1.

Osnovni koncepti informacionih sistema

Zahvaljujui informacionom sistemu koji obezbeuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja, poslovni sistem moe da definie svoje ciljeve i da usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje. 1.1. Informatika i drutvene promene U dananje vreme je informacija kroz nauku, inovacije i transfer tehnolo ije, veoma zna!ajna komponenta u razvoju privrede, jer korienjem informacione tehnolo ije se smanjuju trokovi proizvodnje, poveava konkurentnost i profitabilnost preduzea. "ored informatizacije procesa proizvodnje vano je napomenuti da se i sama informacija sve vie koristi kao roba. "otrebno je napomenuti da se ovo toliko ne odnosi na prikupljanje novih informacija koliko se odnosi na na!in distribuiranja ve postojeih informacija , selektovanih i pretvorenih u podatak za veoma kratko vreme do krajnje korisnika. #ajbri rast informacione tehnolo ije u poslednjih nekoliko decenija zabeleen je u industriji mikrokompijutera i razvoja softverske podrke. $vome je zna!ajno doprineo paralelan razvoj novih tehnolo ija i orjentacija industrije na primenu ra!unara u svom poslovanju. 1.2. Definicija i osobine informacija %eorija informacija je danas razvijena u posebnu nauku !iji je teorijski i prakti!ni zna!aj veoma vaan u savremenom svetu. $na se danas uspeno primenjuje u filozofiji, matematici, prirodnim i tehni!kim naukama, socijalno-ekonomskim naukama, biolo iji i medicini. Klod Elvud enon je prvi izloio osnovu teorije informacije, ali je nje a posebno interesovao problem komunikacije, koji a je doveo do zaklju!ka da je pri komuniciranju najvanije da se od odailja!a do primaoca prenese odreena koli!ina ne!e nepoznato primaocu. #a taj na!in je ostalo samo pitanje da se matemati!ki odredi ta koli!ina nepoznato koja treba da se prenese u vidu poruke od odailja!a, preko kanala veze do primaoca. "ojam informacija (lat. Information) ozna!ava prou!avanje, uputstvo, obavetenje, obavetavanje. &nformaciju kao pojam mno i nau!nici razli!ito definiu, pa tako jedna od definicija informacije je i ova' o informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok uti emo na njega svojim prilagoavanjem. !aj proces primanja i kori"enja informacije je proces naeg prilagoavanja slu ajnostima spoljne okoline i naeg nastojanja da u toj okolini delotvorno ivimo. # $. %iner o kao to je entropija mera dezorganizacije& informacija koja se predaje nizom signala& mera organizacije. # $.%iner $snovne informacione veli!ine su ' entropija i informacija. Entropija je mera nedostatka informacija, odnosno mera dezor anizacije sistema. $na izvraava prirodnu tenju svako realno sistema da doe u stanje najvee verovatnoe, a to stanje od ovara potpunom haosu koji bi nastao zbo nje ove totalne neor anizovanosti. (oristi se najvie i naj!ee u kibernetici kao mera valjanosti sistema da bi se mo lo odlu!ivati koji je sistem bolji tj. prikladniji za izvravanje neko zadatka. "a tako se smatra da je bolji onaj sistem koji ima niu po!etnu entropiju i kod ko a je njeno poveanje u toku funkcionisanja manje. "a je tako entropija mera za nered u sistemu. )

Za razliku od entropije, informacija je mera za red tj. or anizovanost sistema. "oveanjem prikupljenih podatka koji se transformiu u informacije koje se koriste za kontrolu rasta entroprije, jedini je na!in da se realni sistem odupre prirodnoj tenji porasta entropije. &nformacija je kapacitet poveanja znanja. $na moe ali ne mora poveavati koli!inu znanja primaoca. *a li e to uraditi zavisi od sistema na koji se ona odnosi. ' informaciji kao kapacitetu pove"anja znanja moemo ovoriti samo onda ako se ona odnosi na sistem koji moe da ima vie razli!itih stanja i kada postoji neka objektivna neodreenost stanja u kome se sistem nalazi. o Informacija predstavlja namenski upravljeno znanje iji je cilj da pripremi ponaanje koje tre(a da (ude efikasno za postizanje ciljeva& po iskustvu trai znanje. i to su (olje poznate varijante i okolnosti& to se (olje mogu pripremiti aktivnosti& a (i"e i ve"i uspe). * +. +itmann ( Informacija je prenoenje znanja) o Informacija za upravljanje je relevantno znanje koje proizilazi iz procesa o(rade podataka i koje je ste eno da (ismo njime postigli pose(ne svr)e. # ,. -anders (od svih ovih definicija informacija se definie u njenom pra mati!nom obliku pri !emu se ukazuje na njenu ulo u u ponaanju !oveka pri reavanju odreenih prakti!nih problema realne stvarnosti. "roces informisanja predstavlja proces sticanja znanja sa ciljem realizacije odreenih zadataka. %ako se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezansot izmeu objektivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta. Podatak je izraz koji se ponekad koristi umesto izraza informacije. $n podrazumeva predstavljanje informacija +ideja, !injenica, u formalizovanom obliku po odnom za prenos ili obradu u nekom procesu. -ednostavno re!eno podatak je zapis informacije. "odaci predstavljanju re istrovane !injenice, oznake ili zapaanja koja su nastala u toku neko procesa. %o je u stvari fiziki simbol koji moe da se belei, !uva, prenosi i obrauje. "odatak i informacija se razlikuju po stepenu obrade i na!inu upotrebe. "odaci predstavljaju sredstva za izraavanje informacija. .o u uticati na promenu sadraja informacije, ali ne i na ponaanje sistema. "odatke prikupljamo i re istrujemo da bi ih mo li !uvati i po potrebi koristiti. "odatak se moe smatrati informacijom ako se kao re istrovan podatak koristi za preduzimanje akcija ili donoenje odluka. "odaci postaju informacije u momentu njiho ov korienja. $ni se ne moraju svi koristiti niti biti od koristi, a najkorisniji su kada su dostupni u pravo vreme i na pravom mestu. (od svake informacije razlikujemo sadrinu i na!in prenoenja poruke ili obavetenja. Semiotika se bavi informacijom tj. sadrinom i na!inom prenoenja poruke ili obavetenja. "rou!ava fenomen simbola i obuhvata podatke i informacije kao i samo shvatanje realnih !injenica na koje se odnose. /emiotika se bavi sintati!kim, semanti!kim i pra mati!nim aspektima simbola i zna!enja podataka i informacija. -intaksa 0 se bavi relacijama izmeu simbola uklju!ujui i obradu podataka, kada ih posmatramo sa ledita skupa simbola, kojima se iskazuju ili ozna!avaju objekti ili !injenice realno sveta. -ematnika 0 se bavi relacijama izmeu simbola i ono a to simboli ozna!avaju, sa ledita zna!enja informacija za onok ko ih saoptava ili prima i korsti. /emanti!ko zna!enje informacija se naj!ee ispoljava pri prevoenju jedno jezika na dru i, de neusa laenost u zna!enju konstrukcija jezika spre!ava tok informacija. /emanti!ki prijem podrazumeva memorisanje a to prouzrokuje izvesno kanjenje informacija. .ragmatika 0 podrazumeva relacije izmeu simbola i ponaanja. "ra mati!no ponaanje se posmatra sa aspekta ulo e informacija u upravljanju i definie se kao korist koju informacije mo u imati u procesu upravljanja. 1

#ajvanija svojstva informacije su' svojstvo relativnosti utvrivanje cilja informacija cena informacije trajnost i pouzdanost informacija -vojstvo relativnosti informacija se posmatra u odnosu na primaoca informacije i izvor informacije, pa tako svaki pojedina!ni subject vri izbor informacija na osnovu kriterijuma koji formira na osnovu svo iskustva tj. znaja. /tvrivanje cilja informacije # podrazumeva da informacija treba da ima odreeni cilj u momentu predaje a to je da je primalac koristi. 0ena informacije # pod cenom informacije ili njenom upotrebnom vrednou se podrazumeva materijalni efekak koji se dobija upotrebom date informacije. .ouzdanost i trajnost informacije pouzdanost se ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona odraava ono to treba da odraava trajnost se osi urava i uslovljena je mo unostima tehni!kih sredstava za uskladitenje, brzu obradu i prenos. &nformacija moe da bude pouzdana ali ne trajna i obratno. / odnosu na koli inu podataka koji slue za donoenje razni) odluka informacije se mogu podeliti na1 * potpune * nepotupne * preo(imne potpune informacije prikazuju sva bitna svojstva sistema na koji se odnose nepotupne informacije # njima se sluimo kada sun am ograni ene mogu"nosti prikupljanja& o(rade& uvanja i prenosa informacija. preo(imne informacije # oteavaju proces komuniciranja& poskupljuju informacioni sistem i pove"avaju verovatno"u donoenja pogrene odluke. 2rzina delovanja informacije # (rzina predaje ili prijema informacije od strane oveka je povezana sa vremenom koje je nophodno da se shvati smisao primljene informacije i situcacija o objektu na koji se odnose informacije. .eriodi nost informacija 0 prema u!estalosti pojavljivanja i korienja informacije se mo u podeliti na' rekurentne ili periodi!ne nerekurentne ili povremene ,eterministi ki i sto)asti ki karakter informacija # ,E!E34I$I-!I5K6 informacija je uvek informacija o do aajima koji su se u prolosti do odili - predstavlja konstataciju realizovano stanja. &nformacija se pro laava deterministi!kom kada se uporeuje sa nekom si urnom situacijom ili veli!nom. !rokovi pri(avljanja informacija. &nformacija zahteva odreene materijalne i dru e rashode koji su neophodni za njeno pribavljanje, njeno dobijanje u skladu sa njenom namerom. $a in i forma predstavljanja informacija # osnovni, uobi!ajeni na!in za prezentovanje informacija u sistemu !ovek-maina je vizuelan ili zvu!ni oblik. 2orma predstavljanja informacija je takoe bitna karakteristika kako za !oveka tako i za mainu. 3ovek veinu informacija dobija u obliku odreene forme. 4

1.3. Proces informisanja 5azvoj informacione tehnolo ije je omo uio velike promene u procesu informisanja. "roces informisanja danas, predstavlja proces stvaranja informacije obradom podataka uz pomo informacionih tehnolo ija. "roces informisanja obuhvataju' a. prikupljanje 0 sastoji se od definisanja potrebnih podataka, identifikacije izvora podataka, izbora na!ina prikupljanja i samo prikupljanja podataka b. organizovanje 0 proces koji ureuje, predstavlja i formatizuje podatke za korienjau ostalim procesima informisanja c. analiza 0 podrazumeva tuma!enje podataka i njihovu transformaciju u informaciju d. uvanje 0 !uvanje tj. skladitenje podataka je olakano primenom ureaja za !uvanje podataka +hard diskovi, ma netni diskovi, ma netne trake, opti!ki diskovi 6, e. o(rada 0 zaduen je mirkoprocesor ra!unara f. primanje i prenoenje 0 predstavlja transfer podataka unutar i izmeu informacionih sistema. $snovni uslov za razmenu podataka i informacija izmeu informacionih sistema predstavlja kompatibilnost komunikacionih protokola. . prikazivanje 0 predstavlja prezentaciju informacije iz informacionih sistema. 1.4. Poslovna informatika poslovni sistem predstavlja osnovnu eliju privrede kao veliko i sloeno sistema i jedan je od klju!nih nosioca delatnosti i u isto vreme je ishodite brojnih uticaja na ostale delove sistema. poslovni sistem se moe ra!laniti na niz podsistema, a svaki podsistem na nje ove podsisteme6 $vaka proces se naziva procesom dekomponovanja or anizacije i on nam omo uava analizu funkcionisanja same or anizacije. "rednosti dekomponovanja or anizacije su' a. svaki sistem ima svoj cilj a koji je usklaen sa ciljem sistema vie nivoa, !ime se postie konver encija i koordinacija aktivnosti posredstvom usklaenih ciljeva unutar sistema kao celine b. sistem kao celina zna!i vie ne o to zna!i prost zbir podsistema. Informacioni sistem definiemo kao sreen skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, !uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne or anizacije, uklju!ujui i opremu koja se u te svrhe koristi kao i ljude koji se tim aktivnostima bave. 7utomatizovan informacioni sistem podrazumeva sistem u !iju opremu su uklju!eni i ra!unari +ali se neki procesi i dalje obavljati ru!no ili uz direktno u!ee ljudi, &nformacioni sistemi predstavljaju fabriku za proizvodnju informacija +ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donoenjem odluka, koristei nau!ne metode i postupke za istraivanje, opisivanje i reavanje zadataka, a kao sredstvo za realizaciju reenja koriste ra!unar, &nformacioni sistem kao deo upravlja!kom sistema prikuplja podatke i transformie ih u informacije. .oslovna informatika je aplikacija informatike kao nauke (znanja& metoda& zakonistosi) u o(lasti poslovni) sistema uz podrku informacione te)nologije.

1. . Informacione te!nolo"ije 7.8.7. !rendovi informacioni) te)nologija $pti trendovi relevantni za svaki ra!unarski sistem su' odnos troak9perfomansa 0 +za )9 odina cena ra!unara e biti ista kao i danas ali e
ra!unar biti :9 puta ja!i +obrada podatka, memorija,, u isto vreme bi se mo la udvostru!uti i cena radne sna e tako da bi se odnos troak;perfomansa ra!unara u odnosu na manuelni rad mo ao poboljati za faktor )99, 0 poboljanje komparativne prednosti ra!unara u odnosu na !oveka.

o(jektno*orjentisano orkuenje 0 predstavlja nov na!in pro ramiranja i korienja ra!unara od ko a se o!ekuje da znatno smanji trokove iz radnje i odravanja informacionih sistema. "a tako objekna tehnolo ija omo uava razvoj autonomnih jedinica softvera koji mo u biti zajedni!ko korieni, kupovani i ponovo korieni. umreeno ra unarstvo 0 omo uava korisnicima da dou do dru ih korisnika i pristupe bazama podataka bilo de u or anizaciji i na bilo kom dru om mestu. m*trgovina (mo(ilna trgovina) 0 odnosi se na sprovoenje elektronske tr ovine preko bei!nih aparata. mreni ra unar 0 uveden )<<=. odine. #ema hard disk, ve a opsluuje centralna ra!unarska stanica, na njemu se mo u privremeno primati i koristiti aplikacije i podaci koji su uskladiteni na dru om mestu na mrei. Internet 0 Intranet i ekstranet intranet - koristi se u sve veem broju or anizacija. "redstavlja koorporativnu mreu koja funkcionie sa tehnolo ijama za &nternet, poput pretraiva!a i maina za pretraivanje ekstranet 0 predstavlja kombinaciju intraneta i &nterneta 0 prilkom !e a se ostvaruje snana komunikacija izmeu or anizacija korporativni portali - predstavljaju >eb sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. %e podatke mo u koristiti i radnici u firmi, i ljudi izvan nje +potroa!i i snadbeva!i, umreeno preduze"e 0 omo uava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje opti ke mree 0 telekomunikacione mree veliko kapaciteta koji pretvaraju si nale u mrei u svetlosne si nale i prenose ih preko fiber-opti!kih vlakana. (oriste se kod &nterneta, videa, multimedijalne interakcije6 7.8.:. .rimena informacioni) te)nologija u savremenom poslovanju &nformacione tehnolo ije se mo u primeniti u razli!itim sferama savremeno poslovanja, pa tako' u preduze"ima u dravnim upravama u zdravstvu i farmaceutskoj industriji u poslovanju (anaka u izdava kim i tamparskim preduze"ima u turisti kim agencijama u prodavnicama

1.#. Informacioni sistem i poslovni sistem U poslovnom sistemu informacioni sistem obe$be%uje' prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van nje a, klasifikaciju, kodrianje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van nje a, !uvanje i auriranje podataka, ponovno pronalaenje smetenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izvetaja i nje ovu distribuciju or anima koji donose odluke +obezbeuje informacije za planiranje, izvrenje i kontrolu, &nformacioni sistem u poslovnom sistemu obavlja niz kreativnih i tehni!kih poslova koje su u klasi!nom sistemu obavljale or anizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi zna!ajne promene u or anizacionou strukturu i sistem upravljanja. &nformacioni sistem omo"u&ava poslovnom sistemu da doe do saznanja o tekuim deavanjima u odreenoj sredini, o eventualnom nastajanju kriznih situacija u rupaciji, rani ili privredi, kao i odreenim deavanjima koje je teko predvideti. ?eoma je bitno da se iz radi takav informacioni sistem koji osi urati eljene informacije sa povratnom +feed back, spre om jer se samo na taj na!in postiu zadovoljavajui rezultati u odlu!ivanju. Za poslovni uspeh poslovno sistema vano je da se pravovremeno i adekvatno prila oava sloeni i stalnim promenama u okruenju i da nastoji da uti!e na te promene. &nformacioni sistem omo"u&ava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u od ovarajuem obliku prenosi menaderima svih nivoa, kako bi oni mo li da donesu bla ovremene i efikasne odluke u planiranju, izvravanju i kontroli poslova za koje su od ovorni. @ilj informaciono sistema jested a svi zaposleni mo u da raspolau sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odlu!ivanja, planiranja, izvrenja i kontrole. (omponente koje !ine informacioni sistem su' )ardver& softver& u esnici (ljudi)& podaci i informacije & procedure ;ardver i softver su direktno vezane za ra!unarske tehnolo ije i oni obezbeuju potrebne ureaje i alate za rad sa podacima i informacijama .odaci i informacije predstavljaju komponentu rada informaciono sistema / esnici (ljudi) koriste informacioni sistem ili su an aovani oko nje ovo razvoja i administriranja .rocedure su utvrena pravila ponaanja i rada vezano za informacioni sistem. "otreba za informacionim sistem u poslovnim or anizacijama je kod' - kontrole zaliha proizvoda, prodaje, platnih spiskova, akcija na tritu, cena roba - donoenja odluka sumiranjem i utvrivanjem podataka - razmene podataka i informacija izmeu pojedinaca i sektora na razli!itim lokacijama - !uvanja i or anizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima konkurencije ili cene rada Uvoenjem informacionih sistema u poslvoni sistem omo uava se - brzina i precizna obrada podataka - arhiviranje velike koli!ine podataka - brzina razmene podataka - trenutni pristup informacijama - prevazilaenje fizi!kih ranica poslovno sistema - automatizacija - podrka donoenju odluka - akumulacija znanja poslovnih sistema - u!enje na prethodnim iskustvima (orist informacionih sistema moe biti merljiva i nemerljiva A

4erljiva korsit se izraava u nocu i obuhvata utedu i poveanje prihoda usled korienja informacionih sistema. Uteda obuhvata smanjenje cene rada, smanjenje cene proizvoda, smanjenje cene nabavke i smanjivanje zaliha. "oveanje prihoda obuhvata poveanu prodaju na postojeem tritu i proirenje trita $emerljiva korist se teko moe izraziti novcem. &spoljava se indirektno preko parametara 0 poboljanje uslu a prema kupcima, vei kvalitet proizvoda, dostupnost kvalitetnijim informacijama, vea iskorienost kapaciteta, poboljani uslovi rada, poboljano planiranje, poboljana kontrola resursa, poveana fleksibilnost kompanije i kvalitetnije donoenje odluka. 1.'. (lasifikacija informacioni! sistema &nformacioni sistemi se prema or"ani$acionoj strukturi mo u klasifikovati na' a. odeljenski informacioni sistem 0 de !esto or anizacija koristi nekoliko aplikacionih pro rama u jednoj funkcionalnoj oblasti ili odeljenju b. informacioni sistem preduze"a 0 predstavlja zbir svih odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama dru ih funkcija c. meuorganizacioni sistemi ) informacioni sistemi koji povezuju vie or anizacija &nformacioni sistemi prema funkcionalnoj oblasti se klasifikuju na' a. ra unovodstveni i finansijski informacioni sistem 0 podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem lavne knji e i izvetavanja, finansijsko predvianje i planiranje, finansijsku kontrolu, upravljanje nov!anim sredstvima i internu kontrolu +reviziju, i sli!no b. proizvodni informacioni sistem * od ovoran je za proces koji transformie ulaze u korisne izlaze. $n treba da podrava upravljanje unutranjom lo istikom, upravljanje materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju projektovanja i proizvodnje, ra!unarski inte risanu proizvodnju +@&., c. marketinki informacioni sistem # do ovoran je za mno e aktivnosti u upravljanju marketin om' u odreivanju cene proizvoda ili uslu a, produktivnosti prodavca, analize rentabilnosti proizvod-kupac, analize prodaje i trendova, planiranja novih proizvoda, uslu a i trita. d. informacioi sistem upravljanja ljudskim resursima # podrazumeva informacionse podsisteme zaposlenih, praenje kandidata, praenje radnih mesta, praenje obu!enosti zaposlenih, odravanje spiska beneficija i planiranje kadrova. &nformacioni sistemi prema pru+enoj podrci se klasifikuju u ' a. sistem o(rade transakcija (!.-) 0 podrava proanje, sakupljanje, !uvanje, obradu i slanje lavnih poslovnih transakcija preduzea b. upravlja ki informacioni sistem (4I-) 0 podrava funkcionalne potrebe i menadere c. sistem za upravljanje znanjem (K4-) 0 podrava potrebu svih zaposlenih za korporativnim znanjem d. sistem za automatizaciju kancelarijski) poslova ('6-) 0 podrava rad kancelarijskih radnika e. sistem podrke odlu ivanju (,--) 0 prua podrku pri donoenju analiti!kih i kvantitativnih odluka f. informacioni sistem preduze"a (EI-) 0 prua podrku direktorima . sistem podruke grupama (<--) 0 prua podrku menaderima koji rade u rupama h. inteligentni sistem podrke 0 obuhvata komponentu znanja +ekspertski sistem ili neuronska mrea, &nformacioni sistemi prema ar!itekturi sistema se klasifikuju na' a. sistem (aziran na centralnom ra unaru (. samostalni personalni ra unar (.0) =

c. distri(uirani ili umreeni ra unarski sistem 1.,. Procena kvaliteta informacioni! sistema (riterijumi za procenjivanje kvaliteta informacionih sistema su' ). ispravnost 0 sistem je ispravan ukoliko enerie samo ispravne izlaze tj. rezultate 1. potupnost 0 sistem je potpun ukolik enerie samo predviene rezultate 4. ro(ostnost sistema 0 odnosi se na to da informacioni sistem treba da bude oblikovan da reke koje se otkriju u radu sistema spre!i ka daljem irenju. 8. jednostavnost upotre(e 0 se vrednuje prema tome koliko je sistem BnaklonjenC korisniku, koliko je nje ova primena jednostavna, i titi li korisnika od reaka :. jednostavnost odravanja 0 sistem treba da omo uava relativno jednostavno upoznavanje, odravanje i menjanje A. pouzdanost sistema 0 zavisi od to a da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna oprema. =. optimalonst sistema 0 se procenjuje na osnovu to a mo u li se funkcije sistema realizovati i uz manja sredstva odnosno na jednostavniji na!in. D. mogu"nost proirivanja sistema 0 odnosi se na mo unost do radnje sistema tj. na mo unost povezivanja sa dru im sistemima. <. prenosivost sistema 0 zavisi od mo unosti prenosa softvera na novi hardver ili operativni sistem. "renosivost zavisi od izbora opreme i od na!ina nje ovo softversko oblikovanja i dokumentovanja.

2. OSNOVNE KOMPONENTE R !"N R

osnovne komponente ra!unara su ' mikroprocesor, unutranja radna memorija, hard disk, mati!na plo!a, spoljna stalna memorija, ulazne i izlazne jedinice. $ve komponente nazivaju se terminom E75* *&/(.

2.1. -ikroprocesor
.irkoprocesor +@entral "rocessin Unit 0 @"U, predstavlja najvaniju komponentu ra!unarsko sistema. %o je !ip koji upravlja radom mirkora!unara. $n dobija instrukcije i podatke od 57. memorije, obrauje ih i smeta rezultate nazad, tako da podaci mo u da budu prikazani ili uskladiteni. Ulo a @"U je da obavlja kontrolnu funkciju rada ra!unara, koja je neophodna za ispravno fkunkcionisanje !itavo ra!unara, a samim tim se obezbeuje da podaci u svakom momentu budu raspoloivi onom delu ra!unara kojem su potrebni u procesu obrade. (omponente mikroprocesora su' - aritmeti!ko-lo i!ka jedinica - upravlja!ka +kontrolna, jedinica

konfi"uracija .P/

6ritmeti ko*logi ka jedinica (6rit)metic*=ogic /nit # 6=/) obavlja niz osnovnih aritmeti!kih i matemati!kih operacija koje su potrebne prilikom obrade podataka. 7 kako ona moe u jednom vremenskom intervalu da obavlja samo jednu funkciju tj. operaciju izmeu dva podatka, korsti #re$istre% a podaci se privremeno smetaju u ak&m&lator. /pravlja ka (kontrolna) jedinica nad leda i upravlja radom svih pojedinih delova ra!unara tj. ra!unarom u celini. $na interpretira instrukcije koje su zapisanje u pro ramu i prenosi naredbe ostalim komponentama ra!unarsko sistema. vreme obrade instrukcija je ) Fsec+mikrosekunde, parametri koji definiu kvalitet mikroprocesora su' broj instrukcija i veli!ina binarno podatka.

2.2. /nutranja 0radna1 memorija

- slui za pamenje podataka i pro rama. - deli se na 57. i 5$. memoriju 364 memorija (3andom access memor>) - omo uava izvravanje pro rama ili trenutno skladitenje rezultata rada pro rama. - njen sadraj se moe menjati tj. u 57. memoriji podaci se mo u upisivati i brisati, ali prekidom napajanja sadraj memorije se ubi - sastavljena je od memorijskih !ipova razli!ito kapaciteta koji su smeteni u specijalna podnoja na mati!noj plo!i. - u nju se upisuju , u!itavaju razni pro rami,operativni sistemi, aplikativni pro rami i 6 <

pamti unete podatke i informacije koji korisni!ki pro ram obrauje, kao i rezultate te obrade - kriterijumi za utvrivanje kvaliteta 57. memorije su' ). kapacitet 1. brzina pristupa 4. na!in pakovanja i vrsta podnoja 8. proizvoa! :. cena 3'4 memorija (3ead 'nl> 4emor>) - omo uava !itanje isklju!ivo fabri!ki upisanih podataka - ne moe da menja sadraj podatka - 5$. sadri - deo operativno sistema poznat kao G&$/ +Gasic &nput $utput /Hstem, - pro ram za uklju!ivanje sistema - pro ram za startovanje +podizanje, sistema +/tart-up, - pro ram za testrianje svih komponenti sistema po uklju!ivanju +"oIer-$n /elf %est 0 "$/%, - pro ram za podeavanje tj. konfi urisanje ra!unara +/etup,

2.3. 2ard disk

hard disk je lavni ureaj za !uvanje podataka jer omo uava bri pristup podacima ne o disekte ili @*-5$.. smeten je u zatvorenom kuitu i ima veliki kapacitet +skladiteni proctor, predstavlja stalnu radnu memoriju. sa!injen je od vie diskova koji su pri!vrei na jednu osovinu i smeteni u jednom kuitu. komponente hard diska su' - lava za !itanje i pisanje - nosa!a lava - motor za po on lava - motor za pokretanje diskova - elektronska podrka - diskovi osnovni parametri kvaliteta hard diska su ). kapacitet 1. srednje vreme pristupa podacima 4. brzina prenosa podataka 8. brzina obranja disk plo!a :. pouzdanost A. otpornost =. arancija sa dokumentacijom D. proizvoa! <. cena (apacitet hard diska se izraava u i abajtima +JG, i zavisi od broja i pre!nika diskova kao i ustine zapisivanje podataka po in!u.

2.4. -ati3na plo3a

mati!na plo!a je elektronska tampana plo!a na kojoj su priklju!eni mirkoprocesor, 5$. i 57. meorija, namenski slotovi 0 urezi za rafi!ke, zvu!ne i dru e namenske kartice. mati ne plo e su do(ile nazive prema 1 ). formatu& dimenzijama +7%, 7%K, 1. centralnom mikroprocesoru # 0./ +"entium plo!e, "entium pro, )9

4. skupu mikroprocesora +!ip seta, 2K, ?K, LK mati!ne plo!e se dele na' klasi!ne mati!ne plo!e + rafi!ke i zvu!ne kartice se priklju!uju na uti!nice, inte risane mati!ne plo!e +u sebi sadre elektroniku i jednu, dve ili tri kartice,

2. . Spoljna 0stalna1 memorija

spoljna +stalna, memorija slui za !uvanje podataka podaci se mo u !uvati na' ma netnim trakama, ma netnim diskovima, ma netnim disketama, i opti!kim diskovima. -a"netna disketa 0flopp4 disk1 - standardna disketa 4.:M kapaciteta ).88 .G - karakteristike' - omo uavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera - lako su izmenljive - lako su promenljive - jeftine - mane' - mali kapacitet - mala brzina pristupa podacima - koriste se za !iuvanje i prenoenje malih pro rama sa jedno "@ ra!unara na dru i, kao i alternativni izvor za podizanje sistema. - zapisivanje odnosno o!itavanje podataka se vri putem dve ma netne lave, koje dodirivanjem povrina rotirajue diska ma netizuju !iestice na povrini diska. - razlikuje se od hard diska po konstrukciji, osobinama diskova, kapacitetu i brzini pristupa i prenosa podataka. 5pti3ki disk - zasnovan na laserskoj tehnolo iji upisivanjem podataka izuzetno velikih kapaciteta. lavu za upis i !itanje !ine ' - laserska dioda - sistem so!iva - sensor - jedinicu za upis i !itanje !ine ' - mehanizam za po on diska - servo mehanizam za voenje lave za upis i !itanje - sklop za ispravljanje reaka - napravljeni su od plastike - prednosti ' - velik kapacitet - velika brzina prenosa podataka - pozdanost - trajnost - 0,*3'4 (0ompact ,ics 3eac 'nl> 4emor>) 0 je opti!ki neizbrisivi disk, kapaciteta A:9 .G . #a nje a mo u da se smeste muzi!ki, video i pro ramski podaci. - (arakterie a velika ustina zapisa odnosno veliki kapacitet, du otrajna postojanost podataka kao i multimedijalna primenjenost. - veliki nedostatak je nemo unost modifikovanja jednom uneeno zapisa, tako da a koristimo za smetanje i trajno !uvanje podataka. - E36-62=E opti ki diskovi su izbrisivi diskovi, mo ue je modifikovanje jednom unetih podataka. - prednost N57/7GLN opti!kih diskova veliki kapacitet i mo unost brisanja podataka radi dalje korienja. - nedostatak 0 nepouzdana tehnolo ija koja se jo uvek razvija

))

2.#. /la$ne i i$la$ne jedinice

se vezuju na centralnu jedinicu 2.#.1. /la$ne jedinice - pod ulaznim jedinicama podrazumevamo ureaje koji slue za unos podataka u ra!unarski sistem na obradu ili !uvanje - u njih ubrajamo ' - tastaturu - mi - skener - opti!ki !ita!i - ma netni !ita!i - jedinice za ovorni ulaz :.?.7.7. !astatura - se koristi za unos podataka u ra!unarski sistem. 5u!no se unose slova, specijalni znakovi i brojevi. - karakteristika ' - pritiskom na taster se enerie kod koji prezentuje karatker. - tastatura predstavlja elektromehani!ki pretvara! koji mehani!ke pokrete jedno tastera ili kombinacije vie tastera pretvara u niz elektri!nih impulsa. :.?.7.:. 4i - se koristi za selektovanje objekata na ekranu monitora prilikom !e a se alju komande ra!unarskom sistemu - pozicija mia se prikazuje na ekranu monitora u vidu kurzora razli!itih oblika :.?.7.@. -kener - ureaj za automatsku di italizaciju slike ili teksta - di italizacija potrazumeva pretvaranje podaka u rafi!ki prikaz koji se sastoji od niza ta!aka !ije je uobi!ajen naziv 'itmap ima$e. - ta!nost i ustina ta!aka zavisi od rezolucije ekrana :.?.7.A. 'pti ki ita i - su ureaji koji rukom pisane ili tampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje ra!unar. - oni raspoznaju znake koji su napisani na ta!no odreenom mesu i na prehtnodno utvren na!in na papiru. - vrste opti!kih !ita!a su' a. ureaji za o itavanje markirani) polja ('ptical 4ark 3eaders # '43) detektuju prisustvo ili izostanak ozanke u specifi!nom polju +loto listi, testovi..,. $ni koriste tehnolo iju &@ svetlosti pomou koje se o!itava refleksija sa papira pri prolazu infracrvene lave !ita!a. "rocesor ra!unara konvertuje infracrvenu refleksiju u alfa numeri!ke podatke tj. u podatke formata koji od ovara korisniku. b. ureaji za o itavanje tampani) ili kucani) karatktera ('ptical 0)aracter 3ecognition # '03) skenira teks kao rafi!ki prikaz koji potom pomou od ovarajue softvera dekotria +prepoznaje, i ponovo pretvara u tekst. c. ureaji za o litavanje linijskog koda ((ar*kod ita i) se koriste za o!itavanje bar-koda. Gar kod je ifra robe predstavljena nizom debljih i uih linija i od ovarajuim razmacima izmeu njih. funkcionisanje se zasniva na tome da vrh bar-kod !ita!a alje snop svetlosti, koji se odbija od linija i proizvode set binarnih impulsa. "otom se taj set dekotira u numeri!ke podatke koji predstavljaju represent bar-koda. )1

:.?.7.8. 4agnetni ita i - slue za o!itavanje karatera tampanih mastilom koje sadri metal-oksid. Za njihovo tampanje korsite se specijalni tampa!i. - o!itavanje se vri tako to document prolazi kroz !ita! koji ma netizuje metal-oksid na karakterima, a zatim prolaskom ispod malene spirale koja usled ma netno dejstva proizvodi impulse, za svaki karakter specifi!ne. - veoma je pouzdan ureaj, velika primena u bankarstvu. 3ita!i ma netnih kartica npr. o!itavaju podatke koji se nalaze na ma netnoj traci plasti!ne kartice. +?&/7 i .7/%N5@75*,. 3ita! konvertuje podatke sa ma netne trake i alje ih ra!unaru u obliku karaktera. :.?.7.?. Bedinice za govrni ulaz - sa!injene su od mikrofona i procesora koji pretvara re!i ovorno jezika u di italne si nale. - omo uavaju lako komuniciranje sa ra!unarom bez upotrebe papira ili tastature. 2.#.2. I$la$ne jedinice - omo uavaju pretvaranje rezultata obrade podataka elektri!ni si na., skup razumljivih znakova prikazanih na ekranu monitora, odtampanih ili prikazanih na neki dru i na!in. - podaci tj. informacije se prenose iz centralne jedinice na od ovarajuu izlaznu jedinicu. - u izlatne jedinice ubrajamo ' - monitor - tampa! - plotter - jedinice za ovorni izlaz :.?.:.7. 4onitor - ureaj za prikazivanje slike i slui za komunikaciju izmeu korisnika i ra!unara jer prikazuje rezultate obrade podataka. Oto zna!i da monitor predstavlja interfejs izmeu ra!unara i korisnika. - u ra!unarski sistem je povezan pomou rafi!ke kartice koja kontrolie si nale koje ra!unar alje monitoru. - ekran monitora !ini sistem malih ta!aka tj. piksela. - jasnoa prikazana na ekranu zavisi od kvaliteta monitora i kapaciteta rafi!ke kartice. - faktori kvaliteta monitora su ' - veli!ina ekrana - rezolucija slike - minimalna veli!ina piksela - vertikalna frekvencija - horizontalna frekvencija - veli ina ekrana se odreuje duinom nje ove dija onale, merna jedinica in!. +ekrani od ):M, )=M, )<M, 1)M., ) in! P 1.:8 cm - prema vrsti ekrana razlikuju se' ). ekrani sa katodnom cevi - @5% 1. ekrani sa te!nim kristalima - L@* - rezolucija slike na ekranu monitora se izraava brojem prikazanih ta!aka 0 piksela rasporeenih po irini i duini ekrana +)A99Q)199 zna!i da monitor moe da pokae sliku u )A99 redova sap o )199 ta!aka u svakom redu, - minimalna veli ina piksela kod savremenih monitora je oko 9.1: mm to zavisi od veli!ine ekrana i maksimalne rezolucije. %a!ka mora biti manja da bi rezolucija bila vea kod ekrana istih dimenzija. - vertikalna frekvencija 0 broj koji pokazuje kolik puta u sekundi se iscrta slika na ekranu. &zraena je u hercima u sekunci. /lika e biti stabilnija, sa manje treptaja ukoliko je frekvencija vea. +kod savremenih monitora kree se od ::-)A9 Ez, )4

)orizontalna frekvencija 0 je brzina kojom elektronski mlaz ili snop iscrtava linije ili redove ta!aka-piksela , izraava se u kilohercima u sekundi.

:.?.:.:. tampa i - je izlazni ureaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom dru om medijumu +foliji i sl.,. - $stavlja trajni vizuelni tra u rezultatima obrade - podela tampa!a prema tehnolo iji stvaranja otiska je na' ). matri(ne )tampa(e 0 najjednostavniji i najjeftiniji. Znakove ispisuju udaranjem i lica preko osen!ene trake u papir. .ana im je 0 bu!ni su, spori i otisak je nekvalitetan. (oriste se naj!ee kao tampa!i za servise knji ovodstva i kao kasa-blok tampa!i. 1. ink*jet )tampa(i 0 sliku ili tekst kreiraju tako to na lavi tampa!a se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubriz ava mastilo. .o u biti crno-beli ili kolor ink-jet tampa!i. 4. laserski )tampa(i 0 rade na principu ispisivanja znakova u poluprovodni!kom bubnju. "rednosti-brzi, tampa kvalitetnaR nedostatak 0 cena vea :.?.:.@. .loteri - su izlazni ureaji koji pomou pera koja se pomeraju na papariju daju trajan rafi!ki zapis odnosno crtee, skice, eo rafske karte i sli!no :.?.:.A. Bedinice za govorni izlaz - imaju zadatak da na osnovu kombinacije elektri!nih impulsa, putem mikroprocesora, obezbede da se na izlazu dobije od ovarajui redosled re!i +u potama, bankama i na dru im mestima de se koriste za davanje razli!itih informacija,

)8

+. SO,TVER
3.1. Pojam i klasifikacija softvera
softver obuhvata sve nematerijalne, lo i!ke komponente koje su neophodne za pravilan i kvalitetan rad i korienje ra!unara. - !ine a pro rami koji s jedne strane kontroliu funkcionisanje ra!unara i ostalih delova informaciono sistema a sa dru e strane vre obradu podataka. - predstavlja interfejs izmeu korisnika i hardvera jer prenosi informaciju - moemo a podeliti na sistemski i aplikativni softver. 6plikativni softver - pomae pri obavljanju poslova koje korisnik eli obaviti uz pomo ra!unara. - !ine a pro rami koji su iz raeni da razree konkretne probleme u mno im oblastima, pa tako da tu ubrajamo pro rame za obradu teksta, rad sa bazama podataka, pro rami za prezentaciju, pro rami za evidenciju i obradu plata, evidenciju dobavlja!a6 - orijentisa je prema korisniku pokuavajui da na najlaki na!in zadovolji sve nje ove potrebe - aplikativni softveri se dele u dve kate orije' ). vertikalni softverski paketi 0 pomau korisnicima zaposlenima u odreenom se mentu industrije +paketi za voenje projekata, za evidenciju o zalihama.., 1. )orizontalni softverski paketi 0 pro rami za eneralne poslove koji se obavljaju skoro u svakom poslovnom sistemu +knji ovodstvo, finansije, ra!unovodstvo ili kancelarijski poslovi, -istemski softver - !ine a pro rami koji upravljaju ra!unarskim sistemom i pomau pro ramiranje aplikacija. - pod sistemskim softverom se podrazumevaju' ). operativni sistemi 0 neophodni za pokretanje i rad ra!unara 1. usluni programi 0 omo uavaju korisniku ra!unara upravljanje i kontrolu lokacija podataka i hardverskih komponenata. #eki se nalaze i u samom operativnom sistemuR izvravaju zadatke npr. pripremanje diska za uzimanje podataka, kopiranje podataka sa jedno na dru i disk, tite kompijuter od virusa, omo uavaju komprimovanje podataka, deinstalaciju softvera, formatiranje diska i sl. 4. programski softver 0 je alat za reavanje zadataka na od ovarajui na!in. Za pisanje pro rama je neophodno koristiti neki od pro ramski jezika. +?isual Gasic, @, @SS, "erl, -ava6, 8. drajveri 0 softver pomou ko a kompijuter kontrolie periferne jedinice.

3.2. 5perativni sistem

je najvaniji deo sistemsko softvera i predstavlja skup pro rama koji upravljaju radom ra!unara. osnovni zadatak je da ostvari sponu izmeu korisnika i ra!unara. najpoznatiji operativni sistemi su ' >indoIs <:;<D. >indoIs #%, >indoIs .e, >indoIs 1999, >indoIs K", UniQ, LinuQ, /olaris i .ac $/ operativni sistem obuhvata pro rame sa zadacima' snimanje, detekcija i identifikovanje problema koji uti!u na tok obrade podataka obezbeivanje adektvatno prostora za uspetno funkcionisanje neko pro rama. upravljanje zatitom podataka 0 pri uklju!enju ra!unara $/ moe da trai kosrisni!ko ime i ifru korisnika, kako bi korisnik mo ao da pristupi odacima kontrolie kretanje bajtova kroz ra!unar vri razne operacije sa fajlovima +promena imena, brisanje, ):

3.3. Informacioni podsistemi poslovno" sistema

da bi se poslovi u poslovnom sistemu to efikasnije obavljali koriste se informacioni podsistemi, pa tako razlikujemo' ). informacioni podsistem marketin a 1. informacioni podsistem proizvodnje 4. informacioni podsistem finansija & ra!unovodstva 8. informacioni podsistem upravljanja kadrovima

@.@.7. Informacioni podsistem marketinga

-

@.@.:. Informacioni podsistem proizvodnje @.@.@. Informacioni podsistem finansija i ra unovodstva @.@.A. Informacioni podsistem upravljanja kadrovima 3.4. Softver $a li3nu upotrebu 3. . Pro"ramski je$ici

)A