MENADMENT 1.Pojam (definicija) menadmenta... Etimoliski rije menadment potie od latinske rijei (manus-ruka ili ruko(m) voenje).

Pojam menadment upuuje na potrebna znanja i vjetine kako bi se uspjeno upravljalo.Rije menadment prvi je upotrijebio rederi!k ".#a$lor utemeljitelj menadmenta kao naune dis!ipline u dru%oj polovini &' st.. (va rije je neprevodiva na bosanski jezik.#o je an%li!izam kao i ostali an%li!izmi)kompjuter)dizajn)korpora!ija i sl. Postoji vei broj de*ini!ija menadmenta)navest emo nekoliko)vie da ukaemo na nji+ovu meusobnu bliskost ne%o na razliku, -.Parker ollet . menadment je umijee obavljanja stvari pomou ljudi. a$ol . -enadment znai predviati)planirati)or%anizirati)upravljati)koordinirati i kontrolirati. -ontana/0+arno1 . Rad sa ili preko dru%i+ ljudi radi dostizanja !iljeva or%aniza!ija. 2elimir 3ria . Pro!es obavaljanja posla preko dru%i+ radi ostvarivanja or%aniza!ijski+ !iljeva u dinaminom okruenju i uz e*ikasno koritenje o%ranieni+ resursa. 4z navedeno% se vidi da je menadment kompleksan pro!es)putem ko%a menaderi)kao parti!ipijenti to%a pro!esa)usklauju i koordiniraju ljudske sa ostalim resursima. 5ajpotpunija je ona de*ini!ija koja u sebi sadri pojmove,pro!ese i *unk!ije)rad sa dru%ima)!iljeve)o%ranine resurse)nestabilno (turbulentno) okruenje)e*ektivnost i e*ikasnost)i stalno razvijanje i upotreba znanja.-oe se zakljuiti da je menadment pro!es dostizanja !iljeva uz pomo resursa. 2.Razgranienje ojmo!a" menadment#$ ra!%janje#organiziranje#!o&enje i admini'triranje 6anas se u literaturi spominje vei broj termina i pojmova koji imaju sinonimno)ali i +omonimno znaenje za menadmentom.-eu najznaajnijim su,or%aniziranje)administriranje)upravljanje)voenje)rukovoenje)kontroliranje)odluiv anje)nareivanje. 5ajea tri znaenja koja se sinonimno koriste za pojam menadment su, or%aniziranje) administriranje i voenje. Povijesno %ledano menadment i or%aniza!ija su)dva relativno esto i naizmjenino upotrebljavana pojma koja su oznaavala iste pro!ese)tj.menadment kao upravljanje i or%aniziranje)or%aniziranje kao upravljanje i or%aniziranje. 7otovo je nemo%ue razdvojiti teoriju or%aniza!ije od teorije menadmenta i obratno)zato to najee model menaderski+ struktura predstavlja i modele or%aniza!ijski+ struktura 8menadment i or%aniza!ija idu ruku pod ruku9. :a razlikovanje ovi+ pojmova potrebno je ,teorijski i metodoloki)posmatrati oba pojma u uem i irem znaenju. -enadment s+vaen u uem znaenju)se moe inkorporirati u or%aniza!iju. (r%aniza!ija-preduzee)banka)kola)bolni!a)univerzitet i dr.)s+vata se kao skup pojedina!a i %rupa koji tee ostvarivanju zajedniki+ !iljeva)te se or%aniza!ija javlja kao okvir i ira je od menadmenta)kao naina upravljanja unutar or%aniza!ije.) ; irem znaenju

menadment s+vatamo, kao !jelokupno upravljanje u svim s*erama drutva i svim nje%ovim se%mentima)pa time i preduzeima)institu!ijama i sl.(or%aniza!ijama . pro*itnim ili nepro*itnim))tada se i sama or%aniza!ija i njena struktura javlja kao jedna od *unk!ija menadmenta u smislu pro!esa strukturiranja)te kao takva i mno%o ua i sama dio menadmenta.#ime or%aniza!ija i or%aniziranje postaju jedna od *unk!ija menadmenta kojom se menaderi bave da bi uspjeno ostvarili postavljene !iljeve. Pojmove menadment i administra!iju je tee razlikovati zato sto se koriste kao sinonimi u dva temeljna znaenja. <dministra!ija kao upravljanje i administra!ija kao obavezni dio svake drave)preduzea)i dru%i+ institu!ija i or%aniza!ija)unutar koji+ se nalazi i menadzment kao njen dio. Razlikovanje izmeu pojmova administra!ija i menadment bi se odnosilo na to da je menadment vezan za poslovne)tj. Pro*itne or%aniza!ije)a administra!ija za nepro*itne or%aniza!ije)kao to su dravna uprava i dru%e institu!ije. (snovna razlika izmeu menadmenta i voenja,menadment se odnosi na 8upravljanje stvarima pomou ljudi9)voenje stavlja ak!enat na 8ljude9 u smislu savladavanja prepreka)%dje su motiva!ija i komunika!ija temeljni 8resursi9. -enadment je iri i kompleksni pojam od voen ja, -enadment se usmjerava na rijeavanje kompleksni+ problema or%aniza!ije. 2oenje se odnosi na savladavanje)kako otpora promjenama)tako i prepreka koje nastaju na putu realiziranja postavljeni+ !iljeva.:a menadment se moe tvrditi da je to 8umijee obavljanja stvari pomou ljudi9)a za voenje se sinonimno uzima pojam kormilarenja)koje brod vodi izmeu 83!ila9 i 8=abrida9 (.Po!ezano't %j$di#organizacije i menadmenta >ovjek je jedini ivi element or%aniza!ije i svi ostali elementi (te+niki) bili bi beskorisna mrtva priroda ukoliko je ne bi pokrenuo ovjek.:nai)*unk!ionisanje svake or%aniza!ije)zavisi)u prvom redu od ljudi.-eutim)esto ljudi optuzuju or%aniza!iju za neuspje+e i tete to nije uvijek bez razlo%a.Pri tome se pod or%aniza!ijom podrazumijeva 8or%anizovanje9)odnosno nain na koji su ljudi ukomponovani u or%aniza!iju kao njen ivi element.5emo%ue je razdvojiti ljude)or%aniza!ije i menadment.(ni se zapravo nalaze u jednom interaktivnom dinamikom i kontinuiranom odnosu.; objanjavanju sutine or%aniza!ije i menadmenta mora se poi od stanja *aktora u prirodi)a to su,oskudnost resursa i neprijateljstvo prirode.?judi su osjeali potrebu da nau si%urno sklonite)objezbjede rezerve vode +rane i sl..3tanje *aktora u prirodi dovodilo je do pojave razliiti+ potreba)kakve su ekonomske)so!ijalne)a malo kasnije i politike. 5a toj osnovi kako bi zadovoljili svoje potrebe ljudi su poeli da se udruuju u %rupe i *ormiraju prve ekonomske)so!ijalne i politike or%aniza!ije.5aravno)da bi or%aniza!ioni napori dali zadovoljavajue rezultate)javila se potreba za upravljanjem tim or%aniza!ijama. (tuda je menadment tijesno povezan sa or%aniza!ijama)tj.ljudima i obrnuto. ).*oji '$ e%ementi ot $ne definicije menadmenta+

6e*ini!ja koja proizilazi iz *unk!ije menadmenta dostizanje !iljeva uz pomo izvoenja planiranja)or%aniziranja)kadrovsko% popunjavanja)voenja i kontrole je naj!jelovitija.4z navedeno% se vidi da je menadment kompleksan pro!es putem ko%a menaderi)kao parti!ipijenti to% pro!esa)usklauju i koordiniraju ljudske sa ostalim resursim.5ajpotpunija je ona de*ini!ija koja u sebi sadri pojmove ,pro!es i *unk!ije)rad sa dru%ima)!iljeve)o%raniene resurse)nestabilno(turbulentno) okruenje)e*ektivnost i e*ikasnost)i stalno razvijanje i upotrebu znanja. ,.Re'$r'i za o't!ari!anje ci%je!a i nji-o!a $'.%a&eno't 'a zadacima/ Resurse de*iniemo kao sna%u i sposobnost da se posti%ne neki !ilj.(r%aniza!iji kao input-output poslovnom sistemu su potrebni razliiti resursi)koji se u trans*orma!ijskom pro!esu trans*ormiu u eljeni proizvod ili uslu%u.Resursi se mo%u klasi*i!irati kao, ljudski reursi (odnosno ljudski poten!ijal)) novani resursi )resursi sa *iksiranom namjenom (kapital))resursi za jednokratno koritenje( sirovine). 4npute ine sami ljudi sa svojim sposobnostim i znanjem a zatim nova! kao univerzalni resurs)zatim prostor)oprema)postrojenja)transportna sredstva)alat)sirovine)materijal)poda!i-in*orma!ije. ?judi obavljaju poslove ije izvrenje osi%urava ostvarivanje !iljeva poslovno% sistema . #o su , zaposleni!i koji izvravaju dodjeljene ulo%e i zadatke radei na svojim radnim mjestima. 5ovani resursi obezbjeuju *leksibilnost svi+ resursa.:amjenom nov!a za bilo koji dru%i resurs poslovni sistem umanjuje svoju *leksibilnost resursa jer od ope zali+e vrijednost stvara spe!i*inu zali+u. Resursi sa *iksiranom namjenom su materijalni predmeti ili predmeti koji su ljudi napravili za kasniju upotrebu prilikom konverzije dru%i+ resursa u proizvodnji robe i uslu%a.-o%u se podijeliti u odnosu na skladitenje i radni prostor)ureaji za *iziku konverziju ili trans*orma!iju sirovina i ureaja za prijevoz ili prenos sirovina i robe u pro!esu proizvodnje. Resursi za jednokratko koritenje su sirovine)materijali)dijelovi)pribor za rad i inventar proizvodno% pro!esa.(ni se upotrebljavaju)pretvaraju i zamjenjuju nekoliko puta tokom jedno% !iklusa proizvodnje ili pruanja uslu%a. Poda!i kao resursi olakavaju pro!es stvaranja proizvoda jer oni predstavljaju poten!ijalno sredstvo koje menaderi mo%u koristiti prilikom donoenja odluka u vezi sa protokolom ostali+ resursa.; pro!esu obrade podataka)poda!i su inputi koji se trans*ormira u najpo%odniji oblik prestavljeni+ podataka koji od%ovara odreenoj potrebi menadmenta. :adatak menadmenta je da obezbjedi skladnost materijalni+ sredstava i ljudski+ poten!ijala i nji+ovo ra!ionalno koritenje.Pored to%a unutar svako% od ovi+ inila!a mora se obezbjediti skladnost nje%ovi+ podelemenata.5ije dovoljno samo obezbjediti odreen broj ljudi ne%o je potrebno obezbjediti ljude odreeni+ kvali*ika!ija)spe!ijaliza!ija)strune spreme i psi+o*iziki+ sposobnosti)kao i odreene predmete rada koji e najbolje od%ovarati izvoenju proizvodno% i dru%i+ proizvodni+ pro!esa u poslovnom sistemu.

0.*rata. ri.az o'no!ni- f$n.cija menadmenta (snovne *uknk!ije menadmenta su, Planiranje- odabir zadataka i !iljeva te ak!ije kojima bi se oni posti%li su,donoenje odluka u po%ledu strateko% de* usmjeravanja)utvrivanje strate%ije)te razvoj %odinji+ i kratkoroni+ subplanova)prorauna)politika)pro!edura)pravila)pro%rama i projekata za inte%risanje i koordiniranje aktivnosti. (r%aniziranje- je oblikovanje uninkovite or%aniza!ijske strukture kao i uspostavljanje namjeravane strukture ulo%e za ljude unutar or%aniza!ije to ukljuuje ralanjivanje de*inisano% ukupno% zadatka na posebne i pojedinane)povezivanje zadataka te *ormiranje nii+ or%aniza!ijski+ jedini!a)dodjela ulo%a pojedin!ima i dijelovima)nji+ovo usklaivanje sa ostalim resursima te koordiniranje svi+ ti+ aktivnosti radi postizanja siner%ijski+ e*ekata. @adrovsko popunjavanje- ukljuuje, utvrivanje potrebe za radnom sna%om)izradu pre%leda dostupni+ ljudi)an%airanje)odabir)postavljanje)unapreenje)planiranje karijere)eduka!ije i razvoj kako bi se zada!i obavljali uinkovito i e*ikasno. 2oenje- se odnosi na uti!anje ljudi kako bi pridonijeli or%aniza!iji i zajednikim !iljevima to ukljuuje, adekvatnu komunika!iju)upravljanje %rupama i liderstvo)te usmjeravanje i motivisanje inolvirani+ strana i rijeavanje kon*ilikta. @ontrola- jeste pro!jena)mjerenje i kori%ovanje pojedinano% i or%aniza!ijsko% djelovanja kako bi se osi%uralo da ono to je planirano bude i ostvareno)to ukljuuje i nadzor nad aktivnostima kako bi bilo osi%urano nji+ovo izvrenje po utvrenom planu putem, utvrivanja standarda)mjerenje aktuelni+ rezultata)kompara!ije rezultata sa standardom i poduzimanjem korektni+ ak!ija. 1.Efe.ti!no't i efi.a'no't $ menadment$ E*ektivnost znai raditi pravu stvar)okrenuti je prema tritu)a vezana je za kup!e)odnosno proizvodA E*ikasnot znai raditi (stvari) na pravi nain)okrenuta je prema internoj ekonomiji)produktivnosti i ekonominosti)a vezana je za trokove i koritenje sredstava Rezultati inte%risanja e*ektivnosti i e*ikasnosti je pro*itabilnost)odnosno pro*it. E*ektivnost i e*ikasnost se inte%riu kroz strate%iju (aktivnou menadmenta). ;spjean menadment mora voditi rauna i o e*ektivnosti i o e*ikasnosti jer se nedostatak jedno%a ne moe nadoknaditi iz vika dru%o% i obrnuto. 2.3'no!ne gr$ e a.ti!no'ti menadera 6ananji menaderi obavljaju poslove kroz B %rupe aktivnosti a to su,

&.<ktivnosti povezane sa zada!ima koje ukljuuju napore na izvravanje kljuni+ upravljaki+ dunosti u or%aniza!iji C.<ktivnosti povezane sa ljudima odnose se na napore koje menaderi ulau u bavljenje ljudima u or%aniza!iji kao npr.pruanje pomoi)o+rabrivanje itd. B.<ktivnosti povezane sa promjenama koje obu+vataju napore menadera na mijenjanju svi+ kljuni+ elemenata i dijelova or%.)to ukljuuje, praenje)analizu)predla%anje novi+ strate%ija. 4.Ni!oi menadmenta i otre5na menader'.a znanja i !je6tine Droj nivoa menadmenta zavisi od mno%obrojni+ vanjski+ i unutranji+ *aktora or%aniza!ije)vrsti or%aniza!ijske strukture o stepenu !entraliza!ije odnosno de!entraliza!ije.#ako se menaderi opisuju kao menaderi prve linije)menaderi srednje% nivoa i top menaderi.; +ijerar+iji poslovno% sistema razlikujemo E nivoa menadmenta, Rukovodstvo najvie% nivoa)3tarije rukovodstvo)2isi srednji rukovodio!i)5izi srednji rukovodio!i)pa se s to%a menaderi dijele na, menadere najvie% nivoa)menaderi srednje% nivoa)prva linija menadera. :a izvoenje pojedini+ vrsta zadataka menamenta potrebna su razliita)znanja )vjetine i spretnost. &.@on!eptualna znanja . koja obu+vaaju sposobnosti %eneriranja pojedini+ pojava i razumijevanje isti+. (mo%uavaju razumijevanje pojedini+ problema s aspekta !jeline i povezivanje pojedini+ pojava s trendovima u okruenju. C.2ostvena znanja . koja obu+vaaju sva potrebna znanja s aspekta te+nika i metoda voenja) te temeljna znanja iz oblasti meuljudski+ odnosa) komuni!iranja) rad sa %rupama i radnim timovima itd. 4 B.#e+nika znanja . su spe!i*ina znanja s pojedini+ *unk!ionalni+ podruja i obu+vaaju poznavanje metoda i te+nika rada na tom strunom podruju. #reba na%lasiti da to je nivo menadmenta na veoj razini) to je vea potreba za kon!eptualnim znanjima i manja potreba za te+nikim znanjima i vjetinama i obrnuto. 17.To menadment (mje'to#'tr$.t$ra#$%oga i zadaci) #o su menaderi na vr+u ili blizu vr+a u or%aniza!iji koji su od%ovorni za donoenje odluka za !ijelu or%aniza!iju i utvrivanje planova koji utiu na !ijelu or%aniza!iju.>ini %a struktura sa odluujuim uti!ajem i od%ovornou za poslovanje.(ni opredjeljuju viziju)misiju)politiku)!iljeve i strate%iju za !ijelu or%aniza!iju.:ada!i najvie% vodstva su postavljanje osnovno% razvojno% usmjerenja i stalna pravilnost izabrano% prav!a te priprema uvjeta za nji+ovo sprovoenje.(bino zastupaju or%aniza!iju u javnosti i upravljakim za+vatima. 11.8rednji ni!o menadmenta (mje'to#'tr$.t$ra#$%oga i zadaci) -ala preduzea uspjeno djeluju sa samo jednim nivom menadmenta.3a rastom preduzea nastaju pitanja koordiniranja razni+ aktivnosti izmeu zaposleni+ i izmeu

odijeljenja.Potrebno je odreivati koje proizvode ili uslu%e obavljati u pojedinim dijelovima poslovno% sistema i kako i+ naje*ikasnije usa%lasiti sa potrebama potroaa.#o su aktivnosti srednji+ menadera.Predstavljaju %a menaderi poslovni+ jedini!a ili menaderi pojedini+ poslovni+ *unk!ija.#o su menaderi izmeu nivoa prve linije i top nivoa menadera-oni upravljaju prvim nivoom menadera.3rednji menadment je zaduen za sprovoenje postavljeno% temeljno% usmjerenja i u okviru svo% podruja rada)da oblikuje te !iljeve)te da od%ovara za nji+ovo dostizanje. 3rednji menaderi imaju obino nazive voa ili direktora sektora)podruja i od%ovorni su za usklaivanje rada nii+ menaera i administrativi+ radnika.(vi menaderi imaju trostruku ulo%u,podreeni+)ravnopravni+ kole%a)nadreeni+ menadera.; odnosu na top menadment oni su podreeni)a u odnosu na najnii nivo menadmenta oni du nadreeni.(vi menaderi nazivaju se menaderi sa tri eira. 12.3 erati!ni menadment (mje'to#'tr$.t$ra#$%oga i zadaci) >ine %a voe (menaderi) odijeljenja)poslovoe)nadzorni!i itd.5ji+ov rad je)prvenstveno)neposredno operativno voenje izvoenja zadataka.(ni rukovode radom zaposleni+ koji ne pripadaju menaderima)a koji su direktno ukljueni u proizvodnju ili kreiranja proizvoda or%aniza!ije.Pored menaderski+ zadataka prva linija menadmenta je i sama neposredni izvoa operativni+ poslova.-enaderi nie linije neposredno su od%ovnorni za proizvodnju proizvoda i uslu%a.#o je voa prodaje)nadzornik radno% pro!esa)voa odijeljenja i sl.:aposleni direktno izvjetavaju to% menadera o svom radu. (vaj nivo menadmenta je veza izmeu proizvodnje odnosno obavljanja zadataka i preostalo% dijela poslovno% sistema.-enaderi ovo% nivoa rade srazmjerno malo s viim nivoima menadmenta ili s ljudima iz dru%i+ preduzea)a najvie vremena troe za usklaivanje rada svoji+ radnika.5ji+ov posao je raznolik sa puno razni+ poslova i promtno% rijeavanja problema. 1(.Mintz5ergo!i- de'et $%oga menadmenta =.-itzber% istraivanjem je doao do zakljuka da menaderi izvravaju deset razliiti+ ali medjuobno veoma povezani+ ulo%a menadmenta)%rupisani+ oko, a) meuljudski+ odnosa &.ulo%a nominalno% voe . zastupnika ulo%a je jedna od najjednostavniji+ i najvidljiviji+.-enader zastupa (predstavlja) or%aniza!iju na raznim !eremonijama)sveanostima i sl.5a%laena je bri%a za ouvanje i poveanje u%leda or%aniza!ije (ali i za zaposlene i za muterije) C.; ulozi voe (lidera) menader vodi kadrovsku politiku)motivira suradnike i obavlja dru%e povezane dunosti. B.; ulozi osobe za veze . poveziva menader odrava kontakt sa dru%im or%aniza!ijamaAodrav mreu samostalno razvijeni+ spoljni+ kontakata i dostavljaa in*orma!ija koji pruaju uslu%e i in*orma!ije. b)prenos in*orma!ija E.menader je primala! i monitor interni+ i eksterni+ in*orma!ija .Preko nje%a u

or%aniza!iju stiu neop+odne in*orma!ije.(n trai i prima razliite vrste unutranji+ i vanjski+ in*orma!ija kako bi stekao potpunu sliku o or%aniza!iji. F.-enader je posrednik . distributer in*orma!ija unutar or%aniza!ije)ali i in*orma!ija o or%aniza!iji prema vanjskom svijetu.>lanovima or%aniza!ije prenosi in*orma!ije koje dobija u vanjskim kontaktima. G.-enader radi i poslove %lasno%ovornika tako to prenosi vanjskom svijetu in*orma!ije i planovima or%aniza!ijea. !)pro!es odluivanja H.u ulozi poduzetnika menader potrauje or%aniza!iju)zapravo je u stalnoj vezi za novim mo%unostima .(n kontinuirano ini!ira)oblikuje i provodi promjene. I.menader je osoba za rijeavanje problema . izvrava korektivne ak!ije kao i rijeavanje restruktuirani+ problema donosei mnotvo ne pro%ramirani+ odluka. '.ulo%a alo!iranja resursa- obu+vata menaderske aktivnosti vezane za izbor i odluivanje o meusobno upsotavljenim za+tjevima i od%ovoran je za raspodjelu svi+ vrsta resursa. &J.ulo%a pre%ovaraa podrazumijeva aktivnosti menadera kao pre%ovaraa sa raznim pojedin!ima i %rupama koje imaju razliita miljenja i interese i zbo% to%a menader nastoji postii do%ovor. 1).Adie'o! mode% $%oga mandmenta (r%inalan pristup menadera dao je <dies uveni autoritet u oblasti teorije i prakse menadmenta. Polazei od nepobitne istine da nema savreno% pojedin!a)<dies smatra da se menadment ne moe e*ikasno ispoljiti kao djelo pojedina!a ve da se treba *ormirati komplementarni tim koji je sastavljen od vie pojedina!a ra razliitim ulo%ama.5a taj nain tim preuzima ulo%u savreno% pojedin!a koji se moe e*ikasno u+vatiti u kota! sa kompleksinm problemima.3a aspekta menaderski+ aktivnosti)kljune su E ulo%e, proizvoa)aministrator)poduzetnik)inte%rator. ;lo%a proizvoaa(P) sastoji se u za+tjevu da menader posti%ne proizvodne rezultate bolje od konkuren!ije.Proizvoai su neop+odni da uine poslovanje kratkorono e*ektivnim.:adatak mu je uspjeno obavljanje posla i postizanje rezultata pa je i nje%ova ulo%a vezana uz pitanje ta treba uiniti)ta i kako raditi i kontrolirati. ;lo%a administratora(<) odnosno upravitelja za+tjeva da menaderi pored neop+odne ener%ije i visoko% nivoa *unk!ionalno% znanja)moraju imati i znanje o upravljanju ljudima)odnosno %rupama ljudi. (vu ulo%u menaderi izvravaju planiranjem)or%aniziranjem)koordina!ijom i voenjem ljudi i kontroliranjem radi provoenja odreeni+ strateki+ usmjerenja. ;lo%a poduzetnika(E) za+tjeva od menadera vii stepen slobode odluivanja u okviru pro!esa strateko% menadmenta.-enaderi koji vre poduzetniku ulo%u moraju biti dovoljno kreativni da mo%u prepoznati novi tok ak!ije i biti voljni riskirati. ;lo%a inte%ratora(4) za+tjeva od menadera or%aniziranje i podsti!anje pro!esa u kojim rizik pojedin!a postaje rizik %rupe)!iljevi pojedin!a se podreuju !iljevima %rupe

i openito posmatrano individualno prerasta u %rupno.4nte%ratori pomau da ljudi razviju uzajamno povjerenje i potovanje tako da mo%u da vide izvan svoji+ lini+ potreba i donose bolje odluke za preduzee. Postoje menaderi koji ne posjeduju niti jednu ulo%u oni su 8Deskoristan ovjeknaj%ori od naj%ori+9.;spjean menadment za+tjeva kvalitetno obavljanje svi+ ovi+ ulo%a.5edostatak ili zanemarivanje bilo koje% od nji+ vodi loem menadmentu. 1,.Pojam i znaaj $ ra!%janja !remenom menadera 3am pojam upravljanja vremenom je u neku ruku kontradiktoran jer vrijeme nije objekat)s vremenom se ne moe upravljati.(datle se pod ovim pojmom podrazumijeva upravljanje aktivnostima)odnosno nainom obavljanja odreeni+ ulo%a i zadataka.2rijeme postaje resurs kojem se predaje sve vea panja a upravljanje vremenom se istie kao zasebna kate%orija poslovanja sa relevantnim uti!ajem na poslovnu uspjenost or%aniza!ije.;pravljanje vremenom vano je za sve ljude a za menadere posebno jer dobroj or%aniza!iji vremena ovisi nji+ov uspje+ i uspje+ nji+ovi+ saradnika.Kedna od najvaniji+ osobni+ veliina koju trebaju posjedovati menaeri jeste upravljanje sopstvenim vremenom.Lto je menader na viem nivou menadmenta to je vea vanost dobro% upravljanja vremenom jer o njemu ovisi vei broj neposredno i posredno odreeni+ saradnika.-enadment vremena se moe posmatrati sa dva stanovita ,da li se rade prave stvari (pitanje e*ektivnost) i da li se prave stvari rade na pravi nain (pitanje e*ikasnosti). ;%lavnom se neuspjeni menaeri od uspjeni+ razlikuju prema B rijei, nisam imao vremena. E*ektivan menader mora prvo da ima u vidu kuda mu vrijeme odlazi da bi mo%ao da upravlja njime. :a menadera posvni+ sistema vrijeme je nova!.(no je dra%o!jeni kapital jer je apsolutno oskudno dobro)i ne postoji zamjena za vrijeme kao to je sa dru%im resursima. 10.9*rad%ji!ci !remena9 i 5or5a roti! nji-enaderi svoje dra%o!jeno vrijeme %ube obavljajui svakodnevne aktivnosti.Razlozi koji ometaju e*ektivno koritenje vremena najee se nazivaju kradljiv!ima vremena.Prema -.Rijeva! najei razlozi koje menaderi oznaavaju kao vanjske kradljiv!e vremena su, prevelik broj sastanaka)du%otrajni tele*onski raz%ovori)putovanja i uope razliita odsustva iz ureda)obavljanje beskorisni+ ili tui+ poslova)provjeravanje ta i kako dru%i rade)neplanirani tele*onski pozivi i posjetitelji)neuinkovito planiranje i odla%anje poslova)neodlunost. Prevelik broj sastanaka koji su uz to nepotrebni i nepripremljeni predstavljaju velike kradljiv!e vremena.5epotrebne sastanke treba potpuno eliminirati)potrebne sastanke bolje pripremiti a vrijeme svi+ sastanaka treba o%raniiti. Despotrebno du%i raz%ovori su s jedne strane veliki kradljiv!i vremena a s dru%e strane oni stvaraju trokove tele*oniranja.#ele*onski raz%ovori trebaju biti u prin!ipu

kratki sa unaprijed odreenim !iljevima bez nepotrebni+ avrljanja sa *okusom na temu)treba i+ to bre zavriti konkretno bez pokazane drskosti.

5epoeljni posjetitelji su poznati kradljiv!i vremena.#o su ljudi koji imaju puno svo% vreman za potronju tue%)esto preba!uju neki svoj )esto i trivijalan problem na menadere) nerijetko opseno opisuju probleme s kojim menaderi nemaju veze i ne mo%u uti!ati na nji+. -enaderi nisu u stanju rijeiti sve tue poslove i probleme- oni prije sve%a moraju biti dosljedni svojim !iljevima i planovima.#o za+tjeva redu!iranje i izbje%avanje neu%odni+ uslu%a koje im mo%u nanijeti tetu. 5eki menaderi su neuredni u odla%anju stvari)dokumenta!ije i raznik prirunika zbo% e%a %ube mno%o vremena u traenju zametnuti+ stvari.:bo% to%a menaderi se moraju prisiliti na urednost i sistematinost kako bi %ubi!i vremena bili to manji.2eliki %ubi!i vremena u menaderskom poslu javljaju se i zbo% prekidanja rada od strane saradnika koji trae konsulta!ije.; tom po%ledu treba postaviti tri pravila, osposobiti saradnike da sami obavljaju poslove)opunomoiti saradnike da sami donose odluke u skladu sa dele%iranim ovlatenjima i upoznati saradnike sa dnevnim rasporedom kako bi znali kada je najprikladnije da posjeuju nadreeno% menadera. Pored navedenik vanjski+ *aktora postoje i unutarnji kradljiv!i vremena kao to su, bolest)od%aanja)prekidi)per*ek!ionizam)sanjarenja)slaba motiva!ija) umor) nedis!iplina) uvoenja novi+ poslova preko reda itd. 5aela upravljanja vremenom menadera su, proaktivnost a ne reaktivnost)postavljanje jasni+ mjerljivi+ !iljeva) postavljanje prioriteta) *okusiranje) ne odla%ati izvrenje i ne odu%ovlaiti s obavljanjem svoji+ zadataka)izrada dnevnika vremena i samodis!iplina i lini razvoj menadmenta. 11.Defini'anje o.r$enja menadmenta (kruenje je mo%ue de*inirati kao ukupnost *aktora koji svojim aktivnostima djeluju na poslovanje poslovno% sistema) a koje menadment mora uvaavati kod donoenja poslovni+ odluka.5ajkrae reeno) okruenje je dio vanjsko% svijeta s kojim menadment dolazi u kontakt u nastojanju da obezbijedi opstanak) rast i razvoj poslovno% sistema kojim upravlja. K. 3toner)E. reman i 6.7ulbert)okruenje de*iniraju kao sloen sistem komponenati izvan poslovno% sistema)koje utjeu na nje%ovo ponaanje strukturu i ekonomsku e*ikasnost. (kruenje or%aniza!ije su svi pojedin!i i or%aniza!ije koje radi svoji+ interesa utjeu na or%aniza!iju)odnosno na koje or%aniza!ija utjee radi ostarivanja svoji+ interesa, -ukljuuje sve ono to se nalazi van or%aniza!ije

-bitno utie na nain na koji or%aniza!ija *unk!ionira kao i na per*ormanse koje ostvaruje -or%aniza!ije mo%u relativno malo utje!ati na okruenje u kome *unk!ioniraju

12.*%a'ifi.acija: odje%a o.r$enja :a savremene poslovne sisteme je karakteristino da djeluju u uvjetima na%li+ i neoekivani promjena)dakle u turbulentnoj okolini. :avisno od karaktera dejstva)*okusa i znaaja postoje razliiti pristupi klasi*ika!ije *aktora okruenja pa razlikujemo, -prema stepenu uti!aja (direktno i indirektno) -prema mo%unosti kontorole i nastanku ( eMterno-e%zo%eno i interno-endo%eno) -prema stepenu povezanosti (sluajno)%rupno i turbulentno) -prema osjetljivosti na ak!ije (autonomno-neosjetljivo i reaktivno-osjetljivo) -prema dinaminosti (stabilno i nestabilno) -prema intenzitetu i trajnosti izazova (ur%entno)odlozivo i permanentno) -prema kvalitetu (povoljno i nepovoljno) -prema re%ularnosti (normativno i liberalno) -prema irini prostrano% +orizonta (%ransko)nter%ransko)dravno i meunarodno) -prema *okusu (ope ili makro i !iljno-poslovno ili konkurentsko) Prema -.-ilislavljeviu i K.#odoreviu)okruenje de*inira razliiti stepen nesi%urnosti nje%ovi+ elemenata.3to%a)aspekta autori razlikuju sljedee vrste okruenja-okoline, -sluajno rasporeena okolina koju tvore razmjeno stabilni elementi medju kojima ne postoji odreena veza.Poznavanje jedno% elementa ne pridonosi razumijevanju znaenja dru%o% elementa okoline. -%rupno struktuirana okolina u kojoj elementi nisu %rupirani sluajno ne%o na osonovu odreeni+ veza meu njima tako da poznavanje jedno% elementa moe pojasniti znaenje dru%o% elementa u %rupi. -povratna-reaktivna okolina je okolina koja se odaziva na ak!ije poslovno% sistema (konkurentska okolina).:ato takav sistem mora unaprijed oekivati mo%ue odazive okoline pa na osnovu nji+ planirati svoje ponaanje.

-turbulentna(nemirna) okolina je okolina u kojoj su elementi po nizu problema meusobno povezani.Promjene u okolini se pojavljuju i reprodu!iraju u zavisnosti od ak!ije dano% poslovno% sistema ili pak ne. Prema mo%unostima eMterno% okruenja razlikuju se, ope ili drutveno okruenje (makrookruenje) i poslovno spe!i*ino ili operativno okruenje (mikrookruenje). (pe ili drutveno okruenje ili ire ili udaljeno okruenje obu+vata etiri komponente, politku) ekonomsku)so!ijalnu i te+noloku)dok poslovno okruenje ili operativno odnosno okruenje zadataka obu+vata pet *aktora, konkurente)kreditore)muterije)trite radne sna%e i snadbjevae. 14.*%j$ne .om onente ma.roo.r$enja PE8T .once t 6a bi se mo%la sa%ledati lista *aktora)koja moe biti vrlo du%a)razvijen je poseban menaderski alat pod nazivom PE3# ko!ept)koji predstavlja metodoloki okvir koji *aktore makrookruenja razvrstava u E tipa podokruenja i to, Politikopravno)ekonomsko)so!io-kulturno i te+noloko. 3a stanovita poslovno% sistema postoje opi zakonski propisi koji se jednako odnose na sve or%aniza!ije bez obzira na nji+ovu vrstu)veliinu)djelatnost)loka!iju i dru%o)kao i posebni zakonski propisi)koji su brojniji)a odnose se ili na pojedine vrste i %rupa!ije poslovni+ sistema ili na neku vrstu djelatnosti.-oderne drave interveniu u raspodjeli do+odka kako bi osi%urale od%ovarajui nivo so!ijalne si%urnosti)*inansiranjem razliiti+ drutveni+ potreba. 5a podruju makroekonmske stabiliza!ije drava pokuava sprijeiti +roninu nezaposlenost i ekonomsku sta%na!iju. Politike aktivnosti takoer imaju veliki utje!aj na tri dodatne dravne *unk!ije)utjeui na makrookruenje poslovno% sistema i to, -na *unk!iju dobavljaa %dje vladine odluke u kreiranju i pristupu privatno% biznisa prirodnim resursima koji su u vlasnitvu drave)kon!esije)kao i u zali+ama poljuprivredni+ proizvoda veoma mno%o utjeu na strate%iju poslovno% sistema. -potroaku *unk!iju %dje se vladinim za+tjevima za proizvodima i uslu%ama mo%u kreirati)podrati)poveati ili eliminirati mno%i trini oportunisti -konkurentnu *unk!iju %dje vlada takoer moe djelovati kao nepobjediva konkuren!ija na tritu.Prema tome poznavanje te strate%ije moe pomoi menaderima da izbje%nu nepovoljnu kon*ronta!iju sa dravom ko konkurentom. 6rava svojim mjerama potie ili sputava %ospodarsku aktivnost poslovno% sistema tako to jam!i provedbe u%ovora)titi prava vlasnika)ali titi i radnike)potroae i zajedni!u.Pravna komponenta obu+vata praenje zakonodavstva koje u vrijeme sve bre% privredno% povezivanja i oblikovanja re%ionalni+ trita za preduzee postaje sve znaajnije.Posebno poznavanje zakonodavstva drava u koje poslovni sistem izvozi ili namjerava obavljati bilo koje poslovne aktivnosti)osnovni je uvijet za uspjean trini nastup.#akoe nai menaderi moraju i u tome po%ledu biti spremni s obzirom na skoru inte%ra!iju nae zemlje u E;. :a menadment

poslovno%)najvanije uti!aje iz ekonomsko% sistema imaju o%ranienost resursa)%lobalni ekonomski odnosi)potranja)kamatne stope)nezaposlenost isl. Pa je s te strane potrebno razmotriti sledee aspekte ekonomsko% okruenja, -poslovni !iklus (ekspanzija)vr+)re!esija ili dno) -%lobalna ekonomija(poveanje prilika)ali prijetnji poslovanju preduzea) -unapreenje proizvodnosti (ula%anje kapitala)ljudski+ poten!ijala)ulo%a vlade i ini!ijative privatno% sektora) -upravljanje o%rani!enim resursima i dru%im. Ekonomsko okruenje nije vano samo za proizvodno-uslune sisteme.(no je od izuzetne vanosti i za sve dru%e or%aniza!ije bez obzira dali one djeluju u pro*itnoj ili nepro*tnoj s*eri odnosno u tzv.treem sektoru.6ostupnost)kvalitet)!ijena rada su takoer vezan input kojim se menaeri koriste iz neusklaenosti na tritu rada.5aime u konkretnoj situa!iji moe biti veoma visoka ponuda radne sna%e)ali ta radna sna%a ne od%ovara po kvalitetu tj.kolskoj spremi)po kvali*ika!ionoj strukturi ili nekim dru%im karakteristikama. 3o!ijalna odnosno drutvena komponenta makrookruenja obu+vata karakteristike drutva u kojem e%zistira poslovnim sistem ili neka dru%a or%aniza!ija.5ajvanije varijable koje ine ovu komponentu okruenja su, stopa obrazovanja stanovnitva)obiaji)vjerovanja)stilovi ivota)starosna struktura)%eo%ra*ska distribu!ija stanovnitva)mobilnost popula!ije i dr. Prema =."ei+ri!ku i =.@oonizu te+nolo%ija je, jedan od najrasprostranjeniji+ *aktora u okruenju.(na oznaava sveukupno znanje o nainu na koji se stvari obavljaju.9:nanost daje znanje)a te+nolo%ija %a koristi9 6a bi izbje%li zastarjelost i nazadanje te unaprijedili rad i razvo+ poslovni sistemi i dru%i or%aniza!ijski podu+vati moraju biti svjesni stalne i sve dinamini+ te+noloki+ promjena koje mo%u utje!ati na nje%ovu konkurentku pozi!iju na tritu i ukupnu poslovnu uspjenost.#o za+tjeva da menaderi putem kreativno-te+noloke adapta!ije utjeu na planiranje novi+ proizvoda ili poboljanje postojei+ te na poboljanje industrijske i marketinke te+nike rada. 27.Mi.roo.r$enje i njego!e .om onente (bu+vata samo one komponente koje su spe!i*ine za svaki poslovni sistem i koje direktnim ak!ijama ispoljavaju svoj utje!aj na nje%a.#o su svi oni *aktori koji imaju neposredan utje!aj na svakodnevno poslovanje preduzea.(vo okruenje se takoe nerijetko naziva konkurentska sredina i operativno odnosno spe!i*ino okruenje ili poslovna okolina.Dez obzira kako %a zvali ovo okruenje predstavlja dio vanjsko% okruenja koje neposredno doprinosi ostvarenju temeljni+ !iljeva poslovno% sistema.Razlikuje se od %eneralno% okruenja po tome to menadment mno%o vie utje!aja i kontrole nad istim.6odatni utje!aj na poslovanje u mikrookruenju vre konkurenti i javnost. -ikrookruenje odnosno poslovnu

okolinu poslovno% sistema ini,konkuren!ija) kup!i)dobavljai) trite radne sna%e) vladine i dru%e interesne or%aniza!ije i or%ani)sindikati. @onkurenti su dru%i poslovni sistemi koji se natjeu za resurse.-oraju se identi*i!irati)pratiti i nadmudriti.Praenjem konkuren!ije utvruju se njezine prednosti i slabosti sa !iljem lake% eliminiranja iz trine utakmi!e. (dreivanje pro*ila konkurenata omo%uuje im da tanije predvide kratkoroni i du%oroni rast i poten!ijale pro*ita poslovno% sistema kojim upravljaju uzimaju u obzir sljedee *aktore, udio na tritu)irina proizvodne linije)e*ikasnost prodajne distribu!ije)kljune prednosti)konkurentnost po pitanju !ijena)loka!ija. Pro*il konkurenata je o%ranien subjektivnou odabira kriterija)mjerenja i pristupa pro!jene koji je koriten u odreenom sluaju. @up!i-muterije su osobe ili or%aniza!ije koje kupuju nae proizvode ili uslu%e. Razlikujemo, krajnje kup!e i kup!i posredni!i. 6a bi se saznale potrebe i elje kupa!a kao i stupanj nji+ova ispunjenja)menaderi prikupljaju od%ovarajue in*orma!ije te oblikuju adekvatan marketin% in*orma!ijski sistem.4zrada pro*ila muterija zasniva se na E %lavna oblika in*orma!ija, %eo%ra*ski)demo%ra*ski) psi+o%ra*ski i in*orma!ija vezani+ za ponaanje kup!a. 6obavljai i kreditori predstavljaju pojedin!e i or%aniza!ije koji snabdjevaju poslovni sistem potrebnim resursima.#ako dobavljai *iziki+ resursa snabdjevaju poslovni sistem sirovinama i materijalima)opremom)alatima)rezervnim dijelovima. 6obavljai ljudski+ resursa osi%uravaju kvali*i!irane kadrove za tano odreene poslove javne ili privatne a%en!ije. 6obavljai *inansijski+ sredstava su razliiti investitori)banke)dioniari)dravne a%en!ije)*ondovi i dru%i ula%ai. 6obavljai in*orma!ija su brojne or%aniza!ije koje pribavljaju potrebne in*orma!ije kao to su poslovne pro%noze analize trita)pro!jene boniteta i sl. #rite radne sna%e kao varijabla oprativno% okruenja posmatra se sa aspekta sposobnosti menaera poslovno% sistema da privuku i zadre zaposlene.#ri *aktora najvie utjeu na pristup *irme potrebnom personalu, -reputa!ija-u%led poslodav!a -stopa lokalne (ne)zaposlenosti -struktura ponude radne sna%e sa stanovita postojanja potrebno% znanja i obuenosti tj.vjetine. 2ladine or%aniza!ije i or%ani- vladine a%en!ije *ormira vlada sa zadatkom da tite javnost od loe poslovne prakse ili da tite preduzee jedna od dru%i+.#o su razni or%ani lokalne uprave)inspek!ijski or%ani)poreska uprava)or%an za prostorno ureenje)lokalni or%ani za unapreenje privrede itd. 6ru%e interesne or%aniza!ije . *ormiraju se voljom svoji+ lanova sa namjerom da utjeu na poslovnu praksu.5e mo%u provoditi vladine mjere ve nji+ova mo proizilazi iz javno% i *er odnosa prema problemima koje rjeavaju)u%leda lanova isl. #o su razna interesna udruenja, privredne komore i razna komorska udruenja.

3indikati su or%aniza!ije zaposlenika koje tite svoje lanove od samovolje poslodav!a) osi%uravajui prodvoenje zakljueni+ kolektivni+ u%ovora te se bore za poboljanje radni+ uvijeta)svoji+ lanova i svi+ zaposleni+.

21.;nterno o.r$enje 4nterno (unutranje-endo%eno) okruenje predstavlja dio ukupno% okruenja koji se nalazi u samom poslovnom sistemu) te se sto%a na nje%a moe u potpunosti uti!ati. Rije je) dakle) o radnoj okolini u kojoj se odvijaju svi kljuni pro!esi i do%aaji bitni za opstanak i razvoj poslovno% sistema. 4nterno okruenje ine, &. C. B. or%aniza!iona struktura) or%aniza!iona kultura) or%aniza!ioni resursi.

5aprijed navedena tri se%menta interno% okruenja ukljuuju, vlasnike) nadzorne odbore) menadere svi+ nivoa) zaposlenike odnosno izvrno osoblje) *inansijske) *izike) te+nike i ostale resurse) or%aniza!ionu kulturu i ponaanje i td. 22.;ntere'ne gr$ e ('tej.-o%deri) i .riterij nji-o!e efi.a'no'ti 4nteresne %rupe(stejk+olderi) su pojedin!i i %rupe unutar i izvan poslovno% sistema koje imaju interes)potrauju ili imaju udio kapitala u or%aniza!iji i za ije poslovne rezultate su vrlllo zainteresovani.:ainteresovani su za prirodu poslovanja preduzea)za prav!e nje%ovo% razvoja i za nje%ovu konkurentsku pozi!iju. 3vaka interesna %rupa snabdjeva or%aniza!iju odreenim resursima)oekujui da e pro!esom razmjene resursa sa poslovnim sistemom zadovoljiti svoja oekivanja. (ne utjeu na strateki rezultat poslovno% sistema)a takoer i na nji+ utjeu rezultati koje posti%ne poslovni sistem. (dnos izmeu menadera i razliiti+ interesno-uti!ajni+ skupina je izuzetno vaan za menadere.Pa sto%a menaderi moraju na pravi nain upravljati tim odnosom)to podrazumijeva, -identi*ikovanje kritini+ stej+oldera -;tvrivanje najvaniji+ !iljeva i interesa stejk+oldera -;tvrivanje koliko je kritian svaki pojedini stejk+older za odluke i aktivnosti or%aniza!ije ;tvrivanje e*ikasnosti poslovno% sistema se svodi na mjerenje stepena zadovoljenja potreba nje%ovi+ kljuni+ stej+oldera. Poslovni sistem koji ne zadovoljava !iljeve kljuni+ interesni+ %rupa teko da moe uspjeno ostvariti svoje !iljeve. -enadment mora zadovoljiti sve interese)odnosno mora i+ izbalansirati) 8pomiriti9)kako bi osi%urao opstanak)rast i razvoj te du%oroni prosparitet u budunosti.:nai menaderi se moraju ponaati drutveno od%ovorno)to podrazumijeva

zadovoljavanje interesa svi+ interesno-uti!ajni+ skupina. 3vi poslovni sistemi nisu jednako ovisni od svoji+ stejk+oldera)niti svaki stejk+older ima isti nivo utje!aja.Lto je kritinije i vrednije uee stejk+oldera)to je vea zavisnost poslovno% sistema od nje%a. 2ea zavisnost)zauzvtat rezultira veim poten!ijalnim utje!ajem stejk+oldera nad odlukama i aktivnostima poslovno% sistema. 4nteresne %rupe ine interno okruenje)a ovisno o nainu nji+ove povezanosti sa poslovnim sistemom razlikuju se dvije skupine interesni+ %rupa,interne i eksterne. Postoji i podjela stejk+oldera na tri %rupe, &.interni stejk+olderi, vlasni!i)menaderi kao donosio!i odluka)zaposleni radni!i)sindikati itd. C.stejk+olderi koji se javljaju na tritu, kup!i-muterije)dobavljai)konkurenti itd. B.eksterni stejk+olderi, vlada)*inansijske institu!ije)politike %rupa!ije)tr%ovinska udruenja... 3ve ove skupine stejk+oldera zajedno ine neposredno (direktno) okruenje)te manje ili vie)direktno utjeu na poslovanje poslovno% sistema. 4nterni stejk+olderi poslovno% sistema imaju najdirektnije interese u nje%ovom biznisu.#o su, dioniari)nadzorni odbor)uprava)odbor direktora i zaposleni radni!i. Eksterni stejk+olderi ine %rupu *aktora u ijoj se interak!iji kreira poslovni ambijent) odnosno privredna klima)te posredno utjeu na kvalitet poslovne sredine i mo%unosti poslovno% sistema da ostvaruje svoju misiju. #o su *aktori koji odreuju)kako karakter i dimenzije prodajno% trita i naine nje%ovo% servisiranja)tako i uvjete pribavljanja inputa za poslovanje preduzea)te i+ treba stalno imati u vidu kada se opredjeljuje poslovna strate%ija. 6ominantno mjesto zauzimaju komponente kao to su, kup!i (potroai))konkuren!ija)vlada) *inansijske institu!ije)sindikati)mediji)spe!ijalne interesne %rupe i dr. 2(.;ntera.cija o'%o!nog 'i'tema i njego!og o.r$enja+ 3avremeni poslovni sistemi djeluju u okruenju za koje su karakteristine este i iznenadne promjene na svim podruijima.;tje!aj promjena na postojanje i razvoj poslovni+ sistema velik je i poveava se sa stepenom nji+ove povezanosti sa okruenjem kao i sa stepenom nepredvidivosti nastanka promjena. :bo% to%a je vano za svaki sistem da se brzo odaziva na promjene)prila%oava im se i na nji+ utie. @ljuna pitanja na koja menadment poslovno% sistema mora od%ovoriti vezano za okruenje su, kako )na koje sve naine okruenje moe utje!ati na poslovni sistemN 4 kako sve poslovne sisteme moe od%ovoriti na te utje!ajeN Prema stepenu promjena okruenja okruenje moe biti, stabilno ili relativno dinamino (nestabilno). Prema stepenu +omo%enosti okruenje moe biti relativno jednostavno (malo elemenata) ili ono relativno sloeno (mno%o elemenata). :a dananje okruenje u kojima djeluju preduezea kaemo da su nestabilna(dinamina) i kompleksna)za takvo okruenje kae se da je karakteristino

po manjim ili veim turbulen!ijama. Por turbulen!ijom se podrazumijevaju promjene koje razorno djeluju na poslovni sistem)situa!ije koje doprinose takvim promjenama su, -rast i razvoj postojei+ i nastanak novi+ or%aniza!ija -snano se produbljuju i jaaju veze i odnosi privredne i dru%i+ s*era ivota i rada ljudi -sve vea ula%anja u nauna istraivanja i razvoj. ;brzani razvoj te+nolo%ije ime raste i pritisak u okruenju koji tjera na promjene. (pi oblik or% turbulen!ija su krize kojima se poslovni sistemi pokuavaju suprostaviti razvijanjem krizni+ planova i timova te primjenom razliiti+ kon!epta i pro%rama or% promjena. 4nterak!ija poslovno% sistema i nje%ovo% okruenja prouzrokuje odreenu neravnoteu.-eutim jasno je da mo%u opstati samo oni poslovni sistemi koji su 8dinamiki stabilni9 tj. (ni koji se stalno adaptiraju na promjene u okruenju i na taj nain odravaju nivo *leksibilnosti potreban za odranje i razvoj. 2).Rea.ti!ni#a.ti!ni# roa.ti!ni i rea.ti!ni menadment ; predvianju budunosti mo%ua su dva pristupa, Reaktivni pristup) budunost je produetak prolosti i sadanjosti.Relevantan za stabilne uslove poslovanja. Proaktivni pristup) sadanjost se posmatra sa aspekta budunosti.-o%u je diskontinuitet (promjene u budunosti). (d budunosti(!iljeva) dolazi se u sadanjost %dje treba poduzeti planske odluke za njeno ostvarenje. ;lo%a menadera u upravljanju promjenama moe biti, reaktivna(aktivna) i proaktivna (pasivna). Razlikujemo B tipa menadmenta, a)Reaktivni menadment .ima takav pristup prema problemu da prvo identi*i!ira nje%ov uzrok ili izvor a onda %a menaderi probaju promjeniti ili potisnuti te se vraa u sistem onako kakav je bio prije problema. b)Proaktivni menadment- proaktivni menaderi su zadovoljni postojeim stanjem te za razliku od reaktivno% menadmenta koji pokuava eliminsati uzrok problema)proaktivni e biti zadovoljan potiskivanjem simptoma neko% problema. !)Prekativni menadment- preaktivni menadmenti predviaju i pripremaju)pokuavaju predvidjeti budunost i upostaviti !iljeve koje ele postii)i ovaj tip menadmenta preovladava u te+nolokim orijentiranim kompanijama i poslovnim kolama. 2,.Dr$6t!ena odgo!norno't o'%o!ni im erati! i no!i '!jet'.i o.ret+

Poetkom CJ-to% vijeka misija preduzea bila je iskljuivo ekonomska. 6anas)zbo% meuovisnosti mno%i+ skupina u drutvu)preduzea su ire ukljuena u drutvo i ona imaju drutvenu od%ovornost pa se postavlja pitanje ta je zapravo drutvena od%ovornost preduzea.Ltovie pitanje drutvene od%ovnornosti)koje se u poetku odnosilo na preduzee)danas se sve ee postavlja s obzirom na vlasti razni+ razina) sveuilita) nepro*itne *onda!ije) dobrotvorne or%aniza!ije)pa ak i !rkve. #ako %ovorimo o drutvenoj od%ovornosti i drutvenoj osjetljivosti svi+ or%aniza!ija)premda su u aritu ove rasprave poslovne or%aniza!ije. 6rutvo) probueno i %lasno s obzirom na +itnost drutveni+ problema)pita menadere) posebno one na vr+u)to ine da bi ispunili svoje drutvene od%ovornosti i zato ne ine vie. Pojam drutvene od%ovornosti nije nov. 5eke ideje u tom po%ledu su razmatrane poetkom dvadeseto% stoljea)a savremena rasprava o drutvenoj od%ovornosti dobila je snaan zama+ knji%om =o1arda R.Do1ena 3o!ial Responsibilities o* t+e Dusinessman)koji se zalae da preuzea uzmu u obzir drutvene posljedi!e svoji+ odluka. Ko uvijek ne postoji potpuna sa%lasnost oko de*ini!ije. ; anketi koja je obu+vatila EB' rukovoditelja)GIO oni+ koji su od%ovorili sloilo se s de*ini!ijom, 86rutvena od%ovornost korpora!ije znai ozbiljno razmotriti posljedi!e njeno% djelovanja na drutvo.9 Pojam koji je noviji)ali jo uvijek slian drutvenoj od%ovornosti)je drutvena osjetljivost)to pojednostavljeno znai, 8sposobnost korpora!ije da povee svoje djelovanje i politiku sa drutvenim okruenjem na nain koji koristi i korpora!iji i drutvu.9 (ba ova pojmam)drutvena od%ovornost i drutvena osjetljivost)bi trebalo proiriti tako, &.da ukljue i or%anizirane podu+vate koji nisu privredna preduzeaA C.da obu+vate odnose unutar takvi+ podu+vata 7lavna razlika izmeu drutvene od%ovnornosti i drutvene osjetljivosti je u tome da drutvena osjetljivost podrazumijeva ak!ije kojima preduzee rea%ira na drutveno okruenje i naine ti+ reak!ija. 4 pored to%a ova ova pojma se koriste kao uzajamno zamjenjiva (sinonimi). 6anas su mno%a preduzea ukljuena u drutvene ak!ije)oekivanja drutva se mijenjaju i u novije vrijeme)oekuje se vea drutvena od%ovornost.Postoje razliiti pristupi drutvene od%ovornosti menadera)a %lavni su, -klasini pristup--ilton ridman i -so!ioloko .ekonomski .Paul 3amuelson @lasini pristup smatra da nije u domenu menadmenta poslovne or%aniza!ije da se bavi pitanjem drutvene od%ovornosti. 7lavna ulo%a menadmenta je stvaranje pro*ita i od%ovornost za voenje or%aniza!ije. 3o!ioloko-ekonomski pristup u prvi plan istie kon!ept neo%raniene od%ovornosti)odnosno menaderi treba da vode rauna ne samo o stvaranju pro*ita ne%o i o irim drutvenim interesima i bla%ostanju.5a taj nain se poboljava imid *irme kao i itav niz pozitivini+ e*ekata za poslovanje. Postoje E bazina prin!ipa od%ovornosti,

-direktna od%ovornost (da *irma posluje pozitivno) -etika od%ovornost (pravna norma pokriva jedan dio realnosti) -pravna od%ovornost (poslovanje po pravilima) -ekonomska od%ovornost (e*ektivan i e*ikasan biznis). 20.Mode%i dr$6t!ene odgo!orno'ti: na!e'ti i o5ja'niti

21.Dr$6t!ena re!izija('ocia% a$dit)+ 6rutvena revizija .8 pri+vaena obveza sistemsko% o!jenjivanja i izvjetavanja o nekom znaajnom podruju aktivnosti or%aniza!ije koje ima odraza na drutvo9. #reba razlikovati dvije vrste revizije, &.obvezna dravna-ukljuuje)na primjer)kontrolu za%aivanja)standarde kvaliteta proizvoda i jednake uvjete zapoljavanja itd. C.dobrovoljna drutvena . obu+vaa veliki broj dobrovoljni+ drutveni+ pro%rama. :a razliku od *inansijske revizije iji je zadatak periodino utvrivanje ispravnosti i tanosti *inansijsko% poslovanja preduzea. 6rutvena revizija je kompleksnija i kao takva nailazi na mno%o problema. #eko je odrediti koja bi podruja trebala biti obu+vaena drutvenom revizijom.>esto se tu ukljuuje za%aivanje okruenja)te zapoljavanje)obuavanje i promi!anje manjina)no postoje i mno%a dru%a podruja kao npr. , -koliina proizvoda i nji+ova te+nika per*ormansa) -ekonomska uspjenost -zapoljavanje -okruenje i prirodni resursi -dobrobit i razvitak lokalne zajedni!e -odnosi izmeu drave i preduzea -meunarodna tr%ovina i razvitak. 6rutveni reviziju prate mno%e tekoe)ali oito je da se mno%e kompanije i dru%e or%aniza!ije poteno pokuavaju posvetiti tom izazovu.3vi poslovni sistemi bi trebali pokuati mjeriti svoju drutvenu od%ovornost naroito u podruijima, ekonomski+ *unk!ija)kvaliteta ivota)drutveni+ investi!ija)rjeavanja problema. 22.Raz%ozi <A i PR3T;= $.%j$enja red$ze>a i dr$6t!ene a.cije+

6anas su vrlo rijetki poslovni sistemi koji nisu bar na neku nain involvirani u rjeavanje so!ialni+ problema u lokalnoj zajedni!i %dje imaju svoju osnovnu ili dru%e ire aktivnosti. Postoje razlozi za i protiv ukljuivanja poslovno% sistema u drutvene ak!ije. Razlozi :< ukljuenje preduzea u drutvene ak!ije, &.Potrebe javnosti su se promjenile to je dovelo do promjenjeni+ oekivanja-drutvo je to koje odobrava osnivanje i poslovanje preduzea pa ona moraju od%ovarati na potrebe drutva. C.3tvaranje bolje% drutveno% okruenja koristi kako u drutvu tako i u preduzeu.6rutvo dobija bolje lojalne zajedni!e i poveane mo%unosti zapoljavanja, preduzea imaju korist od bolji+ zajedni!a jer su one izvor nji+ove radne sna%e i potroa nji+ovi+ proizvoda i uslu%a. B.6rutveno an%airanje preduzea smanjuje poti!aje za dodatno dravno re%uliranje i interven!iju.Rezultat to%a je vea sloboda preduzea i vea *leksibilnost u donoenju odluka. E.Preduzee ima veliku mo to bi trebalo biti popraeno jednako toliko i od%ovornou. F.3avremeno drutvo je sistem meuovisnosti pa unutranje aktivnosti preduzea utiu na vanjsko okruenje. G.6rutveno an%airanje moe biti u interesu dioniara. H.Problemi se mo%u pretvoriti u dobitke.Predmeti koji su prije smatrani smeem ( npr. plastine bo!e) mo%u biti ponovo koriteni uz pro*it. I.6rutveno an%airanje stvara povoljan javni imid.Preduzee tako moe privui kup!e) investitore i kadrove. '.Preduzee bi trebalo pokuati rijeiti problem koje dru%e ustanove nisu u stanju rijeiti-povijest preduzea je i povijest pronalaenja novi+ ideja. &J.Preduzea imaju resurse.(na bi trebala iskoristiti svoje talentirane menadere i strunjake kao i svoje kapitalne resurse kako bi rijeilo neke probleme drutva. &&.Dolje je sprijeiti drutvene probleme an%airanjem preduzea ne%o i+ lijeiti.-oe biti lake pomoi onima koji su du%o nezaposleni ne%o se boriti sa drutvenim nemirima. Razlozi PR(#42 ukljuenja preduzea u drutvene ak!ije, &.#emeljni zadatak preduzea je maksimiza!ija pro*ita to %a usredotouje na ekonomske aktivnosti.6rutveno an%airanje bi mo%lo smanjiti ekonomsku e*ikasnost (ono kota).

C.6rutvo mora putem vii+ !ijena mora platiti i drutvenu an%airanost preduzea.6rutveni an%aman bi poveao trokove preduzea ona ne mo%u koristiti svoje resurse za drutveni an%aman. B.Preduzee ima dovoljno moi i dodatni+ drutvenim an%amanom jo bi poveala svoju mo i uti!aj. E.< drutvenim an%amanom po%aa se platni bilans.#rokovi drutveni+ an%amana povisuju !ijenu proizvoda.#ako bi kompanije koje prodaju proizvode na meunarodnim tritima bile u nepovoljnom poloaju u konkuren!iji s kompanijama iz zemalja koje ne bi trebale snositi te drutvene trokove. F.Poslovnim ljudima nedostaju vjetine za rjeavanje drutveni+ problema. 5ji+ovo obrazovanje i iskustvo se odnosi na privredu)pa nji+ove vjetine ne moraju biti prikladne za rjeavanje drutveni+ problema. G.5e postoji potpuna podrka za ukljuivanje preduzea u drutvene ak!ije.:bo% to%a nesla%anje meu skupinama razliiti+ %ledita moe dovesti do trvenja. 24.Eti.e teorije mora%a $ odr$j$ normati!ne eti.e ; donoenju odluka menaderi se u%lavnom koriste normativnom etikom.#emeljni pristupi u poslovnom odluivanju s etiko% stanovita su, &.etika individualizma C.etika utilitarizma B.etika ljudski+ prava (moralno-pravni pristup)odnosno pristup moralni+ prava) E.etika pravednosti (teorija pravde) 4ndividualistiki pristup promovira du%orone osobne interese)%dje je naroito znaajan)kada su menaderi u pitanju)utje!aj vrijednosti i kriterija radne uspjenosti na ponaanje pojedina!a. ;tilitaristiki pristup etiko ponaanje je ono koje proizvodi najveu korist i dobro za najvei broj ljudiAvrednuje rezultate i ak!ije a ne motive.#emeljna ideja da bi planovi i djelovanje trebali proizvesti najvee dobro za najvei broj ljudi. -oralno pravni pristup ili pristup moralni+ prava etinost odluke se prosuuje na temelju konzistentnosti i potivanje temeljni+ ljudski+ prava(sloboda)ravnopravnost) etiki korektna odluka najbolje podrava prava ljudi na koje utie. Pristup pravednosti etike odluke se moraju temeljiti na standardima jednakosti)potenja i nepristrasnosti.:a+tjeva da donosio!i odluka budu voeni potenjem i pravinou. Prema ovoj teoriji etino je ono to podrava i omo%uava pravedne postupke i is+ode drutveno-ekonomski+ pro!esa.

(7.;n'tit$ciona%iziranje eti.e Etiku je potrebno institu!ionalizirati tj osi%urati da se u svakodnevnoj aktivnosti primjenjuju i ukljuuju etike pojmovi. (d%ovornost za ovo imaju menaderi najvie% nivoa.#ri naina na koja se to moe postii, &.;spostavljanjem od%ovarajue politike kompanije ili etiko% kodeksa C.@oristei slubeno imenovani etiki odbor B.Poduavanjem etike u pro%ramima za razvitak menadmenta. Etiki kodeks predstavlja akt ili dokumnet u kojem su sistematizovana pravila i pro!edure vezane za naine ponaanja u or%aniza!iji)a predviene su i sank!ije za nepotivanje pravila. 5ajei je nain instituzionaliza!ije etike uspostavljanje etiko% kodeksa)mno%o se rijee imenuje etiki odbor.Pro%rami za razvitak menadmenta koji se bave pitanjima etike vrlo se rijetko koriste. (1.ene# od$zetni6t!o i menadment Pene su eman!ipa!ijom izborile svoje mijesto u svijetu koje je do tada bilo rezervisano iskljuivo za mukar!e (@lara 0etkin prva ena koja se borila za prava ena i na 44 interna!ionali u Parizu &II'.%.odrala je re*erat o pravilima ena koji je doprinjeo tome da se ene vie an%auju u so!ijaldemokratskom pokretu).Poslovne ene)poduzetni!e i menaderi!e se znatno razlikuju od svoji+ muki+ kole%a.(dlikuju i+ spe!i*ian stil osmiljavanja i voenja posla ali i razliite okolnosti koje nemaju direktne veze sa samim poslom.Pene u poslu moraju nauiti kako odrati ravnoteu izmeu porodini+ obaveza i svoji+ ambi!ija)kako uskladiti mo%unosti sa eljama)kako se izboriti za svoje mjesto u svijetu u kojem su poslovne ene novost. >esto se do%aa da okolina i+ ne podrava i one odustanu od posla prije ne%o to su %a poele ostvarivati.3na%a ena poduzetni!a i menadera, -vii nivo drutvene osjetljivosti -pravila umijea komunika!ije -skromnost -sklonost kompromisu -kvalitetni odnosi sa kole%ama 3labosti ena poduzetni!a i menadera, -nedostatak samopouzdanja i +rabrosti -mno%e ene se pretvore u +umanitar!e -esto %ube viziju najvanije% u poslu-sti!anje pro*ita.

6obre strane ensko% poduzetnitva, -samnjenje +ijerar+ije -osjetljivost na dru%e -osjetljiv pristup prema kreditu -uspje+ mjere prema tome koliko se zaposleni razvijaju i koliko !u oekivanja kupa!a zadovoljena -podupiru timski rad. ?oe strane ensko% poduzetnitva, -kako uskladiti obaveze prema porodi!i i poslu -ene vode manja preduzea -preduzea koja vode ene sporije rastu -kvaliteta radni+ mjesta je razmjerno niska -ene tee pri+vataju rizik. (2.98ta.%eni 'tro 9 za ene i%i 5arijere $.%j$i!anja ena $ menadment+ 3poro kretanje ena u najvie +ijerar+ijske razine u kompanijama esto se pripisuje tzv.9%lass-!eilin%9-8staklenom stropu9. #aj je termin nastao u ;3< u sedamdesetim %odinama prolo%a stoljea sa !iljem da opie 8nevidljivu9)vjetaku barijeru napravljenu od predrasuda u stavovima i predrasuda u samim kompanijama)koje enama zatvara put ka najviim menaderskim pozi!ijima.Drojni uslovi trebaju biti zadovoljeni kako bi se ene uspjeno ukljuile u rad i u menadment savremeni+ or%aniza!ija)ne samo kod nas ne%o i u svijetu openito.5a tom putu su se isprijeile brojne zapreke, &.one koje proizilaze iz tradi!ije C.obrazovne B.or%aniza!ijske E.psi+oloke prepreke Prema Denettu enama na putu u iz%radnji menader. karijere stoje spe!*ine prepreke kao, &.5emo%unost odravanja kontinutiteta rada)a time i sti!anje menaderski+ vjetina zbo% prekidanja rada u razdoblju trudnoe i bri%e nad djetetom nakon poroda

C.-oe je da vii menaderi)mukar!i iskau diskriminatorne stereotipe u odnosu na spol B.Predpostavke da e obiteljske obaveze eni nametnuti potrebu za uzimanjem vie slobodni+ dana E.5epostojanje olaki!a za majke koje rade a koje su vezane za majinstvo F.5edostatak enski+ uzora koje bi ene menaderi mo%li slijediti)to se ena penje vie ljestvi!om to je manje kole%i!a koje se nalaze na ran%u kao i one. 4sti autor navodi i jo neke *aktore koji idu protiv uzimanja ena za menaderske pozi!ije ili nji+ovo napredovanje, &.Pomanjkanje ambi!ije C.-iljenje postojei+ vii+ menadera da ene nemaju izraene ambi!ije B.Predpostavke (muke) da ene nisu dobre u donoenju odluka E.-o%ue poputanje od strane predpostavljeni+ mukara!a F.-o%ue predpostavke da ako ena dobije unapreenje da e njoj podreeno osoblje (najveim dijelom muko prezreti injeni!u da od%ovaraju osobi ensko% spola. ((.*%a'ina teorija: ra!ci# red'ta!nici# o'tign$>a @lasina teorija or%aniza!ije i menadmenta razvijala se u B prav!a, &.5auni menadment C.<dministrativna teorija upravljanja . a$ol u Evropi B.-odel birokratske or%aniza!ije . "eber u Evropi (pte karakteristike klasine teorije or%aniza!ije su, jendnostranost tj.na%lasak na te+nini aspekt or%aniza!ije A or%aniza!iju posmatra statiki)zanemaruje razvoj preduzea)porast zaposleni+A or%aniza!ija je zatvoren sistem-!rna kutijaA !entraliza!ija je kao dominantan nain or%aniza!ije. 5auni menadment je utemeljio u 3<6 rederi!k ".#a$lor koji se smatra o!em nauno% menadmenta. Davio se prouavanjem razni+ poslova i razbijajui i+ na manje zadatke odredio nji+ov naje*ikasniji nain obavljanja. :a%ovarao je primjenu nauni+ metoda kod analize rada i izradu najbolje% naina da se obavi odreeni zadatak. 5a prvoj kon*eren!iji o naunom upravljanju i rukovoenju &'&& %. #a$lor je *ormulirao E prin!ipa nauno% upravljanja i rukovoenja, &.razvoj nauke kao zamjena za empiriske metode C.selek!ija radnika na naunoj osnovi)zatim nji+ova sistemska priprema i obuka

B.prenoenje nauni+ spoznaja radnika E.podjela rada izmeu radnika i rukovodio!a 4stim prin!ipom sluili su se i rank i ?4?4am 7ilbert- koji su koristili slike da bi prikazali kako bi radnik najbolje mo%ao da izvrava odreene aktivnosti. =enr$ ord . pravio trkaa kola)i osnovao ord -otor 0ompan$)da bi napravio kola prosjenom radniku )to se kasnije odrazilo na !ijeli svijet. @lasina teorija-administrativna teorija menadmenta, Razvoj ove teorije vee se za ime =enr$ a$ol.(n je oblikovao &E naela menadmenta, &.podjela rada-spe!ijaliza!ija C.autoritet i od%ovornost B.dis!iplina E.jedinstvo zapovjedanja F.jedinstvo usmjeravanja G. Podreivanje individualni+ interesa optim H.5a%raivanje osoblja I.!entraliza!ija '.+ijerar+ija &J.red &&.pravinost &C.stalnost osoblja &B.in!ijativa &E.du+ zajednitva 4zvrio je podjelu preduzea prema *unk!ijama, a)te+nika b)prodajna !)*inansijska d)raunovodstvena e)administrativna <dministrativna *uk!ija ima ulo%u da povee i uskladi svi+ F *unk!ija u jedinstvenu ak!iju na nivou preduzea, Planiranje)or%aniziranje)komandovanje)koordiniranje)i kontrola. @lasina teorija-model birokratske or%aniza!ije Predstavnik klasine teorije u 5jemakoj bio je -aM "eber koji je istraivao zakoniti)tradi!ionalni i karizmatski autoritet u or%aniza!iji.;oio je da s rastom preduzea upravljanje postaje sloenije)te se zalae za uvoenje birokratske or%aniza!ije koju karakterizira, -propisivanje or%aniza!ije -+ijerar+ija -pravila i pro!edure -autoritet -*ormalna or%aniza!ijska struktura

"eber se bavio pitanjem stvaranja or%aniza!ije koja dobro *unk!ionie)%dje se odluke donose na nivou injeni!a i %dje se ljudi na%rauju i kanjavaju u skladu sa nji+ovim rezultatima rada. Prema "eberu idealna birokratija pokazuje pet osnovni+ karakteristika &.or%aniza!ija bi trebala podijeliti rad i svaki poloaj bi trebalo popuniti strunjakom C.or%aniza!ija bi trebala imati odreeni niz pravila po kojima bi se obavljali zada!i B.or%aniza!ija treba osnovati +ijerar+iju poloaja E.menader bi trebao vriti poslove na bezlian nain F.zapoljavanje i napredovanje bi trebalo zasnivati na te+nikom znanju ().Neo.%a'ina teorija organizacije i menadmenta (?a@t-orno! efe.at) 5eoklasina teorija svoju panju usmjerava na ovjeka tj.dolazi do izraaja so!ijalni aspekt or%aniza!ije. Prouava motiva!iju za rad)pri emu pokuava +umanizirati rukovoenje s !iljem da radni!i budu zadovoljni )odnosno motivirani za bolji rad.:a razliku od klasine teorije preduezee se smatra so!ijalnim )a ne te+nikim sistemom. 5a pojavu i razvoj neoklasine teorije or%aniza!ije uti!ali su sljedei *aktori, -ubrzan rast preduzea)%ledano prema broju zaposleni+ i proizvodnim kapa!itetima -or%aniza!ije postaju sve sloenije)imaju vie or%aniza!ijski+ jedini!a i po%ona na vie loka!ije .poveava se dubina or%aniza!ije)pa de!entraliza!ija postaje nuna -razliit asortiman proizvoda preduzea mijenjaju svoju or%aniza!ijsku strukturu -diverzi*ika!ija proizvoda -uvoenje automatiza!ije -odluivanje je sloenije itd. 5aime)u industrijskoj proizvodnji krajem Q4Q i poetkom QQ vijeka poslodav!i nisu zapoljavali radnike ve su unajmljivali radnu sna%u.Rastui pro!es me+aniza!ije i automatiza!ije doveo je do otuenosti)pasiviza!ije i nezainteresovano% radnika za rad i rezultate.Prouavanja or%aniza!ije su potvrdila da ovjek u or%aniza!iji nije pasivan i ra!ionalan ve je ljudsko bie na iji rad utie nje%ova motivisanost za rad)odnos prema njemu i ispunjenje nje%ovi+ oekivanja. Prema tome)neoklasina teorija polazi od ulo%e ovjeka u or%aniza!iji.; teitu njeno% prouavanja su , so!io-psi+oloki odnosi) individualna i %rupna meuzavisnot i kontrola autoriteta u or%aniza!iji)iz e%a proizilaze tri aspekta neoklasine teorije, -ovjekovo ponaanje -ne*ormalna or%aniza!ija -parti!ipa!ija i rukovoenje (,.Raz!ijeni .once t $ o.!ir$ teorije me&$%j$d'.i- odno'a: ri't$ Ai-e!iorizam ona6anja:

Di+eviorizam prouava u okviru or%aniza!ijske nauke)ljudsko ponaanje u or%aniza!iji)odnosno or%aniza!ijsko ponaanje.(r%aniza!ijsko ponaanje je primjenjena nauka koja se konstituisala na temelju doprinosa

psi+olo%ije)so!iolo%ije)antropolo%ije i politiki+ nauka u okviru or%aniza!ije i menadmenta. #ermin meuljudski+ odnosa se koristio da bi opisao jedan kompletan pristup menadmentu a koji stavlja vei na%lasak na ljude ne%o na maine. (vdje je pored a$ola veliki doprinos dao Dernard koji se drao stava da zaposleni imaju slobodu da ne slijede nareenja ovlateni+ osoba i da moda to nee ni raditi ukoliko ne osjeaju da je to na neki nain u nji+ovom interesu. 6alje)<bra+am -aslo1 je bio prvi koji je artikulisao novi pristup menadmentu koji se *okusira na potrebe radnika. (n se odrao teze da ljudi ne rade primarno ili jedino zbo% nov!a.(ni po njemu imaju niz potreba ukljuujui i osnovne potrebe.-otiva!ijsku teoriju koju kasnije razvija =erzber% objanjava da se motiva!ija sastoji od niza motiva!ijski+ *aktora koji izazivaju zadovoljstvo i oni+ koji izazivaju nezadovoljstvo.Di+evioristiki pristup ima i prednost i slabe strane.5ajvea prednost je to za%ovara +umano ponaanje na%laavajui vrijednost zaposleni+ u or%aniza!iji.< slaba strana je da nema najbolje% pristupa da se *ormira or%aniza!ija i njene strukture. (0.8i'tem'.i ri't$ organizaciji i menadment$ 4nstitu!ionalni pristup prouavanja or%aniza!ije je *okusiran na usklaivanje materijala i ljudski+ inila!a rada)odnosno na naine)kako se oni kao !jelina (jedinstven sistem) uklapaju u okruenje.3istemski pristup posmatra or%aniza!iju kao otvoreni sistem sa svojim inputima)pro!esom i autputima. Poslovni sistemi se prema ovom pristupu posmatraju kao otvoreni i zatvoreni sistemi koji kontinuirano zavise od okruenja i pod nje%ovim su stalnim uti!ajem.@ljuna karakteristika kao otvoreno% poslovno% sistema je da ono trans*ormira inpute u autpute unutar svo% okruenja. 3istemska i kibernetska teorija predstavlja temelj savremen or%. 4 menadmenta. Rekli smo da je sistem or%anizirana !jelina)koja je sastavljena od C ili vie meusobno zavisni+ dijelova)komponenti)odnosno podsistema i odvojena od okruenja %rani!ama)koje se mo%u de*inisati.6ijelovi sistema su pod uti!ajem !ijeline i mijenjaju se ako to !jelina dopusti odnosno za+tjeva. Postoji mnotvo klasi*ika!ija sistema kao npr.prirodni i vjetaki)apstraktni i *iziki)statiki i dinamiki)otvoreni i zatvoreni i sl. 3a stanovita upravljanja i menadmenta znaajna je podjela na otvorene i zatvorene sisteme. (no to odreuje otvorenost i zatvorenost sistema su nje%ove veze sa promjenjivim okruenjem. 3vaki poslovni sisten je otvoreni sistem koji radi ostvarivanja svoji+ !iljeva razmjenjuje materiju)ener%iju i in*orma!ije sa okruenjem koje se stalno mijenja. ; zatvorenom sistemu te razmjene nema pa se zbo% to% i ne moe %ovoriti o zatvorenim poslovnim sistemima. ; svim zatvorenim sistemima entropija raste)to znai da ti sistemi imaju tenden!iju raspadanja.@od otvoreni+ sistema entropija moe biti ne%ativna.2rijednost kon!epta sistema za menadera je u tome da se on moe primjeniti na sve vrste or%.3vaka industrija se moe posmatrati kao sistem inputa trans*ormisanja i autputa. (1.8it$acij'.a teorija (2.Be>a organizacija

3am pojam 8uea or%aniza!ija9 novije% je datuma i vezuje se za Petera -.3en%ea koji je u svojoj knjizi 8Peta dis!iplina9 objavljenoj &''J % iznosi kon!ept uee or%aniza!ije temeljito elaborirajui umijee i praksu or%aniza!ije koja ui. ; osnovi kon!epta uea or%aniza!ija je zala%anje za radikalne promjene u ponaanju menadera i zaposleni+ u or%aniza!ijama)koje treba da dovedu do promjena sami+ or%aniza!ija.:nai)or%aniza!iono uenje je, a)stalni pro!es promjena koje znae unapreenja)inoviranja i poboljanja u proizvodnji)uslu%ama)potroakom servisu i dru%im sektorima)to nastaje kao rezultat iskustva i novi+ znanja do koji+ je dola jedna or%aniza!ija b)kontinuirani pro!es stvaranja i usavravanja sposobnosti or%aniza!ije za promjene ;ee or%aniza!ije nastoje da otkriju kako da postaknu ljudsku prednost i sposobnost da ue na svim nivoima or%aniza!ije.-enaderi imaju zadatak da de*iniu svr+u i smisao uenja)kao i nain na koji e or%aniza!ija uiti. #o za+tjeva, -promjenu stila ponaanja menadera i razvijanje odreeno% stila uenja -dizajniranje promjena or%aniza!ione strukture koja e omo%uiti i podrati pro!es or%aniza!iono% uenja. (4.Proce'na teorija i teme%jni .once t: rogrami $ o.!ir$ nje.. Pro!esna teorija je danas uveliko pri+vaena)kako u pro*itnim tako i u nepro*itnim or%aniza!ijama kroz primjenu novi+ kon!epata-pro%rama or%aniza!ioni+ promjena kao to, a)upravljanje totalnim kvalitetom (#R-) b)reininjerin% poslovni+ pro!esa (DPR) Radi se o slinim pro%ramima ali sutinski oni se bitno razlikuju.3linost je u idnetinom !ilju jer oba osposobljavaju preduzee da proizvodi dodatnu vrijednost za potroae a razlikuju se po nainu ostvarivanja ovo% !ilja. Pro!esna teorija je izvrila promjenu ranije vladajue menaderske doktorine. Prije sve%a)or%aniza!ija se posmatra kao mrea poslovni+ pro!esa to impli!ira od%ovarajui zaokret u vladajuem sistemu vrijednosti)stavova)normi i vjerovanja. )7.Teorija .$%t$rnog '.%ada ;temeljitelj ove teorije je 0+arles =end$)koji polazi od to%a)da je u izmjenjenim uslovima poslovanja tj.%lobaliza!ije i tranzi!ije kultura kritian *aktor menadersko% stila voenja or%aniza!ije. :bo% to%a je veoma vano potovanje mno%i+ razliitosti to ini sutinu ove teorije.<utor upozorava da se u osnovi jedne teorije ili najbolje% rijeenja nalaze pretpostavke koje imaju oslona! u jednoj kulturi za koju su rijeenja kreirana)dok u dru%oj kulturi mo%u biti neosonovane ili besmislene pa e zbo% to%a i nji+ova primjena biti o%raniena ili ak nemo%ua.Rijeenja moraju od%ovarati kulturnoj sredini u kojoj se primjenjuje jer svaka kultura ima svoje spe!i*inosti koje se odraavaju na ponaanje ljudi i odreuju sisteme vrijednosti. #eorija kulturno%

sklada je nado%radnja situa!ijske teorije a razlika je u tome to u ovoj teoriji naelo raznovrsnosti se ne posmatra samo na or%aniza!ionom nivou ne%o se prenosi i na drutveni nivo. -enadment je duan voditi rauna o na!ionalnim razlikama jer e preslikavanjem tui+ rijeenja upasti u zamku kulturni+ o%ranienja)i umjesto koristi proizvest e vee tete. ;spjean menadment e kreiranje vizije)misije) !iljeva i strate%ije temeljiti na vlastitoj or%aniza!ionoj i na!ionalnoj kulturi. Petkovi)Kaniijevi i Do%ievi istiu da je teorija kulturno% sklada ostvarila znaajan uti!aj na akademsku i pro*esionalnu javnost)pa skoro da nema knji%e ili studije o or%aniza!iji i menadmentu u kojoj se svaka tema zavrava sa kulturnim o%ranienjem za primjenu)a s dru%e strane)menaderi se na kursevima menadmenta i marketin%a edukuju prema naelu 8misli %lobalno)djeluj lokalno9. )1.8a!remeni izazo!i i ino!ati!ni ri't$ i menadmenta 3avremena praksa i teorija menadmenta su suoene sa novim izazovima u privredi i drutvu openito.4zazovi sadanjosti za+tjevaju od menadera dru%aije ponaanje)pa zbo% to%a oni moraju uvijek iznova traiti nove puteve i od%ovore.:a pravilno razumijevanje razvoja menadmenta mora se znati da pojava teorije menadmentaa u potpunosti ne uklanja saznanja pre+odne teorije. ; savremenim pristupima i metodama menadmenta jo uvijek su opravdano prisutni neki prin!ipi klasini+ pristupa.Pored to%a raaju se pojedini dijelovi nauke o menadmentu koji prouavaju karakteristike menadmenta na pojedinim uim podruima.Kedno od takvi+ podruja i strateki menadment)koji prouava ulo%u menadmenta u teko predvidljivom okruenju na dui rok. 5asuprot njemu je oparativni menadment koji se %radi prvenstveno na spoznajama te+niki+ nauka i or%aniza!ije u te+nikom po%ledu.Posebno mjesto zauzimaju takoe mandment promjena)inova!ijski i projektni menadment. :bo% sve vee% na%laska na inovativnost u promjenama)pojavljuje se sve vie jedokratni+ aktivnosti u kojima uestvuje vie zaposleni+. 3ve vie aktivnosti je u uslunim i nepro*itnim or%aniza!ijama. ; uslunim djelatnostima prisutna neposredna povezanost sa korisni!ima ( kup!ima). -enadment nepro*itni+ or%aniza!ija je u sutini slian)ako ne i jednak menadmentu preduzea. 6anas u preduzeima rade visoko obueni zaposleni!i)koji su sasvim dru%aiji od *iziki+ radnika od prije sto %odina.-otivi)oekivanja i za+tjevi dananji+ zaposlenika su dru%aiji. Pri radu je na%lasak na inoviranju i prila%odljivosti)a ne samo na uinkovitosti. :aposleni imaju nove vrijednosti i dru%aije %ledaju na svoja prava. ; preduzeima postoje tri vrste zaposlenika, redovno zaposleni)vanjski izvrio!i (izvoai) i djelimino zaposleni. Poslovanje za+tjeva sve obrazovanije kadrove. 5ovak i #akeu!+i)za%ovaraju kompanije kreirane na znanju u ijem *okusu su, znanje)kreativnost i inova!ije i koje se trebaju vie oslanjati na srednji menadment koji predstavlja osovinu komunika!ije prema %ore i prema dole. (ni razvijaju 8+ipertekst or%aniza!ije9 koja ima tri elementa, &.poslovni sistem kao temelj +ijera+ije i povezanosti) C.projektne timove kao temelj *leksibilnosti) B.bazu znanja kao temelj stvaranja vrijednosti.

3avremeni uvjeti poslovanja podrazumijevaju stalne aktivnosti menadmenta na otklanjanju uoeni+ or%aniza!ijski+ problema kao i sloene aktivnosti projektovanja i razvoja novi+ or%aniza!ioni+ modela)kon!epata)pro!esa i odnosa. Razvijeni svijet sve vie postaje svijet u kome se vie samo intenzivno ne radi)intenzivno ne troe sirovine i ener%ija)ve svijet u kome se sve intenzivnije ui i primjenjuje steena znanja.