model). U

u nesavr5enoj konkurenciji odgovara na5em prvom

modelu,

izmedu monopolistiike i nesavr$ene konkurencije. Takode smo naizmeni-

Ubrzo su mnoge postavke ovih autora dovedene u pitanje. Isticano je da je kod DZoun Robinson najslabija tadka koriSdenje pojma grane, dok je kod Cemberlina kritikovana pretpostavka o kratkovidom ponaSanju preduzeda. Naime, grupa je kod njega definisana kao skupina proizvodaia bliskih supstituta, Sto znadi da su znacajni medusobni uticaji konkurenata. Medutim, svaki od njih se pona5a tako da samo sledi svoj profit i uop5te ne vodi raCuna o eventualnim reakcijama suparnika. Kod. obe teorije je uoiena izvesna nekonzistentnost koja se ogleda u tome da se sa jedne strane istide diferencijacija proizvoda (nagnuta kriva fra2nje), a sa druge dozvoljava se slobodan ulazak na to trZi$te. Ukoliko postoji vezivanje kupaca za odredeni proizvod, tada je stvorena znacajna prepreka za ulazak novih proizvodaia. Novom prodavcu na tom trZi5tu veorna je teSko da pridobije kupee za svoj proizvod. U tom sluiaju su potrebna visoka ulaganja sredstava u reklamu kako bi se preoteli kupci od postojedih firmi, Tada je, moiemo reCi, jednom novom akteru vrlo te5ko da ude na neko trii$te, ali je, po5to je ved uloZio veliku sumu novca, jo5 teZe da ga napusti. Prema tome, pretpostavka o slobodnom ulasku i izlasku je diskutabilna i njena relevantnost ie
podloZna empirijskoj proveri.

Kritike su i5le i rnnogo Sire, dovodedi u pitanje i bihejvioristiike pretpostavke oba modela. Da li proizvodadi u uslovima monopolistiike konkurencije zaista teZe maksimizaciji profita? Cinjenica dt ie preduzede u stanju da identifikuje jedan optimum jo3 uvek ne mora da znadi da ie ono 2eleti da ga dostigne. Moida Ce firme na jednom takvom tr2i5tu u potetku zaista da se pona5aju u skladu sa pretpostavkom o maksimizaciji profita. Ali ubrzo bi svi proizvodadi u grani uvideli da cenovna konkurencija nije najbolji na{in za ostvarenje dugorocnog profita. Zato se vrlo lako moie desiti da kad iedan od proizvodada

323
Duopol

oligopol

podigne cenu/ konkurenti ne slede istu politiku, dime bi on izgubio znacajno trii5te (kretao bi se uz elastidniju funkciiu d). Opet, ukoliko bi on spu5tao cenu, mogao bi da oCekuje da Ce i drugi isto da

Povrh toga, feste izmene cene ne vole ni kupci koji Ce gledati da se preoriienti5u na one dobavliade koji drLe stabilne cene. Zata je g<ltovo izve.sno da proizvodadi neCe mnogo da eksperimenti$u sa cenama, naroiito u situaciji kada vec osbvaruju izvestan profit i imaju stabilnu poziciju na trZiStu. To, medutim, podrazumeva da proizvodaii nemaju za cilj maksimizaciju profita, iime se dovodi u pitanje funkcionisanie celog modela, tt. opisanog mehanizma uspostavljanja
ravnote2e.

urade, tako da je krajnji rezultat ove akcije krajnje

neizvestan.

I pored svih kritika koje su upudene monopolistickoj i nesavr5enoi konkurenciji, niko danas ne osporava znalaj ovih teorija za sagledavanje pozicije preduzeda u savremenim trZi$nim privredama. One daju znaiajno analitiiko sredstvo, bez obzira da li do kraja prihvatamo ili
ne prihvatamo njihove pretpostavke.

www.hellostudentsrbija.wordrpess.com

irimo prijateljstvo meu kolegama.

Dodatak uz poglavlja 30 i 31

Glava V
OPSTA RAVN$TEZ,4

v.1.

PARCTjATNA

r OPSTA RAVNOTETA

U klasiinoj teoriji cena, koja se bavi pona5anjem pojedinacnih agenata ili trZi5ta, uvek se pretpostavlja (implicitno ili eksplicitno; da se menja samo jedna od variiabli u modelu i da to nema nikakvog uticaja na ostale promenljive. Takav pristup se obicno iskazuje pretpostavkom "pod ostalim nepromenjenim okolnostima" (na latinskom ceter'is paribus). Tako su, recimo, analizirani efekti promene cene na iednom tr2i5tu: kada je traZnja porasla usled promene ukusa potroSada, dobili smo novu (vi5u) cenu u preseku nove funkcije traZnje i stare funkcije ponude. Ako bi nas interesovali sarno neposredni e{ekti promene triznje na jednom izolovanom trii5tu, bila bi primeniena analiza
parcijalne ravnoteZe.
P ar c ii a I n

e_je119!"_4_-J _"_J y: ud anj em . trzlsra." rlr ponasanlem Eolovantnryi

p o j e din

in ih d-o,nos-ilgca odluka

Medutim, poznato nam je da prornene na jednom trZi5tu rzazivaiv prornene na nekom drugom trti5tu. Na primer, porast cene neko$ proizvoda moZe poveiati ili smanjiti cenu nekog drugog dobra. Tqko porast cene benzina smaniuje traZnju za automobilima, iako je njihova cena nepromenjena (kornplementarna dobra). Ali, analizu moZemo nastaviti i daife: kakvi $u efekti pada traZnje za automobilima na tr2i5tu induscena

trije stakJa, ielika, plastiinih materija, tekstila. Pa zatim, Promene u svakom od ovih sektora izaziva promenu tra2nje u nekom drugom,
361

2.41

Opita raanoteia

treiem sektoru. Prema tome, jedna svestrana analiza Promene jedne od varijabila u sistemu ne moZe se zaustaviti na anaiizi . pona5anja izolovanih subjekata ili trZi5ta, pa ni na analizi uticaia jednog trii5ta na drugo, ved se mora uoditi da u privredi postoji op5ta meduzavisnost. Taj pristup se naziva analizom op5te ravnoteZe. Kao Stct sama rei kaae, ona se bavi uslovima za postojanje ravnoteZe ponude i traZnje u celoj privredi, Sto ukljuiuje i ravnoteZu svakog parcljalnog trZiSta ili pojedinainog privrednog subfekta. Opsta ravnoteia istovremeno prouiava ponaSanie - svih individualnih donosilaca odluka i svih poiedinadnih triiita u jednoi privredi. U daljem izlaganju iemo se zadrZati na karakieristikama op5te
ravnoteZe.

Modernu privredu karakteriSe mnoStvo ucesnika u Procesu svakodnevne ekonomske aktivnosti. Njih mo2emo klasifikovati polazeii od razliiitih kriterijuma, ali za na5u svrhu ie dovoijno da ka2emo kako postoje dve vrste agenata - polroSaii i preduzetnici. Kao i svaka podela i ova je sasvim uslovna - buduCi da se svaki iovek u odredenoj situaciji pojavljuje kao potro5ai, ali isto tako u nekoj drugoj situaciji poiavljuje kao preduzetnik. On se nai_a1i pred izborom odredenih aktivnosti od kojih Ce zavisiti njegova dalja sposobnost za veiu ili manju potro5nju. Ne samo da je time uslovlien njegov liini
poloZaj,

vei svojim akcijama utiie i na sudbinu manjeg ili Sireg

kruga

osoba.

zetnicima svoju radnu snagu, kapitalisti kapitalna dobra i novac. Vlasnici dobijaju novianu naknadu za upotrebu faktora i zatim ta sredstva troSe na finalne proizvode. Svaki pojedinac poseduje odredenu koliiinu dobara i sposobnost da pru2a uslug-e: kao radnik on moZe da ponudi odreden broj radnih iasova, i.ur-, preduzetnik moZe da obezbedi usluge koje pomaZu organizaciji i kontrbli proizvodnog procesa. Naravno, svaki uiesnik nastoji da maksimizira svbj poloZaj na trZiStu: da Sto manje dobara i usluga ustupi pc) Sto veioj ceni. Ukoliko ustupa proizvodne usluge, ofl ie primenom gornjeg naiela obezbediti najboiju ravnoteZu izmedu noviatrog dohotka i ieugodnosti koje trpi usled davanja usluga drugim licima. Ukoliko ie, pak,- u pitanju preduzetnik, on Ce nastojati da ostvari maksimalan prgiit rz svojih aktivnosti, odnosno da maksiniizira razliku izmedu vred* nosti ukupne proizvodnje i tro5kova koje je moiao podmiriti radi dobi'
janja odredenih dobara. Naravno, izliSno je naglasiti da pojedinci u savremenim privredama slobodno stupaju u kupoprodajne odnose, imajudi prvenstveno u vidr: princip litne koristi. Na slobodnom trti5tu niko ne moZe naterati pojedinca da proda ili da kupi odredeni proizvcld. Poiedinci razrirenjujr.r

ipak nije bez osnova j"t se ekonomski proces odvija Gornja podela -potroSaia i preduzeCa. Potro5aci se javljaju na tr2i5tu interakcijom traZnjom za odredenim proizvodima. Preduzetnici novianom sa odredenom potrebnu koliiinu dobara efikasnim kombinovanjem proizvedu da su tu Oni Ce kombinovati usluge proizvodnih faktora proizvodnje. faktora koje se mo2e upotrebiti kao sredstvo za dobro odredeno bi dobili kako potro$no kao dobro. PotroSaii lcupuju finaine proizvodnju, ili dalju proizvode' sredstvima koja su dclbili na osnovu proda je usluga faktora proizvodnje kojim raspolaZu. Radnici stavljaju na raspolaganje predu-

Parciialna

i opita

:t63
raonoteia

fraZnje. Firme koriste usluge rada i kapitala, proizvode dobra, te se javljaju na strani ponude na tr2i5tu finalnih proizvoda, dok su na strani tra2nje na istim tr2i5tima domacinstva. Kretanje novca je u obrnutom smeru. Poho5adi ga tro$e na trZi$tu finainih dobara (ponuda novca), firme ga traLe nudeCi robu. PreduzeCa dobijeni novac trose na tr2i5tu faktora proizvodnje, gde ga traZe domadinstva kao protivvrednost za svoje proizvodne usluge. Ukoliko postoji slobodna konkurencild, na oba trZi5ta ie se uspostaviti ravnoteZne cene. Predstaviiemo ta
krctanja slededom jednostavnom Semom (slika
5.1.1.).

delom. Ali sanna struktura potro$nje zavisi od njegovih zelja. PotroSaci novcani dohodak tro$e na razlidite proizvode i usiuge rukovodeCi se iskljuiivo principom maksimiziranja svoje korisnosti. Posmatrano s druge strane, preduzeCa kroz ovu razmenu dobijaju novac na raiun prodaje svojih proizvoda. Prihod sa tr2iSta mora da pokrije troSkove proi?vodnje, ali i da, ukoliko je preduzede uspe5no, donese odredeni profit koji odlazi vlasnicima firme. Oni su, puk, i sami potroSadi, tako da se zatvara kruZno kretanje novca, robe i usluga. MoZemo redi da u sistemu simultano deluju dve vrste tr2i5ta trii5te faktora proizvodnje i trziSte finalnih proizvoda. Na njima deluju dve vrste aktera - domaCinstva i firme. Prvi se javljaju na strani ponude na tr2i5tu faktora proizvodnje, dok su firme na strani

dobra, nudedi ono do iega im je manje stalo za potrebnije proizvode. Pozicija svakog poiedinca u tom procesu odredena je inicijalnom raspo-

DomaCinstva
faktora

us I uge "-----" "t

TraznJ

j
I

TrZ i i t e pro i zvodnj

1
I

faktora

Ravno te2ne cene doba ra i us I uga

Tr2iSte

pro i zvoda

finalnih

Firme
kor I sc. f akt.

Izdac. I

sl.-r

.!...t-.o_-4.1. ._..-e 9..... p..r..9'

robe

I qsluga

f,

.+. .J s.__......-._.....

Slika

5.1.1.

Kretanje novca je prikazano isprekidanim linijama (u smerlL kazaljki na satu), dok je kretanje dobara i usluga (realni tokovi)
prikazano punom linijom

obrnutom srneru.

Gornja Sema predstavlja krajnje pojednostavljeno funkcionisanje jedne privrede. Ona treba da objasni formiranje ravnoteZnih cena na trZistima putem delovanja ponude i tralnje. Iz slike su izostavljeni brojni {aktori koji rnogu uticati na ravnoteine cene. Navodimo samo neke od njih: spoljna trgovina, delovanie finansijskih ustanova, uticaji dr2avne intervencije itd., ali je zato na jednostavan nacin

364

Opita ravnoteia

'prikazano kako se uspostavljaju veze med-u privrednim subjektima i kako se, pi:lazeci od liinih interesa, dolazi do op5te ravnoteZe q privredi. NeSto detaljnije obja5njenje uspostavljanja ravnoteie pratiiemo na
siededim stranicama.

v.2. oPsrn nnvNorEZA Pru elsroj R/{zMENl

Najjednostavnije obja5njenje uspostavlianja op5te ravnoteZe jeste privredu u za .,nq p"gs-_t_gji"-p,Jquy-93nj"9,- vet *.p"s-p3g*-rarmena. Ia korrstr pietpoito"L" se \oioj ledrno-*ffifi*Fa;ffiG{ftnlleg }ztaganta..""-ffiiblerna, privredi poseduje i kasnije Ce biti napu5tena. Svaki pojedinac u toj da Zeli da maksimizira ponaia tako dobara. On se korpuneku inicijalnu je tipa (korisordinalnog pretpostavijamo da za koju svoju korisnost timo samo krive indiferentnosti). Zna(.i poiedinac je u stanju da rangira raz.liiite kombinacije dobara u potro5nji, da. se opredeli za jednu koja je korisniia od ostatih, iako ne moie_ precizno da kaZe za koliko je jedna kombinacija korisniia od druge. Ako uvedemo jo5 jednu pretprrstavku koja pojednostavliuje analizu - da postoje-- samo dva dobra (tcoja iemo obeleZiti indeksom 1 i 2), tada Ce pojedinac nastojati da dostigne sto je moguee vi5u krivu indiferentnosti. Ove krive imaju uobiiajeni obiik i siojstva, tako da njihova udaljenost od koordinatnog poCetka koincidira sa nivoom korisnosti potro3nje. Dalje Cerno prJtpoitaviti da postoje samo dva potro5aca (obele2eni su indeksom a i bt. ttliitrove krive indiferentnosti moZemo pratiti na slici 5'2.I.
a

(")

(b)

Slika

5.2."1..

365
Razmenska priureda

Pojedinac a poseduje inicijalnu korpu dobara sr, dok je za drugog to Sb, Recirrro da a poseduje 4 jabuke i 8 kuiaka, a b ima u isto vreme 8 jabuka i 4 kru5ke. Ukupno ima 1.2 jabuka i isto toliko kru5aka, ali su one neravnomerno rasporedene. Postavlja se pitanje da ii ova dvojica mogu putem razmene dobara da dostignu neku vi5u krivu indiferentnosti. Odgovor na to pitanje moZemo dobiti tek podto obe inicijalne raspodele dobara i odgovarajuCe krive indiferentnosti prikaZemo u iednom grafikonu. Sliku 5.2.1.(b) (emo rotirati za 180 stepeni, a zatim Cemo je spojiti sa grafikonom 5.2-1.-(aJ, tako da se taike Sa i sb poklope. Na slededem crte2u (5.2.2.) vidimo tipidan EdZvortov box diagram koji je dobijen na gore opisani naiin. Naziv je dobio po Frensisu Edivortu koji je konstruisao takve grafikone krajem 19. veka.
q1

ob

q2

q2
oa

q1

Slika

5.2.2.

DuZina koordinata predstavlia ukupno raspoloZivu kolieinu prvog, odnosno drugog proizvoda. Stoga je tadka inicijalne raspodele s jedinstvena za oba potro5ada. Naravno, to ne znadi da su kolidine kod oba potro5aia identidne. Pojedinac b ima vedu koliCinu pryog u odnosu na drugo dobro, dok je kod potro$ata a obrnut sludaj. Uodimo da bilo koja taika u prostoru EdZvortovog dijagrama predstavlja mogufu raspodelu dva dobra na nada dva pojedinca. U taiki s seku se krive indiferentnosti oba uiesnika, Svaki od njih ima konveksne krive indiferenh'losti u odnosu na svoj koordinatni poietak (o" ili oo). Poznato je da obr:jica teLe 6to udaljenijirn krivarna od svog koordinatnog pocetka. Na o$novu gornjih cinjenica zakljucujemo da obojica, ili samo jedan od nji.h, mogu da poboljJaju svoj polo2aj iako je data ukupna kcliCina dobara" Itecimo da je a zadovoljan nivoorn korisnosti koji mu pru2a kriva indiferentnosti na kojoj ie taika S. Tada bi *-b*.-mS:-gao da poveda korisnost svoje potro5nje u--crmifr{:#- ki:U&* akb 'e'o"nsdi po.tro$aiiilJ--"irtesff--frqir{in"qlj-dt"rlffi* FEffii-*Tdrrre, 'Leslskxiign""-f-g-g"g:n**q 3s$;- t'jko-- 5'io-E-"1t"tr63at"*" 356 izvesnu koliiinu krudak;i"'*fi5tTii5ridu b u zamenu za jabuke, moZe se pcrveiaLi korisnost pojedinca b, bez smanjenia korisnosti kcld potrodaia a. U ovoj rrrsti razmene dobio je b! dok je a ostao na istom. 'Ia realo-

366

Cpita raunoteia

poveiavala korisnost b safflo na Stetu potro5ada korisnosti koji mq Siiino tome, ako bi a bio zadovoljan nivoom je taika S, a bi kojoj na predstavlja njegova kriva.indiferentnosti za jabuke. u zamenu kruiaka mogao cti poveia svoju korisnost nudenjem je za Es, dostignuta kada taiku u Op"to -oZ" iiniti sv-e dok ne stignu dodirnih ima uvek koja icl5 nrega najpovoljnija kriva indiferentnosti, rieiia sa'iniciidlnbm krivom indiferentnosti potro5aia b. Naravno, sledi i zak-ljuiak da bi obojica mogli da..povetaju svojui korisnost razmenom, sve dbk se ne nadu negde na liniji EtEt, u taeki kao Sto je Ez, kada njihove krive indiferentnosti .postaju.. tangentne' Dalja razmena ie tada pre.stati. Kako su u taiki dodira nagibi tangenti

kaciia dobara ie se odvijati sve do taike a.

Et

Dalia razmena

bi

cive'krive identiini, to zakljuiujemo da je graniina stopa sr.rpstitucije ie se u potrosnji ova dva pojedinca jednaka. Drugim reiima, razmena izjednirei odnos granicnih korisnosti potro5nje se'ne dok r.'.r" oa*lilati dva 'dobra ko4 oba potro5aia. Kaiemo da su tada potro5aii dostigli Pu: od retov optimum, jer dilja razmena ne -moie da -poveda korisnost jednog je sta.nje dq!iuiesnika. uiesnika, bez sinanjenja korisnos.ti drugog. !o lo ime po Vilfredu Faretu koji 8a p -definisao i koristio u svojim
radr:vima krajem l"9.veka.

,;.'%!-ry-<',

poietoiloitiil.t-ili* takvo stanie u kome

ni jedan od udesnika u razmeni svoju korisnost bez smanjenja korisnosti nekog

drugog uiesnika. "6--moF-"?i'lDveda Ako se vratimo crteZu 5.2.2. vide(emo da sve tri ravnoteZe Paretov kriterijum, buduCi da smo . do njih (E1, E2 E3) zadovoljavaju 'korisnost jednog, be.z .smanjenja korisnosti {rugog iosti poueCa'uajudi potroiaia. Izmedu taiaka E1 i Et nalazi se bezbroj taiaka Paretooptimuma. Njihovim spajanjem dobiiamo iezgr.o .!:"r) priv.rede' Jezgro .o* prikazuj'e moguie ravnoteZne razmene, ukoliko je inicijaina rasPodeia data tackom
S.

iniCijatnu raspodelu dobara. Vidimo da je jezgro uvek definisano imaiuCi u vidu neku. taiku u Ako bismo po5li od neke druge iliSiprostoru EdZvortovog ?ijagramu. 'b-ismo drugo iezgro- Na primer slika neko ialne raspodele, dobili s drugu inicijalnu raspode.lu i neku raspodele 5,2.3. pri(azuje pored u privredi nepr.omenjeje dobara koliiina ukupna K. Obrltimo faznju cta pB, samo su' koliiine drukiije- rasporedene na dva uiesnika. Sada pojedinac b poseduie manju kolicinu oba proizvoda nego u tacki s. UnoSenjem cele mape sa krivama indiferentnosti oba i-rcesnika u Ed2vortov diiagrur,l i kbntinuelnim . variranjem raspodele dofi fe do spaiania iezi,ai-a u jednu glatku iiniju koju nazivamo EdZvortovom ,-r'ed"oiroti. frivom. tij"r, obiik je odreden struktrrrorn p:eferencija Pojedi'nica i razliiitirn initijainim raspodelama dva dobra. Ona sp.aia koordinatne poietke oba uiesnika i bo .pravilu nije. prava linija j"t se sa pro*"1om dohotka (inicijalne raspodele) menja_ i Zeljena struktura P._ood uiesnika [.or";". Uodimo da ie moguda i takva'raspodela da- ledanzalihu dobab celokupnu Od, poseduje ima i.r", a drugi nisia - u taeki

Jezgto razmenske privrede cine moguCa ravnoteina stanja

s obzirom

na

367
Razmenska privreda

ra. Moguie je i da jedan ima celokupnu koliiinu jednog dobra, kao primer u taiki L, kada b raspolaZe ukupnom koliiinom prvog dobra, mu je u interesu da razmeni jedan njen deo sa drugim potro5aiem drugo dobro.
q'1

na pa za

ob

$lika

5.2.3.

Ugovorna kriva razrnenske privrede u EdZvortovom dijagrarnu predstavlja geometrijsko mesto tangentnih tadaka krivih indiferentnosti dva
pojedinca.

Gornja analiza nam u stvari daje malo preciznih podataka. Znamo samo da Ce dva pojedinca koii imaju inicijalne kolidine predstavljene tadkom s, Ltz strukturu preferencija koju prikazuju njihove krive indiferentnosti, razmeniti deo svoje inicijalne koiiiine dobara i da ie zavr5iti negde na ugovornoj krivi izmedu taiaka E1 i E:. Medutim, gde ie se proces razmene precizno okoniati i na koji naiin iemo do ravnoteZe doCi, to io$ uvek ne znamo. Zato Cemo se za trenutak vratiti individualnoj ravnoteZi potro$aCa, kako je prikazuje teorija indiferentnosti.

je da je *--ie" *b"u-daqtska iedne od =-krivih indiferentnosti. Naeib budZetske linije je da Afr'osom cena prvog i drn-gog-"?bbra, i taj odnos u ravnote2i mora biti jednak granidnoj stopi supstitucije u potrodnji. Ako bi recimo padala cena pryog dobra, budZetska linija bi limala sve blaLi nagib i bila bi udaljenija od koordinatnog pocetka. lSeafa:qee
Poznato nam
+ff_.Yr ?r-,E?.q.-*.qFY.

__$e*s*e"ns_v,"np;B-egp_0"Ii.e""Jl*u*

Analogno tome, pretpostavidemo da je Lr taiki 5 bud2etska linija tangenta krive indiferentnosti potro5aia a. Kako cena prvog proizvoda opada, budZetska linija rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu. Naravno, svaka nova budZetska linija mora da prode kroz tacku s, jet ona predstavlja inicijalnu korpu dobara potro5aia a. Spajanjem tacaka ravnoteZe dclbija se kriva individualne ponude (oc") ovog potroSaia (s1.5.2.4.). Kako se smanjuje cena dobra iedan, on nudi drugo dobro u zamenu za prvo i tako dostiZe sve vi5u krivu indiferentnosti. Treba

368

Opita

raanoteLa

uoaiti d.a kriva individualne ponude mora imati stalno blaLi nagib od inicijalne krive indiferentnosti, jet, podsetirno-. - s, potrosai. je i u5ao u fazmenu kako bi dostigao vidu krivu indiferentnosti, a jedno od njihovih svoistava je da se ne mogu sefi.

ie geometriisko mesto tadaka dodira krivi ifiaifil;rit;il;ti'-i"-6fr4;;Htih'linija koje' rotiraju i imaju teme u taiki inicijalne raspodele. KreiuCi se dui linije ponude poiedinac dostiie
Individualna
,kfi,v-4-.*p..ogg-4-g,

sve vi5u krivu indiferentnosti.

q
J

Stika

5.2.4.

Ako se vratimo Edivortovom dijagramu, videcemo da iz taike s polaze krive individualne ponude za 9!a.pojedinca .(oc". i. ocp). i. d3 i.e one, prema definiciji,' moraju nalaziti izmedu inicijalnih krivi indiferentnosti (s1.5.2.5.). Oba pojedinca nastoje da poveCaju svoju koris'nost, , PA ie se kretati dui svoje krive ponude. Zaustavide se u tacki , preseka ove dve krive, a to je na ugovornoj krivi EtEz' To se lakol demonstrira ako povuiemo budZetsku liniju kroz taike s i Ez. Prema definiciji krive ponude, u tadki E2 budZetska linija predstavlja tangentu jedne od krivi indiferentnosti potro5ada a. Ali isto vaLi i za potrosada b. Znaii .d,a se u taiki' Ez dodiruju krive indiferentnosti d-va potroSada, iime je zadovoljen Paretov kriterijum za qptimurn" S obzirom da tadke Pareto-optimuma iine ugovornu krivu, zakijuiujemo da se krive ponude moraju sedi na ugovornoj krivi. Moiemo da zakliucimo: ( t,r .tto se krive indiferentnosti dva potro5ada seku u tadki inicijalne t-firspodele, obojica mogu povedati svojr.l korisnost putem razmene. '\..2. iPostojaie stimulansi za razmenu sve dok se ne preseku individr:alne ,." futrkcije ponude (taika na ugovornoj krivi).

\ r''su,irstitucije 3. Konkurentsku ravnoteiu karakteri5e jednakost graniine ' kod oba potro5aia, sa odnosom cena dva dobra.

stope

369
Razmenska priareda

q1

ob

^2

O -2

ua

q1

flika

s.z.s.

Rezulatati vaZe i u op5tem slutaju odnosno vaZi sledeia propozictja:

za bilo koji broj

potro5aia,

OpSta ravnoteia razmenske .privrede se ostvaruie u tacki gde ie granidna stopa supstitucije izmeclu bilo koja dva dobra iednaka kod svih potroiaia koji tro5e oba proizvoda.

Ako u privredi postoji K

potroSaca koji tro5e H proizvoda, i ako graniinu stopu supstitucije izrazimo preko odnosa granicnih korisnosti (cK), tada pri op5toi ravnoteZi va'Zi:
I

*o

jn
.. Jt

GKxn

GK

GK.,
KI

gde je h,t =

L,

Svaki potro5ai nastoji da maksimizira svoju funkciiu korisnosti za koju pretpostavljamo da je ordinalnog tipa, E. iedinstvena do na pozitivnu monotonu transformaciju. Itecimo da ie kod J'tog potro5aia (-i : 7,...,K), ona

uj=uj(njt'Qjz,

njn)

'

sa kontinuelnim prvim izvodima dU1/set : U)r ) 0, i - 7,...,H, koji predstavljaju graniinu korisnost potroSnje nekog dobra. Svaki potroSad ima i ograniienje da ukupni izdaci ne mogu da predu iznos novianog
dohotka, tj.

374

Opita

raanote.ia

ti -,\,Pre ji = a- I

Forrniraiemo LagranZovu f unkciju kao 5to smo to radili potro5aievom izboru, tj.

teoriji

c>

L = U.(trr, gde

'p.q..) 1'Jr

je tr LagranZov multiplikator. Parcijalni izvodi ove funkcije daju potrebne uslove za maksimum korisnosti kod ovog potroSaia:

/1n 'l

- ip.l = 0 = (J.. tt
tl

(i =

1,

rJ

.,/

v-lnrr=Q J L r;1 ;
OA
J :-1 j-l -

lI

U sluiaju dva dobra moZemo da napiSemo

korisnost dat
sa:

/r

da

:^

i, (h,j = 7,...,H), na osnovu Prvog uslova

kod j-tog

potroSaia

uslov za maksimainu

lf

Jn
tl

')-

Neki k-ti potroiai isto tako dolazi do potrebnog uslova za maksimum svoje funkcije korisnosti, da odnos graniinih korisnosti h-tog i i-tog dobra mora da bude jednak odnosu cena istih dobara. Kako su prema pretpostavci o savr5enoj konkurenciji cene dobara jednake za sve
pcrtro5aie, zal4jue ujemo da mora da vaZi sledeCa relacija:

'in
tI

uxn
tl

Ph

(k, j = 7,..,,
Pi

K)

'ji
crme ]e

'ki

dokazana propozicija.

Raunoteia

37r
proizaodnii

v.3. RAVNOTEZA U

PROTZVODNJI

oZemo Kada je rei o opStoj ravnoteZi proizvodnje, analosiia lzlrajucl ravnoodnosno ,vlada ! Eu popdine6nog proizvodada'lakliu-f,rli smo da ukoliko on koristi dva ,faktora proizvodnje, rad i kapital, ravnoteZu de postidi tamo gde mu lse granitna stopa tehniike supstitucije (odnos graniinih proizvoda dva za le ,faktora) izjednaii sa odnosom faktorskih cena . Grafiil

proizvoclaia u drugu.

privredi

ni5ta se ne menja

Taj uslov vai:i za svakog prelazom iz jedne grane

Sada iemo pretpostaviti da postoje dva proizvodaia (A i B) koii stvaraju dva razlicita proizvoda kori5Cenjem dva faktora proizvodnje R i JK. Koliiina resursa u privredi je ogranidena: recimo ima 74 jedinica rada i 72 jedinica kapitala. Ove kolieine su tako rasporedene da prvi proizvodai raspolaZe sa 3R i 10x, dok drugi proizvodai poseduje ostatak resursa (11R i ZK). Sada Cemo konstruisati EdZvortov dijagram koristeCi gornje podatke o iniciialnoj raspodeli i unoseCi izokvante dva proizvodaia (slika 5.3.1.).
oB

Slika

5.3.1.

I+jgiialna" :-ra-rns,Aelzu-.rc"cu"Esa,y"j"e.r".*p+sdp-J.eyJi-e-na*,.*fas.{*e$.*#y $ Qnf*;ffi. *-Slglt*kas-"Jaxn$eFt3^*^ J*trdsJi . -..4a-.. pe - ".n4gi,bi. .. iz-ohxaB$L -ne .ec-waJ.g..,"u**tor^, qacKr.:.f rrecrznue, granlcna stopa tennrcKe s[pltT: oba proizvodada. U toi situaciii reras delom en zvocldva preduzeda. moLe se ati dr prrmer/ ako PreDacrmo ,edlnlcu Prorzvooacu Prolz
"

372

Opita raanoteia

A, a za uzvrat on da proizvodae u B Tjedinica kapitala, proizvodnja prvog proizvoda se nede smanjiti (tadke R i Er su na istoj izokvanti), ali Ce zato proizvodnja drugog znatno porasti. Tadka Et ie moguia tacka ravnote2e jer su u njoj iziednaieni nagibi izokvanti i dalja preraspodela faktora ne moie povedati proizvodnju B bez smanjenja
proizvodnje
u1.

Sliino tome, ako zakijuiimo da B treba da ostane na nivou prarzvodnje koji je predstavljer"r njegovom izokvantom koja prolazi kroz taiku R, proizvodnju A moZemo povedati tako Sto Ce B da ustupi 7 radnika u zamenu za 3 jedinice kapitala. Time bismo pre5li u taiku E3 koja nam daje maksimalan nivo proizvodnie A uz dati nivo proizvodnje B. Prema tome, za .inicijalnu raspodelu datu tadkom R, -jg_ag;g*__p.tiypde sve lqfke*ga*rtie,mre_eedo)taljaceiu.". Slg"y3*ar.etaxag t"*9g;g_^1"11k9IL_*J* 'flffiffi*lte: ti. "*]616"zefi od inicijalne raspodele resursa moZemo da

proizvoclaca).

od njih, bez sryranjenja proizvodnje onog drugog (taike Et t rs). Svaka od tadaka Pareiovog optimuma zadovoljava uslov da je graniina stopa tehniike supstitucije jednaka u proizvodnji oba proizvoda (kod oba

pcji'"eiiho proizvodnju oba proizvodaea (ravnoteZa Ez), ili barern jednog

jednoj od taiaka iezgra (taika trz), kao Sto prikazuje slededa slika.
R
oB

Sliino kao 5to smo uradili u prethodnom poglavlju, moZemo da nacrtamo krive individualne ponude faktora svakog od pioizvodada. Obe krive polaze iz taike R i spu$taju se ka donjem desnom uglu crteZa, kreCuCi se izmedu inicijalnih izokvanti. Krive ponude ie se preseCi na

K
R

Slika
. r'q".\..,+e .e..",;-.... ri "-..... ..-.-.,ij. ..i.i-.

5.3.2.

Spaianiem taiaka R t Ez dobiiamo vektor ravnoteZxrih cena faktora proizvodnje. Nagib ovd linije nam govori o tome kakav treba da bude odnos cena faktora proizvodnie, da bi se na frSig_!"g,,JaktB:a ggqoqlgv*ilg-*aunqls?a. Variranjem inicijalne raspodele dobidemo celu ugovornu krivu u proizvodnji (slika 5.3.1.). Sumirajmo ukratko rezultate do kojih smo do5li:

Raunoteia

proizvodnii

373

1. Kada se izokvante dyg proizvoctada seku u taiki inicijalne raspodeie (nis.u tangentne) . postoji ^ mogucnost da oba proizvodaia poveiaju prcizvodnju, ili barem jedan od njih, bez sinanjenja proizvodnje
drugog.

2. , Akg . obojica proizvodaca maksimiziraiu profit (maksimizacija proizvodnje z? date tro5kove) ravnote2a ie se uspostavidi u preseku
krivi pojedinaine ponude. 3. Op5ta..ravnoteZa.u proizvodnji se odlikuje jednakoJdu granicne stope supstitucije kod oba proizvodaia i ona milra biti jednaka odnoiu
faktorskih cena.

sledeCa propoziciia:

Gornji rezultati t.e -mogu generalisati za sluiaj u kome postoii P-ulo proizvodaia koji koriste -vi5e faktora proizvodnje. Tako ,a|i
onkurenci
rJena stol,a

Ondta rav

Akg granicnu stopu. tehniike supstitucije izrazimo kao odnos graniinih proizvoda faktora, i ako ima lf proizvodaia koji koriste ll- faktora, tada ie u ravnoteZi GPR n8 GPRpg =-, GPR nm GPRpn
gde je fl,p : 7,...,N) g,fr : 1,.,.,H. SYU$ . proizvodac u ovoj ._ privredi nastoji da maksimizira svoj -.. pro_tit koji. je definisan kao razlika izmedu ukuinog prihoda i ukupnili tro5kova, tj. za n-tog proizvodafa, (n : 1,...I), to ie:

n "n -l.,-*-"-mrun '-=psm=r

gd-e smo sa t' obeleZili cenu m-tog faktora proizvodnje, a njegovu _. smo obeleZili sa x6. S obzirom da sva-ki proizvodae mciZd da koliiinu koristi m faktora proizvodnje, to proizvodna funkcija n-tog proizvodaia izgleda kao: 9n= f(xn.,..., *rt) ,

sa kontinuelnim - pryim i drugim parcijalnim izvodima. Ako nam aq/,6x,! : f' predstavlja granidan proizvod rn-tog faktora proizvodnje, tada je uslov za maksimalan profit svakog, pa i n-tbg, proizvoilaia:

374

Optta raunoteia

UII

8x

= pfnm
m

- rr= 0 i

{n : \,.,,, 4

odnosno vrednost granidnog proizvoda svakog faktora rnora da bude jednaka njegovoj ceni. Ako posmatramo samo dYo faktora prcizvodni*, g i m, (B,m : 1,..,,4, tada moZemo reci da odros njihovih graniinih proizvoda mora biti iednak odnosu datih faktorskih cena, tj.
f
-5

r6

rm

Do istog zakljuika proizvodnje. Kako kupce, to ciolazimo (r,b = 1,...,\, mora

dolaze svi proizvodaCi koji koriste ova dva faktora su cene faktora proizvodnje date i jednake za sve do zakljuika da za bilo koja dvaproizvodaia nip, da vaZi slededi odnos: f ng
t

pg
pm

reiima, granicna stopa tehnidke supstitucije izmedu bilo \"jg Dru.gim dva - faktora: mola biti jednaka kod bilo koja dva proizvodaia koji lcoriste date' faktore proizvodnje, iime je dokazana Propoziciia. Vratimo se za trenutak grafikonu 5.3.1. Recimo da izokvanta A1 predstavlja proizvodnju od Cetiri jedinice, a izokvanta 83 18 jedinica drugog dobra. Tada ravnote2nu tadku Er moZemo preslikati iz prostora inputa u prostor autputa. Slededi grafikon (5.3.3.) predstavlja nivoe proizvodnje dva dobra A i B.

I I I

---i-

I
I

I I I I

;\ '\ ;\
_i____
I
I

*--r

I I

12
Slika

18 20
5.3.3.

Raanoteia

J/3

proizvodnji

RavnoteZa f,r je predstavljena taikorn Er' u novom prostoru. Sliino tome, ako izokvanta Az prikazuje proizvodnju od 1,2 jedinica prvog, a 82 isto 1.2 jedinica drugog proizvoda, tada Cemo ravnoteZu Ez preslikati u novi prostor kao taiku Ez'. Na isti naiin iemo preslikati .ravnoEs te!u, nacin moZe presliffi"-biib l, !93g-k*t--ga. -11-4'n. Zakijuiujemo da se na,e gornji nadin I.+,e=F{-#+ kolb tacka ugovorne krive iz _p;gglgm*j*et*ta**Mn _J a_q.qputfuT-()va pb5lednja kriva se iesto naziva tqru-mogudnosti jedne privrede, VtffiiF_tS;-*_.*

zuje kako se jedno dobro moZe transformisati u drugo, uz postojedi nivo tehniikih znanja, postojeiu organizacije proizvodnje, te uz datu
kolieinu faktora proizvodnje, odnosno nro2emo dati slede(u definiciiu;

kliva mo ra bi$*-knnkavna*-u--odnof,u-llil koordinatni r e s u rs i n i.ka d, nisu**sav:*enc.*pril acadliivj-*qvi{+" *vJs ^r prolzvoonle. Drugim p1o!?ffi"dn1,e. urugrm reiinra, reclma/ Kao kad zelrmo poveiamo prozvodnlu proizvodnju j,ednog Zelimo da povecarno to proizvodnje uciniti samo smanjenjbm drugog' dobrl Fibi2fdA'H:Alozerio i preme5tanjem oslobodenih faktora proizvodnie u granu koju Zelimo da razvijamo. Kako su faktori ipak prilagodeni proizvodnii onog dobra u iijoi su proizvodnji do tada uiestvovali, moramo sve vedu i vedu koliiinu faktora proizvodnje da preme5tamo -l Zeljenom pravcu, kako bismo kontinuirano povedavali proizvodnju. druge strane, moramo praviti razliku izmedu

pqj35,, j

Transf ormaciona
e

rma ora

krivu.
macio

u ne Recimo finansiiska

proizvodnje

SA

priviedi,- promenice
t7
I

nve

idine raspoloZiv

transformacionu

roizvodni uhvata
lna

metoda I
am

om vrenrenskonr periodu opravdana upotreba jedne l krive proizvodnih mogudnosti, odnosno jasno je da se dodatna proizvodnJa neKog nja nekog ooDr4 dobrq moee mo2e (oDru iskljuiivo sman,enrem dobiti lsKlJuclvo smanjenjem proizvodnje nekog drugog dobra. lpsiovi p-mjAyp-d.nj"e**" kombinacij fiJsiovi prelaska sa jedne kombinaciie drus"u*-m*er.e^ s e gi}fidii6ih idfioifr stop odT tra hsTorriiaCi i'e jedn_of_go'uia-ji sToFodTTrahsTorniacij'e drug.r, "{"rj* eiffi iedno e -dgilRqre*sq
Graniina dobra, uz datu tehnologiju "i uz date koliiine resursa.

med-ti""."transf,srietka, o savrsavante o an nosno svega onoq 5to p meride t ormaclonu Krrvu oalte paK ovaKve Promene se ne de$av

ore

se

sve vedi uglo kako se kredemo niz krivu, edgmnr:-"da*1e**ganisna.,.sJopa tra ndo rmas_iiq*{gs tuda v eliiina.

lz definicije jasno sledi da se granidna stopa transformacije geometrijski meri apsolutnom vrednoSdu nagiba tangente krive u datoj tadki. Transformaciona kriva stalno ima negativan nagib, a jasno je na osnovu njenog pretpostavljenog oblika (konkavnost) da Ce tangenta zaklapati

376

Opita rapnoteia

s.4. opsra nnvNorEZA RAZMENE r pRorzvoDNJE

U ovom poglavlju Cemo kombinovati rezultate do kojih smo do5li u prethodna dva. Oiigledno je, naime, da ne moZe postojati privreda u kojoj ueesnici samo razmenjuju gotove proizvode, niti, pak, privreda u kojoj proizvodaii razmenjuju proizvodne resurse u cilju maksimiziranja ukupne proizvodnje, bez obzira na uslove realizacije. Tako dolazimo do realnijeg modela u kome postoji proizvodnja, ali isto tako postoji i razmena i potroSnja koje su uslovljene teZnjom potro5aia da maksimiziraju svoju korisnost. MoZemo sad predi na definiciju ravnoteie takve
privrede:
Qnff*,_*axno.ts*a*_"f4as.,$.Rns*,^i_*-P*{p.ig-v-p.Snj.p postoii kada je maksimizirana kriiisnost potro5nie svakog pojedinca za dati nivo korisnosti ostalih, i kada ie maksimizirana proizvodnja svakog proizvoda za dati nivo proizvodnje ostalih, uz postojeCe preferencije potroSada i raspodelu dohotka, Lrz postojedi fond resursa i njegovu inicijalnu raspodelu, i uz postojeCu tehnologiju proizvodnje. Definicija Ce poriafi jasnija kada imamo u vidu geometrijsku interpretaciju koju smo pratili u dosada5njem tekstu. Podiiemo od ravnoteie u proizvodnji. Na slici 5.4.1. dat je Ed2vortov dijagram u kome je definisana ugovorna kriva u proizvodnji i inicijalna raspodela rnedu proizvodadima. RavnoteZa ie uspostavljena u preseku krivih ponude

faktora jednog

drugog proizvodaia.

ou

K
R

oc^

oc"
K
on
R

Slika

5.4.1.

ciona kriva

Ugovornoj krivi u proizvodnji odgovara taino odredena transforma (slika 5.4.2.), odnosno ravnoteZi I'I odgovara u novorn

Razmena

proizuodnja

377

koordinatnom sistemu tadka t!' (nivo proizvodnje prikazan izokvantama koje se dodiruju u taiki tf).
q

q^
n

Slika.5.4.2.

Taika t'1' predstavlja .odredenu. kombinaciju prvog i drugog d.obra -znaii, je moguce. p.roizvesti q -.dltoj privredi.---To su, iaipolozive ' pravih koliiine koie ,treba raspodeliti '^" pojedince. povladeniem H' iz tadke na ordinatu i apscisti iobi6emo EdZvort6v dij;$;;: [nija posl!:ziti da pronadem.o optimalnu raanenu nasa dva potrdsaea. 9".i9.narn Sledeii korak jq ucrtavanje njihove ugovorne krive, odnosno krivih indiferentnosti. svaka taika n'a ugovoinoi krivi predstavlja mogucu ravnoteZu u razmeni. Kao 5to ved znamo, za -i prdnalaZeni'e odrefiene ravnoteZe, moramo znati odnos cena dva dobra inicijalnir raspodeiu
koju.
resursa.

Povucicemo sad tangentu transformacione krive u taiki H". Njen nagib predstavlja ..granicnu stopu transformacije jednog dobra u drugo, odnosno pokazateli je uslova pod.kqjin se jedno dobro-zamenjuje druffi u proizvodnji. _ Ako smanjimo za .jedinicu pioizvodnju jednog dobra, ,rf.rrpli tro5kovi Ce se smanjiti za iznos grairienog trbsti. I Sbrnuto. tamo gde . povecavamo proizvodnju za jedinicu, "troskovi rastu za iznos 'Prema graniinog .troSka te -grane. tome, graniina stopa transformacije mora biti jednaka graniinih tro5koia u proizvbdnji dva dobri, .od-no1u odnosno mora biti- jednaka odnosu njihovih cena (uslov za 'maksimizaciju profita. proizvodaia govori da cena mora biti jednaka graniinom tro5kr.r)' Prema top", nagib tangente transformacione krive Iaje narn odnos cena dva dobra u toj privre?i.
Sa.{a vei po.sedujemo dovoljno infonnacija da pronaderno ravnoteZu u potroinji. Potraiicemo onu taiku na ugovornoj tcrivi gde ie nagib zaje.dniike tangente \ivjh indiferentno-sti naSih potrbsaea' jedriak nagibu transformacione krive u taiki tt". Naglasimq da gornji 'metod oronalaZenja ravnoteZe ne mora da daje jedinJfueno re5enit s' obzirom la je ugovorna kriva. .y potro5nji liniia koja u opitem il,realu mo2e mati bezbroj- prevojnih - tgcaka, talio da je ' moguca visestruka :avnote.La. Op3ta ra-vnoteZa je tada konzistentna sa raiHeitim raspodearna dobara na . utesnike u privredi. Potreban uslov za pronalaZenje 'avnoteZe jeste tada poznavanje inicijalne raspodele, 5to naravno ne

378

Opita raanoteia

mora garantovati jedinstveno re5enie. Napomenimo joS. samo. da se ovaj dobara, naS jednostavan sludaj moZe generalisati na veliki broj proizvod'aia i potro5aia, odnosno da vaZi sledeii stav:
Privredn se nalazi
potrosada

i samo ako je granidna stopa supstitucije izmeaiu bilo koja d"q dobra iednal<a.kod svih u stanju
opSte ravnoteie ako

t'

g:1,1_l:_:"* stoq_om !13n9{-o".1maciig".j""d*qg .,9-""P"I3-*g,;**qfi9

Ako graniinu stopu supstitucije izrazim.o odnosom graniinih korisnosti, a franiinu stopu transformacije odnosom. granidnih tro5kova, tada u ravnote2i vaii sledeCa jednakost (uz kori5ienje ved poznatih
simbola):
LJn.. tta

tt

GK.. Knn GTR" =--GTR. GK.

I

i,k = 7, '..,K ; h, j - 1' '.. 'N Dokaz ove propozicije polazi od potrebnih uslova za ravnoteZu pojedinainog potroSaCa i pojedinainog proizvo4aia, t-e njihovog sumirahii za ukupan broj ovih agenata u privredi. Tim usiovima treba dodati
gde je

i'uslove da-ponuda mora da bude jednaka traZnji na svakon[ parciialnom trZi$tu. Upoiedivanjem broja jednaiina sa brojern nepcrznatih zakljt_riuje se da li je sistem re5iv iii nije" Ovaj postupak dokazivania ie dg"ttq ekstenz.ivan, pa Cemo ga izostaviti radi ekonomisanja prostorom, ali i
zbog kvalifikacija kcije iemo izneti u narednim pogiavljirna.

V.5. VAI-RASOVA OTSTN RAVNOTEZA I REI-,ATIVNE CENE

Leon Valras je prvi pokazao kako se spontanim stupaniem pojedinaodnose formira sistem cena koji dovodi g ravnoteZu ca u kupoprodajne -i 'traZnju na svim trZi5tirna. Njegova rlam.ela - je. bila da na ponudu nauian naiin (kori$Cenjem matematike) pokaZe i obrazloii ono $tc.r se svakodnevno odvija nn pojedinatnim trZi$tima" Fojedinci se tarno jutlja ju ias kao kupci, drugi put kao prodavci, aii u cba sluiaja sa narnerom da maksirniziraju svoju korisnost. Zaprava, kaZe Valras, ponuda Lrpravo zbag toga i postoji da bi se zadovoljila trai'.nja. za oclredenim pioizvodima. Prema tome, svakom uiesniku j.e u Ervqm^. planu ostvarenje iienln interesa, odnosno maksimiziranje funkcije indivlcluaine
korisnosti.

Stupanjem na trZi5te pojedinci se izlalu snagama. konkurencije" Oni kojima je stalo do odredenog dobra u stanju su samo da nr.rde stalno sve vidu cenu, kako bi zad6voljili svoje Lelje. Za razliku od njih" prodavci mogu jedino da stalno spu$taju cenu ukoliko zaista iele da

Leon Valras

5/t

prodaiu ono dobro koje poseduiu iii uslugu koju su u stanju da ponude. Naravno, palazi se od toga da svaki prodavac Leli da proda svoj pred-

vog zakona traZnje. Prema tome, malo toga moZemo zakljuditi posmatranjem jednog izolovanog trZiSta, veC moramo posmatrati sva trZiSta zajedno u inter* akciji. Valras veruie da C?, ukoliko ie prisutna konkurenciia, spontano doii do formiranja ravnoteZnog vektora cena. Odnosno, dodi fe do takvog uspostavljanja odnosa ponude i traZnje na parcijalnim tr2i5tima, da ni na jednom trii5tu nede postojati viSak traZnje nad ponudom. Kasnije je taj stav nazvan Valrasovim zakonom. RavnoteZne cene se odreilulu re5avanjem sisterna simultanih jednaiina koje opisuju interakciju kupaca i piodavaca na triiStu. Irna onoliko trii$ta koliko je dobara i proizvodnih faktora. Postoje tri tipa jednacina za svako trZi5te: iednacina trainje, iednacina ponude i jednaiina ravnoteZe ove dve veliCine. Na svakom parcijalnom trZiStu broj jednaiina traZnje jednak je broju potro5ada, dok je broj jednaiina ponude jednak broju firrni koje proizvode dato dobro. Za trzi$te faktora proizvodnje moZemo da formuli5emo onoliko jednacina tra2nje za pojedinirn faktorom koliko je firmi koje ga traZe puta broj dobara koje one proizvode (jer obidno jedna firma koristi isti faktor za proizvodnju vi5e dobara). Broj jednacina ponude je jednak brofu potroSaia koji poseduju dati faktor proizvodnje. Vidimo da jednu

potrebnih i dovoljnih uslova za ravnoteini sistem cena moZe nam posluZiti kao osnova za traZenje racionalnog privrednog sistema, odnosno za poredenje razliiitih institucionalnih reSenja. Ovo )e, naravno, idealizovana slika funkcionisanja trZi$ta, medutim, jaianjern konkurencije neka trZi$ta se pribliZavaju takvom mehanizmu uspostavljanja ravnoteZe. Valras prvenstveno ima u vidu trZiSte akcija, ti. efektne berze u Parizu, Londonu i drugim razvijenim finansijskim centrima. Tamo, dobro informisani i medusobno nezainteresovani uiesnici, stalno trguju gotovo savr$eno deljivim dobrima. Berzanski agenti trguju za raCun vlasnika akciia, te svakodnevno premeiu ogromne sume novca, iime dolazi do uspostavljanja ravnoteZe na svim trZi5tima pojedinainih akciia. Na berzama se naibolje vidi utiedj neravnoteZe na jednom tr2i5tu na (ne)ravnoteZu na drugom mestu. To navodi Valrasa na zakljuiak da ne postoje medusobno nezavisna trZi5ta, vei da traZnja za jednim dobrom zavisi od traZnie za svim ostalim dobrima, ako ne direktno onda posredno. To predstavlia osnovu Valraso-

ravnoteZna cena pri kojoj Ce se prodati sva izneta kolidina. Valras je svestan da op5ta ravnote2a zavisi od inicijalne raspodele dohotka, od preferencija potrosada, od kolidina faktora proi,zvodnie i od tehnolodkih moguCnosti proizvodnog procesa. Medutim, duboko je ubeden da jacanje konkurencije vodi ne samo ekonomskom progresu, vei isto tako i druStvenoj pravdi. Zato njegov rad zadrlava i do danas daleko $iri znacaj od usko ekonomskog pitanja da li jeste ili nije moguie pronadi vektor ravnoteinih cena. S druge strane, pronalatenje

met prodaje Sto skuplje, jer ie dobijeni novac koristiti za datju kupovinu. Kupac, pak, Zeli da dode do proizvoda sa Sto manjim izdaciffio, jer mu samo na taj nadin preostaje vi5e novca za nabavku d.rugih dobara. Tako pocetne ponude karakteriSe visoka cena koiu tra2e prodavci i niska koju nude kupci. Upravo ie lieni interes naterati prve da spu5taju cenu/ a druge da je diZu. Vremenom Ce se uspostaviti

380

Opita

raanoteZa

razvijenu privredu karakteri5e ogroman broj simultanih jednaiina. Da bi sve ovo postalo jasnije, posluiidemo se najjednostavnijim modelom u kome postoje samo dva potro5aia (a i b) koji poseduju dva faktora proizvodnje (l( i R), zatim dva proizvoifaca (A i 8) od kojih svaki proizvodi po jedno dobro. Dalje se pretpostavlja da ie potro$aii celokupan svoj dohodak, koji dobijaju ustupanjem faktora proizvodnje, potro$iti na kupovinu samo ova dva dobra (nema Stednje u modelu). Sad moZemo nabrojati listu jednaiina u modelu: - cetiri jednaCine traZnje za finalnim dobrima (svaki potro5ad traZi po dva dobra) koje dobijamo na osnovu maksimizacije funkcije korisnosti za dati dohodak potro5aia; - ietiri jednaiine ponude faktora proizvodnje (svaki potro5ai nudi po dva faktora); - ietiri f unkcije traZnje za faktorima (svakoj firmi su potrebna oba faktora), koje su dobijene maksimizacijom profita proizvoifaia (jednakost vrednosti graniinog proizvoda sa cenorn faktora); - dve funkcije ponude finalnih proizvoda, dobijene maksimizacijom profita sz ogranidenja proizvodne funkcije (jednakost cene i graniinog
troSka);

- dve jednaiine ravnoteZe na tr2iStu finalnih proizvoda (ponuda :

traZnji);

trainji). Ukupno ima 18 jednaiina. Da vidimo koje su nepoznate u modelu: - ukupne 'kolicine proizvoda koje nude firme (2); - koliiine proizvoda koje trale potro$adi ($; - koliiine faktora koie nude pojedinaini potro5aii (4;

- d've jednaCine ravnotele na tr2i5tu faktora proizvodnje (ponuda :

- koliiine faktora koje trale firme - cene finalnih dobara (2) - cene proizvodnih faktora (2).

@);

Ukupno ima 18 nepoznatih, koliko ima i jednaiina. Na prvi pogled izgleda da je sistem odreden. Medutim, potreban uslov za re5enje je da je broj nepoznatih jednak broju linearno nezavisnih jednaiina i taj uslov niie ispunjen. Obratimo painju na poslednje ietiri jednadine. One govore o ravnote2i na parcijalnim trii3tima (ponuda jednaka traZnji) i moZemo ih napisati kao:
Qn = I '42
4

{ru * Qzu *

Qlb
Qza

K+ KU = KAn
rR+ 4

KB
I tl

RA=Rl*RB

381

kon

Valras

gde smo malim slovima a i b oznadili potroiade, velikim slovima A i a iroizvoclaie, dok su Qt i qz koliiine proizvoda, a K i n kolicine
faktora.

Pretpostavimo da su prve tri jednaiine zadovoljene . a da cetvrta niie. Mno2enjem koliiina odgovarajuCim cenama i sabiranjem, dobidemo

jeinaiinu nicionalnog dohotka i jednaeinu izdataka dohodaka

kapitala:

od
(2)

PtQt * PzQz = (PlQr^ n PtQtul * (n28za + nrlr, )

nKu* nKb= nKn+ trK,

(3)

Takode znamo da potro5aei i firme imafu uravnoteZene budZete (ukupni prihodi su jednaki ukupnim izdacima), pa stoga vali:

(prQr^*

PzQz^)

+ (Pl41b *
PZQZ

PzQza)

= (trKu + roR ) + ((\

trKB

+ co$)

(4)

Ptal *

- rn\e * tRA) + (

, + uRr)

(s)
(5)

Na osnovu (2) zakljuiujemo da su leve strane jednaeina (4) jednake, stoga moraju i desne biti jednake, tj,
(nKu

t'tR")

+ (nK, + r,rRO) = (ttK^ + uR^) + (trK, + uRl,

(5)

OduzimajuCi

od (5) jednaeinu (3), dobijamo:

,R" * ,Rb = ,Rr{ * ,RB
,

(7)

odnosno kad podelimo levu

desnu stranu

sa

",

dobi;amo

Rr*Rb=Rr{*RB
Sto nam predstavlja detvrtu jednaeinu sistema (1). Na osnovu toga zakljuiujemo da je u modelu dovoljno da pretpostavimo ravnoteZu na pa da automatski bude ostvarena ravnoteZa i na tri,itrZistu kapitala -odnosno broj linearno nezavisnih jednadina je za jedan manji rada, Stu
od broja nepoznatih. cena , je-dnog Valras re3ava gornji problem -odnosnotako Sto uzirna da je i faktojednaka dobara da se cene ostalih proizvoda iedinici, obracunska iu izraaavaju u izirosima' cene dobra koje nam sluZi kao jedinica. Pioizvod .t oji je -- proglasio za, iedinicu mere svi.h ostalih cena on nazlva nunbrairq Kada ie na taj naCin eliminisao jednu nepoznatu \z modela, Valras veruje da je sistern p<rstao re$iv buduii da je zadovoljen uslov o jednakosti broja nepoznatih sa brojem linearno
nezavisnih iednacina.

382

Opita raanoteia

ciju. Slika 5.5.1" prikazuje uobiiajene funkcije ponude i pored njih i funkciju viSka traZnje nad ponudom (kriva fE').

ostaje nepromenjen. Kori5ienje_m funkcija vi5ka trainje znatno se pojednostavlju je Valrasov model,..jer se gpola smanjuje broj jednaiina - umesto funkcije ponude i funkcije traZnje, za svako trZi5te imamo sarro po jednu funktra2n

. . Va'zno je obratiti paZnju da se re$enjem ovog sistema dobijajr,r relativne cene, sve izraZene u numbraire-tt. Promenom dobra kojim .te tzra'zavaju .sve ostale cene, menja se apsolutni nivo cena, aii inr odnr:s

je,

Slika

5.5.1.

Pri ceni pt ponuda je veda od traZnje za iznos BC, takcl da je vi5ak traZnje negativan u iznosu Ap.s. (:BQ. Pri ceni pz ponuda i tra7'nja se izjednacavaju, pa ie vi5ak traznje ravan nuli (f unkcila sgi,e ordinatu), do\ je pri ceni pt ili nekoj manjoj ceni, funkcija viSka traZnje identicna sa obiinom funkcijom traZnje, buduii da je ponuda jednaka nuli. Vi5ak traZnje je nula pri ravnoteZnoj ceni, negativan pri vi3oj i pozitivan pri niZoj ceni,
VaJrasov zakon. Kadgod je N-l triiSta u ravnoteii, preostalo takode mora biti u ravnoteii.
N-to

U skladu sa Valrasovirn zahtevom izvrSili smo numeraciju trZista dobara i faktora proizvodnje. ldecimo da je broj til-r trZi5ta 'N. Svako dobro ili faktor imaju svoju jednacinu ponude (cr u ), odnosno trai.nje
{{i
.r

Qi" = f i(Pl' Qirt = gj(Pl,

n) t pN/ tl

,ff
,tr

(8) (e)

'Ptt)

jednaiina vi5ka tra2nje za i-to dobro je definisana kao

Et(pt,...,pU)

= eid - ei,

(l0)

383 Lean Valras

i traZnje na svakom od triiSta, tako da ie pri ravnoteZnim cenama viSak traZnie na svakom
RavnoteZa se karakteri5e jednako5du ponude

parciialnom trii5tu iednak nuli, tj.

E;(pt

pf) = A

i = 7,...,N

(1 1)

Postoji N ovakvih jednaiina za privredu u celini. Medutim, na nivou privrede vazi i uslov da su ukupni izdaci potroSaia iednaki ukupnim iaviti primanjima firmi. Zato se viSS$J;g.anig-ng-*kdng4n-*t*Ai*tu-.*moZe 'atco postoii*tnsef*fijfiiroe -ilffiffiffi-" trziSfi:--e i"obefii'ti na neKom iurr,o Np*-.,{w4r.{*-F4d;s"P--"tit**!jl64r.@ %{@,n|@6ffi
ravnoteza se mozerne rsKazatl putem stedeceg loenuteta:

t{
l=]

r{

,L

.f -rrcr" -r ro ro = 1=l

odnosno, koristedi relaciju (10)

f,T tt

1:

I P,E,(Pr,
I
l4L

'Pr) = o

(12)

Ovaj identitet kaze da zbir vrednosno iskazanih viSkova trainje sa svih trZiSta mora biti iednak nuli, Sto se u literaturi naziva Valrasovimzakonom.Drugimrecima,M.daukoIiko..je.(.i'.tl triista u ' ravnoteZi i preostalo l-to -trzi5te mora da zadovolji jednakost ponude i traZnje. Ova Cinjenica se jednostavno mo2e dokazati ako podemo od suprotne pretpostavke, tj. da su sva tr2i5ta u ravnoteZi
osim prvog (Er

0). Tada mo2emo da napi5emo:

f\t

.L^nrEr(nr' )-:Z

'Pr) = a
bismo:

(13)

Ako bisrno od (12) oduzeli (13), dobili

N

l= I

\' t- piE;(pj

pi - .f^prfilpr ..,pN) = Q -

JV

Pi.E

j =

o'

kako je po pretpostavci cena svakog (pa i prvog) dobra veca od nule, sledi zaktjueak da je Et : 0, Cime je pokazanc da i prvo trZiSte mora biti u ravnoteZi (vi5ak tra2nje jednak nuli), odnosno dokazana je
propozicija.

Na taj naiin je zapravo pokazano da postoji samo (t/-1) nezavisnih iednaiina, aii postoji joS uvek N nepoznatih. Videli smo da je Valras reSio taj problem progla5avanjem jednog dobra za numbraire. Ako prvo

384

Apita ravnoteia

dobro uzmemo za jedinicu mere, uslov za ravnoteZu (11) sad se

napisati kao:
E .(

moze

1, pZ/pl, p3/p1, . . ' Pi/P1'

.

, PN/PJ) = C) ;

i=1,

(14)

Na taj naCin broj nepoznatih nezavisnih jednaiina.

u modelu postaie jednak broju

linearno

V.6. R,ELATIVNI CINE U MODEI.U OPSTE RAVNOTEZF

Sistem op5te ravnoteZe koji smo do sad izlagali uglavnom se bazira na analitiikoj tehnici koju su razvili ekonomisti krajem 19.veka, U to vreme je gornja analiza zaista bila revolucionarna i mnogi ekonomisti nisu bili u stanju da ie prate. Samo ogranicen krug ekonomista je mogao da dita Valrasove radove. Oni su svi medusobno kontaktirali tako da je stuoren jedan zatvoren krug naudnika kclji je razvijao jednu po malo ezotericnu doktrinu. Valras je pokuSao da skrene paZnju na svoj rad ostalim nauinicima koji su $e bavili "egzaktnim" disciplinama, pre svega inZinjerima (svojim nesudenirn kolegama), koji su u to vreme ved uveliko koristili pojam ravnote2e sistema u statifkim i dinamiikum uslovima. Meclutirn, njima sLr Valrasovi rezultati delovali triviialno i hladno su primili njegova dva saop5tenja na naucnim iskupovima. Zato je Valras pomalo rezignirano konstatovao u uvodu svojih Elemenata iiste politidke ekononiJe (1874) da pi5e knjigu koja ie naiii na razumevanje tek r.r dvadesetom veku. I zaista, u naienl stoledu je ekonomska teorija shvatila pravi znaiaj Valrasovog dela. ali je i kritikovala rreke njegove rezultate. Kod odredivanja ravnoteZnog sistema cena, uoiene su tri vrste problema. Prvi se odnosi na sAmo postojanje relativnih cena, drugi na jedinstvenost re5enja i tredi na stabilnost. Ukratko Cemo rezimirati svaki od ovih problema. Valras se prilikom formiranja ravnoteZe zadovoljio prebrojavanjem broja jednaiina i broja nepoznatih, Ukoliko je taj t:roj bio iednak, srnatrao je da je ravnoteZa odreclena. Medutim, to ne rnora cta br.-lde: tacno- Np., slede.Ci sistem od dve jednaiine sa dve nepoznate nema resen]a ler )e pronvrecan:
X+YE=4

x+y=5.
Daiie, sistem moZe da daje re$enja koja nisu u polju realnihr brojeva, kao Strr se deSava kod sledeCeg sistema:

385 Relativne cene

x+
x
2

z y= z y=

0
1.

Sistem moZe, recimo, da daje samo

triviialna resenia, kao npr.

0

2x'3Y=
x+Zy=

Svaki od gore navedenih sistema jednaCina ima isti broj linearno nezavisnih jednaiina koliko je i nepoznatih, ali ipak ne dobijamo odreiiena re6enja. Naime, prvi sistem je protivreian, drugi i tre{i nemaju resenja koja bi mogla imati ekonomski smisao. ]er sa ekonomske strane je neshvatijivo $ta znaii sistem cena u kome su neki elementi iracionalni, kompleksni, ili u kome su svi elementi jednaki nuli, ili .su, pak, negativni, Cene svih dobara moraju biti pozitivne, a ako neko dobro ima nultu cenu, nije od interesa za ekonomiste. Valras nije bio svestan svih ovih problema. Oni su uodeni tek tridesetih godina ovog veka, da bi ditavih osamdeset godina posle VaIrasa ameriiki ekonomisti, kasnije nobelovci, Erou (K.Arrow) i Debre (G.Debreu), i nezavisno od niih Mekenzi (L,McKenzie), dali dokaze o postojanju ravnoteZnih cena. Objavljivanje njihovih radova dalo je nov podstrek ekonomistima da rade na problemima op5te ravnoteZe, pd su dati novi dokazi o postojanju cena, ili su slabljene pretpostavke, 'odnosno uvodene nove. KoriSCena matematika u tim radovima znatno prevazilazi nivo koji je primeren jednom uvodnom tekstu o op5tdj ravnoteZi, tako da Ce ti rezultati biti izostavljeni. Drugi problern je vezan za jedinstvenost re5enja. Naime, dokazom o postojanju ravnoteZnih cena napravljen je tek prvi korak, jer re5enje ne mora .biti jedinstveno. U poglavlju 5.4. smo se uverili da vi5e re5enja moZe biti konzistentno ia 6pdtom ravnoteZom proizvodnje i razmene. To moZemo da ilustrujemo koriS(eniem funkcije vi5ka traZnje na tr2i3tu koje karakteri5e regresivna kriva ponude (s1.5.6.1.).

Slika

5.6.1.

386

Leon Valras

orciinaiu). Medutim, ne postoji jedinsfveno re5enje. S tim u vezi je i problem stabilrrosti, odnosno postupka uspostar,ljanja ravnoteZe, Pitamo s, naime, Sta ie se desiti ukoliko cena rz bilo kojih razloga odstupi od ravnoteZne cene. Da Ii tada postoje snage koje Ce je vraliti na predaSnji nivo, ili ie je odvesti u neku novu lavnote2u, ili te, pak, stalno udaljavati cenu od ravnoteZe. Problemom se eksplicitno bavio i Valras koji je s tim u vezi razvia teoriiu tra2enja ravnoteZne cene, tzv. tatonnenent (pipanje u rnraku).

Sve tri cene su ravnoteZne (rr , pz, pt) u srnislu izjednaiavarrja ponude i tra2nje. Tada je funkcija viSka traZnje jednaka nuli (sec*e

Teorija je vezana za Valrasovu viziju uspostaviianja ravnoteZe na savrieno organizovanom trZi5tu, iemu se pribliZavaju samo berze u razvijenim zemljama. Na tim trzi5tima se nalaze s jedne strane agenti 'ponude i traznje, a sa druge strane je aukcionator. Kupci i prodavci daju inicijalne ponude, aukcionator izvikuje poietnu cenu. Ako pt-rsioji vi$ak tra2nje njemu je to znak da treba da povisi cenu, i obrnuto. Stcr je vede odstupanje ponude od traZnje to Ce on pomerati cenu u veCem procentu (uskladivanje se vr5i po stopi proporcionalnoj odstupanju). Aukcionator putem poku5aja i gre5aka (pipanjem u mraku) dolazi do ravnoteZne cene. U tom postupku uskladivanja on menja postojeiu cenu ps i odreduje novu pl, rukovodeCi se sledeCim pravilom:

Pj=Pj,
n.,

&koieEj(P) =[

akojetr(n) )0 i, = max (A, pj - L), ako je Er(n) < 0

=nr*t,

nula, to znadi da cenu ne treba menjati; ako je on pozitivan, cenu treba povedati; a ako je on negativan, cenll treba smanjiti, vodeCi
raiuna-pri tome da ona ne sme da padne ispod nule. Otuda tre{e pravilo da aukcionator bira maksimaino mogucu cenu koja nije negativna. Formalno iskazano, Valrasov postupak uskladivanja se kontinueino odvija po5tujudi pravilo
dp
_ df l,trt'^\pl ^L\

gde je a mala pozitivna konstanta, Drugim reiima, ako

je vi$ak traZnje

odnosno uskladivanje cena u

prilagodavanja
obrnuto.

i ocl veliiine vi5ka

k > 0, koji

vremenu zavisi od koeficijenta slobodnom plocenom uskladuje aukcionator, traZnje, Ako je E( p) > 0, cena Ce porasti i

Medutim, vaZno je naglasiti da se stvarna razmena obavlja tek Pri tim ravnoteZnim cenama koje "poiiste" svu robu sa trZiSta. Sklapanje ugovora po neravnoteZnim cenama uticalo bi i na samu ravnoteZnu cenu. ZAto Ce svi agenti saiekati kraj aukcije i tek ie onda sklopiti ugovore po ravnoteZnoj ceni.

387 Relatiane cene

Pretpostavimo da je trenutna cena ravnoteZne cene Pz (slika 5.6.2.). Tada tra2nie u iznosu gr.

Pt
Ce

se

da je ona rriZa od aviti pozitivan viSak

o
Slika
5.6-2.

Q,

Takvo stanje ie biti signal aukcionatoru da poveda cenu. Ukoliko se radi o krivama ponude i tra2nje normalnog oblika lim n(t) -> nz, ukoliko vremenski period t -) o. Aukcionator ne mora da poznaje stvarni obiik funkcija ponude i traZnje. Dovoljno je da se pridrZava navedenih jednostavnih pravila i postepeno Ce trZi5te dovesti u ravnoteZu. Taj sluiaj odgovara jedinstvenoj i stabilnoj ravnote2i. Medutim, 5ta ie se desiti ako postof i viSestruka ravnoteZa? Videli smo vei da se ona prikazuje funkcijom viSka traZnje kclja na viSe mesta preseca ordinatu, kao Sto je sluiaj na slededem dijagramu
(st.5.6.3.).

Slika

5.6.3.

Tacke u kojima funkcija viSka tra2nje ima negativan nagib u trenutku preseka ordinate, predstavljaju stabilnu ravnoteZu, medutim u ovom slucaju samo Iokalno. Ako je, lecimo odstupanje od ravnoteZne

388

Opita raunoteia

cene pr malo, sistem Ce teZiti ravnoteZnoi ceni Pr, kao 5to prikazuju strelice na funkciji viSka tra2nje. Ako je u pitanju veie ostupanje (navise) od ove ravnoteze, proces prilagodavanja Ce se zaustaviti tek pri ceni pz. Cena pe predstavlja nestabilnu ravnoteZu, i-"t Ce najmanie bdstupanje od nie pokrenuti proces prilagodavanja iii ka ceni Pr, ili ka ceni p:. Treci stuiaj bi bio onaj pri kome postoji jedinstvena ravnoteZa, ali ie zato najmanje odstupanje od nje voditi sve vedem udaljavanju
(s1.5.6.4.).

oq
Slika
s.6.4.

Takav sluiaj smo imali kod teoreme paukove mreie kada je funkcija traznje imala veii nagib od funkcije pongde- Tai si.stem karakteriSe izrazita nestabilnost i pored toga Sto je funkcija vi5ka trainie nagnuta naniZe. RavnoteZa je rnoguCa jedino ukoliko aukcionator poznaje stvarni oblik funkcija ponude i trainje. Sada moiemo predi sa stabilnosti pojedinadnog trZi5ta na stabilnost privrede. Ukoliko u privredi postoji mehanizam koji_ automatski usklailuje mehanizam cena od neravnoteie ka ravnoteZi, i ako je on u stanju da prevede sistem iz bilo koje tadke neravnoteZe u ravnoteZu, tada sistemi poseduju globalnu stabilnost. Medutim. najieSCe sistemi poseduiu samo lokalnu stabilnost, odnosno u stanju su da apsorbuiu iamo manja odstupanja od ravnoteZe. Jasno je da globalna stabilnost ukljuiuje lokalnu stabilnost i jedinstvenost ravnoteZe, ali obrnuto ne va1i: ako je sistem cena lokalno stabilan, ne mora da bude i globaino
stabilan,

Lokalna stabilnost ravnoteie postoji kada se do nie uvek dolazi ukoliko se pode od vektora cena koji je dovoljno blizu ravnoteinom. Ako je P(t) vektor cena koji se menja sa protekom vremena t, tada je vektor ravnoteZnih cena P" Iokalno stabilan ako vaZi:

Relatiane cene

389

lim
t+co

P(

t) = P',

za dato

lP(ti - P'l < 6

gde

ie tq inicijalan

vremenski trenutak, o 6 proizvoljno mali broj.

se

Globalna stabilnost postoji ako inicijalnog vektora cena. Za globalnu stabilnost va?iz

do ravnoteie stiZe nezavisno

od

jin
t+

P(

t) = p' , zd bilo koje p(ro)

Danas razliiiti autori definiSu razliiite uslove koji obezbeduju stabilnost sistema, no ti predlozi, opet, prevazilaze tehnie ki nivo
ovog teksta.

druSfvenog aspekta najznaiajnije postojanje slobodne konkurencije na svim trZi5tima.

Na kraju recimo joS samo to da ie Valras smatrao da slobodna konkurencija predstavlja mehanizam koji sliino aukcionatoru vodi sistem u ravnoteZu putem javnog nadmetanja. Zbog toga istice da je sa