RAZVOJ CIRILICE Pisma koja su proizisla iz grcke uncijale bila su glagoljica, bosancica i cirilica. lo!enske "rza!

e Raska, #ake"onija, $osna, Ze%a, &r!a%ska i $ugarska koris%ile su la%insko i grcko pismo. e!erne slo!enske "rza!e koje su bile po" jakom germanizacijom, imale su !ecu po%rebu za obliko!anjem s!og pisma. Iz %og razloga knez Ras%isla! o" cara #i'ajla u Carigra"u %razi "a mu posalje uci%elja koji bi naro"u na njego!om jeziku pro%umacio 'riscansku !eru. ( %o !reme, kao propo!e"nici, su bila pozan%a braca Cirilo i #e%o"ije iz oluna. Car je sma%rao "a je slo!enski jezik bio najcis%iji u olunu i za%o i' salje na pu%. Pr!o su ure"ili slo!ensku azbuku a za%im pre!eli bogosluzbeno je!an"jelje na slo!enski jezik. ( #ora!sku "rza!u s%izu )*+. go"ine i os%aju + go"ine. ,ji'o!i ucenici su se razisli po s!im slo!enskim zemljama, a me"ju njima najis%aknu%iji su bili ,aum, -limen% O'ri"ski i -ons%an%in Presla!ski. Vremenom su se .ormirali "!a jaka cen%ra pismenos%i i %o u #ake"oniji O'ri"ska skola i u $ugarskoj, Presla!ska skola. ( srpskim zemljama su %ako"je ra"ili ucenici Cirila i #e%o"ija i s%igli cak "o Ja"ranskog mora. ama cirilica je "obila nazi! po Cirilu, a pr!o slo!ensko pismo koje su braca "onela bila je glagoljica. O cirilici, koju su .ormirali ucenici Cirila i #e%o"ija pos%oje brojni zapisi iz koji' saznajemo je i primennjena pri pisanju pr!e knjige Izbornog je!an"jelja, koja je pre!e"ena sa grckog jezika. Je"an s%ari spis po" nazi!om /O pismenima0, koji je napisao Crnorisac &rabar, go!ori o Cirilu i #e%o"iju, braci iz oluna. ( Vizan%iji su se u %o !reme koris%ila "!a %ipa grcke azbuke1 je"an koji je licio na nasa !elika s%ampana slo!a i je"an koji je o"go!arao nasim pisanim slo!ima i naz!ani su majuskula i minuskula. I glagoljica i cirilica su se koris%ile kao s!ecana pisma. lo!enska azbuka je bila usko po!ezana sa grckom po azbucnom re"u, obliku poje"ini' slo!a i izgo!oru. (re"jeno slo!ensko pismo korisceno je pr!i pu% u s%aroslo!enskom jeziku. 2o je bio knjize!ni jezik %ari' lo!ena u pr!a "!a !eka nji'o!e pismenos%i i o"a!no !ise nije u upo%rebi. 3anas, on se koris%i u osno!i crk!enog i li%urgijskog jezika, po" nazi!om crk!enoslo!enski jezik. 4lagoljica irila se u &r!a%skoj g"e je pri'!acena kao nacionalno, z!anicno pismo. -oris%ila se "o 5). !eka, a u nekim kraje!ima i "uze. Preobliko!ana je i iz nje je nas%ala no!a !arijan%a 6 'r!a%ska glagoljica. ( poce%ku je imala 7+ znaka, "a bi na kraju bila s!e"ena na 78 s%o je za"o!olja!alo .one%ske za'%e!e jezika. Prema izgle"u se razlikuju "!a oblika1 uglas%a i obla, a pr!a knjiga s%ampana o!im pismom je /#isal0 iz 57)+. go"ine, s%ampan u Veneciji. $osancica

Varijan%a cirilice i raz!ila se u bosanskoj "rza!i. ,ajs%ariji "okumen% pisan o!im pismom "a%ira iz 55)9. go"ine i %o je Po!elja -ulina $ana. -ako je bosanska "rza!a slabila, %ako je i pismo o"umiralo. Cirilica lo!ensko pismo koje je nas%alo posle glagoljice. ,ajs%ariji spomenici pisani o!im pismom po%icu iz 58. !eka, a njego! raz!oj je bio !ezan za imeono!u $ugarsku koja je u %o "oba bila najmocnija "rza!a. Raz!ija se knjize!nos% po uzoru za !izan%ijsku, a za!isnos% o" Vizan%ije ogle"a se i u menjanju glagoljice cirilicom. ( osno!i je grcko pismo 6 uncijalno ili li%urgijsko, "opunjeno znako!ima neop'o"nim za cis%o slo!enske glaso!e. Cirilica je nas%ala o" s%arogrckog majuskulnog uncijalnog pisma, "ok je glagoljica bila !ezana za minuskul. ,e zna se pouz"ano ko je iz!rsio promenu azbuke ali se pre%pos%a!lja "a je %o bio -limen% O'ri"ski, ucenik Cirila i #e%o"ija, ma"a neki spisi go!ore "a je %o bio i episkop -ons%an%in. Za'!aljujuci Vuku -ara"zicu, cirilica je "anas je"no o" najure"jeniji' pisama. ( poce%ku je imala +: znako!a o" koji' su ;+ grcka uncijalna slo!a, a 57 je preobliko!ano iz glagoljice u skla"u sa karak%eris%icnim slo!enskim glaso!ima. !oj konacni izgle" "obila je %ek u 55. !eku i %a"a se poja!ljuje kao s%aroslo!ensko pismo. -oris%e je Rusi, (krajinci, #ake"onci, rbi, Crnogorci i $ugari. Vuko!om re.ormom /pisi kao s%o go!oris, ci%aj kao s%o je napisano0, azbuka je umes%o 7* znako!a koliko je pr!obi%no imala, s!e"ena na +8 6 pr!obi%na ;7 i * no!i'. Re.orma je za!rsena 5)5).go"ine, ali je u upo%rebu usla %ek 5)*). go"ine. Raz!oj cirilicnog pisma moze se pra%i%i pu%em sre"nje!eko!ni' srpski' spisa iz nekoliko ume%nicki' cenrara. Re.orma cirilice je iz!rsena i u Rusiji 5:58. go"ine, pos%o je ruski car Pe%ar Veliki bio neza"o!oljan izgle"om pisma i !elikim brojem znako!a. O!a cirilica je "obila nazi! gra"janska, a pono!na re.orma je iz!rsena pre" Ok%obarsku re!oluciju. Pr!e cirilicne knjige su s%ampane 5795. go"ine u -rako!u </Ok%oi' pr!oglasnik0 i /Casosla!0=, "ok je pr!a srpska %j. juznoslo!enska cirilicna knjiga s%ampana 5797. go"ine na Ce%inju. #ake"onska cirilica ( "anasnjem obliku je sacinjena posle 3rugog s!e%skog ra%a po uzoru na Vuko!u cirilicu. 2okom s!og raz!oja cirilica je menjala s!oj gra.icki oblik. %ampana slo!a su bila manje po"lozna promenama, "ok su pisana prosla kroz niz promena. Posle "ugogo"isnji' polemika "a li se %reba prikloni%i la%inici na pu%u ka E!ropi, %ek posle"nji' go"ina u nasoj zemlji cirilica je proglasena za z!anicno pismo kojim se pisu s!a "rza!na "okumen%a. 5995. go"ine, Pros!e%a je obja!ila buk!ar Inoka a!e, koji je iz!orno pr!i pu% s%ampan u Veneciji ;8. maja 5>9:.go"ine na s!ega "!a lis%a. 3rugo iz"anje je is%e go"ine izaslo na ce%iri lis%a, %ako"je u Veneciji, me"ju%im

"ugo je bio zabora!ljen.

?ure"i@

Glagoljica je slovensko pismo, nastalo u IX veku na balkanskom poluostrvu. Koristi karakteristine kruie, a kao autor glagoljice esto se uzima Konstantin -iril. ! XI veka glagoljicu istiskuje irilica, pa se glagoljica za!rava je!ino u "rvatskoj. ko ##$$. go!ine na Krku, pore! %a&ke, na'ena je %a&anska ploa koja se smatra je!nim o! najznaajniji( glagoljski( natpisa. Airilica ?ure"i@