Prof. dr Boban Stojanovi! Univerzitet u Ni"u, Ekonomski fakultet www.bobanstojanovic.eu e-mail: stojanovic@ni.ac.

rs

INTEGRACIONI IN!ENJERING IZAZOVI ZA SRBIJU I EU Klju"ne re"i: EU, SrbiJa, priklju#ivanje, konstruktivizam, spontanost, budu!nost, Fiskalni Pakt, federalizam, Evropski stabilizacioni mehanizam. UVOD $ivim u zemlji u kojoj ve!ina gra%ana, politi#ara, pa i intelektualaca proces evropskih integracija shvata kao tok ispunjavanja formalnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji (EU). Polazno stanovi"te je da je po&eljno da Srbija postane deo porodice evropskih zemalja udru&enih u EU. Formulisani cilj pristupanje EU - nije sporan, i pored nu%enja drugih mogu!nosti, kao "to je neutralnost ili vezivanje za evro-azijske integracije. U geografskom smislu alternativa ne postoji zbog #injenice da se Srbija nalazi u Evropi. Nije sporno ni opredeljenje za pristupanje integrativnim tokovima kao alternative za autohtonost, samodovoljnost i izolovanost. U politi#kom i ekonomskom pogledu mogu! je izbor izme%u najmanje dve solucije. Sloboda u izboru je neuporedivo ve!a nego "to je bila u periodu neposredno posle drugog svetskog rata, kada je na prostoru Evrope do"lo do formiranja dve dosta antagonisti#ke zajednice naroda. Me%utim, izbor je ve! izvr"en, budu!i da su kreatori politike u Srbiji u relativno dugom vremenskom periodu izra&enijom ili (#e"!e) slabom dinamikom stvarali uslove za po#etak pregovora o pristupanjiu EU. Pretpostavlja se da su u ime naroda izvr"ili dobru cost-benefit analizu, tj. da su realno sagledali sve prednosti i nedostatke pristupanja zajednici ve!eg dela evropskih dr&ava. Sama #injenica da su pregovori po#eli govori o tome da su ispunjeni formalni preduslovi Sporna je su"tina procesa, pa i samo shvatanje evropske integracije. Dilema je da li se taj proces shvata kao ispunjavanje uslova iz poglavlja o kojima se pregovara ili kao su"tinska promena dru"tva i spontano (dakle, neusiljeno) prihvatanje normi modernih dru"tava. Drugim re#ima, idealno bi bilo da tok pregovora prati sveobuhvatna promena dru"tva i odnosa dr&ava prema svom okru&enju. Kao i svakom drugom idealu, i ovome se te&i i on se nikad ne ostvari u celini. Ako je ve! tako imperfektno, stvarno stanje bi trebalo "to vi"e pribli&iti idealnom. Kombinacija konstruktivizma i spontanosti u tom kontekstu dolazi do punog izra&aja. Prva komponenta je zadatak i odgovornost kreatora politike evrointegracija, a druga je rezultanta izmenjenih formalnih pravila i spremnosti naj"irih slojeva stanovni"tva da menja poimanje moderno organizovanog dru"tva. Pregovore treba simultano da prati promena institucija i promena svesti. Da li je to, i ako jeste, u kom roku je ostvarivo? Odgovore na ovo va&no pitanje treba tra&iti u inventivnosti i kreativnosti izabranih predstavnika vlasti, s jedne strane i socijalnog genotipa, uklju#uju!i i spremnosti naroda da se menja, s druge strane. Imaju!i u vidu iskustva zemalja unutar postoje!e EU, a naro#ito onih koji su (jo" uvek) van formalne evropske integracije, #ak i kada je vlast spremna da ispuni cilj sveobuhvatne promene dru"tva, izostaje &elja naroda da se menja. Deficit ili odsustvo jednog od ova dva #inioca temeljne rekonstrukcije dru"tva daje polovi#na re"enja. Tada je po pravilu ispunjena forma, a ne i su"tina procesa integracije.

Da li EU daje dovoljno povoda za optimizam kod sprovo%enja promena institucija i svesti stanovni"tva? U odgovoru na to pitanje treba sagledati 1) kratku istoriju integracije i postignutih rezultata zemalja koje su sa Srbijom uporedive u klju#nim socijalno-ekonomskim kriterijumima i 2) dati viziju EU u bli&oj i daljoj budu!nosti. I Nakon vi"e od 25 godina integracije biv"ih socijalisti#kih zemalja u EU mogu da se izvode zaklju#ci o sadr&ini i efektima tog procesa. Obuhvatnost promena u pojedinim zemljama je razli#ita. Razli#iti su i rezultati do sada preduzetih zahvata. Razlike u integracionom in&enjeringu i u efektima preduzetih promena pokazuju da temeljna rekonstrukcija privrede i dru!tva podrazumeva istovremenu duboku politi"ku i ekonomsku transformaciju. Uvid u dosada"nje rezultate tranzicije u Srbiji pokazuje da su preduzeti zna#ajni reformski zahvati, ali da jo" uvek nema temeljne rekonstrukcije privrede i dru"tva. Jasno definisanje ciljeva, sredstava i nosilaca procesa ekonomskih i dru"tvenih promena zna#ajan je preduslov uspe"ne integracije. Pri tome, instrumentarijum sprovo%enja promena mora biti prilagodjen tr&i"nom na#inu privre%ivanja i demokratskom dru"tvu. Da bi se ostvarili ciljevi, neophodna je promena institucionalnog okvira, a u odre%enim segmentima i izgradnja novih institucija i konstituisanje novih pravila pona"anja. II Razlike u uspe"nosti odvijanja procesa evrointegracije u pojedinim zemljama nije lako objasniti zbog simultanog dejstva ekonomskih i neekonomskih, eksternih i internih faktora na tok i sadr&inu samog procesa. Da bi se ostvarili ciljevi integracije, moraju se uzeti u obzir svi parametri relevantni za proces. Nakon sagledavanja postoje!ih uslova, pristupa se promeni institucionalnog okvira, a u odre%enim segmentima i izgradnji novih institucija. Pri tome treba po!i od "ireg shvatanja institucija kao skupova formalnih i neformalnih pravila koja determini!u dru!tvene odnose i putem kojih se ispoljavaju zakonitosti u interakcijama individua i dru!tvenih grupa. U naj"irem kontekstu neoinstitucionalizma pa&nju privla#i analiza slobodnog poretka i konstruktivizma. Odvijanje slobodnog poretka podrazumeva po"tovanje pravila koja su, nezavisno od namera pojedinaca ili interesnih grupa, formirana kao rezultat istorijskih procesa oblikovanja dru"tvenih odnosa. Formirana u dugom vremenskom periodu, takva pravila postaju zakonitosti koje se verifikuju u svakodnevnim interakcijama individua, dru"tvenih grupa i institucija. Ta op"ta pravila su zasnovana na tradiciji, obi#ajima, religiji, kulturi. Budu!i da se neformalna pravila ispoljavaju nezavisno od potreba i zahteva odre%enog dru"tvenog procesa, njihovo dejstvo na taj proces ima parametarski karakter. Kao objektivno data i imuna na uticaje volje pojedinaca ili grupa, neformalna pravila nisu podlo&na nasilnim promenama. Spontano uspostavljena pravila ne bi trebalo menjati ni ekonomskim niti bilo kojim drugim intervencionizmom. Mo&e se #ak tvrditi je intervencionizam "tetan jer predstavlja naru"avanje prirodnog poretka. Dr&ava pri tome mora da osigura po"tovanje normi neophodnih za funkcionisanje spontanog poretka i njihov evolutivni razvoj. Konstruktivizam se odnosi na projektovanje normi kreiranih u u&im krugovima eksperata i/ili politi#ara u realnost dru"tava. Ako bi se ostvarivala spontana izgradnja &eljenog stanja, proces bi zahtevao dug vremenski period. Vreme je, me%utim, jedan od najoskudnijih faktora. Zbog toga se #ini sasvim racionalno kreiranje i (nasilno) implementiranje re"enja koja bi trebalo stvaranjem novih ili izmenom postoje!ih institucija da ubrzaju proces ostvarivanja ciljeva. Primer za to su novokonstruisane norme EU u monetarnoj i fiskalnoj politici. Da li je EU u ovom smislu dobar uzor? III Za evroskeptike, brojni problemi u funkcionisanju EU dokaz su nemo!i preglomaznih institucija, dok za evrofanatike EU predstavlja idealnu nadnacionalnu zajednicu koja bez

"!

obzira na kratkoro#ne distorzije na dugi rok funkcioni"e skladno i po utvr%enim pravilima. Umerenije pristalice evropske integracije ukazuju na fleksibilnost mera i otpornost na interne i eksterne "okove. Problemi sa realizacijom Lisabonske agende, nestabilnost monetarne unije i odsustvo jedinstvene fiskalne politike i svetska ekonomska kriza nametnuli su ubrzano tra&enje izlazne strategije. Suo#ena sa disbalansom izme%u proklamovanih ciljeva Lisabonske agende i stvarnog stanja, Evropska komisija je 2010. god. pokrenula zajedni#ku platformu, nazvanu Evropa 2020, sa ciljem pronala&enja izlaza iz ekonomske krize i pripremnja za lidersku ulogu EU u svetu u idu!oj deceniji na bazi novog razvojnog modela. Markantan je zaokret ka ekonomskim temama koje uzimaju primat nad politi#kim. Prioriteti politike su u su"tini ekonomske prirode: rast zasnovan na znanju (znanje, inovacije, obrazovanje i digitalno dru"tvo), odr&iv razvoj (efikasna proizvodnja uz pove!anje konkurentnosti) i pove!anje zaposlenosti i borbe protiv siroma"tva. Me%utim, Gr#ka je 2011. otvorila Pandorinu kutiju: nekontrolisani deficit u bud&etu, ekonomska disfunkcionalnost, velika nezaposlenost, ogromno zadu&ivanje, kolaps obveznica, pad BDP-a. Gra%ani EU po#eli su &iveti s rizicima i neizvesno"!u. Postalo je jasno da se konvergentni ciljevi Evrope 2020 ne mogu ostvariti bez stabilne monetarne i fiskalne unije i jasnih obavezuju!ih pravila pona"anja. To je u#injeno 2012. Ugovorom o fiskalnoj disciplini. Evrozona nastoji obuzdati krizu novim pravilima igre, koja, ne slu#ajno, sve vi"e li#e na brettonwoodovsku reinkarnaciju. Privremeni Evropski finansijski stabilizacioni fond je ubrzo transformisan u trajni Evropski stabilizacionii mehanizam (ESM) sa po#etnim kapitalom od 500 milijardi evra uz izglede pove!anja. Fiskalnim paktom, kao izlaznom strategijom monetarne unije, evrozoni se pru&a mogu!nost da bolji rejtinzi kod nadle&nih agencija otklone bojazni stanovni"tva i mogu!ih investitora o nesigurnoj i prevrtljivoj Europi #iji lideri nisu imali dovoljno inventivnosti da spre#e potrese. Ugovorom o fiskalnoj disciplini od #lanica se tra&i da u svoje pravne sisteme unesu zakonske granice bud&etskih deficita od 0,5% BDP-a i javnog duga od 60% BDP-a. Ta 'ko#nica za dugove' aktivira!e se automatski po prekora#enju limita, "to !e dr&avu izlo&iti ka&njavanju od strane Evropskog suda, koji brani interese EU kao suverene fiskalne unije. Ovakvim ugovorom o zajedni#koj fiskalnoj politici, uz aktivizam ESM, stabilnost i privredni rast evrozone postaje mogu!, #ak i verovatan. Razumna bud&etska politika je bitna kako bi se nivo zadu&enosti dr&ao pod kontrolom. Ostaje pitanja dinamike implementacije zbog najmanje dva problema neuskla%enosti ekonomskih potencijala zemalja #lanica: 1) za potpunu fiskalnu uniju potrebno je zajedni"tvo po pitanju mera monetarne politike i 2) brojne posledice gubitka suvereniteta i (daljeg) tranfera ovla"!enja sa nacionalnog nivoa na Europsku komisiju. Vreme je i za EU veoma oskudan faktor, Ona ne sme da dozvoli ekstenzivnost u realizaciji opredeljenja i nepo"tovanje zajedni#ki donetih mera. Ako je od su"tinski va&nih dokumenata iz Mastrihta i Lisabona bilo potrebno 20 godina posrtanja, pa i lutanja, sada se od 'novog Mastrihta' o#ekuje brza implementacija. Proklamovana fiskalna unija je va&na etapa ka federalnom politi#kom ustrojstvu EU. To se uklapa u dugoro#ne ciljeve Lisabonske strategije i stvaranja Sjedinjenih dr&ava Evrope. Ostaje, me%utim, #injenica je da je intenzivniji put ka federalizmu bio iznu#en krizom, a ne rezultat spontanosti. Problemi u funkcionisanju su evidentni, makar zbog opredeljenja UK i Danske da ne u%u u monetarnu uniju. Ovim zemljama su u dugoj istoriji strani problemi Gr#ke, 'panije, Portugalije, Italije. Ali, "ta ako i u njima nastupe ovi ili neki drugi ekonomski ili politi#ki izazovi? Ostali problemi su vezani za razli#ite nivoe produktivnosti i kupovne mo!i stanovni"tva u razli#itim delovima EU, "to onemogu!ava &eljeno funkcionisanje jedinstvenog tr&i"ta. Bud&etski deficit, obim zadu&enosti, nezaposlenost i drugi parametri su van proklamovanih ciljeva iz Masrihta, pa samim tim i iz Fiskalnog pakta. Jedinstveno tr&i"te je poreme!eno i u finansijskoj sferi sa ogromnim razlikama, recimo u kamatnim stopama na dr&avne obveznice. Uz to, stvaranje fiskalne unije je projekat politi#kih lidera koji arikuli"u interese naroda. Ali, ti narodi mogu u izmenjenim okolnostima da nametnu druga#ija re"enja koja mogu biti suprotna intencijama kreatora planova oporavka. Konstruktivizam kao pristup u re"avanju problema treba da ustupi mesto spontanosti, kako bi "iroki slojevi stanovni"tva prihvatli mere i po njima delovali. Benefite novih pravila bi trebalo da osete i gra%ani i

#!

preduze!a. Tako bi se izbeglo da lideri EU moraju #ak i vrhunskim intelektualcima da obja"njavaju da su promene ustvari ostvarene u njihovu korist. Na kraju, ali nimalo neva&na, je konkurencija sila ekonomske i politi#ke mo!i u svetskim razmerama koja dovodi u pitanje realizaciju dugoro#nih ciljeva EU kao svetskog lidera. Dobar primer je Kina koja u prethodnom dvadesetogodi"njem periodu bele&i neuporedivo ve!e stope rasta. Privredna kretanja u SAD, kao najva&nijim spoljnotrgovinskom partneru, tradicionalno su povoljnija nego u EU. Razlika u produktivnosti prouzrokuje sli#ne probleme kao i unutar EU. Mnoge ozbiljne analize ukazuju na dugoro#an gubitak konkurenskih prednosti EU, tako da je liderstvo u svetskim razmerama veoma neizvesno. Jedna od dilema je kori"!enje deviznog kursa za pove!anje konkurentnosti na vanevropskim tr&i"tima i stimulacije privrednog rasta. Apresijacija evra po nekim analiti#arima je razlog za devalvaciju evra. Fiskalni pakt je dobro antikrizno re"enje. Me%utim, otklanjanje postoje!ih problema nije samo sebi cilj. Treba obezbediti trajni mehanizam antikriznog delovanja. Obi#ni gra%ani moraju po#eti da &ive u okvirima svojih mogu!nosti. S dobrim namerama fiskalnog pakta i uz politi#ku volju, monetarna unija mo&da ima izlaz iz svog za#aranog kruga. Institucionalna, organizaciona i normativna osnova time je potpuna. U suprotnom, Europska unija mo&e o#ekivati nove izazove, mo&da i ve!e od onih koje su je probudile iz lagodnog sna o skladnom funkcionisanju. Za bolju budu!nost je neophodan o"tar pristup na "iroj platformi EU, a ne samo u monetarnoj uniji. Taj te&i put !e odstraniti negativne posledice pro"losti, nakon #ega treba uslediti individualna, ali nadzirana primena planova oporavka i realizacije pakta od strane #lanica. Iznu%eni federalizam tako mo&e postati normalno stanje u dugom roku. IV Zemlje kandidati za #lanstvo u EU su u jo" ve!im izazovima. Ispunjenje uslova iz Kopenhagena je samo potreban, ali ne nu&no dovoljan uslov za ostvarenje ciljeva iz Agende 2020. Srbija je pred brojnim isku"enjima konvergencije. Kroz realizaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru&ivanju i upravo zapo#etih Pregovora o priklju#ivanju prihvataju se pravila igre i usvaja acquis communautaire. Ali, da li je vizija EU istovremeno i vizija Srbije, budu!i da se u periodu na koji se odnosi strategija 2020 Srbija ne!e biti #lan EU? Srpska Strategija 2020 ne postoji. Sti#e se utisak da politi#ka elita nema sopstvenu viziju, a viziju Evrope 2020 makar formalno ne mo&e da deli sa drugim zemljama. Nezavisno od toga, globalni ciljevi bi trebalo da budu isti, kako bi se stabilizovao ekonomski razvoj, realizovao proizvodno-izvozni razvojni model, a posledi#no pove!ala zaposlenost, rast &ivotnog standarda i socijalna sigurnost gra%ana. Uzmemo li jo" u obzir da Srbiju ne poga%aju mere iz fiskalnog pakta i #injenicu da je bud&etski deficit vise od 7% BDP-a, a udeo javnog duga u BDP-u vi"e od 65%, pred Srbijom je budu!nost puna izazova. Kako ne participira u institucijama EU, Srbija mora da formuli"e sopstvene ciljeve koji su, s obzirom na proklamovane ciljeve konvergencije, kompatibilni sa agendum 2020: 1) uspostavljanje razvojnog modela zasnovanog na proizvodnji i izvozu robe i usluga i racionalnoj upotrebi prirodnih izvora, posebno energije, 2) usvajanje dugoro#nog programa razvoja poduzetni"tva, reindustrijalizacije, ja#anja konkurentnosti i modernizacije ekonomske strukture, 3) pove!anje zaposlenosti 4) dono"enje programa razvoja ljudskih potencijala, pove!anje broja fakultetskih obrazovanih ljudi, posebno u prirodnim naukama i IT sektoru, smanjenje 'odliva mozgova' 5) ulaganje u znanje, istra&iva#ko razvojni rad i tehnologije na najmanje 2% BDP-a u 2015. i 3% u 2020. 6) realizacija programa razdu&ivanja dr&ave, preduze!a i stanovni"tva, 7) sprovo%enje svih potrebnih reformi u zemlji, posebno teritorijalne organizacije, javne uprave, penzionog sistema i druge. Ovakav holisti#ki pristup bi omogu!io da Srbija prati evropske politi#ke i ekonomske tokove. Ali, Srbija se, kao i druge zemlje kandidati za #lanstvo, nalazi u za#aranom krugu: izlaz iz ekonomskih i uop"te dru"tvenih problema bi se br&e i lak"e postigao ako bi bila integralni deo

$!

EU koja upravo od nje tra&i da postigne normirane performance kao uslov za pristupanje. Sti#e se utisak da je najnovijim merama EU jo" udaljenija. Ovo nas vra!a na razmi"ljanje o integracionom in&enjeringu koji mora da se osloni na sopstvene snage, uz blagu pomo! zajednice kojoj te&i. To svakako podrazumeva sporiji i manje efikasan put, te se tako budu!nost Srbije u EU postaje udaljenija. Alteranativa za to je ubrzano priklju#ivanje Zapadnog Balkana. To ne bi bio presedan, budu!i da su se neke odluke o priklju#ivanju donosile na bazi dominantnog politi#kog kriterijuma.

%!