Upravljanje Zalihama - Knjiga

UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Novi Sad, 2011.
I. Beker: Upravljanje zalihama

Sadraj

1. Uvod 1
2. Modeli upravljanja zalihama 11
2.1 Stohastiki postupak 11
2.2 Deterministiki postupci 12
2.2.1 Pretpostavke za sprovoenje deterministikog postupka 13
2.2.2 Postupci 14
3. Planiranje nabavke 57
3.1 Predvianje potreba za zalihama 57
3.2 Planiranje resursa 62
3.2.1 MRP sistem Material Requirement Planning 64
3.2.2 MRP II Manufacturing Resources Planning 67
3.2.3 ERP Enterprise Resource Planning 67
4. Implementacija sistema za upravljanje zalihama 69
4.1 Preduslovi za uspenu implementaciju sistema za upravljanje
zalihama 69
4.1.1 Sistem vrednosti 70
4.1.2 Nivo informatike kulture 70
4.1.3 Kvalitet postojeih podataka 71
4.2 Mera tanosti podataka o zalihama 74
4.3 Ciklino prebrojavanje 77
5. Organizacija skladita 79
5.1 "Memorijski" sistem 80
5.2 Sistem sa fiksiranim lokacijama 81
5.3 Sistem sa zoniranjem 83
5.4 Sistem sa nasumino izabranim lokacijama 84
5.5 Kombinovani sistemi 85
5.6 Pretpostavke za uvoenje sistema 85
6. Literatura 87

1

1. UVOD

Upravljanje zalihama je esto zanemarivana poslovna aktivnost.
Uglavnom je za organizacije upravljanje zalihama bio isuvie
kompleksan problem za temeljnu, detaljnu analizu, te se povrnom
analizom dolazilo do zakljuka da je najbolje imati onoliko zaliha koliko
finansijska snaga organizacije to dozvoljava. One organizacije koje su se
potrudile da barem malo analiziraju ta znai posedovati visok nivo
zaliha, shvatile su da je previe skupo drati prevelike zalihe, te su se
skoncentrisale na problem kada naruivati i koje koliine naruivati.
Zbog mogunosti prekida proizvodnja, mnogim organizacijama je pojam
"niskog nivoa zaliha", toliko zastraujui, da nemaju hrabrosti da se
upuste ni u analizu da li je rad sa niskim nivoom zaliha uopte mogu, a
kamoli da li je profitabilniji. Visok nivo zaliha im prua sigurnost da e
proizvodnja i montaa moi da rade svoj posao i da e organizacija moi
da proizvede proizvod, koji e moi da plasira na trite. Ista pria vai i
za mnoge uslune organizacije, kojima su zalihe materijala potrebne za
pruanje tih usluga.
Moda je glavni razlog za ovakav nain miljenja (pored nedovoljnog
znanja iz ove oblasti) to to su trite i tranja uglavnom nepredvidivi i,
po pravilu, razliiti su od onog to bi bilo u skladu sa nivoom i
asortimanom zaliha u organizaciji. Dugo se pamte situacije kada je
tranja bila niska, a zalihe visoke ili kada je bila obrnuta situacija. Stoga
je problem odreivanja pravog trenutka i pravih koliina za naruivanje,
prava nona mora svakog ko (pokuava da) upravlja zalihama
(menader zaliha).
Idealna situacija bi bila kada bi potranja za nekim proizvodom bila
poznata i kada bi takoe bilo poznato vreme koje protekne od trenutka
ispostavljanja zahteva (narudbe) do trenutka isporuke. Na alost, ovo
praktino nikada nije poznato. Stoga, menaderi zaliha, u elji da se
izbore sa tom neizvesnou i da ispotuju svaku narudbu kupca,
pokuavaju da imaju na zalihama sve to misle da bi kupci mogli da
2
zatrae (iz proizvodnog programa posmatrane organizacije) i to u
dovoljnim koliinama. Meutim, ukoliko su zalihe prevelike, to moe
zahtevati prevelika finansijska sredstva (i za nabavku i za uvanje), tako
da, iako organizacija udovolji svakom kupcu i proda sve to je traeno,
navedeni trokovi mogu potpuno da anuliraju profit ili ak i da odvedu
organizaciju u gubitke.
Cilj upravljanja zalihama je da udovolji svakom zahtevu korisnika /
kupca, vodei panju pri tome da trokvi nabavke i posedovanja zaliha
budu na prihvatljivo niskom nivou, kako bi organizacija ostvarila profit
iz svog poslovanja. Pri ovome treba biti jako paljiv, poto obraanje
panje na samo jedan od ova dva meusobno suprotstavljena
kriterijuma, moe biti pogubno po poslovanje organizacije. Stoga je
potrebno izuzetno paljivo pristupiti problemu ustanovljavanja dinamike
nabavke, kao i koliine koja se pri tome nabavlja.
Svako ko se bavi zalihama stavlja naglasak na ovaj problem
kontradiktornih zahteva kriterijuma za optimiranje termina nabavke i
koliina za nabavljanje. ak i oni menaderi zaliha koji imaju preterane
koliine zaliha, svesni su da im to uzrokuje velike trokove, ali su
nevoljno pristali na to, poto su na taj nain pokuali da ublae neke
druge probleme, koje im je okruenje (okolnosti) nametnulo. Ovi
problemi uglavnom dolaze usled sledeih razloga:
Zahtevi trita: Svaka organizacija izrauje neke proizvode,
koje kupci oekuju da mogu odmah dobiti, direktno iz prodavnice,
sa police. Tipini primeri za ovakve proizvode u prehrambeni
proizvodi hleb, mleko ili dnevne novine, pa ak i belu tehniku,
elektroniku, automobile itd. U ovakvoj situaciji, proizvoai su
primorani da vre procenu potranje i da na osnovu te procene
odreuju koliinu za proizvodnju, a time i koliine potrebnih
sirovina i poluproizvoda. Ovde je oigledno kljuna sposobnost
orgnanizacije da napravi pravilnu procenu koliine i asortimana
robe koje e trite traiti.
Sigurnosne zalihe: Sigurnosne zalihe su dodatna koliina
zaliha, koje se poseduju sa ciljem da poslue kao kompenzaciju u
sluaju da doe do poveane tranje ili problema u proizvodnji ili
u isporuci narudbine ili bilo kog drugog razloga koji moe uticati
da se proizvodnja i distribucija ne odvijaju po planu. Ukoliko ne
3
bi postojali ovi elementi koji unose neizvesnost u proizvodnju,
distribuciju i prodaju, ne bi bilo ni potrebe za sigurnosnim
zalihama.
Proizvodnja minimalne isplative serije: Pri serijskom nainu
proizvodnje koji je uobiajen kod nas, ekonomska raunica diktira
veliinu serije. Ukoliko se proizvodi u manjoj seriji, reijski
trokovi po jedinici proizvoda su preveliki i u tom sluaju je cena
proizvoda tolika da ga trite nee prihvatiti. Stoga je definisan
minimalna serija, ispod koje se ne sme proizvoditi, ak i ako
trite / kupac trai manju koliinu. Ono to ne bude isporueno
kupcu, bie smeteno u skladite i ekae nekog drugog kupca.
Zalihe u transportu: Ovo su zalihe koje postoje gotovo u
svakom trenutku. Uvek postoji neko prevozno sredstvo koje je na
putu i transportuje gotove proizvode ili sirovine od, odnosno, ka
preduzeu. Nivo tih zaliha je najee diktiran veliinom
(zapreminom, nosivou...) prevoznog sredstva.
Zalihe u distributivnim centrima: Zalihe u distributivnim
centrima predstavljaju zalihe gotovih proizvoda, koji se uvaju
blizu potroaa, kako bi se to bre odgovorilo na zahtev kupaca.
Zalihe za planirane aktivnosti: Ovo je najee prekomerni
nivo zaliha koje se prave kako bi proizvoda bilo dovoljno za neki
specijalni dogaaj. Kao dobar primer moe da poslui neka
promotivna aktivnost, kada se oekuje daleko vei promet
proizvoda nego to je to uobiajeno.
Spekulativne zalihe: Ovo su zalihe koje se prave sa ciljem da se
iskoriste oekivane promene na tritu. Najee je to oekivani
skok cena usled neke nestaice ili usled nekih sezonskih
promena. elja je da se kupovinom vee koliine od uobiajene,
ostvari profit kada doe do oekivanog poveanja cena. Pri ovome
se oekuje da e taj profit biti vei od poveanih trokova uvanja
prekomernih zaliha. Primer za ovakve situacije je nafta tokom
kriznih dogaaja u nekoj od zemalja koja je veliki proizvoa
nafte.
4
Zalihe u procesu proizvodnje: Proces proizvodnje je retko kad
usklaen sa trannjom na tritu. Najee je sposobnost
proizvodnog procesa jednog proizvoda daleko iznad tranje za tim
proizvodom. ak i u okviru jednog proizvodnog procesa, razliiti
delovi tog procesa (maine) imaju razliitu proizvodnu sposobnost
i za razliita vremena zavravaju svoj deo proizvodnje. Da bi
nekako kompenzovali ove neujednaenosti, organizacije obine
pribegavaju formiranju stvaranja takozvanih bafera, to ustvari
predstavlja malo skladite izmeu dve maine.
Zalihe za kompenzaciju neadekvatnog sistema za
upravljanje zalihama: Na alost, esta je situacija da je sistem
za rukovanje i upravljanje zalihama u organizaciji, neprimeren
stvarnim potrebama. Ovo ima za posledicu da su informacije o
stanju zaliha esto netane, bilo da se radi o koliini, lokaciji ili o
nekoj vremenskoj dimenziji koja je bitna za tu vrstu zaliha. Ovo,
dalje, ima za posledicu i da su predvianja potreba, zasnovana na
tim pogrenim informacijama, takoe pogrena. Ljudi koji
sprovode naruivanje i nabavku zaliha, svesni ovih problema,
skloni su da narue vee koliine nego to je to potrebno, kao i da
zahtevaju da te zalihe stignu ranije nego to je to potrebno. ak
ni ovakve "mere predostronosti" ne garantuju da e naruene
koliine stii onda kada to proizvodnji treba, niti da e koliine
biti dovoljne. Jedina sigurna posledica ovakvog neadekvatnog
sistema za upravljanje zalihama je da zalihe nee biti
odgovarajue, to ima za posledicu ili nedovoljna koliinu sirovina
za proizvodnju i nezadovoljnog kupca (u sluaju manjih zaliha
nego to je to potrebno) ili postoje prekomerne zalihe, ije uvanje
kota mnogo vie nego to je to bilo potrebno.
Osnovni cilj svake profitabilne organizacije jeste sticanje profita, a to se
postie zahavljujui zadovoljnim kupcima, a kupac e biti zadovoljan ako
dobije proizvod kakav eli u trenutku kada to eli. Da bi drugi uslov bio
zadovoljen, organizacija mora imati pripremljene proizvode za kupca
(ako kupac oekuje da priozvod dobije odmah). Ovo, dalje, podrazumeva
da organizacija uloi novac i vreme u izradu proizvoda koje e biti
smeten u skladite, dok ga kupac ne zatrai, skladini prostor za taj
proizvod, radnike i sredstva rukovanja materijalima za odlaganje, a
kasnije i preuzimanje proizvoda sa skladita, administrativni sistem koji
e to sve dokumentovati i voditi rauna o tim podacima i dokumentima,
5
povremeno proveravati usklaenost dokumentovanog i stvarnog stanja i
mnogo drugih stvari koje zahtevaju znaajna finansijska sredstva. ak i
ako organizacija sve ovo obezbedi, opet niko ne moe da garantuje da e
svaki kupac, koji zatrai neki prozvod iz proizvodnog programa
organizacije, i dobiti traeni proizvod. Razlog za to je stohastika priroda
potranje i ogranieni resursi organizacije. Naime, ni jedna organizacija
ne moe imati neogranien nivo zaliha, tako da se uvek moe dogoditi da
u jednom trenutku, bez ikakvog oiglednog razloga, bude zatraen velik
broj istog proizvoda. Takoe, ako organizacija odlui da dri velike
koliine svog proizvoda na zalihama, kako bi udovoljila zahtevu to je
mogue veem broju kupaca, to e zahtevati ogromna finansijska
sredstva, ak toliko velika da e premaiti profit ostvaren prodajom tih
proizvoda.
Sa druge strane, ukoliko organizacija poseduje jako nizak nivo zaliha, to
moe dovesti do neostvarene prodaje i nezadovoljnog kupca. Ukoliko se
posmatra proizvodnja ili montaa, jako nizik nivo zaliha sirovina i
poluproizvoda za rad, moe dovesti do prekida proizvodnje, odnosno,
montae, poremeaj u izradi finalonog proizvoda, kanjenja u isporuci
tih proizvoda i, na kraju, opet nezadovoljnog kupca. Gledano kroz
finansije, iznos sredstava koja su uteena zahvaljujui niskom nivou
zaliha, moe biti mnogo manji od gubitka usled nerealizovane
proizvodnje / prodaje i izgubljenog kupca. Ovde treba dodati i trokove
koji se javljaju u sluaju nedovoljnih koliina materijala za proizvodnju i
montau, a to su trokovi hitne isporuke (u sluaju kanjenja sa
isporukom), a hitna isporuka je uvek znaajno skuplja od regularne
isporuke. Oigledno je da ni previsoke ni preniske zalihe nisu dobre za
poslovanje i tu se krije glavni zadatak upravljanja zalihama: obezbediti
dovoljnu koliinu zaliha za planiarno funkcionisanje proizvodnje, kao i
za ispunjenje zahteva svakog kupca, pri minimalnim trokovima.
Ovaj zadatak bi bilo relativno lako ispuniti, da nije poslednjeg uslova
minimalnih trokova. Stoga je potrebno sagledati koji se sve trokovi
javljaju tokom upravljanja zalihama i na koje sve trokove utiu
aktivnosti upravljanja zalihama. Trokovi koji utiu na trokove
upravljanja zalihama su:
Cena: Na alost, ovde se ne nalazi samo cena kupljene robe, ve
tu treba ukljuiti i trokove nabavke i trokova koje je potrebno
napraviti kako bi se kupljena roba nala u skladitu organizacije.
6
Ovi trokovi mogu obuhvatiti troak transporta, osiguranja,
raznih dozvola, trokova inspekcije, ispitivanja, sertifikata i
slino.
Troak uvanja (posedovanja) zaliha: Trokovi uvanja
zaliha se nazivaju i trokovi dranja zaliha, tako da e ovi termini
biti korieni ravnopravno u nastavku ove knjige. Posedovanje
zaliha zahteva finansijska sredstva. Visina ovih sredstava je u
direktnoj vezi sa koliinom zaliha koja se poseduje.
Trokovi naruivanja: Trokovi naruuvanje se jo nazivaju i
trokovi obnavljanja zaliha. Ovo su trokovi koje se prave
prilikom kupovine robe od dobavljaa. U sluaju da se zalihe
obezbeuju unutar organizacije (proizvodene delove nije mogue
odmah ugraditi u finalni proizvod, ve je potrebno odloiti ih u
skladite dok se ne obezbede svi ostali potrebni delovi za sledeu
radnu operaciju). Ovi trokovi, pored trokova manipulacije i
administracije, pokrivaju i trokove oko ispostavljanja naloga za
izradu tog proizvoda, kao i trokove za aktivnosti kontrole
realizacije izdatog naloga.
Troak nastao usled iscrpljivanja zaliha: U trenutku kada
kupac ispostavi zahtev za nekim proizvodom kojeg trenutno nema
na zalihama, nastaju trokovi usled aktivnosti koje inae ne bi
morale biti sprovedene. Ovo podrazumeva formiranje naloga za
neplansku izradu dodatnih koliina i praenje realizacije tog
naloga. U sluaju da kupac ne eli da eka dok organizacija hitno
napravi traeni proizvod, organizacije je izgubila priliku za
sticanje profita na tom proizvodu. Pored toga, kupac je sigurno
vrlo nezadovoljan. Koliko organizaciju "kota" nezadovoljan
kupac, jako je teko odrediti, ali je opte prihvaen stav da je to
prilino znaajan iznos novca.
Ostali trokovi: Ostali trokovi, koji se najee ne odreuju kao
direktni trokovi upravljanja zalihama, obuhvataju rad na
upravljanju aktivnostima u skladitu, provere tanosti podataka,
analize skladinog poslovanja i problema koji se javljaju,
rukovanje materijalima u skladitu i slino
7
Iz navedenog je oigledno da svaka stavka u skladitu kota organizaciju
odreen iznos novca, ali i vezuje jo vei iznos novca. Ovaj novac je
mogao biti upotrebljen na nekom drugom mestu. U trenutku kada
organizacija kupi neki materijal ili poluproizvod, mora da da odredjen
iznos novca. ak i ako kupuje uz opciju naknadnog plaanja (esto se to
dogovara da bude odloeno plaanje do 60 dana pa i vie), kad tad e
organizacija morati da da ta sredstva. Ovo dovodi organizaciju u
situacija da ima manje gotovine, a vie zaliha. Ukoliko te zalihe ne budu
brzo prevedene u finalni proizvod koje e opet brzo biti prodat na tritu
i brzo vratiti uloena finansijska sredstva (ukoliko i organizacija nije
morala da proda svoj proizvod na odloeno plaanje), te zalihe postaju
teak teret za organizaciju. Za vreme dok se prozvod ne realizuje na
tritu, organizacija ima vezana finansijska sredstva u zalihama i,
ukoliko se pojavi hitna potreba za nekim plaanjem, organizacija se
moe nai u velikim problemima. Ne retko se deava da zbog hitne
potrebe za finansijskim sredstvima, organizacije moraju da uzimaju
bankarske kredite / pozajmice, koje mogu biti jako skupe, odnosno, sa
visokim kamatama, ili moraju hitno da rasprodaju svoje zalihe, a to
znai prodaja po niim cenama, ak i ispod cene kotanja tog prozivoda,
tako da organizacija, ne samo da ostaje bez profita, ve gubi i deo
sredstava koja je uloila u izradu tog prozvoda. Iz ovog je oigledno
koliko je tesna veza izmeu upravljanja zalihama i profitabilnosti
preduzea.
Da bi proces upravljanja zliaham bio uspean, menader zaliha mora
dobro razmisliti o nekim pitanjima i dati vrlo precizan odgovor na njih.
Ta pitanja je mogue formulisati na sledei nain.
Pitanje 1: Koje zalihe i u kojim koliinama je potrebno posedovati?
Priroda radnog procesa organizacije odreuje postupak
odreivanja vrste i koliine zaliha. Za prodajnu organizaciju, to
zavisi iskljuivo od mogunosti nabavke i zahteva trita.
Za organizaciju koja se bavi sklapanjem kompunenti u finalni
prozvod, sve komponente koje ulaze u sastav finalnog prozvoda
moraju biti na zalihama i nihova koliina je u diretknoj vezi sa
planom izrade finalnog proizvoda
8
Proizvodna organizacija ima potrebu za onim zalihama koje su joj
osnava za proizvodnju finalnog proizvoda, a koliina je odreena
koliinom potrebnom za izradu jednog finalnog proizvoda,
naruenom koliinom finalnog proizvoda i procenom za
potranjom za tim prozvodom u narednom periodu.
Aktivnosti odravanja zahtevaju rezervne delove i materijale, a
asortiman i koliine su diktirane sredsvima koja su predmet
odravanja, planiranim intervencijama odravanja (i
preventivnim i naknadnim), kao i hitnim intervencijama
odravanja za koje se pretpostavlja da e u narednom periodu
morati biti sprovedene.
Zalihe potronog kancelarijskog materijala su odreene politikom
organizacije i nivoom njihovog troenja u prethonom periodu.
Na osnovu navedenog, oigledno je da razliiti tipovi zaliha, zahtevaju i
razliit pristup pri upravljanju tim zalihama. Ovo je potrebno uvek imati
na umu, poto je sasvim mogue da svi ranije navedeni kriterijumi budu
primenljivi u jednoj organizaciji, tako da se od menadera zalihama
oekuje da u potpunosti sagledava sve aspekte zaliha i vlada svim
potrebnim tehnikama za upravljanje zaliahama.
Pitanje 2: Koje zalihe i u kojim koliinama organizacija poseduje u
odreenom trenutku?
Iz isto ekonomskih razloga, najbolje bi bilo kada bi organizacija mogla
da narui samo ono to joj u posmatranom trenutku treba. Kao osnovni
preduslov za ovo, jeste poznavanja trentnog asortimana zaliha i
pripadajuih koliina. Iako je ovo potpuno jasno svakom ko upravlja
zalihama, neophodno je svaki put ponoviti da je od izuzetne vanosti
posedovanje tanih informacija o stanju zaliha. U skladinom poslovanju
svakodnevno ima toliko promena stanja, a samim tim i toliko prilika za
unjenje greaka, da je praktino neizbeno da se neka greka i uini, a
time i narui toliko potrebna tanost skladine evidencije. I u teoriji i u
praksi su se iskristalisala tri kljuna uslova za postizanje tane
skladine evidencije: jednostavan sistem, disciplina i primenjiva i
praktina tehnologija.

9
Pitanje 3: Kada i koliko pojedinog materijala / poluproizvoda naruiti?
Pod pretpostavkom da je organizacija ustanovila koji su joj materijali /
poluproizvodi potrebni i u kojim koliinama, kao i koliko toga ima na
zalihama i da je obezbedila da su joj podaci iz skladine evidencije tani,
mogue je ustanoviti sta treba naruiti i u kojim koliinama. Ovo je samo
naizgleda jednostavan proces, ustvari to i jeste jednostavan proces kada
se posmatra samo jedan konkretan element. Ali ako se uzme u obzir da u
jednom skladitu moe postojati i nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada
razliitih materijala i delova, oigledno je da ovakav obim posla ini
upravljanje zalihama izuzetno kompleksnim poslom. Uz to treba dodati i
one naizgled jednostavne "probleme", kao to su ogranienja po pitanju
veliine i tipa pakovanja, zahtevi iz plana proizvodnje koji nameu
naruivanje mnogo ranije nego to e ti delovi stvarno biti upotrebljeni
(ako se deo koristi na samom kraju proizvodnog procesa finalnog
proizvoda), neizvesnost po pitanja potrebnog vremena za pristizanje
naruenih koliina, kao i mnogi drugi faktori.
Kao to je u prethodnom paragrafu navedeno, kompleksnost upravljanja
zalihama dolazi usled izuzetno velikog broja razliitih materijala i
poluproizvoda koje je potrebno drati na zalihama. Kako bi ublaili ovaj
problem, mnoge organizacije pribegavaju raznim pomonim sredstvima.
Ukoliko je potreba za nekim elementom konstantno, mogue je zaduiti
dobavlja da brine o obnavljanju tih zaliha. Poznat je primer lanca
robnih kua Wal-mart, koji je omoguio svojim dobavljaima da vide
stanje zaliha svog prozvoda u skladitima Wal-marta i, ukoliko zakljue
da e doi do iscrpljivanja tih zaliha, poalju nove koliine bez narudbe
od strane Wal-marta. Na ovaj nain je briga oko obnavljanja zaliha
preneta na dobavljae.
U prethodnom delu ovog poglavlja, uglavnom su navoeni problemi koje
upravljanje zalihama treba da rei. Meutim, malo toga je reeno koji su
preduslovi da bi ti problemi uopte mogli biti reeni. Spomenut je jedan
od najvanijih preduslova za uspeno upravljanje zalihama, a to je
tanost podataka u informacionom sistemu skladita (bez obzira da li se
radi o raunarom podranom informacionom sistemu ili o "papirnom"
informacionom sistemu, mada je potrebno naglasiti da je teko zamisliti
dobro funkcionisanje skladinog informaconog sistema koji obrauje na
desetine hiljada stavki, a koji funkcionie samo na "papinim"
obrascima).
10
Da bi ovakav informacioni sistem funkcionisao bez nepotrenih zastoja,
neophodno je da bude ustanovljen sistem oznaavanja materijala i
delova, kako bi u svakom trenutku svaki deo na zalihama bio
jednoznano identifikova i kako se ne bi desilo da jedan deo ima dve
razliite a obe validne oznake. Ovakve greke u sistemu mogu dovesti do
prekida proizvodnje i naruivanja nove koliine, iako u skladitu postoji
potreban deo u potrebnim koliinama.
Sledea pretpostavka je da je u skladino poslovanje "ugraen" sistem
koji omoguuje jednostavnu i brzu proveru stvarnog stanja zaliha, kako
bi se izbegle dugotrajne provere stanja, pri kojima skladite ne moe
regularno da obavlja svoj osnovni posao opsluivanje proizvodnje i
prodaje.
Jedna od takoe vanih pretpostavki je jednostavnost rukovanja
materijalima u skladitu, koja zahteva da materijali bez oteenja budu
preneti i odloeni na predvieno mesto, kao i da budu izuzeti sa tog
mesta i isporueni na eljenu lokaciju (proizvodna jedinica ili mesto za
isporuku kupcu). Takoe, potrebno je da se ne gubi vreme na traenje
mesta odlaganja / preuzimanja nekog materijala. Ovo podrazumeva
dobro organizovano i obeleeno skladite.
Na kraju treba spomenuti i jedan izuzetno bitan, a esto zanemaren
preduslov: podrka rukovodstva. Ukoliko je skladino poslovanje
preputeno samo radnicima koji direktno uestvuju u tom procesu, to
najee dovodi do situacije gde je skladina funkcija zanemarena,
okrenuta svojim lokalnim kriterijumima optimizacije, a ne globalnim
kriterijuma uspenosti cele organizacije, ograniena u mogunostima za
unapreenje svog rada, a samim tim osuena na ulogu dela organizacije
koji e spreiti organizaciju u svom osnovnom cilju: razvoj i
profitabilnost

11

2. MODELI UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Kako postoje razliite vrste zaliha, tako postoje i razliiti postupci
utvrivanja potrebnog nivoa zaliha, a poto jedan postupak moe biti
primenjiv na razliite vrste zaliha, postupci utvrivanja optimalnog
nivoa zaliha su izdvojeni u posebno poglavlje.
2.1 Stohastiki postupak
Jedan od osnovnih naina utvrivanja nivoa zaliha je stohastiki
postupak. Postupak je uglavnom primenjivan za utvrivanje potreba za
zalihama repromaterijala ili poluproizvoda. Taj postupak se zasniva na
potrebama za zalihama koje su se javile u prethodnom vremenskom
periodu. Pored tog podatka, potrebno je raspolagati podacima o
planiranoj / ostvarenoj proizvodnji u tom, prethodnom periodu, kao i o
planiranoj proizvodnji u narednom periodu periodu za koji se planira
nivo zaliha. Matematiki, navedeno moe da se izrazi na sledei nain:

1
0
0
Qp
Qp
Qz
Q =
gde je: Q potrebna koliina odreene stavke zaliha
Qp0 planirana koliina krajnjeg proizvoda u prethodnom
periodu
Qz0 koliina utroenih zaliha, u prethodnom periodu,
posmatrane stavke zaliha, koja je obezbeena za
proizvodnju Qp0 jednica krajnjeg proizvoda
Qp1 planirana koliina krajnjeg proizvoda u narednom
periodu periodu za koji se odreuje potreban nivo
zaliha
12
Prednost ovog postupka je u jednostavnosti, poto sa 3 osnovne vrednosti
prua mogunost utvrivanja potrebnog nivoa zaliha posmatrane stavke.
Nedostatak je to se greke iz prethodnog perioda preslikavaju i u
naredni period. Tako, na primer, ako je u prethodnom periodu
proizvodnja pravila 10% karta, i u narednom periodu e biti
nabavljene zalihe koje e pokrivati planiranu koliinu proizvoda sa isto
toliko karta.
Iz navedenog izraza je oigledno da nikakvi trokovi nisu uzeti u
kalkulaciju, tako da nije mogue ni vriti bilo kakvu procenu moguih
trokova, odnosno uteda, koje bi bile ostvarene sa nekim drugim
planom nabavke. Navedeni postupak odreivanja nivoa zalihe se
primenjuje u sistemima u kojima nije prihvaena neophodnost
proizvodnje sa najniim moguim trokovima, sa ciljem opstanka na
tritu. Karakteristian je za ne-trine ekonomije ili za monopolistika
preduzea koja sve trokove proizvodnje mogu da ugrade u cenu svog
proizvoda, i da ipak uspeju da prodaju svu koliinu koju proizvedu.
Pored zaliha za potrebe proizvodnje, ovaj postupak se primenjuje i pri
proceni potrebnog nivoa zaliha za potrebe odravanja (zalihe rezervnih
delova i potronog materijala), to je potpuno pogreno. Osnovni razlog
zato se navedeni postupak primenjuje i u odravanju je to je za
kvalitetan postupak planiranja zaliha rezervnih delova i materijala
neophodno raspolagati ogromnom koliinom podataka i nivoom znanja
koji nije karakteristian za mnoga odravanja, bilo da se radi o naim ili
stranim preduzeima.
2.2 Deterministiki postupci
Deterministiki postupak odreivanja potrebnih veliina zaliha se
zasniva na planovima proizvodnje. Da bi ovaj postupak mogao biti
sproveden, neophodno je da postoji precizno definisan plan proizvodnje,
kao i detaljno razraene sastavnice svakog proizvoda ija se proizvodnja
planira. Ovo predstavlja najveu prepreku za iru primenu navedenog
postupka. Naime, formiranje detaljnih sastavnica i preciznih planova
proizvodnje, a zatim, na osnovu tih evidencija, formiranje preciznog
plana nabavke i zaliha, zahteva znatan napor, koji je bez primene
raunara teko primenjiv i podloan grekama.
13

2.2.1Pretpostavke za sprovoenje deterministikog
postupka
Prilikom primene deterministikog postupka, koriste se sastavnice, koje
mogu biti:
koliinska,
strukturna i
modularna.
2.2.1.1 Koliinska sastavnica
Koliinska sastavnica je najjednostavnija za formiranje i vrsta
sastavnice koja se najvie koristi prilikom odreivanja potrebnih
koliina zaliha. Kako joj naziv govori, sadri identifikaciju proizvoda na
koji se odnosi i listu elemenata (mogue je da sadri i sklopove, ukoliko
se ti sklopovi nabavljaju od kooperanata kao jedna celina, tako da se
navedeni sklopovi tretiraju kao osnovni ugradni elementi) sa
odgovarajuim koliinama.
2.2.1.2 Strukturna sastavnica
Strukturna sastavnica sadri podatke o strukturi proizvoda (proizvod
"razbijen" na sklopove, podsklopove sve do elemenata) i na kraju i same
elemente sa odgovarajuim koliinama. Ovakav nain prikaza
omoguuje naruivanje samo za odreeni sklop (sklop ija se proizvodnja
planira u narednom periodu), ali nastaju odreeni problemi ukoliko se
eli izvriti narudba za vie od jednog sklopa, ali ne i za ceo proizvod,
poto se u tom sluaju javlja vie stavki koje se odnose na isti element
(isti element ulazi u sastav razliitih sklopova sa razliitim koliinama).
Za razreenje ovakvih problema je, oigledno, neophodan raunara i
kvalitetan informacioni sistem.
2.2.1.3 Modularna sastavnica
Modularna sastavnica predstavlja poseban prikaz koliinske sastavnice,
gde je osnova za formiranje sastavnice jedan podsklop budueg
14
proizvoda, a ne ceo proizvod. Na ovaj nain se olakava posao planerima
proizvodnje i planerima materijala, ukoliko se radi o sloenom
proizvodu, koji se mora proizvoditi sklop po sklop. Takoe, posao
planiranja materijala i proizvodnje je uz pomo ove sastavnice olakan,
ako se radi o proizvodnji sklopa koji ulazi u sastav vie razliitih
(slinih) proizvoda.
2.2.1.4 Pregled upotrebe
esto se, tokom obavljanja poslova upravljanja zaliha i planiranja
proizvodnje, ukazuje potreba za jednim specifinim izvetajem, koji se
formira na osnovu sastavnica. Taj izvetaj se naziva Pregled upotrebe i
sadri navedene sve krajnje proizvode preduzea, u iji sastav ulazi
posmatrani deo. Oigledna je korist od ovog izvetaja: prilikom
planiranja proizvodnje vie razliitih proizvoda, u odreenim koliinama,
lako se dobija potrebna koliina posmatranog dela, koja je potrebna da bi
se planirana koliina posmatranih proizvoda proizvela. Zahvaljujui
ovom izvetaju, omoguene su nabavke vee koliine istog dela
(omogueno je dobijanje znaajnijeg popusta na cenu), a ujedno je i
smanjen broj poruivanja (snieni su trokovi naruivanja).
2.2.2Postupci
Deterministiki modeli upravljanja zalihama su se razvijali u dva
osnovna pravca:
klasini i
dinamiki modeli.
2.2.2.1 Klasini modeli upravljanja zalihama
Klasini modeli nabavke se zasnivaju na vrednosti ekonomske koliine
nabavke (EKN), koju je mogue dobiti odreivanjem vrednosti koja
predstavlja optimum po pitanju dva kontradiktorna zahteva:
to vea koliina nabavke, poto vea koliina znai nia cena po
jedinici nabavljene robe, kao i nii trokovi transporta i utovara /
istovara po jedinici kupljene robe i
15
to manja koliina nabavke, poto manja koliina nabavke znai i
manja novana sredstva potrebna za realizaciju nabavke, kao i
nii trokovi skladitenja i kamata na angaovana sredstva.
Klasini modeli nabavke se, uglavnom, oslanjaju na Andlerovu formulu,
koja je u upotrebi jo od 1929. godine. Izraz i nain odreivanja
Andlerove formule je dat u prilogu ovog poglavlja.
Tokom vremena, klasini modeli su se razvijali u dva pravca. Prvi
pravac je podrazumevao naruivanje (obnavljanje) zaliha u unapred
odreenim vremenskim intervalima (npr. jednom meseno), dok je drugi
postupak podrazumevao utvrivanje potrebe za naruivanjem zaliha
nakon svake promene stanja, to u sutini predstavlja kontinualnu
proveru potreba obnavljanja zaliha. Na osnovu ove razlike su ova dva
postupka i dobila nazive:
periodini sistem ili P sistem i
kontinualni sistem ili Q sistem.
2.2.2.1.1 P Sistem upravljanja zalihama
Karakteristika periodinog ili P-sistema je da se provera stanja zaliha
vri sa unapred odreenim vremenskim razmacima (npr. jednom u toku
mesec dana ili ak konkretnije 25. u mesecu). Ovaj vremenski period ne
mora da bude u funkciji kalendara, ve moe biti, i najee jeste, u
funkciji brzine troenja zaliha i optimalne (ekonomski isplative) koliine
za nabavku. Dakle, da bi ovaj sistem funkcionisao sa maksimalnim
ekonomskim efektima, neophodno je odrediti te dve vrednosti (koliinu
za nabavku i trenutak provere nabavke).
U sluaju izvesnosti, odnosno kada su sve veliine poznate i nisu
podlone promenljivosti usled nekih sluajnih procesa, ciklus nabavke i
troenja se odvija na sledei nain. Razmatranje je najbolje zapoeti
pretpostavkom da su zalihe posmatranog materijala pune, odnosno, da
se na zalihama nalazi maksimalno dozvoljena (jo uvek ekonomski
isplativa) koliina materijala. Proces proizvodnje postepeno troi te
zalihe i intenzitet tog troenja je mogue utvrditi na osnovu plana
proizvodnje ili uvidom u skladinu dokumentaciju. Poto se radi o
izvesnosti, tano je poznata koliina materijala koja e biti utroena za
16
(opet tano poznato) vreme koje protekne od trenutka naruivanja do
trenutka prispea materijala u skladite.
Koliina koja se naruuje je EKN ekonomski najisplativija koliina za
nabavku, a izraunava se po sledeem obrascu:

z
s Nc
Tn P 2
Sz Nc
Tn P 200
EKN

=
gde je: P planirana godinja potreba za materijalom / delovima,
Tn trokovi jedne nabavke,
Nc nabavna cena,
Sz stopa trokova dranja zaliha, izraena u % (vrednost
izmeu 0 i 100),
sz stopa trokova dranja zaliha (vrednost izmeu 0 i 1).
Nain odreivanje izraza za EKN je dat na kraju ovog poglavlja. U
trenutku naruivanja na zalihama postoji dovoljna koliina delova za
neometanu proizvodnju. Nakon odreenog (poznatog) vremena,
naruena koliina stie u skladite i popunjava zalihe, koje su u tom
trenutku potpuno iscrpljene, odnosno, pale su na vrednost nula.
Prisitigle koliine popunjavaju zalihe i proizvodnja se nastavlja bez
prekida. Nakon unapred utvrenog vremena, vri se naruivanje novih
koliina i ciklus se ponavlja. Ove cikline promene stanja su prikazane
na narednoj slici.
Na dijagramu je uoljivo nekoliko karakteristinih vrednosti: trenutak
naruivanja, naruena koliina, maksimalne zalihe, vreme prispea
naruenih koliina i vreme izmeu dve narudbine. Postupak
odreivanja tih veliina je dat u nastavku.
Za odreivanje trenutka naruivanja, potrebno je znati dve veliine:
vreme za koje se oekuje da e naruena koliina stii i intenzitet
troenja naruenih delova. Vreme za koje e naruena koliina delova
stii u skladite, mogue je odrediti ili na osnovu prethodnih iskustava
sa konkretnim dobavljaem ili je mogue tu veliinu definisati u ugovoru
sa dobavljaem. Ranije je napomenuto da je za odreivanje EKN
potrebno znati P - godinju potrebu za posmatranim delom, odnosno,
intenzitet troenja tog dela. Kada su poznate ove vrednosti, mogue je
odrediti koliinu robe koja e biti na zalihama u trenutku naruivanja:
17
P t q
p n
=
gde je: qn koliina delova na skladitu u trenutku naruivanja,
tp vreme prispea naruene koliine,
P planirana godinja potreba za materijalom / delovima.
Prilikom odreivanja ove veliine, potrebno je samo obratiti panju da su
obe vrednosti izraene u istim vremenskim jedinicama (npr. vreme
prispea je x dana, a potrebe su y komada dnevno!).

Slika 2.1 Periodini sistem u uslovime izvesnosti
Poto je naruena koliina jednaka EKN, a koliina na zalihama u
trenutku naruivanja je upravo odreena, mogue je odrediti
maksimalni nivo zaliha za posmatrane delove:
EKN q q
n max
+ =
Takoe, poto su poznate veliine EKN i P, mogue je odrediti i vreme
izmeu dve narudbine:
18

P
EKN
t
n
=
Poto se ukupni trokovi nabavke i posedovanja zaliha, relativno sporo
menjaju oko vrednosti EKN (ovo je mogue videti na dijagramu koji je
prikazan prilikom odreivanja vrednosti EKN), u praksi je mogue
vrednost perioda izmeu dva naruivanja podesiti tako da se trenuci
naruivanja uklope sa nekim drugim obavezama ili sa pogodnim
kalendarskim veliinama. Na primer, ako je izraunato vreme izmeu
dve nabavke 27,34 dana, preporuljivo je zaokruiti tu vrednost na
mesec dana, to e doprineti mnogo lakem planiranju i kontrolisanju
procesa nabavke. Pri ovome, ukupni trokovi naruivanja i posedovanja
zaliha rastu za jako malu vrednost, tako da se ne pravi nikakva ozbiljna
teta. Takoe, pomeranje trenutka naruivanja utie na to da se nee
naruiti koliina koja je identina EKN, ve koliina koja se potroi
tokom usvojenog vremenskog perioda izmeu dva naruivanja.
Dobro podeen sistem upravljanja zalihama obezbeuje da se vreme
prispea zaliha u skladite i vreme iscrpljivanja zaliha poklope, odnosno,
proizvodnju nije potrebno prekidati.
Ovo je idealizovani sluaj, poto u stvarnosti retko kada moe da se
rauna da nee doi do nekih neoekivanih dogaaja koji e odloiti
trenutak prispee naruenih koliina u skladite. U tom sluaju se radi o
upravljanju zalihama u uslovima neizvesnosti.
Upravljanje zalihama u uslovima neizvesnosti je neuporedivo sloeniji
proces, poto se u obzir moraju uzeti promene kojima nije mogue
upravljati, niti ih je mogue predvideti. Jedino to je mogue, to je
prikupljanje podataka o promenama u prethodnom periodu i upotrebom
statistikih metoda podesiti aktivnosti upravljanja zalihama tako da se
postigne odgovarajua vrednost verovatnoe da nee doi do prekida
proizvodnje.
Za razliku od upravljanja zalihama u uslovima izvesnosti, u ovom
sluaju potronja materijala sa zaliha nije konstantna, ve se menja u
vremenu. Sledea razlika se ogleda u neizvesnosti u pogledu trenutka
kada e naruena koliina materijala stii u skladite. Ukoliko je
trenutak prispea odloen za neko vreme, na zalihama mora postojati
odreena koliina materijala koja e obezbediti neprekinutu proizvodnju
19
do trenutka prispea naruenih koliina u skladite. Koliina materijala
na zalihama koja predstavlja razliku izmeu
potrebne koliine materijala za neprekinutu proizvodnju do
oekivanog trenutka prispea naruenih koliina i
potrebne koliine materijala za neprekinutu proizvodnju do kraja
vremenskog intervala kanjenja koji je izabran na osnovu
unapred odreenog nivoa verovatnoe.
Drugim reima, ukoliko onaj ko je odgovoran za upravljanje zalihama
odredi da svojom politikom eli da dozvoli da se u samo 1. sluaju od 50
ciklusa naruivanja, dogodi da se proizvodnja mora prekinuti zbog
iscrpljivanja zaliha, morae nivo sigurnosnih zaliha odrediti tako da one
"pokrivaju" proizvodnju sa verovatnoem od (50-1)/50, odnosno, 98%.
Ova veliina se u zapadnoj literaturi (englesko govorno podruje) naziva
Cycle Service Level (CSL), to bi u nekom slobodnom prevodu moglo da
glasi "Nivo usluge koji se prua korisniku" ili "Nivo usluge koja se prua
uzimajui u obzir ceo ciklus naruivanja". Nain odreivanja koliine
koja se naruuje u zavisnosti od izabrane vrednosti CSL je dat na kraju
ovog poglavlja.
Na narednoj slici je prikazana promena stanja zaliha u sluaju
neizvesnosti. Prvi detalj koji se uoava je diskretna promena stanja
zaliha i to promena za razliite koliine. Sledea razlika je da je koliina
koja se naruuje promenljiva. I trea razlika je da je vreme prispea
naruenih koliina u skladite isto promenljiva veliina.
Proces promene nivoa zaliha u sluaju neizvesnosti se odvija na sledei
nain. I u ovom sluaju e razmatranje biti zapoeto pod pretpostavkom
da je nivo zaliha maksimalan (zbir zaliha na skladitu i naruenih
koliina je jednak maksimalnim zalihama), odnosno, razmatranje se
zapoinje u trenutku kada je izvrena narudbina novih koliina. Proces
proizvodnje troi zalihe sa skladita i kada nivo zaliha na skladitu
dostigne nivo sigurnosnih zaliha, oekuje se prispee naruenih koliina
u skladite. Kako je vreme prispea sluajna veliina, mogue je da e
naruena koliina stii malo kasnije, to e imati za posledicu troenje
sigurnosnih zaliha. Ako je nivo sigurnosnih zaliha dobro odreen,
naruene koliine e stii u skladite pre nego se sigurnosne zalihe
potroe. Nakon pristizanja naruenih koliina u skladite, nivo zaliha
raste i proces proizvodnje se nastavlja. Nakon isteka unapred utvrenog
20
vremena, utvruje se stvarno stanje zaliha na skladitu i naruuje se
koliina koja e nivo zaliha podii na vrednost maksimalnih zaliha i
ciklus se ponavlja.
Kao i kod promene zaliha u uslovima izvesnosti, i ovde postoje iste
karakteristine take, uz jednu novu: nivo signalnih zaliha.
Za odreivanje nivoa signalnih zaliha, potrebno je posedovati podatke o
potranji za posmatranim delom i o vremenima pristizanja naruenih
koliina. Na osnovu tih podataka, mogue je odrediti teorijske zakone
raspodela po kojima se ponaaju potranja za delom i vreme pristizanja
naruenih koliina.

Slika 2.2 Periodini sistem u uslovime neizvesnosti
Sledei korak je donoenje odluke o nivou usluge (CSL) koji se eli
pruiti kupcima. Zatim je potrebno izraunati koliko vremena iznosi
kanjenje porudbine koje se eli "pokriti" sigurnosnim zalihama,
uzimajui u obzir usvojenu verovatnou CSL, odnosno, koliko iznosi
poveanje tranje za posmatranim delom, koje se eli "pokriti" tim
sigurnosnim zalihama. uzimajui u obzir ove veliine, mogue je odrediti
nivo sigurnosnih zaliha koji e, sa usvojenom verovatnoom, zadovoljiti
potranju za navedenim delom, do prispea naredne narudbine.
21
Ukoliko se ustanovi da se vreme prispea naruenih koliina i promene u
potranji posmatranog dela, vladaju po normalnom zakonu raspodele
(to je est sluaj), postupak se sprovodi na sledei nain.
Ako se ustanovi da se vreme prispea naruenih koliina vlada u skladu
sa normalnim zakonom raspodele N(m1; 1), a potranja za tim delom,
takoe po normalnom zakonu raspodele N(m2; 2) i ukoliko je usvojeno
CSL=0,98, tada je potrebno, uz upotrebu Laplasovih tablica odrediti
koliko iznosi kanjenje naruenih koliina, koje se oekuje sa
verovatnoom manjom ili jednakom od 0,98, odnosno, koliko iznosi
poveanje potranje koje se oekuje sa jednakom verovatnoom.
( ) ( ) 06 , 2 48 , 0 5 , 0 98 , 0 z = =
Maksimalno kanjenje isporuke, koje se oekuje sa verovatnoom od 0,98
iznosi

1 ki ki
z t =
i za to vreme e se javiti tranja za tim delom od

ki ki
t P q =
to predstavlja iznos sigurnosnih zaliha, ukoliko je samo vreme isporuke
neizvesno.
Ukoliko je potranja neizvesna, tada se moe izraunati koliko komada
posmatranog proizvoda treba dodatno obezbediti da bi se sa
verovatnoom od 0,98 zadovoljila tranja.
Poto se radi o normalnoj raspodeli, vrednost standardizovane sluajne
promenljive z e biti ista kao i u prethodnom primeru, 2,06 i tada je
vrednost sigurnosnih zaliha jednaka
n z q
2 ti
=
gde je:qti oekivano poveanje tranje tokom perioda do pristizanja
narudbine, sa verovatnoom od 0,98
2 standardna devijacija potranje
22
n odnos oekivanog vremena prispea delova i perioda za
koji je ustanovljen teorijski zakon raspodele potranje
(npr., ako je ustanovljeno da je nedeljna tranja N(m2;
2), a vreme prispea 3 nedelje, tada je maksimalno
odstupanje stvarne potranje od oekivane vrednosti
jednako proizvodu nedeljnog oekivanog odstupanja i 3
Ukoliko je samo potranja neizvesna, tada e ova vrednost predstavljati
nivo sigurnosnih zaliha.
Meutim, ako su i vreme pristizanja narudbine i potranja promenljivi,
tada se raunica malo komplikuje.
Prvi korak koje je u tom sluaju potrebno uiniti, jeste svoenje svih
veliina na istu jedinicu, a to je najbolje uraditi tako to e se oekivano
kanjenje isporuke (vreme), prevesti u koliinu proizvoda za kojima e se
javiti potreba u tom periodu. Dakle, potrebno je vremensku jedinicu
prevesti u koliinsku. Ukoliko se zna oekivana tranja (intenzitet
tranje), to se jednostavno sprovodi mnoenjem oekivane tranje u
jedinici vremena sa parametrima normalne raspodele, po kojoj se ponaa
vreme isporuke, tako da prvobitna normalna raspodela N(m1; 1),
postaje N(Pm1; P1). U sluaju da se dve meusobno nezavisne pojave
ponaaju po normalnom zakonu raspodele, rezultujua standardna
devijacija se moe izraunati po sledeem izrazu

2
b
2
a
+ =
tako da je nivo sigurnosnih zaliha u sluaju promenljivosti i roka
prispea narudbine i potranje, jednak:

2
2
2
1
2 2
b
2
a
P 06 , 2 z z q + = + = =
Ukoliko je godinja potreba za posmatranim proizvodom P = 5200
komada godinje, standardna devijacija kanjenja isporuke 1 = 1
nedelja, a standardna devijacija potranje 2 = 17 komada, tada je
potrebno da sigurnosne zalihe iznose
20 7 , 19 17 1 100 06 , 2 q
2 2
= + = komada
23
U prethodnom izraunavanju, bilo je potrebno prevesti godinju
potranju u nedeljnju potranju (5200 komada godinje = 100 komada
nedeljno), kako bi jedinice za vreme potranje i standardne devijacije
isporuke bile jednake.
U sluaju da se delovi ne nabavljaju na tritu, ve se izrauju u
sopstvenoj radionici i ako intenzitet izraivanja delova nije "beskonaan"
(neuporedivo vei od intenziteta troenja tih delova), tada se situacija
malo menja, kao to je prikazano na sledeoj slici.

Slika 2.3 Periodini sistem u uslovima izvesnosti, ako se delovi proizvode
Proseni nivo zaliha je, i dalje, jednak polovini maksimalnog nivoa
zaliha H, a tu vrednost je mogue izraunati iz sledeih odnosa
( )
1 r 1 1 r
T P P T P T P H = =
gde je P intenzitet potronje (potreba za godinu dana),
Pr intenzitet proizvodnje, a
T1 - vreme koje je potrebno da se proizvede naruena koliina
delova.
Trajanje proizvodnje je mogue izraunati na osnovu poznate veliine
porudbine i poznatog intenziteta proizvodnje
24

r
1
P
EKN
T =
tako da se sada moe izraunati
( )
= =
r r
r
P
P
1 EKN
P
EKN
P P H

N Z
r
N Z z
T
Z
P
S NC
P
P
1 EKN T
Z
P
S NC Z T +
= + =
Ako se ova formula uporedi sa formulom za ukupne trokove nabavke i
uvanja zaliha, moe se ustanoviti da je jedina razlika u koeficijentu

r
P
P
1
koji je uvek manji od jedinice, tako da je oigledno da je troak nabavke i
uvanja zaliha, u sluuju sopstvene proizvodnje potrebnih delova, nii,
nego u sluaju da se ti delovi nabavljaju na tritu. Pre nego se donese
zakljuak kako je uvek bolje sve potrebne delove proizvoditi, potrebno je
izvriti i dodatne analize, koje e obuhvatiti i troak posedovanja i
uvanja zaliha u tzv. baferima (meufaznim skladitima skladitima
izmeu dva dela prozvodnog procesa, odnosno, izmeu dve maine, iji
intenziteti proizvodnje nisu priblini).
Sa druge strane, postoji jedna dodatna pogodnost ovakvog naina
"nabavke" potrebnih delova. Naime, u sluaju da se potrebni delovi
prozvode u sopstvenoj radionici, nije potrebno ekati da cela
"porudbina" bude isporuena da bi se delovi poeli koristiti u sledeoj
fazi proizvodnje, ve je mogue odmah, po zavretku prozvodnje prvog
dela, taj deo upotrebiti u daljoj proizvodnji. Na ovaj nain se znaajno
skrauje vreme od "narudbe" do isporuke, a to dovodi do snienja nivoa
sigurnosnih zaliha.
Promena nivoa zaliha u sluaju upravljanja zalihama po periodinom
sistemu, a u sluaju neizvesnosti, prikazan je na slici 2.4.
25

Slika 2.4 Periodini sistem u uslovima neizvesnosti,
ako se delovi proizvode
2.2.2.1.2 Q Sistem upravljanja zalihama
Za kontinualni sistem, ili skraeno Q-sistem. je karakteristino da se
provera nivoa zaliha vri kontinualno, odnosno, nakon svake promene
stanja zaliha.
U praksi se mogu pronai dva razliita postupka. Jedan je kada se na
kraju radnog dana proverava koje je sve stavke sa skladita potrebno
ponovo naruiti, a drugi je kada se nakon svakog izuzimanja vri
provera za posmatranu stavku. Ovo je, nekada, bio sistem koji je bilo
prilino naporno odravati u funkciji, ali je pojavom raunara ceo
postupak u mnogome olakan.
26
Nakon svakog realizovanog trebovanja, odnosno nakon svakog izdavanja
odreene koliine neke stavke sa skladita, vri se poreenje stvarnog
nivoa zalihe na skladitu, sa signalnim nivoom zaliha za tu stavku,
odnosno, da li preostala koliina te stavke moe da zadovolji predvienu
potrebu (potranju) u, za tu stavku, definisanom vremenskom periodu
vremenu potrebnom za prispee naruenih koliina. Stvarni nivo zaliha
se ustanovljava na osnovu stanja na zalihama, otvorenih naloga za
nabavku i rezervisanih koliina, odnosno:

R NN S SN
Z K Z Z + =
gde je:
ZSN - stvarni nivo zaliha,
ZS - zalihe koje se nalaze u skladitu,
KNN - koliina posmatrane stavke zaliha koja je naruena od
proizvoaa, ali jo nije stigla u skladite i
ZR - rezervisana koliina zaliha, odnosno, zalihe koje se jo
uvek nalaze u skladitu, ali je neko ve iskazao potrebu
za tom koliinom.
Ukoliko je nivo zaliha ispod nivoa signalnih zaliha, vri se poruivanje
nove koliine tog materijala, a koliina koja se poruuje je jednaka EKN
(ukoliko neki drugi kriterijumi ne zahtevaju drugu veliinu).
U sluaju izvesnosti, postupak upravljanja zalihama po ovom sistemu je
sledei. Kada zalihe opadnu na odreenu meru (signalne zalihe),
potrebno je otpoeti sa procesom naruivanja novih koliina materijala, a
ako se to ne uini, preti opasnost da e proizvodnja morati da se
zaustavi, poto e se iscrpeti zalihe, a nove koliine nee stii u skladite.
Veliina signalnih zaliha se odreuje preko sledeeg izraza:

p p s
t N N =
gde je: Ns nivo signalnih zaliha
27
Np koliina koje se tokom proizvodnje utroi u jedinici
vremena
tp broj jedinica vremena koje proteknu od trenutka
naruivanja do trenutka prispea u skladite.
Ukoliko se na vreme otpone sa naruivanjem potrebnih zaliha, i taj
proces se zavri u planiranom roku, moe se smatrati da je tada stanje
zaliha jednako zbiru dve veliine: koliine koja se nalazi u skladitu i
koliine koja je naruena, odnosno nalazi se na putu od dobavljaa do
skladita i ta veliina predstavlja stvarno stanje zaliha i ona je na
narednoj slici oznaena isprekidanom linijom. U trenutku kada
prozvodnja iscrpi sve zalihe, naruena koliina tog materijala stie u
skladite i proizvodnja moe da se nastavi bez prekida.
Kao i kod predhodnog sistema, oigledno je da je ovo idealizovani sluaj i
da, u praksi, takva situacija nije realna. Stoga je potrebno razmatrati
postupke upravljanja zalihama u sluaju neizvesnosti, odnosno, u
sluaju kada potrebe proizvodnje, odnosno troenje zaliha nije
konstantna veliina i kada vreme prispea naruenih koliina u
skladite, takoe nije konstantna veliina.
U sluaju neizvesnosti, potrebno je utvrditi nivo sigurnosnih zaliha, koji
e amortizovati ubrzanu potronju zaliha ili kanjenje isporuke
naruenih koliina, koji mogu biti posledica nekih sluajnih procesa. Kao
i kod prethodnog sluaja, veliina sigurnosnih zaliha se odreuje uz
pomo statistikog aparata, odnosno preko verovatnoe i ranije
definisane vrednosti CSL.
Postupak upravljanja zalihama se odvija na sledei nain. Opet je
mogue pretpostaviti da je naruivanje upravo izvreno. Proizvodnja
troi zalihe sa neujednaenim intenzitetom, a nakon svakog smanjenja
koliina zaliha u skladitu, vri se provera da li je nivo zaliha pao na
nivo (ili ispod tog nivoa) signalnih zaliha. Ukoliko jeste, vri se
naruivanje nove koliine materijala. Koliina koja se naruuje je
jednaka EKN. Nakon naruivanja, proizvodnja nastavlja da troi zalihe i
u trenutku kada zalihe padnu na nivo sigurnosnih zaliha, oekuje se da
e stii naruena koliina. Ukoliko se desi neto nepredvieno, isporuka
naruenih koliina e kasniti, a proizvodnja e poeti sa troenjem
sigurnosnih zaliha. Pre nego proizvodnja potroi sigurnosne zalihe,
28
trebalo bi da pristignu naruene koliine. Koliko esto e se deavati da
isporuka toliko kasni da je usled toga potrebno zaustaviti proizvodnju,
zavisi od veliine CSL.

Slika 2.5 Kontinualni sistem pri izvesnosti
Postojanje sigurnosnih zaliha se odraava na ukupne trokove
zaliha.Ukupni trokovi predstavljaju sumu trokova dranja operativnih
zaliha, trokova naruivanja i trokova dranja sigurnosnih zaliha i oni
se raunaju na sledei nain:

N Z z
T
Z
P
S NC Z T + =
gde je:
Z - prosean nivo zaliha na skladitu, koji se odreuje
pomou sledeeg izraza

L sgr
min max
z
2
EKN
Z
2
EKN
2
Z Z
Z + = + =
+
=
29
Zmax- maksimalni nivo zaliha na skladitu, (EKN + sigurnosne
zalihe)
Zmin- minimalni nivo zaliha na skladitu, (sigurnosne zalihe)
Zsgr - sigurnosne zalihe
NC - nabavna cena
SZ - stopa trokova dranja zaliha
P - godinja potreba za zalihama
Z - koliina koja se porui tokom jedne porudbine (EKN)
TN - troak naruivanja
z - standardizovana sluajna promenjiva dobijena na
osnovu CSL-a
L - standardna devijacija potrebe (potranje)
Za Q-sistem upravljanja zalihama je karakteristino da se uvek vri
naruivanje jednake koliine materijala EKN, bez obzira za koliko su
zalihe manje od nivoa signalnih zaliha.
2.2.2.2 Modeli upravljanja zalihama ukoliko postoji koliinski
popust
Kada dobavljai nude popust na nabavljenu koliinu, potrebno je dobro
razmisliti da li se uputati u takav vid utede. esto se deava da se
uteda u direktnim trokovima (nabavna cena) jako brzo izgubi i
pretvori u gubitak kroz porast indirektnih trokova (trokovi
posedovanja zaliha). Stoga je potrebno precizno odrediti trokove koji e
nastati sve dok se nabavljene koliine robe ne potroe.
U praksi su se iskristalisala tri najee primenjivana modela popusta
na koliinu:
popust na sve kupljene jedinice proizvoda
popust samo na proizvode iznad odreene koliine i
specijalni modeli.
30

Slika 2.6 Kontinualni sistem pri neizvesnosti

Slika 2.7 Kontinualni sistem, pri izvesnosti,
u sluaju proizvodnje delova
31

Slika 2.7 Kontinualni sistem, pri neizvesnosti,
u sluaju proizvodnje delova
2.2.2.2.1 Popust na sve kupljene jedinice proizvoda
Popust na sve kupljene jedinice proizvoda podrazumeva da postoji
granina vrednost x (koliine), koja predstavlja prelomnu taku za cenu
posmatranog prozvoda. Drugim reima, ukoliko kupac kupi koliinu robe
koja je vea od x, cena e biti sniena za neku vrednost.
Poto se ovim postupkom naruava jedna od osnovnih pretpostavki za
primenu Andlerove formule konstantna cena proizvoda, postupak
odreivanja optimalne koliine za nabavku se uslonjava. Naime, u
ovom sluaju je potrebno za svaku cenu odrediti optimalnu koliinu za
nabavku, a zatim uz potovanje ogranienja za vaenje odreene cene,
izabrati onu koliinu koja rezultuje u najmanjim ukupnim trokovima.
Ukoliko su granine vrednosti vaenja pojedine cene takve, da optimalna
koliina za nabavku pri nekoj ceni nije u oblasti vaenja te cene,
potrebno je izraunati ukupne trokove za graninu vrednost, odnosno,
za poetak ili kraj vaenja te cene.
32
Ovaj model e biti ilustrovan jednim primerom.
Termoizolacioni paneli od mineralnih vlakana kotaju 15 za 1 m2.
Jedna graevinska firma ugrauje 12000 m2 takvih panela u toku jedne
godine. Procenjeni trokovi jedne porudbine iznose 76 , a trokovi
dranja zaliha su procenjeni da iznose 25 % vrednosti uskladitene robe
u toku jedne godine.
U cilju olakanog transporta i manipulacije izolacionim panelima,
proizvoa je otpoeo pakovanje panela iskljuivo na palete u kojima se
nalazi 30 m
2
panela
Analizom sopstvenih trokova, proizvoa panela je ustanovio da ima
puno sitnih porudbina koje imaju znaajnog uticaja na visoke reijske
trokove. elei da stimulie svoje kupce da naruuju vee koliine
panela, proizvoa je otpoeo sa odobravanjem koliinskog rabata i to:
a) za kupovinu 1000 m
2
panela i vie, cena po 1 m
2
iznosi 14 ,
b) za kupovinu 2000 m
2
2
iznosi 13 i
c) za kupovinu 10000 m
2
2
iznosi 12 .
Pod pretpostavkom da nema neizvesnosti po pitanju koliine (potrebe za
panelima), kao ni kanjenja u isporuci, odrediti:
optimalnu koliinu za nabavku i
trokove dranja tih zaliha.

690 42 , 697
25 0 , 15
76 12000 200
Sz Nc
Tn P 200
EKN
15
=

=
750 86 , 749
25 0 , 14
76 12000 200
Sz Nc
Tn P 200
EKN
14
=

=
780 16 , 778
25 0 , 13
76 12000 200
Sz Nc
Tn P 200
EKN
13
=

=
33
810 94 , 809
25 0 , 12
76 12000 200
Sz Nc
Tn P 200
EKN
12
=

=
Na osnovu dobijenih vrednosti, mogue je zakljuiti da se samo kod prve
cene, optimalna koliina za nabavku nalazi u opsegu gde ta cena vai.
Kod svih ostalih sluajeva, optimalna cena je ispod koliine za koju ta
cena vai. Ovo namee obavezu da se za cene sa popustom trokovi
moraju raunati za granine vrednosti koliina, odnosno, za koliine od
kojih poinje da vai konkretna cena.
Nc
100
Sz
2
EKN
Nc P Tn
EKN
P
Tns + + =
49 , 182615 15
100
25
2
690
15 12000 76
690
12000
Tns
15
= + + =
71 , 170749 14
100
25
2
1020
14 12000 76
1020
12000
Tns
14
= + + =
80 , 159755 13
100
25
2
2010
13 12000 76
2010
12000
Tns
13
= + + =
20 , 159128 12
100
25
2
10020
12 12000 76
10020
12000
Tns
12
= + + =
Na slici 2.8 su prikazane sve etiri krive, koje predstavljaju ukupne
trokove nabavke i posedovanja zaliha pri odreenoj ceni. Podebljanom
linijom su obeleeni trokovi u zavisnosti od koliine koja se nabavlja,
odnosno, popusta koji se ostvaruje.
Na osnovu izraunatih vrednosti, a i sa slike je oigledno da su ukupni
trokovi pri cenama 12 i 13 priblini, te je u ovom primeru
preporuljivo opredeliti se za nabavku 2010 m2, kako se ne bi vezivala
prevelika novana sredstva u zalihama, a takoe se u tom sluaju ne
javlja potreba za velikim skladinim prostorom.
34
145000,00
150000,00
155000,00
160000,00
165000,00
170000,00
175000,00
180000,00
185000,00
190000,00
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000 12000
15 E
14 E
13 E
12 E
Sve

Slika 2.8
2.2.2.2.2 Popust samo na proizvode iznad odreene koliine
Iz prethodnog primera, odnosno sa slike 2.8, mogue je uoiti kako se
naglo menja cena usled popusta. Ovaj pad cene ne predstavlja nita
drugo nego smanjen profit prodavca. Stoga prodavci nerado primenjuju
taj model (mada je izraunavanje vrednosti za njega jednostavnije), nego
koriste model koji nudi popust samo za proizvode iznad odredjene
granice, dok proizvode ispod te granice nude po neumanjenoj ceni. I ovaj
model e biti ilustrovan na istom primeru.
Ukoliko prodavac ne eli da se odrekne velikog dela svog profita, moe
odobriti popust, ali samo na koliine koje prelaze neku odreenu
granicu:
a) za kupovinu preko q1=1020 m
2
panela, cena po 1 m
2
iznosi 14 ,
b) za kupovinu preko q2=2010 m
2
panela, cena po 1 m
2
iznosi 13
i
c) za kupovinu preko q3=10020 m
2
panela, cena po 1 m
2
iznosi 12
.
35
Ranije je odreeno da za koliine manje od 1020, EKN iznosi 697,42,
odnosno 690 komada. U sluaju da se eli iskoristiti popust koji prodavac
daje za koliine preko 1020 komada, prvo je potrebno odrediti izraz po
kojem se ponaaju trokovi nabavke i skladitenja proizvoda

1 1 1 q
Nc
100
Sz
2
KN
Nc P Tn
KN
P
Tns + + =

( ) ( )
( )
+
+ + + =
2
Nc q KN
2
Nc q
100
Sz

Nc q KN Nc q
KN
P
Tn
KN
P
Tns
2 1 1 1
2 1 1 1 2 q

( ) ( ) ( )
( ) ( )

+

+
+
+ + + + =
2
Nc q KN
2
Nc q q
2
Nc q
100
Sz

Nc q KN Nc q q Nc q
KN
P
Tn
KN
P
Tns
3 2 2 1 2 1 1
3 2 2 1 2 1 1 3 q

( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )

+

+

+
+
+ + + + + =
2
Nc q KN
2
Nc q q
2
Nc q q
2
Nc q
100
Sz

Nc q KN Nc q q Nc q q Nc q
KN
P
Tn
KN
P
Tns
4 3 3 2 3 2 1 2 1 1
4 3 3 2 3 2 1 2 1 1 4 q

Ove funkcije su ucrtane u dijagram prikazan na slici 2.9. Sa slike se vidi
da se minimalni trokovi postiu prilikom naruivanja koliina koje su
neto manje od 5000 (tana vrednost je 4800 i pri toj koliini
naruivanja, postiu se minimalni trokovi od 171943,75 ).
36
120000,00
130000,00
140000,00
150000,00
160000,00
170000,00
180000,00
190000,00
200000,00
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000 12000
15 E
14 E
13 E
12 E
Sve

Slika 2.9
2.2.2.2.3 Specijalni modeli.
Iako su prethodna dva modela najee primenjivani, u praksi se mogu
pronai i neki specijalni modeli koji su prilagoeni nekim specijalnim
situacijama. Tako je mogue pronai model koji vri optimizaciju
trokova po prevoznom sredstvu.
Sa dijagrama prikazanom na slici 2.10, mogue je uoiti kako trokovi
trokovi konstantno rastu proporcionalno sa popunjenou prevoznog
sredstva. Kada je prodavac kupcu naplatio troak prevoza, tada od
prodajne cene proizvoda oduzima vrednost prevoza (umanjuje cenu) i
ostale koliine proizvoda prodaje po toj nioj ceni. Kada je celo jedno
prevozno sredstvo napunjeno i poinje da se popunjava drugo prevozno
sredstvo, cena za te proizvode je ponovo vea, sve dok se ne "pokriju"
trokovi prevoza tog drugog prevoznog sredstva i nakon toga se opet
umanjuje cena proizvoda (oduzimanjem dela cene koji je predvien za
transportne trokove).
Ovakve probleme je teko matematikim alatima optimizirati i u takvim
situacijama se najee koriste simulacije, koje daju optimalnu koliinu
37
za naruivanje prostim izraunavanjem svih moguih opcija i
pronalaenjem one sa najniim trokovima.
0
0,5
1
1,5
2
2,5
3
3,5
0 0,5 1 1,5 2 2,5 3

Slika 2.10
2.2.2.3 Dinamiki modeli upravljanja zalihama
Koriste se u sluajevima kada potrebe nisu konstantne, nego imaju neke
oscilacije (sezonske promene) ili se pak ponaaju po nekom rastuem
trendu, ali su ipak poznate.
Primena ove grupe modela nabavke zahteva
definisanje vremenskog perioda za koji se vri planiranje
nabavke,
podelu tog vremenskog perioda na odreeni broj jednakih
vremenskih intervala i
proveru stanja zaliha i naruivanje iskljuivo na poetku
definisanog intervala, kojih ima n u posmatranom definisanom
vremenskom periodu.
38
Odreivanje veliina nabavke se zasniva na istom uslovu kao i klasini
modeli nabavke: minimalni ukupni trokovi nabavke i dranja zaliha
Iako su poznate potrebne koliine za posmatrani period i pojedine
intervale, nije uputno uzimati u obzir svaku promenu stanje zaliha,
poto bi to u mnogome komplikovalo izraunavanje trokova, ve se
uvodi pretpostavka da se sva potrebna koliina za jedan interval,
isporuuje na poetku tog intervala, a trokovi posedovanja zaliha se
raunaju za nivo zaliha koji se ustanovi na kraju svakog intervala.
Postupak odreivanja veliine nabavke, u ovakvim sluajevima, je
iterativni postupak:
prva iteracija obuhvata samo prvi vremenski interval,
svaka sledea iteracija obuhvata po jedan novi vremenski
interval.
U dinamike modele spadaju
Wagner Whitin postupak,
WagelmansHoeselKolen postupak,
Minimalni jedinini trokovi nabavke i skladitenja,
Postupak uravnoteenja trokova i
Postupak "deo puta vremenski interval".

2.2.2.3.1 Wagner Whitin (WW) postupak upravljanja zalihama
Wagner Whitin (WW) postupak upravljanja zalihama je bio prvi
postupak koji je odredio optimalno reenje nabavke u uslovima poznate
ali promenljive tranje.
Postupak definie optimalnu politiku nabavke kojom se postiu
minimalni ukupni trokovi nabavke i skladitenja potrebnih proizvoda.
Za primenu ovog postupka, neophodno je definisati:
vremenski period za koji se zahteva planiranje nabavke,
broj vremenskih intervala na koje se deli planski period (najee
se usvaja da su ovi intervali jednaki, ali to ne mora da bude sluaj
da bi ovaj postupak bio primenjen),
39
trokove transporta,
trokove nabavke i
trokove skladitenja.
Poto se postupak sastoji od niza iteracija kojima se odreuju ukupni
trokovi za razliite planove nabavljanja zaliha, nakon odreivanja
potrebnih inicijalnih veliina, postupak se odvija na sledei nain. Uvek
se kree od osnovnog plana da se za svaki vremenski interval vri
posebna nabavka. Sledei korak je pretpostavka da bi ukupni trokovi
bili manji ukoliko bi se vrila nabavka za prvi i drugi period zajedno.
Ukoliko se ta pretpostavka pokae kao ispravna, pravi se novi plan,
nakon kojeg sledi nova pretpostavka da e ukupni trokovi biti nii
ukoliko se vri nabavka za prva tri vremenska intervala. Ovaj postupak
ukrupnjavanja nabavke se vri sve dok se ne doe do sluaja da
poveanjem koliine za naruivanje ne doe do porasta ukupnih
trokova, odnosno do sluaja da su trokovi ovakvog naruivanja vii od
trokova koji bi se napravili ako bi se formirala nova nabavka za sledei
vremenski period. Npr. poredi se da li je ekonomski isplativije nabaviti
potrebne koliine za tri vremenska perioda ili samo za prva dva perioda,
a za trei period formirati novu nabavku. Na ovaj nain je odreena
veliina prve nabavke. Sada se postupak ponavlja od poetka za drugu
nabavku, odnosno za one vremenske intervale koji nisu obuhvaeni
prvom nabavkom. Ceo postupak se zavrava kada se odrede veliine za
sve nabavke koje treba da obezbede zalihe za ceo planski period.
Efekat koji se postie ovim postupkom, kao i logika koja se krije iza ovog
postupka, u potpunosti odgovara postupku uravnoteenja trokova (koji
je opisan u nastavku ovog teksta). U osnovi, nova nabavka se formira
kada trokovi dranja zaliha za naredni period, pravaziu trokove
naruivanja.
U nastavku e biti detaljnije prikazan ceo postupak.
Na poetku e biti uvedena jedna pretpostavka, radi lakeg raunanja.
Ta pretpostavka se odnosi na vreme potrebno da naruene koliine budu
dopremljene u skladite i usvojie se da je to vreme zanemarljivo malo,
praktino da je jednako nuli.
Trokova nabavke i skladitenje ja mogue izraziti kao zbir trokova koji
nastaju kao posledica procesa nabavke, skladitenja i, normalno,
40
nabavne cene robe koja se kupuje. Pri ovome, potrebno je definisati kako
se odreuju pojedini trokovi.
Trokovi koji nastaju kao posledica sprovoenja postupka nabavke,
javljaju se ukoliko postoji nabavka, a ako je ustanovljeno da u
odreenom intervalu nije potrebno vriti nabavku, tada tih trokova
nema. Stoga e trokovi nabavke biti izraeni kao
Tn
gde uzima vrednosti 1 ili 0, u zavisnosti da li se sprovodi nabavka ili
ne.
Troak robe koja se nabavlja se jednostavno izraunava mnoenjem
koliine za nabavku i nabavne cene te robe:
Nc Q
N

Poslednji troak koji je potrebno odrediti, predstavlja troak posedovanja
zaliha. Kao i kod prethodnih modela, taj troak e biti odreen kao
proizvod koliine uskladitene robe, nabavne cene uskladitene robe i
odgovarajueg, empirijski utvrenog koeficijenta. Koliinu uskladitene
robe je mogue odrediti kao zbir postojee koliine i nabavljene koliine,
umanjen za potranju u tom periodu. Poto je mogue da intervali ne
budu jednaki, tada je mogue i da empirijski koeficijent ima razliite
vrednosti za razliito trajanje pojedinih intervala. Imajui ovo u vidu,
trokove posedovanja zaliha je mogue izraziti kao

zi Pi i Ni
s Nc ) Q Q Q ( +
gde je QNi koliina koju treba nabaviti u i-tom intervalu,
Qi koliina koja se nalazi na zalihama na poetku i-tog intervala
QPi koliina za kojom se javlja potreba u i-tom intervalu
Kada su ove vrednosti odreene, moguje e napisati ceo izraz za trokove
nabavke i skladitenja robe:
( )
z Pi i Ni N
c Nc Q Q Q Nc Q Tn Tns + + + =
41
Poto je cilj pronai takav plan nabavke koji e imati ukupne trokove
nabavke i skladitenja minimalne na celom periodu za koji se vri
optimizacija trokova, to je mogue izraziti kao:
( ) ( )
zi Pi i Ni Ni i
n .. 1 i
min
c Nc Q Q Q Nc Q Tn min Tns + + + =
=

Kako je potranja u posmatranom periodu poznata i, pod pretpostavkom
da je nabavna cena nepromenljiva, ukupna vrednost nabavljene robe za
posmatrani period e biti poznata i konstantna, to znai da ova vrednost
ne utie na optimalni plan nabavke, tako da je mogue ovu vrednost
zanemariti tokom procesa pronalaenja optimuma. Tada prethodni izraz
postaje:
( ) ( )
=
+ + =
n .. 1 i
zi Pi i Ni i min
c Nc Q Q Q Tn min Tns
Navedeni postupak e biti prikazan kroz jedan primer.
Jedno preduzee eli da napravi plan nabavke 3540 komada jednog
poluproizvoda (koji ulazi uz sastav njihovog proizvoda) kojim bi svelo
trokove nabavke i dranja zaliha na minimum. Plan se odnosi na
naredna dva meseca, koji su izdeljeni u nedelje (priblino 9 nedelja) i
definisane su potrebe proizvodnje po svakoj nedelji.
Nedelja Potrebna koliina Q
1. 300
2. 420
3. 500
4. 280
5. 400
6. 560
7. 250
8. 450
9. 380
Fiksni trokovi jedne nabavke iznose Cn = 1800 , a trokovi posedovanja
zaliha iznose cz = 1,6 po komadu za jednu nedelju. Zbog jednostavnijeg
raunanja, bie zanemareno vreme isporuke.
42
Prva pretpostavka je da e se vriti nabavka za svaku nedelju posebno.
Pretpostavka je da se na poetku nedelje izvrena nabavka i da se na
zalihama nalazi svih 300 poluproizvoda, a na kraju nedelje 0 komada.
Radi jednostavnijeg raunanja, pretpostavie se da se zalihe, potrene za
odreeni interval, troe trenutno, na poetku odreenog intervala, tako
da te zalihe nee doprinositi trokovima posedovanja zaliha, ve samo
one koje u skladitu provedu celu nedelju. Mogue je, takoe,
pretpostaviti de se delovi troe kontinualno, te da e proseno vreme
skladitenja svakog komada biti nedelje, ali to donekle komplikuje
izraunavanje, a minimalno utie na optimalno reenje. U tom sluaju
trokovi iznose:
- za prvu nedelju:
( )
z 1 P 1 1 N 1 1
c Nc Q Q Q Tn Tns + + =
( ) 6 , 1 300 0 300 1800 1 Tns
1
+ + =
1800 Tns
1
=
- za drugu nedelju:
( )
z 2 P 2 2 N 2 2
( ) 6 , 1 420 0 420 1800 1 Tns
2
+ + =
1800 Tns
2
=
Odnosno, kada se izraunaju sve vrednosti, mogue je ustanoviti da se u
svakom intervalu javljaju samo trokovi nabavke od 1800 (poto vai
pretpostavka da se delovi nabavljaju i odmah troe na poetku
posmatranog intervala, dakle ne nalaze se na zalihama u magacinu, te
ne stvaraju nikakve trokove skladitenja).
Ovo je inicijalni plan nabavke, koji preduzee kota ukupno 16200 .
Sada se pokuava poboljati ovaj plan nabavkom potrebnih
poluproizvoda za prve dve nedelje.
Ukoliko se na poetku prve nedelje nabave potrebne koliine i za drugu
nedelju, tada e te koliine (koliine potrebne za drugu nedelju),
43
proseno, biti na zalihama 1 nedelju (celu prvu nedelju). Trokovi
nabavke i dranja zalihe za prve dve nedelje iznose:
( )
z 2 1 P 1 2 1 N 2 2 1

( ) ( ) 6 , 1 420 420 0 6 , 1 300 0 720 1800 1 Tns
2 1
+ + + + =

2472 0 672 1800 Tns
2 1
= + + =

Ukoliko se ovo uporedi sa trokovima nabavke za prve dve nedelje u
prvobitnom planu, oigledno je da se na ovaj nain ostvaruju nii
trokovi. Poto su objedinjavanjem dve nabavke dobijeni nii trokovi,
moe se pretpostaviti da e se objedinjavanjem tri nabavke, dobiti,
takoe nii trokovi. Pored ove varijante, izvorni oblik Wagner
Whitinovog postupka u obzir uzima i jo dve varijante: (1) da se prvom
nabavkom obuhvate prva i druga nedelja, a drugom nabavkom samo
trea i (2) da se prvom nabavkom obuhvati samo prva nedelja, a drugom
nabavkom druga i trea nedelja. Oigledno je da se ovakvim nainom
razmiljanja raunanje trokova za vie nedelja jako komplikuje, stoga
se ovde nudi pojednostavljen nain raunanja trokova.
Oigledno je da e uvek biti povoljniji nain nabavljanja ako su trokovi
dranja zaliha nii od trokova jednog naruivanja, odnosno, potrebno je
odrediti koliko nedelja treba objediniti jednom nabavkom da bi ukupni
trokovi te nabavke bili priblini dvostukim trokovima jednog
naruivanja (u ovom sluaju 3600 ). Najee se optimalna koliina
nalazi na prvoj veoj vrednosti od dvostrukih trokova naruivanja, ali
ovo nije pravlo, poto to u mnogome zavisi od odnosa trokova
naruivanja i dranja zaliha.
Nabavkom potrebnih koliina i za treu nedelju, trokovi postaju:
( )
z 3 1 P 1 3 1 N 3 3 1

( )
( ) ( ) 6 , 1 500 500 0 6 , 1 420 920 0
6 , 1 300 0 1220 1800 1 Tns
3 1
+ + + +
+ + + =

4072 0 800 1472 1800 Tns
3 1
= + + + =

44
Posto su dobijeni trokovi prevazili dvostruke trokove naruivanja,
pretpostavka (nije konano reenje!) je da e prva nabavka objediniti
potrebe za prve tri nedelje. Sada se postupak ponavlja sa sledeom
nabavkom koja poinje sa potrebama za etvrtu nedelju.
( )
z 4 P 4 4 N 4 4
( ) 1800 6 , 1 280 0 280 1800 1 Tns
4
= + + =
( )
z 5 4 P 4 5 4 N 4 5 4

( ) ( ) 2440 6 , 1 400 400 0 6 , 1 280 0 680 1800 1 Tns
5 4
= + + + + =

( )
z 6 4 P 4 6 4 N 4 6 4

( ) ( )
( ) 4232 0 896 1536 1800 6 , 1 560 560 0
6 , 1 400 960 0 6 , 1 280 0 1240 1800 1 Tns
6 4
= + + + = + +
+ + + + + =

Ovde trokovi prevazilaze dvostruke trokove naruivanja i nova
pretpostavka je da e druga nabavka objediniti potrebe za 4., 5., i 6.
nedelju. Sledi odreivanje veliine tree nabavke.
( )
z 7 P 7 7 N 7 7
( ) 1800 6 , 1 250 0 250 1800 1 Tns
7
= + + =
( )
z 8 7 P 7 8 7 N 7 8 7

( ) ( ) 2520 6 , 1 450 450 0 6 , 1 250 0 700 1800 1 Tns
8 7
= + + + + =

( )
z 9 7 P 7 9 7 N 7 9 7

( ) ( )
( ) 3736 0 608 1328 1800 6 , 1 380 380 0
6 , 1 450 830 0 6 , 1 250 0 1080 1800 1 Tns
9 7
= + + + = + +
+ + + + + =

I ovde se ovaj postupak zavrava. Ukupni trokovi ove tri nabavke
iznose 12040 . Sada sledi provera da li neke promene mogu da smanje
ukupne trokove naruivanja i dranja zaliha. Mogue je pretpostaviti
da se uveavanjem prve nabavke za potrebe za etvrtu nedelju mogu
45
smanjiti ukupni trokovi ili dodavanje drugoj nabavci potreba za sedmu
nedelju. Meutim, u ovom sluaju se to pokazalo kao pogreno (itaocu
se ostavlja da sam to i proveri), tako da optimalno reenje daju
pretpostavljene tri nabavke (to naredna tabela i dokazuje u devetoj
nedelji, odnosno odgovarajuoj koloni, su prikazani ukupni trokovi za
razliine varijante i vidi se da ukupni trokovi jesu najnii za ove tri
nabavke).
Nedelje 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Potrebne
kolicine 300 420 500 280 400 560 250 450 380

Nabavka
1 1800 2472 4072 5416 7976 12456 14856 19896 24760
2 1800 2440 4232 5432 8312 11352
3 1800 2520 3736
= 12040
2.2.2.3.2 WagelmansHoeselKolen (WHK) postupak
WagelmansHoeselKolen (WHK) postupak koristi identinu logiku kao
i WW postupak, uz jednu razliku: postupak se sprovodi od poslednjeg
intervala prema sadanjem trenutku, dok je WW postupak polazio od
sadanjeg trenutka i postepeno dodavao intervale dok se nije stiglo do
posledenjeg intervala.
Kao i WW postupak, WHK postupak daje optimalno reenje, tako da se,
sa aspekta tanosti, ne moe govoriti koji je postupak bolji. Meutim, sa
aspekta koliine raunanja, odnosno, potrebne raunarske snage, WHK
postupak je efikasniji. Naime, WHK postupak zahteva Nlog(N)
izraunavanja, gde je N broj intervala za koji se raunaju optimalne
koliine za naruivanje (WW postupak zahteva N
2
izraunavanja da bi
se dobilo optimalno reenje).
Kao i kod WW postupka, cilj je ostvariti takav plan nabavke, koji e dati
minimalne trokove nabavke i skladitenja, odnosno
( )

= =

+ =
T .. 1 t t .. 1 i
zt Pi Ni t min
c Nc Q Q Tn min Tns
46
pri emu uvek moraju biti zadovoljeni uslovi
0 Q Q
Pi Ni
> i
i {0,1}
Poto je:
( ) ( )

= = = =
=

T .. 1 t t .. 1 i
Pi Ni zt
T .. 1 t t .. 1 i
zt Pi Ni
Q Q c Nc c Nc Q Q
( )

= = = = = =
=
T .. 1 t t .. 1 i
Pi zt
T .. 1 t t .. 1 i
Ni zt
T .. 1 t t .. 1 i
Pi Ni zt
Q c Nc Q c Nc Q Q c Nc

= = = = = = = =
=
T .. 1 t t .. 1 i
Pi zt
t .. 1 i
zi
T .. 1 t
Nt
T .. 1 t t .. 1 i
Pi zt
T .. 1 t t .. 1 i
Ni zt
Q c Nc c Nc Q Q c Nc Q c Nc

= = = = = = =

=
T .. 1 t t .. 1 i
Pi zt
t .. 1 i
zi Nt
T .. 1 t t .. 1 i
Pi zt
t .. 1 i
zi
T .. 1 t
Nt
Q c Nc c Nc Q Q c Nc c Nc Q

Ukoliko se uvede smena

=
=
T .. t i
zi
c Nc f
poetni izraz postaje
( )
+ =

= = = t .. 1 i
Pi
T .. 1 t T .. 1 t
zt Nt t t min
Q c Nc Q f Tn min Tns
Poto izraz

=

t .. 1 i
Pi zt
Q c Nc

predstavlja konstantu (za dati sluaj), on ne moe da utie na optimalno
reenje, te ga je mogue eliminisati iz postupka optimizacije, tako da
konani izraz postaje
47
( )
+ =

= = T .. t i
Ni t
T .. 1 t
t min
Q f Tn min Tns
Ako se ovaj izraz iskoristi da se napie izraz za trokove nabavke i
skladitenja u obliku rekurzivne formule

+ + =
=
+ <= <
s
1 s .. t j
Ni t
1 T s t
t
Tns Q f Tn min Tns
odnosno, trokovi nabavke i skladitenja se raunaju unazad, pri emu
se ukupni trokovi raunaju kao zbir trokova nabavke, trokova dranja
zaliha i trokova naraivanja i posedovanja zaliha koji e biti napravljeni
tokom naredne nabavke (Tnss). Pri ovome se podrazumeva da su
trokovi naruivanja i posedovanja zaliha nakon perioda za koji se vri
optimizacija jednaki nuli, odnosno
0 Tns
1 T
=
+

Ako bi se sada ovakav postupak sproveo od poslednjeg do prvog
intervala, dobio bi se identian rezultat kao i kod WW postupka, u
pogledu broja izraunavanja, odnosno, ovaj postupak bi zahtevao takoe
T
2
izraunavanja. Meutim, postoji preica, koja omoguuje da se do
optimalnog reenja doe nakon T logT izrauvanja. U nastavku e biti
opisana ta preica.
Za definisanje daljeg postupka, potrebno je uvesti definiciju efikasnog
perioda. Kako e kasnije biti pokazano, efikasan period predstavlja onaj
period u kojem je mogue izvriti nabavku, a da ukupni trokovi
nabavke i skladitenja budu minimalni. Ukoliko se nabavka izvri u
periodu koji nije efikasan, nije mogue ostvariti minimalne trokove
nabavke i skladitenja.
Na slici 2.11 je prikazan grafiki postupak odreivanja efikasnog perioda
i minimalnih trokova. Praktino, efikasni periodi se odreuju na osnovu
toga to se nalaze na donjoj konveksnoj envelopi (obvojnici), koja
predstavlja izlomljenu liniju koja spaja koordinatni poetak i taku koja
predstavlja maksimalnu ukupnu tranju u posmatranom periodu. Pri
48
ovome, ta izlomljena linija stalno poveava svoj nagib i izmeu nje i
apcise ne moe da se nae ni jedna taka / nabavka.

Slika 2.11 Optimalni trokovi nabavke i skladitenja,
kao funkcija ukupnih potreba, pri izraunavanju unazad
Na osnovu dijagrama prikazanog na slici 2.11 mogue je uoiti da se
efikasni periodi nalaze na pravama koje imaju najmanji nagib, te je ovo
mogue iskoristiti za odreivanje efikasnih perioda. Poto svaka taka
na dijagramu predstavlja par vrednosti (QNi; Tnsi), nagib prave koja
prolazi kroz dve take (npr. "k" i "l"), mogue je odrediti pomou izraza

1 Nl 1 Nk Nk
l k
Q ... Q Q
Tns Tns
+
+ + +

Pod pretpostavkom da su odreeni efikasni periodi i da je st optimalna
vrednost za s u izrazu za ukupne trokove nabavke i skladitenje,
odnosno, to je sledei efikasni period u kojem e biti izvrena nabavka,
49
nakon perioda t. Poto nagib donje konveksne envelope raste kako se
kree udesno (u pravcu porasta ukupnih potreba), tada e vrednost st
biti jednaka najmanjem efikasnom periodu k, tako da je

t
T .. t j
zj
1 Nl 1 Nk Nk
l k
f c Nc
Q ... Q Q
Tns Tns
= >
+ + +
=
+

Ovo ustvari znai da je st krajnja leva taka perioda poslednjeg
segmenta (gledano sleva nadesno), iji je nagib vei od ft. Kada je st
poznato, mogue je odrediti Tnst.
Kada su sva navedena zapaanja obavljena, mogue je definisati
postupak odreivanja optimalnog plana nabavke.
Prvo se posmatra poslednji interval i na osnovu toga se definiu
inicijalne vrednosti za sprovoenje postupka:
s=T (posmatra se poslednji interval)
TnsT+1=0 (trokovi nabavke i skladitenja u periodu "iza
horizonta posmatranja" su jednaki nuli)
zatim se raunaju trokovi nabavke i skladitenja u posmatranom
(poslednjem) intevalu

NT z 1 T NT z T
Q c Nc Tn Tns Q c Nc Tn Tns + = + + =
+

Sledei korak je posmatraje prethodnih intervala (jedan po jedan), gde je
potrebno pronai najmanje "k" za koje vai
( )
z
1 Nl 1 Nk Nk
l k
c Nc 1 t T
Q ... Q Q
Tns Tns
+ <
+ + +
+

Kada se pronae interval "k" za koji je ispunjen prethodni uslov,
odreuju se trokovi nabavke i skladitenja po identinom izrazu, kao i
za poslednji interval
( )
k
1 k .. t i
Nk z t
Tns Q c Nc 1 t T Tn Tns + + + =
=

50
i prelazi se na prethodni interval, sve dok se ne doe do prvog intervala,
ime je postupak zavren.
Primena ovog postupka e biti prikazana na jednom primeru.
Za poznati prozvod, ustanovljena je oekivana tranja u narednih 5
perioda (nedelja). Trokovi nabavke iznose Tn = 100 . Trokovi uvanja
zaliha za svaku nedelju iznose Nccz= 1 po komadu. Oekivana tranja
po nedeljama iznosi 10, 60, 15, 150 i 110.
Za poslednju nedelju (t=5) trokovi iznose
210 110 1 100 Q c Nc Tn Tns
5 N z 5
= + = + =
Sada se posmatra prethodni interval (4). Po izrazu
( )
z
1 Nl 1 Nk Nk
l k
c Nc 1 t T
Q ... Q Q
Tns Tns
+ <
+ + +
+

odreuje se
( ) 2 1 1 4 5 91 , 1
110
210
Q
Tns Tns
5 N
6 5
= + < = =

Poto je zadovoljena nejednakost, to znai da e nabavka biti izvrena i u
4. nedelji. Trokovi e iznositi
( ) 610 210 300 100 210 150 1 1 4 5 100 Tns
4
= + + = + + + =
Prelazi se na treu nedelju.
( ) 3 1 1 3 5 67 , 2
150
210 610
Q
Tns Tns
4 N
5 4
= + < =

Poto je opet zadovoljena nejednakost, to znai da e nabavka (po
trenutno vaeem planu) biti izvrena i u 3. nedelji. Trokovi e iznositi
( ) 755 610 45 100 610 15 1 1 3 5 100 Tns
3
= + + = + + + =
Prelazi se na drugu nedelju.
51
( ) 4 1 1 2 5 67 , 9
15
610 755
Q
Tns Tns
3 N
4 3
= + > =

Poto nejednakost nije zadovoljena, to znai da nabavka nee biti
izvrena u 2. nedelji, ve e koliina za drugu nedelju morati biti
nabavljena u okviru neke druge (prethodne) nabavke. Trokovi bi u
sluaju nabvke u drugoj nedelji iznosili
( ) ( ) 1010 610 300 100 610 15 60 1 1 2 5 100 Tns
2
= + + = + + + + =
Sada se razmatra prva nedelja.
( ) 5 1 1 1 5 33 , 5
15 60
610 1010
Q
Tns Tns
2 N
4 2
= + > =
+

Dakle, u prvoj nedelji ne bi trebalo izvriti nabavku, ali poto ne postoji
zaliha na skladitu, a potreba za proizvodom postoji, nabavka u prvoj
nedelji je iznuena. Ukupni trokovi nabavke i skladitenja e iznositi
( ) ( ) 1135 610 425 100 610 15 60 10 1 1 1 5 100 Tns
1
= + + = + + + + + =
I ovo predstavlja konano reenje, odnosno, najnii nivo trokova
nabavke i skladitenja i ti trokovi se ostvaruju ako se nabavke izvre u
1, 4 i 5 nedelji.
2.2.2.3.3 Minimalni jedinini trokovi nabavke i skladitenja
(Least Unit Cost)
Ovaj postupak se takoe zasniva na Andlerovoj formuli. Izraunavanje
trokova nabavke i skladitenja po jedinici kupljene robe. Ukupni
trokovi nabavke, koji iznose:
=
+ =
j
1 i
i i z n ns
Q t C C C
dele se sa definisanim potrebama u narednim intervalima, koji iznose:
52
=
=
j
1 i
i n
Q Q
U prethodnim izrazima su koriene sledee oznake:
Cns ukupni trokovi nabavke i skladitenja
Cn trokovi naruivanja
Cz trokovi posedovanja zaliha
ti vreme koje zalihe provedu na skladitu (od nabavke do upotrebe u
proizvodnom procesu),
Qi koliina potrebna za i-tu nedelju
Qn koliina za celu nabavku
Odnosno, izraz kojim se odreuju jedinini trokovi nabavke i
skladitenja glasi:
=
=
+
=
j
1 i
i
j
1 i
i i z n
n 1
Q
Q t C C
C
Postupak je iterativni i sprovodi se na sledei nain. Prvo se pretpostavi
da se najnii jedinini trokovi nabavke i posedovanja zaliha postiu ako
se nabavi potrebna koliina za prvu nedelju prozvodnje. Nakon
izraunavanja tih jedininih trokova, sledi pretpostavka da e se nii
jedinini trokovi dobiti naruivanjem potreba za prve dve nedelje.
Ukoliko se dobiju nii trokovi, pretpostavi se da e se jo nii trokovi
dobiti dodavanje potrebnih koliina i za sledeu nedelju. Ukoliko se
dobiju vii trokovi, prethodni plan (nabavka prethodne koliine) daje
najnie jedinine trokove i donosi se odluka da se nabavi ta koliina.
U delu teksta koji se odnosi na zadatke, ovim postupkom je uraen isti
primer koji je korien i za Vagner Vitinov postupak.
53
4.4.2.3.2.3 Postupak uravnoteenja trokova (Cost Balancing
Method)
Postupak uravnoteenje trokova se zasniva na istoj ideji kao i postupak
za odreivanje EKN, odnosno, produava se vremenski period za koji se
vri jedna nabavka, sve dok se trokovi dranja tih zaliha ne izjednae
sa trokovima nabavljanja (naruivanja).
Dakle, postupak se sastoji u sledeem:
pretpostavi se da e nabavka obuhvatiti samo prvu nedelju i
odrede se trokovi dranja samo tih zaliha,
dobijeni trokovi se uporede sa trokom naruivanja,
ukoliko su dobijeni trokovi dranja zaliha nii od trokova
naruivanja, toj nabavci se dodaju koliine koje su potrebne za
sledeu nedelju,
sada se ponovo izraunaju trokovi dranja zaliha, za ovu novu
koliinu,
ponovo se uporede trokovi dranja zaliha sa trokovima
naruivanja,
postupak se ponavlja sve dok se trokovi dranja zaliha ne
izjednae sa trokovima naruivanja.
Ovde se javlja problem kada trokovi dranja zaliha za mali iznos novca
premauju trokove naruivanja. Postupak u tom sluaju preporuuje
da se prihvati ona koliina za nabavku koja daje nie trokove dranja
zaliha od trokova naruivanja. Ovo moe da bude preporuka koja, kao
krajnji efekat, daje trokove naruivanja i dranja zaliha vie od
optimalne vrednosti.
I za ovaj postupak je dat primer u delu teksta koji se odnosi na zadatke.
Postupak je primenjen na isti primer koji je korien i za prethodna dva
postupka.

54
4.4.2.3.2.4 Postupak "deo puta vremenski interval" (Part Period
Algorithm)
Postupak deo puta vremenski interval je zasnovan na istim principima
kao i prethodni postupci, ali su polazne osnove drugaije. Prvi korak
ovog postupka se svodi na odreivanje odnosa fiksnih trokova nabavke i
trokova dranja jednog komada tokom jednog vremenskog perioda (npr.
tokom jedne nedelje). Dobijeni odnos predstavlja koliinu delova, ije
skladitenje ostvaruje isti troak koliko kota i jedan postupak
naruivanja, odnosno, na ovaj nain se dobija maksimalna, za nabavku
ekonomski isplativa, koliina delova intervala. Na osnovu ove jedinice
mere je ovaj postupak i dobio naziv. Sledei korak je odreivanje
trokova dranja zaliha (u jedinicama delovi interval) za svaki interval
posebno i zatim kumulativno, sve dok se ne dobije vrednost koja je
najblia (najblia manja vrednost) ranije dobijenom odnosu.
I za ovaj postupak je dat primer u delu teksta koji se odnosi na zadatke.
Postupak je primenjen na isti primer koji je korien i za prethodna dva
postupka.

4.4.2.3.3 Just In Time
Just In Time (JIT) nija samo sistem nabavke, ve je to kompletna
filozofija proizvodnje, koja ak ne moe da egzistira samo u jednom
preduzeu, ve moraju i svi kooperanti i dobavljai tog preduzea da se
vladaju po toj filozofiji, da bi ona bila primenjiva. Ovo je razlog zato je
ta filozofija zaivela samo u Japanu, gde je i nastala i donekle u nekim
preduzeima u razvijenim ekonomijama.
Pretpostavke za uvoenje ovog sistema su:
kontinuirano i direktno snabdevanje od strane malog broja
pouzdanih dobavljaa,
proizvodnja malih serija,
potpuno usklaeni kapaciteti u proizvodnom procesu,
autonomne radne grupe i univerzalno obueni radnici,
55
nesmetani protok predmeta rada standardnog (visokog) kvaliteta
i
dnevni operativni plan, zasnovan na planiranom obimu zavrne
faze rada.
U praksi su se iskristalisale dve varijante JIT sistema:
sistem sinhronizovane proizvodnje i
kanban sistem.

4.4.2.3.3.1 Sistem sinhronizovane proizvodnje
Sistem sinhronizovane proizvodnje podrazumeva stabilne ugovorne
odnose izmeu proizvoaa i dobavljaa (to su uglavnom dugoroni
ugovori, npr. 3 i vie godina), gde dobavljai doivljavaju konani
proizvod kao svoj proizvod (to u sutini i jeste) i ponaaju se u skladu sa
tim, odnosno, ulau maksimalan napor da konani proizvod bude na
tritu u planiranom terminu sa projektovnim kvalitetom. Nije potrebno
napomenuti da kanjenje dobavljaa sa isporukom ne dolazi u obzir,
poto se time remeti ceo proizvodni lanac, a ukoliko doe do toga, taj
dobalja se iskljuuje iz proizvodnog lanca, odnosno, trai se novi
dobavlja.

4.4.2.3.3.2 Kanban sistem
Ovaj sistem je dobio naziv po japanskoj rei kanban koja znai "karta" ili
"kartica". Sistem se zasniva na ideji da je potrebno, u najkraem
moguem roku, nadomestiti ono to je upravo prodato, odnosno,
utroeno.
Kao i kod mnogih drugih stvari, i ovde su Japanci naglavce okrenuli
klasini sistem, u ovom sluaju sistem proizvodnje. Klasini sistem se
zasnivao na "push" tehnologiji (guranje prethodni postupak / operacija
"namee" obavezu proizvodnje narednom postupku / operaciji "gura"
mu delove koje treba da proizvede), a kanban sistem se zasniva na "pull"
tehnologiji (vui naredni postupak / operacija zahteva da prethodni
postupak / operacija napravi potrebne delove povlai delove koji su mu
56
potrebni). Naime, kod klasinog sistema proizvodnje, na osnovu
godinjeg, odnosno, operativnog plana, lansira se proizvodnja, kod koje
prva proizvodna operacija "zatrpava" sledeu operaciju (sledee radno
mesto) sa predmetima rada, to nagoni radnika na sledeem radnom
mestu da odradi svoju operaciju, da ne bi bio potpuno zatrpan. Drugim
reima prethodna operacija "tera" radnika na sledeoj operaciji da odradi
tu operaciju. Kod kanban sistema proces je obrnut. Na osnovu potrebe
trita odreuje se koji je proizvod potreban na tritu i zahteva se
isporuka tog proizvoda. Ukoliko nema proizvoda pripremljenog za
isporuku, zahteva se od proizvodnje da ga proizvede, odnosno zahteva se
zavretak poslednje proizvodne operacije i isporuka. Ukoliko posladnja
proizvodna operacija nije u mogunosti da bude zavrena zbog
nedostatka predmeta rada koji je trebala dobiti od prethodne operacije,
zahteva se isporuka, to uzrokuje sprovoenje iste procedure na niem
nivou i tako redom sve dok se ne isporui proizvod tritu. Dakle, u ovom
sluaju se ne namee narednoj operaciji ta e da radi (ne "gura" joj se
predmet rada na mainu) nego se od prethodne operacije zahteva
isporuka predmeta rada (pokuava se "dovui" predmet rada sa
prethodne maine).

57

3. PLANIRANJE NABAVKE

Upravljanje zalihama u uslovima poznate tranje je problem koji je
relativno dobro prouen i stoga relativno lako reiv. Problem nastaje
kada tranje za odreenim proizvodom nije poznata i tada je potrebno
koristiti razne tehnike predvianja, kako bi se sa to veom tanou,
procenila budua tranja, te sa time i uskladile zalihe. Naime, to je
bolje preciznije predvianje buduih potreba, to je nii nivo
neizvesnosti, a time i nii nivo sigurnosnih zaliha, to je u direktnoj vezi
sa trokovima nabavke i skladitenja. Da bi proces predvianja potreba
bio uspean, potrebno je poznavati razne tehike / modele za predvianje,
njihove prednosti i ogranienja, ali i raspolagati sa to je mogue
preciznijim istorijskim podacima (nivo zaliha, cene, potranja, vreme
prispea narudbine).
3.1 Predvianje potreba za zalihama
Prilikom predvianja potreba za zalihama, uglavnom se aktivnosti
usmeravaju ka predvianju potreba za gotovim proizvodom, a kasnije se,
upotrebom tih vrednosti, dolazi do potreba za sirovinama i
poluproizvodima. Kada se razmatra potreba za gotovim proizvodom,
potrebno je u svakom trenutku biti svestan da je za logistiku od izuzetne
vanosti
vremenski trenutak kada se oekuje da e biti iskazan zahtev za
proizvodom (ili vremenski period sa odgovarajuim koliinama) i
lokacija / mesto na kojem se oekuje ta potreba, poto je zadatak
logistike da obezbedi potreban proizvod na odreenom prodajnom
mestu.
Imajuci u vidu ove dve dimenzije predvianja potreba, mogue je
sprovesti predvianje globalnih vrednosti u vemenu, a zatim izvriti
njihovu alokaciju po lokacijama ili je mogue izvriti predvianje potreba
za svaku lokaciju posebno, a zatim doi do ukupnih vrednosti. I jedan i
58
drugi nain sprovoenja predvianja su zastupljeni u praksi i teko je
rei koji je nain sprovoenja predvianja bolji. Najee se odluka na
koji nain e biti izvreno predvianje svodi na raspoloive kvalitetne
kadrove, njihovu linu sklonost ka odreenom nainu predvianja i
raspoloive podatke.
Pored ovoga, prilikom sprovoenja postupka predvianja, potrebno je
poznavati prirodu tranje, odnosno, potronje proizvoda. Ukoliko je
potranja kontinualna, mogue je i kontinualno pratiti tanost
predvianja, ali ako je potranja diskretna, sa velikim koliinama koji se
u jednom trenutku zahtevaju, i postupak predvianja i postupak
praenja tanosti predvianja su mnogo komplikovaniji i neizvesniji.
Prilikom predvianja potreba za zalihama, potrebno je praviti razliku
izmeu nezavisne potranje (potranja za gotovim proizvodima je
"regulisana" zahtevima trita i teko moe biti stavljena u relaciju sa
bilo kojom veliinom na koju organizacija ima uticaja) i zavisnu
potranju (potranja za sirovinama i poluproizvodima koji su sastavni
deo nekog proizvoda, u direktnoj su vezi sa potranjom za tim
proizvodom, te je relativno lako izvesti zakljuak o potrebi za nekim
delovima, ukoliko postoji predvianje potranje za finalnim proizvodom).
Takoe, prilikom sprovoenja postupka predvianja potreba za nekim
proizvodom, potrebno je poznavati prirodu tog proizvoda, odnosno
tranje za tim proizvodom. Naime, ukoliko se radi o prozvodu sa
izraenim sezonskim karakterom, oigledno e postojati ciklusi poveane
(u sezoni) i smanjene potranje (van sezone), tako da i te elemente treba
uzeti u obzir.
U praksi i teoriji su se iskristalisale tri grupe postupaka za predvianje
potreba:
kvalitativni postupci,
postupci zasnovani na istorijskim podacima i
postupci za uslovljenu potranju.
Kvalitativni postupci predvianja potreba su postupci koji se oslanjaju
na line procene, intuiciju, ankete ili neke komparativne tehnike, kako
bi se dobila kvantitativna procena o buduim trendovima i potranji za
konkretnim proizvodom. Oigledno je da se ove tehnike zasnivaju na
59
podacima koji nisu kvantitativni, ve prilino subjektivni i nepouzdani.
Stoga se ovi postupci koriste u situacijama kada istorijski podaci ne
postoje (novi tip proizvoda, nova tehnologija ili novo trite) ili ti podaci
postoje, ali je ustanovljeno da oni ni na koji nain ne ukazuju na budue
trendove, te su u tom sluaju praktino beskorisni. Ovi postupci
predvianja se koriste za dugorona predvianja.
Predvianja zasnovana na istorijskim podacima se koriste kada se
potvrdi da se raspolae tanim podacima, prikupljenim tokom dovoljno
dugog perioda da bi se uoile sezonske promene, ako ih ima, i kada se
procenjuje da e uslovi tokom perioda za koji se vri predvianje, biti
identini uslovima koji su vladali za vreme prikupljanja podataka. U
sluaju bilo kakvog poremeaja, rezultati predvienja mogu znaajno
odstupati od stvarnih vrednosti. Ove tehnike predvianja se uglavnom
zasnivaju na matematikim, odnosno, statistinim postupcima i pogodni
su za predvianje potranje do 6 meseci.
Postupci predvianja za uslovljenu potranju se zasnivaju na
rezultatima predvianja neke druge pojave, koja ima direktan uticaj na
potranju za posmatranim prozvodom. Tanost ovih postupaka je
direktno uslovljena tanou predvianja dogaaja koji uslovljava
konkretnu tranju.
U nastavku e biti pobrojani i kratko opisani postupci predvianja koji
se najee koriste u praksi.
Delfi postupak je uglavnom poznat postupak predvianja, pri kojem se
okupljaju eksperti za odreenu oblast i upotrebom upitnika (jednog ili
niza povezanih upitnika, pri emu se naredni upitnik formira na osnovu
prikupljenih odgovora iz prethodnog upitnika). Tokom ovog postupka se
od eksperata oekuje argumentovanje svakog odgovora i ta
argumentacija se prosleuje preostalim ekspertima, kako bi se na kraju
postigao konsenzus meu ekspertima. Ovaj postupak predvianja je
pogodan za dugorone prognoze.
Istraivanje trita predstavlja sistematian, formalizovan i dobro
pripremljen postupak za formiranje i proveru hipoteze u vezi sa
kretanjima trita u predvienom periodu. Pogodan je za srednjerone i
dugorone prognoze.
60
Panel-konsenzus je tehnika koja je slina Delfi tehnici, uz jednu
znaajnu razliku, svi eksperti su okupljaju i diskutuju i kroz tu diskusiju
dolaze do reenje koje, pretpostavlja se, mora biti bolje nego da je
zadatak poveren jednom ekspertu, koji na kraju daje svoje reenje,
odnosno, predvianje. Pogodan je za srednjerone i dugorone prognoze.
Procena prodavaca je tehnika koja se oslanja na miljenje i procene
onih lanova organizacije koji su u najbliem kontaktu sa kupcima i koji
mogu uoiti trendove ili promene u ponaanju i navikama kupaca.
Pogodan je za kratkorone i srednjerone prognoze.
Predvianja vizionara je tehnika koja se oslanja na line procene i
shvatanja i, ako je mogue, na podatke iz razliitih scenarija mogue
budunosti. Karakterie je subjektivno procenjivanje i kreiranje
mogueg scenarija. Oigledno, ova tehnika se ne moe nazvati naunom.
Pogodna je za srednjerone i dugorone prognoze.
Istorijska analogija je komparativna analiza koja na osnovu podataka
o lansiranju i prodaji slinih proizvoda, pokuava da projektuje
budunost nekog novog proizvoda. Pogodna je za srednjerone i
dugorone prognoze.
Pokretna sredina predstavlja aritmetiku ili ponderisanu srednju
vrednost neke pojave. Srednja vrednost se izraunava za uvek isti,
izabrani, broj intervala, tako da se ovim postupkom eliminie uticaj,
npr., sezonskih promena pojave koja se prati (npr. ako prodaja nekog
proizvoda ima izraenu sezonu i van-sezonu: leto i zimu, ukoliko se uvek
u obzir uzimaju 12 mesenih podataka, uvek e biti obuhvaena jedna
sezona i jedna van-sezona, tako da e oscilacije u vrednostima biti
"osloboene" sezonske promene i iskazane varijacije e biti posledica
neke druge pojave, ali ne i sezone). Pogodna je za kratkorone prognoze.
Eksponencijalno "uravnoteenje" (exponential smoothing) je tehnika
slina Pokretnoj sredini, osim to se novijim (oekuje se i tanijim)
podacima daje vei znaaj. U sutini, koristei ovu tehniku, dobija se
predvianje za naredni period koje je jednako prethodno dobijenom
predvianju, korigovanom za odreenu greku predvianja, nainjenom
pri prethodnom predvianju. Postoje takoe i dvostruko i trostruko
"uravnoteenje", koje predstavlja kompleksniju verziju ovog osnovnog
"uravnoteenja".
61
Box Jenkins (nazvan po statistiarima George Box-u i Gwilym
Jenkins-u) je kompleksan iterativan postupak (zbog ega se primenjuje
gotovo iskljuivo uz pomo raunara), koji koristi autoregresivne modele
ARMA (autoregressive moving-average model) i ARIMA (autoregressive
integrated moving average model). Na osnovu faktora kojima se uzima u
obzir sezonski uticaj, kao i uticaj nekog postojeeg trenda, vri se
procena uticaja pojedinog parametra, testira dobijeni model i postupak
se iterativno ponavlja dok se ne dobije prihvatljivo predvianje.
Dekompozicija vremenskih serija je metod koji, kao to mu i naziv
kae, vri dekompoziciju vremenskih serija (podataka) na sezonsku
komponentu, komponentu koja odraava neki postojei trend u
posmatranoj pojavi i na takozvanu "redovnu" komponentu. Pogodan je za
identifikovanje nekih "prelomnih" taaka (granice sezone) i odlian je
postupak za predvianje za srednje duge periode (tri do dvanaest
meseci).
Projekcija trendova je tehnika koja odreuje matematiku formulu
koja dobro opisuje podatke iz prethodnog perioda (tzv. "fitovanje krive"),
a zatim, koristei tu formulu, predvia buduu vrednost posmatrane
pojave.
Predvianje fokusa je simulaciona tehnika koja kroz testiranje
nekoliko jednostavnih pravila za odluivanje na podacima od prethodna
tri meseca, ustanovljava koje pravilo daje najtanije rezultate, a zatim to
pravilo koristi za predvianje karakteristinih vrednosti za posmatranu
pojavu.
Spektralna analiza je metod koji pokuava da vremensku seriju
rastavi na osnovne komponente, koje se nazivaju spektar. Ove
komponente su predstavljene pomou sinusne ili kosinusne krive. Nakon
"dezintegracije" polaznih podataka i odreivanje odgovarajue funkcije
za svaku komponentu, te funkcije se objedinjuju i dobijena funkcija slui
za predvienje promene u buduem periodu.
Regresioni model stavlja u relaciju zahtev za odreenim proizvodom
sa promenljivim za koje se smatra da izazivaju ili objanjavaju nivu tog
zahteva. Promenljive se usvajaju na osnovu statistike znaajnosti.
62
Ekonometrijski model je sistem meuzavisnih regresionih jednaina,
koji opisuje pojedine segmente prodaje. Razvijanje ovakvih modela moe
da bude prilino zahtevno i skupo, ali, zahvaljujui karakteristikama
sistema jednaina koje se koriste, model daje dobar opis uzroka
pojedinih uticajnih pojava i samim tim daje i bolja predvianja od nekih
drugih modela.
Dinamika simulacija se sprovodi uz pomo raunara, a koristi se za
simulaciju efekata izvrene prodaje u toku nekog perioda, na zahteve
koji se stavljaju pred pojedine uesnike u lancu koji obezbeuje tu
prodaju (dobavljai, proizvodnja, centralno skladite, regionalna
skladita, distrubutivni kanali, transport...). Na osnovu ovih simulacija
se moe ustanoviti predvieni nivo potreba za sirovinama, potreban nivo
zaliha, plan proizvodnje itd.
Neuronske mree predstavljaju matematiki model za predviaje koji
je inspirisan nainom rada neurona. Karakterie ih sposobnost da ue,
odnosno da se prilagoavaju novonastalim promenama, na osnovu
sveih podataka o posmatranoj pojavi. Tanost predvianja se poboljava
sa poveanjem koliine podataka i tanost predvianja dobijenih na ovaj
nain, bolja je od mnogih postupaka za predvianje koji se zasnivaju na
vremenskim serijama, ako su te serije diskontinualne.
Predvianje zasnovano na pravilima koriste prilaz zasnovan na
ekspertnim sistemima. Na osnovu iskustva, definiu se "ako-tada"
pravila, koja su osnova za formiranje predvianja. Kvalitet predvianja
zavisi iskljuivo od kvaliteta definisanih pravila i homogenosti uslova
koji su vladali za vreme prikupljanja podataka i koji e vladati tokom
perioda za koji se vri predvianje.

3.2 Planiranje resursa
U situaciji kada organizacija ima procenu tranje za njenim prozvodima,
na osnovu te procene se moe formirati plan proizvodnje, koji sadri
podatke o proizvodu koji e u odreenom periodu biti izraivan, kao i o
koliinama tog proizvoda. Kada se poseduje plan proizvodnje, relativno
je lako napraviti plan nabavke za sirovine i poluproizvode koji ulaze u
63
sastav svakog pojedinanog proizvoda. Uslov za ovo je posedovanje
sastavnice proizvoda, koje mogu biti:
koliinska,
strukturna i
modularna.
Koliinska sastavnica je najjednostavnija za formiranje i predstavlja
vrstu sastavnice koja se najvie koristi prilikom odreivanja potrebnih
koliina zaliha. Kako joj naziv govori, sadri identifikaciju proizvoda na
koji se odnosi i listu elemenata (mogue je da sadri i sklopove, ukoliko
se ti sklopovi nabavljaju od kooperanata kao jedna celina, tako da se
navedeni sklopovi tretiraju kao osnovni ugradni elementi) sa
odgovarajuim koliinama.
Strukturna sastavnica sadri podatke o strukturi proizvoda (proizvod
"razbijen" na sklopove, podsklopove sve do elemenata) i na kraju i same
elemente sa odgovarajuim koliinama. Ovakav nain prikaza
omoguuje naruivanje samo za odreeni sklop (sklop ija se proizvodnja
planira u narednom periodu), ali nastaju odreeni problemi ukoliko se
eli izvriti narudba za vie od jednog sklopa, ali ne i za ceo proizvod,
poto se u tom sluaju javlja vie stavki koje se odnose na isti element
(isti element ulazi u sastav razliitih sklopova sa razliitim koliinama).
Za razreenje ovakvih problema je, oigledno, neophodan raunara i
kvalitetan informacioni sistem.
Modularna sastavnica predstavlja poseban prikaz koliinske
sastavnice, gde je osnova za formiranje sastavnice jedan podsklop
budueg proizvoda, a ne ceo proizvod. Na ovaj nain se olakava posao
planerima proizvodnje i planerima materijala, ukoliko se radi o
sloenom proizvodu, koji se mora proizvoditi sklop po sklop. Takoe,
posao planiranja materijala i proizvodnje je uz pomo ove sastavnice
olakan, ako se radi o proizvodnji sklopa koji ulazi u sastav vie
razliitih (slinih) proizvoda.
esto se, tokom obavljanja poslova upravljanja zaliha i planiranja
proizvodnje, ukazuje potreba za jednim specifinim izvetajem, koji se
formira na osnovu sastavnica. Taj izvetaj se naziva Pregled upotrebe
i sadri navedene sve krajnje proizvode preduzea, u iji sastav ulazi
posmatrani deo. Oigledna je korist od ovog izvetaja: prilikom
64
planiranja proizvodnje vie razliitih proizvoda, u odreenim koliinama,
lako se dobija potrebna koliina posmatranog dela, koja je potrebna da bi
se planirana koliina posmatranih proizvoda proizvela. Zahvaljujui
ovom izvetaju, omoguene su nabavke vee koliine istog dela
(omogueno je dobijanje znaajnijeg popusta na cenu), a ujedno je i
smanjen broj poruivanja (snieni su trokovi naruivanja).
Postupak formiranja plana nabavke, na osnovu plana proizvodnje i
sastavnice je sledei. Za svaki proizvod
3.2.1 MRP sistem Material Requirement Planning
Kada je poznata potreba za odreenim proizvodom (bilo da se radi o
rezltatu predvianja potreba ili da se radi o potpisanom ugovoru kojim
su definisane koliine), mogue je na relativno jednostavan nain
definisati potrebne koliine za sirovine i poluproizvode i upravljati
nabavkom i zalihama.
Uobiajeni, klasini sistem upravljanja zalihama tretira svaku stavku
na zalihama kao potpuno nezavisnu i uz to potuje odreena pravila koja
vae u svakom trenutku, bez obzira na plan proizvodnje. MRP sistem
uzima u obzir meusobne zavisnosti delova na zalihama i upravlja se
planom proizvodnje, tako da se zalihe obezbeuju za onaj trenutak kada
e biti potrebne, a ako nije planirana proizvodnja nekog proizvoda, nije
potrebno ni imati sirovine ili poluproizvode na zalihama, za posmatrani
proizvod. Ovo se postie povezivanje MRP sistema sa planom prozvodnje
i planom prodaje.
U tabili 3.1 su prikazane osnovne razlike izmeu MRP sistema i
klasinog sistema upravljanja zalihama.
Postupak odreivanja potrebnih koliina i trenutka naruivanja je
izuzetno jednostavan, ali zbog ogromne koliine podataka koje je
potrebno uzeti u obzir i obraditi, ovako neto je nemogue sprovesti u
"runom" postupka za iole ozbiljniju prozvodnju, te se stoga postupak
primenjuje iskljuivo uz pomo raunara.

65
Tabela 3.1: Prednosti MRP sistema nad klasinim
sistemom upravljanja zalihama
Klasian sistem upravljanja
zalihama
MRP sistem
Posmatra svaki deo posebno
Koristi strukture (sastavnice)
proizvoda
Zasniva se na istoriji tranje Koristi planove
Koristi srednje vrednosti tranje
U obzir uzima i tranju koja
odstupa od trendova ili neke
zakonitosti
Cilj je posedovati dovoljnu koliinu
zaliha u svakom trenutku
Cilj je posedovati zalihe onda kada
je to potrebno
Teko se usklauje sa prioritetima Uzima u obzir prioritete
Nije potrebna posebna briga da bi
sistem funkcionisao
Potrebno je upravljati sistemom

Postupak se odvija na sledei nain:
prvi korak je posedovati plan proizvodnje i iz njega odrediti prvu
stavku / proizvod, ija se proizvodnja planira u narednom periodu
iz plana proizvodnje preuzeti, takoe, i planiranu koliinu za
proizvodnju
iz sastavnice konkretnog proizvoda preuzeti sve elemente
neophodne za proizvodnju datog proizvoda, kao i koliine koje
ulaze u sastav jednog proizvoda,
ustanoviti postojee koliine na zalihama, za svaki sastavni deo
datog proizvoda,
ustanoviti da li je ve naruena neka koliina potrebnih sastavnih
delova proizvoda, ili je ve planirana nabavka, a da te koliine
nisu rezervisane za neki drugi proizvod,
66
za svaki deo potreban za budui prozvod ustanoviti koliki je rok
isporuke,
na osnovu planiranog datuma poeka proizvodnje i rokova
isporuke, odrediti krajnji rok do kojeg se mora naruiti potrebna
koliina
uporediti definisane naloge za nabavku sa potencijalnim,
odnosno, izabranim dobavljaem i ustanoviti da li postoji
mogunost objedinjavanja nabavke vie stavki od jednog
dobavljaa
Na slici 3.1 je prikazana logika struktura toka podataka prilikom
definisanja plana nabaki kroz MRP sistem.

Slika 3.1 Opta ema MRP

67
3.2.2 MRP II Manufacturing Resources Planning
Poto je MRP sistem uzimao u obzir samo sirovine i sastavne delove
proizvoda u obzir, vremenom se osetila potreba da se sistem proiri sa
drugim resursima (prvenstveno kapacitetom maina i radnika i
finansijskim pokazateljima), kako bi se moglo sprovesti integralno
planiranje svih neophodnih kapaciteta za proizvodni process. Tako je
nastao sistem za planiranje svih resursa za potrebe proizvodnje,
odnosno, MRP II.
Na slici 3.2 su prikazane osnovne aktivnosti koje se sprovode u okviru
MRP II.
3.2.3 ERP Enterprise Resource Planning
Razvojem trita i konkurencije, javila se potreba za jae povezivanje
svih delova organizacije, kako bi se kroz transparentnost aktivnosti,
kvalitetnije upravljalo organizacijom. Uporedo sa javljanjem ove potrebe,
tehnoloki razvoj raunara je doveo do toga da su personalni raunari
postali dovoljno moni da mogu da podre aplikaciju koja bi radila u
realnom vremenu i bila u mogunosti da opslui sve radne stanice jedne
velike orgnizacije. Ovo je dovelo do ubrzanog razvoja softverskih
aplikacija koje integriu sve vie i vie delova organizacije i tako je
nastao Enterprise Resource Planning ERP sistem.
Iako ERP sistemi pruaju neospornu pomo upravljanju svakom
organizacijom, u praksi su se iskazali veliki problemi koji nastaju usled
kompleksnosti sistema i prilinom krutou pri sprovoenju bilo koje,
svakodnevne aktivnosti, odnosno, pri pojavi bilo kakve situacije koja
odstupa od uobiajenog naina rada. Ovo dovodi do situacija da
organizacije koje su platile velike sume novca za nabavku ERP sistema,
nakon odreenog vremena pokuavanja da se uklope i usvoje potrebni
nain rada, ipak odustanu od implementacije tog sistema i vrate se na
preanji nain rada.

68

Slika 3.2 Opta ema MRP II

69

4. IMPLEMENTACIJA SISTEMA ZA
UPRAVLJANJE ZALIHAMA

U prethodnim poglavljima su opisani postupci za upravljanje zalihama.
Ovi postupci se uglavnom svode na niz koraka koje je potrebno sprovesti,
kao bi se ostvarili minimalni trokovi nabavke i skladitenja zaliha.
Meutim, usvajanje nekog postupka ili algoritma, ne garantuje i
ispravno sprovoenje tog postupka, kao ni puno ostvarivanje oekivanih
efekata. U nastavku ovog poglavlja, bie prikazani neki od najeih
problema koji se javljaju prilikom implementacije sistema za upravljanje
zalihama, kao i naini da se ti problemi ree.
4.1Preduslovi za uspenu implementaciju sistema
za upravljanje zalihama
Iskustvo je pokazalo da razliite organizacije imaju razliitu uspenost,
kada je u pitanju implementacija novih sistema - postupaka. Pri ovome
se misli da, iako razliite organizacije pokuavaju da implementiraju
identini sistem, njihovi rezultati se razlikuju i po pitanju vremena
potrebnog da se sistem implementira i po pitanju ostvarenih trokova,
kao i po pitanju efekata koji se tim sistemom ostvare. Oigledno je da
postoje neki faktori koji odreuju da li e implementacija nekog novog
sistema biti uspena ili ne. Na osnovu mnogih analiza koje su
sprovoene u svetu, iskristalisali su se neki faktori koji imaju najvei
uticaj na uspenost impelementacije novih sistema. Neki od njih su:
sistem vrednosti kultura u organizaciji, a prvenstveno odnos
prema novom nepoznatom, spremnost na uenje, odnos prema
kontinualnom unapreenju i radna disciplina,
nivo informatike kulture u organizaciji i
kvalitet postojeih podataka.
70
4.1.1 Sistem vrednosti
Ukoliko u nekoj organizaciji vlada pravilo da samo rukovodeci kada
moe da odlui da li e se uvesti neka promena, pa makar ta promena
bila i na najniem nivou, takva organizacija stvara kadrove koji ni ne
pomiljaju da predloe neko unapreenje ili da ukau na neki problem.
Ovakvi radnici razvijaju naviku pasivnost i odvojenosti od organizacije,
to dovodi do situacije da je svaka promena, njima nametnuta promena i
oni je vrlo nerado prihvataju, ak su skloni i opstukciji. Ovakve
organizacije jako teko uvode bilo kakve promene, a i kada ih uvedu, te
promene daju kakve takve pozitivne rezultate samo dok traje stroga
kontrola primenjivanja novog naina rada, propraena pretnjom
ozbiljnih kazni u sluaju neprimenjivanja tog naina rada. im kontola
popusti, radnici se postepeno vraaju na stari nain rada.
S sluaju kada orgnanizacija neguje klimu potovanja i uvaavanja
svakog radnika i ako je radnicima dozvoljeno da ukazuju na probleme i
predlau reenja i ako se takve inicijative predstavljaju kao pozitivni
primeri koji ak i bivaju nagraeni, tada su radnici spremni na promene,
sami ih podstiu, doivljavaju organizaciju kao svoju i samim tim svaka
promena biva sprovedena za mnogo krae vreme i daje bolje rezultate, a
ti rezultati su stabilni u vremenu, odnosno, nema vraanja na stari
nain rada.
4.1.2 Nivo informatike kulture
Mada nivo informatike kulture moe da se smatra kao deo kulture
organizacije, to je obuhvaeno prethodnom takom, ovaj preduslov za
implementaciju sistema za upravljanje zalihama se esto izdvaja i
posmatra posebno. Razlog za ovo se moe traiti u relativno dugom
periodu obuke radnika za primenu raunarskih tehnologija, ali i u
injenici da je informatika kultura, na neki nain, odraz zrelosti
organizacije, kao i njenog potencijala u primeni novih, naprednih
tehnologija i postupaka za unapreenje poslovanja.
71
4.1.3 Kvalitet postojeih podataka
Da bi bilo kakav sistem za upravljanje zalihama bio implementiran,
neophodno je raspolagati odreenim podacima. Pod ovim se
podrazumeva da organizacija poseduje tane podatke o trenutnim
zalihama, naruenim koliinama, svim postojeim trokovima koji se
odnose na zalihe, vremenima potrebnim za sprovoenje narudbine (do
prispea naruenih delova) i slino. Ukoliko u ovim podacima postoji
greka, bilo koji sistem za upravljanje zaliha da je primenjen, on e
davati pogrene vrednosti, to uvek znai da e trokovi biti vii nego to
moraju da budu. Stoga je od kljune vanosti da pre implementacije
sistema za upravljanje zalihama, organizacija mora da usvoji procedure
koje e obezbediti da podaci budu tani i aurni.
Izvor pogrenog netanog podatka u sistemu upravljanja zalihama,
najee se krije u kratkom vremenu koje je radnicima na raspologanju,
da evidentiraju nastalu promenu. Ovo je est sluaj u organizacijama
koje imaju veliki broj transakcija, to radnicima ne ostavlja vremena za
proveru svih uniteh podataka, ve ih prisiljava da svaku transakciju
obrade u "jednom prolazu". Pri ovakvom nainu rada, pre ili kasnije se
mora desiti greka, a ta greka moe da utie na sistem za upravljanje
zaliaham u dugom periodu.
Protiv ovog problema, mogue je boriti se na dva naina. Jedan je
usvajanje radnih postupaka koji nee dozvoliti da do greke dodje,
odnosno, takvog naina rada koji e imati ugraene kontrolne
mehanizme i samim tim e imati mogunost da sprei unos pogrenog
podataka ili da signalizira radniku da postoji neko neslaganje u unetim
vrednostima. Drugi nain borbe protiv netanih podataka se odnosi na
sistem za pronalaenje netanih podataka i njihovu korekciju.
4.1.3.1 Unoenje i auriranje podataka o zalihama
Da bi podaci bili tani, neophodno je da organizacija usvoji /
standardizuje postupak unosa i auriranja podataka pri svakoj
transakciji, odnosno, vrsti transakcije. Ovo je postupak koji ne bi trebao
da predstavlja problem, posebno sada, kada su mnoge organizacije
usvojile standard ISO 9001 i sertifikovale svoj sistem menadmenta
kvaliteta (ISO 9001 zahteva da se procesi rada u organizacijama
72
identifikuju, a zatim i dokumentuju, ime je svaki proces jasno i detaljno
opisan i definisano je ko obavlja odreenu aktivnost tog procesa).
Problem, dakle, nije u definisanju postupaka unosa i auriranja
podataka, ve u obezbeivanju doslednog potovanja definisanog
postupka. Najee se deava da, zbog hitnosti ili potrebe posla, neka
aktivnost se obavi, a dokumentovanje se ostavi za kasnije "kada bude
vremena za to". Na ovaj nain, podaci ili nisu uneti (radnik zaboravi da
to uradi) ili su uneti netani podaci (radnik se ne seti tano svih
potrebnih detalja).
Oigledno je da je za tanost unetih podataka kljuna disciplina
zaposlenih. Naime, poslovoa (prvi nadreeni rukovodilac) radnika
zaduenih za unos podataka, mora biti u potpunosti odgovoran, a samim
tim i istrajan u insistiranju na doslovnom potovanju definisane
procedure. Ovo esto znai i da je potrebno sprovesti detaljnu i temeljnu
obuku u vezi sa sprovoenjem definisane procedure, ali i po pitanju
gubitaka koji mogu nastati ukoliko se procedura ne potuje doslovno. U
okviru obuke je uputno ugraditi i dobro osmiljene motivacione poruke,
kako bi radnici prihvatili takav nain rada ne samo zato to ih neko
prisiljava na to, ve to shvataju i prihvataju da je to bolji nain rada.
Pored ovako osmiljene obuke, potrebno je i definisati ciljnu vrednost za
tanost podataka (dozvoljeni broj greaka, odnosno, netanih podataka),
kao i nain praenja ostvarenosti postavljenog cilja, odnosno, nain
merenja uspenosti skladinog poslovanja. Ukoliko se ustanovi da je
nastala neka greka u unosu podataka, potrebno je sprovesti analizu
naina na koji je dolo do pomenute greke i unaprediti definisani
postupak rada sa merom koja e spreiti ponavljanje te greke. Na ovaj
nain se uvodi kontinualni sistem poboljanja, koji e u krajnjem sluaju
rezultovati nultim nivoom greaka u podacima.
Prilikom definisanja unapreenog postupka, najee se uvode razni
automatizovani postupci provere konzistentnosti unetih podataka li se
ak unos nekih podataka u potpunosti poverava ureajima (Optical-
Character-Reading sistemi, bar-kod skeneri ili RFID sistemi), ime se
eliminie ljudski faktor iz procesa unosa podataka, to esto ima vrlo
znaajan uticaj na broj greaka u sistemu. Uvoenjem automatizovanih
sistema se znaajno skrauje vreme potrebno za unos podataka, to
takoe ima pozitivan efekat na ukupno poslovanje.
73
Da bi ovi sistemi ispravno obavljani predvien posao, neophodno je da
svaki materijal, deo, koji se smeta u skladite, bude jednoznano
obeleen, kao i da svako skladino mesto bude takoe jednoznano
obeleeno. U tom sluaju je mogue u svakom trenutku, bez nepotrebnog
traenja i gubljenja vremena, preuzeti eljeni deo iz skladita. Praksa je
pokazala da je ljudima mnogo lake da se snalaze u skladiku ako je
svakom materijalu, delu, odreena fiksna lokacija u skladitu. U sluaju
velike fluktuacije i promenljivosti materijala i delova u skladitu, ovo
moe da predstavlja problem, ali ako je asortiman robe u skladitu
relativno stabilan, ljudimo e mnogo pomoi i olakati snalaenje u
skladitu.Meutim, fiksne lokacije robe u skladitu negativno deluju na
iskorienost prostora, a ujedno spreavaju kontinualno sprovoenje
postupaka optimizacije poloaja (udaljenosti) pojedine robe koja se esto
koristi.
Jo jedan uzrok netanih podataka u skladinoj evidenciji je roba koja se
ne kupuje na komad, ve se njena koliina ustanovljava merenjem mase,
zapremine, duine i slino. Pri ustanovljavanju koliine robe na
zalihama, potrebno je izmeriti tu robu, pri emu tanost uraaja za
merenja i tanost oitavanja izmerene vrednosti, mogu dovesti do
sluajeva da uneta koliina robe u skladite nije jednaka zbiru iznete
koliina robe iz skladita i trenutnog stanja zaliha.
Postoji jo jedan uzrok nesklada izmeu podataka o stanju robe na
zalihama i stvarnog stanja, ali o tom uzroku mnogi radije ute ili priaju
sa nelagodom. Taj uzrok je kradja. Gotovo svakoj organizaciji je teko da
prizna da meu svojim radnicima ima onih koji su skloni krai. Iako
neprijatan problem, on je relativno lako reiv organizacionim merama.
Potrebno je samo zabraniti ulazak u skladite svima osim skladitaru
koji odgovara za svu robu koja se nalazi u skladitu.
4.1.3.2 Provera stanja i korigovanje netanih podataka o zalihama
Provera stanja, odnosno, tanosti podataka o zalihama, moe da se obavi
jedino prebrojavanjem (merenjem) robe na zalihama i uporeivanjem
stvarnog stanja sa podacima iz raunara. U naoj zemlji je odavno
ustanovljena praksa da se ovo radi na kraju / poetku svake godine. To
znai da se greke, koje su nainjene, nagomilavaju tokom cele godine,
to pri kraju godine moe da dovede do tako netanih podataka, da je
bilo kakvo planiranje praktino nemogue, odnosno, toliko netano da su
74
rezultati planiranja neupotrebljivi. U zemljama ija je ekonomija mnogo
jaa i mnogo dinaminija, uveliko se primenjuju sistemi koji proveru
tanosti podataka o zalihama sprovode tokom cele godine, ali u manjem
obimu. Naime, postaje praksa da se povremeno proveri tanost podataka
ogranienog broja stavki na zalihama. Kada i koje zalihe e biti
proverene, zavisi od vie faktora, ali su se tokom vremena iskristalisali
sledei kriterijumi:
proizvodi ije su promene najdinaminije, najee se proveravaju
proizvodi za kojima je potreba najvea, najee se proveravaju,
proizvodi iji je rok prispea dui, ee se proveravaju,
planirati proveru proizvoda kada mu je koliina na zalihama
najmanja (pred prispee naruenih koliina),
ee proveravati robu koja je podlona krai ili degradaciji,
planirati proveru na kraju (ili poetku) radnog dana ili tokom
vikenda, kada nema promena stanja tokom provere,
definisati kontrolnu grupu proizvoda, koji e biti ee
proveravani (kontrolna grupa treba da sadri oko 100 proizvoda i
da obuhvati priozvode koji uglavnom zadovoljavaju prethodno
navedene kriterijume),
Ukoliko se ustanovi razlika izmeu stanja evidentiranog u
informacionom sistemu i stvarnog stanja na zalihama, potrebno je
ustanoviti razlog pojave razlike. Ovo esto zna da traje vie dana, pa i
nedelja, a da stanje u informacionom sistemu ne bi bilo netano tokom
tog perioda, stanje se promeni na stvarno stanje im se ustanovi da
postoji razlika.
Kada se ustanovi postojanje razlike i razlog za nastajanje te razlike,
potrebno je pronai nain kako eliminisati taj uzrok i definisati novu
"standardnu proceduru" obavljanja zadatka koji je doveo do pojave
razlike izmeu stanja "u raunaru" i stanja na policama, sprovesti obuku
radnika u primeni nove procedure i pustiti je u upotrebu.
4.2 Mera tanosti podataka o zalihama
Kao mera tanosti podataka u zalihama, najee se koristi odnos broja
stavki za koje se utvrdi da se vrednosti o brojnom stanju u
75
informacionom sistemu poklapaju sa vrednostima u skladitu, sa
ukupnim brojem stavki, odnosno,

stavki _ broj _ ukupan
jem tan s _ tacnim _ sa _ stavki _ broj
TPoZ =
Problem moe da nastane kod organizacija koje popis, odnosno, proveru
tanosti podataka o zalihama sprovode jednom godinje. U tom sluaju
vrednost ovog pokazatelja ukazuje samo na to koliko su podaci o
zalihama bili tani tokom prethodne godine. Na alost, ovaj podatak je
neupotrebljiv kada se trebaju planirati zalihe za narednu godinu. Ovaj
problem se moe prevazii uzimanjem u obzir trenutno stanje zaliha,
odnosno, trenutnu tanost podataka. Ovaj pokazatelj se rauna na
osnovu tanosti stanja 100 izabranih stavki na zalihama. Ove stavke se
biraju tako da predstavljaju reprezentativan skup za celokupne zalihe,
odnosno, ovi stavke se raunaju tako da obuhvataju:
stavke koje imaju mali promet i stavke koje imaju veliki promet,
stavke koje imaja malu jedininu cenu i stavke koje imaju veliku
jedininu cenu,
stavke koje su "uzete" iz svakog proizvoda, koje organizacija
izrauje,
skupe i jeftine stavke, itd.
Kada se formira lista od 100 reprezentativnih stavki, izvri se
jednostavna provera tanosti podataka za njih i smatra se da je ranije
pomenuti kolinik za ovaj uzorak, reprezentativni podatak za celo
skladino poslovanje. Ukoliko se ustanovi da je veliki broj stavki sa
pogrenim podatkom, moe se sprovesti vanredan popis, koji
podrazumeva proveru svih stavki u skladitu, nakon ega e podaci o
stanju zaliha biti potpuno tani.
Prilikom provere tanosti podataka, esto se prihvata odreena
tolerancija, posebno ako se radi o elementima male vrednosti (ekseri,
vijci, navrtke, podloke i slino). Ukioliko se usvoji da je prihvatljiva
tanost podatka o stanju zaliha ako se nalazi u granici od x%, tada e
stanje koje odstupa za manje od te vrednosti biti smatrano kao tano
stanje.
76
Organizacije esto ovakav nain provere tanosti ne prihvataju kao
realan indikator kvaliteta skladinog poslovanja, ve pokuavaju da
ustanove novanu vrednost zaliha koje imaju tane podatke u odnosu na
ukupnu vrednost zaliha. Na ovaj nain se pravi razlika izmeu skupih
delova na zalihama i onih delova ija je vrednost gotovo zanemarljiva.
Ovo moe jeste realan zahtev, ali dobijeni podatak ne govori nita o
mestu nastanka razlike, a takoe ni ne prua mogunost
ustanovljavanja razloga pojave te razlike, tako da nije uputno koristiti
ovaj pokazatelj.
Drugaiji, a esto korien pokazatelj, pravi razliku izmeu delova koji je
mogue brzo nabaviti i delova iji se rok nabavke meri nedeljama, pa ak
i mesecima. Naime, za orgnizaciju nije svejedno da li se netean podatak
odnosi na deo koji se moe nabaviti u toku jednog dana (ukoliko se krene
sa izradom proizvoda za koje se ispostavi da ne postoje dovoljne koliine
nekih sastavnih delova, a ti delovi se mogu nabaviti istog dana, to ne
predstavlja neki ozbiljan problem) ili na deo ija nabavka zahteva dug
vremenski period (ukoliko se pokua izrada proizvoda gde jedan sastavni
deo ne postoji u dovoljnim koliinama na zalihama, a njegov rok nabavke
iznosi preko mesec dana, tada je potrebno odustati od izrade tog
proizvoda, sve dok se ne nabavi konkretan deo, to uvek predstavlja
veliki problem). Iako je ovo vrlo koristan pokazatelj, nije preporuljivo
koristiti ga kao jedini pokazatelj, ve kao dopunu ranije prikazanom
pokazatelju TPoZ.
Kada se radi o zalihama gotovih proizvoda, esto se koristi pokazatelj
koji predstavlja odnos stvarno isporuenih koliina i planiranih koliina
za isporuku u odreenom vremenskom periodu, odnosno:

isporuku _ za _ proizvoda _ broj _ planirani
proizvoda _ h isporuceni _ broj
TPoGP =
Vana napomena je da se ovde uzimaju u obzir samo isporuke kada je
razlog za nerealizovanje isporuke bio pogrean podatak o stanju zaliha
bilo da se radi o sastavnim elementima za finalni proizvod ili pogrean
podatak o koliini finalnog proizvoda na zalihama.
Ukoliko se eli pokazatelj za dui vremenski period, mogue je upotrebiti
pokazatelj koji stavlja u odnos broj dana kada je isporueno sve to je
planirano, sa brojem dana kada su planirane isporuke. Problem sa ovim
77
pokazateljem je to izjednaava dan kada samo jedan proizvod nije
isporuen sa danima kada ni jedan proizvod nije isporuen.
4.3 Ciklino prebrojavanje
Poto je tanost skladinih podataka od kljune vanosti za upravljanje
zalihama i eliminisanje neprijatnih iznenaenja u vidu iscrpljivanja
zaliaha iako u evidenciji "pie" da na zalihama postoji traen materijal,
odavno su uvedene obaveze povremene provere tanosti skladinih
podataka, u vidu godinjeg popisa zaliha. Meutim, ispostavilo se da u
mnogim situacijama, godinji popis ima predugu periodinost, poto se
deavalo da se koliina greaka (pogrenih podataka) toliko uvea da se
svakodnevno deavaju problemi zbog netanih podataka. Sa druge
strane, bilo je neprihvatljivo popis celokupnih zaliha vriti u kraim
intevalima, poto je to postupak koji zahteva angaovanje vie radnika i
traje nekoliko dana, a za to vreme nije mogue nita preuzeti sa zaliha,
zbog remeenja provere stanja. Kao reenje za ovaj problem, javila se
tehnika nazvana ciklino prebrojavanje.
Postupak se sastoji u sledeem. Sve zalihe je potrebno klasifikovati na
osnovu kriterijuma koji je bitan organizaciji, a najee je to broj
transakcija koje naka stavka na zalihama ima (svaka transakcija je
mogunost za stvaranje pogrenog podatka, tako da se oekuje da vei
broj transakcija znai i veu verovatnou da je postojei podatak
pogrean). Naravno, mogui su i drugi kriterijumi, kao to je vrednost
robe, vreme potrebno da narudbina stigne u skladite, broj prozvoda u
iji sastav ulazi posmatrana stavka i slino. Ukoliko se ukae potreba,
mogue je i vie kriterijuma iskombinovati.
Nakon izbora kriterijuma, sprovede se ABC analiza i definiu se
intervali u kojima e se vriti provera stanja svake grupe stavki. Zalihe
koje se nau u C grupi, bie proveravane jednom godinje. Zalihe koje se
nau u B grupi, bie proveravane 2 do 3 puta godinje, dok e zalihe iz
grupe A biti proveravane najee, a broj tih provera e zavisti od obima
posla koji je potreban za sve te provere.
Na ovaj nain se provera tanosti skladinih podataka vri svakodnevno,
ali je obim te provere mnogo manji nego u sluaju godinjeg popisa
zaliha.
78
Tokom sprovoenja ovog postupka, organizacije su dole do nekih
zakljuaka koji olakavaju ovaj postupak. Naime, jedno od pravila kako
se sprovodi ovaj postupak, nalae da se provera neke stavke vri pred
prispee naruenih koliina, poto je tada nivo zaliha te stavke najmanjil
tako da je potrebno najmanje vremena da se sprovede provera stanja,
odnosno, da se prebroje svi elementi na zalihama i da se uporede sa
brojnim stanjem u evidenciji.
Drugo pravilo kojeg organizacije pokuavaju da se pridravaju jeste da
identifikuje vremenski period kada ima najmanje zahteva za uslugama
skladitenja (najmanje potreba za izuzimanje delova sa skladita) i da se
ciklino prebrojavanje sprovodi u tim intervalima. Najee su to druga
ili trea smena, nakon zavrene smene ili tokom vikenda.

79

5. ORGANIZACIJA SKLADITA

Kao i u svakom segmentu poslovanja, i kada je u pitanju skladitenje,
jedan od kljunih faktora je vreme (esto zanemarivani faktor u procesu
uspostavljanja skladinog sistema). Stoga je potrebno uspostaviti takav
sistem, koji e, izmeu ostalog, biti u stanju da uskladiti / iskladiti
robu u najkraem moguem vremenu. Drugim reima, prilikom
kreiranja sistema rada u skladitu, neophodno je uzeti u razmatranje,
vreme (radnika i opreme) potrebno da se izvri pojedina
aktivnost,
prostor koji roba zauzima (iskorienje skladinog prostora),
prostor neophodan za prolazak ljudi i transportih sredstava,
duinu puta koji transportno sredstvo treba da pree (direktno
utie na vreme angaovanja transportnog sredstva, a time i na
iskorienje opreme),
mogunost pristupa svakom uskladitenom elementu (pozitivno
utie na potrebno vreme, ali negativno utie na iskorienje
prostora!),
zatitu robe od oteenja,
mogunost ustanovljavanja lokacije gde je neki element
uskladiten (takoe direktno utie na potrebno vreme izuzimanja
robe iz skladita),
fleksibilnost skladinog sistema (uvek se javljaju novi zahtevi i
skladitni sistem mora biti u mogunosti da se prilagodi tim
zahtevima u najkraem moguem vremenu i pri najniim
moguim trokovima) i
adiministrativne trokove koji se generii pri odravanju /
funkcionisanju skladinog sistema.
80
5.1 "Memorijski" sistem
"Memorijski sistem se u potpunosti oslanja na ljudsku sposobnost
pamenja. Ovo znai da sistem poseduje znaajne nedostatke, ali postoje
okolnosti koje ine da je ovaj sistem, pod odreenim uslovima, izuzetno
efikasan. Ti uslovi su sledei:
broj skladinih pozicija je ogranien ("mala" skladita),
ukupna dimenzija skladita je mala ("mala" skladita),
broj stavki u skladitu je ogranien ("mala" skladita),
veliina, oblik i pakovanje stavki omoguuju laku vizuelnu
identifikaciju i razlikovanje jedne vrste robe od druge,
najee u skladitu radi samo jedna osoba (ili vrlo mali broj
osoba),
osoba / osobe koje rade u skladitu, nalaze se u svakom trenutku
u skladitu (nemaju nikakvo drugo zaduenje osim rada u
skladitu),
asortiman robe u skladitu je stalan ili se vrlo malo menja,
ne postoji veliki broj skladinih transakcija (mali obrt zaliha).
Iz navedenih uslova je oigledno da je ovaj sistem upravljanja
skladitem u potpunosti oslonjen na sposobnost pamenja, zdravlje,
raspoloivost, ali i trenutno raspoloenje radnika zaposlenog u skladitu.
Pored toga, im se dogodi da se neki od ranije navedenih uslova za
funkcionisanje ovog sistema, narui, gotovo trenutna pada i kvalitet
funkcionisanja ovog sistema. Isto tako, ako se dogodi da radnik u
skladitu "izgubi" u svojoj memoriji neki element koji se nalazi na
zalihama, to praktino ima znaenje kao i da je taj element fiziki
izgubljen, poto ga je nemogue pronai (mogue ga je pronai samo
sluajno, a to se po pravilu deava onda kada taj elementi nije potreban).
Iako su nedostaci ovog "sistema" oigledni, on moe funkcionisati
izuzetno dobro, ukoliko su navedeni uslovi ispunjani, i u tom sluaju
poseduje neke kvalitete, zbog kojih je i dalje u estoj upotrebi u mnogim
malim preduzeima.
Najvea prednost ovog sistema je to je jednostavan, nema potrebe za
popunjavanjem bilo kakve dokumentacije ili voenja bilo kakve
81
evidencije i posedovanja raunarske podrke. Ovaj sistem, takoe,
omoguuje mnogo bolje iskorienje skladinog prostora, poto ne postoji
nikakvo ogranienje po pitanju odlaganja pojedine robe, kao ni po
pitanju definisanja lokacije za tu robu ili definisanje kontejnera /
pakovanja / posude u koju e roba biti smetena.
5.2 Sistem sa fiksiranim lokacijama
Osnovna karakteristika kod sistema sa fiksiranim lokacijama je da
svaka roba ima svoje mesto u skladitu i nita drugo ne moe da se
odloi na to mesto. Postoji modifikacija ovog sistema, kod kojeg je
mogue definisati tipove ili grupe elemenata i za njih se difiniu lokacije,
tako da na jednoj lokaciji moe biti smeten samo element koji pripada
definisanoj grupi elemenata. Prvi sistem zahteva postojanje jednoznane
identifikacije svakog elementa, kao i jednoznane identifikacije svake
lokacije i mogunost pravljenja ureenih dvojki "lokacija deo". Kod
drugog, modifikovanog sistema, pored ovih zahteva, potrebno je
definisati i klasifikacioni broj, a zatim e se uspostavljati veza izmeu
lokacije i odgovarajueg dela klasifikacionog broja. Ukoliko se ne eli
uvesti sistem klisifikacije delova, mogue je modifikovani sistem uvesti i
bez toga, ali tada je potrebno definisati, za svaku lokaciju, sve delove
koje je mogue smestiti na tu lokaciju.
Ovakav sistem dozvoljava da jedan deo "zauzima" vie od jedne lokacije
(situacija kada je koliina nekog dela vea nego kapacitet raspoloive
lokacije) i to ne predstavlja problem, ve problem predstavlja situacija
kada koliina jednog dela ima velike oscilacije, poto je u tom sluaju
potrebno tom delu "dodeliti" prostor koji moe da prihvati maksimalnu
koliinu tog dela. U situaciji kada je koliina tog dela na minimumu,
veliki deo prostra rezervisanog za taj deo ostaje neiskorien, to ima
izuzetno negativan uticaj na iskorienost skladinog prostora.
Drugi razlog zato ovaj sistem skladitenja zahteva puno skladinog
prostora je nemogunost prilagoavanja skladitnom prostora svakom
tipu / pakovanju robe koja se skladiti. Naime, ako je pakovanje robe
takvo da ne moe da popuni ceo skladitno prostor koji joj je dodeljen, taj
prostor e ostati neiskorien, poto na jednoj lokaciji moe da se nae
samo ta vrsta robe. Kada bi sistem dozvoljavao popunjavanje jedne
lokacije sa vie razliitih vrsta robe, u prazan prostor bi se moglo dodati
82
neko pakovenje koje je manje i moe da popune preostali prostor, ali u
ovoj situaciji, taj prostor ostaje nepopunjen i ne postoji mogunost da se
on iskoristi.
U praksi se esto korste jednostavni pokazatelji za iskorienost
skladinih kapaciteta i oni se uglavnom svode na stavljanje u relaciju
broja popunjenih lokacija i broja raspoloivih lokacija ili se to uini sa
zapreminama (zapremina robe u skladitu podeljena sa ukupnom
korisnom zapreminom skladita).
Ovaj sistem skladitenja poseduje jo jednu negativnu karakteristiku, a
to je nefleksibilnost. U sluaju da organizacija prestane da nabavlja neki
element, taj prostor ostaje upranjen i potrebno je da se saeka sa
poetkom nabavke nekog novog proizvoda (koji do tog trenutka nije
nabavljan), da be se taj prostor upotrebio. Druga varijanta je pokuaj da
se taj prostor dodeli ve postojeoj robi u skladitu, ali ako je u
inicijalnom trenutku svaka roba dobila odgovarajui prostor, ovo ne
predstavlja optimalno reenje. Trei nain je "pomeranje" lokacija
postojee robe u skladitu, kako bi se upranjeni prostor popunio, a na
drugom kraju skladita ostvarilo "grupisanje" praznog prostora za neke
elemente veih dimenzija. Ovo, mada zvui kao dobra ideja, najee
dovodi do konfuzije, sve dok se novi raspored ne ustali i dok se ljudi ne
naviknu na taj novi raspored.
Dobra strana ovog sistema je to se tokom dueg vremenskog perioda
ljudi naviknu na odgovarajue lokacije i nije im potrebno vreme da
pronau eljeni deo u magacinu, to ima jako pozitivne efekte na
iskoriavanje vremena zaposlenih i smanjivanje broja zagubljenih,
odnosno, pogreno odloenih prozvoda.
Zbog jednostavnog snalaenja meu nepromenljivim lokacijama
pojedinih proizvoda, obuka novih radnika je relativno jednostavna i
kratkotrajna.
Prilikom komisioniranja robe, odnosno, prilikom kompletiranja jedne
cele narudbine koja moe da sadri vie desetina razliitih prozvoda,
kod ovog sistema su prua mogunost jednostavnijeg odreivanja
optimalne rute radnika (viljukara), ime se znaajno skrauje vreme
potrebno za komisioniranje, to dovodi do, takoe, znaajnog povienja
produktivnosti radnika.
83
Ovaj sistem takoe prua mogunost olakanog snalaenja radnika u
skladitu, ak i kada treba da pronae novi proizvod, sa kojim do sada
nije imao prilike da rukuje. Naime, ovaj sistem dozvoljava da se lokacije
delovima dodele po rastuem broju identifikacione oznake, odnosno, da
se na neki nain izvri sortiranje delova. Tako da radnik, ukoliko zna
identifikacionu oznaku nekog dela koji trai, lako moe da odredi u kom
pravcu treba da se kree kako bi doao do eljenog dela.
5.3 Sistem sa zoniranjem
Sistem sa zoniranjem se formira na osnovu karakteristika elemenata
koji se skladite. Tako se definiu zone u kojima se mogu nai samo oni
elementi koji imaju odreene karakteristike. Na primer, elementi koji
imaju ne-standardan oblik (prvenstveno elementi koji nemaju
pravougaone stranice oblik prizme), mogu biti smeteni na najnii
nivo, odnosno na pod, poto takvi elementi mogu biti nezgodni za
rukovanje i prilikom podizanja na vee visine, moe doci do njihovog
pomeranja i pada. Drugi primer moe biti smrznuta roba ili roba koja
ima visoku vrednost i slino.
Kao i kod sistema sa fiksiranim lokacijama, i kod ovog sistema se javlja
problem sa iskorienjem skladinog prostora, poto se veliina zone za
odreenu vrstu robe mora definisati po maksimalnim koliinama te robe,
a te koliine se nalaze na zalihama moda samo par dana godinje. Iako
se suoava sa istim problemom, ovaj sistem ima bolje iskorienje
skladitnog prostora od sistema sa fiksiranim lokacijama, poto se
"fiksiranje" u ovom sluaju sprovodi nad grupom proizvoda, tako da se za
dimenzionisanje zone ne koriste maksimalne vrednosti svih elemenata u
zoni, ve zbirna maksimalna vrednost.
Drugi problem koji se moe javiti kod ovog sistema je dodatno
administriranje koje je neophodno da bi se vodila evidencija o razliitim
zonama i vrsti robe koja moe biti postavljena u odreenu zonu, kao i o
popunjenosti zone kao celine.
Dobre strane sistema sa zoniranjem se odnose na jednostavniju brigu o
elementima koji zahtevaju isti tretman (klimatski uslovi, problem
zapaljivosti ili toksinosti, problem zatite od krae i slino), to ujedno
84
znai i nii trokovi uvanja zaliha, poto nije potrebno primeniti
odreenih sistem zatite na celo skladite nego samo na odreenu zonu.
5.4 Sistem sa nasumino izabranim lokacijama
Kod ovog sistema, ne postoji ni jedna unapred definisana lokacija za
neki deo, ali se mora voditi evidencija gde je koji deo smeten. Ovo
takoe znai da svaka lokacija mora imati svoju jedinstvenu adresu,
kako bi bilo omogueno da se formiranjem ureenog para [deo, lokacija]
uvek moe odrediti da li je lokacija popunjena, odnosno, da li se neki deo
nalazi na zalihama.
Poto bilo koji element moe biti smeten na bilo koju lokaciju, praktino
svaka lokacija moe biti na jednostavan nain popunjena, tako da ovaj
sistem postavlja osnove za maksimalno iskorienje skladinog prostora.
Pored toga, ovaj sistem prua i maksimalnu fleksibilnost po pitanju
izbora lokacije za smetanje nekog dela, poto svaki deo moe da bude
smeten na bilo koju lokaciju, a isto tako, sistem prua mogunost da u
svakom trenutku pronae bio koji deo u skladitu.
Planiranje potrebnog prostora za ovaj sistem, svodi se na odreivanje
koliko svaki od elemenata koje treba uskladititi, zahteva prostora, i
jednostavnim sabiranjem potrebnog prostora za sve elemente, dobija se
potreban skladini prostor. Pri ovome samo treba voditi rauna i o
vremenskoj dimenziji zaliha (da li svaki element u svakom trenutku
zahteva maksimalni prostor ili samo u odreenom periodu, kao i da li
dva elementa tokom istog perioda imaju potrebu za maksimalnim
prostorom ili se te potrebe javljaju u razliitim periodima).
Negativna strana ovog sistema je to zahteva permanentno auriranje
stanja zaliha (lokacija i koliina), kako bi sistem ispravno funkcionisao.
Zbog ovog zahteva, sistem sa nasuminim lokacijama nije preporuljiv za
skladita sa malim brojem stavki, poto je u tom sluaju kompleksnost
sistema neprimerena problemu.
Komplesnost odravanja sistema moe da dovede do problema kada se
sluajno desi unos netanog podatka i tada se takva greka moe
ispraviti jedino tokom popisa stanja zaliha, odnosno, kada se dogodi da
85
se ciklinim prebrojavanjem izabere za proveru element sa netanim
podatkom.
5.5 Kombinovani sistemi
U praksi se jako retko javljaju sistemi skladitenja koji u potpunosti
pripadaju jednom sistemu. Najee se kombinuje vie sistema, kako bi
se iskoristila prednost koju jedan, odnosno, drugi sistem nudi. Tako se u
praksi mogu nai sistemi koji su definisali skup elemenata koji se
skladite u jednu odreenu zonu (kontrolisani klimatski uslovi ili
specijalan nadzor zbog skupih elemenata), dok se preostali elementi
smetaju u skladite po nasuminim lokacijama.
Radi lakeg upravljanja kombinovanim sistemima skladitenja,
organizacije se esto opredeljuju za formiranje vie odvojenih skladitnih
prostora i u svakom prostoru mogu vladati drugaiji sistemi
skladitenja. Ovo je gotovo identino kao sistem sa zoniranjem (svako
skladite je posebna zona), ali se razlikuje po tome to su "zone" fiziki
odvojene, u njima rade razliiti ljudi, tako da se znaajno umanjuje
mogueno pogrenog smetanja nekog dela u neodgovarajuu zonu.
5.6 Pretpostavke za uvoenje sistema
Postoje dve osnovne pretpostavke za uvoenje bilo kojeg sistema za
upravljanje skladitenjem. Prva se odnosi na jednoznano
identifikovanje robe koja treba da bude uskladitena, a druga na
jednoznano obeleavanje skladinih lokacija.
Elementi se uglavnom obeleavaju celim brojevima, tako da se svakom
delu dodeli jedinstven broj.Ovaj identifikacioni broj se ne moe dodeliti
ni jednom drugom delu, ak i kada ovaj deo prestane da se koristi.
Razlog za ovo je postojanje potrebe da se analiziraju rezultati iz
prethodnog perioda (kada je posmatrani deo postojao, odnosno, bio
aktivan) i ako je u meuvremenu identifikacioni broj posmatranog dela
dodeljen drugom delu, podaci e ukazivati da je u tom periodu korien
pogrean deo, odnosno, deo koji tada nije postojao u sistemu!
86
Da bi se mogao identifikovati poloaj nekog dela u skladitu, potrebno je
definisati i obeleiti, opet jednoznano, svaku lokaciju u skladitu. U
zavisnosti od vrste skladita, definie se i nain oznaavanja lokacija.
Ukoliko se radi o podnom skladitu (uglavnom mali broj razliitih
stavki, u velikim koliinama i sa velikim masama), skladite se
uglavnom podeli na pravougaonike (matrica 2x2; 3x3 itd. i svakom se
pravougaoniku dodeli slovna ili brojana oznaka. Zbog mogunosti da se
u takvom skladitu pojave i sitni delovi, koji zahtevaju mali prostor, u
jednom delu skladita moe da se nae vie razliitih elemenata.
Ukoliko se radi o regalnom skladitu, najee se defie adresa vrlo
slina potanskim adresama u gradovima (oznaka ulice, broj zgrade,
oznaka sprata, broj stana...).

Slika 5.1: Jedan nain oznaavanja lokacija u skladitu

87

6. LITERATURA

Aiello J. L.: Rightsizing inventory, Auerbach Publications, 2008, ISBN 0-
8493-8515-6
Axsater S.: Inventory control, Springer, 2006, ISBN-10: 0-387-33250-2
Ballou H. R.: Business Logistics / Supply Chain Management, fifth
edition, Pearsons Education International, 2004, ISBN 0-13-
123010-7
Brooks B. R., Wilson W. L.: Inventory record accuracy, John Wiley and
Sons, 2007, ISBN 978-0-470-00860-7
Gourdin, N. K.: Global Logistics Management, Blackwell Publishing,
2006, ISBN 1-4051-2713-9
Haizer J., Render B.: Operations Management, Prentice Hall,2004,
ISBN 0-13-120974-4
Jacobs F. R., Chase B. R.: Operations and Supply Chain Management,
McGraw Hill, 2010, ISBN 978-0-07-017226-5
Jonsson P.: Logistics and Supply Chain Management, McGraw Hill,
2008, ISBN 07-711738-7
Krajewski J. L., Ritzman P. L.: Operations Management, Prentice Hall,
2002, ISBN 0-201- 61545-2
Mercado C. E.: Hands-On Inventory Management, Auerbach
Publications, 2008, ISBN 978-0-8493-8326-7
Muckstadt A. J., Sapran A.: Principles of Inventory Management,
Springer, 2010, ISBN 978-0-387-24492-1
Muller M.: Essentials of Inventory management, Amacom, 2003, ISBN
0-8144-0751-X
Nahmias S.: Production and Operation Analysis, McGraw Hill, 2005,
ISBN 0-07-286538-5
Sherbrooke C. C.: Optimal inventory modeling of systems, Kluwer
academic publishers, 2004, ISBN 1-4020-7849-8
Simchi-Levi D.: The Logic of Logistics, Springer, 2005, ISBN 0-387-
22199-9
88
Slack N., Cham,bers S., Johnston R.: Operations Management, Prentice
Hall, 2004, ISBN 0-273-67906-6
Wallace F. T., Kremzar H. M.: ERP: Making It Happen, John Wiley &
Sons, 2001, ISBN 0-471-39201-4
Wild T.: Best Practice in Inventory Management, Butterworth-
Heinemann, 2002, ISBN 0 7506 5458 9
Woolsey E. D. R., Maurer R.: Inventory control, Lionhart Publishing,
2000,
Rushton A., Croucher P., Baker P.: Handbook of Logistics and
Distribution Management, Kogan Page, 2010, ISBN
9780749457143

Upravljanje Zalihama - Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Upravljanje Zalihama - Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Upravljanje Zalihama - Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA U NOVOM SADU

You might also like