S Onu Stranu Identiteta

S ONU STRANU IDENTITETA
RODERS BRUBEJKER i FREDERIK KUPER S engleskog prevela Jelena Staki
ajgore to ovek moe da uradi s reima, pisao je Dord Orvel pre pola veka, jeste da im se preda. Ako jezik treba da bude orue izraavanja a ne prikrivanja ili spreavanja misli, nastavio je on, ovek mora dopustiti da znaenje bira re, a ne obrnuto.1 U ovom lanku tvrdimo da su se drutvene i humanistike nauke predale rei identitet; da to ima kako intelektualnu tako i politiku cenu; i da mi moemo i bolje od toga. Identitet, tvrdimo mi, lako moe da znai suvie mnogo (kad se shvati u svom jakom znaenju) suvie malo (kad se shvati u svom slabom znaenju) ili da ne znai nita (usled svoje dvosmislenosti). Razmotriemo konceptualnu i teorijsku ulogu za koju se smatra da je obavlja re identitet, i predloiti da tu ulogu mogu bolje obaviti drugi termini, manje dvosmisleni i neoptereeni reifikujuim konotacijama identiteta. Tvrdimo da nas preovlaujui konstruktivistiki stav o identitetu nastojanje da se taj termin omeka, da se oslobodi optubi za esencijalizam time to bi se uzimalo da su identiteti neto konstruisano, fluidno i viestruko ostavlja bez ikakve racionalne osnove za govor o identitetima i loe opremljene za ispitivanje tvrde dinamike i esencijalistikih tvrdnji savremene politike identiteta. Meki konstruktivizam doputa bujanje navodnih identiteta. Ali, dok oni bujaju termin gubi svoje analitiko uporite. Ako je identitet svuda, onda on nije nigde. Ako je fluidan, kako moemo da shvatimo naine na koje samopoimanja mogu ojaati, ovrsnuti i kristalisati se? Ako je konstruisan, kako da shvatimo ponekad prinudnu silu spoljnih
1 Iz Politika i engleski jezik, u George Orwell, A Collection of Essays (Harcourt Brace, New York, 1953), 169-170.
identifikacija? Ako je viestruk, kako da shvatimo strahovitu jedinstvenost kojoj ponekad tee a ponekad je i ostvaruju politiari koji nastoje da puke kategorije preobraze u ujedinjene i iskljuive grupe? Kako da shvatimo mo i patos politike identiteta? Identitet je kljuni termin u govoru svojstvenom savremenoj politici i drutvena analiza mora povesti rauna o toj injenici. Ali to ne zahteva od nas da identitet upotrebljavamo kao kategoriju analize ili da identitete konceptualizujemo kao neto to svi ljudi imaju, konstruiu, emu svi ljudi tee i o emu svi pregovaraju. Konceptualizovanje svih afiniteta i afilijacija, svih oblika pripadanja, svih doivljaja zajednitva, povezanosti i kohezije, svih samopoimanja i svake samoidentifikacije u idiom identiteta optereuje nas jednim tupim, ravnim, nediferenciranim renikom. Ovde nemamo za cilj da damo prilog tekuoj raspri o politici identiteta.2 Umesto toga, fokusiramo se na identitet kao analitiku kategoriju. Ovo nije puko semantiko ili terminoloko pitanje. Mi sugeriemo da upotreba i zloupotreba termina identitet pogaa ne samo jezik drutvene analize nego i neodvojivo od toga njenu sutinu. Drutvena analiza ukljuujui i analizu politike identiteta iziskuje srazmerno nedvosmislene analitike kategorije. Ma koliko bio sugestivan termin identitet, ma koliko da je neophodan u nekim praktinim kontekstima, on je suvie dvosmislen, suvie rastrzan izmeu tvrdih i mekih znaenja, izmeu esencijalistikih konotacija i konstruktivistikih kvalifikativa da bi mogao dobro sluiti zahtevima drutvene analize. KRIZA IDENTITETA U DRUTVENIM NAUKAMA Identitet i srodni termini u drugim jezicima imaju dugu istoriju kao tehniki termini u zapadnoj filozofiji od starih Grka do savremene analitike filozofije. Upotrebljavani su za bavljenje starim i trajnim filozofskim problemima postojanosti
2 Za umerenu kritiku politike identiteta, videti Todd Gitlin, The Twilight of Common Dreams: Why America Is Wracked by Culture Wars (Henry Holt, New York, 1995), a za sofisticiranu odbranu, Robin D.G., Kelley, Yo Mamas Disfunktional!: Fighting the Culture Wars in Urban America (Beacon, Boston, 1997). Za sugestiju da je moda proao zenit politike identiteta, videti Ross Posnock, Pre i posle politike identiteta, Raritan (leto 1995), 95-115; i David A. Hollinger, Nacionalizam, kosmopolitizam i Sjedinjene Drave, u Noah Pickus, urednik, Immigration and Citizenship in the Twenty-first Century (Rowman Littlefield, Lanham, MD, 1998).
Re no. 69/15, mart 2003.
406
usred ispoljene promene i jedinstva usred ispoljene razliitosti.3 Rasprostranjena argonska i drutveno-analitika upotreba termina identitet i njemu srodnih izraza, meutim, mnogo je skorija i lokalizovanija. Uvoenje identiteta u drutvenu analizu i njegovo poetno irenje u drutvenim naukama i javnom diskursu dogodilo se u Sjedinjenim Dravama 60-ih godina XX veka (s izvesnim predznacima u drugoj polovini pedesetih).4 Najvanija i najpoznatija putanja irenja jeste ona kojom su prisvojeni i popularisani radovi Erika Eriksona (koji je, izmeu ostalog, zasluan za kovanje termina kriza identiteta).5 Ali, kao to je pokazao Filip Glison (Gleason),6 postojali su i drugi putevi irenja. Pojam identifikacije istrgnut je iz prvobitnog, specifino psihoanalitikog konteksta (gde je taj izraz prvi uveo Frojd) i povezan s etnicitetom, s jedne strane (preko uticajne knjige Gordona Olporta Priroda predrasude G. Allport, The Nature of Prejudice, 1954), i s teorijom socioloke uloge i teorijom referentne grupe, s druge (preko radova osoba kao to su Nelson Fut Foot i Robert Merton). Sociologija simbolike interakcije bavei se od samog poetka jastvom sve vie je govorila i o identitetu, delom i pod uticajem Anselma Strosa (Strauss).7 Uticajniji u popula407 3 Avrum Stroll, Identitet, Encyclopedia of Philosophy (MacMillan, New York, 1967), Vol. IV, 121-124. Za jedan savremeni filozofski postupak, videti Bartholomaeus Boehm, Identitaet und Identifikation: Zur Persistenz physikalischer Gegenstaende (Peter Lang, Frankfurth/Mein, 1989). O istoriji i nepostojanosti identiteta i srodnih termina, videti W.J.M. Mackenzie, Political Identity (St. Martins, New York, 1978), 19-27, i John D. Ely, Zajednica i politika identiteta: prema genealogiji pojma nacije-drave, Stanford Humanities Review 5/2 (1997), 76 i dalje. 4 Videti Philip Gleason, Identifikovanje identiteta, Journal of American History, 69/4 (mart, 1983), 910-931. Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New York: 1930 -1935) ne sadri odrednicu o identitetu, ali sadri o identifikaciji u ijem je sreditu uglavnom uzimanje otisaka prstiju i drugi naini sudskog obeleavanja pojedinaca (Thorstein Sellin, Vol. 7, 573-575). International Encyclopedia of the Social Sciences (MacMillan, New York) sadri lanak idenfikacija, politika, od Williama Buchanana (Vol. 7, 57-61), koji je fokusiran na identifikaciju osobe s grupom ukljuujui klasu, partiju, religiju kao i odrednicu identifikacija, psihosocijalna, od Erika Eriksona (isto, 61-65), koja se fokusira na pojedinevu integracionu ulogu unutar njegove grupe. 5 Gleason, Identifikovanje identiteta, 914 i dalje; za prihvatanje Eriksonovog rada od strane politikih nauka, videti Mackenzie, Political Identity. 6 Gleason, Identifikovanje identiteta, 915-918. 7 Anselm Strauss, Mirrors and Masks: The Search for an Indentity (Free Press, Glencoe, Ill., 1959).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
risanju pojma identiteta bili su, meutim, Erving Gofman, koji je radio na periferiji tradicije simbolike interakcije, i Piter Berger, koji je radio u socijalno-konstruktivistikoj kao i fenomenolokoj tradiciji.8 Termin identitet pokazao se usled raznih razloga veoma rezonantnim 60-ih godina,9 brzo se proirio preko nacionalnih granica i granica naunih disciplina, i uvrstio se i u novinarskom i u akademskom reniku, proimajui jezik drutvene i politike prakse, kao i prakse drutvene i politike analize. U amerikom kontekstu preovlaujui individualistiki etos i idiom dali su posebni znaaj i odjek bavljenju identitetom, pogotovu u kontekstima tematizacije problema masovnog drutva 50-ih godina i generacijskih pobuna 60-ih. A od poznih 60-ih nadalje, s usponom pokreta Crne moi (Black Power) a potom i drugih etnikih pokreta kojima je ovaj prvi sluio kao uzor, zanimanje za individualni identitet i njegovu potvrdu, koje je Erikson ve bio povezao sa zajednikom kulturom,10 spremno su, ako ne i lako, transponovani na grupni nivo. Bujanje polaganja prava na identitet olakavala je uporedna institucionalna slabost leviarske politike u Sjedinjenim Dravama i uz to slabost na klasi zasnovanih jezika drutvene i politike analize. Kao to su zapazili mnogobrojni analitiari, klasa se sama po sebi moe shvatiti kao identitet.11 Ovde hoemo da istaknemo samo to da je slabost klasne politike u Sjedinjenim Dravama (u poreenju sa Zapadnom Evropom) ostavila polje iroko otvoreno za bujanje objava o identitetu.
8 Erving Goffman, Stigma: Notes on the Management of Spoiled Identity (Prentice-Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1963); Peter Berger i Thoms Luckmann, The Social Construction of Reality (Doubleday, Garden City, N. Y., 1966); Peter Berger, Brigitte Berger, i Hansfried Kellner, The Homeless Mind: Modernization and Consciousness (Random House, New York, 1973); Peter Berger, Moderni identitet: kriza i kontinuitet, u Cultural Drama: Modern Identities and Social Ferment, prir. Wilton S. Dillon (Smithsonian Institution Press, Washington, 1974). 9 Kao to je istakao Philip Gleason, popularizacija termina otpoela je davno pre metea sredinom i krajem 60-ih. Tu poetnu popularizaciju Gleason pripisuje ugledu i kognitivnom autoritetu koje su sredinom 60-ih uivale drutvene nauke, ratnodopskoj i posleratnoj modi istraivanja nacionalnog karaktera, i posleratnoj kritici masovnog drutva, to je sve iznova problematizovalo odnos pojedinca prema drutvu (Identifikovanje identiteta). 10 Erikson odreuje identitet kao proces lociran u sreditu pojedinca, kao i u sreditu kulture njegove zajednice, kojim se uspostavlja... identitet ta dva identiteta (Identity: Youth and Crisis Norton, New York, 1968, kurziv u izvorniku). Iako je ovo srazmerno pozna formulacija, veza je ve bila uspostavljena u Eriksonovim tekstovima neposredno posle rata. 11 Videti, na primer, Craig Calhoun, Novi drutveni pokreti ranog devetnaestog veka, Social Science History 17/3 (1993), 385-427.
Re no. 69/15, mart 2003.
408
Ve sredinom 70-ih je Makenzi (W.J.M. Mackenzie) mogao da identitet okarakterie kao re obesmiljenu prekomernom upotrebom, a Robert Kouls (Coles) da primeti da su pojmovi identiteta i krize identiteta postali najistiji kliei.12 Ali, to je bio tek poetak. Godina 80-ih, sa usponom rase, klase i roda kao svetog trojstva knjievne kritike i kulturalnih studija,13 humanistike nauke su se iz sve snage pridruile prepirci. A govor o identitetu u univerzitetskim krugovima i van njih i danas nastavlja da raste.14 Kriza identiteta kriza prekomerne proizvodnje i posledinog obezvreenja znaenja ne pokazuje znake jenjavanja.15
12 Mackenzie, Political Identity, 11, izvetaj o jednom seminarskom radu iz 1974; Coles je citiran kod Gleasona, Identifikovanje identiteta, 913. Gleason primeuje da je problem uoen jo ranije: krajem 60-ih terminoloka situacija sasvim je iskliznula iz ruku (isto, 915). Sam Erikson jadikovao je zbog nediskriminativnih upotreba identiteta i krize identiteta u Indentity: Youth and Crisis, 1968 (16). 13 Kwame Anthony Appiah i Henry Louis Gates, Jr, Uvod urednik: umnoavanje identiteta, u Identities, prir. Appiah i Gates (University of Chicago Press, Chicago, 1995), I. 14 Samo izmeu 1990. i 1997, na primer, broj novinskih lanaka u bazi podataka Current Contents sa reima identitet i identiteti u naslovu vie se nego udvostruio, dok se ukupan broj lanaka poveao za oko 20 odsto. Dejms Fearon je pronaao slian porast u nizu saetaka disertacija koji sadre identitet, ak i posle kontrole porasta u ukupnom broju saetaka disertacija. Videti ta je identitet (kako sad upotrebljavamo tu re)?, neobjavljeni rukopis, Odeljenje za politike nauke, Univerzitet Stanford, str.1. 15 Moglo bi se govoriti i o jednoj uoj krizi krize identiteta. Pojam krize identiteta, koji je iskovao Erikson, a na drutvene i politike kolektivitete ga primenili Lucian Pye i drugi, doiveo je uzlet 60-ih godina. (Za Eriksonova retrospektivna razmiljanja o poecima i menama tog izraza, videti Prolog za Indentity: Youth and Crisis, 16 i dalje.) Krize su postale (oksimoronski) hronine; a navodne krize identiteta razmnoile su se do take kad su poele da unitavaju svako znaenje koje je taj pojam nekad imao. Ve 1968. Erikson je mogao da jadikuje da se taj izraz upotrebljava na jedan ritualizovan nain (isto, 16). Jedan skoranji bibliografski uzorak otkrio je da su krize identiteta propovedane ne samo za deurne krivce pre svega etnike, rasne, nacionalne, rodne i seksualne identitete nego i za tako heterogene subjekte kao to su Gali iz petoga veka, zanimanje umara, histolozi, francuski medicinari tokom Prvog svetskog rata, internet, Sonowal Kacharis, tehniko obrazovanje u Indiji, posebno obrazovanje u ranom detinjstvu, francuske bolnike negovateljice, nastavnici u vrtiima, TV, sociologija, japanske grupe potroaa, Evropska svemirska agencija, japanski MITI, National Association of Broadcasting, Cathay Pacific
409
I kvalitativni i kvantitativni pokazatelji ukazuju na sredinje mesto zapravo na neizbenost identiteta kao toposa. Poslednjih godina pokrenuta su dva nova interdisciplinarna asopisa posveena tom predmetu, sa sve urednitvima prepunim zvezda.16 A sasvim po strani od sve ireg bavljenja identitetom u radovima o rodu, seksualnosti, rasi, religiji, etnicitetu, nacionalizmu, imigraciji, novim drutvenim pokretima, kulturi i politici identiteta, ak i oni iji se radovi nisu prvenstveno bavili ovim temama osetili su se obaveznima da se pozabave pitanjima identiteta. Na selektivno napravljenom spisku vanih drutvenih teoretiara i naunika iji glavni rad lei izvan tradicionalnih okrilja teoretisanja o identitetu a koji su ipak poslednjih godina izrino pisali o identitetu nalaze se i Zigmunt Bauman, Pjer Burdije, Fernan Brodel, Krejg Kalhun, S.N. Ejzenstat, Entoni Gidens, Berhard Gisen, Jirgen Habermas, Dejvid Lejtin, Klod Levi-Stros, Pol Riker, Amartija Sen, Margaret Somers, arls Tejlor, arls Tili i Harison Vajt.17
Airways, prezbiterijanci, CIA, univerziteti, Clorox, evrolet, advokati, Agencija za novi razvoj San Franciska, crnaka teologija, kotska knjievnost osamnaestog veka, i, nama omiljeni, fosili leteih lemura. 16 Identities: Global Studies in Culture and Power, asopis koji se pojavio 1994, istrauje odnos rasnih, etnikih i nacionalnih identiteta i hijerarhija moi u nacionalnim i globalnim arenama... asopis reaguje na paradoks naeg doba: rast globalne ekonomije i transnacionalna kretanja stanovnitva proizvode ili obnavljaju osobene kulturalne prakse i diferencirane identitete (iz izjave o ciljevima i temi tampane na unutranjoj strani prednjih korica). Social Identities: Journal for the Study of Race, Nation and Culture, iji se prvi broj pojavio 1995, bavi se formiranjem drutveno znaajnih identiteta, njihovih prateih oblika materijalnog iskljuivanja i moi, kao i politikim i kulturalnim mogunostima koje su otvorene takvim identifikacijama i preobraajima u njima (tampano na unutranjoj strani prednjih korica). 17 Zygmunt Bauman, Tlo, krv i identitet, Sociological Review 40 (1992), 675701; Pierre Bourdieu, Identitet i predstavljanje: elementi za kritiko razmiljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en sciences sociales 35 (1980), 6372; Fernand Braudel, The Identity of France, prev. Sian Reynolds, 2 sveske (Harper & Row, New Yok, 1988/1990); Craig Calhoun, Drutvena teorija i politika identiteta, u Calhoun, urednik, Social Theory and the Politics of Identity (Blackwell, Oxford, Vel. Britanija i Cambridge, Mass., 1994); S.N. Eisenstadt i Bernhard Giesen, Gradnja kolektivnog identiteta, Archives europnnes de sociologie, 36, br. 1 (1995), 72-102; Anthony Giddens, Modernity and Self-identity: Self and Society in the Late Modern Age (Polity Press, Cambridge, u saradnji sa Blackwellom, Oxford, 1991); Jrgen Habermas, Staatsbrgerschaft und rationale Identitt: berlegungen zur europa schen Zukunft (St. Gallen: Erker, 1991); David Laitin, Identity in Formation (Cornell University Press, Itaca,
Re no. 69/15, mart 2003.
410
KATEGORIJE PRAKSE I KATEGORIJE ANALIZE Mnogi kljuni termini u interpretativnim drutvenim naukama i istoriji na primer rasa, nacija, etnicitet, graanstvo, demokratija, klasa, zajednica i tradicija istovremeno su i kategorije drutvene i politike prakse i kategorije drutvene i politike analize. Pod kategorijama prakse, po Burdijeu, razumevamo neto srodno onome to su ostali nazivali domaim ili narodskim ili laikim kategorijama. To su kategorije svakodnevnog drutvenog iskustva, koje su razvili i rasprostranili obini drutveni akteri, za razliku od iskustveno dalekih kategorija koje upotrebljavaju drutveni analitiari.18 Mi prednost dajemo izrazu kategorija prakse nad alternativnim kategorijama, jer ove druge podrazumevaju srazmerno otro razlikovanje izmeu domaih ili narodskih ili laikih kategorija, s jedne strane, i naunih kategorija, s druge, dok su pojmovi kao to su rasa, etnicitet ili nacija obeleeni bliskim meusobnim vezama i uzajamnim uticajem u svojoj praktinoj i analitikoj upotrebi.19
1998); Claude Lvy-Strauss, urednik, Lidentit: Seminaire interdisciplinaire (Presses Universitaires de France, Paris, 1977); Paul Ricoeur, Oneself as Another (University of Chicago Press, Chicago, 1992); Amartya Sen, Ciljevi, obaveza i identitet, Journal of Law, Economics, and Organization 2 (jesen 1985), 341-355; Margaret Somers, Narativno uspostavljanje identiteta: relacioni i mreni pristup, Theory and Society 23 (1994), 605-649; Charles Taylor, Politika prepoznavanja, u Multiculturalism and The Politics of Recognition: An Essay (Princeton University Press, Princeton, 1992), 25-74; Charles Tilly, Graanstvo, identitet i drutvena istorija, u Tilly, urednik, Citizenship, Identity and Social History (Cambridge University Press, Cambridge and New York, 1996); Harrison White, Identity and Control: A Structural Theory of Social Action (Princeton University Press, Princeton, N.J., 1992). 18 O pojmovima bliskim iskustvu i dalekim od iskustva termini su izvedeni iz radova Heinza Kohuta videti Clifford Geertz, Sa starosedelakog stanovita, u Local Knowledge (Basic Books, New York, 1983), 57. Osnovna suprotnost ide unazad najmanje do Durkheimovih Rules of Sociological Method, gde je kritikovana socioloka upotreba pre-pojmova ili laikih pojmova koje je stvorilo iskustvo i koji su stvoreni za iskustvo, Emile Durkheim, The Rules of Sociological Method, prev. S. Solovay i J. Mueller, prir. G.E.G. Catlin, 8. izdanje (Free Press, New York, 1964), 14-46. 19 Kao to o rasi primeuje Lo c Wacquant, neprekidna razmena izmeu narodskih i analitikih pojmova, nekontrolisano brkanje drutvenih i sociolokih shvatanja rase... svojstveni su toj kategoriji. Od samog poetka kolektivna fikcija koja je imenovala rasu... stalno je brkala nauku sa zdravim razumom i inila sauesnitvo meu njima (Za analizu rasne dominacije, Political Power and Social Theory 11 1997, 222-223).
411
I identitet je takoe podjednako i kategorija prakse i kategorija analize. Kao kategoriju prakse upotrebljavaju ga laiki akteri u nekim (ne svim!) svakodnevnim okruenjima kako bi sami sebi postali jasni, kako bi im jasne postale njihove aktivnosti, ono to dele s drugima i ono po emu se razlikuju od njih. Upotrebljavaju ga i politiki preduzetnici da ubede ljude da razumeju sebe, svoje interese i okolnosti u kojima ive na odreeni nain, da ubede izvesne ljude da su (za neke ciljeve) istovetni meu sobom i istovremeno razliiti od ostalih i da organizuju i opravdaju kolektivnu akciju koja se vodi na ovaj ili onaj nain.20 Tako se termin identitet u razliitim svojim oblicima implicira i u svakidanjem ivotu i u politici identiteta. Svakidanji govor o identitetu i politika identiteta stvarni su i znaajni fenomeni. Ali savremena istaknutost identiteta kao kategorije prakse ne zahteva upotrebu tog izraza kao kategorije analize. Razmotrimo jednu analogiju. Nacija je nairoko koriena kategorija drutvene i politike prakse. Pozivi i zahtevi izneti u ime pretpostavljenih nacija na primer zahtev za samoopredeljenje zauzimaju glavno mesto u politici ve sto pedeset godina. Ali neko ne mora da upotrebljava naciju kao analitiku kategoriju da bi shvatio i analizirao takve pozive i zahteve. Neko ne mora da uzme kategoriju inherentnu praksi nacionalizma realistiko, reifikujue poimanje nacija kao stvarnih zajednica i uvede je kao glavnu u teoriju nacionalizma.21 Niti mora da upotrebljava rasu kao kategoriju analize to nosi opasnost da se postojanje rase prihvati kao neto to se samo po sebi razume da bi shvatio i analizirao drutvene i politike prakse usmerene na navodno postojanje pretpostavljenih rasa.22 Kao to moemo da analiziramo govor o naciji i nacionalistiku politiku a da ne pretpostavimo postojanje nacija ili govor o rasi ili politike usmerene prema rasi bez pretpostavljanja postojanja rasa ta20 O preduzetnicima etnikog identiteta, videti Barbara Lal, Preduzetnici etnikog identiteta: njihova uloga u meurasnom i meunacionalnom prihvatanju, Asian Pacific Migration Journal 6 (1997), 385-413. 21 Ovaj argument dalje je razvijen u Rogers Brubaker, Nationalism Reframed (Cambridge, Cambridge University Press, 1996), glava 1. 22 Mara Loveman, Da li je rasa bitna? Komentar na Bonilla-Silvu, American Sociological Review, novembar 1999. Videti takoe i Wacquant, Za analizu rasne dominacije; Rupert Taylor, Rasna terminologija i pitanje rase u Junoj Africi, rukopis, 7; i Max Weber, Economy and Society, prir. Guenther Roth i Claus Wittich (Badminster Press, New York, 1968), 1, 385 i dalje, za jednu upadljivo modernu argumentaciju koja dovodi u pitanje analitiku korisnost pojmova rase, etnike grupe i nacije.
Re no. 69/15, mart 2003.
412
413
ko moemo da analiziramo govor o identitetu i politiku identiteta a da, kao analitiari, ne pretpostavimo postojanje identiteta. Reifikacija je drutveni proces a ne samo intelektualna praksa. Kao takva, ona ima sredinje mesto u politici etniciteta, rase, nacije i drugih pretpostavljenih identiteta. Analitiari takve politike treba da potrae objanjenje za pomenuti proces reifikacije. Trebalo bi da teimo objanjenju proces i mehanizama kojima se ono to se naziva politikom fikcijom neke nacije ili etnike grupe, rase ili drugih pretpostavljenih identiteta ponekad moe kristalisati kao mona sila prinude.23 Ali, trebalo bi da izbegavamo nenamerno reprodukovanje ili pojaavanje takve reifikacije time to bismo nekritino usvojili kategorije prakse kao kategorije analize. Sama upotreba nekog izraza kao kategorije prakse svakako ne diskvalifikuje taj izraz kao kategoriju analize.24 Da je tako, renik drutvene analize bio bi mnogo siromaniji i mnogo izvetaeniji nego to jeste. Problematino nije to to se upotrebljava odreeni termin nego kako se on upotrebljava. Problem, kao to tvrdi Loik Vakant (Lo c Wacquant) povodom rase, lei u nekontrolisanom stapanju socijalnog i sociolokog... ili narodskog i analitikog razumevanja.25 Problem je u tome to se termini nacija, rasa i identitet vrlo esto analitiki upotrebljavaju manje-vie isto kao to se upotrebljavaju u praksi, na implicitno ili eksplicitno reifikujui nain, na nain koji podrazumeva ili potvruje da nacije, rase i identiteti postoje i da ljudi imaju neku nacionalnost, rasu, identitet. Moglo bi se zameriti da se ovim previaju noviji napori da se izbegne reifikovanje identiteta time to bi se identiteti teoretizovali kao viestruki, raspar23 O naciji kao politikoj fikciji, videti Louis Pinto, Jedna politika fikcija: nacija, Actes de la recherche en sciences sociales, 64 (septembar 1968), 45-50: burdijeovska ocena izuavanja nacionalizma istaknutog maarskog istoriara Jen = Sz csa. O rasi kao kolektivnoj fikciji videti Wacquant, 222223. Kljuni Bourdieuov rad u ovoj oblasti je Identitet i predstavljanje: elementi za kritiko razmiljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en sciences sociales, 35 (novembar 1980), iji je jedan deo prenet u Bourdieu, Language and Symbolic Power, prev. Mathew Adamson, ur. John B. Thompson (Harvard, Cambridge, 1991). 24 ak i Durkheimov beskompromisno objektivistiki socioloki manifest uzmie od ovog ekstremnog stava; videti The Rules of Sociological Method, glava 2. 25 Wacquant, Za analizu rasne dominacije, 222. Videti takoe i Wacquantovu kritiku pojma najnia klasa u Urbana najnia klasa u amerikom drutvenom i naunom imaginarnom, u Serge Paugam, urednik, Lexclusion: ltat des savoirs (La dcouverte, Paris, 1996), 248-262.
ani i fluidni.26 Esencijalizam je zapravo estoko kritikovan, a mnoge rasprave o identitetu danas prate konstruktivistiki gestovi.27 Ipak, esto nailazimo na neprijatan amalgam konstruktivistikog jezika i esencijalistike argumentacije.28 To nije stvar intelektualne aljkavosti. Pre e biti da to odraava dvojnu orijentaciju mnogih akademskih pobornika identiteta koji su u isti mah i analitiari i protagonisti politike identiteta. To odraava i napetost izmeu konstruktivistikog jezika koji
26Za jedan potkrepljen i uticajan primer, videti Judith Butler, Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity (Routledge, New York i London, 1990). 27 Za jedan noviji pregled, videti Calhoun, Drutvena teorija i politika identiteta, 9-36. 28Eduardo Bonilla-Silva, na primer, klizi od jedne besprekorno konstruktivistike karakterizacije rasizovanih drutvenih sistema kao drutava... koja su delimino strukturisana smetanjem aktera u rasne kategorije do tvrdnje da takvo smetanje proizvodi jasno odreene drutvene odnose izmeu rasa, gde se rase odreuju kao stvarne drutvene grupe s razliitim objektivnim interesima (Novo promiljanje rasizma: prema strukturalnom tumaenju, American Sociological Review, 62 1996, 469-470). U svojoj uticajnoj knjizi Racial Formation in the United States (drugo izdanje, Routledge, New York, 1994), Michael Omi i Howard Winant tee da budu dosledniji konstruktivisti. Ali, i oni ne ostaju verni svojoj konstruktivistikoj definiciji rase kao nepostojanog i decentriranog kompleksa drutvenih znaenja koje politika borba neprestano preobraava... i pojma koji oznaava i simbolizuje drutvene sukobe i interese tako to upuuje na razliite tipove ljudskih tela (55, kurziv u izvorniku). Istorijska iskustva belih evropskih useljenika, tvrde oni, bila su i ostala sutinski razliita od iskustava useljenika iz rasno manjinskih grupa (ukljuujui i Latinoamerikance i azijske Amerikance, kao i Afroamerikance i Amerikance starosedeoce); paradigma etniciteta primenljiva je na prve, ali ne zbog njenog zanemarivanja rase per se na druge (14-23). Ovo otro razlikovanje izmeu etnikih i rasnih grupa zanemaruje injenicu danas dobro utvrenu u istorijskoj literaturi da je belost nekoliko evropskih useljenikih grupa postignuta posle jednog poetnog razdoblja u kom su te grupe esto bile kategorisane u rasnim ili rasi slinim terminima kao nebelci; isto tako zanemaruje i ono to bi se moglo nazvati de-rasizacijskim procesima u nekim grupama koje oni smatraju fundamentalno rasnim. O prvome, videti James R. Barrett i David Roediger, Ljudi izmeu: rasa, nacionalnost i novouseljenika radnika klasa, Journal of American Ethnic History, 16 (1997) 3-44; o drugome, videti Joel Perlman i Roger Waldinger, Pad druge generacije? Deca useljenika, nekadanjih i sadanjih preispitivanje, International Migration Review 31/4 (Zima 1997), 893-922, naroito 903 i dalje.
Re no. 69/15, mart 2003.
414
zahteva univerzitetska korektnost i fundacionalistike ili esencijalistike poruke koja je potrebna ako pozivi na identitet treba da budu delotvorni u praksi.29 Reenje se ne moe nai ni u doslednijem konstruktivizmu: jer, nije jasno zato ono to se rutinski karakterie kao viestruko, rasparano i fluidno treba uopte i konceptualizovati kao identitet. UPOTREBE IDENTITETA ta ueni ljudi imaju na umu kad govore o identitetu?30 Koji pojmovni ili eksplanatorni posao treba da obavi taj termin? To zavisi od konteksta u kom se on upotrebljava i od teorijske tradicije iz koje je izvedena dotina upotreba. Termin je veoma dvosmislen za jedan analitiki pojam i beznadeno dvosmislen. Ali, mogue je identifikovati nekoliko njegovih kljunih upotreba: 1. Shvaen kao pozadina ili osnova drutvene ili politike akcije, identitet se esto suprotstavlja interesu u nastojanju da se osvetle i konceptualizuju neinstrumentalni naini drutvene i politike akcije.31 Uz neto drugaiji analitiki naglasak, upotrebljava se i da ukae na to kako se akcijom pojedinanom ili zajednikom moe upravljati posredstvom partikularistikih samopoimanja
415 29Walter Benn Michaels je tvrdio da razmetljivo konstruktivistiki pojmovi kulturalnog identiteta, ukoliko su ponueni a esto se nude u praksi, naroito u vezi s rasom, etnicitetom, i nacionalnou kao razlozi za nae dranje, ili vrednovanje, niza uverenja ili postupaka, ne mogu izbei esencijalistike pozive na to ko smo mi. Ne postoje antiesencijalistika objanjenja identiteta... Esencijalizam nije sadran u opisu identiteta nego u nastojanju da se iz identiteta izvedu postupci radimo to zato to smo to. Otuda antiesencijalizam... ne sme poprimiti oblik proizvoenja sofisticiranijih opisa identiteta (to jest sofisticiranijih esencijalizama) nego treba da prestane da objanjava ta ljudi rade ili bi trebalo da rade s obzirom na to ko su oni i/ili kojoj kulturi pripadaju (Rasa u kulturi: kritika genealogija kulturalnog identiteta, u Identities, prir. Appiah i Gates, 61n). No primetimo krucijalnu eliziju na kraju navedenog odlomka izmeu rade i treba da rade. Esencijalizam je sadran, nastavlja Michaels, manje u pokuaju da se izvede na eksplanatorni nain praksa iz identiteta, a vie u pokuaju da se propiu prakse na osnovu pripisanog identiteta: treba da uradi to zato to jesi to. 30Za drugaiji pristup pitanju, videti Fearon, ta je identitet (kako danas upotrebljavamo tu re)? 31 Videti, na primer, Jean L. Cohen, Strategija ili identitet: nove teorijske paradigme i savremeni drutveni pokreti, Social Research 52/4 (Zima 1985), 663-716.
umesto pretpostavljenim univerzalnim linim interesom.32 To je verovatno najoptija upotreba tog termina; esto je sreemo i u kombinaciji s drugim upotrebama. Ona podrazumeva tri srodne ali razliite suprotnosti u nainima konceptualizacije i objanjavanja akcije. Prva je izmeu samopoimanja i (usko shvaenog) linog interesa.33 Druga je izmeu posebnosti i (pretpostavljene) univerzalnosti. Trea je izmeu dva naina tumaenja drutvene lokacije. Mnogi (premda ne svi) pravci teoretisanja o identitetu vide drutvenu i politiku akciju kao neto to je snano oblikovano poloajem u drutvenom prostoru.34 U tome se oni slau s mnogim (premda ne sa svim) pravcima univerzalistikog, instrumentalistikog teoretisanja. Ali drutvena lokacija znai neto sasvim drugo u svakom od ta dva sluaja. Za teoretisanje o identitetu, ona znai poloaj u jednom viedimenzionalnom prostoru odreenom partikularistikim kategorijskim atributima (rasom, etnicitetom, rodom, seksualnom orijentacijom). Za instrumentalistiko teoretisanje ona naprotiv znai poloaj u jednoj univerzalistiki shvaenoj drutvenoj strukturi (na primer poloaj na tritu, struktura zanimanja ili nain proizvodnje).35 2. Shvaen kao specifino kolektivni fenomen identitet oznaava fundamentalnu i posledinu istost meu pripadnicima neke grupe ili kategorije. Ta istost moe se shvatiti objektivno (kao istost sama po sebi) ili subjektivno (kao doivljena ili opaena istost, istost koja se osea). Od istosti se oekuje da se ispolji u solidarnosti, u zajednikim raspoloenjima ili svesti, ili u zajednikoj
32 Somers, Narativno uspostavljanje identiteta. 33 Ova suprotnost oslanja se na usku konceptualizaciju kategorije interesa, koja se ograniava na interese shvaene kao neposredno izvedive iz drutvene strukture (videti, na primer, isto, 624). Ako se, umesto toga, interes shvati kao kulturalno ili diskurzivno konstituisan, zavisan od diskurzivne identifikacije interesa i (fundamentalnije) interesnih jedinica, promenljiv u vremenu i s vremenom, kao to su to u opiu Margaret Somers narativni identiteti, onda ta opozicija gubi velik deo svoje snage. 34 Neke struje teoretisanja o identitetu istiu srazmernu autonomiju samopoimanja spram drutvene lokacije. Ta tendencija je najnaglaenija u etvrtoj i petoj upotrebi koju smo skicirali dalje u tekstu. 35 Savremena konceptualizacija identiteta koji nije u vezi s drutvenom strukturom strana je veini premodernih drutvenih sistema, gde se za samoidentifikaciju i identifikaciju od strane drugih obino misli da one slede neposredno iz drutvene strukture. Videti, na primer, Peter Berger, O zastarelosti pojma asti, 172 -181, u Revisions: Changing Perspectives in Moral Philosophy, ur. Stanley Hauerwas i Alasdair MacIntyre (University of Notre Dame Press, Notre Dame, 1983).
Re no. 69/15, mart 2003.
416
akciji. Ova se upotreba sree naroito u literaturi o drutvenim pokretima,36 o rodu,37 i o rasi, etnicitetu i nacionalizmu.38 U toj upotrebi granica izmeu identiteta kao kategorije analize i kao kategorije prakse esto je zamagljena. 3. Shvaen kao kljuni aspekt (pojedinani ili zajedniki) jastva ili kao osnovni uslov drutvenog bia, identitet se priziva da ukae na neto navodno duboko, bazino, trajno ili zasnivajue. Ovo se razlikuje od povrnijih, sluajnijih, kratkotrajnih ili nasuminih aspekata ili atributa jastva i razumeva se kao neto to treba ceniti, negovati, podravati, priznavati i uvati.39 Ova je upotreba karakteristina za neke struje psiholoke (ili psihologizujue) literature, naroito one pod uticajem Eriksona,40 iako se pojavljuje i u literaturi o rasi, etnicitetu i nacionalizmu. I ovde se esto brkaju praktina i analitika upotreba identiteta. 4. Shvaen kao proizvod drutvene ili politike akcije, identitet se priziva da osvetli procesualni, interaktivni razvoj zajednikog samopoimanja, solidarnosti ili grupnosti koji omoguuje zajedniku akciju. U toj upotrebi, koja se sree u literaturi novog drutvenog pokreta, identitet se shvata i kao sluajni proizvod drutvene ili politike akcije i kao pozadina ili osnova dalje akcije.41
417 36 Alberto Melucci, Proces kolektivnog identiteta. U Social Movements and Culture, ur. Hank Johnston i Bert Klandermans (University of Minnesota Press, Minneapolis, 1995). 37 Velik deo novijih radova o rodu, naravno, kritikuje kao esencijalistiku ideju da je svim enama zajednika fundamentalna slinost. Ipak, neki pravci novijih radova propovedaju takvu istost nekih grupa odreenih ukrtanjem roda s drugim kategorijskim atributima (rasom, etnicitetom, klasom, seksualnom orijentacijom). Videti, na primer, Patricia Hill Collins, Black Feminist Thought: Knowledge, Consciousness, and the Politics of Empowerment (Unwin Hyman, Boston, 1990). 38 Videti, na primer, Harold R. Isaacs, Idols of the Tribe: Group Identity and Political Change (Harper & Row, New York, 1975); Walker Connor, Ethnonationalism, The Quest for Understanding (Princeton University Press, Princeton, 1994), 195-209. 39 Za sofisticirani istorijski i filozofski opis, videti Charles Taylor, Sources of the Self: The Making of the Modern Identity (Harvard University Press, Cambridge, 1989). 40 Za kljunu formulaciju samoga Eriksona, videti Identity: Youth and Crisis, 22. 41 Videti, na primer, Calhoun, Problem identiteta u kolektivnoj akciji; Melucci, Proces kolektivnog identiteta; Roger Gould, Insuregnt Identities: Class, Community and Protest in Paris from 1848 to the Commune (University of Chicago Press, Chicago, 1995).
5. Shvaen kao nepostojan proizvod viestrukih i konkurentskih diskursa, identitet se priziva da osvetli nepostojanu, viestruku, prolaznu i rasparanu prirodu savremenog jastva. Ova se upotreba posebno sree u literaturi na koju su uticali Fuko, poststrukturalizam i postmodernizam.42 U neto drugaijem obliku, bez poststrukturalistikih zamki, sree se i u nekim pravcima literature o etnicitetu naroito u situacionalistikim ili kontekstualistikim objanjenjima etniciteta.43 Razume se, termin identitet mora da igra vanu ulogu. On se upotrebljava da osvetli neinstrumentalne naine akcije, da skree panju na samopoimanja umesto na line interese, da oznai istost meu osobama ili istost kroz vreme, da hvata navodno jezgrene, zasnivajue aspekte jastva, da opovrgava da postoje takvi jezgreni, zasnivajui aspekti, da osvetli procesualni, interaktivni razvoj solidarnosti i kolektivnog samopoimanja, i da istakne rasparanost savremenog doivljaja jastva kao neeg nesolidno sklepanog od paria diskursa i sluajno aktiviranog u raznim kontekstima. Ove upotrebe nisu samo heterogene; one ukazuju na sasvim razliite pravce. Svakako, postoje afiniteti meu nekima od njih, naroito izmeu druge i tree, i izmeu etvrte i pete. A prva upotreba dovoljno je opta da bi bila usaglasiva sa svim ostalim. Ali, postoje i jake napetosti. I druga i trea upotreba osvetljavaju fundamentalnu istost istost meu linostima i istost kroz vreme dok i etvrta i peta upotreba odbacuju pojmove fundamentalne ili trajne istosti. Identitet, dakle, nosi jedno vievalentno, ak i protivreno teorijsko breme. Da li nam je zaista potreban ovaj teko optereeni, duboko dvosmisleni termin? Nadmona koliina naunog miljenja govori da jeste.44 ak i najsofisticira42 Videti, na primer, Stuart Hall, Uvod: kome je potreban identitet?, u Questions of Cultural Identity, priredili Stuart Hall i Paul du Gay (Sage, London, 1996). 43 Videti, na primer, Richar Werbner, Viestruki identiteti, arene u mnoini, u Richard Werbner i Terence Ranger, urednici, Postcolonial Identities in Africa (Zed, London, 1996), 1-26. 44 Dva vana, premda pristrasna izuzetka, zasluuju da se pomenu. Walter Benn Michaels je formulisao jednu briljantnu i izazovnu kritiku pojma kulturalnog identiteta u Rasi u kulturi. Ali njegov se ogled manje fokusira na analitike upotrebe pojma identitet nego na tekou tanog odreivanja ta ini da se naa kultura ili naa prolost raunaju kao nae u sluajevima kad se ne misli na neije sadanje kulturalne prakse ili neiju sadanju linu prolost nego na neku pretpostavljenu grupnu kultuRe no. 69/15, mart 2003.
418
niji teoretiari, iako spremno priznaju varljivu i problematinu prirodu identiteta, tvrde da je on i dalje neophodan. Kritike rasprave o identitetu stoga su teile ne da odbace nego da sauvaju taj termin formuliui ga iznova ne bi li ga uinile imunim na izvesne zamerke, i naroito na stranu optubu za esencijalizam. Tako Stjuart Hol (Hall) identitet opisuje kao ideju o kojoj se ne moe misliti na stari nain, ali bez koje se uopte ne moe ni misliti o nekim kljunim pitanjima.45 Koja su to kljuna pitanja, i zato je nemogue pozabaviti se njima bez identiteta, u Holovom sofisticiranom ali mutnom razmatranju ostaje nejasno.46 U Holovom tumaenju nalazimo odjek jedne ranije formulacije Kloda Levi-Strosa, koji identitet odreuje kao neku vrstu virtuelnog centra (foyer virtuel) na koji moramo da ukaemo da bismo objasnili izvesne stvari, ali koji nipoto nema stvarnog postojanja.47 Lorens Grosberg, zabrinut zbog sve ueg podruja bavljenja kulturalnih studija teoru i grupnu prolost bez preutnog prizivanja predstave o rasi. On zakljuuje da se po pravilu misli da na oseaj kulture izmeta rasu, ali... za kulturu se ispostavilo da odrava a ne da odbacuje rasno miljenje. Samo pozivanje na rasu... daje pojmove kao to su gubitak nae kulture, njeno ouvanje, ili ... povraaj kulture nekom narodu... i njihov patos (61 62). Richard Handler tvrdi da treba da budemo podjednako sumnjiavi prema identitetu kao to smo nauili da budemo sumnjiavi prema kulturi, tradiciji, naciji i etnikoj grupi (27), ali potom ne udara punom kritiarskom snagom. Njegov glavni argument da istaknutost identiteta u savremenom zapadnom, posebno amerikom drutvu ne znai da se taj pojam moe bez razmiljanja primeniti na druga mesta i druga vremena (27) svakako je taan, ali podrazumeva da se taj pojam moe produktivno primeniti u savremenim zapadnim sistemima, a to drugi odlomci u istom tekstu i njegov rad o kvebekom nacionalizmu dovode u pitanje. Videti Da li je identitet koristan meukulturni pojam? u Commemorations: The Politics of National Identity, prir. John Gillis (Princeton University Press, Princeton, 1994); navodi su sa strane 27. Videti takoe i Handler, Nationalism and the Politics of Culture in Quebec (University of Wisconsin Press, Madison,1988). 45 Stuart Hall, Kome je potreban identitet?, 2. 46 Ja upotrebljavam identitet da uputim na stecite, na av izmeu, s jedne strane, diskurs i praksi koji pokuavaju da interpeliraju, da nam govore s ciljem da nas smeste na mesto drutvenih subjekata posebnih diskurs, i, s druge strane, procesa koji proizvode subjektivitete, koji nas konstruiu kao subjekte o kojima se moe govoriti. Identiteti su tako take privremenog vezivanja za subjektivne poloaje koje za nas grade diskurzivne prakse (isto, 5-6). 47 Claude Lvy-Strauss, zakljune primedbe u Lvy-Strauss, ur. Lidentit, 332.
419
rijom i politikom identiteta, ipak u vie navrata uverava itaoca da on zbog toga ne misli da odbaci pojam identiteta ni njegov politiki znaaj u izvesnim borbama, i da njegova namera nije da izbegne govor o identitetu nego da ga premesti i iznova artikulie.48 Alberto Melui (Melucci), vodei zagovornik prema identitetu usmerenih analiza drutvenih pokreta, priznaje da je re identitet... semantiki neodvojiva od ideje trajnosti, i moda je, ba zbog toga, nepogodna za procesualnu analizu za koju se zalaem.49 Nepogodan ili ne, identitet i dalje ima centralno mesto u Meluijevim tekstovima. Mi nismo ubeeni da je identitet neophodan. Dalje u tekstu skiciramo neke alternativne analitike izraze koji mogu da odrade neophodan posao bez propratne zbrke. Ovde je dovoljno rei da, ako neko eli da tvrdi da partikularistika samopoimanja oblikuju drutvenu i politiku akciju na neinstrumentalan nain, onda to naprosto moe i da kae. Ako neko eli da ocrta proces kojim osobe kojima je zajedniki neki kategorijski atribut poinju da dele zajedniku sudbinu, poimanja svog interesa i spremnost za preduzimanje zajednikih akcija, onda je najbolje da to uini na nain koji osvetljava sluajne i promenljive odnose izmeu pukih kategorija i povezanih, solidarnih grupa. Ako neko hoe da ispita znaenja i znaaj koje ljudi pridaju konstruktima kao to su rasa, etnicitet i nacionalnost, onda on svakako mora da se probija kroz pojmovni estar i nije jasno ta se dobija ako se ti konstrukti sakupe pod poravnavajui naziv identiteta. A ako neko eli da prenese pozni moderni smisao jastva kao neega to se konstruie i neprestano iznova uspostavlja iz raznih diskursa koji se meusobno nadmeu a pri tom ostaje lomno, promenljivo i rasparano onda nije jasno kako re identitet hvata znaenje koje se eli posredovati. JAKO I SLABO RAZUMEVANJE IDENTITETA Na poetku smo nagovestili da identitet tei da znai ili suvie mnogo ili suvie malo. Sad moemo to da razradimo. Na popis upotreba identiteta otkrio je ne samo veliku heterogenost nego i jaku antitezu izmeu stanovita koja osvetljavaju fundamentalnu ili trajnu istost i stavova koji izriito odbacuju pojmove osnovne istosti. Prva se mogu nazvati jakim ili tvrdim shvatanjima identiteta a drugi slabim ili mekim shvatanjima. Jaka shvatanja identiteta zadravaju zdravorazumsko znaenje izraza naglasak na istosti kroz vreme i meu osobama. A dobro se slau i s nainom na
48 Lawrence Grossberg, Identitet i kulturalna istraivanja: da li je to sve to postoji, u Hall i Du Gay, prireivai, Questions of Cultural Identity, 87-88. 49 Melucci, Procesi kolektivnog identiteta, 46.
Re no. 69/15, mart 2003.
420
koji se taj termin upotrebljava u veini vidova politike identiteta. Ali upravo zato to za analitike svrhe usvajaju jednu kategoriju svakodnevnog iskustva i politike prakse, ona povlae sa sobom niz vrlo problematinih postavki: 1) Identitet je neto to imaju, ili treba da imaju, ili za im treba da tragaju svi ljudi. 2) Identitet je neto to imaju, ili treba da imaju, sve grupe (ili bar grupe odreene vrste na primer etnike, rasne ili nacionalne). 3) Identitet je neto to ljudi (i grupe) mogu imati a da toga i ne budu svesni. S obzirom na to identitet je neto to treba otkriti i neto u vezi s im se ovek moe i prevariti. Jako shvatanje identiteta tako ponavlja marksistiku epistemologiju klase. 4) Jaka shvatanja kolektivnog identiteta podrazumevaju jaka shvatanja grupne povezanosti i homogenosti. Ona podrazumevaju visok stepen grupnosti, identitet ili istost meu lanovima grupe, otro razlikovanje od onih koji nisu lanovi grupe, jasnu granicu izmeu unutra i spolja.50 S obzirom na snana osporavanja upuena s raznih strana supstancijalistikim poimanjima grupa i esencijalistikim poimanjima identiteta, moglo bi se pomisliti da smo ovde ponudili skicu straila od slame. U stvari, jaka shvatanja identiteta i dalje nadahnjuju vane pravce literature o rodu, rasi, etnicitetu i nacionalizmu.51 Slaba poimanja identiteta, naprotiv, svesno raskidaju sa svakodnevnim znaenjem tog termina. Upravo su takva slaba ili meka poimanja u velikoj milosti novijih teorijskih rasprava o identitetu, poto su teoretiari sve svesniji jakih ili tvrdih implikacija svakodnevnih znaenja identiteta i u vezi s tim sve im je nelagodnije. Ipak, ovaj novi teorijski zdravi razum ima svoje probleme. Ukratko emo izloiti neke. Prvi je ono to zovemo klietirani konstruktivizam. Slaba ili meka poimanja identiteta rutinski se opremaju standardnim kvalifikativima koji ukazuju na to da je identitet viestruk, nepostojan, u neprestanom menjanju, sluajan, ras50 Ovde je zamagljenost izmeu kategorija analize i kategorija prakse osobito upadljiva. Kao to tvrdi Richard Handler, struna poimanja nacije i nacionalnog identiteta tee da ponove kljune odlike nacionalistike ideologije, naroito aksiomatskog shvatanja ogranienosti i homogenosti u pretpostavljenim nacijama (Nationalism and the Politics of Culture in Quebec). Isti se argument moe izneti za rasu ili etnicitet. 51 Videti, na primer, Isaacs, Idols of the Tribe; Connor, Dalje od razuma: priroda etnonacionalne veze, u Connor, Ethnonationalism.
421
paran, konstruisan, usaglaen i tome slino. Ovi kvalifikativi postali su poslednjih godina toliko poznati zapravo obavezni da ih itamo (i piemo) takorei automatski. Postoji opasnost da postanu prazne fraze, gestovi koji upuuju na stav a ne rei koje prenose neko znaenje. Drugo, nije jasno zato su slaba poimanja identiteta poimanja identiteta. Svakodnevno znaenje identiteta snano ukazuje na bar neku istost kroz vreme, neku istrajnost, neto to ostaje identino, isto, dok se druge stvari menjaju. Kakva je svrha upotrebe termina identitet ako se ovo jezgro znaenja odbacuje? Tree i najvanije, slaba poimanja identiteta mogu biti isuvie slaba da bi obavila koristan teorijski posao. U nastojanju da oiste taj termin od njegovih teorijski ozloglaenih tekih konotacija, u njihovom isticanju da su identiteti viestruki, podatni oblikovanju, fluidni i tome slino, zagovornici mekog identiteta ostavljaju nas s jednim tako beskrajno rastegljivim terminom da on vie nije u stanju da obavi ozbiljan analitiki posao. Ne tvrdimo da uzete zajedno jake i slabe verzije koje smo ovde ocrtali iscrpljuju moguna znaenja i upotrebe identiteta. Niti tvrdimo da sofisticirani konstruktivistiki teoretiari nisu izvrili zanimljiv i znaajan rad koristei meka poimanja identiteta. Tvrdimo, meutim, da ono to je zanimljivo i znaajno u tom radu esto ne zavisi od upotrebe identiteta kao analitike kategorije. Razmotrimo tri primera. Margaret Somers kritikuje uene rasprave o identitetu zbog usredsreivanja na njegovu kategorijsku optost umesto na njegove istorijski promenljive relacione usaenosti i predlae da se prouavanje formiranja identiteta preuredi pojmom narativa, da se u sredite poimanja identiteta uvedu za kategorije destabilizujue dimenzije vremena, prostora i relacionosti. Somers ubedljivo ukazuje na znaaj narativa za drutveni ivot i drutvenu analizu i uverljivo se zalae za smetanje drutvenih narativa u specifine istorijske odnose. Ona se usredsreuje na ontoloku dimenziju narativa, na to kako narativi ne samo da predstavljaju nego u znaajnom smislu i tvore drutvene aktere i drutveni svet u kom ti akteri deluju. U njenom objanjenju ostaje, pak, nejasno zato se i u kom smislu narativima uspostavljaju identiteti, i zato se ba oni obrazuju u odreenim relacionim okvirima. Drutveni ivot je zaista sav proet priama, ali nije jasno zato bi se ta oprianost aksiomatski povezivala s identitetom. Ljudi svuda i uvek priaju prie o sebi i drugima i nalaze svoje mesto na osnovu repertoara pria koje im na raspolaganje prua kultura. Ali u kom smislu sledi da takva narativna lokacija dodeljuje drutvenim akterima identitet ma koliko da je on viestruk, dvosmislen, kratkovek ili konfliktan? ta ova meka, savitljiva predstava identiteta dodaje argumentu o naraRe no. 69/15, mart 2003.
422
423
tivnosti? Glavni analitiki posao u lanku Somersove obavlja pojam narativa, uz pomo relacionog okvira; uloga koju igra pojam identiteta mnogo je manje jasna.52 U uvodu za zbornik o Graanstvu, identitetu i drutvenoj istoriji (Citizenship, Identity, and Social History) arls Tili opisuje identitet kao nejasan ali neophodan pojam, i definie ga kao akterov doivljaj neke kategorije, veze, uloge, mree, grupe ili organizacije, udvojen s javnom predstavom tog doivljaja; javna predstava esto poprima oblik zajednike prie, narativa. Ali kakva je veza izmeu te sveobuhvatne, otvorene definicije i posla koji Tili hoe da taj pojam obavi? ta se, analitiki gledano, dobija time to se bilo koji doivljaj i javna predstava o bilo kojoj vezi, ulozi, mrei i tako dalje nazivaju identitetom? Kad treba dati primere, Tili koristi deurne krivce: rasu, rod, klasu, zanimanje, religijsku pripadnost, nacionalno poreklo. Ali, nije jasno koju analitiku teinu u vezi s tim fenomenima ima izuzetno razliven, rastegljiv pojam identiteta kakav on predlae. Isticanje identiteta u naslovu knjige ukazuje na otvorenost prema kulturalnom zaokretu koji se dogodio u drutvenoj istoriji i istorijskoj sociologiji graanstva; dalje od toga, nije jasno koji posao obavlja taj pojam. Opravdano slavan zbog korienja otro fokusiranih, delotvornih pojmova, Tili se ovde suoava s tekoom s kojom se suoava veina drutvenih naunika koji danas piu o identitetu: kako pronai pojam dovoljno mek i savitljiv da zadovolji zahteve relacione, konstruktivistike drutvene teorije, koji bi istovremeno bio i dovoljno snaan da se uhvati u kotac s pojavama koje vapiju za objanjenjem, a od kojih su neke prilino tvrde.53 Krejg Kalhun na primeru kineskog studentskog pokreta iz 1989. izvodi tananu i pronicljivu raspravu o pojmovima identiteta, interesa i kolektivne akcije. Spremnost studenata da se svesno izloe smrti na trgu Tjenanmen u noi 3. juna 1989. Kalhun objanjava na osnovu identiteta ili oseaja jastva skopanog s a52 Somers, Narativno uspostavljanje identiteta; navodi su sa strana 605, 606, 614, i 618, kurziv u izvorniku. Videti takoe Somers, Narativnost, narativni identitet i drutvena akcija: novo promiljanje stvaranja engleske radnike klase, Social Science History 16/4 (zima 1992), 591-630. Za jo jedan argument za vienje identiteta u okvirima narativa, videti DennisConstant Martin, Izbori identiteta, Social Identities 1/1 (1995), 5-20; videti takoe, isti autor. Uvod: identiteti i politika: pria, mit i ideologija, 13-38, u Denis-Constant Martin, urednik, Cartes didentit: Comment dit-on nous en politique? (Presses de la Fondation Nationale des Sciences Politiques, Paris, 1994). 53 Charles Tilly, Graanstvo, identitet i drutvena istorija, 1-17, u Citizenship, Identity and Social History, prir. Charles Tilly (Cambridge University Press, Cambridge, 1996). Navodi su sa strane 7.
u i iskovanog tokom samoga pokreta kom su studenti bili sve vie a na kraju i nepovratno predani. Njegovo objanjenje promena u nainu na koji su studenti poimali sami sebe tokom sedmica svog protesta (oni su tokom sukoba preli s prvobitno pozicionog, na klasi zasnovanog samopoimanja kao studenata i intelektualaca na ire, emotivno nabijene identifikacije s nacionalnim, pa ak i univerzalnim idealima) veoma je ubedljivo. I ovde se, meutim, ispostavlja da je kljuni analitiki posao obavio jedan drugi pojam a ne identitet: u ovom sluaju pojam asti. ast, primeuje Kalhun, jeste obavezujua na nain na koji interesi nisu. Ali ona je takoe obavezujua i na nain na koji identitet u svom slabom smislu nije. Kalhun ast podvodi pod zaglavlje identiteta, i svoj argument prikazuje kao opti argument o uspostavljanju i preobraaju identiteta. No, njegov fundamentalni argument u tom lanku, ini se, ne odnosi se na identitet uopte uzev nego na nain na koji jedan vrlo upeatljiv pojam asti moe u vanrednim okolnostima da navede ljude da preduzmu vanredne akcije kako jezgro njihovog oseaja jastva ne bi bilo temeljno podriveno.54 Identitet u tom izuzetno jakom smislu u smislu jastva koje moe imperativno da zahteva akciju koja ugroava lini interes, pa i sam ivot ima malo veze s identitetom u slabom ili mekom smislu. Kalhun sam istie nesamerljivost izmeu obinog identiteta samopoimanja, naina na koji ljudi mire interese u svakodnevnom ivotu i imperativnog, au podsticanog oseaja jastva koji ljude moe da osposobi, pa i da zahteva od njih da budu hrabri do take oitog ludila.55 Kalhun upeatljivo opisuje identitet shvaen na potonji nain; nije, meutim, jasno kakav analitiki posao obavlja prvi, optiji pojam identiteta. U knjizi Drutvena teorija i politika identiteta (Social Theory and the Politics of Identity) koju je priredio, Kalhun koristi to optije shvatanje identiteta. Bavljenje individualnim i kolektivnim identitetom, primeuje on, sveprisutno je. Zacelo je tano da ne znamo za ljude bez imena, bez jezika ili bez kulture koji ne prave nekakvu razliku izmeu sebe i drugoga, izmeu sebe i njih.56 Ali, nije jasno zato ovo podrazumeva i sveprisutnost identiteta, osim ako identitet ne razvodnimo do take kad on oznaava sve prakse koje obuhvataju imenovanje i razlikovanje ja/drugi. Kalhun kao i Somers i Tili pronicljivo razmotra niz pitanja koja se tiu tvrdnji o zajednitvu i razlici u savremenim drutvenim pokretima. Ipak, iako su takve tvrd54 Craig Calhoun, Problemi identiteta u kolektivnoj akciji, u Joan Huber, urednik, Macro Micro Linkages in Sociology (Sage, Newbury Park, Cal., 1991). Navodi su sa strana 53, 64 i 67. 55 Isto, 53, 68. 56 Calhoun, Drutvena teorija i politika identiteta, 9.
Re no. 69/15, mart 2003.
424
nje danas zaista esto uokvirene idiomom identiteta, nije izvesno da je usvajanje tog idioma za analitike svrhe nuno ili bar korisno. DRUGIM REIMA Koji alternativni termini mogu da se upotrebe umesto identiteta da obave teorijski posao za koji se smatra da ga identitet obavlja, ali bez njegovih zbunjujuih, protivrenih konotacija? Uzme li se u obzir veliki opseg i heterogenost posla koji identitet igra, uzaludno bi bilo traiti samo jednu zamenu, jer takav bi izraz bio preoptereen kao i sam identitet. Umesto toga, naa je strategija da razmrsimo gusto klupko znaenja koja su se nagomilala oko izraza identitet i da posao podelimo na niz manje zaguenih termina. Ovde emo predloiti tri grupe termina. Identifikacija i kategorizacija Kao procesualnom, aktivnom terminu izvedenom iz glagola, identifikaciji nedostaju reifikujue konotacije identiteta.57 Ona trai da poblie odredimo agense koji obavljaju identifikovanje. To, ipak, ne pretpostavlja da e takvo identifikovanje (ak ni kad ga preduzimaju moni agensi kao to je drava) za ishod nuno imati unutranju istost, izdvojenost ili grupnu povezanost koje politiki preduzetnici mogu da tee da postignu. Identifikacija kako lina tako i drugih inherentna je drutvenom ivotu; identitet u jakom smislu nije. ovek moe biti pozvan da identifikuje sebe da odredi sebe, da se locira u odnosu na poznate druge, da se smesti unutar narativa, da nae svoje mesto u nekoj kategoriji u bezbroj razliitih konteksta. U modernim okruenjima koja umnoavaju interakcije s drugima koje lino ne poznajemo takve prilike za identifikaciju naroito su brojne. One ukljuuju bezbroj prilika u svakodnevnom ivotu, kao i u formalnijim i zvaninijim kontekstima. Kako ovek identifikuje sebe i kako ga identifikuju drugi moe se veoma mnogo razlikovati od konteksta do
425
57 O vrednostima identifikacije, videti Hall, Kome je potreban identitet? Iako je Hallovo shvatanje identifikacije fukoovsko/postfrojdovsko, blisko diskurzivnom i psihoanalitikom repertoaru i sasvim drugaije od onog koje je predloeno ovde, on korisno upozorava na to da je identifikacija gotovo isto tako varljiva kao i sam identitet, iako je ona bolja; a zacelo nema zatite od konceptualnih tekoa koje sa svih strana saleu identitet (2). Videti takoe Andreas Glaeser, Podeljeni u jedinstvu: hermeneutika Jastva i Drugog u berlinskoj policiji posle ujedinjenja (doktorska disertacija, Harvard University, 1997), naroito glava 1.
konteksta; to kako identifikujemo sebe i druge u sutini jeste situaciono i kontekstualno. Jedna kljuna razlika jeste ona izmeu relacionih i kategorijskih naina identifikacije. ovek moe identifikovati sebe (ili drugu osobu) po poloaju u nekoj relacionoj mrei (recimo srodnikoj ili prijateljskoj mrei, ili u odnosima gazda-muterija ili nastavnik-uenik). S druge strane, ovek moe identifikovati sebe (ili drugu osobu) po pripadnitvu nekoj klasi osoba kojima je zajedniki neki kategorijski atribut (kao to su rasa, etnicitet, jezik, nacionalnost, graanstvo, rod, seksualna orijentacija itd.). Krejg Kalhun tvrdi da, iako relacioni naini identifikacije ak i danas ostaju znaajni u mnogim kontekstima, kategorijska identifikacija u modernim okruenjima poprima jo vei znaaj.58 Druga je osnovna razlika izmeu samoidentifikacije i identifikacije i kategorizacije od strane drugih.59 Samoidentifikacija se deava u dijalektikom sadejstvu sa spoljnim identifikacijama, a to dvoje ne mora nuno da se podudara.60 Spoljna identifikacija je promenljiv proces. U uobiajenoj plimi i oseci drutvenog ivota ljudi identifikuju i kategoriu druge isto kao to identifikuju i kategoriu sebe. Ali, postoji jo jedan kljuni tip spoljne identifikacije koji nema pandana u domenu samoidentifikacije: formalizovani, kodifikovani, objektifikovani sistemi kategorizacije koje su razvile mone, autoritativne institucije. Moderna drava jedan je od najvanijih agenasa identifikacije i kategorizacije u tom drugom smislu. U kulturalistikim proirenjima veberovske sociologije drave, posebno onim na koje su uticali Burdije i Fuko, drava monopolizuje ili tei da monopolizuje ne samo legitimnu fiziku silu nego i legitimnu simboliku silu, kako to kae Burdije. Ovo ukljuuje i mo da se imenuje, identifikuje, kategorizuje, odredi ta je ta i ko je ko. Buja socioloka i istorijska literatura na takve teme. Neki naunici gledaju na identifikaciju sasvim bukvalno: kao na pripisivanje konanih oznaka pojedincu pasoem, otiscima prstiju, fotografijom i potpisom i sabiranjem takvih identifikacionih dokumenata u dravna priuvita. Ispostavlja se,
58 Craig Calhoun, Nationalism (University of Minnesota Press, Minneapolis, 1997), 36 i dalje. 59 Za antropoloki ugao gledanja, koji korisno proiruje bartovski model, videti Richard Jenkins, Ponovno promiljanje etniciteta: identitet, kategorizacija i mo, Ethnic and Racial Studies 17/2 (April 1994), 197-223, i Jenkins, Social Identity (Routledge, London i New York, 1996). 60 Peter Berger, Moderni identitet, 163-164, iznosi slino gledite, iako ga formulie u smislu dijalektike i mogunog sukoba izmeu subjektivnog i objektivnog identiteta.
Re no. 69/15, mart 2003.
426
meutim, da nije jednostavno objasniti kada, zato i s kojim ogranienjem su razvijeni takvi sistemi.61 Drugi naunici istiu napore moderne drave da svoje podanike uvrsti u neki klasifikacioni okvir: da identifikuje i u kategorije svrsta ljude s obzirom na rod, religiju, vlasnitvo, etnicitet, pismenost, kriminalitet ili zdravlje. Popisima se ljudi raspodeljuju u te kategorije, a institucije od kola do zatvora razvrstavaju pojedince u skladu s njima. Posebno za fukoovce, ovi individualizujui i zbirni naini identifikacije i klasifikacije nalaze se u sreditu onoga to definie upravljanjeu jednoj modernoj dravi.62 Drava je tako moan identifikator ne zato to moe da stvara identitete u jakom smislu uopte uzev, ona to ne moe nego zato to ima grau i simbolike resurse da namee kategorije, klasifikacione eme i naine drutvenog prebrojavanja i opisivanja s kojima birokrate, sudije, nastavnici i lekari moraju da rade i prema kojima nedravni akteri moraju da se ravnaju.63 Ali drava nije jedini identifikator koji je vaan. Kao to je pokazao arls Tili, kategorizacija obavlja kljuni organizacioni posao u svim vrstama drutvenog okruenja, ukljuujui i porodicu, firmu, kolu, drutveni pokret i svakovrsne birokratije.64 ak i najmo427 61 Grard Noirel, La tyrannie du national (Clmann-Lvy, Paris, 1991), 155-180; isti autor, Identifikacija graana: raanje republikanske graanske drave, Genses 13 (1993), 3-28; isti autor, Nadzirati putovanja ili identifikovati osobe? Doprinos istoriji pasoa u Francuskoj od I do III Republike, Genses 30 (1998), 77-100; Batrice Fraenkel, La signature: gense dun signe (Gallimard, Paris, 1992). Velik broj naunika, uljuujui i Jane Caplan, istoriarku pri Bryn Mawr Collegeu, i Johna Torpeya, sociologa na Kalifornijskom univerzitetu Irvin, sad je angaovan na projektima o pasoima i drugim dokumentima identifikacije. 62 Michel Foucault, Upravljanje, u Graham Burchell i drugi, prireivai, The Foucault Effect: Studies in Governmentality (University of Chicago Press, Chicago, 1991), 87-104. Slina poimanja primenjena su na kolonijalna drutva, naroito povodom naina na koji kolonizatorske eme za klasifikaciju i prebrojavanje oblikuju i zapravo ustanovljuju drutvene pojave (kao to su pleme i kasta u Indiji) koje se klasifikuju. Videti, posebno, Bernard Cohn, Colonialism and Its Forms of Knowledge: The British in India (Princeton University Press, Princeton, 1996). 63 O dilemama, tekoama i ironijama obuhvaenim dodeljivanjem identiteta u autoritativnom odreivanju ko spada u koju kategoriju u sprovoenju zakona u kojima se vodi rauna o rasama, videti Christopher A. Ford, Dodeljivanje identiteta: odreivanje rase u zakonima u kojima se vodi rauna o rasi, California Law Review 82 (1994), 1231-1285. 64 Charles Tilly, Durable Inequality (University of California Press, Berkeley, 1998).
nija drava ne monopolizuje proizvodnju i irenje identifikacija i kategorija; a one koje proizvodi mogue je osporiti. Literatura o drutvenim pokretima starim kao god i novim bogata je dokazima o tome kako lideri pokreta osporavaju zvanine identifikacije i predlau alternativne.65 Ona istie napore lidera da navedu pripadnike pretpostavljenih izbornih tela da se identifikuju na odreeni nain, da sebe vide za niz odreenih svrha kao meusobno identine, da se emotivno kao god i kognitivno poistovete jedni s drugima.66 Literatura o drutvenim pokretima valjano je istakla interaktivne i diskurzivno posredovane procese kojima se razvijaju solidarnost i samopoimanje kolektiva. Naa uzdranost tie se prelaska od rasprave o radu identifikacije napora da se izgradi kolektivno samopoimanje do postavljanja identiteta kao njegovog nunog ishoda. Razmatrajui autoritativne, institucionalizovane naine identifikacije zajedno s alternativnim nainima sadranim u svakodnevnom ivotu i projektima drutvenih pokreta moemo istai teak posao i dugotrajne borbe oko identifikacije, kao i neizvesne ishode tih borbi. No, ako se uvek pretpostavi da e ishod biti neki identitet ma koliko privremen, rasparan, viestruk, osporavan i fluidan onda gubimo sposobnost da pravimo kljuna razlikovanja. Identifikacija, kao to smo primetili, zahteva specifikaciju agenasa koji obavljaju identifikovanje. Ipak, identifikacija ne iziskuje odredljivi identifikator; ona moe biti proimajua i uticajna i ako je nisu preduzele izdvojene, odreene osobe ili institucije. Identifikacija moe biti manje-vie anonimno izvrena diskursima ili javnim narativima.67 Iako se paljiva analiza tih diskursa ili narativa lako moe usredsrediti na njihova konkretna opredmeenja u odreenim diskurzivnim ili narativnim iskazima, njihova snaga ne mora zavisiti ni od kakvih konkretnih opredmeenja nego se moe sadrati u njihovom anonimnom, neprimeenom prodiranju u nae naine miljenja, govora i razumevanja drutvenog sveta. Postoji jo jedno znaenje identifikacije na koje smo prethodno kratko ukazali i koje je u velikoj meri nezavisno od kognitivnih, karakteriuih, klasifikatorskih znaenja o kojima smo govorili do sada. To je psihodinamiko znaenje,
65 Melissa Nobles, Reagovanje zdravim razumom: politika rase i popisi stanovnitva u savremenom Brazilu, doktorska disertacija, Univerzitet Yale, 1995. 66 Videti, na primer, Melucci, Proces kolektivnog identiteta; Martin, Izbor identiteta. 67 Stuart Hall, Uvod: Kome je potreban identitet?; Margaret Somers, Narativno uspostavljanje identiteta.
Re no. 69/15, mart 2003.
428
prvobitno izvedeno iz Frojdovih radova.68 Dok klasifikatorska znaenja obuhvataju identifikovanje sebe (ili nekog drugog) kao nekoga ko odgovara izvesnom opisu ili spada u izvesnu kategoriju, psihodinamiko znaenje obuhvata emotivno poistoveenje sa drugom osobom, kategorijom ili kolektivitetom. I ovde, ponovo, identifikacija skree panju na sloene (i esto ambivalentne) procese, dok termin identitet, oznaavajui pre stanje nego proces, olako podrazumeva slaganje pojedinanog i drutvenog. Samopoimanje i drutveno lociranje Identifikacija i kategorizacija su aktivni, procesualni termini izvedeni iz glagola, koji u svest prizivaju posebne inove identifikacije i kategorizacije. Ali nama su potrebni i drugaiji termini da obave razne poslove koje obavlja identitet. Prisetimo se da je jedna od kljunih upotreba identiteta ta da konceptualizuje i objasni akciju na neinstrumentalan, nemehaniki nain. U tom smislu ovaj termin sugerie naine na koje pojedinanom i kolektivnom akcijom mogu da upravljaju partikularistika samopoimanja i drutvena lociranja, a ne pretpostavljeni univerzalni, strukturno odreeni interesi. Samopoimanje je stoga drugi termin koji bismo predloili kao alternativu identitetu. To je dispozicioni termin koji oznaava ono to bi se moglo nazvati situacionom subjektivnou: oseaj osobe ko je ona, kako je drutveno locirana i kako je (s obzirom na to) spremna da dela. Kao dispozicioni termin, ono pripada oblasti onoga to je Pjer Burdije nazvao sens pratique, praktini oseaj istovremeno i kognitivni i emotivni koji osobe imaju o sebi i svom drutvenom okruenju.69 Vano je istai da izraz samopoimanje ne podrazumeva neko izrazito moderno ili zapadnjako poimanje jastva kao homogenog, celovitog, jedinstvenog entiteta. Oseaj osobe ko je ona moe poprimiti mnoge oblike. Drutveni procesi kroz koje osobe poimaju i lociraju sebe mogu u nekim sluajevima ukljuivati i kau kod psihoanalitiara a u drugima uestvovanje u ritualima prizivanja duhova.70 U nekim okruenjima ljudi mogu razumevati i doivljavati sebe unutar okvira
68 Videti Hall, Uvod, 2 i dalje; i Alan Finlyson, Psihologija, psihoanaliza i teorije nacionalizma, Nations and Nationalism 4/2 (1998), 157 i dalje. 69 Pierre Bourdieu, The Logic of Practice, prev. Richard Nice (Polity Press, Cambridge, 1990). 70 Postoji obuhvatna antropoloka literatura o afrikim i drugim drutvima, na primer, koja opisuje kultove isceljenja, kultove zaposednutosti duhovima, pokrete za skidanje ini i druge kolektivne pojave koje pomau uspostavljanju posebnih oblika samopoimanja, posebnih naina na koje se poasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
429
u kom se kategorije meusobno presecaju; u drugima unutar mree veza razliite bliskosti i jaine. Otuda je vano da se samopoimanje i drutvena lociranost vide u uzajamnoj povezanosti, i da se naglasi da su i celovito jastvo i povezana grupa kulturno specifini a ne univerzalni oblici. Kao i terminu identifikacija, tako i terminu samopoimanje nedostaju reifikujue konotacije identiteta. No, on ipak nije sveden na situacije promene i nepostojanosti. Samopoimanja mogu biti promenljiva kroz vreme i meu osobama, ali mogu biti i postojana. Identitet semantiki podrazumeva istost kroz vreme ili meu osobama; otuda je nezgrapno i dalje govoriti o identitetu a odbacivati implikacije istosti. Samopoimanje, naprotiv, nema neke povlaene semantike veze sa istou ili razliitou. Dva termina koja su u bliskoj vezi jesu samoreprezentacija i samoidentifikacija. Dok smo gore raspravljali o identifikaciji, ovde naprosto zapaamo da, iako razlikovanje nije otro, samopoimanja mogu biti preutna; ak i kad su formirana, a obino jesu, preovlaujuim diskursima i unutar njih, ona mogu da postoje i usmeravaju akciju a da sama ne budu diskurzivno artikulisana. Samoreprezentacija i samoidentifikacija, s druge strane, sugeriu bar izvestan stepen eksplicitne diskurzivne artikulacije. Naravno, samopoimanje ne moe da obavi ceo posao koji obavlja identitet. Ovde iznosimo tri ogranienja tog termina. Prvo, to je subjektivni, autoreferencijalni termin. Kao takav, on oznaava kako osoba sama poima ko je ona. Taj termin ne moe da uhvati poimanja drugih, premda spoljne kategorizacije, identifikacije i reprezentacije mogu presudno uticati na to kako drugi vide neku osobu i postupaju s njom, tavie kako sama ta osoba sebe poima. U krajnjoj liniji, samopoimanje moe biti nadjaano nesavladivim prisilnim spoljnim kategorizacijama.71
jedinci pronalaze svoje mesto u drutvu. Videti istraivanja u opsegu od klasinih, Victora Turnera, Schism and Continuity in an African Society: A Study of Ndembu Village Life (Manchester, Manchester University Press, 1957), i I. M. Lewisa, Ecstatic Religion: An Anthropological Study of Spirit Possession and Shamanism (Penguin, Harmondswort, Vel. Brit. 1971), do novijih radova Paula Stollera, Fusion of the Worlds: An Ethnography of Possession among the Songhay of Niger (University of Chicago Press, Chicago, 1989) i Janice Boddy, Wombs and Alien Spirits: Women, Men and The Zar Cult in Northern Sudan (University of Wisconsin Press, Madison, 1989). 71 Za jedan dirljivi primer, videti opis Slavenke Drakuli o savladanosti od nacionalnosti kao ishodu rata u bivoj Jugoslaviji, u Balkan Express: Fragments from the Other Side of the War, prev. Maja oljan (W. W. Norton, New York, 1993), 50-52.
Re no. 69/15, mart 2003.
430
431
Drugo, samopoimanje kao da ide na ruku kognitivnoj svesnosti. Zbog toga se ini da ono ne hvata ili barem ne osvetljava afektivne ili katektike procese na koje ukazuju neke upotrebe termina identitet. No samopoimanje nikad nije isto kognitivno; ono je uvek afektivno obojeno ili optereeno, te ovaj termin zacelo moe da obuhvati ovu afektivnu dimenziju. Meutim, tano je da emotivnu dinamiku bolje hvata termin identifikacija (u svom psihodinamikom znaenju). Konano, kao termin koji istie situacionu subjektivnost samopoimanje ne hvata objektivnost koju zahtevaju jaka shvatanja identiteta. Jaka, objektivistika shvatanja identiteta doputaju nam da pravimo razliku izmeu istinskog identiteta (koji se opisuje kao dubok, trajan i objektivan) i pukog samopoimanja (povrnog, promenljivog i subjektivnog). Ako je identitet neto to treba otkriti i neto u vezi s im osoba moe da se vara, onda njeno trenutno samopoimanje ne mora odgovarati njenom trajnom, osnovnom identitetu. Ma koliko da su analitiki problematini ovi pojmovi dubine, stalnosti i objektivnosti, oni bar pruaju razlog za upotrebu jezika identiteta umesto jezika samopoimanja. Slaba poimanja identiteta ne pruaju razlog za to. Iz konstruktivistike literature jasno je zato su slaba shvatanja identiteta slaba; ali nije jasno zato su to shvatanja identiteta. U toj literaturi upravo se razna slaba svojstva identiteta konstruisanost, sluajnost, nepostojanost, viestrukost, fluidnost istiu i razrauju, dok se ono ija su to svojstva sam identitet uzima kao neto to se po sebi razume i to se retko kad objanjava. Kad se osvetli sam identitet, on se esto predstavlja kao neto poput: ko je neko,72 kako shvata sebe73 to se moe neposredno uhvatiti samopoimanjem. Ovom terminu nedostaju privlanost, uskomeanost, teorijske pretenzije identiteta, ali ovo mu treba raunati kao prednost a ne kao nedostatak. Zajednitvo, povezanost, grupnost Jedan osobeni oblik afektivno nabijenog samopoimanja koji se esto oznaava terminom identitet naroito u raspravama o rasi, religiji, etnicitetu, nacionalizmu, rodu, seksualnosti, drutvenim pokretima i drugim fenomenima konceptualizovanim tako da obuhvataju kolektivne identitete zasluuje da se ovde pomene posebno. To je emotivno optereeno znaenje pripadanja nekoj posebnoj, celovitoj
72 Videti, na primer, Peter Berger, Moderni identitet: kriza i kontinuitet, 162. 73 Videti, na primer, Craig Calhoun, Problem identiteta u kolektivnoj akciji, 68, gde se opisuje obian identitet.
grupi koje istovremeno obuhvata i oseanje solidarnosti ili istovetnosti sa ostalim lanovima te grupe i oseanje razliitosti od onih koji nisu lanovi grupe, pa ak i odbojnosti prema njima. Problem je u tome to se identitet upotrebljava da oznai i takva izrazito grupna, iskljuujua, afektivno nabijena samopoimanja kao i mnogo labavija, otvorenija samopoimanja koja podrazumevaju izvestan afinitet ili pripadnost, zajednitvo ili povezanost s odreenim drugima, ali im nedostaje oseaj preovlaujue istovetnosti nasuprot nekom konstitutivnom drugom.74 I usko grupni i labaviji afilijativni oblici samopoimanja kao i prelazni oblici izmeu tih krajnjih tipova znaajni su, ali oni oblikuju lino iskustvo i uslovljavaju drutvenu i politiku akciju na naine koji se meusobno otro razlikuju. Umesto da ubacimo svako samopoimanje zasnovano na rasi, religiji, etnicitetu i tome slinom u veliki pojmovni lonac za topljenje kakav je identitet, bolje bismo uradili da upotrebljavamo diferenciraniji analitiki jezik. Termini kao to su zajednitvo, povezanost i grupnost mogli bi se ovde korisno upotrebiti umesto identiteta koji slui za sve. Ovo je trei set termina koji predlaemo. Zajednitvo upuuje na deljenje nekog zajednikog atributa, povezanost na relacione spone koje povezuju ljude. Ni zajednitvo ni povezanost uzeti ponaosob ne proizvode grupnost oseaj pripadanja odvojenoj, celovitoj, solidarnoj grupi. Ali zajednitvo i povezanost zajedno zaista mogu da je stvore. Taj argument istakao je pre nekog vremena arls Tili, razvijajui ideju Harisona Vajta (White) o kategorijalnoj mrei grupi osoba koju ine i kategorija, jer im je zajedniki neki atribut, i mrea.75 Tilijeva sugestija da je grupnost zajedniki proizvod kategorijalne mree i umreenosti kategorijske istosti i relacione povezanosti ubedljiva je. Ali mi bismo predloili dva poboljanja. Prvo, kategorijsko zajednitvo i relaciona povezanost moraju se dopuniti treim elementom, onim to je Maks Veber nazvao Zusammengehrigkeitsgefhl, oseajem zajednikog pripadanja. Takvo oseanje moe zapravo zavisiti delom od stepena i oblika zajednitva i povezanosti, ali e zavisiti i od drugih faktora kao to su
74 Za jedan dobar primer ovog drugog, videti analizu Mary Water o moguim, izuzetno nesputavajuim etnikim identitetima ili onome to je Hebert Gans nazvao simbolikim etnicitetom tree ili etvrte generacije potomaka evropskih katolikih useljenika u Sjedinjene Drave u Ethnic Options: Choosing Identities in America (University of California Press, Berkeley, 1990). 75 Charles Tilly, From Mobilization to Revolution (Addison-Wesley, Reading, Mass., 1978), 62 i dalje.
Re no. 69/15, mart 2003.
432
433
naroiti dogaaji, njihovo kodiranje u obavezujuim javnim narativima, preovlaujui diskurzivni okviri i tako dalje. Drugo, relaciona povezanost ili ono to Tili naziva umreenost, iako bitna u omoguavanju one vrste kolektivne akcije za koju je bio zainteresovan Tili, nije uvek nuna za grupnost. Snano povezujui oseaj grupnosti moe poivati na kategorijskom zajednitvu i s njim skopanim oseanjem zajednikog pripadanja, uz minimalnu ili nikakvu relacionu povezanost. Po pravilu, ovo je sluaj u kolektivitetima velikih razmera kao to su nacije: kad se njihovo razliveno samopoimanje kao pripadnika odreene nacije kristalie u snano povezujue oseanje grupnosti, ono se verovatno nee oslanjati na relacionu povezanost ve na snano osmiljenom zajednitvu koje se snano osea.76 Stvar nije u tome da se, kao to su sugerisali neki pobornici teorije mree, od zajednitva okrenemo povezanosti, od kategorija mreama, od zajednikih atributa drutvenim odnosima.77 Niti u tome da fluidnost i hibridnost uzdiemo iznad pripadanja i solidarnosti. Ve u predlogu da ovaj poslednji skup termina treba razviti u analitiki idiom osetljiv za viestruke oblike i stupnjeve zajednitva i povezanosti i za veoma razliite naine na koje im akteri (kao i kulturni idiomi, javni narativi i preovlaujui diskursi na koje se oni oslanjaju) pripisuju znaenje i znaaj. Ovo e nam omoguiti da pravimo razliku izmeu jako vezujueg, snanog oseaja grupnosti i labavo strukturisanih, slabo sputavajuih oblika afiniteta i afilijacije. TRI SLUAJA: IDENTITET I NJEGOVE ALTERNATIVE U KONTEKSTU Poto smo razmotrili posao koji obavlja identitet, ukazali na neka ogranienja i obaveze koje namee taj termin, i predloili niz alternativa, sad nameravamo da ilustrujemo svoju argumentaciju kako kritike tvrdnje o identitetu tako i konstruktivne sugestije koje se tiu alternativnih idioma razmatranjem tri sluaja. U svakom od njih, ini nam se, identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost sputava socioloku i politiku imaginaciju, dok alternativni analitiki idiomi mogu da pomognu da se one otvore.
76 O sredinjem mestu kategorijskog zajednitva u modernom nacionalizmu, videti Handler, Nationalism and the Poltiics of Culture in Quebec, i Calhoun, Nationalism, glava 2. 77 Videti, na primer, diskusiju o antikategorijskom imperativu u Mustafa Emirbayer i Jeff Goodwin, Analiza mrea, kultura i problem agensa, American Journal of Sociology, 99/6 (maj 1994), 1414.
Jedan sluaj iz afrike antropologije: odreeni Nueri Afrika istraivanja stradala su od sopstvene verzije identitetskog miljenja, veoma ekstremnog u novinarskim izvetajima u kojima se plemenski identitet Afrikanaca vidi kao glavni razlog za nasilje i neuspeh nacije-drave. Univerzitetske afrikaniste ovo svedeno vienje Afrike dovodi u nepriliku jo od 70-ih godina XX veka, te su se oni priklonili jednoj verziji konstruktivizma mnogo pre nego to je takav pristup dobio ime.78 Argument da etnike grupe nisu neto prvobitno nego da su proizvod istorije ukljuujui i reifikovanje kulturalne razliitosti kroz nametnute kolonijalne identifikacije postao je vezivno tkivo afrikih istraivanja. Pa i pored toga, strunjaci su teili da naglase stvaranje granica pre nego njihovo naruavanje, uspostavljanje grupa pre nego razvoj mrea.79 U tom kontekstu vredi vratiti se klasinom delu afrike etnologije: knjizi The Nuer E.E. Evansa-Priarda.80
78 Lonsdale, Kada su Gusii ili bilo koja druga grupa postali pleme?, Kenya Historical Review 5/1 (1977), 355-368; Abner Cohen, Custom and Politics in Urban Africa: A study of Migrants in Yoruba Towns (University of California Press, Berkeley,1969). Na antropologe je uticala knjiga Fredrick Barth, urednik, Ethnic Groups and Boundaries: The Social Organization of Cultural Difference (Allen & Unwin, London, 1969), naroito Barthov Uvod, 9-38. U novije i sistematinije konstruktivistike opise spada Jean-Loup Amselle i Elikia MBokolo, prireivai, Au cours de lethnie: Ethnies, tribalisme et tat en Afrique (Editions la Dcouverte, Paris, 1985); Leroy Vail, urednik, The Creation of Tribalism in Southern Africa (University of California Press, Berkeley, 1988); Terence Ranger, Izumevanje tradicije u Africi, u Eric Hobsbawm i Terence Ranger, prireivai, The Invention of Tradition (Cambridge University Press, Cambridge, 1983), 211-262. 79 Prianje o identitetu postalo je popularno meu afrikanistima poslednjih godina, a za tipinim naglaavanjem da je identitet viestruk retko sledi objanjenje zato bi ono to je uviestrueno trebalo smatrati identitetom. Za sluaj o kom je re, videti Richard Werbner, Viestruki identiteti, arene u mnoini, u Richard Werbner i Terence Ranger, prireivai, Postcolonial Identities in Africa (Zed, London, 1996), 1-26. Afrikanisti su kritiki nastrojeni prema pojmovima rase i etniciteta, ali esto i dalje na neproveren nain upotrebljavaju identitet. Videti, na primer, specijalni broj Journal of Southern African Studies 20/3 (1994), ije su ureivanje koordinirali Saul Dubow, John Sharp i Edwin N. Wilmsen, Etnicitet i identitet u Junoj Africi. Jedan promiljeniji pristup u kom se iznosi niz termina koji oznaavaju razliite oblike afilijacije i ispitivanja ta identino zaista znai u posebnim kontekstima moe se nai u Claude Fay, Jer mi predstavljamo samo jedno: identiteti, ekvivalencije, homologije u Maasini (Mali), Cahiers des Sicences Humaines 31/2 (1995), 427-456. Identitetski stavovi strogo su kritikovani u Jean-Fran ois Bayart, Lillusion identitaire (Fayard, Paris, 1996).
Re no. 69/15, mart 2003.
434
Zasnovana na istraivanjima u severnoistonoj Africi 30-ih godina, knjiga The Nuer opisuje jedan osobeno relacioni nain identifikacije, samopoimanja i drutvene lociranosti, koji tumai drutveni svet u smislu stepena i kvaliteta povezanosti meu ljudima a ne u smislu kategorija, grupa ili granica. Drutvena lociranost se u prvoj instanci odreuje u okvirima loze koju ine potomci jednog pretka priznatog drutvenom konvencijom: po oevoj liniji, preko mukaraca u sluaju Nuera, preko ena ili ree preko sistema dvojakog potomstva u drugim delovima Afrike. Deca pripadaju lozi svojih oeva, i premda se veze s majinom rodbinom ne prenebregavaju, one nisu deo sistema potomstva. Segmentarna loza moe se grafiki prikazati kao na Slici 1.
435
ene Mukarci Brak
Slika 1. Segmentarna loza po oevoj liniji; linije predstavljaju potomstvo; brani partner potie iz druge loze; deca keri pripadaju muevljevoj lozi i nisu prikazana; deca sinova pripadaju ovoj lozi i predstavljana su ovde. Svako je na ovom dijagramu u srodstvu sa svakim drugim, ali na razne naine i u raznim stepenima. Neko bi mogao doi u iskuenje da kae kako ljudi oznaeni u krugu A tvore jednu grupu sa identitetom A, za razliku od onih iz kruga B, koji imaju identitet B. Nevolja s takvim tumaenjem je u tome to isti taj potez koji pravi razliku izmeu A i B pokazuje i njihovu povezanost, kad se pomerimo jedno pokolenje unazad i otkrijemo nekog zajednikog pretka, koji moe ali i ne mora biti iv, ali ija drutvena lociranost povezuje ljude u krugovima A i B. Ako neko u skupu A doe u sukob s nekim u skupu B, ta osoba lako moe pokuati da prizove zajednitvo u A da bi mobilisala ljude protiv onih u B. Ali neko genealoki stariji od A
80 E. E. Evans-Pritchard, The Nuer: A Description of the Modes of Livelihood and Political Institutions of a Nilotic People (Clarendon, Oxford. 1940).
i B moe prizvati pretke koji ih povezuju i stiati strasti. in pomeranja navie u genealokom grafikonu tokom drutvene interakcije neprestano iznova istie relaciona vienja drutvene lociranosti na raun kategorijskih. Mogli bismo tvrditi da poreklo po oevoj liniji kao celina tvori identitet razliit od ostalih loza. Ali Evans-Priard istie da segmentacija predstavlja itav drutveni poredak, i da su same loze povezane jedna s drugom kao to su to lanovi muke i enske loze jedni s drugima. Pa da razmotrimo brak onda. Bukvalno sva segmentarna drutva insistiraju na egzogamiji; u evolucionoj perspektivi, preovlaivanje egzogamije moe da odraava prednosti povezivanja ukrtanjem loza. Tako dijagram usredsreen na muku lozu pretpostavlja jo jedan skup odnosa, preko ena koje pripadaju lozi svojih oeva, ali iji sinovi i keri pripadaju lozama unutar kojih su se one udale. Mogli bismo stoga da tvrdimo da sve loze koje stupaju u meusobne brakove tvore Nuere kao identitet koji se razlikuje od Dinke ili bilo koje druge grupe u regionu. Ali noviji radovi iz afrike istorije nude nijansiraniji pristup. Genealoka konstrukcija relacionalnosti nudi fleksibilnije mogunosti proirenja nego to ih omoguava sklonost naunika dvadesetog veka da trae jasnu granicu izmeu unutra i spolja. Brani odnosi mogu se proiriti i van Nuera (kako uzajamnim dogovorima tako i prinudnim udajama zarobljenih ena). Stranci koji se sreu u trgovini, migracijama ili drugim oblicima kretanja mogu biti prihvaeni kao fiktivna rodbina ili osobe labavije povezane s lozom po oevoj liniji preko krvnog bratstva. Ljudi u severoistonoj Africi mnogo su se selili u potrazi za boljim uslovima ivota ili zato to su segmenti jedne loze sklapali ili raskidali veze s drugim segmentima. Trgovci su prostorno irili svoje srodnike veze, stvarali niz veza u dodiru s poljoprivrednim zajednicama, a ponekad i razvijali lingua franca da bi unapredili komunikaciju unutar mrea rasprostrtih na velikom prostoru.81 U mnogim delovima Afrike nalazimo izvesne organizacije religijske hramove, inicijacijska drutva koje prevazilaze jezike i kulturalne razlike i koje nude ono to Pol Riards naziva zajednikom gramatikom drutvenog iskustva za sve kulturalne varijacije i politiku diferencijaciju unutar regiona.82 Problem podvoenja tih oblika relacione povezanosti pod drutvenu konstrukciju identiteta jeste u tome to se povezivanje i razdvajanje nazivaju istim
81 Videti pionirsku studiju Abnera Cohena, Kulturalne strategije i organizacija trgovinskih dijaspora u Claude Meillassoux, urednik, The Development of Indigenous Trade and Markets (Oxford University Press, London, 1971). 82 Paul Richards, Fighting for the Rain Forest: War, Youth and Resources in Sierra Leone (Currey, Oxford, 1996), 79.
Re no. 69/15, mart 2003.
436
437
imenom, zbog ega je tee shvatiti procese, uzroke i posledice razliitih obrazaca kristalizacije razlike i stvaranja veza. Afrika je bila daleko od nekakvog raja socijalnosti, ali i rat i mir obuhvataju fleksibilne obrasce afilijacije kao i diferencijacije. Ne bi trebalo pretpostaviti da su naela klizajue skale povezanosti jedinstvena za plemensko drutvo malih razmera. Iz istraivanja politikih organizacija irih razmera sa autoritativnim pravilima i razraenim hijerarhijama komande znamo da su te mree srodstva ostale vano naelo drutvenog ivota. Afriki kraljevi uspostavljali su svoj autoritet razvijajui patrimonijalne odnose sa ljudima iz razliitih loza, stvarajui jezgro podrke ukrtanjem afilijacija u lozama, a koristili su se i naelima loze da konsoliduju svoju vlast, cementirajui brane veze i irei kraljevsku lozu.83 U gotovo svim drutvima pojmovi srodstva simboliki su i ideoloki resursi, a ipak, dok oblikuju norme, samopoimanja i opaanja afiniteta, oni ne proizvode nuno i srodnike grupe.84 U veoj meri nego oblici dominacije koji su joj prethodili, kolonijalna vladavina pokuala je da pojedinano mapira ljude, uz izvesne pretpostavljene zajednike karakteristike na nekoj teritoriji. Te nametnute identifikacije mogle su biti snane, ali njihova su dejstva zavisila od stvarnih odnosa i simbolikih sistema s kojima su kolonijalni slubenici a takoe i domorodaki kulturalni preduzetnici morali da rade, kao i od suparnikih nastojanja drugih da odre, razviju i artikuliu razliite vrste afiniteta i samopoimanja. Kolonijalna era zaista je bila svedok sloenih borbi oko identifikacije, ali ona uprouje nae razumevanje tih borbi i vidi ih kao neto to proizvodi identitete. Ljudi su mogli da ive s nijansama i nastavili su tako da ive iz dana u dan ak i kad su povuene politike granice. U izvanrednom preispitivanju pojma plemena Evans-Priarda koje je ponudila eron Hainson (Hutchinson) takva se argumentacija prenosi u jednu savremenu, sukobom optereenu situaciju. Njen cilj je da preispita samu ideju Nuera kao jednoobraznog etnikog identiteta.85 Ona ukazuje na zamagljenost granica naroda koji se sad naziva Nuer: kultura i istorija ne slede takve linije. I sugerie da segmentarna ema Evans-Priarda poklanja prekomernu panju domi83 John Lansdale, Drave i drutveni procesi u Africi, African Studies Review 24/2-3 (1981), 139-225. 84 Jane Guyer, Domainstvo i zajednica, African Studies Review 24/2-3 (1981), 87-137; Jean-Loup Amselle, Logiques mtisses: Anthropologie de lidentit, en Afrique et ailleurs (Payot, Paris, 1990). 85 Sharon Hutchinson, Nuer Dilemmas: Coping with Money, War, and the State (University of California Press, Berkeley, 1995), 29.
nantnim starijim mukim voama iz 30-ih godina a nedovoljno se bavi enama, mukarcima iz manje monih loza ili mlaim mukarcima i enama. U ovoj analizi ne samo da je teko videti nuerstvo kao identitet nego se kao nuno namee i precizno ispitivanje kako su ljudi teili da proire i odre veze. Prenosei priu u eru graanskog rata u junom Sudanu 90-ih godina, Hainson odbija da sukob svede na jednu od kulturalnih ili religijskih razlika izmeu zaraenih strana i insistira na temeljnoj analizi prostornih veza, politikih odnosa i borbi za ekonomske resurse. U stvari, u velikom delu moderne Afrike neki od najogorenijih sukoba izbili su u kolektivitetima koji su kulturalno i jeziki relativno jednoobrazni (Ruanda, Somalija), izmeu labavih ekonomskih i drutvenih mrea zasnovanih vie na odnosima gazda-klijent nego na etnikoj afilijaciji (Angola, Sijera Leone), kao i u situacijama u kojima se kulturalna razliitost koristi kao politiko oruje (Kua Zulu u Junoj Africi).86 Ako se sadanji ili bivi sukobi objanjavaju na osnovu toga kako ljudi grade svoje identitete i bore se za njih, izlaemo se opasnosti da pruimo unapred fabrikovano, prezentistiko, teleoloko objanjenje koje odvlai panju s pitanja kao to su ona kojima se pozabavila Hainson. Istonoevropski nacionalizam Rekli smo da je jezik identiteta sa svojim konotacijama celovitosti, grupnosti i istosti oigledno nepodesan za analizu drutava zasnovanih na segmentarnim lozama, ba kao i dananjih sukoba u Africi. Ako ovo i prihvatimo, opet moemo da tvrdimo da je identitetski jezik podesan za analizu drugih drutvenih sistema, ukljuujui i na, gde je javni i privatni govor o identitetu veoma uobiajen. Ali, mi ne tvrdimo samo to da pojam identiteta ne prolazi dobro, da se ne moe univerzalno primeniti na sve drutvene sisteme. Mi hoemo da istaknemo neto jau tvrdnju: identitet nije ni nuan ni koristan kao kategorija analize ak i kad se nairoko upotrebljava kao kategorija prakse. U vezi s tim kratko emo razmotriti istonoevropski nacionalizam i politiku identiteta u Sjedinjenim Dravama. Tekstovi istoriara i drutvenih naunika o nacionalizmu u Istonoj Evropi u mnogo veoj meri nego tekstovi o drutvenim pokretima ili etnicitetu u Severnoj Americi odlikuju se srazmerno jakim ili tvrdim razumevanjima grup86 Gerard Prunier, The Rwandan Crisis (Columbia University Press, New York, 1996), i Jean-Pierre Chrtien, Le Dfi de lethnisme: Rwanda et Burundi 19901996 (Karthala, Paris, 1997). Slino tome, Richardsov izvetaj o sukobu u Sijera Leoneu istie se time to vie naglaava mree nego grupe, kreolizaciju vie nego diferencijaciju i moralne vizije koje se poklapaju vie nego sukobe kultura (Richards, Fighting for the Rain Forest).
Re no. 69/15, mart 2003.
438
439
nog identiteta. Mnogi komentatori vide postkomunistiko uskrsnue etnikog nacionalizma u regionu kao neto to izvire iz snano i duboko ukorenjenih nacionalnih identiteta iz identiteta koji su toliko jaki i otporni da su preiveli decenije represije pod nemilosrdno antinacionalnim komunistikim reimima. Ali ovo vienje povratka-onih-koji-su-bili-pod represijom jeste problematino.87 Razmotrimo bivi Sovjetski Savez. Videti nacionalne sukobe kao borbu za priznavanje i izraavanje identiteta koji su nekako preiveli nastojanja reima da ih smrvi neopravdano je. Iako antinacionalistiki i naravno brutalno represivan na sve mogue naine, sovjetski reim je bio sve samo ne anti-nacionalan.88 Daleko od toga da nemilosrdno gui nacionalno, taj reim je preduzimao mere bez presedana da ga institucionalizuje i kodifikuje. Raspodelio je sovjetsku teritoriju u preko pedeset uslovno autonomnih nacionalnih domovina, od kojih je svaka pripadala osobenoj etnonacionalnoj grupi; i svakom graaninu dodelio je etniku nacionalnost, koja mu je na roenju upisivana na osnovu njegovog porekla, registrovana u lina identifikaciona dokumenta, zapisana u birokratske protokole i upotrebljavana za kontrolu pristupa visokom obrazovanju i zapoljavanju. inei to, reim nije samo priznavao ili ratifikovao ve postojee stanje stvari; on je iznova uspostavljao i osobe i mesta kao nacionalne.89 U tom kontekstu, jaka razumevanja nacionalnog identiteta kao duboko ukorenjenog u prekomunistiku istoriju regiona, zamrznutog ili guenog od strane jednog nemilosrdno antinacionalnog reima, koji se vraa s krahom
87 Za razradu ovog argumenta, videti Rogers Brubaker, Mitovi i nesporazumi u prouavanju nacionalizma, u John Hall, urednik, The State of the Nation: Ernest Gellner and the Theory of Nationalism (Cambridge University Press, Cambridge, 1998). 88 Za potpuniju verziju ove argumentacije, videti Brubaker, Nationalism Reformed, glava 2. Za uporednu argumentaciju o Jugoslaviji, videti Veljko Vujacic i Victor Zaslavsky, Uzroci raspada u SSSR i Jugoslaviji, Telos 88 (1991), 120-140. 89 Neki periferni sovjetski regioni, razume se, ve su bili doiveli nacionalne pokrete u poslednjim godinama ruskoga carstva (i tokom graanskog rata koji je usledio), ali ak i u tim regionima drutvena osnova tih pokreta bila je slaba, a identifikacija sa nacijom bila je ograniena na mali deo populacije. Drugde, znaaj reima za uspostavljanje nacionalnih podela bio je jo istaknutiji. O sovjetskom pravljenju nacija 20-ih godina, videti Yuri Slezkine, SSSR kao zajedniki stan, ili kako je jedna socijalistika drava promovisala etniki partikularizam, Slavic Review 53 (leto 1994), 414-452; Terry D. Martin, Afirmativno akciono carstvo: etnicitet i Sovjetska drava, 1923-1938, doktorska disertacija, ikaki univerzitet, 1996.
komunizma, u najboljem su sluaju anahrona, a u najgorem naprosto naunike racionalizacije nacionalistike retorike. ta je sa slabim, konstruktivistikim shvatanjima identiteta? Konstruktivisti bi mogli priznati vanost sovjetskog sistema institucionalizovane multinacionalnosti, i ovo protumaiti kao institucionalne naine kojima su izgraeni nacionalni identiteti. Ali zato bismo pretpostavili da je ono to je na taj nain konstruisano ba identitet? Pretpostavka da to jeste nosi opasnost od brkanja sistema identifikacije ili kategorizacije s njegovim pretpostavljenim ishodom identitetom. Kategorijske grupne denominacije ma koliko autoritativne, ma koliko sveproimajue institucionalizovane bile ne mogu posluiti kao pokazatelji stvarnih grupa ili jakih identiteta. Razmotrimo, na primer, sluaj Rusa u Ukrajini. U vreme popisa 1989. oko 11,4 miliona stanovnika Ukrajine identifikovalo je svoju nacionalnost kao rusku. Ali preciznost na koju ukazuje podatak iz popisa, ak i ako se zaokrui na najbliu stotinu hiljada, sasvim je varljiva. Same kategorije Rus i Ukrajinac, kao oznake za pretpostavljenu odvojenost etnokulturalnih nacionalnosti ili razliitih identiteta, duboko su problematine u ukrajinskom kontekstu, gde je stopa meovitih brakova izuzetno visoka i gde milioni nominalnih Ukrajinaca govore jedino ili prvenstveno ruski. Trebalo bi biti skeptian prema iluziji identiteta ili celovite grupnosti koju je stvorio popis sa svojim iscrpnim i uzajamno iskljuivim kategorijama. Mogu se zamisliti okolnosti u kojima bi se grupnostmogla pojaviti i meu nominalnim Rusima u Ukrajini, ali takva se grupnost ne moe uzeti kao neto dato.90 Formalna institucionalizacija i kodifikacija etnikih i nacionalnih kategorija ne implicira nita o dubini, rairenosti ili moi takvih kategorija u iskustvu njima odreenih osoba. Snano institucionalizovan etnonacionalni klasifikacioni sistem ini da neke kategorije postanu pogodne i legitimne za predstavljanje drutvene stvarnosti, oblikovanje politikih zahteva i organizaciju politike akcije. To je samo po sebi veoma znaajna pojava, i slom Sovjetskog Saveza ne moe se razumeti bez pozivanja na nju. No iz toga ne proizlazi da e te kategorije imati neku znatnu ulogu u uokviravanju opaanja, usmeravanju akcije ili oblikovanju samopoimanja u svakodnevnom ivotu ulogu koja se implicira ak i u konstruktivistikim opisima identiteta.
90 Za podatke o nacionalnosti i jeziku, videti Gosudarstvennyi Komitet po Statistike, Natsionalnyi Sostav Naseleniia SSSR (Finansy i Statistika, Moscow, 1991), 78 -79.
Re no. 69/15, mart 2003.
440
441
Obim u kom zvanine kategorizacije oblikuju samopoimanja, obim u kom se kategorije stanovnitva uspostavljene od strane drava ili politikih preduzetnika pribliavaju stvarnim grupama jesu otvorena pitanja kojima se moe pristupiti samo empirijski. Jezik identiteta pre e ometati postavljanje takvih pitanja nego to e dovesti do toga da ona budu postavljena, jer on zamagljuje ono to treba razlikovati: spoljnu kategorizaciju i samopoimanje, objektivno zajednitvo i subjektivnu grupnost. Razmotrimo na kraju jo jedan, nesovjetski primer. Granica izmeu Maara i Rumuna u Transilvaniji zacelo je otrija nego ona izmeu Rusa i Ukrajinaca u Ukrajini. I ovde su, meutim, grupne granice znatno poroznije i nejasnije nego to se to uveliko pretpostavlja. Jezik politike kao i svakodnevnog ivota, svakako, strogo je kategorijski i deli stanovnitvo na dve meusobno iskljuive etnonacionalne kategorije, ne doputajui nikakve meovite ili dvosmislene oblike. Ali ovaj kategorijski kod, premda vaan kao konstitutivni element drutvenih odnosa, ne treba uzimati kao njihov verni opis. Podran od strane pobornika identiteta na obe strane, kategorijski kod isto toliko zamagljuje samopoimanje koliko ga i otkriva, prikrivajui fluidnost i dvosmislenost koje potiu iz meovitih brakova, iz dvojezinosti, iz migracije, iz injenice da maarska deca pohaaju kole na rumunskom jeziku, iz meugeneracijske asimilacije (u oba pravca), i to je moda najznaajnije iz iste ravnodunosti prema zahtevima etnokulturne nacionalnosti. ak i u svojoj konstruktivistikoj obrazini, jezik identiteta priprema nas da mislimo u smislu celovite grupnosti. On to ini zato to ak i konstruktivistiko miljenje o identitetu uzima postojanje identiteta kao aksiomatsko. Identitet je ve oduvek tu kao neto to pojedinci i grupe imaju, ak i kada se sadraj identiteta i granice koje dele grupe jedne od drugih konceptualizuju kao da su uvek u stanju promene. ak i konstruktivistiki jezik, dakle, tei da identitet uini objektivnim, da ga posmatra kao stvar, iako stvar koja se moe oblikovati, koju ljudi imaju, kuju i konstruiu. Tendencija da se identitet uini objektivnim liava nas analitike moi. Ona nam oteava da grupnost i celovitost razmatramo kao nastajua svojstva posebnih strukturalnih ili sloenih okruenja, a ne kao neto to je u ovom ili onom obliku ve oduvek tu. Ovo danas treba da naglasimo vie nego ikad, jer nerefleksivni grupistiki jezik koji preovlauje u svakodnevnom ivotu, novinarstvu, politici i mnogim drutvenim istraivanjima navika da se izgovori bez dodatnih objanjenja Albanci ili Srbi, na primer, kao da su posredi otro ograniene, iznutra homogene grupe ne samo to slabi drutvenu analizu nego sputava politike mogunosti u regionu.
Zahtevi identiteta i trajne dileme rase u Sjedinjenim Dravama Poslednjih decenija jezik identiteta naroito je moan u Sjedinjenim Dravama. Istie se podjednako i kao idiom analize u drutvenim i humanistikim naukama i kao idiom kojim se mogu artikulisati iskustvo, mobilisati lojalnost i formulisati simboliki i materijalni zahtevi u svakodnevnoj drutvenoj i politikoj praksi. Patos i rairenost zahteva za identitet u savremenim Sjedinjenim Dravama imaju mnoge izvore, ali jedan od najdubljih je u vezi s glavnim problemom u amerikoj istoriji uvozom porobljenih Afrikanaca, upornim trajanjem rasnog tlaenja i opsegom afroamerikih reakcija na to. Afroameriki doivljaj rase kao nametnute kategorizacije i kao samoidentifikacije znaajan je ne samo po sebi nego od 60-ih i kao obrazac za identitetske tvrdnje svake vrste, ukljuujui i one zasnovane na rodu i seksualnoj orijentaciji, kao i one zasnovane na etnicitetu ili rasi.91 U reakciji na sve vei niz identitetskih zahteva u poslednje tri decenije promenili su se javni diskurs, politika argumentacija i nauni rad na bezmalo svim poljima drutvenih i humanistikih nauka. U tom procesu ima mnogo toga dragocenog. Udbenici istorije i preovlaujui javni narativi saoptavaju mnogo bogatiju priu, koja je mnogo obuhvatnija nego to je to bila jednu generaciju pre. Naizgled odrivi oblici univerzalizma marksistika kategorija radnika koji se uvek pojavljuje u vidu mukarca, liberalna kategorija graanina za kog se ispostavlja da je belac snano su uzdrmani. I same identitetske tvrdnje prve generacije, kao i struna literatura nadahnuta njima kritikovani su zbog slepila pred ukrtenim osobenostima: afroameriki pokret kritikovan je jer deluje bez obzira na specifine rodne probleme afroamerikih ena, a feministkinje su kritikovane jer se njihova aktivnost usredsreuje na bele ene iz srednje klase. U amerikim krugovima poseban je uticaj imala konstruktivistika argumentacija, koja je naunicima omoguila da naglase savremeni znaaj nametnutih identifikacija i samopoimanja koja su se razvila u dijalektikom sadejstvu s njima, i istovremeno istaknu da identifikovane grupene potiu od davnina nego su istorijski proizvedene. Odlian primer za to jeste razmatranje rase u istoriografiji Sjedinjenih Drava.92 Jo i pre nego to je drutvena konstrukcija postala po91 Gitlin, Twilight, 134. 92 Jedan od najboljih uvoda u konstruktivistiku analizu amerike istorije jeste Earl Lewisova Rasa u Stanley Kutler, prir, Encyclopedia of the United States in the Twentieth Century (Scribners, New York, 1996), 129-160. Videti takoe Barbara Fields, Ropstvo, rasa i ideologija u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u New Left Review 181 (maj-jun 1990), 95-118.
Re no. 69/15, mart 2003.
442
443
modni izraz naunici su pokazivali da kao politika kategorija rasa nije zadata dimenzija amerike prolosti ve je nastala u istom trenutku u kom i ameriki republikanski i populistiki impulsi. Edmund Morgan tvrdi da je u Virdiniji ranog osamnaestog veka belim slugama pod ugovorom i crnim robovima bila zajednika potinjenost koja nije bila otro diferencirana; ponekad su i delovali zajedno. Tek kad je poela da se mobilie protiv Britanaca, plantaerska elita u Virdiniji morala je da povue otru crtu izmeu onih koji uestvuju i onih koji ne uestvuju u politikom ivotu, pa je to to je crnih robova bilo vie i to su se lake mogli zameniti kao radnici i to je bilo malo verovatno da e oni pruiti politiku podrku dovelo do toga da se povue razlika, to su siromani belci mogli zauzvrat da iskoriste da ispostave svoje zahteve.93 Posle takvog poetka, istoriari su izdvojili nekoliko kljunih trenutaka novog definisanja rasnih granica u Sjedinjenim Dravama nekoliko taaka na kojima su druge vrste veza pokazale mogunost uspona drugih vrsta politike afilijacije. I belost i crnost istorijski su stvorene i istorijski promenljive kategorije. Komparativni istoriari pokazali su u meuvremenu da konstrukcija rase moe poprimiti jo raznovrsnije oblike, istiui da bi mnogi ljudi koji su prema severnoamerikim klasifikacionim sistemima crni bili neto drugo u drugim delovima Amerik.94 Tako amerika istorija otkriva mo nametnutih identifikacija, ali isto tako otkriva i sloenost samopoimanja ljudi definisanih okolnostima na koje nisu mogli da utiu. Kolektivne samoidentifikacije od pre Graanskog rata odreivale su crne Amerikance na osobene naine u odnosu na Afriku i esto su videle afriko
93 Edmund Morgan, American Slavery, American Freedom: The Ordeal of Colonal Virginia (Norton, New York, 1975). Noviji radovi o ovom formativnom razdoblju nalaze se i u specijalanom broju asopisa William and Mary Quarterly, 3. serija, 54/1 (1997), Konstruisanje rase: diferenciranje naroda u ranom modernom svetu; i Ira Berlin, Many Thousands Gone: The First Two Centuries of Slavery in Northern America (Harvard University Press, Cambridge, 1998). 94 Razliiti naini na koje se konfigurisala rasa u Amerikama bili su jedan od predmeta na kojima je nastala komparativna istorija, naroito posle dela Franka Tannenbauma, Slave and Citizen: The Negro in the Americas (Knopf, New York, 1946). Jednu uticajnu kratku postavku dao je Charles Wagley, O pojmu drutvene rase u Amerikama, 531-545 u Contemporary Cultures and Societies in Latin America, prir. D. B. Heath i R. N. Adams (Random House, New York, 1965). Jednu noviju konstruktivistiku argumentaciju o istorijskoj specifinosti ideje o tome da se bude beo vidi u David Roediger, The Wages of Whteness: Race and the Making of the American Working Class (Verso, London, 1991).
(ili etiopsko) poreklo kao neto to ih dovodi blizu zemalja-sredita hrianske civilizacije. No rani pokreti za povratak Africi esto su posmatrali Afriku kao tabulu razu ili kao neku palu civilizaciju koju treba da obnove afroameriki hriani.95 Potvrivanje sebe kao naroda u dijaspori nije nuno podrazumevalo i tvrdnje o kulturalnom zajednitvu od tada postoji napetost izmeu ta dva pojma. Mogue je napisati istoriju afroamerikog samopoimanja kao uspona crne nacionalnosti tokom vremena, ili je mogue istraiti sadejstvo takvog oseaja kolektiviteta i napora afroamerikih aktivista da artikuliu razne vrste politikih ideologija i razviju veze s drugim radikalnim aktivistima. Najvanije je da razmotrimo opseg mogunosti i ozbiljnost s kojom se o njima raspravlja. Nije problematina istorijska analiza drutvene konstrukcije sama po sebi, nego pretpostavka o tome ta je to konstruisano. Upravo se belost ili rasa uzimaju kao tipini predmeti konstrukcije, a ne drugi, labaviji oblici afiniteta i zajednitva. Pisanje o identifikaciji jo dok se identifikacije pojavljuju, kristaliu i ile u odreenim drutvenim i politikim okolnostima lako moe da nadahne neku drugaiju istoriju od one koju bi inspirisalo pisanje o identitetu koji povezuje prolost, sadanjost i budunost u jednoj jedinoj rei. Kosmopolitske interpretacije amerike istorije kritikovane su zato to briu bol iz osobenih naina na koje se doivljavala ta istorija: pre svega, bol porobljavanja i diskriminacije i bol borbe protiv porobljavanja i diskriminacije to je istorija koja Afroamerikance obeleava na naine koji nisu zajedniki belim Amerikancima.96 Ovo je mesto na kom snano odjekuju pozivi na razumevanje osobenosti iskustva, ali ovde je, isto tako, naroito ozbiljna i opasnost da se te istorije poravnaju u statiki i jedan jedini identitet. U takvom poravnavanju moe biti i gubi95 Jedan od osnovnih tekstova o onome to se ponekad smatra crnim nacionalizmom, izvetaj s puta po Africi Martina Delanyja, upadljiv je po izostanku zanimanja za kulturalne prakse Afrikanaca koje je autor sreo. Za autora je bilo vano to da podstakne nekog hrianina afrikog porekla da otkrije da je njegova sudbina da se otarasi represije u Sjedinjenim Dravama i donese hriansku civilizaciju u Afriku. Videti Martin Delany i Robert Campbell, Search for a Place: Black Separatism and Africa 1860, prir. Howard H. Bell (University of Michigan Press, Ann Arbor, 1969). Za jednu novu, pronicljivu knjigu o afrikim amerikoafrikim vezama i razliitim nainima na koje su spone napravljene i pored isticanja kulturalnih osobenosti videti James Campbell, Songs of Zion: The African Methodist Episcopal Church in the United States and South Africa (Oxford Univeristy Press, New York, 1995). 96 Eric Lott: Novi kosmopolitizam: ija Amerika?, Transition 72 (zima 1996), 108 -135.
Re no. 69/15, mart 2003.
444
445
taka i dobitaka, kao to su to jasno dali na znanje oprezni uesnici u rasprama o politici rase.97 Ali dalje podvoenje pod generiku kategoriju identiteta istorijskih iskustava i navodno zajednikih kultura drugih grupa tako razliitih kao to su ene i starije osobe, ameriki domoroci i homoseksualci, siromani i hendikepirani oigledno ne pokazuje nita vie potovanja za bol posebnih istorija nego univerzalistika retorika o pravdi i ljudskim pravima. A svrstavanje pojedinaca pod takve identitete ostavlja mnoge ljude koji su iskusili vijugave putanje predatva i raznovrsne inovacije i prilagoavanja koji tvore kulturu zahvaene izmeu tvrdog identiteta koji im ne pristaje sasvim i meke retorike hibridnosti, viestrukosti i fluidnosti koja im ne nudi ni razumevanje ni utehu.98 Ostaje pitanje da li se sloenou istorije ukljuujui i promenljive naine na koje spoljne kategorizacije podjednako igou i poniavaju ljude i daju im okrepljujui oseaj kolektivnog jastva moemo pozabaviti nekim elastinijim i diferenciranijim jezikom. Ako hoemo da ozbiljno shvatimo stvarni doprinos konstruktivistike drutvene analize da se afiniteti, kategorije i subjektiviteti razvijaju i menjaju s vremenom a ne da ga svodimo na prezentistiki, teleoloki opis konstrukcije danas postojeih grupa, onda se celovita grupnost mora shvatiti kao sluajno, nastajue svojstvo, a ne kao neto aksiomatski dato. Predstavljanje savremenog amerikog drutva postavlja slian problem da se izbegnu ravni, svodei opisi drutvenog sveta kao viebojnog mozaika grupa koje imaju jednobojni identitet. Ova pojmovno osiromaena identitetska sociologija u kojoj preseci rase, klase, roda, seksualne orijentacije, i moda jo jedne ili dve kategorije stvaraju skup pojmovnih pregradaka za svaku svrhu, postala je mona u amerikom univerzitetskom svetu 90-ih godina ne samo u drutvenim naukama, kulturalnim i etnikim istraivanjima nego i u knjievnosti i politikoj filozofiji. U ostatku ovog odeljka menjamo ugao gledanja i razmatramo implikacije upotrebe te identitetske sociologije u ovoj potonjoj oblasti. Moralna filozofija, pisao je Alisder Makintajr (Alisdair MacIntyre), pretpostavlja jednu sociologiju;99 isto a fortiori vredi i za politiku teoriju. Problem s velikim delom savremene politike teorije u tome je to je ona sazdana na
97 Za jedan takav doprinos, videti Kwame Anthony Appiah, In My Fathers House: Africa in the Philosophy of Culture (Oxford University Press, New York, 1992). 98 Ovu taku istakao je Walter Benn Michaels (Rasa u kulturi), dodeljivanje pojedinaca kulturnim identitetima jo je problematinije od definicije tih identiteta. 99 Alisdair MacIntyre, After Virtue (University of Notre Dame Press, Notre Dame, Indiana, 1981), 22.
problematinoj sociologiji zapravo i tano reeno na upravo pomenutoj predstavi drutvenog sveta kao usredsreenog na grupu. Mi ovde ne stajemo na stranu univerzalnosti spram partikularizma. Umesto toga, mi sugeriemo da identitetski jezik i grupistika socijalna ontologija, koja nadahnjuje veliki deo savremene politike teorije, zaokruuju problematinu prirodu same grupnosti i iskljuuju druge naine konceptualizovanja posebnih afilijacija i afiniteta. Danas se nakupilo prilino mnogo literature koja je kritiki nastrojena prema ideji univerzalnog graanstva. Ajris Merion Jang (Young), jedna od najuticajnijih meu takvim kritiarima, predlae, umesto toga, jedno idealno graanstvo diferencirano prema grupnoj pripadnosti, sazdano na grupnoj zastupljenosti i grupnim pravima. Ona tvrdi da je pojam nepristrasne opte perspektive mit. Razliite drutvene grupe imaju razliite potrebe, kulture, istorije, iskustva i opaanja drutvenih odnosa. Graanstvo ne treba da tei da transcendira takve razlike nego bi trebalo da ih prepozna i prizna kao nesvodive.100 Kakve razlike treba ratifikovati posebnom zastupljenou i pravima? To su razlike skopane sa drutvenim grupama definisanim kao obuhvatni identiteti i naini ivota; one se razlikuju od pukih okupljanja arbitrarnih klasifikacija osoba prema nekom svojstvu s jedne strane, i od voljnih udruivanja, s druge. Specijalna prava i zastupljenost ne bi se davali svim drutvenim grupama nego samo onima koje trpe bar jedan od pet oblika tlaenja. U savremenom amerikom drutvu ovo znai ene, crnci, ameriki starosedeoci, ikanosi, Portorikanci i drugi Amerikanci koji govore panski, Amerikanci azijskog porekla, homoseksualci, lezbijke, ljudi iz radnike klase, stari ljudi i mentalno i fiziki hendikepirani ljudi.101 ta ini grupnost tih grupa? ta ih ini grupom umesto kategorijama oko kojih se samoidentifikacije i identifikacije od strane drugih mogu kristalisati ali se zacelo ne kristaliu ni uvek ni nuno? O ovome Jung ne govori. Ona uzima da razliite istorije, iskustva i drutvena lociranost daju takvim grupama razliite sposobnosti, potrebe, kulturu i kognitivne stilove i razliita razumevanja svih vidova drutva i jedinstvene uglove gledanja na drutvena pitanja.102 Drutvena i kulturalna heterogenost ovde je uzeta kao jukstapozicija iznutra homogenih i spolja ogranienih blokova. Naela jedinstva koja Jung odbacuje na nivou politi100 Iris Marion Young, Politika organizacija i grupna razlika: kritika ideala univerzalnog graanstva, Ethics 99 (januar 1989), 257, 258. Videti i Young, Justice and the Politics of Difference (Princeton University Press, Princeton, 1990). 101 Young, Politika organizacija i grupna razlika, 267, 261. 102 Isto, 267, 268.
Re no. 69/15, mart 2003.
446
447
ke organizacije kao celine zbog toga to ona kriju razliitost ponovo se uvode i nastavljaju da kriju razliitost na nivou konstitutivnih grupa. U argumentima o graanstvu koje definie grupa ili multikulturalnom graanstvu u igri su znaajna pitanja o kojima se opirno raspravljalo i van univerzitetskih krugova i u njima, i sva se ta pitanja na neki nain tiu relativne teine i vrednosti univerzalistikih i partikularistikih zahteva.103 Socioloka analiza ne moe i ne treba da tei da razrei ovu grubu raspru, ali moe da tei tome da stabilizuje njene esto klimave socioloke temelje. Ona moe da ponudi bogatiji renik za konceptualizovanje drutvene i kulturalne heterogenosti i osobenosti. Odlaenje dalje od jezika identiteta otvara mogunosti za specifikovanje drugih vrsta povezanosti, za druge idiome za identifikaciju, za druge stilove samopoimanja, za druge naine posmatranja drutvene lociranosti. Da parafraziramo ono to je AdamPevorski (Przeworsky) odavno rekao o klasi kulturalna borba je borba za kulturu pre nego borba meu kulturama.104 Aktivisti politike identiteta razvijaju jezik celovite grupnosti ne zato to on odraava drutvenu stvarnost nego upravo zato to je grupnost dvosmislena i sporna. Njihova grupistika retorika ima performativnu, konstitutivnu dimenziju, doprinosei, kad je uspena, gradnji grupe o kojoj govori.105 Ovde imamo jaz izmeu, s jedne strane, normativnih argumenata i aktivistikih idioma koji celovitu grupnost uzimaju kao aksiomatsku i, s druge strane, istorijskih i sociolokih analiza koje istiu njenu kontingentnost, fluidnost i varijabilnost. U jednoj ravni postoji jedna nedoumica iz stvarnog ivota: odravanje kulturalnih osobenosti zavisi makar i delimino od ouvanja grupne celovitosti, pa tako i od kontrole naputanja grupe, pri emu optube za prelazak ili izneveravanje sopstvenih korena slue kao disciplinske mere.106 Kritiari takve kontrole, pak, tvrde da bi jedna liberalna vlada morala da titi pojedince od represije drutvenih grupa jednako kao i od represije drave. U ravni drutvene analize, meutim, ta ne103 Videti posebno lucidne i uticajne knjige iji je autor Will Kymlicka: Liberalism, Community, and Culture (Clarendon Press, Oxford, 1991), i Multicultural Citizenship: A Liberal Theory of Minority Rights (Clarendon, Oxford, 1995). 104 Adam Przeworski, Proletarijat u jednoj klasi: proces obrazovanja klase od Klasne borbe Karla Kauckog do novih sporenja, Politics and Society 7 (197),372. 105 Pierre Bourdieu, Identitet i predstavljanje: elementi za jedno kritiko razmiljanje o ideji regiona, Actes de la recherche en sciences sociales 35 (1980), 63-72. 106 David Laitin, Marginalnost: mikroperspektiva, Rationality and Society 7/1 (januar 1995), 31-57.
doumica nije neophodna. Mi se ne suoavamo sa strogim izborom izmeu jednog univerzalistikog, individualistikog analitikog idioma i jednog identitetskog, grupnog idioma. Ako se opcije oblikuju na taj nain, izostavlja se raznovrsnost oblika (koji nisu celovite grupe) koje mogu da poprime afinitet, zajednitvo i povezanost zato mi istiemo potrebu za fleksibilnijim renikom. Mi se ne zalaemo za bilo koji specifini stav o politikom i kulturalnom razlikovanju i individualnom izboru nego za renik drutvene analize koji pomae otvaranju i osvetljavanju opsega opcij. Politika koalicije grupa koju slave Jung i ostali, na primer, zacelo ima svoje mesto, ali grupistika sociologija koja lei u osnovi tog posebnog oblika koalicione politike s njenom pretpostavkom da su celovite grupe osnovni blokovi od kojih se grade politiki savezi sputava politiku imaginaciju.107 Nita od ovoga ne naruava znaaj sadanjih raspri o univerzalistikim i partikularistikim poimanjima drutvene pravde. Mi hoemo da istaknemo da identitetsko fokusiranje na celovitu grupnost ne doprinosi pravilnom formulisanju pitanja; u nekim pogledima, raspra se zasniva na pogrenim shvatanjima na obe strane. U stvari, ne moramo da biramo izmeu jedne amerike istorije svedene na iskustva i kulture celovitih grupa i jedne jednako svedene na samo jednu nacionalnu priu. Svoenje heterogenosti amerikog drutva i istorije na viebojni mozaik grupa s jednobojnim identitetima sputava umesto da podstie razumevanje prolosti i tenje ka drutvenoj pravdi u sadanjosti. ZAKLJUAK: POSEBNOST I POLITIKA IDENTITETA Mi nismo izneli argumentaciju o politici identiteta. Pa ipak, ta argumentacija ima i politike i intelektualne implikacije. U nekim krugovima za ove implikacije rei e se da su one nazadne, da podrivaju osnovu za postavljanje partikularistikih zahteva. To nije naa namera, a ni valjan zakljuak o onome to smo napisali.
107 U jednoj raspri s Ajris Merion Young, filozofkinja Nancy Fraser je stavila politiku priznavanja pored politike redistribucije, tvrdei da su potrebne obe, poto su neke grupe eksploatisane a takoe i igosane ili nepriznate. Zaudo, obe strane u raspri smatraju da su grupne granice jasne i odsene, te stoga obe poimaju progresivnu politiku kao neto to obuhvata meugrupne koalicije. Obe zanemaruju druge oblike politike akcije koji ne pretpostavljaju zajednitvo ili grupnost. Nancy Fraser, Od redistribucije do priznanja? Dileme pravde u postsocijalistikom dobu, New Left Review 212 (1995), 68-93; Iris Marion Young, Neuredne kategorije, kritika dualnih sistema teorije Nancy Fraser, isto, 222 (1997), 147-160.
Re no. 69/15, mart 2003.
448
Ubediti ljude da su jedno; da predstavljaju celovitu, posebnu, solidarnu grupu; da njihove meusobne razlike unutar grupe nisu vane, bar ne za neposredne svrhe to je normalan i nuan deo politike, a ne samo onoga to se obino oznaava kao politika identiteta. To nije jedina politika; i mi smo zapravo uzdrani u vezi s nainima na koje rutinsko pribegavanje identitetskom oblikovanju moe da iskljui druge, jednako vane naine oblikovanja politikih zahteva. Ali, mi neemo nikoga da liimo identiteta kao politikog orua, niti da podrivamo legitimitet upuivanja politikih apela zasnovanih na identitetu. Umesto toga, naa se argumentacija fokusirala na upotrebu identiteta kao analitikog pojma. U celom ovom tekstu postavljali smo pitanje koji posao ovaj pojam treba da obavi, i koliko dobro on to ini. Tvrdili smo da je taj pojam razvijen kako bi obavio obiman analitiki posao i najvei deo tog posle jeste legitiman i vaan. Identitet je, meutim, nepodesan za takav posao zato to je zbrkano dvosmislen, rastrzan izmeu protivrenih znaenja i zatrpan reifikujuim konotacijama. Objanjavanje te imenice nizom prideva kojima se posebno odreuje da je identitet viestruk, fluidan, da se neprestano iznova usaglaava i tome slino ne reava orvelovski problem uhvaenosti u zamku jedne rei. Ono jedva da je neto vie od sugestivnog oksimorona viestruke jedinstvenosti, fluidne kristalizacije ali i da449 lje prenebregava pitanje zato bi neko upotrebljavao isti termin da oznai sve to i jo vie od toga. Alternativni analitiki idiomi, tvrdili smo, mogu da obave neophodan posao bez dodatne pometnje. Ovde se ne postavlja pitanje o opravdanosti ili vanosti partikularistikih zahteva nego o tome kako ih je najbolje konceptualizovati. Ljudi svuda i uvek imaju posebne veze, samopoimanja, prie, kretanja, istorije, sudbine. Sve to podstie zahteve koje oni iznose. Meutim, podvoenje takve sveproimajue posebnosti pod ravno, nediferencirano zaglavlje identiteta gotovo je jednako veliko nasilje nad njenim nesreenim i raznovrsnim oblicima koliko i pokuaj da se ta posebnost podvede pod univerzalistiku kategoriju kao to je interes. tavie, tumaenje posebnosti u okvirima identiteta sputava kako politiku tako i analitiku imaginaciju. Ono nas udaljava od niza mogunosti za politiku akciju koje se razlikuju od onih ukorenjenih u pretpostavljeni zajedniki identitet kao i od onih koje se hvale ili kude kao univerzalistike. Branioci politike identiteta, na primer, tumae politiku saradnju u okvirima graenja koalicija izmeu celovitih identitetskih grupa. To jeste jedan ali ne i jedini nain politike saradnje. Ketrin Sikink (Sikkink) i Margaret Kek (Keck), recimo, skrenule su panju na vanost transnacionalnih mrea koje se bave reavanjem pojedinih pitaasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
nja, kakve su pokret protiv ropstva u ranom devetnaestom veku ili meunarodne kampanje za ljudska prava, ekologiju i enska prava poslednjih godina. Takve mree neminovno prelaze i kulturalne i dravne granice i razna mesta i partikularistike zahteve dovode u vezu sa optijim problemima. Uzmimo jedan primer: pokret protiv aparthejda okupio je junoafrike politike organizacije koje su bile daleko od ujedinjenosti nekima su zajednike bile univerzalistike ideologije, neke su sebe nazivale afrikanistikima, neke su isticale sasvim lokalan, kulturalno definisan identitet sa meunarodnim crkvenim grupama, sindikatima, panafrikim pokretima za rasnu solidarnost, grupama za ljudska prava i tako dalje. Neke grupe ulazile su i izlazile iz dogovora o saradnji u okviru sveopte mree; sukob meu protivnicima aparthejdske drave ponekad je bio ogoren, ak i koban. Kako su se akteri u mrei menjali tako su se pitanja o kojima se govorilo iznova formulisala. U izvesnim trenucima, na primer, isticana su bila pitanja pogodna za meunarodnu mobilizaciju, dok su druga koja su mnogo vie zanimala neke mogune uesnike bila skrajnuta.108 Nije nam namera da takve mree pretpostavljamo ekskluzivistikim identitetskim drutvenim pokretima ili zahtevima grupa. Mree nisu nita vrednije same po sebi kao to ni identitetski pokreti i grupe nisu sami po sebi sumnjivi. Politika u Junoj Africi ili drugde uglavnom nije sueljavanje dobrih univerzalista ili dobrih mrea sa loim tribalistima. Veliku tetu nanele su fleksibilne mree sazdane na pokroviteljstvu i usredsreene na pljaku i verc; takve mree ponekad su bile povezane s principijelnim politikim organizacijama; a esto su bile povezane i s ilegalnim trgovcima orujem u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Razne posebnosti su na delu, i potrebno je praviti razliku izmeu situacija u kojima se one ujedinjuju oko posebnih kulturalnih simbola i situacija u kojima su fleksibilne, pragmatine, spremne da postanu obuhvatnije. Preciznosti analize ne doprinosi upotreba istih rei za krajnosti reifikacije i fluidnosti i svega onoga to je izmeu. Kritikovati upotrebu identiteta u drutvenoj analizi ne znai ostati slep pred posebnou. To zapravo znai na diferenciraniji nain misliti o zahtevima i mogunostima koji proistiu iz posebnih afiniteta i afilijacija, iz posebnih zajednitava i povezanosti, iz posebnih pria i samopoimanja, iz posebnih problema i
108 Margaret E. Keck i Kathryn Sikkink, Activists Beyond Borders: Advocacy Networks in International Politics (Cornell University Press, Ithaca, 1998); Audie Klotz, Norms in International Relations: The Struggle Against Apartheid (Cornell University Press, Ithaca, 1995). Videti takoe i klasinu studiju Jeremyja Bossevaina, Friends of Friends: Networks, Manipulators and Coalitions (Blackwell, Oxford, 1974).
Re no. 69/15, mart 2003.
450
sudbina. Drutvena analiza je poslednjih decenija u ogromnoj meri, i trajno, postala osetljiva na posebnost; a literatura o identitetu dala je dragoceni doprinos tom preduzeu. Sad je vreme da se ide dalje od identiteta ne u ime nekog zamiljenog univerzalizma nego u ime konceptualne jasnoe koju podjednako zahtevaju i drutvena analiza i politiko razumevanje. Zahvalnost Zsuzsa Berend, John Bowen, Jane Burbank, Margit Feinschmidt, Jon Fox, Mara Loveman, Jitka Malekov , Peter Stamatov, Lo c Wacquant, Roger Waldinger i urednici asopisa Theory and Society imaju nau zahvalnost za dragocene primedbe i predloge na ranije nacrte ovog teksta. Hvala, takoe, Centru za postdiplomske studije u bihejvioralnim naukama, gde je ovaj tekst zaet prilikom razgovora tokom ruka, i uesnicima Kolokvijuma Odeljenja za sociologiju UCLA-e i seminara za Uporedno istraivanje drutvene tranzicije na Miigenskom univerzitetu, gde su predstavljene ranije verzije ovog teksta. I poslednja re zahvalnosti upuena je naim diplomcima koji su dobronamerno ali ne nuno i slaui se s nama prihvatili to to smo izloili sumnji njihovu upotrebu jednog naizgled neophodnog pojma.
451 Izvornik: Beyond identity, Rogers Brubaker and Frederick Cooper, Theory and Society, 29: 1-47, 2000.

S Onu Stranu Identiteta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

S Onu Stranu Identiteta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S ONU STRANU IDENTITETA

RODERS BRUBEJKER i FREDERIK KUPER S engleskog prevela Jelena Staki

ene Mukarci Brak

You might also like