4/24/2013

Upotreba multimedije na Web stranama

Multimedija na Web stranama

Multimedija moe da unapredi i obogati izgled lokacije, ali ona ima velike tehnoloke i infrastrukturne zahteve Ukoliko multimedijalni elementi nee pomoi korisnicima da lake koriste Web lokacije ne bi ih trebalo koristiti Veoma je vaan nain dodavanja multimedijskih sadraja potrebno je koristiti poznate tehnologije koje nee predstavljati barijeru za pristup lokaciji

4/24/2013

Animacija
Animacije se na Webu koriste za:
Aktivne logotipe, Animirane ikonice, Prikaze i Kratke crtane filmove

Animacije ne treba meusobno da se nadmeu Nakon izvesnog vremena korisnika animacije zamaraju izbei animacije koje se neprekidno ponavljaju Autorima su na raspolaganju mnoge tehnologije za izradu animacija

Tehnologije za animaciju
Tehnologija Opis
Animirane sliice u formatu GIF DHTML Najjednostavniji oblik animacije i izvorno je podrana u veini Web itaa. Ovakvoj animaciji moe se zadati koliko e se puta ponoviti i druge vremenske karakteristike, ali ostala napredna svojstva su izvan dometa ove tehnologije. DHTML (JavaScript) se moe upotrebiti za pomeranje objekata po ekranu. Animacije ostvarene ovom tehnlogijom esto su isprekidane, efikasne samo za ivu dugmad i pokretni tekst. Program Dreamweaver omoguava da se na Web stranu lako dodaju animacije po putanjama. Flash je vodei format za kvalitetne animacije za Web. Datoteke u ovom formatu su veoma male, mnogi korisnici imaju instaliranu podrku za njih. Podrava ograniene mogunosti programiranja, mora biti dopunjen JavaScript-om. Komprimovane datoteke programa Director. Njihova glavna prednost nad formatom Flash jeste u podravanju sloenog programiranja. Mogu biti mnogo vee od datoteka u formatu Flash. Iako se moe koristiti za animacije, nije preporuljivo. Jedina prednost animacija izraenih u Javi jeste to mogu da se izrade u letu na osnovu sloenih prorauna. Jedina razumna upotreba- na klijentskoj strani na osnovu korisnikovih postupaka. Java je previe sloena da bi se koristila u jednostavnim animacijama.

Flash

Shockwave

Java

4/24/2013

Zvuk
Najnovije tehnologije za reprodukovanje zvuka preko Interneta obuhvataju iroku oblast, od tradicionalnog sistema preuzmi-i-pusti u mnotvu formata, do tehnologije strujeeg zvuka koja reprodukuje zvuk u skoro realnom vremenu Najnaprednije tehnologije nisu uvek najbolje reenje

Osnove digitalnog zvuka

Digitalni zvuk meri se uestanou uzorkovanja time koliko je puta zvuk digitalizovan u toku odreenog vremenskog perioda Uestanost uzorkovanja izraava se u kilohercima (kHz) mera broja uzorkovanja tokom jedne sekunde Zvuk CD kvaliteta dobija se uzorkovanjem na 44,1 kHz 44100 puta tokom jedne sekunde Za stereo zvuk potrebna su dva kanala sa po osam bita 16 bita po uzorku zvuka 705600 bitova za svaku sekundu zvuka CD kvaliteta U stvarnosti prenos tolike koliine podataka zauzeo bi polovinu kapaciteta propusne moi to najee nije dostupno potreban drugi pristup za emitovanje zvuka CD kvaliteta preko Interneta
6

4/24/2013

Formati i kompresija zvunih datoteka

Datoteke koje sadre zvuk mogu da se komprimuju da bi se bre prenosile preko mree Program na strani servera komprimuje i isporuuje zvuk, dok ga program na strani klijenta dekomprimuje i reprodukuje Program za kompresiju i dekompresiju naziva se kodek Formati zvuka mogu da naruavaju kvalitet zvuka ili da ga uopte ne naruavaju

Formati i kompresija zvunih datoteka

Kompresija sa gubicima ne reprodukuje verno originalni zvuk ali je prihvatljiva jer daje male datoteke Kompresija kompromis izmeu kvaliteta zvuka i veliine datoteke to je datoteka vea potrebno je i vie vremena da se prenese preko mree Kada se obrauje zvuk zadaje format datoteke, a ne nain kompresije

4/24/2013

Formati za datoteke sa zvukom

Format
WAV MPEG (MP3)

Opis
Wav datoteke su najei formati datoteka sa zvukom na Windows platformi. Format Motion Pictures Experts Group je standardni format sa velikim stepenom kompresije. MPEG nivo 3, ili MP3 datoteke su najpopularniji oblik za distribuciju muzike preko Interneta. Zbog svoje veliine, MPEG datoteke se pre reprodukovanja najee kompletno prenesu na klijentski raunar. Ogg Vorbis je besplatan metod enkodiranja, kompresije i strimovanja digitalnog zvuka. Za tano 1/8 bolji je u brzini po bitovima i po svom kvalitetu u odnosu na MP3. Jedna .ogg datoteka pri brzini 45 kb/s najee zvui bolje od datoteke .mp3 pri brzini od 320 kb/s. Dominantna tehnologija za strujee reprodukovanje preko Interneta. Ona zahteva poseban plejer, ije su osnovne verzije besplatne. Format Musical Instrument Digital Interface nije format digitalnog zvuka. On nosi informacije o notama i druge bitne informacije na osnovu kojih muzika moe biti sintetizovana. Upotrebljive su samo za neke primene loeg kvaliteta reprodukcije. Rich Music Format podrava organizacija Beatnik. To je kompaktan format koji nudi visok kvalitet reprodukovanja nakon preuzimanja datoteke. Postaje sve popularniji.

Ogg Vorbis

RealAudio MIDI

RMF

Jednostavan zvuk za Web

Najjednostavniji nain da se kroz jezik HTML prui podrka pristupu preuzmi-i-pusti jeste povezivanje takve datoteke i preputanje obrade pomonom ili dodatnom programu Ako pomoni programi ili dodatak nisu podeeni odluka o daljoj akciji se preputa korisniku Da bi se povezala datoteka sa zvukom u formatu WAV, u HTML datoteku dodaje se kod slian sledeem:
<a href=democompanyjingle.wav>Demo Company+s Corporate Jingle (7 second WAV 180K) </a>

10

4/24/2013

Jednostavan zvuk za Web

Kada se na Web stranu dodaje snimak poput govora ili delova radio ili TV programa, uvek treba naznaiti duinu, format i veliinu datoteke sa zvukom Ako se koristi pristup preuzmi-i-pusti najbolje je da datoteke koje sadre muziku niskog kvaliteta, zvune efekte ili govor budu u formatu WAV Datoteke u formatu MIDI koristiti za pozadisnku muziku na Web stranama, naroito ako je ograniena propusna mo Format MPEG a posebno MP3 zaista je jedini izbor za kvalitetnu reprodukciju, a posebno za reprodukciju muzike

11

Jednostavan zvuk u praksi

itai bi trebalo da podravaju preuzimanje i reprodukovanje zvunih datoteka u formatu MIDI i WAV Microsoftov Internet Explorer koristi sopstvenu HTML oznaku <bgsound> ili oznaku <embed> Na primer, da bi se podesio dodatak LiveAudio da reprodukuje datoteku test.wav i da prikae karticu za podeavanje zvuka, upotrebiti sledei HTML kod: <embed src=test.wav height=60 width=144>

12

4/24/2013

Jednostavan zvuk u praksi

<embed src=test.wav height=60 width=144> Zadavanje atributa height i width veoma je vano, jer bi u suprotnomo ita mogao da opsee konzolu Podrazumevana LiveAudio kontrola visoka je 60 piksela i iroka 144 piksela Drugi stilovi za kontrolu imaju druge podrazumevane veliine Postavljanje pozadinske muzike na Web stranu, mogue je upotrebom sledeeg koda <embed src=test.wav hidden=true autostart=true>

13

Upotrebljivost i datoteke sa zvukom

Uvek obezbediti alternativni oblik pristupa podacima, jer podrka za zvuk nije uvek na rapolaganju Omoguiti korisnicima da iskljue zvuk koji je upotrebljen na lokaciji Koristiti jednostavniju tehnologiju preuzmi-i-pusti koja je podrana u mnogim itaima ne zahtevati od korisnika da instaliraju mnoge dodatke za reprodukovanje raznih formata

14

4/24/2013

Video
Mnoge kompanije pokuavaju da razviju emitovanje televizijskog programa preko Weba
Emitovanje visokokvalitetnog video zapisa od 30 sliica u sekundi

Veina dosadanjih reenja ne radi dobro sa propusnom moi koja je na raspolaganju prosenom korisniku

15

Osnove digitalnog videa

Digitalni video zapisi karakteriu se brojem snimljenih sliica u sekundi i njihovom veliinom i rezolucijom Video zapisi mogu da budu veoma veliki, a naroito ako se tei PAL videu (televizijski kvalitet slike) Video slika veliine 640 x 480 piksela sa 24-bitnom paletom boja i 30 sliica u sekundi zauzima 27 MB po sekundi - i to bez zvuka Ako se tome doda i kvalitetni CD zvuk (705600 bitova za sekund zapisa), datoteka e dvostruko narasti U stvarnosti, prenos tolike koliine podataka nije lak ak ni kada se upotrebi kompresija
16

4/24/2013

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija

Format
AVI

Opis
Audio Video Interleave je format za digitalni zvuk i video za Windows. esto se sree i lako zadaje. Na Internetu je sve vie datoteka u tom formatu, bez obzira na to to mogu biti velike. IE se lako snalazi sa datotekama u tom formatu. MOV je nastavak imena datoteke koji oznaava format QuickTime kompanije Apple. Postaje sve popularniji na Internetu. Razliiti kodeci i poboljanja uinili su QuickTime monim reenjem za digitalne video zapise. Motion Picture Expert Group format za video zapise smatra se standardnim formatom za digitalni video. Iako su kompresija i kvalitet slike formata MPEG na visokom nivou, ponekad je s njim teko raditi. Advanced Streaming Format kompanije Microsoft isporuuje se Microsoftovom serverskom tehnologijom NetShow koja se sada zove Windows Media. Rastua konkurencija formatu RealMedia, nudi visok kvalitet i dobru podrku IE. RealMedia je dobar format tehnologije strujeeg videa. Datoteke u RM formatu mogu biti snimljene u razliitim kvalitetima u zavisnosti od toga kolika propusna mo stoji na raspolaganju krajnjem korisniku.

MOV (QuickTime)

MPEG

ASF

RM

17

Formati datoteka sa video zapisima i njihova kompresija

Format
VCD

Opis
VideoCD (VCD) format pojavio se na azijskom tritu koje nije elelo da za reprodukciju videa na DVD plejeru plaa astronomske cene DVD konzorcijumu. Kvalitet formata VCD bi mogao da se uporedi sa VHS kasetama ni previe dobar ni previe lo. VCD diskovi mogu da se reprodukuju na veini savremenih DVD plejera. Super VideoCD (SVCD) Na DVD plejeru (ukoliko moe da ga podri), ovaj format prua video izuzetnog kvaliteta. SVCD ima rezoluciju 480x576 piksela tako da, kada se reprodukuje na raunaru moe da izgleda pomalo nejasno.

SVCD

DivX

DivX format baziran na standardu MPEG4 pomou koga se dobijaju izuzetno komprimovane video datoteke vrhunskog kvaliteta. Posebno je podesan za razmenjivanje filmova. Ipak i ovaj format ima svoje nedostatke. Digital Versatile Disc (DVD) je moda najpoznatiji termin u svetu digitalnog videa. DVD plejeri su postali standard i osvajaju trite mnogo bre nego video rekorderi nekada. Na standardni DVD moe da stane oko 2 asa digitalnog videa, to zavisi od njegovog kvaliteta. 18

DVD

4/24/2013

HD DVD

19

HD DVD
HD DVD (engl. High-Definition DVD, High Definition Digital Video Disc) je digitalni vienamenski disk velike gustine, razvijen za zapisivanje videa visoke definicije. HD DVD standard je razvila grupa proizvoaa potroake elektronike i personalnih raunara, predvoena Toibom, 2003. godine Kapacitet HD DVD je 15 GB, odnosno 30 GB u sluaju dvoslojnih diskova. Toiba je objavila i karakteristike formata troslojnog diska, kapaciteta 45 GB. HD DVD je kompatibilan sa DVD. Sloj sa podacima se kod ovih diskova nalaze u sloju koji je 0.6 mm ispod povrine.
20

10

4/24/2013

HD TV
Televizija visoke rezolucije ili HDTV to je skraenica od engleske rei High-definition television koja u prevodu znai televizija visoke definicije. Predstavlja novi standard emitovanja TV programa koji se ne oslanja na stare, ve zastarele, sisteme. Glavne odlike novog sistema su: vea rezolucija, 16:9 odnos ivica ekrana (dosadanji 4:3), okruujui sistem zvuka, mogua implementacija servisa interaktivne televizije.

21

Odnos veliina dosadanjih standarda i HDTV

22

11

4/24/2013

Odnos rezolucija dosadanjih standarda i HDTV

Rezolucija HDTV 4 puta vea od standardne

Rezolucija standardne televizije

23

Uporedni prikaz video formata

Format
Rezolucija NTSC/PAL Video kompresija Audio kompresija Veliina fajla (MB/minut snimka) Minuta na CD od 74 min (650 MB) Kvalitet

VCD
352 x 240 352 x 288 MPEG1

SVCD
480 x 480 480 x 576 MPEG2

DVD
720 x 4802 720 x 5762 MPEG2, MPEG1 MP1, MP2, AC3, DTS, PCM 30-70

HD DVD, HDTV (WMV HD)

1440 x 10802 1280 x 7202 MPEG2 (WMV MPEG4) MP1, MP2, AC3, DTS, PCM

AVI, DivX, WMV

640 x 4802

MOV (QuickTime)
640 x 4802 Sorenson, Cinepak, MPEG4... QDesign Music, MP3... 4-20

RM (RealMedia)
320 x 2402

AVI DV
720 x 480 720 x 576 DV

MPEG4 MP3, WMA, OGG, AAC, AC3 4-10

RM

MP1

MP1

RM

DV

10

10-20

~150 (~60)

2-5

216

74

35-60 Vrlo dobar*

10-20

~4 (~10)

60-180

30-180

120-300

Dobar

Odlian*

Izuzetan*

Odlian

Vrlo dobar

Pristojan

Odlian

24

12

4/24/2013

Zakljuak
Izrada Web strana moe biti veliki izazov jer potrebne tehnologije nisu sazrele i stalno se menjaju Trebalo bi dobro analizirati prednosti i mane svih tehnologija za Web pre donoenja odluke koju primeniti itai Weba i programi za izradu Web lokacija podloni su grekama Reavanje potencijalnih problema niskog nivoa zahteva dobro poznavanje osnovnih tehnologija za Web poput jezika HTML i kaskadnih stilova

25

Zakljuak
Web stranama sigurno e biti dodato i programiranje Prilikom odabira alata za programiranje ouvati doslednost izboru Multimedijski sadraji imaju svoje mesto na Webu tehnoloka ogranienja suavaju njihovu upotrebu

26

13

4/24/2013

Isporuka i odravanje Web lokacija

27

Vanosti isporuke
Korisnik ne moe da vidi sve komponente koje utiu na brzinu isporuke lokacije Drugi korisnici
Drugi klijentski procesi

Saobraaj koji potie od drugih korisnika Weba

Klijentska strana Koliina poslatih podataka (tekst, slike, itd.) Serverska strana

Mrea
Brzina lokalnog sistema Brzina lokalnog itaa Propusna mo korisnikove veze sa Internetom Prekidi mrene komunikacije Latentnost zbog velike fizike udaljenosti Efekti protokola TCP/IP i HTTP

Brzina servera: Brzina procesora Brzina diskova Optereenje servera

Korisnik Web vidi kao celinu, a ne kao pojedinane komponente

28

14

4/24/2013

Protokoli i dizajn Web strana

HTTP (Hypertext Transfer Protocol) dobro razumeju skoro svi itai koji se danas koriste na Webu - iako on nije ni najsofisticiraniji ni najbri mreni protokol, Jednostavnost metoda zahtev/odgovor uzrok je mnogih problema naroito ako se kombinuje sa drugim protokolima, na primer sa protokolom TCP Prvo to treba uzeti u obzir injenica da protokol HTTP odvojeno zahteva svaki objekat koji je dodat na Web stranu PREDLOG:
Postaviti na stranu mali broj objekata kako bi se smanjio broj HTTP zahteva

29

Protokoli i dizajn Web strana

TCP koristi razne tehnike, poput sporog starta (eng. slow start) i povlaenja (eng. backoff) pomou kojih izbegava zaguenje mree Svojstvo sporog starta pri preuzimanju velikih datoteka prenos se polako poveava dok ne dosegne najveu vrednost Zbog male veliine objekata, brzina prenosa ne dostigne najveu vrednost objekti Weba se ne prenose najveom moguom brzinom jedna slika od 100 KB uita se pre nego nekoliko slika ukupne veliine 80 KB PREDLOG: Sloiti tipove podataka, broj objekata i veliinu objekata kako bi se prenosili to je mogue bre.

30

15

4/24/2013

Web serveri
Web server raunar na kome se izvrava program koji opsluuje zahteve itaa Weba Web server se sastoji od hardvera i softvera Uloga Web servera
sa svog diska to bre ita mnoge (najee male) datoteke koje ine Web stranu i preko mree ih alje brojnim korisnicima koji ih zahtevaju izvrava programe koje pojedini korisnici pokrenu i brzo vraa njihove rezultate nalae upotrebu odreenog hardvera

Hardver za Web server treba opremiti najbrim diskovima, velikom koliinom memorije i brzim mrenim prikljucima

31

Hardverski delovi Web servera

Komponenta Procesor Napomena U stvarnosti Web serveri nisu previe zahtevni. Kada je potrebno obraditi mnoge zahteve, korisnije je raspolagati veim brojem procesora nego jednim brzim procesorom. Web serveru e moda biti potrebno mnogo memorije kako bi mogao da izvrava brojne procese CGI programa koje su korisnici pokrenuli. Podaci e stalno biti prenoeni sa diska u memoriju, a potom na mreni prikljuak. Stoga je potrebno izbegavati ograniavanje protoka podataka sporom magistralom. S obzirom na to da je primarni zadatak Web servera isporuka podataka korisniku, neophodan je brz disk koji se dobro odrava. Kada datoteke budu proitane sa diska, server e ih preko mree proslediti korisniku. Ne treba ograniavati mogunosti servera sporim mrenim prikljukom. Serverima koji opsluuju zahtevne lokacije moda e biti potrebno nekoliko mrenih prikljuaka. Ostale hardverske komponente Web servera ne utiu mnogo na brzinu isporuke lokacije. Neki dodatni ureaji, na primer ureaji za izradu rezervnih kopija, potrebni su za odravanje servera.

Memorija Magistrala

Hard disk Mreni prikljuak

Ostalo

32

16

4/24/2013

Operativni sistemi za Web servere

Prilikom odabira operativnog sistema potrebno je uzeti u obzir:
Namenu servera Trokove odravanja na dui period Performanse i razvojne mogunosti operativnog sistema Ukupne trokove

33

Softver za Web server

Danas postoje desetine Web servera, komercijalnih i besplatnih, koji mogu da se koriste na raznim platformama Umesto odluke izmeu svih podrobno razmotriti samo one koji se najee koriste Na osnovu ispitivanja i analiza dostupnih Web servera na Internetu, nastala je lista servera koji se najee koriste, prikazana u nastavku Tani procenti o udelu pojedinih servera na mrei predmet su rasprave u strunoj javnosti

34

17

4/24/2013

Softver za Web server

Web server Apache Microsoft IIS - Microsoft Internet Information Server IPlanet server (bivi Netscape) WebSite WebStar Domino
35

Lokacija Web servera

Mogunosti postavljanja servera: Prostorije vlasnika lokacije Prostorije dobavljaa Internet usluga Prostorije kompanije koja ugoava Web servere Mreno rastojanje izmeu servera i korisnika potrebno je minimizovati Ako su kontrola i bezbednost veoma vani, Web lokaciju treba smestiti na sopstveni server

36

18

4/24/2013

Izmetanje Web servera

to je Web lokacija vanija za informatiku infrastrukturu kompanije, to ona mora da bude kvalitetnija i dostupnija Na primer, kompanija koja se iskljuivo bavi prodajom preko mree uopte ne moe dopustiti da njena lokacija bude nedostupna Web lokacija za prodaju je kompanijama koje se bave prodajom preko Interneta vana koliko i standardne telefonske linije ili napajanje el. energijom

37

Izmetanje Web servera

Mnoga su preduzea shvatila da je obuavanje radnika koji bi pouzdano i efikasno odravali lokaciju i obezbeivali potrebno okruenje, hardvera i softvera preskupo brigu o Web serveru prepuste specijalizovanim kompanijama Server se na razliite naine moe izmestiti iz kompanijskog okruenja, ali su za sve njih bitna dva faktora
Da li e lokacija deliti jedan Web server sa nekom drugom lokacijom Da li je raunar na kojem se lokacija nalazi vlasnitvo lokacije ili kompanije koja se bavi iznajmljivanjem usluga servera i odravanjem lokacija

38

19

4/24/2013

Smetanje lokacije na deljeni server

Dva osnovna oblika deljenog ugoavanja lokacije:
1. prostor na Webu koji je deo drugog servisa i koji je iznajmljen da bi se u njega postavila lokacija ili prostor koji je dat na upotrebu u zamenu za mogunost postavljanja reklama na lokaciji 2. dobavlja Internet usluga korisniku dodeli direktorijum od nekoliko megabajta na nekom od svojih servera i eventualno pristup zajednikim alatkama jednostavnim skriptovima, brojaima poseta ili oglasnoj tabli. URL adresa ovako ugoene lokacije ima oblik
http://www.dobavlja.net/~korisnik ili http://www.dobavlja.net/korisnik/

39

Smetanje lokacije na deljeni server

Usluga ugoavanja najee ne prua mogunost prilagoavanja. Na primer, nije mogue dobiti adresu tipa vlasnikidomen.com, saobraaj prema lokaciji moe biti ogranien ili nije dozvoljena upotreba alatki koje su moda potrebne Prednost ovakvog aranamana besplatan ili je njegova cena uraunata u cenu koju vlasnik lokacije plaa za pristup Internetu preko tog dobavljaa Postoje mnoge kompanije koje e pruiti uslugu ugoavanja u zamenu za line podatke koji e biti upotrebljeni u marketinke svrhe ili ako im se dozvoli prikazivanje reklame na lokaciji Deljeno ugoavanje prikladno je za line prezentacije i lokacije za zabavu, ali veini e biti potrebne drugaije usluge ugoavanja lokacije

40

20

4/24/2013

Smetanje lokacije na deljeni server

Deljeno ugoavanja sa zasebnim imenom domena (na primer www.vlasnikovdomen.com) koji se esto naziva virtuelni Web server najee nije besplatno Takvim se aranmanom dobija i vlastiti direktorijum za CGI programe, statistiki izvetaji o pristupanju lokaciji i druge pogodnosti Cene virtulenog servera na deljenom sistemu mogu znatno da se razlikuju
Ako se zahteva sloena usluga ugoavanja lokacije, na primer upotrebe pristupa sistemu za upravljanje sadrajem ili sistemu za prodaju preko Interneta, trokovi mogu da budu izuzetno visoki

Osnovna mana deljenog ugoavanja Web lokacije jeste injenica da e lokacija zajedno sa drugim lokacijama deliti resurse i propusnu mo Web servera
odgovor servera na zahteve za podacima moe bit usporen bezbednost podataka nije zagarantovana

41

Postavljanje lokacije na zaseban server

Zbog loe bezbednosti podataka i oteanog upravljanja lokacijom deljenog ugoavanja odluka o postavljanju lokacije na zaseban server Zasebni serveri imaju mnoge prednosti:
Mogu se opremiti raznim alatkama i programima koji nee uticati na rad druge lokacije

Njihova najvea mana je cena

Postavljanje lokacije na zaseban server moe da bude mnogo skuplje od odgovarajue usluge na deljenom serveru

42

21

4/24/2013

Postavljanje lokacije na zaseban server

Postoje dva naina za ugoavanje na zasebnom serveru:
1. Specijalizovana kompanija je vlasnik servera i ona je zaduena za njegovo
odravanje - potpuno ugoavanje (eng. fully managed) ili ugoavanje na zasebnom serveru (eng. dedicated hosting)

2. Korisnik je vlasnik servera (i hardvera i softvera) odgovoran je za njegovo

odravanje smetanje servera (eng. co-location)

Ako je izbor smetanje servera kompanija koja prua usluge e obezbediti odgovarajui prostor, napajanje el. energijom, prikljuak na mreu, odreenu propusnu mo i vrlo ogranieno odravanje servera ponovno pokretanje ako se blokira ili izradu rezervnih kopija Usluga smetanja je najee jeftinija od potpunog ugoavanja

43

Postavljanje lokacije na zaseban server

Meseni rauni za ugoavanje servera kod najpoznatijih i najkvalitetnijih kompanija, na primer Exodus (www.exodus.com) i AboveNet (www.above.net) mogu da iznose i nekoliko hiljada dolara, u zavisnosti od opreme, propusne moi i dodatnih usluga (kao to su nadgledanje bezbednosti ili odravanje nekoliko kopija lokacije na razliitim mestima koja se koriste) Ako je posao zasnovan na brzoj i robusnoj isporuci Web strana, kvalitetno ugoavanje je i te kako znaajno Trokovi se isplate ukoliko se razmotre trokovi odravanja prostorije pune servera koji su povezani sa razliitim dobavljaima Internet usluga i koje 24 sata devno, 7 dana u nedelji nadgledaju vrhunski strunjaci za raunare i raunarske mree

44

22

4/24/2013

Upravljanje Web serverima

Kada je server uspeno instaliran i kada pone da isporuuje sadraj posetiocima lokacije potrebno ga je svakodnevno odravati. Neprekidno pratiti: Dostupnost Performanse Bezbednost Sofisticirani programi za nadzor servera alju zahteve za celim stranama, a ponekad i kljunim elementima - da li se strane u potpunosti formiraju Ako kompanija kod koje je ugoen server ne prua takve usluge mogu se korisiti specijalizovani programi za nadziranje lokacije npr. WebTrends Enterprise Edition (www.webtrends.com) sadri module za nadzor servera i alarme Za potpunu proveru pouzdanosti i dostupnosti lokacije proveru dostupnosti potrebno je uraditi sa nekolio mesta na mrei 45

Upravljanje sadrajem
Pravilo imenovanja datoteka:
Izbegavati upotrebu podvlake u imenima datoteka upotrebiti crticu ili dve rei spojiti u jednu U imenima datoteka ili direktorijuma ne treba koristiti velika slova ili ih meati sa malim Kao nastavak imena datoteke izabrati .html ili .htm, potom je dosledno koristiti Mogu se uvesti ogranienja u duini imena datoteka ili eme za imenovanje datoteka:
Na primer, neke datoteke mogu sadrati datume, recimo saoptenja za javnost imena datoteka pr021299.htm i pr010500.htm mogu da ukau na saoptenja za javnost od 02.12.1999. i 01.05.2000.

46

23

4/24/2013

Uobiajena imena direktorijuma

Ime direktorijuma /cgi-bin /scripts Sadraj Tradicionalna lokacija za smetanje CGI programa koji se koriste na Web lokaciji Sadri skriptove koji se koriste na lokaciji. Tu spadaju JavaScript skritpovi, CGI skriptovi, ColdFusion, ASP skriptovi. Neki autori prave zasebne direktorijume za razliite tipove skriptova, na primer /js za JavaScript Trebalo bi da sadri sve spoljanje kaskadne stilove koji su upotrebljeni na lokaciji Sadri sve slike upotrebljene na lokaciji, ukljuujui GIF, JPEG i PNG datoteke Sadri video materijal, uglavnom nestrujee video zapise. Sadri audio materijal, uglavnom nestrujee zvune zapise. Sadri dokumentaciju u formatu pdf. Centralna lokacija za smetanje programa i drugih binarnih datoteka koje je mogue preuzeti sa lokacije. 47

/styles ili /css /images /video /audio /pdfs /download ili /binaries

Upravljanje sadrajem arhitektura tri lokacije

Korisnici Produkcijski ivi server Autori lokacije
Kada su potpuno razvijena, nova svojstva se primenjuju na pomonom serveru Produkcijski server isporuuje sadraj korisnicima

Sinhronizovanje sadraja
Pomoni server sadri verziju lokacije sa izmenama koje e kasnije biti sinhronizovane sa produkcijskim serverom

Razvojni server
Velike sturkturne i tehnoloke izmene testiraju se na ovom izolovanom serveru

Pomoni server

Autori sadraja 48

24

4/24/2013

Upravljanje sadrajem
Pravila:
Nikada ne treba raditi direktno na aktivnoj lokaciji arhitektura tri lokacije Redovno proveravati hiperveze na lokaciji Redovno proveravati detalje na Web stranama pravopis, pravne napomene i fontove Obezbediti adresu urednik@domen.com na koju e korisnici moi da alju predloge, postavljaju pitanja i obavetavaju o uoenim grekama

49

Analiza poseenosti brojai poseta

Mnoge lokacije za nadzor poseenosti koriste jednostavne brojae na stranicama Osim to broje posete lokaciji ne mogu se upotrebljavati ni za kakvu drugu svrhu Neki korisnici na osnovu brojaa odluuju da li e detaljnije pregledati lokaciju Ako broja ukazuje da je lokaciju posetilo nekoliko korisnika posetilac e pomisliti da na lokaciji nema nita zanimljivo i napustie lokaciju Broja je pod punom kontrolom administratora moe biti uvean broj poseta Veina profesionalnih i ozbiljnih lokacija ne sadri brojae korisnici misle da su lokacije sa brojaima amaterske PREDLOG:
Ne postavljati na lokaciju vidljiv broja poseta. 50

25

4/24/2013

Analiza poseenosti dnevnici servera

Dnevnici Web servera sadre detaljne informacije o tome ta su korisnici traili na lokaciji Analizirajui zapise iz dnevnika moe se videti koju stranu je korisnik proitao, a koju nije odluka koje e se strane staviti blie matinoj strani lokacije, a koje dublje u hijerarhiju Sa dnevnikom servera nije teko raditi ali zahteva malo planiranja Dnevnik se mora analizirati veoma paljivo postoje specijalizovane organizacije, na primer HitBox (www.hitbox.com) Dnevnici su vrlo slini

51

Analiza poseenosti dnevnici servera

Web server vodi dva dnevnika:
Dnevnik pristupa Dnevnik greaka

Mogu se voditi i dnevnici:

Dnevnik reference u koji se zapisuju informacije o tome sa koje je lokacije odreeni korisnik doao Dnevnik agenata pamti informacije o agentima (najee itaima Weba) koji su upotebljeni za pristupanje lokaciji

esto se informacije u referencama i upotrebljenim agentima upisuju u dnevnik pristupa lokaciji Najei format dnevnika i pristupa ima prikladno ime popularni format dnevnika
52

26

4/24/2013

Struktura popularnog formata dnevnika

Host identd authenticated-user [Time of request] request made result-code bytes-transferred Izvod iz tipinog dnevnika:
206.251.142.45 [22/Feb/2007:16:29:09 0800] GET /badfile.htmHTTP/1.0 404 222 sj.ix.netcom.com - - [22/Feb/2007:16:29:12 - 0800] GET /HTTP/1.1 200 7947 sj.ix.netcom.com - - [22/Feb/2007:16:29:13 - 0800] GET /images/about.gif HTTP/1.1 200 506 sj.ix.netcom.com - - [22/Feb/2007:16:29:14 - 0800] GET /images/staff.gif HTTP/1.1 200 580 sj.ix.netcom.com - - [22/Feb/2007:16:29:14 - 0800] GET /images/products.gif HTTP/1.1 200 620 pheoenix.goodnet.com lsw[22/Feb/2007:16:40:50 - 0800] GET /images/whatsnewtop.gif HTTP/1.1 200 874

53

Polja dnevnika pristupa

Polje
Host

Opis
Adresa klijenta koji zahteva objekat. Ovo polje ponekad sadri samo IP adresu jer ime domena ne moe biti razlueno. Informacija koju vraa identd. Ukoliko nije upotrebljena, u dnevniku stoji crtica. Ovo polje sadri korisniko ime poslato za identifikaciju korisnika. Ukoliko nije zadato, u dnevniku e stajati crtica. Ovo polje sadri datum, kada je objekat zahtevan. On je najee u formatu DD/Mon/YYYY:hh:mm:ss-GMT GMT-razlika u odnosu na griniko vreme. Ovo polje sadri aktuelni HTTP zahtev koji je klijent prosledio. Ovo polje sadri numeriki statusni HTTP kd koji server vraa i koji ukazuje na uspeh ili neuspeh izvravanja zahteva. U ovom polju zapisan je broj bajtova koji su poslati klijentu.

Primer
192.102.249.5 Pc1.lanidomen.com bigboss [22/feb/ 2007:13:52:54-08000 GET/products/books. htmlHTTP/1.0 200 404 2358

Identd Authenticated user Time of request Request made Result code

Bytes transferred

54

27

4/24/2013

Analiza poseenosti
U dnevnik se zapisuju zahtevi za svim objektima lokacije oni vrlo brzo postaju veoma veliki Datoteke sa dnevnicima treba podeliti na manje celine (po danima, nedeljama ili mesecima) kako bi mogle efikasno da se analiziraju Postoje mnogi programi automatizacija analiziranja dnevnika na primer WebTrends Log Analyzer (www.webtrends.com)

55

Automatizacija analiziranja dnevnika

Jednostavniji programi za analizu samo e proitati datoteke sa dnevnikom i sainiti izvetaj Lokacije sa vie od nekoliko hiljada poseta meseno za analiziranje dnevnika koristiti programe koji koriste baze podataka da pomou njih naprave arhivu dnevnika za dui period Arhiva postaje veoma velika
Odluka o tome koliko podataka je zaista potrebno uvati Ukoliko lokaciju poseuje veliki broj posetilaca - jedan raunar nameni samo za obradu i analizu dnevnika

56

28

4/24/2013

Analiza upotrebe lokacije

Poslednja svrha snimanja dnevnika njihova obrada i izrada izvetaja o upotrebljavanju lokacije Programi za statistiku analizu generiu izvetaje koji ilustruju razliite aspekte upotrebe lokacije Paljivo analizirati dnevnike servera i dobijene podatke upotrebiti da se pobolja lokaciju ili proceniti njenu efikasnost Ekonomska efikasnost lokacije analiza dnevnika iz dueg vremenskog perioda
Lokacija za prodaju preko Interneta analizirati trokove poseta i prodaja isporuka lokacije nije besplatna dobro poznavati trokove svake posete lokaciji

57

Primer izvetaja o upotrebi lokacije

58

29

4/24/2013

Uobiajeni poslovi pri analizi dnevnih servera

Pregled taaka ulaza Pregled taaka izlaza Pronalaenje staza kojima se korisnici najee kreu Odreivanje tanog trajanja prosene posete lokaciji Otkrivanje korisnika i domena sa kojih korisnici najee poseuju lokaciju Utvrivanje da li su uobiajene jednokratne ili viekratne posete Uoavanje dnevne eme poseta Uoavanje ema vezanih za geografiju i jezike Uoavanje itaa koji se najee koriste Uoavanje lokacije sa referencama Otkrivanje kljunih rei na pretraivaima Interneta Pregled dnevnika greaka, otkrivanje greke 404
59

Problem sadraja lokacije

Odluka o tome koji sadraj je prihvatljiv za postavljanje na Internet Filtriranje lokacija tehnologija koja se najee koristi poseban program za filtriranje proverava ocenu sadraja lokacije pre nego to dozvoli da ona bude uitana
ako je zahtevani sadraj prihvatljiv bie prikazan korisniku u suprotnom sadraj nee biti prikazan

Sa aspekta isporuke lokacije kljuni problem vezan za prihvatljivost sadraja je adekvatno obeleavanje neprikladnog sadraja i izbegavanje situacija u kojima je prihvatljiv sadraj oznaen kao neprihvatljiv i filtriran

60

30

4/24/2013

Problem sadraja lokacije

Konzorcijum W3C predloio je platformu za izbor sadraja na Internetu, PICS (http://www.w3.org/pub/WWW/PICS/) kao reenje za filtriranje sadraja na Webu
Ocenjena lokacija sadrae odreeni element <meta> u zaglavlju HTML dokumenta taj elemenat sadrae ocenu prihvatljivosti lokacije Sadraj lokacije ocenjuje sluba za ocenjivanje sadraja grupa, organizacija ili kompanija U slube za ocenjivanje sadraja spadaju i nezavisne, neprofitne grupe, poput organizacije Recreational Software Advisory Council (RSAC) koja ve ocenjuje prihvatljivost kompjuterskih igara Ocena mora biti zasnovana na dobro definisanom skupu pravila koji opisuje
kriterijum za ocenjivanje, skalu vrednosti za svaki aspekt ocenjivanja i opis kriterijuma koji je upotrebljen za donoenje ocene

61

Problem sadraja lokacije

Dodeljivanje ocene prikladnosti dokumentu ili lokaciji u zaglavlje HTML datoteke dodaje se oznaka <meta> Ona mora da sadri:
URL adresu organizacije koja je dodelila ocenu Informacije o sistemu ocenjivanja (verzija, podnosilac i datum donoenja) Samu ocenu

Da bi se generisala RSAC i PICS ocena, potrebno je samo popuniti obrazac i odgovoriti na nekoliko pitanja o sadraju loakacije Nakon to se popuni i priloi upitnik, organizacija podnosiocu zahteva alje Web stranu ili elektronsku poruku sa sadrajem oznake <meta> koji treba dodati u zaglavlje HTML dokumenta
62

31

4/24/2013

Primer PICS ocene u obliku oznake <meta>

<metahttp-equiv=PICS-Label Content= (PICS-1.1 http://www.rsac.org/ratingsv01.html l gen true comment RSACi North America Server for http://www.democompany.com on 2000.01.31T03:52-0800 r (n 0 s 0 v 0 l 0))>

Po sistemu ocenjivanja RSACi informacije se ocenjuju od 0 do 4, Ocena 0 daje se bezazlenim sadrajima, dok ocenu 4 zasluuju najekstremniji sluajevi Dok filtrira lokaciju, program za filtriranje ita ocenu i na osnovu nje odluuje da li e sadraj biti prikazan ili ne

63

Problem sadraja lokacije

Tehnologije filtriranja postaju sve popularnije Internet Explorer sadri ugraen filtar koji radi sa platformom PICS

64

32

4/24/2013

Zakljuak
Brza isporuka lokacije veoma je vana korisnikov opti utisak o lokaciji zavisi od toga koliko ona brzo reaguje Kada se lokacija optimizuje uzeti u obzir sve aspekte isporuke protokole, servere i mree Pri projektovanju Web servera, najpre proceniti potrebe lokacije na osnovu njih izabrati: hardver, operativni sistem i Web server Ozbiljno razmotriti i mogunosti smetanja lokacije na server najbolje reenje je neki vid ugoavanja Nakon zavretka lokacije paljivo nadgledanje odravanje lokacije ne odnosi se samo na odravanje hardvera i softvera servera, ve i na sadraj lokacije

65

Isporuka i odravanje Web lokacija

66

33