AN AK RUSO (Drutveni ugovor i Emil)

Drutveni ugovor

ovek je roen slobodan a ipak je posvuda u lancima. Onaj koji veruje da je gospodar drugih, uistinu je vie rob od njih. Kako je dolo do te promene !e "nam. #ta je mo$e u%initi legitimnom &erujem da mogu reiti to pitanje. Kada bih u"eo u ob"ir samo silu i njene posledice, rekao bih' Dok je narod prinuen da se pokorava i dok to %ini, on dobro %ini( a %im mo$e da "baci jaram i to u%ini, on onda %ini jo bolje' jer, povrativi svoju slobodu na osnovu istog onog prava na osnovu kojeg mu je odu"eta, ili je on u pravu da se povrati, ili drugi nisu bili u pravu da mu je odu"mu. )li drutveni poredak predstavlja jedno pravo koje je osnova svih drugih. *eutim, ovo pravo ni u kom slu%aju ne proisti%e i" prirode( ono se, prema tome, "asniva na spora"umima.+..., esto ima "natne ra"like i"meu volje svih i opte volje' ova ima u vidu samo opti interes( ona samo prihvata, i predstavlja samo "bir pojedina%nih volja( no, odu"mite od tih istih volja one pluseve i minuse, koji se meusobno potiru, i osta-e kao "bir ra"lika opta volja. )ko graani, kao narod, dovoljno obaveten, ve-a, ne bi optili ni na koji na%in meu sobom, i" velikog broja malih ra"lika proisticala bi uvek opta volja, i odluka bi svagda bila dobra. !o kada se stvaraju .rakcije, posebne grupacije na ra%un one opte volje, svaka od ovih grupacija postaje opta u odnosu na njene %lanove, a pojedina%na u odnosu na dr$avu' mo$e se tada re-i da nema vie toliko glasa%a koliko ljudi, ve- samo toliko koliko ima ovih grupacija. /a"like se svode na manji broj i daju manje opti re"ultat. !aj"ad, kada jedna od tih grupa postane toliko velika da nadmai sve druge, kao re"ultat nemati vie "bir malih ra"lika, ve- jednu jedinu ra"liku' tada vie nema opte volje, a miljenje koje preovlauje je pojedina%no miljenje. &a$no je, dakle, da bi se dobio i"ra$aj opte volje, da nema drugih drutvenih grupacija u dr$avi i da svaki graanin i"ra$ava samo svoje miljenje' takva je bila jedinstvena i u"viena ustanova velikog 0ikurga.

1mil ili O vaspitanju 2iljke se oplemenjuju negovanjem, a ljudi vaspitanjem. Kada bi se %ovek rodio veliki i sna$an, njegov bi mu rast i snaga bili sve dotle beskorisni dok ne bi nau%io njima da se slu$i( oni bi mu, tavie, bili kodljivi, jer bi spre%avali druge da misle kako -e mu pomo-i( i preputen sam sebi umro bi u bedi pre nego to bi po"nao svoje potrebe. 3u$imo se na stanje detinjstva( ne shvatamo da bi ljudski rod ve- i"umro, da %ovek nije po%eo da $ivi kao dete. +..., )ko ho-ete da dobijete pojam o javnom vaspitanju, %itajte 4latonovu Dr$avu. 3o nije politi%ko delo, kao to "amiljaju oni koji sude o knjigama samo prema njihovim naslovima' to je najbolja rasprava o vaspitanju koja je ikad napisana. +..., ovek misli samo na odr$anje svog deteta( to nije dosta( mora ga nau%iti da se odr$i kad postane %ovek, da podnosi udarce sudbine, da se ne plai i"obilja i nematine, da $ivi, ako je potrebno, na ledenim poljima 5slanda ili na vrelim hridinama *alte. 6"alud predu"imate vi mere opre"nosti da ne umre, negoli da se uputi da veto $ivi. 7iveti ne "na%i disati, nego raditi, to "na%i slu$iti se svojim organima, svojim %ulima, svojim sposobnostima, ukratko' svim delovima nas samih koja nam pru$aju ose-anje naega postojanja. !ije najvie $iveo onaj koji je najvie godina brojao, nego onaj koji je najvie osetio $ivot. +..., *nogo se govori o svojstvima dobrog vaspita%a. Kao prvo, koje ve- samo pretpostavlja mnogo drugih svojstava, "ahtevao bih da ne bude jednostavan najamnik. 5ma po"iva koji su tako plemeniti, da smo ih nedostojni ako ih vrimo "a novac' takav je po"iv ratnika i vaspita%a. +..., kako je mogu-e da neko ko nije vasputan vaspita dobro dete +..., 1mil je radan, umeren, strpljiv, jak i sr%an. !jegova uobra"ilja, koja jo nije ni na koji na%in "apaljena, ne pove-ava mu nikad opasnosti. !eosetljiv je "a ve-inu neda-a i "na da pati sa postojano-u, jer nije nau%io da se bori protiv sudbine. #to se ti%e smrti, on jo ne "na "apravo, ta je to( ali kako je navikao, da se be" odupiranja pokorava "akonu nu$nosti, umre-e, kad tome doe vreme, be" u"disanja i opiranja, i to je sve to priroda doputa u tom trenutku koga se svi gro"e. 7iveti slobodno i ve"ati se to je mogu-e manje "a ljudske stvari, to je najbolje sredstvo da %ovek nau%i umreti.