U ZEMLJI BEDE Bila je subota o podne pred poklade.

Na kraju ume i gotovo pola sata hoda od sela Hohentala dizalo se na jednom strmom obronku mnotvo mranih zgrada, pocrnelih od ai, a u njihovoj sredini koio se dimnjak, iji se dim dizao nebu pod oblake. Bio je to ugljenokop Boji blagoslov. Zvono je zazvonilo smena je zavrila svoj rad. U otpremnoj zgradi lino je dizalo ukopano u stroj, i doskoro je iz crnog drela izala eta mukaraca posutih ugljenom prasinom. Oni su od ponoi radili duboko dole pod zemljom da bi gore na zemlji mogli ivotariti. Drugi su se odvezli na njihova mesta. U siromanim selima saskog rudogorja sivi naboan svet. Mukarci iz smene koja je zavrila rad sakupili su se oko nadrudara i sklopili ruke. On je izmolio kratku zahvalnicu to ih je Bog milostivo ouvao kroz poslednjih dvanaest sati, a zatim su hrapava grla otpevala crkvenu pesmu: to Bog ini, sve dobro ini, tako emo uvek misliti. I iako kod nas nije Kana, gde tee med i mleko, ipak Bog obdaruje hlebom, onoga koji mu veruje i koji ga potuje." Kad je poslednja re zamuknula, uputili su se ljudi blagajniku da podignu sedminu zaradu. U sobu inovnika smeli su ui samo pojedinano. To je bio utljivi ovekomrzac koji je svakom pridolom bez rei gurnuo novac, a onda ga osornom kretnjom otpravio. Bilo je zato neobino to je danas pozvao rudare da nakon isplate priekaju pred kuom. sneg je bio visok preko jednog metra i jo je uvek padao u gustim pahuljicama; bilo je neizrecivo hladno. Ljudi su drhtali od studeni, a njihova tanka odea nije pruala dovoljno zatite od hladnoe. No, blagajniku se nije urilo, pojavio se tek nakon Izvesnog vremena. Po nalogu g. barona Vildtajna moram vam saoptiti ree bez ikakvog uvoda da e odsada plaati po deset pfeniga manje po smeni i oveku, zima je. Potraznja ugljena je, doduse, velika, ali sneg ini ulice neprohodnima i ometa isporuku ugljena, a pogonski trokovi postaju sve vei. To je ono to sam vam morao objaviti. Ljudi se zaprepateno zgledaju. ulo se aputanje i mrmljanje. Konano se jedan izmeu njih, inilo se najstariji rudar, odlui da progovori. Gospodine blagajnie zapoe on oklevajui to je loa vest! seate li se jo koliko sam ja danas primio? Da! est maraka! est maraka za celu nedelju! est maraka za sedamdeset i dva radna sata pod zemljom! est maraka za est dvanaestsatnih smena u neprekidnoj ivotnoj opasnosti! Ako ti nije dosta, potrai drugi poao! To ne mogu, i vi to znate, gospodine blagajnie. Ovde su sami tkalci i rudari. Da tkem, imam preslabe oi, a ovaj rudnik je jedini u ovom kraju. Ja moram ostati. Onda nemoj prigovarati. Ja ne prigovaram, ali mislim na onih osam glava koje treba da zive od mojih est maraka. Gospodine, mi ve odavna gladujemo i smrzavamo se. to e od nas bitic To se mene ne tie. Vrim samo svoju dunost. Ja vam moram samo saoptiti odluku gospodina barona, i to sam uinio. ko nije s tim sporazuman, ne treba vie doi. nai u dosta radne snage. Rekavi to okrenuo se i nestao u kui. Ljudi se potiteno upute u grupama svojim kuama duboko gazeci sneg. za pola sata bile su pred njima niske snegom posute kue, sve same sirotinjske potleusice. samo dve su se meu njima isticale upni dvor i jo jedna druga, koja takoe nije bila daleko od crkve, i nad ijim je vratima blistalo na mermernoj ploi ispisano zlatnim slovima: "Bog neka uva ovu kuu i one koji ovamo ulaze i izlaze". Na vratima stajao je na porcelanskoj ploi natpis tvrtke: Zajdelman i sin. Kad je tamo na oknu odjeknuo znak za smenu, potegao je i crkvenjak ovde u selu Hohentalu podnevno zvono. Bio je to stari obiaj da o podne u sati zvoni malo zvono. U ovu zvonjavu umealo se ritmiko klopotanje tkalakih stanova koje je ve od najranijeg jutra prodiralo iz stanova tkalaca u snenu vejavicu. Vrata jedne kuice se otvore. Jedna devojka, koja je u svakoj ruci drala po jednu kantu za vodu, htede izai, ali se povue brzo natrag jer je jak udarac vetra uzvitlao gotovo itavi oblak snega. U isto vreme istri iz susedne kue mladi. Zdravo Anela, povie, ti bi na zdenac? Da, Edvin e. U ovakvoj snenoj vejavici to nije za tebe. Daj mi kante! On joj je uzeo posude iz ruku i otrao da donese za nju vodu. Ona se sklonila iza vratiju, ali ih je drala pritvorenima da bi pogledom pratila Edvina. On je nazvao "Anelom", a to je ponemeni naziv imena "Angelika", to znai aneoska". Aneli je bilo osamnaest godina, a bija je drazesna, jedra devojka. Njena odea bila je

jednostavna i uredna. Ruiasta suknja od flanela sezala joj je do polovice listova; zimski kratki kaputi bio je spreda malo otvoren. Lice joj je sjalo ispod bujne kose. Edvin se vratio s punim kantama. Ona sirom otvori vrata. Ui, Edvin e! Vani ne moe danas kante ostaviti i On brzo ue u kuu trljajui ruke. Runo vreme ree on. Ako se ovako nastavi, neemo uskoro vie moi preci preko ceste. Pa ti ipak prelazis da mi doneses vode! Hvala ti! Ona mu prui ruku koju on vrsto stisne. Pa, susedi moraju jedan drugome pomoi. Ali ti si zbog toga prekinuo svoj poao. samo nekoliko minuta. To u brzo nadoknaditi. Tebi je vreme dragoceno! Odakle to zna, Anela? Misli da nisam ula kako si celu no radio? On je to potvrdio kimnuvi glavom, a njegovo lepo iskreno lice poprimilo je snuzden izraz. Tako je moralo biti, Anela; ja moram danas do mraka biti gotov. Ti zna da je moj otac sbog jake prehlade mogao zavriti samo jedan komad vi etrnaest dana. zato moram ja satkati tri. Ti e se razboleti. Ne sme preterivati!. Reci. Edvine, zato moras ba ti toliko doneti? Mi trebamo mnogo novaca. Zajdelman je otkazao ocu zajam, boe, je li mogue povie ona prestraeno. Bogatom Zajdelman u to ne treba! sigurno, ali ta nam to pomae? On kae da je u poslu vrlo mnogo Izgubio, pa mora povuci sav novac koji ima vani. To ne verujem. moda ima neki drugi razlog. snana rumen prekrije Edvinovo lice. To je, dodue, mogue odgovori on suzdrivo a mislim da mi je i razlog poznat. No? radoznalo je ispitivala ona. " sada ti neu rei, jednom drugom zgodom. Ti ima posla s rukom. O, ne, to je ve prolo. Imali smo oevo najmilije jelo: suvo meso sa zelenim valjucima. A ta imate vi danas? Edvin jo jae porumeni a da se to ne primeti, okrene se u stranu. Ja zbilja ne znam, Anela! Kad sam u tako hitnom poslu, onda zbilja nemam vremena paziti na to ta majka kuva. Videu to i onako vrlo brzo. Zbogom, Anela! Zbogom. Hoe li veeras doi k nam? Da, doi u! ree i otri u snenu vejavicu. Kuica, u koju je urio, bila je jo manja od one Anelinih roditelja. Hodnik je bio od vrste ilovae; desno je bio prostor sa odlaganje stvari i staja za koze, lijevo pak soba za dnevni boravak. Ona je imala samo dva prozora a pred svakim je stajao po jedan tkalaki stan. Upravo, kad je Edvin uao u sobu, zauo je majin glas: "Dodji, oe, sidji sa stana! Idemo jesti!" Polagano i tromo sledio je tkalac ovaj poziv. Bio je zgrbljen, a kosa mu kao i majina bila je prerano posedela. Neimatina i brige su to uinile. Na majin poziv poelo je kretanje u uglovima sobe. Petoro dece osim Edvina pojurilo je prema svetlo oiscenom stolu, dok je majka donosila zdelu krompira. Otac sklopi ruke. Moliemo! svi pobono priklone glave: "Ti nam, Boe, darujes sada tako oinski jelo i pilo, mi te slavimo; sve ta nas krijepi i hrani, dobivamo iz tvoje ruke. Gle, oe, tvoje darove primamo sa zahvalnoscu iz tvoje ruke. O, daj, da ih moemo uivati i da ti sa to takoe budemo zahvalni." Tek sada je otac seo za ta je bio znak da poinje ruak. deca su pohlepno prionula, kao da stoje same poslastice na stolu, a ipak je u zdeli bio samo neoljusteni krompir, i nita drugo osim soli koju je majka malko isprzila da bi dobila posebni okus. Tada se otvore sobna vrata, a u sobu ue stari, nemoni oveuljak. Dobar dan, kume Hauzer! pozdravi doljak koji se naprezao da savlada kaalj. Vi ba jedete! Ne bih hteo smetati! doi u drugom zgodom! Ostani samo! odgovori Hauzer. Uzmi tamo onaj podnoznjak, nas ne smetas. starac se zgurio uz pe i opipavi je promrmlja: O, jao. nema vie vatre! Kum bi se hteo grejati ree tkalac svojoj seni. Podlozi jo majko! Gospoa Hauzer se zabrine: Ugljen je sav potroen, oe! Onda uzmi drva! vie nema ni njih! Upravo su dotekla, da skuvam krompir. A koliko jo ima novaca? Deset pfeniga Onda daj sa to doneti posle ugljena. Jesi li jeo, kume? starac odmahne glavom i baci pozudni pogled na zdelu koja se vidljivo praznila. Danas jo nisam. Ja sam biohmbio sam kod gospodina Zajdelmana i hteo sam ga pitati, da lihm, no taj ne da nita.

No, prii blize i prioni! stariu to nije trebalo dvaputa rei. Umesto esnaest sada je osamnaest ruku nastojalo da izprazni zdelu. Kad su pojeli poslednji krompir ustade otac Hauzer. Pomoliemo se! svi sklope ruke. zahvaljujemo ti Gospodine Isuse Hriste, to si bio naim gostom! Na to nadoveze tkalac strofu: "No, mi smo i ovog puta siti, kad nas je Bog nahranio i napojio. Njegova dobrota neka bude slavljena! On e nam i dalje davati naem ivotu jelo i pilo, ali i oskudicu!". Hauzer razrei sklopljene ruke, a gost mu prui svoju desnu ruku, Hvala ti, kume! Ti ni ne sluti ta si za me uinio. as pre sam ti rekao da danas jo nisam nita jeo. sad u ti priznati da ve od prekjue uvee ni zalogaj nije proao kroz moja usta. Dobri boe! povie Hauzer. Majko odrezi mu jo komad hleba! ena se smeteno nakalja. Ta, ni hleba nemamo vie. oe! zar zbilja nemamo nita vie? Ni mrvice! Hauzer je pogleda, a ona je odmah shvatila taj pogled. Uzme maramu i ode. za as se vrati. Bila je otrala pekaru i tamo potroila za hleb onih deset pfeniga odredjenih za ugljen. starac je bio do suza ganut. Bog vam platio! Ali uzeti to ne mogu. Vaoj deci je isto tako potreban hleb kao i meni. Uzmi i jedi! zapovedi Hauzer. Edvin e ii kasnije k Zajdelman u s ona etiri komada koja e danas biti gotova. Dobiemo novaca i moi emo najnuznije kupiti. A ti nema mogunosti da neto zaradis. Da, da, to je istina potvrdi starac i oklevajui prihvati. Pre je bilo drukije. Bio sam jedini brijac u ovom kraju. sad ima i drugih, a moja je ruka postala drhtava tako da vie ne mogu drati britvu. Vremena postaju sve gora, a takoe i ljudi. znate li ve ta se prole noi dogodilo? ta? Kad je umar jutros rano poao u umu usprkos loem vremenu, zastao je njegov pas iznenada kod jednog nanosa snega i nije se dao maknuti s toga mesta. Kad je umar poeo istrazivati, otkrio je jedan le. O, boe! smrznut ovek? Ne, ubijen! Hauzerovi su se skamenili i nisu mogli ni rei progovoriti. Edvin se prvi snasao. ko je? Neko odavde? Pogranini oficir, porucnik! Tane mu je prosviralo glavu. Onda su to bili krijumari! sama sablast ipraja je to uinila. Na temelju ega se to zakljucuje? Mrtvac je imao jednu cedulju u depu, na kojoj je pisalo: Tako e se dogoditi svakom ko uznemiruje krijumare. sablast ipraja! strano! zavapi gospoa Hauzer. Da, potvrdi starac. To ba i jest tako! Jutros je jedan od pograninih strazara bio u krmi i priao da se prole noi vie od trideset krijumara odzuljalo preko granice. Graniari su ih videli samo iz daljine, ali ih nisu mogli uhvatiti. Nisu ih mogli uhvatiti? Pa, graniari imaju oruje, starac usdahne duboko. ta moe oruje protiv ljudi koje titi sablast ipraja? sad se umea Hauzer opet u rasgovor. Vi ne mislite Hrianski, kume! sve u svetu tece svojim prirodnim tokom, a gospodin Bog se brine zato da dobro uvek pobedi, pa nee ni ovo biti iznimka. ko je po tvom miljenju sablast ipraja? To mora biti sam sotona! zgrozi se starac. Ja mogu to posvedociti jer ja sam sablast ipraja vidio svojim oima. Bog neka ocuva svakoga od takvog susreta! Mogla me od toga i smrt snai! Hauzerovi su se najezili od straha. Prestraeno i nepoverljivo buljili su u govornika. Otac i majka izmenili "su znaajne poglede, kao da hoe rei: Ipak ima u tome istine na tom ta ljudi u selu brbljaju o sablasti ipraja. Kum je verodostojna osoba i ta on tvrdi mora biti tano.svi su bili tako smeteni da niko od njih nije postavio nikakvo pitanje, iako im je iz oiju virila elja da neto poblize zasnaju. samo Edvin savlada strah, te se stvarno hteo uputiti u pojedinosti, pri emu, naravno, nije mogao spreiti da mu glas ne bi podrhtavao: "Zato kum nije nikada o tom govorio da je vidio sablast ipraja?" Tebi je lako to pitati, sinko moj uzdahne starac. Lako je! Valjda misli da je kum to izmislio? Ne, ne, ne uplei mi se u re. Ne treba se ispriavati. Ja u ti odgovoriti na pitanje. Ali pre moraju ovi malisani izai iz sobe. On pokae na Edvin ovu mladju brau. Ako ve govorim, to sme biti samo pred ljudima u koje se mogu pousdati. Odmah su poslali svo petoro dece u komoru. Oni su otili poslusno i bez reci. Ali su u pokrajnjoj prostoriji pritiskivali nosove na pukotine u vratima i izmenino jedan drugom odztupali mesto, jer su goreli od elje da uhvate neto od onoga ta je priao kum o cvom

doivljaju sa sablasti ipraja. Njihovi napori bili su, dakako, uzaludni jer je starac govorio tiho i oprezno prigusenim glasom. Do malisana u komori dopirao je samo suvi kasalj koji je starac uzalud pokuavao svladati. ule su se tu i tamo upadice prestraenih roditelja i Edvin a. sama sablast ipraja zapovedila mi je da utimm zapone stari im su se vrata sa malianima zatvorila. Pri tom se plaho obazreo, kao da pretpostavlja da bi se to strano bie, o iju se zabranu upravo ogreio, moglo pojaviti iza lea kao osvetnik. Tada nastavi dalje: pretila mi...... zaboga, kume! mucala je ena. Ja ne elim vie nita utim! Ali Edvin i otac davali su joj znakove da uti. priaj dalje! ponuka Hauzer starca kako se to sve dogodilo, kada i gde? Bilo je to po prilici pred etiri nedelje zapoeo je gost. no me zatekla u umi, dok sam skupljao drva. esto sam morao sesti na svoj ko da se odmorim, jer mi je eludac krcao, a noge su mi drhtale od slabosti. Konano sam svoje breme naprtio i koraao kros "vedzku jarugu" da skratim put do sela. Aha promrmlja Hauzer kroz vedzku jarugu! Tamo ve odvajkada nije sigurno. Na to sam pomiljao i sam povladjivao je starac dok sam gazio korak po korak visoki sneg. Desno nad strminom zasjao je mesec. Pokazivao je udno lice, kako se meni inilo, nikako ne onako prijazno kao obino. s leve strane stralo je gusto bunje vi ga znate. Vetar je u njemu sustao. To je bilo upravo tako, kao da sapuce stotinu duhova. Iznenada poleti neto crno preko moje glave. Inace bih bio pomislio: sova. Ali one veeri sve je oko mene bilo tako jezivo: mesec koji je virio ispod oka, sustanje i sum tik ispred mene i tamna sena. sve je bilo upravo tako da mi je od straha pao iz ruke stap o koji sarn se odupirao. Govornik je malo zastao. Usrujavanje mu je zaustavilo dah. Hauzerovi su suteli, ukoceni od groznicavog iscekivanja. U sobi je bilo tako tiho da su se kroz pukotinu na vratima ula deca iz pokrajnje sobe. Tada nastavi starac: Ja sam se sagnuo da podignem stap. Kad sarn se opet uspravio da sta da kaem upravo sam se ukocio, nisam se mogao uopste micati, a ni glasa nisam dao od sebe. Desno gore na goloj strmini stajala je bela prikasa koju je jasno obasjavao mesec. Prikasa je podigla ruku kao da preti, a tada se oglasio neki glas tako jeziv i promukao, kao da dolazi iz groba. ta radis ovde, bedni coveculjce? ta sam odgovorio i uinio ja ne znam. Bio sam kao lud od straha. Gotovo verujem da sam hteo darovati tom strasilu ona mucno sakupljena drva i kos, a k tome ona poslednja tri pfeniga iz svog dzepa. Ali prikaza mi je doviknula: "Meni ne treba tvoja krama. Ja sam svemona sablast ipraja. Tornjaj se kui i jao tebi ako u selu ista spomenes o nasem susretu! Ja u ti se prikazati u ponoci i zakrenuti ti vratom"! sad moete misliti, dragi moji, da mi se radilo o glavi. Polumrtav dosao sam kui i nikome nisam ni rei o tome spomenuo. A sada si se ipak usudio? zato? ispitivao je Hauzer. Jer bih se inace naprosto ugusio. Nekome sam se ipak morao izjadati. Dobro, dobro, kume, i moe biti siguran da Hauzerovi ne brbljaju. To znam i sada mi je ipak lakse. Vi ste uli i ko je sablast ipraja neastivi u ljudskoj spodobi! Providnost boja neka nas ocuva od njenih postupaka! A sada konano idem. Vi imate posla. svaka minuta je dragocena. jo jednom hvala na svemu! On se sa svakim porukuje. Hauzer ga je ispratio po starom obiaju do ulaznih vratiju. Upravo kad su tamo stajali zaula su se zvonca dvopreznih saonica koja su projurila, a u njima je sedeo ovek sav umotan u krzno. stranac ree starac. Ali Hauzer ga je uverio o neem drugom. Ne! Zar ga nisi prepoznao? Ma, da, tvoje oi su sve slabije. To je bio rentijer Zajdelman brat ovdasnjeg trgovca. Aposto bratstva? Jao! To ne sluti na dobro. Kad taj dodje u mesto, uvek donese nesrecu. Teska vremena, kume, teska! sbogom! Kad je Anela Hofman donela majci kante s vodom u kuhinju, usla je u sobu, gde je stajao njen otac kod stola i pregledavao upravo dovrseni komad tkanja. I ova je soba bila malena, ali je bila udobnija od Hauzerove. Kod Hauzerovih su roditelji morali napuniti est gladnih ustiju; a ovde je Anela bila jedino dete. Otac je mrko pogleda: Gde si bila? isla sam po vodu. Ti sama? Ona je u neprilici poela neto sredjivati kod prozora. Tako je mogla ocu okrenuti lea. No, ta je? upita strogo. Odgovori! Edvin je isao umesto mene prizna ona tiho. Edvin i samo uvek Edvin ! mrmljao je on. Taj bednik. Ni mi nismo bogati. To vie treba teziti sa bogatstvom! Anela pogleda oca zaueno. Mi i bogatstvo? zapita. To dvoje se pre sudnjeg dana ne moe sastati. Ne govori gluposti promrmlja otac. Ti si mlada i zgodna, pa nije tako nemogue da se u tebe

zagleda neki imucniji momak. Ona stidljivo okrene glavu. Ali stari je bio uporan i pristupivi joj sasvim blizu, poeo navaljivati: No, kako je s tim? svi lete za tobom? I......? Ja neu nijednog! izmuca ona naglo. Nijednog, gle, gle! To znaci: nijednog osim Edvin a? Iz oevih rei izbijalo je zajedljivo podrugivanje. Onda je opet postao otresit i grub. Odgovori! Ili moda nije on tvoj dragi? Ne branila se ona. Ali otac se samo nasmeje. Mene nees uveriti. Ili misli da ja ne znam ta se sbiva iza mojih lea? Nita, ba nita se ne dogaa! Tako? Zar ti jo nije govorio o ljubavi i slicnim stvarima? Nije ni reci! Anela je to tako jasno i odlu?no ustvrdila da se stari malo ublasio: Ja nemam nita protiv njega on je sasvim pristao mladi, ali tamo kod njega je beda nasla svoj dom! Vas dvoje niste jedno sa drugo. Bojao sam se da ste se ve potajno sporasumeli. Ali tim bolje ako od toga nema nita, jer ja ne bih nikada dao svoj pristanak. sada zna kako mislim i ravnaj se prema tome. On sloi svoj rad, obuce kaput i poe da preda Zajdelman u tkanje. Cetvrt sata kasnije uao je u Zajdelmanovu kuu kros vrata iznad kojih se moglo procitati "poslovnica, Mlad ovek zagrislivog izgleda bio je tu sa jednom tesgom i pisao. Bio je to Frits Zajdelman sin trgovca Martina Zajdelman a. On je bio ovek srednjeg rasta, ali krupan. svojom vanjatinom bio je gisdelin, a takvo mu je bilo i ponasanje. Njegovo lice toga casa nije odavalo najbolje raspolozenje ali se rasblasilo, im je ugledao tkalca Hofmana. A Vi ste to! odvratio je na skromni Hofmanov pozdrav. Opet ste zavrili jedan celi komad ove nedelje? Da, celi. Ali sam imao mnogo muke. Predivo je bilo neobino loe. Oho! To ni sami ne verujete protivio se Frits Zajdelman Ta vi znate da sa vas uvek izaberem najbolje! Hofmanov izras lica bio je lukav i nepoverljiv. Vi sumnjate u to? nastavi mladi Zajdelman To nije lepo od vas, jer znate da vam ja uvek dajem prednost. Placam vam vie nego ikomu drugomu. za ovakav rad dajem osam maraka, ako je bes greke, a vama sam uvek davao deset. Da, gospodine. Zajdelman usudio se primetiti tkalac ali ja sam vas najbolji isporucilac. Frits Zajdelman se nasmeje podrugljivo. ta vi sebi ne utvarate, Hofmane! Vi ne radite ba tako dobro. Naprotiv niko mi ne donosi komade s takvim greskama kao vi. snate li ko je moj najbolji radnik? Edvin Hauzer! On u tkanju nema nikada greske, a izradi dvostruko vie od vas. Ako mu uza sve to nisam narocito sklon, to ima svojih razloga! No, dajte robu! On povremeno pregleda robu. Hm pokudi on. Ovde je nit prekinuta! Zar niste to sami primetili? Dakako da sam primetio, ali se ne moe vie popraviti. Bie ustega! zbog jedne prekinute niti? Naravno! Ovoga puta dve marke manje! Tkalac se zgrosi. Dve marke, to je bio znatan iznos za njegove prilike. Dve marke promuca pa to mi, valjda, neete uiniti? zato ne? Vas rad, doista, ne vredi vie. Ali... hm... moda bi se dalo o tome govoriti, ali us pretpostavku da ste razumni. Hofman se zaudi i ispi ti j ivo pogleda mladog Zajdelman a. Razuman? Ne seam se da ste me ikada upoznali s nerazumne strane. smem li znati ta to znaci? U prisvuku njegovih rei osealo se lukavstvo koje se ve pre odrazilo u njegovim crtama lica. Mladi Zajdelman koji je inace volio istupati prema tkalcima kao gospodar, predvidio je Hofmanovo ponasanje, naslonio se nemarno na svoju tesgu i odobravajui klimao glavom. Odmah u vam reci, o emu se radi. Vi ste svakako uli za "kasino" u gradu? Hm! Ja znam da se tako zove drustvo mlade gospode koja ima vie novaca nego mi tkalci. Vi, sigurno, takoe spadate meu njih, gospodine Zajdelman? Tako je! A sad cujte! Ja sam pozvao za sledeci utorak ovamo gospodu ovoga kluba. Malo emo se pozabaviti. U gostionici bie maskirani ples. zato trebamo, naravno, plesa?ice. Ja sam mislio na vasu kerku! Frits Zajdelman namerno zastade. Hteo je videti, kako e delovati njegove rei na Hofmana. Koliko je poznavao oca ove lepe devojke, bio je slepo zaljubljen u svoje dete, a uz to sam ohol i tat. Bie, dakle, ponosan na ono ta mu je ovde ponudjeno. I doista na Hofmanovu licu odrazilo se najpre cudjenje, a zatim radost te se nasmejesi polaskano. Zajdelman pomisli: kako on sada glupo izgleda! Ali to je bilo samo u prilog trgovcevom sinu, jer je s ovom gluposcu racunao kad je isao sa svojim ciljem. Anelu hoete pozvati? U "kasino"? Zajdelman podigne znaajno obrve. Dakako! A nadam se da ete vi znati ceniti tu ast. Moram vam rei da moji prijatelji

dovode svoje plesacice iz grada sve same potovanja vredne devojke. vaa kerka e tu biti u najboljem drustvu i....... Ali, molim Vas, gospodine Zajdelman e prekide ga tasti otac kako moete tako govoriti! Anela e biti izvan sebe od radosti kad joj donesem poziv. Nadam se! Ta to je za nju doista narocita ast, na kojoj e joj zaviditi celo mesto. A ja sam ve na sve mislio. Poslau vaoj kerki kostim Talijanke. Vi pri tom neete imati nikakvih trokova. Bilo mi je samo stalo do toga da dobijem vas pristanak, dragi moj Hofmane. Naravno, glavno je pitanje, hoe li Anela hteti doi. Pa to se razume! uveravao je Hofman. Mislite? Mlade devojke su katkada hirovite osobito, ako su zgodne, a mladi?i im svagde udvaraju. vaa kerka sigurno ima svoga odabranika? . Ni govora! No, koliko znam, udvara joj mladi Hauzer. Neka samo udvara, prosjak! Taj i moja Anela no, to bi bilo neto! Ja to ne bih nikada dozvolio. Imate potpuno pravo. Tako lepa devojka moe dobiti nekog drugog, a ne onoga golju. Ali vratimo se nasoj stvari! Mogu se, dakle, pouzdati da e Anela doi u utorak na maskirani ples kao moja plesacica! Ja jamcim sa to! A sada ono glavno! Devojka ne sme Znati ko je poziva. A tako! Razumljivo! To je maskirana zabava, na njoj ne treba poznati jedan drugoga. shvatam! potvrdi tkalac prostodusno. I vi ete odrati rec? Nita neete odati? Obeavam vam, gospodine Zajdelman ! Dobro! sad u i ja biti obazriviji i prevideu lomljenje niti. Evo deset maraka! Hofman je ponisno spremio novac i otisao sretan ta je njegovu ker izabrao sin bogatog posrednika da je povede na ples. On je pomiljao na zal ostalih devojaka u selu, a sebe je uveravao da Frits Zajdelman mora biti do ludila zaljubljen u Anelu. Konano se izgubio u mastanju o buducnosti. Pomiljao je na ovo: Anela neka bude samo razborita pa emo uskoro slaviti bogato vencanje! Zajdelman je gledao, naprotiv, sa tkalcem us podrugljivi smeak i pomiljajui na veer u "kasinu" zadovoljno trljao ruke. U tom casu zaula su se zvonca saonica, koje su pre toga videli Hauzer i stari brico. One su se zaustavile pred Zajdelmanovim posedom. Frits se prenuo iz svojih misli i prisao prozoru. Na svoje iznenaenje opazio je u saonicama svoga strica. Do vraga, stric! On dolasi nenajavljeno. Moralo se neto vano dogoditi, ili e se dogoditi. Pouri se da pozdravi strica koji se bio, meutim, izvukao ve ispod pokrivaca i krzna, te sisao sa saonica. Dobro dosao, strice! posdravi mladi Zajdelman. To je ugodno iznenaenje! stric dostojanstveno zagrli neaka. On se pri tom ponasao kao otac junaka u jeftinom i slabom kazalistu. Uopte je sve na ovom oveku izgledalo namesteno i izvestaceno: njegov hod, njegovo dranje, njegov pogled pa i sam nain govora. j Gde ti je otac, dragi Frits? To je zvucilo, Kao da je August Zajdelman govorio dobro nenaucenu ulogu. Njegov neak se znao majstorski prilagoditi nainu posetioca. Odgovor je bio dostojan pitanja. U svojoj sobi, dragi strice! Dok je kocijas nespretno spremao novac ta ga je dobio za voznju, usli su stric i neak u kuu i popeli se stepenicama u stan Zajdelmanovih. Tamo im je domacin ve dosao u susret. Opet je nastalo posdravljanje uz mnogo lepih reci, ali se ovde nije osetila prava srdacnost, koja je uobicajena meu rodjacima. Iznimka je bila samo domacica, koja se nacas pojavila u predvorju, da posdravi sogora. Ali ona, oevidno, nije bila merodavna u ovom domu. Po svojoj prirodi bila je nespretna i zastrazena, pa niko nije ni primetio kad je opet otila. Kad su ova tri mukarca kasnije sedela u trgovcevoj radnoj sobi, pruali su sliku udobno smestenih clanova porodice. Braa Zajdelman nalikovali su jedan drugome toliko da bi ih se moglo zameniti, a sin i neak je potpuno pristajao uz njih po svom izrazu lica, dranju i stasu. samo ta su Martin i Frits Zajdelman u svom izrazu oiju odavali vie energije i odlucnosti, a rentijer August Zajdelman vie lukavosti i podmuklosti. svaki se smestio udobno na svoj nain: stric je izvukao svoju kesu duvana sa smrkanje, izvadio ga malo i poeo se raspitivati o prilikama, kakve su u poslednje vreme vladale ovde. Nita se dobra ne cuje u gradu o ovim brdinama, nadodao je on. Novine pisu da ljudi ovde gore gladuju. Vas dvojica mi ne izgledate tako. svoje rei popratio je grubim i glasnim smehom. Ali trgovac se samo smekao: Kad je re o gladovanju, onda to vredi uz izvesna ogranicenja, dragi moj. Onaj ko je vredan, taj se uvek probije, isto katkad nsidju i teska vremena. Izraz rentijerovog lica izmenio se najednom. On skupi obrve i napravi nezadovoljno lice. s ovakvim stvarima neemo se saliti, dragi brate! Ova zima je za mnoge ljude uistinu

strana, i ne treba samo na sebe misliti nego i na druge, kojima je sreca manje sklona. Ono! dobaci Martin Zajdelman Zar enam moda odrati moralnu propoved? Lepo te molim, postedi nas sa svojim govorima o bratstvu i optoj covecnosti! Ta ne! Ja mislim upravo da svoje ideje objavim ovde u javnosti. Ti zna da je moje srce prepuno blagosti i samilosti. Toliko me je potresla beda koja je, navodno, ovde savladala da sam priredio sabirnu akciju u korist ovih gorstaka koji gladuju. Ja u ovde odrati jedno predavanje o svojim nazorima na svet, isti prihod ide u korist moje sabirne akcije. Do sada sam sakupio ve dve hiljade maraka da ih podelim onima koji najvie zavredjuju ovakav poklon. Frits se smestio u jedan kut sobe i samo se cerekao, a trgovac se upravo smejao. To je dobra sala, August. Najdostojniji si, naravno, ti sam. Ili moda misli da moj sin i ja takoe spadamo u to drustvo. August Zajdelman isbegavao je ove vrlo jasne aluzije svoga brata. On se zadrzao samo na poslednjem njegovom pitanju. Hm mrmljao je on dostojni ili nedostojni, ali se ini da vama svakako ne treba pomoi. Danas sam procitao iznenada na tvojim vratima natpis "Zajdelman i sin". To izgleda, kao da si najednom postao veletrgovac. Tako je! Ja sam sada ono ta se u nasem kraju naziva "posrednikom". Posrednik? ta je to? To u ti razjasniti. Posnato je da ima tvornicara, iji je poao toliko razgranat da nemaju ni vremena, ni volje da se bave radnicima iz kucne radinosti. sa tkalcima, dakle, iz kucnog obrta oni saobraaju samo preko posrednih osoba. To su ti "posrednici". Razumem. Takav posrednik si i ti? Da! Mesne prilike su me prisilile na to. Ovde ima mnogo tkalaca, a ljudi ne nalaze posla u ovom kraju. zato sam dosao u vezu s nekoliko tvornicara koji mi salju predju i uzorke, a meni placaju odredjenu svotu po komadu. Ja podelim poao tkalcima i zadrim od njihove nadnice jednu malenkost sa sebe. A koliko iznosi ta malenkost? Prema tome. Dobijem li po komadu dvadeset maraka, dobije radnik osam, najvie deset maraka. Hm, dobar poao! ree August Zajdelman prijatelj covecanstva. svakako! Osim toga imam jo jednu zaradu kod toga. Dobijem li sa komad etrdeset funti prediva za izradu, dobije tkalac samo trideset i pet. Od toga mora izraditi komad. Ako ne moe s tim zaci, onda mora kupiti kod mene ono ta mu fali. Ovde je bilo prekinuto trgovcevo izlaganje koje bi moralo svakom potenom oveku naterati rumenilo gnusanja u lice. Bilo je javljeno da je rucak na stolu. Dakle, ova trojica pocu u jedacu sobu i sednu sa sto. Tu su nastavili ve zapoeti rasgovor i navodni prijatelj covecanstva imao je prilike da prekori svoga brata koji se pokazao kao izrabljivac sirotinje. Ali on to nije uinio jer se sasvim predao uzivanju slasnog jela: svakao je punim ustima, otpio bi tu i tamo po koji gutljaj vina i promrmljao pokatkad neto u brk, ta se nije moglo razumeti, ali po zvuku glasa to nikako nisu mogle biti rei prekora ni gneva. Zajdelmanovi utroili su mnogo vremena na jelo. A dole u poslovnici, meutim, ekali su tkalci iz kucne radinosti koji su dosli posle Hofmana da predaju svoju rad od jedne nedelje i da podignu malu naplatu za svoj trud. Meu njima je bio i Edvin Hauzer. On je donio svoja etiri komada tkanine za odeu i nestrpljivo je ekao na novac, jer kod kue nisu imali ni ogreva ni hrane. Konano se pojavio Frits Zajdelman Najpre je preuzeo rad od svih drugih, a Edvin a Hauzera pustio je ekati, iako mu je meu prvima primio ona etiri komada tkanine. Napokon je svima isplatio i uputio se da pregleda Hauzerovu robu. Pri tom se smrknuo: ta je to? Mislim ak da je prelomljena nit! Edvin se iznenadi. Prelom niti? To se meni nikad nije dogodilo. Pa ipak je tu, i te kakav! Nemogue, gospodine Zajdelman ! Frits Zajdelman dobaci mladom tkalcu strogi pogled. Zar vi mislite da ja nemam oiju? A zato bi to bilo tako nemogue? Jer sam sve komade pre tano pregledao. Pa, pogledajte! Evo, ovde! On prinese Edvin u pred oi gresku koja je uistinu postojala, ali je poticala od Hofmana. Edvin uzme tkaninu u ruke i brizljivo je pregleda. Gospodine Zajdelman ! ree on mirno i odlucno ovo nije moj rad. Kako? ta to znaci? Ja poznam svoj rad i rad svoga oca. Zar hoete time rei da su vam ovde u poslovnici zamenili ova etiri komada? Zlonamerno sigurno to nije uinjeno, gospodine Zajdelman e, ali vi ste sigurno ueli zabunom rad nekog drugoga koji je, moda, lezao pokraj mog. Iskljuceno! Ja se ne varam! Onda naprosto ne znam, ta da mislim? Onda u vam ja malo pomoi! Znadete li ta vredi ovaj komad? sigurno preko maraka.

sedamdeset i dve marke! A vi ste to unistili. Morate to nadoknaditi. Ovaj komad ne mogu prodati. Vracam vam ga. To je vae vlasnistvo i platite mi za to sedamdeset i dve marke! Edvin u Hauzeru bilo je kao da ga je neko bicem osinuo. O, Bose! zastenje. Ta ja nemam ni sedamdeset i dva pfeniga! To emo urediti. Ali najpre u pregledati ona tri druga komada. Frits Zajdelman je trazio i ispitivao, ali nije nasao nijedne greske. Tada je uzeo broja? niti i povecalo da ispita lanac i utku. Ah! ree tad. Nije loe! Koliko zamaha na duzinu jednog palca? Pedeset. A ja sam nabrojio samo etrdeset i pet. Ne, moj dragi, to nije tkanina sa odeu to je krpa, dronjak! ko e takvu stvar kupiti? Ovakvim loim radom isgubie naa kuca svoj ugled. vie vam ne mogu dati nikakve narudzbe. A sad recite, moete li platiti sedamdeset i dve marke? Edvin nije smogao nikakav odgovor. On pogleda trgovca ludjakim pogledom. Ja znam odgovor ree Frits Zajdelman stvar je rezena, a ja u preuzeti stetu na sebe samo da se rijesim zla. Vi, naravno, neete dobiti placu za rad, a ni posla nema vie za vas. Gospodine Zajdelrnane izmuca Hauzer. zar ete nas upropastiti? ta se vi mene ticete? svaki je kovac svoje srece! Radite bolje! Basta! sbogom! On metne tkaninu na stranu, okrene se i ode. Edvin u je sve to bilo kao ruzan san. On je stajao usred prostorije i nije znao, nije li ta bilo privienje? Konano se otreznio: ovde postoji jo samo jedno sredztvo: mora razgovarati sa Zajdelrnanom ocem. Tesko srca uputio se u njegovu privatnu poslovnicu i ve je bio odahnuo kad ga je ovaj primio. Njegovo pouzdanje je opet brzo nestalo, kad je u sobi pored trgovca nasao Fritsa Zajdelmana i strica. ta elite? upita Martin Zajdelman strogo. Hteo sam Vas zamoliti, da dobrostivo.... Ah, da pogledam ona etiri komada tkanine za odeu? brzo ga prekine trgovac. To nije potrebno. Moj sin me je izvestio o svemu ta se dogodilo. Njegovo miljenje je za mene merodavno, a za vas tim vie. jo ste proli vrlo dobro! Ali gospodine Zajdelman e, meni nije poznat nikakav prelom niti, a sva tkanja imaju pedeset udara. Vas sin morao se zabrojiti. Ja priznajem da smo bez pfeniga i da u ovoj studeni nemamo ni ogreva ni hrane. ta se to mene tice? Trebali ste bolje raditi. Moj sin ima pravo. Vi ste previe zgotavljali u poslednje vreme. Kod takvog prenaglog rada mora izradba biti povrsna. Gospodine Zajdelman e, ja sam dan i no radio, jer ste nam otkazali onih maraka. Ah, sto! Ostajem kod odluke svoga sina. Vi kod mene ne moete dobiti vie nikakav poao. Ukoliko do konca sledeceg meseca otkazanu svotu ne isplatite, uzeu vaem ocu tu dascaru! boe moj! To bi bilo strano! Tada se digne stric i pokae mu ispruzenom rukom vrata. Izaite! Ja ne mogu podneti ovakve ispade. Izaite! Edvin je izasao kao u omaglici. Osetio je neto kao gadjenje; kao da mu je bilo prazno u glavi, a srce mu je snano udaralo. Putem ga je svladala slabost. On sedne u duboki sneg, pokrije lice rukama i zaplace kao malo dete. Tako bi rado bio ostao sedeti celu no. Moda bi se bio ukocio od studeni i zaspao da se nikad vie ne probudi, ali je pomislio na roditelje i brau. zato se prenuo, skocio i ponovo poeo gaziti sneg iduci prema kui. Njegova vest je izazvala tamo muk i zaprepastenje. Majka je sklapala ruke, a braa i sestre su plakali. Otac je bez rei sasluao Edvin ov izvestaj; tesko je disao, kao da e mu nestati zraka, i rukom je presao preko cela, kao ovek koji se budi iza sna. On se doista probudio iz jednog lepog sna, zapravo iz oekivanja da e Edvin doneti kui novaca sticenih potenim radom. Idem do suseda Hofmana ree nesigurnim glasom. Posudie nam barem ugljena, pa e nam majka moi skuvati krompira, koji je jo preostao. Hauzer je uzeo korpu i poao. Edvin je gledao za njim i razmiljao da ovaj njegov put nema mnogo smilja. sused sam nema previse, a dade li ta ocu, to e biti tek korpica ugljena. Kako dugo to moe trajati? Ne, treba se drukije pobrinuti. On stavi ponovo kapu na glavu, uzme iz komore pilu, i podje kroz selo prema umi. U prvi cas se nije osvrtao na to da li je njegov postupak opravdan ili nije. Mnogi siromani ljudi idu u umu, i nose kui pune korpe pokupljenog granja. Ali to je bilo leti. sada pod snegom nije se moglo nita naci. Mogle su se lomiti samo suve grane. Neki su se znali odsuljati nou, dovuci cela stabla i iseci drvo sa zimu. svagde u umi bilo je obamrlih stabala i drvea, koja su bila dosta suva za potpaljivan je. Edvin je znao u umi sa jednu suvu omoriku. Nije je bilo tesko nai i, bez volje, jo pod dojmom onoga ta se dogodilo, gasio je sneg prema svom cilju. Omorika je stajala na kraju jedne istine nedaleko puta. Pred suvim stablom zaustavi se Edvin podigne ispitujui pilu, klekne u sneg, da primeri alat. Pri tom mu pogled padne sluajno jo jednom na grmlje na suprotnoj strani. Tamo je mogao samo nejasno razaznati drvee i grmlje, jer je sve bilo prekriveno snenim platem, a sneg je jo uvek neprestano

padao. Iznenada ispusti Edvin pilu. strah mu prodrma kosti. Kao ukopan urio je niz istinu. Zar se ne mie tamo neka prikaza iza stabala koja je sneg pretvorio u bele stupovec Momku je srce udaralo u grlu. Prva mu je misao bila: to je sablast ipraja! Ona prisluskuje i vreba na tebe i hoe te uhvatiti na nepotenom delu! Tek sada se uzasnuo, jer mu postade jasno da je hteo pociniti sumsku kradju. spoznao je da su ga beda, brige i zabuna gotovo strovalile u zlo. Uspravio se polagano i tesko. Pri tom je oijukao jo uvek s polumrakom u umi. On se naprezao da vidi, ali privienje je nestalo. Kao da je neki beli ogrtac drala. sigurno su to bile snegom pokrivene grane malih cetinja?a. Tako se tesio mirno porazmislivi o svemu. Ali strah mu je jo bio u kostima. To je ipak bila posledica starcevog prianja o susretu sa sablasti ipraja u noi punoj mesecine. Momak konano odvrati odatle pogled i duboko uzdahne. Ne, ne, na kradju me ne sme ni najveca beda naterati! Us dobru volju i potenu nameru mora se i sa mene nai neko zaposlenje. Kad se ve dobrano smirio, padne mu na pamet da e ii sutra u rudnik i potraziti tamo posla. Ako ovek u nesreci stvori neku vrstu odluku, ve mu je napola lakse. Edvin je osetio najednom sigurnost i samopousdanje. On se udalji od mesta gde je skoro postao kradljivac. sneg se ljeskao, a svuda je vladala duboka tisina. Kad se Edvin uputio jednom uskom sumskom stazom koja je vodila do kolnika, zauje korake koji su mu dolazili u susret. On sastane prestraeno. U duhu je opet vidio sablast ipraja pred sobom. Misli su mu se opet pobrkale, sbunio se. Tada zauje muski glas: "Edvin Hauzer? Ti si to. ta radis u ovo doba i po ovakvom vremenu ovde u umi?" Bio je to umar Vunderliht, koji se vracao sa krmljenja divljaci. On baci nepoverljivi pogled na pilu u Edvin ovoj ruci. Mladi nije taj pogled ni primetio u svojoj uzrujanosti, ali je ipak pognute glave stajao pred umarom kao zlikovac zatecen. Dosao sam po ogrevno drvo. Roditelji i braa se smrzavaju kod kue, ali u poslednji cas...... Zar se nije danas predavala roba kod Zajdelmana? ini mi se, Edvin Hauzer, da si bio na putu da pocinis jednu glupost. Tome se nisam nadao od tebe. Uzdahnuvi duboko smogao je on hrabrosti i snage da sve iscrpno ispripovedi. priao je kako zive kod kue, i ta je dozivio kod Zajdelman a. umar je bio poznat kao grub ovek, ali u biti je on bio ovek dubokih oseaja i srca prepuna ljubavi prema oveku. On je pazljivo sasluao Edvin ovo izlaganje, a onda je samo promrmljao: Da, da, tako je! Ovi Zajdelmanovi ovde gospodare i to iskoristavaju da pljakaju siromane tkalce u kucnoj radinosti. elio bih, da boja kazna snae jednom svu ovu celjad. sumar je stisnutom sakom pretio prema selu. No ree tada sasvim drugim glasom ja nisam nita rekao, i jao tebi, Hauzeru, ako si neto cuo. Zajdelmanovi imaju novaca, a gde je novac, tamo je i pravda. Punktum! Edvin Hauzer najpre nije znao ta bi odgovorio na umareve reci, ali je odjednom shvatio: Da, gospodine umaru usudio se on dodati. zato ja i nisam imao pravo ta se tice one slom Ijene niti, iako sam vrsto uveren da to nije bio moj rad. sumar je otro sneg s oiju i promatrao mladia. Ti si dobar momak i vredan radnik; to je sigurno. ko zna iz kojih razloga te eli Zajdelman upropastiti! Jesi li mu, moda, kada stao na "kurje oko"? Edvin zanee glavom. Moda mu negde smetas? Kako bi to moglo biti? nai se putovi razilaze. To je istina. Ali taj gizdelin ima svakako neki razlog. No, to nas se dalje ne tice. Najvanija je sada buducnost. ta misli uiniti? skoro si postao lopov zbog ove nitarije. sreca da ima tako dobar i vrst odgoj. zato to i nije tako opasno kao kod drugih. Hoe li, moda, meu krijumare? Radije bih gladovao. No," no, gladovanje nije ba tako lako! Odulcio sam da se obratim sutra ujutro nadrudaru. Moda e me on zaposliti. U rudnik hoe, mladiu? Nita mi drugo ne preostaje. Ali ti se u te stvari ne razumes i dobieplacu kao nekvalificirani radnik. Ipak bolje da sedmino neto saradim nego mesecno nita. Tako je! I zato bih se hteo zauseti za tebe. samo, na zalost, ne snam kako. Zimi se u umi ne radi. Tu se ne da nita uiniti, Hauzeru, us najbolju volju! Onda, laku no, gospodine umaru i molim oprostite! stari pogleda momka napola zbunjeno, napola ljutito. Oprostiti? covece, ti nisi pri zebic Misli da nemam srca u grudima? A emu laku no gospodine umaru, toga nema! Ja sam i sam sirotinja, ali sa potene ljude koji imaju jo manje od mene ima uvek u mom ormaru komadi? hleba. Edvin je bio vie postidjen nego radostan. Gospodine umaru zapone oklevajui.

ta jos? Ja nisam hteo prosjaciti i...... Dri jezik za zubima, momce! odbrusio mu je sto, ta ti Pada na pamet? Kod mene nema cile mile. Mi sirotinja moramo biti slozni. Punktum. A Tada podji za mnom, da dulje ne stojimo na ovom kukavnom vremenu. On je napred prtio sneg, a Edvin je isao za njim. i : : sAGONETAN POset Na mestu gde uska sumska staza prelazi na siroku cestu i skrece prema umariji, uspori stari, osluskujui, korak. Cuj! Cujes li ta? Odosdo dolaze saonice. Tako kasno i u ovoj snenoj vejavici! udno! No, krijumari ba nee biti, jer ti se obino ne vose saonicama; ili bar ne obese zvonca na konje. Podju dalje. Cesta se uspinjala; ipak su saonice dostigle "brzo peske. Neposredno uz njih zaustavi se ovo vozilo: kocijas posdravi: Dobro vee, ljudi! Jeste odavde? Bogme, ba je tako! promrmlja umar koji se nije rado zaustavljao sa nepoznatim ljudima. Vodi li ova cesta do umarec Dakako! Kako je daleko jos? Hoete li samo do umarec Da! Ovaj gospodin ide umaru Vunderlihtu. starom Vunderlihtu? Taj sam ja! sad se umesase i putnik. On je rastvorio krzneni ovratnik tako da mu se bolje moglo videti lice i crni brci. To je bilo umesto upoznavanja koje je stranac namerno izostavio. Vi ste gospodine umar? To je dobro! Kako se dugo jo moramo voziti? samo pet minuta. Izvolite sesti u saonice! Hvala! Ja mogu pesaciti. Cesta je strma, a sniijeg dubok; neu konje.... i snani su, a radi se samo o kratkom putu, kako sami kaete. Dodjite! Kod tih rei odmaknuo je stranac ve i pokrivac u saonicama. No, kako hoete odgovori stari Vunderliht. Ja sam dobro odeven i mogu sesti straga na sedalo, ali ovaj mladi ima letnu odeu, jer nema druge. Uzmite njega k sebi! Edvin je oklevao, ali ga stranac sgrabi za rukav i povuce u saonice. umar Vunderliht se smestio straga i voznja se nastavila. Nijedne rei nisu progovorili. Vetar je brijao i fijukao kros umu vitlajuim snegom i tako ometao svaki rasgovor. Edvin se zavukao u tople pokrivace. stranac mu je brizljivo ustupio mesto i nije se vie brinuo za njega. Vunderliht je tiho cucio na svom sedalu i razmiljao o ovom izvanrednom posetu. Nakon pet minuta ukazala se, malo po strani, umarija okruzena visokim snegom. Kocijas skrene onamo, kamo mu je Vunderliht pokazao, ali jo pre nego su se zaustavili otvore se vrata i pojavi se gojazna ena dre?i u ruci svetiljku. Dobro vee! Barice! povie umar. Jesu li te zvoncici privukli? sigurno nisi mislila da bi se tvoj stari mogao dovesti veeras ovako otmeno, he? zena sasvim izae na stepenicu i iznenaeno ree: Dakako! Dakako! ali sam oekivala saonice! Ti? Kakve veze ima ti s ovim kolima? Tek ta si otisao, dovezao je jedan najmljeni vozac iz grada dva kofera i rekao da e gospodin tome pripada ova prtljaga stici sa saonicama. starac baci pogled na stranca koji je upravo sisao isa Edvin a sa saonica. Dakle, vi ste vlasnik ovih kofera? Tako jel sve ostalo ete odmah saznati, samo se pourimo da uemo u kuu! Na te rei prusi stranac kocijasu napojnicu, na "to se ovek duboko pokloni i veselo popne opet na saonice. Vidite, dragi gospodine umaru, da palim sve mostove iza sebe nasmeje se stranac dobro raspolozen. Ja, dakle, ne mogu natrag i upucen sam u ovoj ludoj snjesnoj vejavici na vae gostoprimstvo. Hteli, ne hteli, morate mi dozvoliti, da uem. sumar, kome se ovaj ovek svidio, protivio se: stvar je rezena: Podjite samo napred! Gospoa Vvunderliht svetlila im je kroz hodnik do sobe za dnevni boravak, niske prostorije iji su zidovi bili drvom oblozeni. Namestaj je bio vrlo jednostavan; ali sve je sjalo od istoce, a iz goleme pei u uglu zracila je ugodna toplina. sumar prui strancu srdacno ruku. Dobro dosao, gospodine! skinite se i smestite udobno! Majko, ima li gotovu supu? Trebamo je danas za dve osobe vie. Da, da, ve idem uveravala je umareva ena i pourila u kuhinju. stranac je obesio krzno i sesir na zidnu vesalicu pokraj vratiju. Molim, nikakvih briga sbog mene! ree on. Ja nisam gladan, a pre nego i pomislim da svoje

noge stavim pod vas sto, moram se ipak predstaviti, da znate ko je tako iznenada banuo u vas udobni dom, Je li ovaj mladi iz kue? Ne, ja sam ga putem susreo i ovamo doveo da neto s njim uredim. Uredite to najpre! Meni se ne uri. slazem se, jer ne bih hteo da Edvin eka. Glad je zao drug! sumar je znakom upozorio Edvin a, koji je skromno ostao kraj vrata i poao s njim u kuhinju. Tamo je stajala kod stednjaka gospoa Vunderliht i meala supu, koja se pusila. Evo, majko, dovodim ti jednog gladnog gosta. Daj mladiu najpre tanjir supe. Ksuserovima je tesko. sedni ovde za sto, Edvin e! Tako, ovde je hleb, maslac i noz! Moe mu Barice, doneti i komad kobasice. pcusvu sjcchj"" i vvihv:!i s? Ic"!. umareva ena je uzurbano nastojala da se pobrine za gladnog mladia. Njen muz je, meutim, priao ta je cuo od Edvin a. I susret u umi je spomenuo. U oima gospoe Barice odrazavalo se najpre cudjenje, a onda duboka i iskrena samilost. Jao, jao, pa to je beda! Tu treba pomoi, koliko god se moe. Ja cu.... Da! prekine je umar. spremieEdvin u jedan hleb, neto brasna i slicne stvari. Ne zaboravi drva i vrecu ugljena! On neka natovari stvari na rucne saonice. Ja idem sada u sobu da se pobrinem za stranca. Ne izgleda mi lo ovek, ali ipak neki udni svetac, jer tako taji svoje ime. zna li neto poblize o njemu, Barice? Nita vie nego ta sam ti ve rekla. Oba je kofera poslao napred, a sada je i sam stigao. No, malo u mu opipati bilo. Opskrbi dobro Edvin a! Pre odlaska neka dodje jo k meni. Kad je umar opet uao u sobu, stranac se ve tako udobno smestio na divanu, kao da je kod kue. smesio mu se raspolozeno i pruio mu otvorenu kutiju cigara. Izvolite, gospodine umaru, uzmite jednu da i ja mogu pripaliti. Upravo to vraski elim. Ali Vunderliht je odbio. Hvala gospodine! s ovim stvarima se nisam mogao nikada sprijateljiti. Ostajem pri svojoj luli. Pusite samo, koliko vam srce eli. Gledajte, ja u zapaliti svoj uobicajeni duvan. Tako, a sada se moemo malo sami sobom pozabaviti. Meutim e vani nakljukati mladia. To je mizerija! Cesto mu je tesko. Prilike ovde u brdima vrlo su slabe. Vi, verovatno nemate pojma o tom! Hm javi se stranac. Mislim da mi je neto poznato. A ko je taj mladi ovek? Tako je rasgovor opet skrenuo na Edvin a Hauzera. umar je jo jednom ponovio ono ta je cas pre priao svojoj eni u kuhinji. I tako opet nije dosao na svoj racun! jo uvek nije saznao ko je taj udnovati gost njegove kue. Kad je upravo zavrio pricu o Hauzerovirna i njihovoj bedi, dosao je Edvin iz kuhinje da zahvali umaru i da se posdravi s njim. Ali ova dvojica nisu ga pustila otici tako brzo. stranac, kome se sazalila siromana tkalaka porodica, zadri ga jo casak. On ree: umar mi je priao mnogo o vama. Recite, mladiu, znate li utati? Iznenaen ovim pitanjem, mladi pogleda stranca. Zacelo odvrati on oklevajui. Onda uzmite ovo dvoje. Jedno je iznos koji dugujete Zajdelman u, a drugo je vae, jer ste se tako hrabro odrvali kusnji da ukradete. On posegne dvaput u svoju novcarku i utisne Edvin u novac najpre u desnu ruku, a onda i u lijevu. Od uzbudjenja zaboravi Edvin stisnuti sake. Grom i pakao! povie umar. Je li to sala ili sbilja, gospodine? Prava je zbilja, a sa mene ujedno i veliko veselje. " Zar moete izdati iznenada ovoliko novaca? Ja se time ne osticujem. Do vraga, gospodine, to je krasna stvar! Ha, Edvin e, ta kae na to? Ovaj Zajdelman dobiva svoj neopravdano sticeni novac, a tebi jo dosta ostaje. Vidis, jo e sve biti dobro! sutra ujutro govoriu sa nadrudarom. Mislim da e te zaposliti ve meni za volju. Da, da, moj mladiu, stari Bog jo zivi! sad je Edvin tek mogao progovoriti. Takvu svotu nije jo nikada imao u rukama. Gospodine ree drhtavim glasom ja to ne mogu primiti! uinite mi to veselje! gotovo je molio stranac. Ja nisam siromasan i rado bih vam pomogao. Ali postavljam jedini uslov da utite. Niko osim vaega oca ne sme saznati od koga vam to; ak ni vaa majka ne treba da zna, jer ene ne znaju utati! Edvin oseti da e mu navrijeti na oi suze radosnice. Tek sada pravo shvati da dri novce meu prstima. sve je to bilo kao san! I on podigne pogled prema darovatelju: A ta u odgovoriti ocu, ako me upita za vas? Recite mu da sam ja umarev brati i da ostajem kao gost nekoliko dana ovde! stari Vunderliht razrogaci oi, ali ne ree nita. Edvin spremi novac i dohvati plaho strancevu ruku. Gospodine, ja ne snam od srece ta da uinim! Vi ste nam pomogli u velikoj nevolji. Bog vas je poslao kao andela spasitelja. Hteo bih da vas jednom mogu uveriti o svojoj zahvalnosti, Pa, moda e i to biti mogue! Ali sada se poourite. ko daje neka brzo daje.

Kao u polusnu izasao je Edvin za umarom. stranac je cuo po zauenom glasu umareve ene u kuhinji da su joj priali o onom ta se dogodilo. On sedne opet na divan i utone u duboke misli, dok se nisu vratili umar i njegova ena. Boga mi! mrmljao je stari Vunderliht dosli ste kao andeo; mladi ima pravo. Vi ste dobar ovek, ali ta ste govorili o bratiu to ipak nije tako! Barica nema nikakvog roda, a i ja bih mogao ceprkati po svim loncima i ne bih nabo na viljusku nijednog oveka koji bi mi bio brati. smeskajui se gladio je stranac svoju bradu. Doista, ja vam nisam rod, ali sam morao momku neto odgovoriti. Buduci da ovde niko ne sme znati ko sam ja, proglasio sam se jednostavno za vaeg bratia. Nadam se da e mi to kod ljudi u mestu najvie pomoi i pristedeti mi nepotrebna propitkivanja. To je sigurno; ali hm nemojte mi zameriti, ako ve na ovaj nain dolazim do rodbine, onda bih barem hteo znati ko je moj rodjak! To imate vi pravo! Rado u vam odgovoriti. Je li ovaj Edvin Hauzer ve otisao? Da! On gazi cestom sneg kao boicnjak. Koga jo imate u kui? umarskog slugu i jednog starog umara. Gde su sada? ve spavaju, jer moraju rano ustati. Onda smo nesmetani ovde? .... " T zvuci izvanredno tajanstveno. Ali, moete biti bez brige. Momak spava kao tvor; njega ne bi izvuklo sada iz perja ni deset konja. A stari nas takoe nee smetati. On, doduse, ne spava vie tako cvr sto, ali se ne bi dosetio celoga ivota da nas dodje prisluskivati. To je verna i potena korenika. Dakle, mogu otvoreno govoriti! Vi se cudite, naravno, kako je potpuno strani ovek mogao doi u vasu kuu sa dva kofera? za svoje opravdanje mogu rei da me je poslao ovek koji tvrdi da vam je dobar prijatelj. Prijatelj? Hm! s ovim izrazom nisam bio darezljiv za celog svog ivota. Ljudi to nisu vredni. Moj dragi prijatelj je moja stara Barica. Ima ih jos, doduse, koji su mi skloni ali prijatelji? Imam, doista, samo jednog jedinog oveka koga tako nazivam, a to je stari Majer koji je pre bio umar u Vildtajnu. sad stanuje u Dresdenu, Elbina ulica. Tako je! Vi to, uistinu, znate! Da, on mi je rekao da me neete oterati sa svog praga. To je rekao stari Majer! Da, onda ga ne smem izneveriti. Dakle, jo jednom, dobro dosli, gospodine! Jesi li dala otpremiti kofere u sobicu, Barice, i sve lepo pripremila? Naravno! A sada brzo pogledaj ima li ta sa jelo jo u kui, ili je Edvin sve pokupio! Vi, naime morate znati da e moja Barica dati i poslednji zalogaj ako treba kome pomoi. Gospoa Vunderliht je htela otici, ali je stranac zadri. Ostanite! Ja sam vam ve rekao da nisam gladan. Ako se vi ne urite s veerom, hteo bih vam najpre rei zato sam dosao ovamo k vama. No, ja mogu jo podneti glad. Kad ste ve napunili pusku, onda odapnite! ree umar. sve troje sedelo je sada sajedno, kao dobri stari prijatelji; Vunderliht je snano dimio iz svoje lule. Gospoa Barica je s poboznom znatieljom sklopila ruke na pregaci. stranac je potegao jo jedan dim iz svoje cigare i zapoeo svoj izvestaj. Zovem se Adolf; a buduci da imam razloga, da ovde slovim kao vas brati, to vas molim, zovite me "brati Adolf". Ako to elite rado. Dakle, gospodine bratiu, sto vas vodi k nama? Dolazim u jednoj vanoj stvari. Vi mi morate pomoi da otkrijem ko je to tajanstveno bice koje ovde nazivaju "sablast ipraja". Pri tom vam moram odati tajnu da sam ja zapravo detektiv. umar tiho zvizdne. Ah hm tako tako! Tajni! Pogodili ste! sad mi recite, zar zbilja ovde niko ni ne sluti ko je ta sablast ipraja? Vunderliht usdigne obrve, ali ne ree ni reci. sad se pruila prilika njegovoj eni da se umesa u rasgovor. Ona je spadala u onaj skup ljudi kojima su srzi prolazili leima, kad bi se samo spomenulo ime "sablast ipraja". zato je i sada sedela ovde prestraeno i plaho pogledavala sa strane na stranca. Dragi gospodine ree skromno sablast je sablast, ili duh, ako ba hoete. Kako bi se onda saznalo, ko je to? Na licu stranca pojavi se smeak. To je opasio

sumar i zato prekine svoju enu: Ne brbljaj, Barice! Nemoj misliti da gospodin detektiv veruje u bajke. Ta ja sam ti sam tumacio da nema sablasti ni duhova. U ovoj sablasti, koja tera strah u kosti lakovernom narodu ovde na granici, krije se ovek od krvi i mea. To je jasno! Brati Adolf je kimao glavom odobravaju?i. Vi imate pravo, gospodine umaru. sablasti nema, ali ima ljudi, koji veruju u pojavu duhova, a neki to onda iskoriuju. Takav jedan momak je i sablast ipraja. zato je bilo opravdano moje pitanje. Mi imamo iskustva u ovakvim stvarima. Kladim se da se sablast ipraja pojavljuje pod najrazlicitijim vidovima i to onim ljudima koje eli prestrasiti. Moete li mi o tom neto reci? Hm mrmljao je umar. Kazu da je sablast ipraja bela kao veli sneg, da je velika kao div i da ima vatrene oi kojima koluta. Ali niko ne zna nita poblize. To su sigurno samo naklapanja. Ali u ovom ta u vam sada rei ima istine: ovde postoji neko nepoznato lice koje istupa kao uvar krijum cara. Pojavljuje se u kratkom uz telo priljubljenom kaputiu, za sesirom sirokog oboda, i u visokim izmama. Oko struka nosi pojas za noem i pitoljem, na licu ima masku, a preko ramena pusku. Ovaj neznanac tvrdi da dolazi u ime sablasti ipraja. On prisiljava ljude koji bedno zive da se odaju krijumarenju. Na razlicite naine pomaze krijumarima, a osvecuje se onima koji bilo ta preduzimaju protiv krijumarenja. Onda ponavljam svoje pitanje otpre izjavi Adolf. Zar niko ni ne sluti ko je taj ovek? Ne sluti! On se stvori, kao, da ga je dopuhnuo vetar iznenada, i nestane opet kao da ga je zemlja progutala. Verujte mi, gospodine bratiu, da nije nikakvo cudo ta ga se narod boji! Dakle, prepredeni i lukavi varalica; sigurno nije obian ovek. Ne, sigurno, nije. To mora biti ve pravi "macan" koji moe upravljati ovakvom bandom kao ta su krijumari. Izgleda kao da je neznanac katkada sveznajui i da se moe pojaviti na svakom mestu. Prava sotona! Ostavite vraga na miru! Ostanimo kod ljudi! Cuo sam na poslednjoj stanici da se jue opet sbio jedan zlocin. Ubijen je jedan pogranini oficir potvrdi Vunderliht. svakako je to uinio neko ko ima veze s krijumarima. A nije naen nikakav trag koji bi upucivao na krivca? Na ovo pitanje hteo je Vunderliht odgovoriti priom o ceduljici, koja je naena u dzepu umorenoga, ali ga novopeceni brati pri tome prekine. Znam, ve znam, ree on. To je samo obmana sa strane zlikovca. Tim je zeleo prikriti svoje postupke. On se sakriva, donekle, iza sablasti ipraja i iskoristava prasnoverni strah pograninog stanovnistva, kako sam ve rekao. Mislio sam na pravi pravcati trag u snegu. Zar se taj nije otkrio? Vetar je sve zameo protivma?io je Vunderliht. Mi smo tragali iz petnih zila. I ja sam bio prisutan. Moda e se moi nai neto u proljece, kad Ukopni sneg. Ah, moj dragi gospodine, to je prava nevolja! ovek se upravo boji stanovati sada ovde u umi. Ja dugujem svoj ivot samo svom oprezu. vrim svoju duznost kao umar i nikada se ne meam u stvari krijumara. To je stvar pograninih slubenika. Zar me elite s time upozoriti da ne mogu raacunati na vasu pomo?c Moj zadatak je da otkrijem tajnu sablasti ipraja. Hm, to nisam tako mislio. Ovde se radi o obinom ubistvu, a zbilo se u mojoj umi; pa mi je kao umaru duznost da ga razjasnim. samo mislim, gospodine bratiu, da bi bilo korisnije sa ovu stvar da ja nisam na prvom mestu pri istrazi. Kasnije ete se sloziti sa mnom. Mogue je, ali ja ni ne trazim od vas nita vie nego da mi potajno pomazete. Ni o meni ne sme niko ni naslutiti zato sam ovde. sumar klimne oprezno glavom. On se poeo zagrejavati sa namere toboznjeg bratia. Imate li ve neki plan? ispitivao je on. s koje strane mislite stvar naceti? To mi jo nije sasvim jasno. Najpre u sve razgledati. elim vam mnogo srece, gospodine bratiu, iako sumnjam u uspeh. Vi sumnjate ve unapred! Zato? sumar odmeri ispitujuim pogledom Adolfov stas. Vi ste snano gradjeni, i ini se, da ste spretni i pokretni. Ali, da li ste dorasli ovim naporima i opasnostima koje vas ekaju ovde to je pitanje? Morate znati da se ovde ve stosta pokuavalo da bi se uslo u trag ovoj sablasti ipraja, i da se sprei delovanje krijumara ali sve uzalud! Hoete li vi imati vie srece? Adolf samo slegne ramenima. To emo videti. svakako u upotrebiti sve snage da uhvatim sablast ipraja, u ijim su rukama sve niti zlocinakih postupaka ovde na granici. Ne znam da li bih se morao bojati tog nepoznatog oveka kad bih se nasao s njim lice u lice. Ne mogu rei da li sam ja dorastao njemu lukavstvom. On ga poseduje ti dovoljnoj meri. Ali treba pokuati. Ipak imam u neemu prednost pred njim. A to bi bilo?

Ja znam njegove smicalice, a on, naprotiv, nema pojma o mojim namerama. sad se umar poeo nekako smeskati, a kad ga je njegov gost ispitljivo pogledao, izrekao je svoju sumnju. Za sada ree on za sada, gospodine bratiu! Drim da e ovaj prepredeni momak za kratko vreme otkriti da ga neko odredjeno lice sledi. Vi kaete: odredjeno lice. A ta ako mi uspe da se ne pojavljujem uvek kao jedan te isti ovek? Vi sigurno znate da izvesna sposobnost preobrasbe pripada mome zanatu. sumar se jo uvek smeskao, ili bolje reeno, opet se smeskao. " Cuo sam o tome, ali mislim, da se vlasulju i krivu bradu moe prepoznati vrlo lako. Tako! To mislite? Hajde, da vidimo! Adolf ustane i stane pokraj klupe uz pe gde je stajao umivaonik. On se okrene. Njegova crna kosa postade iznenada plava. Dok je umakao u vodu jedan kraj svog rupcica, upita preko ramena: ta mislite, koliko mi je godina? Po prilici etrdeset. A sada? On se uhvati za glavu, uini jedan pokret i okrene se. Njegova crna kosa postade iznenada plava. sumar je raskolacio oi, a njegova ena samo krikne. Adolf se samo smeskao. No, jeste li do sada primetili da nosim vlasulju? Ne, doista, nisam. A ja sam vas tano promatrao dok jo nisam znao ko ste. Vidite! A sada u vam jo neto pokazati. stranac je skinuo bradu, a onda je presao dva tri puta rupcicem preko lica. Tako! ta kaete sada, gospodine umaru? sa pet rana bojila! To ne bih smatrao moguim. Malopre ste izgledali kao etrdesetogodisnjak, onda kao da vam je trideset, a sada mi izgledate jo mladji. To je svakako umece u kome vas ne moe niko tako lako nadmasiti, gospodine tajni detektive! sada gotovo verujem da moete proci pored zlikovca, kome ste u tragu, dva do tri puta a da on ni ne primeti da mu uvek ista osoba dolazi pred oi. Ne misli li i ti tako, Barice? Dobroudna umareva ena samo kimne. Progovoriti nije mogla. Ona se sva pretvorila u cudjenje i divljenje. Adolf je priao ovim jednostavnim ljudima, koji u svom osamljenom kuticu sveta nisu dosli u dodir sa vanjskim ivotom, o smicalicama i lukavstvu kojim se morao posluziti u svom teskom i opasnom zvanju. On je govorio o razlicitim delovima odee za presvlacenje: na primer o kaputu koji se moe nositi na dve strane. Pojedini su se delovi mogli uvinuti. Imao je etiri rukava a mogao se pretvoriti i u ogrtac. priao je, kako se izmeni hod, glas i kretnje, prema tome, koga treba prikazati da li jednostavnog ili odlicnog gospodina, mladia, ili starca. sve su ovo bila prava cudesa sa umarovu porodicu. Njegovo potovanje prema bratiu raslo je iz minute u minutu. s tim je raslo i poverenje umarevo u uspeh planova koji su se ovde skovali protiv sablasti ipraja. Vunderliht se potpuno uziveo u dogaaje koji e se zbiti i sve se vie odusevljavao za ulogu pomagaca, koju je trebao odigrati. U toku ovih razmatranja dodje mu jo jedna pomisao koju odmah otkrije bratiu Adolfu. Gospodine ree sad me je samoga strah, hou li vas ja sam uvek prepoznati, ako vas susretnem tu i tamo u kojoj od vaih maski? Dobro da na to mislite potvrdi tajni detektiv. Iz toga zakljucujem da ete mi uiniti korisne usluge. Moramo pronaci neki znak prepoznavanja, i to takav koji niko drugi ne moe uociti. Kako bi bio ovas predlog: ako se po danu isdaleka uocimo ja u preci desnom rukom od lijevog do desnog uha? A uveer u tami? U takvom sluaju nastojau da vam odmah" priem pa u vam sapnuti "stranac". Pristajete li? Naravno! To mi se osobito svia upravo je pustolovno i zvuci kao u romanu. Dakle mi smo se sporazumeli i trebali bismo samo glavnu stvar urediti: mogu li se nastaniti kod vas na neodredjeno vreme nakon svih mojih izlaganja? To ne trebate ni pitati odgovori gospoa Barica. Razume se samo po sebi promrmlja umar. Vi radite za dobru stvar kod koje ja zivo sudelujem, a osim toga vi mi se uopte sviate. Ja to ne mogu protivmaciti, ali ini mi se, kao da smo ve dugo vremena poznati. Da, tako se katkada zbiva, dragi gospodine bratiu!" A sada jo neto vano! Kako da vas prijavim kod vlasti? To u uiniti sam. Ja u se pobrinuti da mi ni policija ni pogranini slubenici ne ometaju rad. Kao detektiv imam svoje dokumente. To prepustite meni! Ja vas jo samo moram moliti da odredite cenu za stan i hranu. To bi samo trebalo! Neko ko dodje da pomogne ovoj bedi pa da meni placa! To bi bilo lepo! Vi ete dobiti ono ta mi imamo, a to je badava. Punktum! Dobro, pristajem! Evo moje ruke! A gospoa rodjaka neka sada pogleda ima li ta za jelo sa nas dvojicu, a vi, dragi bratiu, pokazaete mi, meutim, gde u stanovati i gde su moji

koferi. sumareva ena je spremno otrala u kuhinju, a Vunderliht se dostojanstveno digao sa stolca. Dodjite! sobica sa strance nalazi se u prvom katu. Nije otmeno namestena, ali imaete mekani krevet, sto, stolac, zrcalo i dapace, jedan izuvac. On se nasmeje i povede gosta po stepenicama u jedan mali, udobni prostor, gde su ve bili kovcezi. Vani je, meutim, zasao mesec, a sneg je prestao padati. sumar prie prozoru i pokae prema umi. Vidite li tamo one ogromne jele? Blizu one srednje lezao je ubijeni graniar. Dakle, nedaleko odavde! Da, hoemo li sutra pre podne poci zajedno onamo? Hteo sam upravo izustiti isto pitanje. Poci emo, a vi ete biti tako dobri, pa ete mi na licu mesta sve tano ispriati. Moda e mi sinuti kakva dobra misao. A onda je ostao sam ovek, koji je hteo unistiti tajanstvenu sablast ipraja. stajao je kod prozora svoje sobice, ugasio je svetlo i razmiljajui upirao vrsto pogled prema onima trima jelama, kod kojih je naen ubijeni granini slubenik. no je bila puna mesecine. Vidio je kako se odvojio jedan mesecev trak i uhvatio sa grane ogromnog drvea, a onda se odrazavao u snegu, koji je kao teski nakit visio sa grana. To je sve vidio svojim oima, a onda je proradila njegova masta. uinilo mu se kao da tamo u snegu lezi jo ubijeni, a onda kao da se pored lesine pojavilo tiho i sablasno neka bela prikaza. I najednom kao da se ruka mrtvaca dize na prisegu, a jedan mukli glas kao da govori: "Ja te optuzujem tebe optuzujem sablasti ipraja!" Bele pojave nestade, a na njenu mestu stajao je ovek u haletku, pustenom sesiru i visokim izmama, s maskom na licu i puskom o ramenu. I opet progovara glas: "Tebe optuzujem, ja optuzujem tebe sablasti ipraja!" Ali ovoga puta uz Jedan dodatak, koji je zvucio kao zov u pomo jednoga utopljenika: "Jedno sramotno i gadno delo sa drugim vri se ovde. Gde je osvetnik?" oveku na prozoru inilo se, kao da ove rei jesivo odjekuju i kao da opominju. On se uspravi: Ja sam osvetnik ree glasno i jasno. Mnogo starih greha treba ovde okajati i mnogu krivicu ispraviti koja je meni poznata. I neu mirovati, dok ne pobedi pravda. strooie miTe o prozora jedan crni oblak sa" " Je mesecinu. sova je teskim krilima preletela pored starih jela i urila u umu kao da je vesnik sablasti ipraja i da mora svome gospodaru doneti vest da se u umariji pojavio neki stranac koji se usudjuje igrati ulogu osvetnika. meutim je Edvin Hauzer ve skoro dosao do svoje kue. srce mu je snano udaralo pri pomisli na roditelje i brau. Za sobom je vukao saonice pune drva i ugljena, a na njima korpu punu hrane to su bile stvari koje su mu se jo pred jedan sat inile nedokucivo blago. Cesta je vodila gotovo neprestano nisbrdo. zato je stao na saonice, spustio se upravljajui samo kod zavoja lijevom ili desnom nogom. Na vratima kuice koju je hteo za kratko vreme zapleniti Zajdelman njegovu ocu, ostavio je nacas svoje vosilo i uleteo u sobu. Ovde su svi sedeli za stolom, drhtuci od studeni. Ispred pei klecala je Anela. Edvin nije verovao svojim oima. Bila je to, doista, Anela Hofman, koja se mucila da s nekoliko djepanica i malom hrpicom ugljena raspiri vatru. Edvin dolazi povicu braa. Bogu budi hvala! usdahne majka. Videlo se u kakvom je bila strahu za njega. Anela skoci: Ali, Edvin e, gde si bio tako dugo? svi smo strahovali sbog tebe. Edvin protrlja ozeble ruke. Hm, odvratno hladno! ve je vreme da upalite tu vatru! Je li vam sused priskocio u pomo, majko? Pozajmio nam je nekoliko cepanica i dve lopate ugljena. Rekao je, da vie ne moe dati, jer mora sa svojom zalihom i sam izdrati do kraja zime. Jeste li skuvali krompir? ispitivao je dalje Edvin jo nismo. Drva nee da gore. Tako, tako, vi ste, dakle, gladovali? Edvin nije bio onakav kao obino: on je uspio da se smeska uza svu bedu tu pred oima. I sada najedamput izlane: A ja sam veerao kao kralj! sto, ta? navalila su znatieljna braa. " Punu zdelu supe od krupice, hleb sa maslacem i kobasicu. Ooo! otegnula su braa iznenaeno, pomalo ceznutljivo i zalno. Otac i mati zgledali su se ispitljivo. sad vie nisu razumeli svoga Edvin a. I Anela je bila iznenaena. Edvin se nasmeje: ekajte i vi ete dobiti svoj dio! On otra i donese najpre korpu s hranom. Evo, majko, ovde je dobro sredztvo protiv gladi! Izustivi to, opet je otrao da spremi drva i ugljen u komoricu. samo neto od toga ponio je u sobu da jedanput dobro nalozi vatru. Ali u prvi mah nije stigao. oi sviju bile su ispitljivo uprte u njega, oi, u kojima se zrcalilo bezgranino iznenaenje i neizrecivo veselje. Gospoa Hauzer nemo je sklopila ruke. Anela nije znala ta znaci sve to. Ali otac

je ubrzo saznao sve. Reci, momce, odakle ti to? Od umara Vunderlihta i njegove ene. To ne shvatani. Vunderlihtovi su dobri ljudi, to zna celo selo. Ali kako je doslo do toga da te tako obdare? To u vam ispriati. No, pre izvadite stvari i dobro pogledajte ta sam sve donio! Tu je hleb i maslac, jedna cela kobasica, komad speka! A evo i brasna, secera i kafe! kafa, kafa! Micala su braa. Malisani su jednom pili kafu, pa su znali, kakav je to uzitak. Nastalo je opte vadjenje stvari, cudjenje i klicanje. Onda je majka morala odmah narezati hleb, da ublazi deci najjacu glad. Ali otac Hauzer ustrajao je u tome da sazna, kako se to sve zbilo. On je bio razborit ovek i nije verovao u bajke. Edvin je priao sta je doziveo u umi. On je iskreno priznao da je skoro postao lovokradica. I o tome je govorio, da mu se nacas pricinilo da vidi meu stablima sablast ipraja. Konano e priajui dosao do susreta sa umarom. Tu je zastao. On je Preutao sastanak sa strancem. Na njega se ne sme ljutiti ovek koji mu je tako sirokogrudno utis nuo u ruku toliki novac. Neznanac mu je samo napomenuo da nikome ne spominje darovatelja novca, osim svome ocu. No, Edvin je zakljuio da bi bilo dobro da pred celom porodicom ne govori o strancu. Dakle, priao je samo, kako su ga Vunderlihtovi gostoljubivo primili, a uz to i bogato nadarili kad su uli za njegovu bedu. Anela je bila prva, koja je na to progovorila. To mi se ini vrlo poteno od staroga izjavi ona. Ne bih verovala da je ono staro gundalo sposobno za ovakvo delo. Uvek sam mislila da je on samo za mnom prijazan, a da na druge ljude samo rezi. Otac Hauzer je protivmacio na svoj nain umarevu darezljivost. sada mogu zamisliti, kako je sve teklo. Vuncerlih,je cuo od tebe, ta su ti Zajdelmanovi uinili. Tad je pomislio: ekajte pokazau vam da Hauzerovi ne ovie o vaoj milosti! On, ne moe, da trpi Zajdelmanove. To znam, jer mi je to sam jednom rekao. Malisani su ve grizli svoj hleb sa maslacem. Majka se ve pripremila da opere krompir i stavi ga na vatru. Anela je pospremala dragocenu zalihu u ormar, a Edvin je sedeo sa stolom i pogledavao od srece sad jednoga, sad drugoga. Najednom mu se uini kao da je cuo uzdah sa majinih usana. To ga zaudi. zato uzdise majka, kad je sreca iznenada banula u kuu? On je iskreno upita ta joj je, a ona mu isto tako iskreno odgovori: Gle, Edvin e, ti si nam sigurno priredio veliko veselje i ja sam dragom Bogu od srca zahvalna da nam je tako neocekivano pomogao u nasoj najvecoj nevolji. Ali brige nas jo uvek nisu ostavile. ta e biti dalje? Kako dugo emo imati zalihe? Nita ne moemo dodavati, kad nemamo zarade. A i dug dospijeva! Kako emo ga vratiti? Jednog dana neemo imati nita za jelo, a ni krova nad glavom. Zenin govor je u tren oka izbrisao radosno raspolozenje koje je bilo ovladalo ljudima u ovoj maloj prostoriji. Mrko preteci stajala je opet briga na pragu. Ali Edvin je protera jednim brzim odgovorom, odnosno jednom brzom kretnjom. Evo, evo, evo! i poredjao je novac u jednom celom nizu na sto. Je li dosta? Zar nije vie nego ta trebamo za Zajdelmana isplatimo. Vidite, ovo nam preostaje, a umar mi je obfeao da e se zauzeti za mene kod nadrudara u rudniku da tamo dobijem zaposlenje. ta hoete jo vie? sad je naravno i majka uskliknula od srece, koju ova priprosta ena nije upoznala celoga svog ivota. Anela se gotovo skamenila od iznenaenja. samo se otac Hauzer smrknuo. Mladiu ree ozbiljno sada nii se ova pria ini malo neobinom. Novac nisi mogao dobiti od Vunderlihtovih. Pa i nisam! To ti moram, oe, ispriati u etiri oka. stari tkalac pogleda sinu duboko u oi. Bio je to nemi pogled i nemi odgovor. Onda otac kimne. Ja ne sumnjam u tebe, sinko, ali moras priznati da zlato ne lezi na cesti. Dakle, podjimo u komoru, i kazi mi ta mi ima reci! Edvin je dao novac ocu u ruke i poao je s njim. Tamo je priao o strancu koji se dovezao u saonicama i odzjeo u umariji. On nije znao mnogo o tom oveku, nego samo to da se predztavio kao umarev brati i da je bio tako neobino voljan pomoi. Hauzer je samo kimao glavom, ali nije imao razloga da sinu ne veruje. Tako su se, konano, obojica opet vratila u sobu gde su ih doekali nestrpljivi pogledi. sve je u redu izjavi Hauzer. Edvin mi je sve priao. Novac moemo mirno primiti. stvar je ispravna i bez prigovora. Novac je dar jednog plemenitog prijatelja sirotinje. Dodjite da sednemo zajedno za sto i da konano ve jednom zaboravimo brigu i nevolju. Vatra je pucketala u pei, a voda je poela u loncu pevusiti. Pomalo je postalo u prostoriji toplo, a i gucU su se ugrejali i oziveli. zato je bilo "nekako udno da je Anela sedela bez reci, mada je sigurno nije morila nikakva briga.

Edvin je to odmah primetio i kad je posla kui, pratio je da ujedno i vrati odmah posudjena drva i ugljen. Hteo je saznati razlog njene sutnje. Je li te neko od nas uvredio, Anelo? upitao je on. Ne, Edvin e, sigurno nije. Ti si se uozbiljila, dok smo se mi radovali. Mislila sam samo na oca koji je bio tako neoprezan prema tvojemu ocu. On bi mu tu malu uslugu najradije bio odbio. A zato? Ona je znala razlog, ali ga nije htela reci. Uzrok njene sutnje bio je sasvim drugi. Mislila je na zabavu na koju je bila pozvana. Omot sa kostimom sa maskirani ples kao i pozivnicu za "kasino" ve je primila. Ona je sebe zamiljala u plesnoj dvorani, i kako ova odudara od siromane Hauzerove sobice! Nema li, moda, otac ipak pravo sa svojim prigovorom? Jesu li Hauzerovi bili uistinu oni ljudi s kojima se ona mogla druziti? Ona koja je imala, dapace, pozivnicu za "kasino"! zna li razlog? navaljivao je Edvin Ne! odgovori ona oklevaju?i. To je bilo prvi puta da je slagala susedovom sinu. Meutim je Edvin kod sebe trazio razlog. Moda nismo tvome ocu dosta dobri? ree on. ta odmah pomiljas! uskoci ona brzo. Moda je bio zato tako kratak prema tvome ocu, jer je malo popio. Da nije dobio od Zajdelmanovih kakav teski uzorak? Rado u mu pomoi izracunati niti. To je Edvin ve cesto uinio. On je bio spretniji tkalac od Hofmana. Ali Anela to odbije. Nije u pitanju on, nego ja. Ti? Kako, ti? Anela uzdigne malo svoj ponosni i oholi nosic : Ja sam dobila jedan paket! I to se vrze po glavi tvome ocu? To ne razumem. Budi jasnija! Tako si mi udna! sta je bilo u paketu? Anela je u biti bila estita i dobra devojka, ali je imala jednu slabost koju je nasledila od svoga oca: bila je tasta. Poziv nepoznatog mukarca, koji je bio clan "kasina", dakle imucan i otmen gospodin, vrlo joj je laskalo. Zbog toga bi mogla i do izvesne mere zaboraviti i na svoju sklonost prema Edvin u Hauzeru. Zato joj je sada i uspelo, da se s Edvin om malo i poigra, priaju?i mu malopomalo novost koja ga sigurno nee obradovati: Neto osobito je ovaj omot pretvarala se ona. Pogodi, ta je bilo u njemu? Odakle da to znam? Verovatno neki poklon! Jest i nije. U omotu je bio krabuljni kostim. sta? Kostim koji se nosi na maskiranom plesu. Zar ne zna ta je to? Edvin je postajao sve zbunjeniji. ta to pria Anela o maskiranom plesu? On je cuo da e se odrati na pokladni utorak takva zabava u seoskoj gostionici, ali da to priredjuje "kasino". Ta se stvar, dakle, njega ne tice. Clanovi "kasina" pripadaju krugu bogatasa koji se bojazljivo i uobrazeno ogradjuju od siromanih tkalaca. Anela, dakle ne moe misliti na ovaj maskirani ples jer su i Hofmanovi samo siromani tkalci. Ali uskoro se osvedocio o protivnom. Anela mu je pomalo rekla istinu. Najpre mu se inilo da pravo ne cuje. Ti eici na ples "kasina"? Dobila si pozivnicu? Od koga? To ne znam! CUJ Anela, od toga ne razumem ni reci! Mukarac koji nee ni svoje ime da kae poziva te na zabavu i salje ti, dapace, i haljinu, a ti to sve smatras ispravno i na mestu? ta kazu tvoji roditelji? Anela je bila jedinica i razmazena ljubimica staroga Hofmana stoga nije mogla podnositi da je neko od" ja tako je nazivala ovakve prigovore. Odmah je postala tvrdoglava i uvredjena. zabacila je nestasno lepu glavicu i rekla: Moe ih sam pitati ako o tome misle! Moda e ti otac dati pravi odgovor. smatram upravo za neuveno da me prekoravas sbog neega ta moji roditelji odobravaju. Znaj, otac pozaje gospodina koji mi je poslao pozivnicu i ponosan je na tu ast, koja je iskazana njegovoj kerki. Edvin se uplasio ovog ukora. Ali Anela! mucao je. Ah, ti si samo zalan ta ti ne moe biti prisutan. Kad bi me zaista tako volio, kako uvek tvrdis, onda bi mi priustio ovu neduznu zabavu. U svojem strahu i svojoj zbunjenosti Edvin popusti. Da, da, pa ja ti ne zavidim. Meni je to sve samo tako zagonetno i neobino. Pa i je neobino da devojka iz sela Hohental dobije pozivnicu za "kasino". No, da, no, upravo! I zato sam... zato sam mislio... ja! mucao je Edvin Ti si mislio da mi moras prigovarati, a to nije bilo zgodno. Radije se veseli sa mnom! Bila sam tako ponosna i htela sam te pitati da li elis pogledati haljinu. Ja i tako mislim svratiti k vama da vratim drva i ugljen. Ne to tako ne moe biti. Daj samo meni posudjeno, a ja u to sama uneti. ve je kasno i otac bi se mogao naljutiti ako te dovedem sada u kuu, i ako ti se pokaem u krabuljnoj haljini. A tako, ti mi se hoe pokazati u haljini. To bih svakako elio videti!

Aneli se sada Edvin opet vie sviao. Da je bio znatieljan, kako ona izgleda u toj kicenoj haljini. To joj je laskalo! zato mu ona neto predlozi ta je znacilo: izai mu u susret! Ja u ti neto reci: idi mirno kui! Otac e sada skoro leci, tada u se ja presvuci i doi u jo na casak k vama. Majka e to dopustiti. Dakle, ekaj me! Da, da, ekau te! Edvin nije znao bi li se radovao ili ne. On uopte nita vie nije znao! Dovienja, Anela! On joj prui ruku, ali ona je bila hladna. No, ova hladnoa nije poticala od zimske studeni, nego od velikog uzbudjenja, u kome se Edvin nalazio. Anela se zgrozi od ovog dodira i povuce brzo svoju ruku iz njegove. Tada mu uzme korpu s drvima i ugljenom i nestane iza kucnih vratiju. Edvin je casak zastao i gledao za njom pre nego se uputio kui. U njemu je nastala neizreciva praznina. Tesko se sabrao. Mislio je o sebi i Aneli. Poznavali su se jo kao deca. On joj je bio prijatelj i dobar drug. Nikada nije pomiljao da bi morao biti makar i jedan dan bez nje; to mu uopte nije palo na pamet. Tako su odrasli zajedno; jedno uz drugo. Nikada nije pomiljao kod toga na svoje oseaje, dok ga nije danas utukla dvostruka spoznaja da je ljubi svakim kucajem svoga srca i da je izgubio jo pre nego je postao svestan ove ljubavi. Tako je sada ovde stajao! studena zimska no sirila se oko njega. Nabijalo mu je u slepoocicama, a srce mu je snano udaralo. Anelo! uzdahnuo je volio bih da sam mrtav! Kad je Anela usla u sobu, bili su roditelji jo budni. Otac je poeo govoriti odmah opet o pozivu i o sreci koja bi mogla izrasti iz toga; majka je rasprostrla pred njom haljinu, koja je bila posivena blistavim zlatnim i srebrnim ukrasom, i savetovala je ta bi na njoj trebalo jo ulepsati. Anela sve to nije sasvini slusala. Ona je mislila na nepoznatog mukarca koji je elio kao plesacicu. sigurno je otmeni gospodin i neki njen obozavatelj! To je bilo toliko vano da je moglo zaseniti mladenako prijateljevanje s Edvin om Hauzerom. Moda sada do nje stoji da postane bogata ena i da izvuce i sebe i roditelje iz skromnog i skucenog dosadasnjeg ivota. Tkalcu Hofmanu dosadila je utljjivost njegove Keri i brbljanje njegove ene o cipkama, vrpcama i resicama. On ustane, sijevne i protegne se. hoemo li u brlog? Vi moete to doterivati kako dugo nfr. " mo ne gorite beskorisno itavu no svetlo. fcutra je jo jedan dan! Laku no! On se pokupi u spavacu prostoriju. sada je Anela ozivela. im je bila sigurna da se otac skinuo i legao, saopti majci svoju nameru. Htela bih obui haljinu i na skok otrati Hauzerovima. sada jos? Po ovoj studeni! Ogrnuu svoju maramu. Oh, pusti me! Obfeala sam Hauzerovima. Oni se tome vesele. A i ja sam ponosna na haljinu i htela bih se bar pred nekim iz sela pokazati. Majka je pristala, jer je i ona bila preponosna na lepu ker. Za nekoliko minuta pojavila se Anela kao Talijanka. Majka je ogledavala sa svih strana i divila joj se, ali ne dugo. Anela uzme svoju maramu iz skrinje i izleti kroz vrata. Vracam se za cetvrt sata. usla je kod Hauzerovih u sobu, gde je Edvin sam ekao. Brau su ve davno otpremili u postelju, a i stari Hauzerovi su legli jer im je Edvin rekao da e Anela jo jedanput doi da se pokae u jednoj novoj haljini, ali da je to iznenaenje samo za njega. Priustili su to veselje svom odraslom deaku, jer su primetili ta se s njim dogaa, a verovali su da e Edvin i Anela postati jednoga dana sretan par usprkos svim teskocama. Edvin je pustio u sobu svoju druzicu. Najpre je ugledao njeno uzareno lice i veliku maramu koja je obavila celi njen stas. Najedanput je palo ovo pokrivalo, a Edvin je ostao zaslepljen i ujedno prestraen. Anela se okretala na vrscima prstiju na sve strane tako da je oko nje leprsala kratka suknjica. Ona je posudno ekala na izraze udivljenja koji su, po njenom miljenju sada morali uslediti. Ali Edvin je utao, udno utao! A kad je ispitljivo pogledala u njegovo lice, procitala je tamo sve drugo samo ne odusevljenje. No, kako ti se sviam? upita malo nesigurno. Momak duboko usdahne jer mu je bilo tesko da bude iskren, kako je ovde morao biti. ba nikako! prizna. Lagano rumenilo osu se po devojcinu licu. Uz to naskubi usne. Onda sam mogla i ne dolaziti. Hoe li mi barem rei zato ti se ne sviam? Na to Edvin opet duboko usdahne. Nije bilo lako recima izraziti ono ta je oseao. On je bio cedan seoski mladi, a ene i devojke nije drukije poznavao, nego onako kako ih je svakoga dana viao: u zakopcanim bluzama i dugim suknjama od grube tkanine. A krabuljna haljina ostavljala je vrat i ramena gola jer je prslucic bio duboko izrezan, a suknjica je sezala upravo do kolena. Ja to ne mogu tako izreci progunda u neprilici i preko volje. Ti ve sama zna kako ja to mislim. Tako tako razgoljena ne pokazuje se nijedna estita devojka pa jo pred stranim mukarcima. sad je uinio veliko zlo. Anela nije vie nita htela znati o drugarstvu i prijateljstvu prema mladom oveku koji se usudio izreci istinu na ovaj nain. Ona se nasla povredjenom i pogodjenom. U itavu se njenu dranju pojavila neka odbijajua hladnoa. zajedljivim recima ga odbije: Vidi se, da nita ne razumijsa o otmenom svetu. Ovakvu haljinu nose Talijanke.

Ovakvi prslucici i ovakve suknjice su u modi u Italiji. Tamo ide svaka devojka ulicom ovako. Ali o tom ti nema ni pojma. Zao mi je da sam Zbog tebe dosla ovamo. Anela! prekine je on budi razumna i... Da si barem ti bio pametan i da mi moju dobru nameru nisi naplatio ovakvim grubostima! Ja sam se samo toliko prestrasio. Ja uistinu sam se upravo stidio. stidi se radije izgovoriti ovako neto! Zamislio sam te kako se na plesu pokazujes ovako obucena pred nepoznatim mukarcima. Kad sam se na to setio, inila mi se kao da u se ugusiti. Anelo, ja te molim, molim te iz svega srca ne idi na tu zabavu! Ovaj ton, iz kog je izbijao molecivi strah i iskrena ljubav, bio bi u drugo vreme sigurno delovao na devojku koja je u dubini svoga srca Edvina isto tako ljubila kao on nju. samo ona nije bila svesna te ljubavi. Ali sada je bila povredjena u svojoj tastini, uvredjena i razdrazena. savladalo je uzrujanje i ona lupne ljutito nogom. Ostavi me na miru sa svojim brbljarijama! Upravo je tako kako sam ti ve rekla. Ti nees da mi priustis ovu zabavu i upravo si zavidan ta ne moe i ti onamo. Ti uopte misli samo na sebe. I zato neka i ja ostanem kod kue i neka se odreknem lepe veeri. Ali to mi ne pada ni na kraj pameti. Osim toga i ne mogu drukije. Otac mi je upravo naredio da primim poziv. Tako, sada ti je jasno! Laku no! Vrata zalupe za njom. Edvin je hteo jo neto reci, ali nije mogao. Kao da je bio telesno i dusevno uset. sivo je bilo samo u njegovoj glavi, gde je vrvelo od najglupljih misli. Iz ovoga vrtloga izrasla je jedna jedina jasna misao: Anela ne zna ta radi: ona slepo srlja u stranu opasnost. Ti si bio njen drug iz detinjstva, ti je moras zatititi pa makar i protiv njene volje! Poeo je razmiljati kako da to uini, i razmiljao je celu no a da nije nasao reenje. sledeceg jutra bio je mamuran, a misli mu nisu bile sredjene tako da se morao prisiljavati da sudeluje u radosti i veselju svojih roditelja i svoje brae, koji su se tako iznenada rijesili nevolje. Idem do nadrudara da se propitam za poao. uveravao je oca, a u sebi je mislio: a onda moram uiniti neto za Anelu.... bilo sto! U nedelju ujutro zaustavila su se pred Zajdelmanovom kuom dvoja teretna kola sa kojih su radnici istovarivali neke tkalake stanove. ta e ti ove ludorec upita rentijer svoga brata. Pa sve je staro i trosno. Martin Zajdelman gladio je samodopadno svoju bradu. Ti to ne razumijsa. Ove tkalake stanove kupio sam na drasbi komad maraka. ko ovde od mene hoe dobiti posla, mora uzeti od mene ovaj stan. Moe ga kupiti ili unajmiti. Dau komad za 100 maraka, a najam stoji godinje 50 maraka. Oateti li se stan, ugovorom e se najamnik obavezati da e ga popraviti ili platiti 100 maraka. Na licu rentijera odrazavalo se stosta: cudjenje, priznanje, a istodobno i zajedljiva poruga. Ti se razumes u posao! ree. U isto vreme sedeo je mladi Zajdelman u poslovnici i pisao pismo svome prijatelju trauhu. U pismu mu je davao jo neke naloge za utorak uvece. Na maskiranom plesu treba da bude sve na visini. Pismo je bilo kratko. Frits ga je zalepio, napisao adresu i pozvonio. uao je jedan mladi momak, koji je radio kod njih kao pomonik na sajmu. Otii eu grad i predaetrgovcu trauhu ovo pismo! Pouri; da si se brzo vratio. Momak se dade odmah na put. Nije bio previe odusevljen ovim zadatkom, jer je istoga jutra u samu zoru morao ve izdrati naporan put do uprave rudnika. sada je pak morao ii u grad i brzo se vratiti. Mladi je ljutito gazio sneg. Najednom je pred sobom na cesti nekoga ugledao, ko je, oigledno, isao istim pravcem kao i on. Kad je prepoznao mladog Hauzera, pouri se da ga dostigne. Uz to mu i dovikne: Hej, Hauzer Edvin e, ekaj malo! Edvin je danas rano bio kod nadrudara, pozvao se na preporuku staroga Vunderlihta i trazio posla. Ali nadrudar ga uza sve to nije zaposlio. zato Edvin odluci da pokua srecu u gradu. On se zaustavio na zov. Oba se mladia pozdrave stiskom ruke. Ides i ti u grad? upita Edvin Nosim jedno pismo od mladog Zajdelman a. A ja idem potraziti posla. sajamski pomagac pogleda Edvina sa strane. Tako, tako, ides traziti posla. jo k tomu u nedelju. Bie malo tesko. Vremena su teska; ovek se ne moe nigde smestiti. To je i razlog da nastojim izdrati kod Zajdelmanovih. Inace, neka vrag nosi te gulikoze! Vrag zna kako im ovde sve uspeva! sve mogu i sve odredjuju! Tebi to ne moram pripovedati! uinili su ti dosta zla. Najpre ti otkazu narudzbe a onda kako je to bilo u rudnikuc Ja sam danas rano morao odneti gore jedno pismo upravi. Pre sam u poslovnici neto cuo. Mislim da je u pismu bilo govora o tebi da bi ti mogao traiti posao, ali neka te ne uposle jer nisi pouzdan ovek. ta kae na to? sad je znao Edvin Hauzer kome zahvaljuje za svoj neuspeh kod nadrudara. To je bezobrazluk! ree on besno. Hteo bih samo znati zato su protiv mene? Trzni pomonik slegne ramenima. On nije nikako mogao odgonetnuti odakle ovo veliko neprijateljstvo njegovog poslodavca prema siromanom tkalcevom sinu, a Edvinu nije palo na

pamet, da te uzroke potrazi u svom odnosu prema Aneli. Tako su zajedno isli prema gradu. Put nije bio lagan. Ledeni je vetar zatvarao mladiima dah i prekidao im razgovor. Kad je vetar malo popustio, priao je trzni pomonik da nosi pismo za trgovca trauha. Ta njega, valjda, pozna? ree. s Fricom Zajdelmanom je zajedno u "kasinu". Radi se, sigurno, o maskiranom plesu koji se treba odrati u utorak. Ah, kako je tim ljudima dobro! Mi takvo ta ne moemo ni zamisliti. Hteo bih samo znati koga je pozvao nas "junior. trauh dolazi, naravno, sa svojom zarucnicom, Marijom Tanert. Tako je brbljao dalje mladi. Edvin mu je samo kratko odgovarao. Nekako mu nije razgovor bio po volji. Ova primedba o maskiranom plesu izazvala je nanovo njegovu zabrinutost za Anelu. I tako je samo povrano sluao ono ta mu je priao trzni pomonik, a nije ni slutio kako e mu to biti od koristi. U gradu su se rastala njih dvojica. Trzni pomonik isao je trgovcu trauhu, a Edvin je traio posao, ali uzalud. Konano mu je dodijalo neprestano zvoniti na tudjim vratima; svaki put cedno izgovoriti iste rei i utim uvek isti odgovor: ne. Na uglu jedne ulice se zaustavio i poeo razmiljati o sebi i svom ivotu. udno, kako god bio zabrinut za svoju buducnost i za sudbinu svoje porodice, ipak se uvek u prvom redu javljao strah za Anelu. Neprestano je traio mogunost da je zatiti od opasnosti koje, po njegovom miljenju, vrebaju na nju na maskiranoj zabavi. Tada mu sine jedna misao. Prvi uslov, da bi je mogao zatititi, bio bi da sam sudeluje na maskiranom plesu. Dakle, morao bi onamo ici. Ali kako da uini? Radi se o zatvorenom drustvu. Prepoznali ga tamo ne bi jer bi mogao doi preodeven i sa maskom na licu. Ali bio bi prekobrojan. ta bi se tu dalo uiniti? Na ovo pitanje u prvi mah Edvin nije znao odgovoriti. Ali je stvorio odluku da se na svaki nain ugura u utorak naveer u to drustvo. Neka bude tako! sada se poeo propitivati za radnju koja posudjuje maske. saznao je, da ima u gradu samo jedna i poao je onamo. Prostorije radnje bile su u prvom katu, Dole u stepenitu posegnuo je rukom jo jednom u dzep i prebrojio novce. Tako bogat jo nikada nijJ! bio. Od onoga ta mu je stranac u umariji poklonio, ostalo je jo dosta. Prilicnu svotu ostavio mu je otac kao dzeparac. To nije smeo sve potrositi. Odlucio jef svakako neto od toga zrtvovati da bi mogao zatitit Anelu. U tim mislima popeo se mranim stepenicama. Na njegovo kucanje pojavio se na vratima mukarac jakih licnih kostiju i sa ogromnim naocalima na nosu. ta hoete? zauje se iz sirokih, besbojnih ustiju. Hteo bih pozajmiti jedan kostim. Molim, udjite. Nedelja je, doduse, ah ako je stvar hitna, uiniu iznimku. Prostorija u koju je uao Edvin bila je puna stare odee od koje se irio neugodan miris. Trgovac ga odmeri: Za koga elite odelo? Za sebe. Hm. Nema vie mnogo. Gospoda iz "kasina" odvukla su gotovo celu zalihu. Kada trebate odelo? Utorak uvece. A, takoe taj ples u "kasinu". jo jue sam obfeao dva najbolja kostima trgovcu trauhu i njegovoj zarucnici. On e biti Turcin, a gospoica Tanert Cerkeskinja. To jest ovek s ogromnim naocalima sbunjeno se naceri to sam rekao samo u poverenju. Zapravo ne smem nita odati. Pa ak ni gospoica Tanert ne zna da je njen zarucnik izabrao kostim Turcina. A sada emo pogledati da li ima ta i za vas. Mislim da vam mogu ponuditi samo jedan "domino". Edvin nije znao ta je to, ali se nije hteo osramotiti. "" Pokazite mi ga, molim! samo asak! Mukarac je otisao, a Edvin je ostao sam. Njegov pogled je odlutao na jedno neravno dvoriste. Neko je prekobrojan sutra na plesu, pomiljao je. Zar to ba moram biti ja? Kad. bi to bio neko drugi, a taj bi Izostao, mogao bih poci ja mesto njega! pred njegovim oima uskrsne iznenada napola gotov plan, tako lud, tako nezreo, kako ga moe stvoriti samo teskoba srca bezazlenog, priprostog mladia koji strahuje za obozavanu devojku. Edvin je razmiljao o neobinoj zamisli, kad se vratio trgovac. Onu ogrtac od tankog, slabog sukna sa kapuljacom nazivao je on "domino". elite li i masku? upita. Imam ovde jednu svilenu koja pokriva celo lice. sve bi to stajalo etiri marke. Dobro, dobro, pristajem! ree nesvesno Edvin Hoete li stvari odmah poneti? doi u radije prekosutra po njih! Ali danas mi morate dati jednu marku kapare. To je u ime nae pogodbe, jer ja ne mogu ovu masku sada vie drugome pozajmiti. Edvin plati i uputi se prema izlazu. Najednom ga zaustavi pozajmljivac krabuljnih kostima. Molim vas, gospodine, samo jednu rec! Neto sam se setio. Mogli biste mi uiniti uslugu! A to bi bilo? Gospodin trauh pokazao mi je jucer, kad je narucivao kostim Turcina, znaku koja sluzi kao

iskaznica za pristup na maskirani ples, a izdaje je "kasino. On je zabunom ovde ostavio. Biste li mu je hteli uruciti da je ne trazi uzalud? udnog li sluaja, pomisli Edvin i prihvati to bez premiljanja. Urediu stvar ree i pouri da ode. sad je bio pun radosnog uverenja da mu mora njegova zamisao u svakom sluaju uspeti, a uinio je najvecu ludoriju svoga ivota. U obliznjoj gostionici "Zlatnom Volu" popio je casu piva i zatrazio tintu, pero i papir. Nakon kratkog oklevanja napise sledece pismo, pri emu se trudio da promeni rukopis: Gospodin trgovac trauh! Ako posetite maskirani ples "kasina" preti vam velika opasnost. Razbolite se i ostanite kod kue! Nemojte rei nikome ni rei o tome, a ni o ovom upozorenju! ak i Marija Tanert mora verovati da ete doi utorak na zabavu! znam da ete poslusati! sablast ipraja! Napisao je adresu i ubacio pismo u najblii potanski sanducic. Na to se spremio na povratak kui. Kao ta je reeno, ovo je pismo bilo najnepromiljeniji cin njegova ivota. Ne bi bilo gore i ne bi se moglo manje napadati da je dan pre u svojoj nevolji otpilio suvu jelu i odnio je kui! samo je razlika u tome ta mladi ovek nije bio svestan svoje ludosti nastojeci pomou ovih redaka doi u priliku da u utorak mesto trgovca trauha prisustvuje neupadljivo plesu kasina, da bi mogao zatititi Anelu. On je odjenjivao samo nameru, a ne i sredstvo ! Kod toga je izvanredno vrsto verovao u uspeh svoga plana, a nije ni izdaleka pomiljao da bi se njegov pokuaj mogao i izjaloviti i da bi mogao imati najgorih posledica. A ta ako trauh podje na policiju? To Edvin u jednostavno nije bilo ni na kraj pameti. Kako se on sam bojao sablasti ipraja, tako su je se plasili, po njegovu miljenju, i drugi! Trgovac trauh nije mogao biti iznimka! trauh e se neizrecivo uplasiti, tako je mislio Edvin izostae od zabave... i... utati! Da li je ova pretpostavka ispravna, moralo bi se videti najkasnije u utorak. Istoga dana ujutro odveo je umar Vunderliht svoga gosta u umu na mesto gde je lezala lesina pograninog cinovnika. Adolf je sve pazljivo pregledao i nekoliko puta pogledom prelazio preko triju jela i njihove neposredne okoline. Zar se nije nasao barem neki trag koji bi dokazao da je ubistvu prethodila neka borba ili da je lesina moda dovucena ovamo? upita on konano. Ni jedno, ni drugo! Hm, da je graniar ubijen iz zasede, onda bi ubica morao lezati ovde negde u pozadini, a to bi u ovom predelu jedva bilo mogue. Ovde ove osamljene tri jele, preko proplanak, lijevo istina, a sa one druge dve strane uma sa stablima, rasdaleko jedno od drugoga gde bi tu bilo neko zaklo niste? Iza svakoga drveta! Onda bi zlocinac morao tano znati kada i odakle je dosla njegova zrtva. Ali to se ne moe pretpostaviti, jer ovuda ne vodi nikakav put. Dokle su istrazila gospoda od suda ovo podruce? svaki pojedini grm tamo preko. Oni su, dakle, dosli do zakljucka, da je ubistvo izvrseno iz zasede; ali ja sam drugoga miljenja. Pogledajte! Ovde je jedno tane samo okrznulo stablo jele. Adolf je pokazivao to drvo. Doista, tako je! To nam je stvarno izmaklo. A sada dalje! Tu je lezala zrtva. Ovde je trag taneta na drvetu. Dakle je morao ubica tamo stajati. Pocimo dalje! sumar je isao sa Adolfom koji je motrio tano sve pojedinosti ovoga podruca. A ta trazite? upita Vunderliht. Nita odredjeno. Dodjite samo! Tako su posli nekoliko stotina metara dalje. Iznenada sastane Adolf, sagne se i podigne neto. ta je to? upita umar. Evo pogledajte! Adolf mu prui trouglasti komad beloga platna koje je njegovo iskusno oko otkrilo ispod gustog grmlja. Valjda ga je donio vetar onamo, jer inace bi ga ve davno prekrio novi sneg. Komad platna? ree razocarano Vunderliht. ta znaci to? Mislim da ovaj nalaz nije beznaajan. Ovaj komad platna je otkinut, kako izgleda, od nekog stolnjaka ili plahte. Evo, ovde je izvezeno i jedno slovo, i to slovo "T"! Morate prisnati da nije nita neobine ako se u umi nae dzepni rupcic, ali ako se nae komad platna hm! ta mislite o tome? Bas nita, gospodine bratiu. Ja sam umar, a ne policajac. Zar doista ne moete zamisliti Zato se moe upotrebiti plahta sada nou ovde u umi? Nemam pojma! Dakle cujte! Naokolo je duboki sneg. Krijumari stavljaju sve na kocku, samo da se nita ne

otkrije. Tamna odea odudara od snega. Nita nije lakse nego da se omotaju u plahte i tako prevare graniare. Tada ih se ne moe, narocito nou, razlikovati od snega. ta mu gromova! Kad mi to tako lepo protivmacite, gospodine bratiu, onda mi postaje jasno! Ja sam sam ponio sa sobom jednu plahtu da je upotrebim u istu svrhu u svojoj istrazi. Posli su, meutim, nekoliko koraka dalje. Tada zapase kako izviruje ispod snega jedan smrekin panj. A sa panja su visile dve bele lanene niti. ta zakljucujete iz ovoga? upita dalje Adolf koga je zabavljalo ispitivati umara. Da je onaj komad plahte ovde na panju otkinut. sasvim tano! Tako je kako sam pretpostavio. Krijumar je bio zatecen, ali je pobegao, a sa njim se graniar dao u poteru. Bio je omotan u plahtu i zapeo je ovde. Povukao je i beao dalje. Pri tom je otpao ovaj komad platna sa slovom "T. Vetar ga je kasnije odnio pod ono grmlje! Tamo kod jele begunac je uocio da nee moi utici. zato se zaustavio, okrenuo se i ustrelio svoga progonitelja. Grom i pakao! Ali Adolf nije dao vremena svome bratiu da se jo vie cudi. Najpre treba preslusati sve podredjeno stanovnistvo umorenoga. Oni bi mogli izjaviti kakvu su dnevnu zapoved dobili od njega. Nadalje, morali bi znati je li on morao proci ovuda da obie straze i da li je krijumar mogao vrebati na njega. Ja to ne verujem, kako sam ve rekao. Moda je ak susret bio i sluajan. svakako smo ve dve stvari utvrdili, Utvrdili? Da, i to dve vane stvari. Verujete li da e neko pozajmiti plahtu, a onda je upotrebiti u neku odredjenu svrhu? Ne, ona je vlasnistvo krijumara. A ovde stoji slovo "T! To je poetno slovo krijumarevog prezimena, Vidite, gospodine umaru, to je prvo slovo. svakako su bila izvezena dva slova. Poetno slovo imena je takoe bilo ovde. Komad je otkinut upravo izmeu ta dva slova. A koja je vaa druga stvar? Najpre vas moram pitati kamo bei onaj koga progone? svakako onamo gde misli da je siguran i zatien. Ispravno! On nastoji da stigne u svoje skloniste. Ubica je ravno od onih jela beao ovamo. U tom pravcu lezi skloniste koje je trazio. Ako podjemo tim smerom, moramo stici barem u blizinu mesta gde se hteo sakriti. Gospodine bratiu, gospodine bratiu, vi ste prokleto dosetljiva glava. Ja ne bih mogao tako lako stvoriti ovakve zakljucke! To je stvar vesbe. sada emo naa istrazivanja nastaviti" Dodjite! Posli su u umu onim putem koji su predvideli, satim su presekli cestu ta je vodila iz sela prema umariji i opet nastavili put u umu. Adolf je isao vrlo polagano i pazljivo je promatrao svaki i najmanji predmet. Tako je prolo vie od cetvrt sata. ve su se priblizavali kraju ume koja je dopirala sve do sela, kad su stigli do jednog hrasta, koji je mogao biti nekoliko godina star. Adolf je poao ve dvatri koraka dalje, kad se iznenada zaustavi i pone pazljivo promatrati tlo, na kom je bilo pola metra snega. ta je? sapita stari Vunderliht. Da li vidite ovde u snegu rupe? To su neije stope koje je iznova prekrio sneg. sa svih strana dolaze prema hrastu i opet se od njega udaljuju na sve strane. Ovde se sastalo vie ljudi, da li zajedniki ili pojedinacno, to se, na zalost, ne moe utvrditi. ta su ovde trazili? Jesu li to bili krijumari? Hm! Da li je hrast mesto redovitih sastanaka? Pretrazit smo najpre staro stablo. Uza sve traganje nisu mogli na drvetu pronaci nita neobino. Ovde danas nisu imali uspeha. Bilo bi dosta! odluci Adolf konano. Ali drvo emo i dalje promatrati. Donekle moemo biti zadovoljni s ovim ta smo pronasli. Mislite da idemo kui? Da, barem ja. Vi ete jo do nadrudara? Da, moram odrati re zadanu Edvin u Hsuseru. uiniu to odmah. A ta emo s otkinutim komadom plahte? Predaemo ga policiji. za sada se jo ne bih selio meati u stvar. Postupajte tako kao da ste uinili sami danasnji izlet i sva ova opazanja. Predlozite da se preslusa cinovnistvo onako kako smo govorili. Dobro! Da spomenem i hrast? Radije ne! Ovaj trag slediu sam. zato da dadem nekom drugom mogunost da mi pokvari stvar. Evo platnene krpice. Ponesite za sobom! Tako su se rastali. Adolf se vratio u umariju kamo je prispio za kratko vreme i Vunderliht. priao je da je uzalud bio njegov put do nadrudara, a na policiji nije nikog nasao, pa e

pokuati srecu jo jednom iza ruka. Rekao je da se ne da u rudokopu nita uiniti i da Edvin Hauzer tu ne dolazi u obzir. Tako je prolo prepodne. Posle obeda dade se stari opet na put. Adolf je otisao u svoju sobicu i sedeo je s knjigom u ruci kraj prozora kad je primetio da se umar vraca. Odmah je poao dole u sobu. stari Vunderliht bio je uzrujan, to se odmah videlo. On baci subaru na sto, spusti se na stolac i zastenje. za gospou Barbaru bio je to siguran znak da mu se neto dogodilo ta ga je razljutilo. No, starcicu, zato si tako mrzovoljast i ta ti se dogodilo? Mnogo, vrlo mnogo! mrmljao je on. Najpre vas moram obavestiti da danas dri rentijer Zajdelman predavanje u krmi. Poci u svakako onamo! Tog oveka moram utim! uzvikne Adolf. elim dobar tek i dobru zabavu! Nisam toliko znatieljan da prisustvujem takvim stvarima. Ne mogu podneti ove brbljarije o optoj covecnosti i bratstvu, a kad sam ve u krmi hou tamo da imam svoj mir. A ta se jo dogodilo? upita gospoa Barbara. Jedna nesreca! Zar opet? priaj! Mali Majer...... Zajdelmanov pisar? Da, srce bi oveku moglo puci! Ti zna, kako dugo ve lezi njegova ena. Naravno. Lekar ima malo nade da e se ona ikada vie pridici. Da, u tome ima pravo. Pomisli, Majer je mrtav! Gospoa Barbara sklopi od straha ruke. Tako iznenada? O boe! Jue uvece nakon posla isao je u gradic da pribavi neke stvari za svoju bolesnu enu. Na povratku kui mora da se onesvestio od slabosti. U tami ga nije nasao niko, a danas ujutro nasli su ga smrznutog us drzavnu cestu. Dopremili su ga na saonicama. A njegova ena? Da, da, ena! sad dolasi najgore! O nesreci se brzo poelo govoriti, i pre nego su saonice prispele, trali su ljudi prema Majerovu stanu. Nije to bilo zlonamerno! Ne, oni su hteli samo tesiti. Ljudi su tako dobri, tako puni ljubavi, i tako spremni da pomognu! I navalilo pola tuceta brbljavih baba u sobu bolesnice vicuci da su joj nasli muza mrtva i da e ga svakoga casa dopremiti. Ne?uveno! sirota ena skoci s lezaja i strano krikne. sgrabi se sa srce, u licu pocrveni, probledi i srusi se mrtva. Gospoa Barbara pokrije lice rukama. umar skoci sa stolca i pone hodati snanim koracima po sobi. I Adolf se usrujao i uhvatila ga nervoza koja bi pazljivom promatracu morala biti neobina. Njega se kao stranca, koji je tek dosao u ova brda, ova stvar ne bi smela dojmiti. Ali njemu nije izmakla ni jedna rec. Jesu li ovi Majerovi estiti ljudi? zapita on. udnog li pitanja! promrmlja Vunderliht. Da li bih se ja toliko uzrujao, kad to oni ne bi bili? Adolf je precuo ovu malu grubost i ispitivao je brzo dalje. Imaju li dece? cetvoro! etiri siromana isgladnela crvica! Ah, ja bih mogao pobiti odmah celi svet! A znate li ta su s decom inili? Odvukli su ih u sirotite gde nee nita nauciti, nego samo prosjaciti. Vi morate, naime, znati, da je tamo gore nego kod Hotentota i Busmana. Imaju hrpu slame na kojoj spavaju. Jesti i piti moraju dobiti takoe tako barem stoji u pravilima! Ali ko nee da umre od gladi, mora u sela i tamo prosjaciti kod seljaka. Zar takvo neto moe jo postojati? Da, naravno, toga ima jos, gospodine bratiu! Ovde u mestu zivi jedna stara ena; zove se Lofler; ona se poteno borila sa ivotom, radila je svoj poao i dugo je vremena sluzila kod Zajdelmanovih. Jednoga dana je eksplodirala jedna svetiljka i goruci petrolej zahvatio je enino lice i oi; ona je oslepila, ne vidi nita i ne moe nita zaraditi. A Zajdelmanovi? stari Vunderliht nasmeje se glasno. Zajdelmanovi? Hahaha! stara Loflerica morala je u sirotite, sada joj je preko osamdeset godina i tapajui obilasi od jednih vratiju do drugih da isprosi komadic hleba. zamislite, po ovakvom vremenu kakvo je upravo sada! Jednoga lepog jutra izvuci e i nju ispod snega, mrtvu, smrznutu, a niko nee ni suze pustiti za njom. Adolf je takoe uzrujano skocio i ushodao se po sobi. umareve rei izazvale su u njemu buru oseaja, cije uzroke nije bilo tako lako uociti. Ono ta je sada uzbudilo Adolfa, nije se moglo tumaciti kao opte ljudzka sucut. Ali on nije nita govorio, nego se bez rei popeo u svoju sobicu. Tamo je izvadio neto iz kofera i izasao iz kue. Brzim korakom uputio se prema selu, ali ne cestom nego kroz umu. Na jednom osamljenom mestu sastane i oprezno se obazre. Kad je utvrdio da je neprimecen,

skine svoj kaput i okrene ga, a isto tako i kapu. Kaput koji je pre bio taman, sad je bio siv, subara se pretvorila u kapu od vunenog barsuna. Iz torbe izvuce jo i jednu vlasulju i prosedu bradu. stavivisi oboje na sebe, izgledao je kao ovek pedesetih godina. sada je ovako nastavio svoj put. Neobine misli su ga salijetale. Kako je cesto ovuda prolazio pred mnogo godina kad se nateravao s drugovima kroz umu. svaku stopu tla poznavao je jos. I kako je volio ovu umu! On bi pokleknuo na svetu zemlju svoje domovine! Dok se urio dalje, iskrslo je detinjstvo prednjegovim duhovnim oima. Hohental, siromano selo tkalaca i rudara, bilo je njegovo rodno mesto. Oca se nije mogao vie setiti; on je stradao u rudniku kad su deaku bile jedva dve godine. Ali majka kao sjajna, dobra vila zivela je u njegovu secanju. Da, kao vila, iako joj je odea bila isto tako siromana kao u ostalih stanovnika sela. svaka dva tedna dosla bi k njemu u nedelju popodne na kratko vreme, stisla ga u narucaj, ljubila ga i dragala. Onda je opet nije bilo etrnsest dana. sluzila je kod bogatih Zajdelmana nakon prerane oeve smrti i pomagala domacici u kucanstvu. Gospoa Zajdelman bila je stroga gospodarica, koja je svojim namestenicima davalo vrlo malo slobode. ak nije smela kod sebe zadrati svoga malog decacica, svoju jedinu radost; ona ga je morala dati svojim roditeljima, starim Majerovima. A ovaj Majer, koji je izgubio sada ivot na ovako bedan nain, bio je njen brat. Malom " Adolfu bilo je sedam godina, kad je dosao onaj strani udarac koji je unistio ivot njegove majke. Jednog jutra dosao je strasar i odveo je od Zajdelmanovih. Navodno, da je krala: ona, njegova vila, njegova majka, njegovo boanstvo! Nestala je jedna dragodjena narukvica koju je dan pre Zajdelman poklonio svojoj eni. sumnja je pala na mladu udovicu koju su poslednju videli u sobi gde je bio pohranjen nakit. Naravno, u komori premetacinom okrivljene, a u prisustvu starih Majerovih nita nije pronadeno. Ipak je optusba ostala na snazi, a okrivljenu su odvukli u istrazni zatvor. Mali Franjo bio je bespomoan pred ovim dogaajem. sa svojim sakicama navalio je na strazara koji je okovao majku nakon neuspele premetacine kod bake i djeda. zapao je bio u grceviti plac i konano su ga djed i baka spremili u krevet u polubesvesnom stanju. Majka nije prezivela ovu sramotu. stid i briga za njena ljubimca prozdirali su joj ivotnu snagu i pre zavretka istrage odneli su je na groblje. Kako su djed i baka umrli kratko vreme iza toga, dosao je malisan u sirotite; to je za ono vreme bila svakidasnja pojava. Ali trebalo je poznavati prilike u ovim "dobrotvornim ustanovama, da bi se moglo shvatiti kako je deak patio kao u paklu. Proveo je tako dve godine, zapostavljen, niko ga nije trpio, a nisu ga zvali ni u skolu. Isnenada nastala je velika promena u njegovom ivotu. U ovaj kraj dosao je neki bogati posednik sa svojom senom. Taj brani par nije bio vie mlad. Oni su videli na ulici ovog zgodnog,zapustenog deaka i osetili su sklonost prema njemu. Raspitali su se sa deakove porodicne prilike, a upravitelj Zavoda je smatrao da ih mora tano u sve uputiti. svoje primedbe je sapcuci izgovarao, ali ostre usi malog Franje sve su razabrale: "Majka je krala i umrla je u zatvoru!" Razjarena pogleda deak skoci. To nije istina! Moja majka nije pocinila nikakvu kradju! sve ostalo pretvori se u jecanje i deak pobese placuci. Ovaj tako iskreni i otvoreni oseaj asti bio je odlucan. Brani par povede ga sa sobom i prui mu brizan odgoj. Ovi dobri ljudi nisu to pozalili. sve su vie voleli deaka i konano su okrunili svoje delo milosrdja time ta su ga posinili. Ali kao nosilac neokaljanog imena, nije Franjo zaboravio sene prolosti. I hiljadu je puta prisizao sam sebi da e vratiti ast imenu svojih roditelja, a svojoj majci u grobu dobar glas! Franji su bile dvadeset i dve godine kad su mu umrli poocim i pomajka, jedno za drugim. On se nasao najednom u posedu imetka, koji mu pade u krilo kao zrela vocka. Ali novac ga nije privlacio kao ni visoki polozaj u drustvu do kog je mogao doi. Njega je samo gonila misao na duznost prema mrtvoj majci. Njoj je hteo posvetiti svoj imetak i svoju snagu. Da, svoju vlastitu snagu! Ovaj sluaj nije hteo predati stranom advokatu ne, on sam preuzme stvar da otkrije tajnu zablude, cijom je zrtvom morala pasti njegova majka. Razumljivo je, da su bile zato potrebne znatne pripreme. Predugo je vremena prolo otada, a on se sam otudio od svojeg kraja i svojih semljaka. A bile su potrebne i izvesne predradnje, pri emu su sliku nedostajale pretpostavke, naime, poznavanje prava, svih spletki i doskocica, koje mora poznavati dobar detektiv. No, Franjo je bio istrajan. On se svim sarom predao zadatku da se razvije u sposobnog detektiva. I doskora se pokazalo da je bio kao stvoren za ovo zvanje. U nekoliko sakuastih sluajeva u kojima je satajila i vesta policija dao je on dragodjene podatke, pomou kojih je pronaen i uhapsen zlocinac. To mu je pribavilo kod policijskih vlasti veliki ugled. Na to je mogao biti vrlo ponosan, jer to nije bilo njegovo zvanje. Kad je tajanstvena "sablast ipraja" uzvitlala prasinu, ponudio je policijskim vlastima svoje usluge. Najpre, naravno, uzalud. No, kad su policijski cinovnici zatajili u potrazi sa strasilom, kad je ovaj zagonetni zlikovac poeo praviti jo vee nepodopstine, a sad ak ubio i jednog graniara, nisu vie oklevali cla pozovu sposobnog nestrucnjaka. m

tako je dobio Franjo ovlastenje da se uputi na lice mesta i postupa po vlastitom nahodjenju, a po nalogu vlasti. I sada je bio ovde u Hohentalu da sprei delovanje onog koji je bio strah i trepet celog ovog kraja. Ali jo vie bila mu je na srcu uspomena na majku. Hoe li uspeti da s njena imena skine porok kradje? Uza sve tsakoce Franjo je bio pun pouzdanja. Pred dva dana bio je na majinom grobu i prisegao njoj i sebi da tako dugo nee mirovati, dok ne rijssi svoj zadatak. Adolf je bio toliko zamiljen da vie nije pazio na put i iznenadio se, kad je pred sobom ugledao Hohental.. Poao je glavnom ulicom, iji se isgled u ovih osamnsest godina jedva primetno izmenio. Pokucao je na vrata zupnog dvora. Pozdravivi, uao je u supnikovu radnu sobu. Tamo nade jednog starog, casnog oveka, blagog pogleda i izraza nalik na svetog Ivana. ta elite? upita svecenik i odlozi novine. Dolazim s jednom molbom, gospodine upnie! ko ovde moli, tome je i molba uslisana. sednite i kazite svoje elje! Drim da vas jo nikada nisam vidio. Izgleda mi da niste iz naseg kraja. Ja sam, svakako, ovde stranac, gospodine upnie. Tek nedavno sam prispio, i cuo sa nesrecu koja je snasla jednu estitu porodicu. Vi mislite Majerovec Da, to je velika zalost, to je nesreca. Imate li razloga, da suoseate s Majerovima? Mislim na ono zivo suoseanje koje prelasi granice opte ljubavi prema bliznjemu. Oseam u ovom sluaju kao ovek izbegavao je Adolf tacan odgovor i zato bih elio neto uiniti za jadnu decu. Cuo sad da su u sirotitu. Na zalost! ko bi hteo, ili bolje reci, ko bi se mogao za njih zauzeti besplatno u ovom siromanom kraju? Moda postoji neka porodica koja bi se brinula us novcanu o datetu sa malisane? Tkalac Hauzer vam je poznat? Na njega sam mislio. Njemu bih ih najradije poverio, n Hauzer je ispravan ovek i poten gracanin; on je vrlo siromasan i sam ima dece, ali sa sirocad ne bi bilo boljeg hranitelja. Osim toga tu je i rodbinska veza s Majerovima. No, tada vas molim, gospodine upnie, da od mene primite potrebna novcana sredztva. Evo, stotinu maraka za sprovod pokojnika, a od ovih dvesta maraka platite Hauzerovima prema vaem nahodjenju. I konano, evo, ovaj paketic! U njemu je pet stotina maraka koje neka posluze za poboljsanje prilika ovdasnje sirotinje. sve ovo predajem xz velikim poverenjem vama. upnik je najpre bez rei urio u stranca. Gospodine ree konano zar ste tako bogati da moete poklanjati ovakve svote? Ja mogu biti bez toga novca. Da, da, ja vam verujem. Ali mi morate oprostiti ovo moje pitanje, jer vaa... vaa vanjstina..... ... ne odgovara tome, ja to znam. stvar je ipak tana. smem li se nadati da ete ispuniti moje elje? sigurno, sigurno! Ja u decu odvesti sam Hauzerovima. A sada mi kazite samo jedno, potovani gospodine; kome trebam zahvaliti na ovim darovima? Upravo se to protivi mome shvatanju, gospodine upnie. Ja bih elio ostati nepoznat. Pita li neko za darovatelja, recite da je novac dao neki neznanac. Zbogom! U tren oka nestade Adolfa. upnik ostade zapanjen i nepomican. Tada proviri njegova sestra kroz vrata. Zaboga, ta se dogodilo? Dogodilo se neto sasvim neobino promuca on. Neko zlo? ta je hteo stranac kod tebe? Pustila sam ga uci, jer je bio tako uljudan. Dobro, ne moras se plasiti. stranac mi je donio neto vrlo lepo. On je po izgledu priprost radnik, ali mora biti neto drugo jer mi je dao novaca, mnogo novacal Mnogo novaca? A za koga Za Hauzerove, i za ah, ostavimo sada to moram sa njim. Moram mu se zahvaliti, poblize s njim uposnati i iscrpno rasgovarati. On mora znati ta nam ovde treba! Trcim za njim ti kasnije saznati sve potrebno. Na ove rei odju kroz vrata. Pred kuom pogleda svud naokolo, ali otkrije nikoga. Ili ipak, upravo se pojavi isa neki crnobradi ovek i podje ravno prema supn Dobro vee! posdravi Zar ne, danas se odrati ovde u mestu jedno predavanje? Gde e biti? U krmi! Podjite ulicom i videete gostionicu! sad su etiri sata; u pet pocinje predavanje. Ali, recite mi, niste li susreli upravo jednog oveka koji odavde dolazio? Ne bih znao reci! svecenik nije slutio da pred njim stoji upravof onaj koga trazi. Dok je, naime, upnik rasgovarao sa sestrom, imao je Adolf toliko vremena da je u jednomf skrovitom uglu isa kue okrenuo kaput i promen kapu i bradu. Uljudno zahvali na uputi i podje. On se samo nasalio kad je supnika pitao za krmu, jer je dobro pofoznavao put do tamo. U gostionici je vladala uzurbanost, tako da se jedva i primetio Adolfov dolazak. Za stolom saf stalne goste sedeli su oni mestani koji su mogli sebi priustiti casu piva jo pre poetka predavanja. Adolf podje gore u dvoranu. Tamo su ekali siromaniji na dolazak rentijera Augusta Zajdelman a. Ovde je vidio mnoga lica na kojima se odrazavala glad, briga

i beda. Bili su to i mladi i stari ljudi! svi su oni dosli, jer su oekivali od ovog neobinog sata utehu, moda i pomo, ili jer su se bojali da se ne bi njihov izostanak kriyo protivmacio. Na maloj pozornici stajao je glasovir, pokraj, njega stalak za note, a na njemu pesmarica. s obe strane bili su mekani stolci sa koga to niko nije znao! U dvorani se ulo saputanje; niko se nije usudio glasno govoriti. Ni ovde nije niko zapazio Adolfa. On se neprimetno smesti u jednom uglu. Dobrih pola sata morao je jo ekati. Prostorija se sve vie punila. Tada najednom ue najmanje dvanaest osoba, a pred svima rentijer Zajdelman u "redengotu". sa njim su isli vlasnici firme Zajdelman otac, sin i domacica; satim namestenici i konano uprava rudnika "Bozji blagoslov. Bez pozdrava podju na pozornicu i sednu u mekane stolce. Rentijer stade uz stalak za note, otvori pesmaricu i upozori prisutne da e pre predavanja neto otpevati. On procita stihove koji e se pevati; Frits Zajdelman njegov neak, sedne za klavir, da svira pratnju. Najpre se zauju samo pojedinacni glasovi, uskoro se umeaju i drugi i, konano, glasno i snano odjekne pesma. sad je zapoeo rentijer Zajdelman svoje predavanje. Tema je glasila: Vremena su teska bratstvo je potrebno! Mora se priznati da je rentijer bio govornik. On je dobro poznavao psihologiju ljudi kojima je govorio, a poznavao je i njihove prilike. On je bedu prikazao rjecito i pametno, u svoj njenoj goloj i stranoj stvarnosti, ali je budno pazio da ne iznese njene prave uzroke. Govorio je o nedostatku oseaja bratstva i pozrtvovnosti meu ljudima. zatim je presao u svojim " izlaganjima na ono podrudje u kom se mogao prolaviti lepim recima i majstorski poigrati frazama, pa je. tako izgledalo kao da je potpuno obuzet suutim nad tudjom nevoljom. No, on je u stvari pruao golo kamenje onima, koji su trebali hranjivog hleba. siromani tkalci, rudari i seljaci nisu to shvatili. August Zajdelman bio je tako neobino spretan, a oni su bili bezazleni i ograniceni u svom rasudjivanju. Njima se inilo kao cudo da im predztavnik vladajuce klase kapitalista govori tako dobronamerno i bratski. Oni su bili zaneseni i ganuti i zahvalili su mu na svrsetku predavanja iskrenim pljeskom. Kad je on opet posegnuo za pesmaricom i zapevao jo strofu pesme koju je pre zapoeo, rihvate je slusaci gotovo odusevljeno, TO culi i Namestenik njegova brata prui rentijeru plehnatu kutiju, a on pone sakupljati milodare. Najpre pristupi svojim rodjacima. Cudio se, kako pada krupni novac u kutiju. zatim dodju na red namestenici, a onda poe iz reda u red. Mnogi koji nisu imali kod sebe novaca, posudili su neku malenkost; svakako, svi su davali. iako su bili siromani, hteli su pokazati da imaju smilja za bratstvo. Mnogi su zrtvovali, doslovce, poslednji pfenig koji su jo imali. Kod kue bilo je jo krompira i soli! Ta i upnik, koji je prilicno kasno stigao, ubaci svoj doprinos u kutiju. konano je izjavio rentijer da on kao pokretac ove dobrotvorne akcije, imenuje svoga brata, trgovca Zajdelrnana uvarom blagajne. Njemu je predao kutiju u prisutnosti svih sakupljenih, a onda su se mesna velicine udaljile tako ponosno, kao ta su bile i dosle. sirotinja je ostala jo neko vreme, da se porazgovori o onom ta je ula. Kod kue su Zajdelmanovi otvorili kutiju, da izbroje novac. Dvadeset i est maraka ree trgovac. To, doduse, nije mnogo ali e dotici, da pokrije svoje trokove. Tako barem nemamo stete od tvoje zamisli o bratstvu. Rentijer pogleda prekorno brata: stedi reci. Ti dobro zna da su izvesni probici bili cilj moga predavanja. Ljudima kojima je voda dosla do grla, treba od vremena na vreme pruiti neto lepo da ne bi meu njima izrastao kukolj nesadovoljstva. Inace bi mogli nastupiti teski dani i za one druge, koji danas jo ne trebaju jadikovati. Dakle, molim, moemo obraunati. kafe si ti imao isdatke? Meni o tom nije nita poznato. Unajmio sam glasovir, a moji radnici su ga onamo otpremili. To su dve stvari. Koliko to racunas? Mislim da ne bi bilo previe pet maraka. Doista si skroman. sad treba samo da Frits zatrazi naplatu za svoje udaranje po glasoviru. sin i neak pojavi se iz pozadine. Ja se odricem, dragi strice izjavi on svecano. ta sam uinio, uinio sam izz oseaja bratstva i smilja za zrtve. Vrlo dobro! ree rentijer sa svoje strane. Ti si poslusni blesan, i zna vrlo dobro oponasati neije brbljarije. Nato izvadi August Zajdelman neku cedulju iz dzepa. Ovde sam pribelezio neke svoje izdatke. samo sa eljeznicu i saonice izdao sam osam maraka. K tome treba dodati moj licni po trosak: jedno kuvano vino, jedna kafa, dva konjaka, jedan odrezak sa przenim krompirom. Mislim, ako ti dam zatrazenih pet maraka on gurne bratu novac izjednaciemo se u naim isdacima. A sada se moramo pripremiti za docek gostiju. Bilo je dobro ta smo pozvali neku gospodu na veeru! Da kimne domacin doi e upnik, nacelnik, lekar rudarskog udruzenja i jo nekoliko drugih velicina iz Hohentala. Mislim, da neemo morati ekati na njih vie dugo. Moemo poci preko, u veliku sobu. Frits mora, na zalost, jo na casak otici, kako mi ree.

jo veeras? cudio se rentijer. Frits Zajdelman bio je, doista, ve na vratima. zna da predztoji ples naseg kluba, pa treba stosta srediti. s tim recima oprosti se Frits od oca i strica i par minuta kasnije izae iz kue. Gore u velikoj sobi skupljali su se pomalo gosti. seli su sa bogato prostrt sto. Martin Zajdelman zamolio je upnika i nacelnika da sednu jedan njemu s lijeve, a drugi s desne strane. Rentijer je razgovarao s lekarom rudarskog udruzenja koji je bio ujedno i lekar hohentalske sirotinje. Ovaj vrlo zaposleni ovek upravo se vracao sa jednog poseta bolesniku. priao je rentijeru o tom. Radilo se o jednoj siromanoj, staroj eni. Od ega boluje ta ena? upita August Zajdelman, Od ega? Od bolesti sirotinje; ima tuberkulozu, kao gotovo svi ljudi ovde, Mi svi Nema joj pomoi? Lekar sleze ramenima. Kako cis se spasava bolesnica, za koju mora placati optina? Pa na nju se ne sme potrositi za lek. Rentijer se namrgodi. Dragi moj, ne govorite tako! Blagajna rudarskog udruzenja imala je prole godine sbog vas velike isdatke. Mislite, moda, onih osamsto maraka koje primam kao placu? O tome ne govorim. Ali su izdane za apoteku ta i etiri marke. Pomislite, toliko novaca u jednoj jedinoj godini! Lekar se nagnuo prema starome tako da niko nije mogao utim ta govore. Znate li, gospodine Zajdelman saptao je, sa koliko bolesnika je morala dotici ta svota? To me se ne tice. Meni je vana samo svota. Ja sam opunomoenik barona Vildtajna, glavnog vlasnika jame i svoga brata, koji sa svojim kapitalom ucestvuje u rudniku, pa moram zatititi njihove interese. Pa i morate; ali trebate bar donekle poznavati cinjenino stanje. s ove ta i etiri marke obraunato je dvesta i trinaest oboljenja, gospodine Zajdelman e! Prema tome su u proseku dobila lek u vrednosti od jedne marke neto vie nego dva bolesnika. ak ni pedeset pfeniga po osobi u jednoj godini! To ne smem rei nikome, jer.... To bi samo trebalo! Vi ste baronov cinovnik. Uostalom, Vi ste dokazali, da su bila samo laka oboljenja ! Oh, oh! upadne mu lekar u rec. Zar da priznam da je zdravstveno stanje stanovnistva ba u mojem kotaru najgore? Tu se prekine rasgovor. Domacin je nasdravio svome bratu i slavio njegovo plemenito opte ljudsko shvatanje koje se oitovalo u danasnjem predavanju. Na te rei case zivo zazvone. Niko nije primetio staru senu koja je usla toga casa i s obim se rukama drala dovratnika. ena je bila slepa. Kosu joj je rascupao vetar, a tanki dronjci bili su joj sva odea. Drhtala je od zime. seli su opet i tada otkrije Martin Zajdelman nepoeljnog gosta. ta? povie. stara Loflerica? ta trazi ona kod nas? O, ne zamerite! ree ena, a krezube su celjusti cvokotale. Trazim gospodina pastora Zajdelman a. Rentijeru je to laskalo. On usutka svoga brata koji je hteo neto ostro odgovoriti, i ustane. Ja sam onaj koga trazite, draga eno! ta elite? Bila sam danas u krmi. Jedan mladi me je odveo onamo. Htela sam ta? Bili ste u krmi upita on grubo. Niste li vi pitomac sirotita? Da, ve dugo vremena. I vi idete u krmu? Ja mislim da morate biti u odredjeno vreme kod kue. Kod nas nije tako strogo jer se moramo sami brinuti za hranu. Osim toga, trazila sam dozvolu od kuedomacina. Htela sam utim vas govor. Ah! To je neto drugo! A ta hoete sad ovde starica je casak sutela kako bi nasla prave reci. Gospodine pastore ree oklevajui vi ste govorili o nevolji i bedi, a i o pomoi. Nevolje i bede ima ovde svuda, ali ja pripadam meu najbednije. Da, vama je tesko. slepoca je velika kusnja neba. Molite samo vrlo ustrajno! moda e se nai sredztvo da osdravite. upnik se sad nakasla glasno. On je bio tih, skroman sluga boji, nikakva borbena priroda, ali ovo ta je sada cuo, bilo je ipak previse. Ah, meni nema pomoi odgovori slepa ena. Ja nemam zjenica. Izgubila sam ih u slubi. Ne bi li mogla dobiti neku potporu od svog negdasnjeg poslodavca, gospodine pastore? ali Kako? Moj brat vam je isplacivao redovno placu dok ste bili zaposleni kod njega. Ako

vie ne radite, nemate pravo nita traziti. Ne biste li mogli sa mene neto uiniti? Ofi one nesrece provodim najbedniji ivot koji se moe zamisliti. Oni ostali mogu ii u sela gde se pre nae komadi? hleba nego ovde. A ja se vucem tapajui od kue do kue ovde u mestu, gde stanuje sama i sirotinja. Vi ste odrali tako lep govor, tako lep i ganutljiv! sviao vam se govor? Oh, vrlo! Vi ste govorili o bratstvu i spremnosti da se pomogne. Pomislila sam: poci eposle k njemu. ko govori tako krasno o ljubavi prema bliznjima, taj ima sigurno dobro srce. August Zajdelman nabrao je celo. Vi ste, dakle, dosli prositi? Zar ne znate da je to nedolicno. Izgledalo je kao da slepa ena osluskuje tisinu koja je zavladala u sobi za vreme ovog mucnog objasnjavanja. U oronulim crtama njena lica odrazavalo se zivahno usbudjenje. Iznenada bljesne joj na licu ogorceni smeak. A tako! sad znam na emu sam! Gospodin je izgovorio u javnosti mnogo lepih rei o nama sirotinji, ali kad treba neto dati, onda stvar izgleda drukije. ta hoete time reci? usplahiri se rentijer. starica je bila jo uvek naslonjena na dovratnik i izgledalo je kao da govori preko njegove glave u daljinu. ta hou time reci? Da sam vas drala za andela koga je poslao dragi Bog k nama, i da sada uvidam kako sam bila glupa. Vi ste samo ovek, pa ak ni ne spadate meu one koji imaju dobro srce. svi su slusali ovaj razgovor izmeu rentijera i stare Loflerice, a poslednje rei izazvale su optu pomutnju. Bezobrazluk! Drska ena! Zauje se sa svih strana. Bacite napolje rikao je rentijer izpruzivi ruku prema neugodnoj moliteljici. U tom casu digne se upnik. ekajte, gospoo Lofler ree tako glasno da ga je mogao svako razumeti. Ja u s vama. ko vas tera na ovaj nain, taj tera i mene. I ve je bio na vratima. ta? Valjda neete napustiti zbog ove ene moju kuu? zbunjeno je vikao Martin Zajdelman Ne sbog ene, nego zbog postupka prema eni. U krccanskoj kui ne otpravlja se na ovaj nain oveka koji ponizno moli i koji je u nevolji. Uostalom, mogu vam rei da je slepoj eni ve pomognuto. Ja sam, doduse, samo bedno placeni upnik, ali ipak imam za nju jo koji komadic hleba i neto toplo da popije. Vi se uplecete u sredjene prilike socijalne skrbi javi se rentijer. Je li pod tim mislite priloge koje ste danas sakupljali za sirotinju? smem li, moda, pitati koliko je donelo sakupljanje? Mi nismo duzni vama polagati racun o tome izjavi oholo August Zajdelman Vas nije postavila vlast da ispitate stanje nae blagajne. Dobro. Ali zato onda sakupljate ako sada tvrdite da se dobrim delima pretice drustvena skrb Bled od besa pristupi rentijer sveceniku. Gospodine upnie, vi ste uli danas moje predavanje. Videli ste da shvatam ljubav prema bliznjemu isto tako dobro kao i vi. Ja sam hrianin, ali..... Ne, vi niste pravi hrianin, gospodine Zajdelman! prekine ga upnik. Vi nosite samo masku hrianina i rasbacujete se recima o ljubavi prema bliznjima, ali delima to ne pokazujete. Inace biste se bili poneli drukije prema ovoj bedi. sveta mi je duznost da se kao dusobriznik zauzmem za ovakav sluaj. Mi smo za sada gotovi, moj gospodine! Ovoj e se seni pomoi. U drustvu je zavladala teskoba. zato je u zadnji cas pokuao posredovati rentijerov brat. On je hteo spasti ugled svoje kue, a nije se hteo ni upniku zameriti. Vi neete valjda trajno zadrati kod sebe Loliflericu, gospodine upnie? upita on nesigurno. To nije potrebno. Pobrinuu se da pitomci sirotita ne budu morali vie prosjaciti i da ne budu gladovali. svaka ast vaoj dobroj volji, gospodine upnie, ali kako ete to uiniti? naa optina je presiromana a da bi vie mogla pomagati nego do sada. Zadovoljan smeak pojavi se na upnikovom licu. Imam dosta novaca! odgovori on. Vi? Vi ste siromani, koliko mi je poznato! To jesam, ali nasla se jedna dobrotvorna dusa koja je poklonila veu svotu za nae sirotite. To bi bilo koliko? rugao se August Zajdelman Ja se nisam smeo zanimati za vasu blagajnu, moj gospodine, pa vam ni o svojoj ne moram dati nikakve podatke. O, to je ipak neto drugo! U vaem sluaju radi se o optinskoj stvari, a moj brat, trgovac Zajdelman brine se o pomoi sirotinji ovoga mesta. Pod njegovom upravom stoji i sirotite. Vi ete mu izruciti ono ta ste dobili! Na zalost, varate se! Darovatelj je izricito naredio da ja upravljam novcem, i samo ja mogu

odrediti na koji e se nain s njim raspolagati. Prema tome, darovatelju nisu poznate optinske odredbe. ko je uopte taj ovek? Pa ni na to vam ne moram odgovoriti, a i ne bih vam mogao odgovoriti jer je i meni nepoznat! Nije mi rekao svoje ime. Dobro u promisliti o celoj stvari da bih mogao podneti izvestaj na sledecoj sednici optinskog vea i dati svoje predloge. Laku no, moja gospoo! upnik je uzeo za ruku slepu enu i izveo je iz kue. Brzo je nestalo mucnog raspolozenja, koje je izazvala pojava slepe ene, i otpoela je zivahna zabava iji je predmet razgovora bio nepoznati dobrocinitelji. NAPASNIK I Edvin Hauzer bio je sa svojim ocem na predavanju Augusta Zajdelman a. ta kae, oe, na to? upita Edvin oca na povratku ka kui. To je voda koja umi, a ne tera nikakav mlin. Vrlo je bucna, ali beskorisna. Tako mislim i ja. Govornik mi se nije svidio. On je licemer. Bolje bi bilo da svoje govore dri svome bratu i neaku. samo oni su krivi za nau bedu. Jesi li ubacio novac? Deset pfeniga. I ja. On je tako svakoga promatrao i pazio koliko e ko dati da se niko nije usudio ne dati nita, pa ak ni dva pfeniga. A mi svi taj novac tako nusno sami trebamo. " Bog e pomoi, oe, kao ta je ve pomogao. ta eveeras raditi? Ides li jo preko k Hofmanovima? Ne! Zato ne? Pa inae si bio svako vee tamo! Hofmanu to nije pravo. Da, on nije prema nama ljubazan. To sam primetio ve onda kad sam od njega pozajmio drvo i ugljen. A mislim da snam i uzroke tome. On misli, naime, da ima neke namere s Anelom. Neka misli, ta hoe! Nema li pravo? Ne. No, no! Anela je dobra, cedna devojka. Mi je svi volimo i ne bismo se protivili kad bi od vas dvoje nastao sretan brani par! Da se niste posvadili? Molim te, oe, ne muci me! Ne trazi odgovor! To moram savladati, pa neu vie misliti na to. Aha! Ona te nee. Ima li, moda, nekog drugog? No, sinko moj, ja se neu plesti u tu stvar. Ja samo zalim za vaim prijateljstvom iz mladosti. Ides li sa mnom u kuu? Bili su stigli pred svoju kuicu. Ne, oe, idem jo u umu. U umu? Kakvog posla ima jo tamo? zaueno upita stari Hauzer. Zaboravio sam da su Vunderlihtove saonice jo kod nas. Hteo bih ih otpremiti. jo veeras? Pa sutra po danu ima za to vremena. Pusti me, oe! Budem li sam, najpre u se smiriti. Kako hoe. Ali vrati se skoro! U umi je opasno. seti se sablasti ipraja! Adolf je poao ravno u umariju nakon sastanka. Kad su sedeli kod veere, upita stari Vunderliht za sadraj predavanja. Nita pametno ni uverljivo, izjavi Adolf. Mislim da je sve bilo lupeski smiljeno. Moda. Ovaj ovek je u stanju sve uiniti. Zar je skupljao i novac? Naravno! Vrag odnio tog fakina; on izmamljuje od te gladne sirotinje i zadnji pfenig. Obesio bih ga zivog za noge, a glavom u mravinjak. To bi sad zimi bilo malo tesko osmehne se gost. Priekau leto! Ali viseti mora, ako..., tu zastane umar. A kuda opet? Adolf je ustao. U svoju sobu, gospodine bratiu. Ne brinite za mene! Moda podjem jo u umu! U hodniku je susreo Edvin a koji je hteo rei umaru" da je vratio saonice. Adolf se pozdravi s mladiem i Popne se stepenicama. U svojoj sobi ne zapali svetlo, nego pristupi prozoru i pone promatrati kraj koji je blistao u snegu. Iznenada se lecne odstupi naglo od prozora i iz sigurne udaljenosti pratio je dogaaje vani. Ono ta je vidio, bilo je jezivo za svakoga ko je bio malo bojazljiv. Izmeu triju jela, kod kojih je naen umoreni pogranini oficir, stajala je u snegu bela spodoba, nepomino, nemo, na mesecini se snano ocrtavala njena sena. To je sablast ipraja! prostruji mu mozgom. sad na poao! Brzo otvori jedan kofer, izvadi plahtu, nekoliko predmeta sa maskiranje i smugne do stepenica. spretno njima projuri i izleti kroz prednja vrata na zrak. Vani se omota u belu plahtu i u velikom luku obie umariju, s namerom da prie s lea sablasti ipraja ue u umu koja je ovde bila prilicno svetla. Kad je postigao svoj cilj, skine opet plahtu. Ona je trebala pruiti potrebnu zatitu samo pod vedrim nebom. Ovde je bilo dosta grmlja, koje je moglo posluziti kao zakloniste. Adolf spusti glavu i oprezno se pone suljati. I gle, tu pred njim iskrsne bela pojava kao stup u snegu neto zagonetno. Aha, pomisli Adolf, tako izgleda sablast ipraja! " ini se da propalica eka Hauzera. Ne

smem toga zakrabuljenog oveka nikako pustiti s vida. Ako hoe razgovarati s Edvin om, to sigurno nee uiniti u blizini umarije, nego e ekati dok ovaj ne izae, a onda e potrati napred uz cestu da iznenadi mladia. Nastojau da podjem uporedo s njim, jer moram saznati ta e rasgovarati sablast sa mladim Hauzerom. Adolfova pretpostavka bila je tana. Kad je nakon nekog vremena Edvin izasao iz umarije, osivi beli stup. On se pomicao rubom ume kao ovek koji gasi sneg. Adolf ga je sledio nezapazeno trazeci zaklon iza svakog stabla. Edvin Hauzer nije imao pojma da ga promatraju. On je zamiljeno poao cestom, dok ga iznenada iz njegovih misli ne trgne povik: stoj! Ve ova re "stoj" bila je dostatna da utera strah u kosti osamljenom pesaku, jer niko ne eli da ga neko nou u umi ovako iznenadi. sad je taj poziv dosao od one strane pojave koja je upravo onako izala iz grmlja kako je Hauzerovima to kum prikazao. Bila je nadnaravne velicine; imala je ljudski lik. a opet i nije licila oveku. sve na njoj bilo je belo, pa ak i lice, u kome su se raspoznavale samo dve tamne take, valjda ocne supljine, a tamo gde ovek iz krvi i mea ima usta tamo je bila samo jedna crta. Edvin stane. Bilo mu je kao da e mu se slediti krv u zilama. Pogleda lijevo, desno, a nikakvu drugu kretnju nije se usudio uiniti. ak nije mogao odmah ni progovoriti. Bespomono je ekao ta e sablast ipraja uiniti. ta radis ovde? zauje prvo pitanje sa suprotne strane. Na putu sam kui izmuca teskom mukom Edvin Gde si bio? U umariji. Vidim da govoris istinu, a to je tvoja sreca. Jedna jedina laz, ili samo nekakav isgovor to bi te moglo stajati glave. Upamti to! Ja sam sablast ipraja! A ko si ti? Ja sam Edvin Hauzer. Radis za Zajdelman a? Radio sam za tu radnju, ali sada sam otpusten. Tsako je to za takvog ubogog vraga kakav si ti. Znam da si zabrinut za svoju buducnost. Trai svuda posao, ali ga ne moe naci. Kako bi bilo kad bih ti ja ponudio zaradu? To je bio obrat u ovom neobinom razgovoru. Edvin ga nije oekivao. Koliko je znao, nikada se nita dobra nije moglo oekivati od sablasti ipraja. A sad mu ak nudi svoju pomo u njegovoj nevolji. Ova spoznaja je donekle ublazila strah od koga se bio gotovo ukocio. On uini nehotice kretnju rukom i povisenim glasom usklikne: Kad bi to bila istina! No, produzi! ta bi bilo onda? Onda bih se protivio svakom u selu ko bi loe govorio o sablasti ipraja i nazvao bih ga lazcem. Prosirio bih vest da je sablast ipraja dobar duh koji pomaze siromanim ljudima u nevolji. Tako, tako! uzvracao je glas po cijem se zvuku dalo zakljuiti da je ovaj duh znao biti i podrugljiv. Hajde da vidimo koliko su osbiljne tvoje reci, Edvin e Hauzer! Evo, nudim ti zaradu! Budi na! Ove poslednje rei odjeknule su kao mamac kroz snegom pokritu umu. "Budi nas!" odzvanjalo je u dui mladog oveka koji je upravo tako poverljivo razgovarao sa sablasti ipraja. Ali njegova radost odmah je popustila. Osetio je kako mu srce udara u teskobnom strahu. I nesigurno je svucilo njegovo sledece pitanje: ta znaci to: na? Glupane! Zar ne zna iji uvar je sablast ipraja? Govori se da stiti krijumare. To je tano. A sada odgovori mi na moj poziv! Edvin spusti glavu i usuti. sablast ipraja ga opomenu jo jedanput, ali sada strozim, pretecim glasom. Odgovori, ugursuze! Edvin protrne. Njegovi prsti, ukoceni od studeni, skupe se u saku. To je bio vanjski odras unutarnjeg zbivanja. Momak se sabere odlucivi da e ostati postojan i prema monoj sablasti ipraja i da se nee dati pokrenuti s pravoga puta, ma bilo to i uz cenu vlastitog ivota. Ne mogu izmuca. Ne moe? Zato? Jer je delovanje krijumara protivzakonito. Brbljavce! ta se tebe tice pravda i krivda? Kaem ti iskazuje ti se poast ta te sablast ipraja hoe ubrojiti meu svoje ljude. Prepusti to drugome da odluci, ima li drzava pravo da udari visoke carine na stvari koje su za ivot najpotrebnije i da one zato postaju svakim danom skuplje. Osim toga pretpostavio sam da je tebi i tvojima voda dosla do grla i da bi ti morao biti sretan prui li ti ko tako lepu zaradu. Pazi! Dodjsa li k nama, zaradieu jednom danu toliko koliko inace tednima ne zaradis. Unapred ti dajem dvadeset maraka. Ne budi lud i prihvati!

Bela pojava napravi kretnju prema Edvin u, kao da e to rukovanjem potvrditi. Momak ustukne korak natrag. Ne, ne, ja ne mogu! Radije u umreti nego zaci meu krijumare; radije biti mrtav, nego nepoten! Tako! Ti to nazivas nepotenim? I ti se usudjujsa to jo meni reci. cuj, momce, to moe platiti ivotom! Ili ako si, doista, tako hrabar, pa se ni smrti ne bojis, postoje i druga sredztva kojima epostati podatniji. Ako ne pristanes na moj predlog, morae to okajati devojka koju ti vraski ljubis. Jedna jedna devojka? Takozvana Anela! jo jedanput ti kaem: ja sam svemona sablast ipraja. Treba da kaem samo jednu re i lepa Anela poci e meu andele zbog tvoje tvrdoglavosti. Razumijsa, kako to mislim? Ovo je upalilo. Edvin se zgrozio, a njegov otpor bio je gotovo skrsen. samo to ne, samo to ne! zavapio je. Tvoji vapaji ne koriste nita prekine ga sablast ipraja. Mladiev strah i praznoverje iskoristila je sablast na najbezobzirniji nain: Ja sam duh, a duh nema srca. Trazim jasnu odluku od tebe: da ili ne! Ja ja ne mogu! Onda mora Anela umreti! Edvin u sine jedna misao i u svojoj sdvojnosti ree: Tada e Bog uvati Anelu, a Bog je moniji od sablasti ipraja. Ti si prevejanac, sinko moj, odvrati sablast neobino dobrodusno. sve vie uvidam kako bismo te mogli dobro upotrebiti. Nemoj misliti da mi mogla izmaknuti. Dau ti vremena sa razmiljanje. Rasgovaraemo opet. Moja pretnja ostaje privremeno. Anela Hofman je u ivotnoj opasnosti, ako se ne odlucis na moj predlog do naseg sledeceg susreta. I jo neto : zahtevam od tebe da sutis. O tome da si susreo u umi sablast ipraja moe priati, ta se mene tice. Ljudi neka znadu da sam uvek tamo, gde trebam biti. Ali ne smes govoriti o onom, o emu smo razgovarali. Jesi li razumio? Izdas li ijednu re o tome, osvetiu se tebi i tvojima! Ne, ne, utau! uveravao je Edvin Na tebi je, da dris obfeanje, a sad se tornjaj! Edvin podje; uini dva tri koraka, a onda pone trati, ta su ga noge nosile, i zacas nestane u umi. Ali sablast ipraja jo je dugo i nepomino stajala s podignutom rukom, kao da zapoveda. Edvin je urio prema Hohentalu. Kad je stigao do sela, jo uvek nije bila duboka no. On je oklevao da ue u kuu, jer je znao da nee moi spavati. Ovaj ga je susret zaokupljao vie nego je i sam sebi hteo priznati, pa je sasvim polagano isao ulicom. Tada mu dodje u susret jedna devojka, i kad je htela proci pokraj njega, prepoznao je Anelu, iako je na glavi imala maramu; bilo je, naime, hladno. Anela! zovne on u po glasa. ta je? upita ona kratko i zastane malo, ali ne pogleda Edvin a. On joj prie sasvim blizu. Ostajes li kod onoga, ta si rekla? Ides li zbilja na ples? Da! Dobro, onda idem i ja! Na zabavu? nasmeje se ona. To je samo za uzvanike! O tome ne govorim. ii u meu krijumare! sada se Anela prepala. Ali se odmah smirila smatrajui to beznaajnom pretnjom. Kako eto uiniti? ispitivala je. Vrlo jednostavno. Upravo sam imao ast rasgovarati sa sablasti ipraja! boe moj! I nije ti nita uinila? A ta e mi uiniti? Dapace je bila dobronamerna prema meni i obfeala mi mnogo novaca! ta to nije mogue! To je ziva istina. Mogao bih ti jo vie pripovedati, ali neu, jer sam obfeao da u utati. Anela je gledala zamiljeno preda se. Nije oseala sasvim sigurno. konano podigne glavu. A ti? ta euciniti? Ostau estit i odoleti napasti. Ako si razborita uinieisto tako i ti! . Misli da u ikada doi u iskusenje da krijumarim? To ne! Ali tvoja estitost doi e u pitanje na krabuljnom plesu! Edvin nije zlo mislio, ali Anela mu je to zamerila i samo se drsko okrenula. Laku no! Edvin uzdahne i pokunjeno podje dalje. Moram na svaki nain na ples, mislio je u sebi." Oseam da joj tamo preti opasnost. Bilo kako bilo, ja moram zatititi Anelu! Kad je sablast ipraja zastala na rubu ceste da zaustavi Edvin a Hauzera, dovukao se Adolf koliko je mogao blize. Nasao je odgovarajuce skloniste ispod gustog hrastovog grmlja na kom je bilo jo suvog lisca. Ovde je bio toj neugodnoj beloj pojavi tako blizu da je razumio svaku re i da je mogao tano promotriti tu zagonetnu pojavu.

Ustanovio je da je pred njim stajao ovek od glave do pete umotan u plahtu. Mogao je sve to jasno videti jer je bila mesecina, pa se sneg svetlucao i belio. Ovu priliku iskoristi odmah Adolf; on promotri okrajak plahte i spazi u jednom uglu oba slova "M. T". Kad se ovaj neobini razgovor primicao kraju, povuce se Adolf brzo natrag. Edvin a" je nestalo, a napasnik je gledao za njim. Franjo Adolf osetio je trzanje u prstima. sada je mogao zgrabiti neznanca koji je ovde igrao ulogu duha. Ali ta bi to koristilo? U ovom sluaju trebalo je nanjusiti celu lopovsku bandu i onemoguiti je zauvek. Dakle, treba upoznati sve njene tajne puteve, a za to treba vremena i strpljenja. U prvom temeljitog istrazivanja. Bolje je da za sada sablas na miru i da se samo sulja za njom. Sto je sve dublje u umu sledio ovu toboznju sablast koja se poela pomicati. Ustanovio je da se uputila prema onom hrastu. Tamo se casak pozabavila oko hrasta i onda odjurila. Brzo skokne Adolf do hrasta da pretrazi deblo u onom delu gde mu se inilo da je vidio ovoga oveka kako rukama neto pipa, ali nije mogao nita utiferitL Ovim otezanjem dobije sablast ipraja znatno na vremenu; izala je iz ume upravo u casu kad je Adolf opet poeo slediti i skrenula je prema osamljenoj zgradi koju su nazivali "Crveni mlin" jer su joj zidovi bili od opeke. Adolf se opet omotao u svoju plahtu i brzim koracima poao za neznancem. Upravo su stigli do rusevnog vrtnog zida iza mlina kad je strasila iznenada nestalo. Adolf je uzalud naprezao oi da ga otkrije. Pomiljao je da podje njegovim tragom, ali to mu nije uspelo, jer je svuda uokolo bilo mnogo stopa koje su poticale, verovatno, od stanovnika mlina. Progonitelj stane srdito iza jednog grma u neposrednoj blizini rusevnog vrtnog zida, skine plahtu i zakopca je s nutarnje strane kaputa, pa brzo odluci da ode u selo. Hteo je zapamtiti mesto gde je sablast tako iznenada nestala, jer se za sada nita drugo nije moglo uiniti. Kad je ve neko vreme hodao cestom, susretne Hauzera koji se nije vracao kui poprecnim putem pa je zato dovde trebao vie vremena. Pozdravi pristojno, htede mladi proci pokraj Adolfa, ali ovaj stane i prui mu ruku. rNo, kako je kod kue? Jeste li odrali re i suteli, kako sam zahtevao od vas? Da, gospodine. samo otac zna, odakle je novac. I veselio se tome? Ah, i te kako! zato ste, naravno, mogli odbiti ponudu koja je, doduse, privlacna, ali nije besprikorna. Edvin nije znao protivmaciti ove rei izgleda iznenaeno. Ja? Kako to mislite? Adolf se smeskao. Odgovorio je na to tako, kao da pria o neem nevanom ili o neem ta se samo po sebi razume. Vidio sam vas vani u razgovoru s nekim ovekom. On vam je ponudio unapred dvadeset maraka, ali vi ste to odbili. Edvin zakorakne prestraeno natrag i promeri Adolfa uplasenim pogledom. Zar ste sveznajui? promrmlja. Ne, ali dobro cujem! To ne razumem! A sve je ipak tako jednostavno. Ja sam prisluskivao. Mene i sablast ipraja? Recimo vas i onog zamumljenog lupeza koji vas je hteo navesti na to da se pridruzite krijumarima. Gospodine mucao je Edvin sada ne znam da li da vas se bojim ili... Bojati se? prekine ga Adolf a zato? Poveriu vam da ovuda krstarim jer hou uhvatiti sablast ipraja. Uhvatiti? Vi? Ah! Onda ste vi od policije? Pogodili ste! Ja to priznajem jer znam da ete utati. Vi ste odbili da primite od zlikovca novac unapred. To je dobro! samo sad elim videti hoete li i meni odbiti slicnu ponudu. elite li zaraditi pet stotina maraka? Pet stotina maraka? Toliko da zaradim! Zar novac pada mesto snega? Ili su u Hohentalu poludeli? Mislim da to sve samo sanjam! Nije tako! pouci ga Adolf. ve sam rekao da moram uhvatiti sablast ipraja, ali ne samo kolovodju krijumara, nego i sve njegove ortake. Ako mi pri tom pomognete, i ako uspemo, dau vam nagradu od pet stotina maraka. Edvin uzdahne duboko. Hteo bih suradjivati, ali se bojim da tih pet stotina maraka neu nikada zaraditi. ijiton e? sGospodine, molim vas, ko e se uhvatiti u kostac sa sablascu ipraja? Ma, kakva sablast? Lopov koji vas je zaustavio U umi bio je ovek od krvi i mea. Nema duhova; ni sablasti!

Od ovog danasnjeg susreta poeo sam i ja sumnjati da je to duh. Bie tesko uhvatiti toga lopova. Videemo! Glavno je da mi pristupite kao pomonik. Vrlo rado! Dobro! Da se nigde drugde ne morate vezati i da moete uvek biti meni na uslugu, davau vam tedno trideset maraka. Trideset "" tedno? Da, trideset maraka! Trideset maraka? ponovi Edvin ne verujui. Ovakva svota inila mu se bajoslovno visoka za ciglih sedam dana. ta mi je za to initi? Najpre nita! Razmiljajte kako bismo mogli neto saznati o sablasti ipraja. Prvenstveno moramo saznati ko je taj tajanstveni zatitnik krijumara. im neto smislite, dodjite k meni u umariju. sme li umar o tome znati? On moe, ali drugi niko! Ja imam za sada jo samo jednu poverljivu osobu u gradu. uvanje tajne je prvi uslov koji postavljam. Razgovarajte sa umarom o tajnim zakljuccima, koje smo stvorili da ja ovde ostanem nepoznat. Ali je potrebno da si meusobno u svako doba otvoreno pogledamo u oi. Ovi zakljucci vrede i za vas. Nastojte saznati cije ime pocinje ovde u mestu sa inicijalima M. T.? je li to u vesi sa sablascu ipraja? pa! Nadalje trazim od vas u svim stvarima bezuslovnu iskrenost. U to se moete pousdati uveravao je Edvin. i U zaru uveravanja padne dobroudnom mladiu pade na pamet ova misao: Odmah u vam to dokazati. Odau vam da moram u utorak na maskirani ples. Na maskirani ples? upita iznenaeno Adolf. Vi ba morate? zato morate? Da da da pomognem jednoj devojci. Gle, gle! Radi se sigurno o vaoj susedi Andeli Hofman? umar Vunderliht priao mi je o lepoj devojci, a ona lopuzina spominjao je njeno ime. Da, ona je pozvana na ples. Klub iz susednog grada priredjuje, naime, prekosutra u krmi maskiranu zabavu. Jedan clan toga kluba, koji nee da kae svoje ime, pozvao je Anelu mislim Anelu Hofman i poslao joj, dapace, i kostim Talijanke. Razumem nasmejesi se Adolf. Vi volite Anelu, ali stvar ne odobravate jer vi niste prisutni. Ovaj drugi bi vam mogao pokvariti racune. Ako hoemo biti iskreni, ne smijemo nita preutati! sad biste se vi hteli kao maska uvuci na zabavu da, recimo, uvate Anelu. Edvin spusti glavu. Bio je postidjen! Da, tako je! neu da se meam u vae ljubavne stvari nastavi Adolf videci da Edvin izbegava njegov pogled. uinite ono ta vam nalazu srce i razum Cujte, ne samo srce, nego i razum! Evo vam trideset maraka sa prvu nedelju, a ovde imate jo pet maraka za maskirani ples! elim vam dobru zabavu i dobar uspeh! On mu sam utisne novac u ruku i izmakne svim izrazima zahvalnosti. . MODRI NAOCARI Oko podneva sledeceg dana uao je jedan gost u gostionicu "K Zlatnom Volu", najbolju gostionicu susednoga grada. Gospodin Binder, vlasnik gostionice, bio je u nedoumici da li je to mladi ovek ili neki ve postariji gospodin. Imao je na sebi tamni ogrtac, tamno odelo i modre naocari koje su mu davali uceni izgled. Kako nije bilo nikoga u gostionici zapodjeo se razgovor izmeu gostionicara i doslaka. Vi ste stranac ovde? upita krmar nehajno. sme li se znati odakle dolazite? Odande! Modre naocari pokazu palcem preko ramena; to je znacilo s onu stranu granice. Gostionicar zazmiri na desno oko, a lijevim mu malo namigne. Poslovno? Moda! stranac slegne ramenima. Kako uspiju! To znaci, poslovi jo nisu sigurni? Tako je! To gotovo zvuci, kao da hoete krijumariti, gospodine? " doda smejui se gostionicar. A vi to tako postavljate, kao da je krijumarenje zlocin koji zavredjuje smrtnu kasnu dobaci gost. Opet gazda zmirne desnim okorn, pa je izgledao kao stari lukavac koji vie zna nego ta hoe reci. Gotovo je izgledalo da mu krijumarenje nije nepoznat zanat. U stvari bilo je to

ovako: Jue mu je, naime, jednim preporucenim pismom javio brat koji je u glavnom gradu slubenik kriminalne policije da e doi jedan "tajnik da ispita stvar oko sablasti ipraja, i neka ga on u tome pomaze. Gojazni gazda razmiljao je kako da to zapone, ali se nije mogao nicemu dosetiti. "Tajni se do ovoga casa jo nije ovde pojavio, a mesto njega upadne mu sada u kuu ovaj ovek koji hoe s krijumarima praviti poslove. Gospodin Binder je mudra glava! Tek ta je saznao od stranca za njegove namere, imao je ve gotov plan kako bi ga mogao upotrebiti kao mamac da mu sablast ipraja dodje na lepak. Budite bez brige! smeskao se on. U "Deset zapovedi" nema nita o krijumarenju, koliko je meni poznato. Izgleda, gospodine gostionicaru, da ste bistra glava! A vi moete otvoreno sa mnom razgovarati o onom ta vam je na srcu! Tako? nadoveze ovek s modrim naocarima. Gazda sklopi dobrodusno na stolu debele ruke, a njegov ton postajao je sve poverljiviji. rei u vam neto gospodine. U poetku sam vas drzao za nekog ucenjaka ili neto slicno. sada mi je sve jasno. Mi ljudi ovde sa granice imamo svoje nazore o nekim stvarima. Moete, dakle, biti mirni. Onaj kome ste se hteli obratiti poverljiv je ovek. Ali, inilo se da stranac pravo ne veruje. On ga pogleda nepoverljivo. Ne razumem vas ree hladno. Bolje da govorimo o neem drugom. Po elji! promrmlja gazda i ne zamerite! Kako vam se svia ovde kod nas? Nije loe! samo, ini se, kraj je nesiguran i na zlu glasu. Na putu ovamo cuo sam o nekoj optoj nevolji zemlje, koja... Ah, vi mislite na sablast ipraja? Da! Ma s kime govorili, uvek se razgovor krece oko sablasti ipraja. Vi se sigurno niste nikada na nju namerili? Ja? Kako to mislite? No, vi ste trgovac? pitao je lukavi krmar. Vi sigurno sklapate poslove s obe strane granice? To bih tek hteo odgovori ovaj oklevajui. Ipak jedna iskrena rec! Ako budete previe oprezni, dragi moj, onda neete nikada saznati ono ta elite znati. A ta bi to bilo, po vaem miljenju? Krmar prie poverljivo strancu, pogleda ga sa strane u lice i snizi oprezno svoj glas. Vi hoete saznati ko ovde igra ulogu sablasti ipraja i gde biste toga oveka mogli naci. Hteli biste stupiti s njim u poslovne veze. samo se ne usudjujete rei istinu, jer ne znate koliko mi moete verovati. Je li tako? Ovo poslednje pitanje zvucilo je vrlo pobedonosno i stranac polozi oruje. sve stavljam na jednu kartu i priznajem da imate pravo. No, morate i vi biti iskreni i dokazati da imate veze sa sablascu ipraja. Dakle, kako stvar stoji? Krmar znaajno podigne obrve. Vi ete se jo cuditi, dragi gospodine, s kakvim odlicnim vezama raspolazem. U meni ste nasli ba pravoga oveka. Ili ste imali dobar nos, ili vas je neko uputio. Ne, ne, pustimo to! Ja ne elim znati nita poblize. Glavno je da imate poverenja u mene i da mi je poznat vas poao. Postavio bih vam nekoliko pitanja. Postavite ih! povie stranac obesno. inilo se da mu je srcanost znatno porasla. ta elite znati? Ide li roba ovamo ili onamo? Onamo. Dobro. Ima li je mnogo? ta znaci mnogo? svaka je posiljka dragocecena. lin, Bilo bi svakako potrebno da sami razgovarate sa nadleznim ovekom. To i elim! Vi mi trebate samo reci... stanite! samo ne tako naglo. Vi zamiljate stvar jednostavnijom, nego ta je. sablast... Glupost prekide stranac krmara. Nas dvojica nemamo ta jedan drugome bajati. U sablast ipraja neka veruju deca i stare babe. Mi smo svesni da se pod tim strasilom krije jedan drski zlikovac, vodja krijumarske bande. No, da nastavio je krmar. To moe biti, ali s tim nismo postigli jo nita. Niko ne zna ko je taj ovek. udno je to! Da li je udno ili nije, ali tako je! Lice vodje krijumara niko jo nije vidio. To uopte nije vano! Hou samo s njim razgovarati. Vodite me k njemu! I vi mislite da doista mogu s vama pokuati? svi e napraviti sa mnom najbolje poslove opustio se stranac odbacivi svaki oprez. Neko nerazumljivo gundanje ulo se kao odgovor. stasita krmareva pojava sgrbila se na stolcu razmiljajui. Dakle navaljivao je ovek s modrim naocarima.

Vi elite da je..., zapone krmar oklevajui s posiljka dragocena. Kolika joj je vrednost? Najpre pet hiljada maraka. Hm! ovek koji e vas najaviti mora sa vas jamciti. On vas mora ili sam poznavati, dakle mora znati vae ime, ili vi morate dati neku garanciju, ako elite i dalje ostati tajanstveni. Koliko bi to bilo? Deseti dio prve posiljke, dakle pet stotina maraka. Cujem da ste vi tano upuceni, gospodine krmaru. Hoete li vi preuzeti da me najavite? Hoete li mi rei svoje ime? Ne, ja u radije poloziti pet stotina maraka. Ali, naravno, morate mi najpre dokazati da ste doista upuceni u stvar. To je pravo i poteno. Onda, molim! Ono, ne tako naglo! ublazavao je krmar revnost svoga gosta. Pa i ja se moram osigurati. staviu vani jedan predlog: Dodjite noas tano u pola noi do zadnje supe na gorskoj cesti. Kad mi tamo urucite dogovorenu svotu, odveu vas do sablasti ipraja. Recimo, do poglavice krijumara! Hoe li on biti tamo negde u blizini? Obavestiu ga! A kada e mi biti novac vracen? im vaa posiljka stigne u nae ruke. Modre naocari popiju ostatak piva i ustanu. Jesmo li se slozili? Pristajem! odgovori krmar. I utaemo! To je stvar asti! stranac se smeskao: sa obe stranke je to najjednostavnija zapoved razuma. sada se poznamo, a i vi znate: pred sucem su jednaki jatak i kradljivac, u ovom sluaju krijumar! Oni se rukuju, a ovek s modrim naocarima plati svoj racun, ustane i napusti mirno gostinjsku sobu. I krmar je ustao. Hodao je raspolozeno po sobi goredole. To je islo glatko hihotao se upravo mi je doslo kao naruceno. sada se dobro oboruzao i "tajni" moe doi. Jedva je to pomislio kad se ponovo otvore vrata. Opet ue neki stranac. Bio je u sivom odelu, a ispod sive zimske kape provirivala je svetla kosa. Ogrtac je samo prebacio preko ramena. Krmar uljudno posdravi i upita po obiaju: Cime mogu posluziti? Molim casu "groga" odgovori stranac dubokim glasom; obesi ogrtac i kapu na klincanicu, poravna svetle brkove i sedne za najblizi sto. Binder izae i za kratko vreme donese "grog". Gost kusa vruce pice i zadovoljno kimne. sablast siprtsja Je li bio, moda, danas kod vas neki ovek u tamnom odelu i s modrim naocarima? upita nehajno. Bio je, gospodine! Mog je stasa, a izgleda kao ucitelj ili ucenjak, zar ne? ta je hteo ovde? Krmar se iznenadi, i odluci da bude oprezan. Popio je casu piva. Inace nita? Ne? Gospodine, vi lazete! Binder se prestrasi. Ustukne korak natrag i pone nepoverljivo promatrati plavokosog stranca koji se poeo baviti svojim grogom i meati ga zlicom. Kako kako nee moete ovako optuziti! pokuao se krmar opravdati. Jer vam je ovaj ovek saoptio da eli sklopiti neki poao sa sablascu ipraja, i to u visini od pet hiljada maraka. Zar nije bilo tako? sad vie nije mogao Binder sakriti svoj strah. Kako? ta? mucao je. Meni nije poznata nijedna re o tome. No, onda u ga ja sam pitati. Plavokosi ovek postao je iznenada vrlo neugodan. Bacio je novac za svoj potrosak na sto, ostavio grog, zgrabio ogrtac i kapu i udaljio se, a da vie nije ni pogledao krmara. Binder je ostao skamenjen usred sobe. ta znaci sve ovo? Da li je ovaj drugi gost bio znanac onoga prvoga? Tu misao nije dalje nastavljao, jer mu se inilo vanije saznati kamo je stranac otisao. zato je potrao k vratima. Ali, ovde se sukobio s nekim koji je kao lud uletio u krmu. Bio je to trgovac sa modrim naocarima. Ah, vi? ree krmar zbunjeno. Zato se vracate? neto sam zaboravio. Hteo sam vam samo rei da e jedan gospodin pitati za mene. On je plavokos, ima sivo odelo i crni ogrtac.

Grom i pakao! Taj je bio ve ovde! Upravo je ovoga casa otisao! Odmah moram za njim. zbogom! stanite, gospodine! ekajte! Ne urite tako! Ako se onaj drugi, meutim, vrati? ta u mu reci? Neka se za mene nita ne brine! ree, zalupi vratima i nestane. ,Neka se ne brine za njega" mrmljao je krmar. Ovo nisu nikako dobri prijatelji". Krmar je izasao na vrata i pogledavao lijevo i desno. Eno, tamo je upravo zakrenuo neko iza ugla, ali nije mogao raspoznati da li je to bio gost sa modrim naocarima. ,Taj je morao vraski trati da je sada ve zasao iza ugla" promrsio je Binder. Ljutito se vratio u gostinjsku sobu. Na stolu je stajao jo grog, koga je stranac jedva okusio. steta! Gazda odluci da ga ne izlije. znalakim je pogledom promatrao zutu tekucinu u casi i upravo je prinio ustima kad zauje iza sebe: stanite! ta vam pada na pamet? Iznenaeno se okrene, i samo ta mu nije ispala casa iz ruke tarno na vratima stajao je plavokosi ovek. Mislio sam da ste otili! vikne gazda. Kako vidite, opet sam ovde. Bio sam upravo vani, pa sam vas morao videti da dolazite. ko zna, kuda ste urili? Ali, recite, nije li bio ovde onaj crnokosi sa modrim naocarima? Da, upravo sada! Tako? A ta je rekao? Neka se ne brinete za njega! ta? No, toga u nauciti pristojnom vladanju. Kuda je otisao? Mislim, lijevo. Hvala! On jurne napolje. Krmar je samo kimao glavom, ali onda se ohrabrio. Ovoga puta htede videti kuda je otrao neobini ovek. Ali, kad je stigao na kucna vrata, upravo kao i pre nikoga ne vide na cesti. sto mu gromova! Taj je podbrusio pete, ili sam ja postao kratkovidan! gundao je krmar vracajui se u sobu. Tek ta su se vrata za njim zatvorila, usli su opet "modri naocari"! No, jeste li, meutim, mogli isporuciti moju elju plavokosom gospodinu? upita smeskajui se. Krmar pone drhtati u celom telu. Gospodine izusti nesigurnim glasom ne znam vie gde mi glava stoji. Dajte da vas opipam! Moram se uveriti, jeste li ovek od krvi i mea. On zgrabi stranca za rame i odahne. Da. Hvala Bogu! stvar je u redu. Barem nisam lud! Modri naocari se oslobode krmara smejui se: Ali ja mislim, da ovde gore kod vas nije vie sve u redu! U takvoj zbrci vrag bi zadrzao svoj razum! svega mi je dosta! Ti takmaci ispituju jedan za drugoga, a tikve su im se morale sudariti jo na vratima! Ostau sada ovde dok lupez opet ne dodje, izjavi stranac ulazezi u sobu i zatvarajui vrata za sobom. Molim vas, uinite mi tu uslugu! Inace, zbilja ne znam, jesam li ja jo gazda krme "K Zlatnom Volu" ili... ili sam taj vol ja sam nasmeju se "Modri naocari". No, prodjimo se sale, gospodine krmaru! smirite se i dajte mi jo jedno pivo! Kad je Binder ispunio ovu elju, svalio se stenjui uz gosta na stolac, da je sve praskalo. Poznajete li plavokosog? upita plaho. Hm! zapravo to ne bih smeo odati, ali jer vas je toliko izmucio, rei u vam; on je od policije. Krmar se iznenadi. Obuze ga zla slutnja. Policajac ponovi. moda ak "tajni"? Kako se zove? Adolf, mislim! Adolf? uzvikne krmar i pone opet drhtati. Adolf! Ta to je bio ovek koga mu je njegov brat najavio... Da nastavio je stranac svojim otkrivanjem tajne o plavokosom. On stanuje, kako sam cuo, kod starog umara Vunderlihta. udno! udno zato? upita ovek s modrim naocarima. ja ja sam samo tako mislio. Ispod modrih naocara zijevne sumnjicav pogled: Poznate li, moda, ovoga Adolfa? Ne, nikako branio se domacin, slabo glumeci iskrenost. No, onda ga se uvajte! uvati se? Ja? Zato? Vi ste jedan od ortaka, a on je dosao da sablast ipraja i njegove ortake... stranac opise kaziprstom krug oko vrata i pokae na strop. Dobricinu Bindera oblije znoj! Misli su mu se samo rojile u glavi i stvarale zbrku. Ako je bio plavokosi onaj najavljeni detektiv, koji je hteo uhvatiti sablast ipraja

zajedno sa krijumarima, onda je bio, naravno, ve u tragu i oveku sa modrim naocarima. A on je ovog oveka upozoravao, i on e se, verovatno, uvati da ne upadne u bilo kakvu stupicu, pa makar i onakvu kakvu je pred par minuta postavio bio i krmar Zlatnog Vola" i na koju je bio prilicno ponosan. sa svom svojom lukavoscu nije Binder, prema tome, nita drugo postigao nego da je sam sebe doveo u nezgodan polozaj da ga krijumari proglase uhodom i da na sebe navuce njihovu osvetu. Da prikrije svoju zabunu, prie satu, koji je bio stao. Ah, taj sat! ree i popne se na stolac da ga navije. On se toliko predao ovom poslu da nije ni primetio, kako je ovek s modrim naocarima iza njegovih lea menjao kaput, bradu i kapu. stranac je tada nekoliko puta presao svojom krpicom preko lica. sve se to zbivalo nevienom brzinom, a da se pri tom nije ni rasgovor prekinuo. Vi, dakle, ne verujete da e mu to uspeti? dobaci Adolf. Nikako! uveravao je Binder. To bi bila velika steta za nas poao, vredan hiljada maraka. Krmar je brizno povlacio utesni mamac; f nasta Ja u ga ve uputiti na krivi put. uinite to svakako, dragovicu! Vama to nee biti nikako tesko. Vi ste lukav ovek, a on isgleda priglup. sad je krmar navio i drugi uteg, povukao ga u visinu i gurnuo njihalo. sve je to inio vrlo oprezno i razdragano, a uz to neprekidno dalje brbljao. Da, ne verujem da je on onaj pravi ovek koji bi ovde mogao neto uiniti. ko eli uhvatiti sablast ipraja, taj mora rano ustati. Ja sam znatieljan, hoe li on ponovo doi. Meni nije do njega stalo, jer je glup, a osim toga ne volim da mi se policija mota po kui. Upravo elim da toga tikvana moje oi vie ne vide! Tako, ovo staro klepetalo ide opet, a sada emo.... sisao je sa stolca, okrenuo se i iskezio. Tako je ostao otvorenih ustiju, jer ovek koji je sedeo tu pred njim uz pivo, nije vie bio crnokosi s modrim naocarima, nego plavokosi glupan. Zar je u meuvremenu bio opet ovde? upita novi gost tako prijazno, kao da je upravo sada seo. Njegov glas bio je drukiji nego glas oveka sa modrim naocarima. T t ko? izmuca krmar. Pa, crnokosi nasmeje se sasvim bezasleno plavokosi ovek. Taj je sad sedeo upravo sada ov ov ovde. Hoete li skoro izgovoriti? upita strpljivo gost. Ja mogu ekati. j j ja ne razumem vie nita. To je svakako zlo, i slabi znak; gubljenje pamcenja je staraka pojava. srecom mogu vam ja pomoi u vaim prazninama: vi ste gospodin Binder, vlasnik "Zlatnog Vola", i imate u gradu brata kod kriminalne policije. sednite ovamo! Tako! A sada mi kazite, jeste li u poslednje vreme primili od brata kakvo pismo! Gasda Zslatnog Vola" je odahnuo. sada je znao da je pred njim detektiv, kog je oekivao. Da, tano je! A ta je pisao? nastavio je Adolf preslusavanje. Kad ve sve znate, mogu i to reci; da e tajni detektiv Adolf odsesti kod umara Vunderlihta i da e me posetiti i neka mu budem pri ruci. Taj ovek sam ja, To sam uocio. Osim toga govorio mi je o tome crnokosi sa modrim naocarima. To je, uostalom, opasan momak, ima nameru krijumariti. On to nee uiniti, nego se samo time sluzi da bi mogao pronaci sablast ipraja. sada tek zmirne jednim okom potovanja vredni krmar Zlatnog Vola". Dosetio se, i usklikne: Ta vi ste drugovi? jo vie! A ja sam mislio da e on uistinu krijumariti, pa sam mu dao rog za sveu; da ga prevarim. Nita ne smeta, samo mu niste trebali rei da sam ja glupan i blesan. krmar se branio i lomatao obema rukama: Nisam tako mislio, gospodine! Ne smete mi zameriti. Recite mi radije gde vam je kolega? Ovde je u mom odelu! Gledajte! Adolf izvuce oba sugla ogrtaca, obuce ga, stegne pojas i odmah dobije crne hlace; tada zameni plavu kosu sa crnom, stavi modre naocari, okrene kapu i crnokosi je stajao pred krmarom. ak je izgledalo da je promenio i izraz lica. Binder je promatrao ovu promenu, cudio se i radovao. sada je opet nasao svoju dusevnu ravnotezu. ko bi to mogao i u snu pomisliti! uzvikne odusevljeno. Dva oveka, a ipak samo jedan te isti! Na taj nain moe se, svakako, i najlukaviji ovek prevariti. Ali, kako se moe protivmaciti ovo: ja sam pobrzao za vama ali vas nisam vani nigde vidio? Ja uopte nisam izlazio. Bio sam uvek samo u vaoj kuhinji. U kuhinji? Pa, tamo su moja ena, moj sin i moja kerka! Tako je! Ovo troje mi je pomagalo. ta? Oni su to znali? Da. Kad sam dosao vas nije bilo kod kue; zato sam se njima predztavio. Presvlacio sam se samo zato da utvrdim hoe li me raskrinkati vae ostro oko i vaa bistra glava! Moje ostro oko i moja bistra glava! ponovio je gazda i poesao se za uhom.

No, pustimo to sednite opet do mene. Raduje me da smo sami. Moemo nesmetano razgovarati? Bez brige! sada ne dolaze gosti. Vas me je brat poslao k vama, uveren da bi nam vi mogli koristiti. Vi se neete razocarati. Ja jos, doduse, ne znam tano o emu se radi, ali ako hoete da uhvatite sablast ipraja evo me, ja u u tome sudelovati. samo vam ipak moram rei da je to vrlo tesko i opasno. Tim vei i lepsi e biti uspeh! Dragi Binder, za kratko vreme mora nestati te sablasti ipraja. A koja je moja duznost pri tome? za sada jo nema nita odredjeno. Ja trebam oveka, u koga se mogu pouzdati. Pomiljao sam na vas. To me raduje! Vrlo me raduje! uveravao je krmar. Hteo bih jo znati da li bih se mogao smestiti kod vas u svako doba, ako bi to bilo potrebno? Ta razume se! Jedna gostinjska soba je uvek slobodna. Dobro! ree Adolf. To bi bilo najvanije, A sada moram ici. za neko vreme doi u opet. Bilo bi mi drago, kad bi tada soba bila pripravna. Ako budem maskiran, prepoznaete me tako ta u se predstaviti imenom "stranac". Rastali su se vrsto se rukujui i tek sada mogao je krmar videti kako prelazi preko ceste. . sIFRIRANA PORUKA Nekoliko sati kasnije ue u gostionicu Zlatnom Volu" jedan ovek ridje kose i brade. Bio je odeven u uobicajenu odeu gorstaka, ali nije delovao kao priprosti radnik. On dade krmaru znak da ga sledi i tako sadju zajedno iza podrumskih vrata. ta elite, gospodine? upita gazda. stranac! odvrati doslak tiho. Do vraga, u koliko sve oblika obilazite svetom? Cudio se Binder. ba ste dobro dosli. Moram vam saoptiti neto vano. Doista. Tako brzo. Takvi mi pomonici trebaju. Dakle, ta je? Po prilici pred jedan sat bila su ovde dva oveka koja do sada nisam nikad vidio. Buduci da sam pod vaim uticajem postao nepoverljiv, ostavio sam ih u sobi same, ali sam se vani sakrio iza vratiju i prisluskivao. Razgovarali su u po glasa i samo sam razumio da se radi o nekom velikom hrastu, gde e dobiti obavesti. Pred jedno trideset minuta su otili. Pred pola sata, onda ne smem gubiti vreme. Pesice je predaleko. Ne bi li se ovde negde nasao kakav konj? Hm! Neko staro kljuse mogao bih vam i ja dati. Zar ete jahati! Jao, to je previe smeono. Ridjan nije godinama nikoga nosio. Ne mari nita, ve u izai s njim na kraj. Moram brzo kui i ne smem nita propustiti. Kljuse u dovesti ili poslati sutra. U redu! ree krmar i ode. Nekoliko minuta kasnije jahao je Adolf na kljusetu izlazeci iz grada. Kad je ve gotovo stigao u selo Hohental, skrene sa ceste jer nije hteo da ga vide u mestu, da ne bi pobudio paznju. Tada opet sadje na cestu, i okrene prema umariji. Za kratko vreme opazi pred sobom nekoga oveka koga je brzo dostigao. zaustavi konja. A vi ste to! uzvikne: Dobro vee! Edvin Hauzer zaueno odmeri jahaca i konja. Dobro vee! odvrati. Cime mogu posluziti? Posluziti? Ah, da vi me ne poznate! Adolf predje desnom rukom od lijevog uha prema desnom. Ja sam..... Ah! zbilja vas nisam prepoznao. Dobro da sam vas susreo. Upravo sam na putu k vama! K meni? Imate li mi javiti neto vano? Mladi Hauzer osbiljno kimne glavom. Ne znam da li imam pravo ili nemam, ali mislim, da sam otkrio neto vano Adolf ga prekine. stanite! Vidim da je potreban duzi razgovor. zapravo nemam mnogo vremena jer urim u umariju, ali u ipak sjahati i sada Edvin prekine njega: Nije potrebno. Jasite ukorak dalje! To moe biti i snani korak. Imam zdrava pluca, pa mogu uz vas trati. Tako neete izgubiti na vremenu, a opet moete utim, ta vam moram reci. slazem se, ree Adolf. priajte! Edvin se lagano uhvati za usde, i jahao je odvano pored jahaca prema umi, izvestavajui opsirno. Moram vam rei da sam danas bio lakomiljen i pio u krmi pivo. Oho! nasmejesi se Adolf. Da, to sam uinio, ali sam imao i razloga za to. Neki znanac moga oca zamolio me da neto porucim krmaru, Tako sam prispio u krmu. Bilo je rano popodne. A sad slusajte! Kad sam uao u krmu, sedeli su tu ve dva oveka, koja ne poznam. sigurno nisu odavde. Povrsno sam ih pogledao i pomislio: ova mi se dvojica ne sviaju! Tada sam opazio da me jedan od njih ostro promatra i da uz to trlja oko. To ne bih

bio uocio, ali je to isto uinio onda i onaj drugi. Tada se naglo otvore vrata i pojavi se nekoliko domacih ljudi; i svaki je trljao oko. To me je iznenadilo. Adolf je pazljivo sluao i kimao glavom. Moram vas pohvaliti, Edvin Hauzer, imate dobar dar zapazanja. Najpre jedno pitanje: kojom rukom i sa kojim okom su posegnuli? svi desnom rukom sa desnim okom. Dakle, tajni znak raspoznavanja. sad nastavite! Koji su to domaci ljudi bili, koji su pridosli? Ljudi iz sela, koji nisu na dobru glasu. Jesu li razgovarali sa ta dva stranca. Zapoeli su razgovor i svi zajedno seli za jedan sto. Ali nisu razgovarali nita sumnjivo. sluao sam neko vreme. U tu svrhu narucio sam i pivo; hteo sam se nenapadno dulje zadrati, ali onda sam ipak morao otici, jer bi to krmaru postalo sumnjivo, a valjda i tim mestanima. zna se, naime, da ja nemam sredstava da mogu sedeti u krmi i piti. A ta ste onda uinili? ispitivao je Adolf. Jeste li odnekud promatrali i videli ta ti ljudi rade? To sam hteo uiniti, ali sve je to trajalo predugo. I nadosao sam na jednu drugu misao. setio sam se starog hrasta, gde se sastaju krijumari, prema vaem miljenju. umar Vunderiich priao mi je o tome kad sam ga, po vaem nalogu, upitao za znak raspoznavanja. Nisam se mogao otresti pomisli da se, moda danas sastaju krijumari. zato sam odjurio kui," uzeo jednu plahtu i sakrio je ovde pod kaput. I sada sam hteo k vama u umariju da vas pozovem da podete sa mnom uhoditi te ljude. sve ste to odlicno zsveli izjavi Adolf. Pre svega smatram da je izvanredno pametno ta ste i na plahtu mislili. Dodjite za mnom u umariju! Onda cemo ii do starog hrasta. Ili, imam bolju misao. Odjahau sam kui i doi kasnije za vama. Vi idite napred do hrasta. Usudjujete li se dosuljati onamo neprimetno? Do hrasta, mislite? Oh, to se usudjujem! Niko me nee primetiti. Dakle, pokuaemo. Idite do hrasta i promatrajte ta se tamo dogaa! Ja u doi za vama. Ako se dobro seam, u neposrednoj blizini hrasta stoji jedna velika jela ili bor. Je li tako? Jedan bor! Njegove donje grane su vrlo guste i siroke i sezu gotovo do zemlje. To e biti dobro skroviste za vas. Ali budite oprezni, da ne otresete sneg sa grana! Adolf odjase. Kad je sjahao pred umarijom, izidje umar na vrata da poblize promotri neocekivanog jahaca. smejui se predje Adolf desnom rukom od lijevog uha prema desnom. Ja sam to, gospodine bratiu! Do ta vragova! Vi? Gde ste smogli ovu kljusinu? U "Zlatnom Volu"! Moe li ovde prenociti? Dakle volujsko kljuse! Kako da ne moe! Ja u ga sam odvesti u staju. sutra ujutro neka ga sluga odvede natrag u grad, ako ga vie ne trebate. Podjite, meutim, u toplu sobu. Hvala! Moram odmah opet otici. Molim vas, posaljite mi u moju sobu neto za jelo, da naem, kad se vratini! stari Vunderliht kimne glavom u znak odobravanja. Tada ree sapucuci: Oprezno, gospodine bratiu! Bio je ovde jedan mladi graniar koji katkada dodje k meni. On ima poverenje u mene jer zna da mogu utati. priao je, da e danas biti dobre lovine. Je li spomenuo mesto? jo ga nije ni sam znao, ali zakljucuje prema pripremama da se radi o hvatanju zeba. ovek nije hteo nita izbrbljati, ali je ipak dao naslutiti da se radi o mestu koje nosi takvo ime. Ta videemo! Adolf pouri u svoju sobicu, skine odeu za presvlacenje, uzme sve potrebno i odzulja se zaobilaznim putem do hrasta. U blizini hrasta dodje mu u susret jedna ljudska prilika. Imao je jo taman toliko vremena da se sakrije iza jednog stabla; prilika samo smugne pokraj njega. Adolf nastavi svoj put podvostrucivi oprez; konano stigne do krosnjatog bora i sagne se ispod snegom krcate grane. Ovde sam oglasi prigusenim glasom Edvin Hauzer. Dodjite ovamo! Napraviu vam mesta. Tako je Adolf oprezno upuzao u skloniste a da se grane gotovo nisu ni pomakle? Jedva da se sasulo neto snenog praha. sad su lezali jedan pored drugoga. Niko ne bi mogao niti naslutiti, ni iz najvece blizine, da ovde strazari cetvoro oiju i usiju. Putem sam susreo jednoga. Je li ve bio kogod ovde? upita Adolf. ve vie njih. Niste li koga prepoznali? Niti jednoga. Bili su svi do usiju zakukuljeni, neto su se bavili oko hrastovog debla i pri tome palili sibice. sibice? ovek ne bi pretpostavio da su krijumari toliko neoprezni! Nastavite! sta je bilo dalje?

neto su drali u ruci, verovatno neku ceduljicu, koju su citali. Mora da sadri neki nalog. Jesu li ueli cedulju sa sobom? Ne! Kako sam mogao primetiti, vratili su je na staro mesto. Dakle, mora ipak biti rupa u stablu hrasta! samo je ja nisam nasao. moda je umetno zatvorena komadom kore. Mi emo kasnije ali! Tiho! Neka ljudzka prilika gazila je sneg, priblizila se stablu, posegnula rukom uvis, spustila je i zapalila sibicu. Ostrim okom Adolf je razabrao da ovek dri u ruci cedulju i pazljivo je promatra a tada se ugasilo malo svetlo. Izgledalo je, kao da je ovek sakrio cedulju opet na staro mesto; konano se zurno udaljio. Jeste li dobro promatrali? upita Adolf. Jesam, ali ni ovoga oveka nisam mogao prepoznati. samo znam u kojoj se visini nalazi skroviste. Da izaem i donesem cedulju? Ne uri nam se! ekajmo jos! Prolo je neko vreme, i kad su se obojica osetila sigurni, pridigli su se i zagazili u stope u snegu da bi se priblizili hrastu. Hauzer istegne ruku visoko prema deblu. Ovde je ulomak male, suve grancice ree. Ah, evo! Treba samo povuci. To je rucica jednog ormarica spustenog u cetverouglastu supljinu. Pogledajte, gospodine Adolf! On je drzao neto u ruci. Adolf se okrene leima prema selu, rasiri plahtu koju je ponio, ogrne je i tako zaklonjen prisvetli malom zasenjenom svetiljkom. udnovati listovni ormaric! ree. Mi smo sada na ratnom podrucu, pa ne moramo postivati listovnu tajnu. Dajte mi cedulju, molim vas! Aha, zapoved iz glavnog stana: tano u jedan sat u "Dubravi". Hm! To su prefriganci ti nai protivnici i moramo biti vrlo oprezni da im ne dopadnemo saka. sire lazne vesti. Dali su naslutiti graniarima da e biti lovine u "zebinom lovistu" meutim oni spokojno gazdare po "Dubravi". Prokleti lopovi! Hajdemo! s ormaricem na njegovo mesto! Moramo u "Dubravu" ili... Edvin Hauzer spremio je ormaric sa ceduljom u skroviste. Tada ga Adolf povuce za rukav: Neko dolazi! Cuo sam, kako grane pucketaju. Brzo opet pod bor, ali samo utrtim stopama da nas nas vlastiti trag ne izda. Obojica se opet odzuljaju pod bor, zgure se u snegu pokrivi se preko glava svojim plahtama. Nije prola ni minuta kad li se pojavi jedan krijumar, procita cedulju uz osvetljenje sibice, a onda se odmah udalji. Bilo je znaajno za vladanje krijumara, da su tano postupali po datim uputama i niko nije bezbrizno odbacio zagorelu sibicu. svaki od njih nastojao je da tano ugasi u utisnute stope, da ne bi ostao nikakav jasan trag. Kad je nestalo oveka iz njihova vidokruga, ispuse Adolf ispod stabla. Da li biste mogli jo jedan sat ovde izdrati? upita on Edvin a. zato ne? Dobro! Onda u ja poci u poset "zebinom lovistu". hoete li ga naci? Budite bez brige, Hauzer! ekajte samo mirno dok se ne vratim! Rado bih ovde jo ekao, ali do Dubrave ima itav sat hoda. Treba graniare, dakle, odmah obavestiti elimo li osujetiti podvalu krijumara. Verovatno u se vratiti za jedan sat. Dubrava je bila posumljena dolina koja se sterala posred duboke ume i dopirala desnom stranom sve do granice. Po prilici jedan sat udaljeno odatle nalazifo se "Zebino Loviste", tiho, pusto, kamenito mesto, bez grmlja i drvea. Kad je Adolf stigao onamo, stane i zazvizdi. Nita se nije pokrenulo. Iza jedne obliznje stijene cucala su kao predstraza dva pogranina strazara. "Prefriganac", sapne jedan od njih. hoe da utvrdi, ima li koga ovde. uvaemo se da ne odgovorimo na njegovo zvizdanje, jer bi nam propala lovina. Njemu ne moemo nita, a drugi bi utekli. Adolf zazvizdi ponovo. Opet bez uspeha. Jesu li graniari ovde? povie sad glasno. Opalio bih bezobrazniku samar preko gubica da nikada vie ne zine! mrmljao je jedan od graniara. Da mi te je odalamiti po toj tvojoj prokletoj tikvi! U tom casu ga drug potegne za opasac. Brzo za onaj drugi ugao! Ovuda e proci! Oni skoce iza izbocine jedne stijene, jer im se Adolf opasno priblizio. On stane i pone promatrati tlo. Oba graniara zauju njegov priguseni smeh. Molim, gospodo, graniari ree poluglasno vidio sam vasu posetnicu u snegu. ustedite mi trud da ne moram vaim vlastitim stopama po snegu sa vama trati! Nemani ni mnogo vremena. Trazim vas da vam neto vano saoptim. I ove rei bile su bez uspeha.

No nastavi Adolf povisenim glasom poci u jo malo napred da vidite kako nikoga nema za mnom. On mirno nastavi svoj put. To je, ini se, izazvalo poverenje kod predztraze. Nenadano se upravo pred Adolfom digne jedan ovek iz snega. U desnoj mu ruci izvuceni mac, a u lijevoj pitolj. stoj! zapovedi prigusenim glasom. Ostanite stajati i govorite tiho! ko ste? Mirno moete spremiti svoje ubojito oruje. Ove stvarcice imaju katkada neugodnu naviku, da same od sebe opale i.... U tom casu pojavi se kao na neki znak vie mukaraca iza rasijanog stijenja, a cev pitolja bila je uvek uperena u Adolfa. Rugate nam se? povie razdrazeno graniar. Rugati se ponovi Adolf to bi bila drska sala u ovoj studeni, u ovo vreme i na ovom mestu. Ne, ja dolazim da vas upozorim da vam se drugi ne rugaju! Drugi? Koji? Vi ekate ovde krijumare, ali oni ni ne misle ovamo doi. Namerno su vas zaveli u bludnju. Gospoda, na koju ovde vrebate, preci ce, meutim, nesmetano granicu u Dubravi! Ne idite predaleko sa svojom salom, gospodine! Neobino postupate sa dobrovoljnim pomonicima ogradi se Adolf. Zar me se bojite? Vi imate svoje ljude, a ja sam sam. Dakle, budite mirni i proverite ovu kartu. Oficir dohvati ispruzenom rukom kartu i baci na nju jedan pogled, ali bilo je pretamno da bi je mogao procitati. Ginther svetlo! Jedan od graniara pusti trak svetla na rukopis iz jednog fenjera. Imaocu ovoga dopisa imaju sve vlasti pruiti najsiru podrsku, ako on to zatrazi. Ispod toga, a preko cele stampilje stajao je jasan potpis sefa policije okruznog grada. Grom i pakao! promrmlja pogranini oficir kroz zube i gurne pitolj u koznu kesu. Gospodine, zato to niste odmah rekli? Jer ste se vi odlucili da se najpre igrate skrivaca, a zatim me docekujete s nepoverenjem. Oprostite, ali ja irnam posla samo s prepredenim ljudima! Znam to, i zato sam i ja ovde. Krijumari se sastaju tano u jedan sat u Dubravi. Do vraga! A mi se ve jedan sat smrzavamo ovde i hvatamo sebe. Ali morate priznati da se ne nalazim ba u zavidnom polozaju. Povucem li svoje ljude s ovog mesta da bi ih poslao u Dubravu i tako..... oteo krijumarima plen upadne mu Adolf u rec. Ili ree oficir jo uvek pomalo sumnjicavo, oni me naprave magarcem i dodju ba ovamo! Adolf sleze ramenima. shvatate li, ja vas mogu samo upozoriti i savetovati. Nemam ovlastenja da vam izdajem zapovedi. Odluka je u vaim rukama. Laku no! vec pola sata kasnije dopuzao je Adolf pod bor k Edvin u Hauzeru. Je li se jo neto dogodilo? upita tihim glasom. jo je dolazilo nekoliko krijumara da procitaju cedulju, ali ve jedno cetvrt sata sve je mirno. Predlazem da priekamo jo koji casak. Je li vam jako zima? Podnoslivo! Tako je prolo jo cetvrt sata; tek onda su se usudili izai iz svoga skrovista. Posli su prema hrastu. Po ljudskom shvatanju biemo sada sigurni od iznenaenja ree Adolf. Hajde, da pogledamo jo jedanput tajno spremiste pisama! sablast ipraja On izvuce ulomak suve grancice i ve je drzao ormaric u ruci, kad iznenada ree zapovedajuim glasom: svetla! Evo moje male svetiljke, a tu su i sibice. Upalite! Edvin odmah poslusa, a Adolf osvetli unutrasnjos tog ormarica. Cedulja s nalogom za "Dubravu" bila je jo uvek tamo. Edvin htede tu malu stvarcicu gurnuti natrag u rupu stabla, kad ga Adolf zgrabi za rukav. stanite! Dno ormarica izgleda, kao da je oblepljeno papirom! Doista! I neto je napisano! On primakne svetiljku i tanije pogleda. To su brojke ree konano ekajte! Ja u ih brzo prepisati; Predugo se ne smijemo zadrzavati. On zsvadi svoju dzepnu biljeznicu i zabiljezi sledece brojeve: , , , , , , , , , , , , , , , , , Tada ugasi svetiljku, stavi biljeznicu u dzep i gurne ormaric na mesto. Znate li, ta znace ove brojke? upita Edvin Za sada jo ne znam. Ali mislim da je to neka vrsta tajnog pisma. sad moramo poci. Hajdemo! Kamo? U selo. Onamo je blize nego do umarije. Moram odgonetnuti tajno pismo, a vi biste mi mogli kod toga ustrebati.

Onda dodjite na casak k nama, gospodine Adolf! Moji roditelji ve spavaju, a pogotovo braa. Dobro, prihvatam! Po?imo! Putem nisu susreli nikoga i neopazeno su stigli do Hauzerovog stana. Adolf se obazre po sobi siromane tkalake porodice i pone kimati glavom. Tako vi, dakle, stanujete, zivite i radite! ree tiho, duboko ganut. Nadajmo se da e skoro biti kraj svim nevoljama! Nakon tih rei seli su za ta i Adolf izvadi svoju biljeznicu. Po elji detektiva napise i Edvin brojke da bi mogao pomoi pri odgonetavanju. sve mi se ini da su tu napisane svega tri rei ree Adolf. A svaki broj znacio bi jedno slovo? moda! Pitanje je koja brojka odgovara komu slovu? Jednostavno, valjda, prema abecedi! To bi bilo i suvie jednostavno! Ali tim nainom brojke prvoga niza nisu dale nikakve razumne ni suvisle reci. Ne uspeva ree Edvin razocarano. Tako brzo ne smijemo izgubiti pouzdanje, smeskao se Adolf. Osim toga to ne moe biti neko zakuasto tajno pismo, jer krijumari nisu uceni ljudi. Kljuc mora odgovarati njihovom obrazovanju, to znaci da i onaj najprostiji clan toga tajnog drustva mora znati rukovati tim pismom. Drugim recima ono mora biti dostupno i oveku koji je tek naucio citati i pisati. Ako ve mora biti neto teze i tajno, onda bi bila najbliza ovakvim ljudima abeceda, koja pocinje obrnuto. Ah, obrnutim redom usklikne Edvin odusevljeno. Onda "A" odgovara broju dvadeset i pet, a "z broju jedan. sasvim tano! Edvin se nacas nagne nad slova, a onda uzvikne: ve znam! Napisao je brojeve u jednom nizu, a ispod svake brojke stavio je odgovarajuce slovo, tako da je dobio rec: "obavestenje". "Obavestenje ispravno!" ree Franjo Adolf koji je namerno poverio Edvin u to racunanje. sada je i sam nizao po istom jednostavnom kljucu odgovarajua slova pod preostale brojeve. I tako su dobili ove reci: "lojbe", "rov". ve smo korak blize : obavestenje lojbe rov! smeskao se Adolf. Ali onda skupi obrve: Hm! Lojbe! Ima li tamo neka senica u....? Ah, ne! prekine ga Edvin u reci. Nije to nikakva senica, nego se tako zove nadglednik rudarskog okna. Krasno! Nadglednik rudarskog okna Lojbe! Kakvo je to celjade? Neprijazan i zatucan, glasio je Edvin ov odgovor. O njemu se ne zna nita loe, ali niti dobro. To su oni najgori Kada je on na strazi? samo nou! A gde stanuje? Gore u pogonu? Da. Njegov je stan nasuprot staroj supi, a u blizini velikog dimnjaka. hoete li s njim razgovarati? Kasnije. Danas moemo biti zadovoljni s ovim uspehom nasih pothvata. I nadalje pazite na ovo dvoje: budite povuceni i oprezni. Idite do hrasta samo onda kad opravdano sumnjate i ne pretrazujte ormaric bez potrebe. Ravnau se prema vaim uputima. Kad ete me opet trebati? sada jo ne mogu tano reci. Mislio sam, zapravo, na sutrasnje vee, ali upravo mi pada na pamet da je sutra maskirani ples. Edvin Hauzer, koji je upravo jo bio tako zivahan i odlucan, spusti glavu kao krivac. Da, sutra je maskirani ples. A vi ete svakako tamo ici? Ta, moram. Oko Adolfovih usana zatitra lagani smeak. Morate svakako! U izvesnom razdoblju ljudskog ivota igraju oseaji najvaniju ulogu. Ja se tome ne protivim nastavi on, kad je primetio da ga Edvin nekako neobino plaho pogledava sa strane, ali ne mogu se oteti oseaju neprijatnosti. Vi hoete da udete u jedno zatvoreno drustvo. Razmiljao sam o tome. Tamo elite zatititi svoju Anelu. Kako sve to vi sebi zapravo zamiljate? Mislite, kako u je zatititi? upita Edvin prostodusno. Adolf se nasmeje. Nisam to mislio. Mene zanima kako ete prodrijeti u to drustvo? Izjadajte se! Imajte poverenja u mene! Edvin sigurno nije oseao griznju savesti kad je u gradu zatajio znaku i kad je pisao ono pismo koje je potpisao kao sablast ipraja, a koje je trebalo trgovca trauha odvratiti od

maskirane zabave. On je postupao nepromiljeno, kao ta postupa neodgovorna mladost. Ako se i posluzio spletkom, to nije bio plod njegovih karakternih osebina, ve je bilo uslovljeno prilikama pod kojima je zivio. On je bio dete siromanog tkalakog sela Hohental, gde je sablast ipraja gospodovala i gde su ljudi strepili pred ovim strasilom i primali ga kao nuzno zlo koje doista postoji i s kojim treba racunati. To je bila neka vrsta prividnog sveta. I udnovato, pred strogim pogledom detektiva srusio se iznenada ovaj prividni svet dusevnog ivota Edvin a Hauzera. Mladi se instinktivno stidio svoga cina. Oseao je da je svesno ili nesvesno do sada preutao svom zatitniku ovaj pothvat, pa se sada borio sam sa sobom da skupi toliko odvanosti i da to prizna. konano mu je uspelo! On je priznao sve i priao Adolfu o pismu. Ali je dozivio ono pred im je toliko strahovao. Adolfov pogled bio je nepoverljiv, izraz lica strog i odbojan. A njegove rei bile su takoe stroge i ostre. To, naravno, niste smeli uiniti. ini se da vi ak ni ne slutite da na taj nain srljate u propast. s pismom? upita Edvin tiho. Da, ree Adolf kratko i ostro, prvenstveno s pismom. Vi niste dete! Vi ste morali znati ta radite. Pismo je krivotvoreno, pa ak i jo vie.... Mladi ovek sa planine jedva je to shvatio i s onih nekoliko sturih reci, otkrio je detektivu svu bezazlenost svoje duse; detektivu koji je i sam bio sin tih istih planina i koji je u takvom sluaju znao i suoseati. A kako je Adolf i ovde bio pun razumevanja, nije zapoeo dugo ispitivanje, nego je uinjeno prihvatio kao neizbenu cinjenicu koja se ne moe vie menjati. Dobro! ree, ta je uinjeno, uinjeno je. Pismo je napisano i uruceno, pa s njim valja i racunati isto tako kao i sa posledicama. ta se maskiranog plesa tice, to bi moglo biti za vas sasvim povoljno. Idite onamo i bdijte nad svojom Anelom! A ja ja u sebi dozvoliti da tu vodim glavni nadzor! I Edvin Hauzer ostao je te veeri tih i pokunjen, a Franjo Adolf uputio se zlovoljno prema umariji. Tamo je nasao u svojoj sobi spremljenu veeru, kako je zamolio. Bio je gladan, ali mu jelo nije prijalo. Posle veere uzeo je jednu knjigu da cita, no dogaaji minulog dana zaokupili su njegove misli. Pred njegovim oima pojavila se Dubrava i Zebino Loviste. sve je to bilo kao ples duhova! Nije se mogao sabrati da smireno cita i iznenada ga je uznemirio jedan hitac. Ali on nije ostao osamljen, palo ih je vie. Adolf je sluao pri zatvorenom prozoru. To je bila puscana paljba. Znao je o emu se radi. Adolf nije bio jedini koji je to cuo. Za kratko vreme odzvanjao je hodnikom tsaki umarev korak, a jedan prst pokuca na vrata: spavate li ve, gospodine bratiu? Ne, izvolite uci! stari ue u sobu. Jeste li uli pucnjavu? To je bilo u Dubravi. Vi to znate? Tamo su se sukobili graniari i krijumari. sam sam upozorio slubenike da e sablast ipraja danas preko Dubrave preci granicu. Na ovu vest razrogaci oi dobricina Vunderliht. On odmeri svoga gosta sa strahopotovanjem i divljenjem jer mu je doslo do svesti da e zahvaljujui odlucnosti ovoga oveka uspeti da se za pograninog podruca ukloni sablast ipraja. . sMELI CIN Ove noi nije mogao zaspati ni Edvin Hauzer, ali naravno iz drugih razloga nego brati Adolf. Njegove misli bile su kod Anele, i to mu je oduzelo dusevni mir i spokojstvo. sledeceg jutra, na pokladni utorak, nasao je ve roditelje i brau kod zajutarka. Bili su tu ve i novi stanovnici, deca pisara Majera. Buduci da nije bilo u kui dosta stolaca, strpali su se malisani na jedan sanduk. Upravo neko pokuca na vrata i pojavi se stari seoski brico: Dobro jutro pozdravi coveculjak trljajui prozeble, od studeni crvene ruke. Iznenaeno gutao je miris kafe. ta je to, kume Hauzer? zaueno upita. Vi danas zivite u izobilju! Kod vas mirise kao na boic! Gotovo i je tako! nasmeje se gospo?a Hauzer, hoete li popiti s nama jednu salicu? Oho, to je divna ponuda. Izgleda da ste se iznenada obogatili smeskao se znatieljno brico i sgurao se na jedan kut sanduka, gde su mu deca napravila mesta. Ovako izvrsnu kafu nisam nikada ni isdaleka pomirisap. Pa i veera k tome! To, naravno, prihvatam. Ali to nije badava. Donosim zato izvanredne novosti! Novosti! Ova re pobudi paznju porodice Hauzer. Brico se nasao iznenada u sredistu paznje i smeskao se rasdragano. On prigusi tajanstveno svoj glas. Mislim da su uhvatili sablast ipraja Uhvatili?

U siromanoj sobi tkalca zavlada mrtva tisina, dok nije progovorio otac Hauzer: Belu sablast ume? Brico napravi ljutitu kretnju rukom: sablast ume! Ne govorimo vie o tome plasilu za decu! Ja mislim na vodju krijumara, a to nije niko drugi nego sablast ipraja. To znam iz pouzdanog Vrela. Tako, tako, ree tkalac. To sam i ja ve naslucivao. Dakle, je uhvacen! Brico malo ustukne. Vodja jo nije! Ali njegovi ljudi? Pa, ni oni. Edvin bi se bio najradije nasmejao na sav glas. stari Hauzer se ljutio, njegova je ena bila razocarana, a deca su se cerekala. Brico je pokuao spasiti svoju ast, napravio je ozbiljno lice i zapoeo iznova: Ali, dragi ljudi, krijumare su zaustavili! To ve neto znaci. Dogodilo se to noas u Dubravi. A sada dolazi glavna stvar. Graniari koji uvek po selu njuskaju, dobili su jue na neki nain obavest da se neto dogaa u "Zebinom Lovistu". Pa, ta su uinili? Otputili se onamo, legli iza kamenjara u sneg i smrzavali se onde u snegu, ekajui krijumare. ekali su i ekali, ali nita ne doekali. Tada dodje iznenada neki nepoznati ovek i ree im da su im se narugali, i da e krijumari u jedan sat nou preci granicu u Dubravi. Nakon ovog izvestaja nastala je sutnja. bzzbcinjenica sama po sebi bila je neobina. Osim toga nestalo je barem za gospou Hauzer granice izmeu sablasti i oveka. Cinjenice potvrdjuju da sablast sipraazja nije niko drugi nego vodja krijumara. Pa, napo kon i ovo: spominje se neki tajanstveni stranac koji je graniare upozorio na grubu zabludu, upravo na prevaru, cijom bi zrtvom bili postali. Edvin je prvi progovorio: stranac? upita on. Brico kimne glavom. Naravno, potpuno nepoznati. Isprva mu graniari nisu verovali, ali konano su se ipak uputili prema Dubravi i doista tamo im je pala u ruke itava ceta krijumara. To jest izvestilac je ublazio svoje veselje klipani odbacili su samo svoj tovar i pobegli. Tako je, zapravo, samo roba zaplenjena. Uhvatili nisu nikoga od krijumara i dalje se nita vie ne zna! To je bio izvestaj blagoglagoljivog brice o dogaajima prole noi. On je razgovarao sa jednom svojom musterijom, jednim graniarem, i od njega saznao sve ovo. Edvin Hauzer nije s ovim izvestajem saznao mnogo nova. On se posle ruka uputio po svoj "domino" za maskirani ples. Putem susreo je nekog starog seljaka, guste brade, sasvim sedog sa otranom subarom na glavi. ovek je snano odbijao dim iz debele glavate lule. Dobar dan, starce! pozdravi Edvin Bog daj, mladiu! Odakle si, ako se sme pitati? Ja sam iz Hohentala, a idem u grad. Ti si otmeni mladi! rei ci! nasmeje se Edvin koga je zabavljao starcev neobian nain govora. To se i vidi na tebi! ko eli posetiti maskirani ples, taj mora imati novaca! Neznanac je lukavo namignuo Edvin u, dok je iz luline debele glave izvlacio oblake dima. Mladi Hauzer nije to sve razumio. On starca jo nikada nije vidio. Kako je ovaj starac samo mogao naslutiti da e on veeras na maskirani ples? Kako to mislite? upita konano ko ste vi? Tada neznanac skine masku. To jest, on pone govoriti nepromenjenim glasom. stranac! Eto, mladiu, sada ti je jasno. Nije svaki ono za ta se isdaje. Upamti to! ree i krene dalje, a Edvin u dobaci posdrav jo samo preko ramena. ba sam glupan kajao se Edvin To je bio Adolf. Franjo Adolf! zato je znao o zabavi! Ali, moram priznati njegov vlastiti brat ga ne bi prepoznao ! Kad je Edvin uao u radnju za pozajmljivanje maski, bio je uzbudjen. strahovao je, nije li trauh primetio nestanak znake ulaznice za ples i ne trazi li je moda. Dok se Edvin nesigurno obazirao oko sebe, trgovac se duboko naklanjao. Danas bih vam mogao neto bolje ponuditi od "domina", ukoliko elite nadoplatiti nekoliko maraka. A to bi bilo? upita Edvin potajno uzdahnuvi olaksano. Prekrasna, karakteristicna maska. Eno je! Turcin! Trgovac trauh uzeo je za sebe, ali je morao, na zalost, u poslednji cas otkazati. Edvin prisluhne. Prvo: to mu je izvanredno odgovaralo. sada je mogao mirno mesto njega doi na ples, iako je moda, kogod znao, kakav je on kostim odabrao. Drugo: bio je siguran, da trauh doista nee doi, i da je ono pismo koje Adolf toliko osudjuje, uinilo svoje. A trece: bilo je jasno da trauh jo nije primetio nestanak svoje znake, ili barem, da nije trazio da mu se vrati. Edvin je likovao; ali je ove misli najpre potiskivao. A cena? upita on. est maraka, odbivi od toga kaparu. Danas Edvin ne mora skrtariti. On izbroji novac na

sto. smotajte mi kostim! Ovde je novac! Onda ode, sretan ta je obavio ovaj poao. Bio je u svakom sluaju veseo. ini se da je njegov pothvat smiljen pod sretnom zvezdom! Kad je stigao opet u Hohental, izbegavao je glavnu cestu; niko nije trebao videti onot koji je nosio. strepio je da se ne bi doznalo, ta je u njemu. zato je poao onim putem iza kuca. Ipak mu nije uspelo da neopazeno dodje kui. Na vrtnim vratascima Hofmanovog poseda bila je zaposlena Anela, odgrnjavajui sneg i krceci put kroz sneg. Ona pocrveni spazivi Edvin a. Okrene se, da bi izgledalo kao da ga nije videla. Edvin je znao da ga nije htela videti. To ga je zabolele i osetio se duboko povredjen ali se ipak zaustavi pokraj nje i prosapce njeno ime. Anela je i dalje bila okrenuta leima i tako snano mela, da je sneg uzvitlala. Anelo! ponovi on. Ona se i dalje pretvarala, kao da ga nije ula. Andela! sada se napola okrenula, ali je i dalje mela a da ga nije ni pogledala. Gospoice Hofman! Na te se rei uspravila: ta elite, gospodine Hauzer? On se jo jednom raznjesio i pruio joj ruku. Pomiriti se elim, Anelo, pomiriti! prui mi ruku! Anela je morala imati neto na savesti, jer nije ula ove usrdne reci, a nije ni prihvatila ponudjenu ruku pomirnicu. Ali ponos i oholost su poroci, koji mogu naneti veliko zlo. Andela je uinila ono ta joj je jedino preostalo, jer se nije htela odreci izprazne zabave. Ona zanee glavom. Ne znam, ta hoete? Edvin joj presee rec. Ali, Anelo, ja nisam mislio tako! Hteo sam samo da se oslobodis svoje ukocenosti. Ti me nisi ni pogledala, nisi me ni ula. A meni je to bilo tako zao! Anelo, zar moe biti tako okrutna prema meni? Ona se branila praznim frazama. Ja nisam zla.
Kad Edvin na to najpre nije odgovorio, poela je svoje misli raspletati kao za samu sebe, oseajui se krivom. Znam ve to misli. Ti me smatra za pokvarenu, jer elim ii na maskirani ples, jer hou da se jednom zabavim na nain koji ovde nije svakidanji. Kad bi me, doista, ljubio, i kad ne bi uvek samo na sebe mislio, priutio bi mi ovu bezazlenu zabavu. sada se Edvin opet sabrao i naao prave rei. Ja ti elim svaku sreu ovoga sveta, Anelo! Ali ono to ti trai, to nije bezazlena radost. To je dvojbeno veselje. Tako? U ovom asu smogao je Edvin dapae, hrabrosti, da se osbiljno naljuti. On ree surovo: Ne pitaj tako glupo! Ti dobro zna to mislim. Kad bi sa mnom ila na zabavu, bilo bi to... Ali ga prekine glasni obesni i drski smeh. Da, naravno, s vama, gospodine Edvin e Hauzeru! Onda bi, svakako, sve bilo drugaije. Ljubomora, ljubomora! Ona pokupi metlu i uleti u kuu doviknuvi mu preko ramena: Rasgovaraemo posle zabave! Moda e se vaa ljubomora dotada rasplinuti i nestade u kui. Edvin pree rukom preko oiju, kao neko ko hoe da isbrie neki runi dojam. Disao je duboko i teko. Ne, sve je prolo; sve je propalo. On je preskoio ivicu na roditeljskom posedu i sakrio odelo sa maskirani ples u prostoriji gde se spremala krma sa kosu. Niko od njegove porodice ne sme saznati kakve namere gaji on za ovo vee. Pokladni utorak je gotovo svagde dan radosti i veselja. Ali ko hoe slaviti, treba novaca. I tako su doli danas u Zajdelmanovu poslovnicu oni tkalci koji nisu u subotu bili s radom gotovi, da ga predaju i da prime sa nj naplatu. Mnogi su i nou radili da sa pokladnu no uhvate koji gro vie. zato je bilo posle podne kod firme Zajdelman i sin dosta posla. Tek kad je pao mrak, otiao je poslednji tkalac. Zajdelmanovi su rano veerali. Posle veere uputio se Frits jo jednom u stranji dio poslovnice da provede neto kroz knjige. sa kratko vreme doe ujak sa njim. Ne daj se smetati! ree i spusti se na jedan stolac. Nije nita vano to me vodi k tebi. Ve sam zavrio. Frits odloi pero i pogleda ispitljivim pogledom Augusta Zajdelman a. Radi se o dananjoj zabavi. Zar uistinu misli da e devojka doi? sasvim sigurno! ene su katkad muiave kao aprilsko vreme. Moda, ali haljina Talijanke privlai. A osim toga us mene je i otac. Ako bi kerka promenila miljenje, pobrinuo bi se otac da odri re. August Zajdelman zaroke; ovoga je asa njegovo lice nalikovalo "fsunu". On uilji usne, kao da vidi pred sobom sladokusni zalogaj. Neak je znao protivmaiti ovaj izraz lica i drsko se nasmeje. Da, da, mala Hofmanica je draesno stvorenje! A i naredio sam ve da se ampanjac dobro rashladi. Ha ha ha! sa takvim stvarima tee pogani ree rentijer, jer je po starom obiaju morao zapasti u dostojanstveni ton. ampanjac! Hm! Ovo tkalako cure sigurno nije nikada pilo ampanjac. Moram priznati da sam ti zavidan sa dananje vee! Mogu zamisliti nasmeje se Frits. Ali s ovom primedbom nije bio zadovoljan stric. On je nianio na neto drugo. I konano ree sasvim otvoreno:

Ti bi mi, zapravo, mogao uiniti jednu uslugu, Frits! A to bi bilo? Da me povede sa sobom. Hteo bih ii na zabavu. Ne, dragi strie. odbije Frits. je drutvo uzvanika!
Sto mari ako je jedan vie? Ne moemo dozvoliti nikakve iznimke, jer e, inae, svako dovesti jo nekoga. Iza vratiju jednog sidnog ormaria muklo sasvoni svonce. Frits se okrene i pone brojiti: Jedan, dva, tri, etiri Do vraga, jedna obavest! A ja nemam sada vremena. sbog zabavec Da, sa pola sata moram ii. Ali obavest mora dati. svakako! Dakle, uini mi uslugu i preuzmi to ti! Zapravo trai malo previe! gunao je rentijer. Ti si odbio moju molbu, a ja bih... Ako nee, moram zvati oca prekine ga Frits. stvar se ne moe odgoditi. On poe ve prema vratima. Tada popusti stric. Dobro! Ja u stvar urediti! Poznato mi je sve. Daj odgovor! Frits izvadi iz depa neki klju, otvori onaj zidni ormari u uglu sobe i izmeu boca i aa dohvati jednu ruku koja je bila s nekom namerom ugraena u stranju stijenu ormaria. satim opet zakljua ormari. Neka vrag zna ko sada neto trai. svetiljka je u podrumu i sve ostalo takoe. Evo kljua! August Zajdelman napusti prostoriju. On se tapajui spustio u mrani podrum i zapalio tamo svetiljku. U pozadini otvori jedna vrata, proe kroz njih i opet ih za sobom zatvori. sada se naao u hodniku slinom rovu koji je, kako je izgledalo, vodio dalje pod zemljom. Pokraj vratiju stajao je stari sanduk koji se takoe otvarao kljuem. Kod ovoga se sanduka stric zadrao neko vreme pre nego je poao dalje mranim hodnikom. Dok su Hauzerovi sedeli sa veerom zajedno sa etvoro dece pisara Majera, uinilo se Edvin u da je neko lagano zakucao na prozorski kapak. Niko to nije primetio i Edvin je iskoristio prvu priliku da neopaeno izae. Vidio je da se nije prevario. Adolf je stajao iza kuice naslonjen na koziju staju tako da ga niko nepozvani nije mogao opaziti. Neto vano? radoznalo upita Edvin sada jo nita odgovori Adolf ali ja neto nameravam, to bi moglo imati nedoglednih posledica. Vi, dakle, idete sigurno na maskirani ples? Da! Mogue je da u jo danas morati s vama razgovarati. Gde i kada da vam se javim? Doi u u krmu i popiti tamo au piva. Izgledalo je da se Edvin u nije ba svidio ovaj predlog. Vi mislite u gostinjsku sobu? upita oklevajui. Zar bih vas mogao ja potraiti u svom kostimu i s vama razgovarati? Adolf se nasmejei. svidela mu se revnost mladoga oveka koji se vidljivo trudio da sve uoi. Uostalom, i sam je ve o svemu dobro promislio. Nije mu bilo toliko stalo do toga, da bi mu ove veeri bio pri ruci njegov pomonik, Edvin Hauzer, nego je on hteo bdeti nad svojim tienikom jer je slutio da nee, po svoj prilici, sa Edvin a sasvim glatko protei boravak na maskiranom plesu. Bilo je previe prepreka i opasnosti. Vi me ne trebate potraiti izjavi on. seu tako da me moete videti im bacite pogled kroz vrata. Ne bude li to pre, potraite me pogledom pre odlaska. Naravno da sam vam uvek na raspolaganju i... Ah, tako! prekine ga Edvin Mladi Hauzer je tek sada shvatio to Adolf misli. Vi se pribojavate? Volim biti oprezan. To trai moje zvanje, a to preporuam i vama. Mnogo je toga na kocki. Vi volite devojku, a jedan drugi e celo vee s njom plesati. I mogla bi vas lako ljubav i ljubomora navesti na neku nepromiljenost.

Obeavam vam... Dobro, dobro! odbijao je nekako Adolf. znam da ste puni dobrih odluka. Priekaemo da vidimo to e se jo razviti. Adolf stisne mladiu ruku i ode. Put ga je vodio kroz selo prema rudniku. Tarno je prolazio pokraj pojedinih zgrada, dok nije doao do jednog rasvetljenog prozora nasuprot velikom dimnjaku. Da se Adolf tako dobro ovde snalazio, bila je posledica njegova briljivog propitkivanja ime se sasvim neprimetno pozabavio tog popodneva. On je, dapae, bio ve jedanput ovde i promatrao je teren iz sigurne udaljenosti. Ali da bi mogao izvesti svoj plan, ekao je veer. Trebao je zatitu tmine, raunajui da njegova pustolovina moe i ne uspeti. Bilo je to i opasno. Adolf je, donekle, gurnuo glavu u lavlje ralje. On je pokucao na malena stakla iznutra gusto zasenjena. Neki glas vikne: Evo me odmah! Tada se otvore vrata uz prozor i pojavi se enska glava. to hoete? upita ena. stanuje li ovde uvar Lsube? Da! Mogu li rasgovarati s njim? Uite! Radije bih ovde vani s njim rasgovarao. Zima je, a on upravo jede. Ne smeta. Ako je potrebno, priekau asak. Osim toga moe i va mu na par minuta ostaviti jelo. To je bilo tako odreito reeno da ena nije vie protivslovila. Ona ode, a doskora se pojavi uvar Lojbe, o kome je Edvin govorio u vezi sa

tajnom porukom krijumarima. Zato ne uete u sobu? upita zlovoljno drei kvaku otvorenih vrata. Imam za to razloga izjavi Adolf znaajno. stvar zbog koje dolazim je od osobite vanosti; zatvorite samo vrata! uvar poslua oklevajui. Promatrao je stranca, koliko mu je tama doputala, i opazio je da je nesnanac otro desnom rukom desno oko. n? tako! ree smireno i kao sluajno oponaao je kretnju kasnog posetioca. to elite? To biste vi ve morali znati. Znati! inio se Lsube nevet. Dakako ree Adolf i ponovi jo jedanput tajni znak raspoznavanja bande sablasti ipraja. Onda se jo nakaljao znaajno. Ali Lojbe je bio oprezan ovek. Malo se zamislio i rekao: Ne bi kodilo kad biste bili malo jasniji! Budemo li ovako dalje raspravljali, neemo se maknuti s mesta i smrzavaemo se nou na ovoj studeni. Onda vam savetujem da posle popijete jedan vrui grog. To e koristiti, nasmeje se Adolf, izvadi novanik i prui uvaru celi talir. Lsube povrno pogleda novac i spusti ga u dep. Hvala! promrmlja. Izgleda da niste lo trgovac. Vi znate da se u poao mora i neto uloiti, ako se eli od toga imati neku korist. sad ste pogodili potvrdi Adolf. Doista mislim na jedan poao, i to na jedan vrlo unosan. Tako, tako. Ali vremena su loa. Znam. Ba jue navee je ovo preduzee gadno stradalo. Juer? Ovde? Naravno, u Dubravi. Lojbe je jo jedanput odigrao komediju; da se osigura: Gospodine usruja se on. o emu govorite? Nadam se da ne mislite da urujem s krijumarima! Ali Adolf se nije dao pokolebati u svom miru. smekajui se stavi Lsubeu ruku na rame. Naravno da to mislim, dragi prijatelju! Inae ne bih doao k vama. Pa i ja Dripadam vama, bolje rei, elio bih pripadati; hteo bih se posluiti ljudima koje ste upravo spomenuli; da neto prebacim preko granice. Nemojte se dulje pretvarati! teta je vreme
sablast ipraja

na; vidite da sam u sve upuen. Odgovorite mi na pitanje: mogu li rasgovarati s voom? Koga mislite? Hm! Velikog neznanca! Poznajete li ga? Ne, jer tada bih bio utedio ovaj zaobilazni put preko vas. Osim toga pria se da ga niko ne pozna. uvaru jo uvek nije stvar bila sasvim jasna. Ali Adolf nije poputao i konano je pobedila njegova ustrajnost. Kad je jo jedan talir kliznuo u Lojbeov dep, odveo je on stranca do jedne daare i otvorio vrata. ekajte ovdie! Pogledau to se moe uiniti. Adolf uini dva koraka i opazi da je vie od polovice prostorije napunjeno svenjevima slame. Lojbe je hteo otii i zatvoriti vrata. Ali detektiv to nije dozvolio. stanite! zakliuati se ne dam! Upamtite da ja moram biti isto tako oprezan kao i vi! Idite! ekau ovde kod otvorenih vratilu! Po odieku koraka, koji su se gubili, uoio je Adolf da se Lojbe doista uputio prema svome stanu. Detektiv je jo neko vreme oslukivao, a onda se smiestio na iednu visoku hrpu slame. On je podupro glavu obim rukama, i razmiljao o svom poloaju, koii je bio opasan. Ali to sa ovoga oveka nije bilo nita neobino. To je upravo volio. I tako je radosnalo oekivao razvoj dogaaja. Konano nakon pola sata uli su se tihi koraci. Onda je Adolf primetio da je u UPU ula jedna osoba; njegove otre oi toliko su se ve privikle na tamu da je mogao prilino dobro raspoznati toga oveka. Bio je srednjeg rasta, u starom kaputiu, iji je ovratnik bio visoko uzdignut, na glavi je imao otrani pusteni eir, iji je iroki obod bio okrenut prema dole. Crna obrazina prekrivala mu je lice, a na rukama je imao rukavice. Ovaj ovek je vrlo oprezan!" ustanovio je Adolf. Nee mi biti lako s njim. Onda je ekao da ga ovaj nagovori. Je li neko ovde? upita zakrabuljeni ovek dubokim, osetno izmenjenim glasom. Adolf se spu stio sa svoje hrpe slame i doklizio upravo pred noge neznancu. Jest ree i pri tom pazio da i sam izmeni ton svoga glasa. On je imao za to barem isto toliko razloga kao i zakrabuljeni ovek naime nije hteo da ga neko kasnije po glasu prepozna. gto hoe od mene? Raspraviti o jednom poslu, izjavi Adolf. To mi je uvar ve rekao, ali njegove brbljarije nisu mi sasvim jasne. Nasluujem samo da nas izjednauje sa krijumarima koji su pod vrhovnim zapovednitvom sablasti ipraja. Ali vara se. I mi smo tajno drutvo, no na je cilj spreiti krijumare u njihovu poslu i raskrinkati sablast ipraja. Ja vidim da ti pristaje us krijumare i zato u te uhapsiti i predati policiji. uvaj se! Ni ne pomiljaj na otpor! Ja sam oboruan, a vani eka Lsube spreman da puca iz pitolja. Ti si u naoj vlasti. Mi emo.... Do ovih rei Adolf je pustio da maskirani brblja to ga je volja. Ali tada isgubi strpljenje i grubo mu upadne u re. Potedi me tih glupih brbljarija o sablasti ipraja! Ti i ja smo jednaki i bie dobro da se mirno sporasumimo. Radi se o unosnom poslu. Ja nisam sablast ipraja, sarei ovek. Nee me prevariti. Verovao ili ne, ipak je kako kaem! Onda mi je ao, to sam i tebe i sebe uzalud muio. est hiljada maraka bismo bili nas dvojica zaradili. Ovu poslednju primedbu je Adolf samo onako ubacio, a upravo je ona bila meka na koju se trebao protivnik uhvatiti. On je raunao na pohlepnost kralja krijumara. zato je govorio o tako visokoj svoti. Odmah se videlo da je Adolf bio dobar poznavalac ljudi. Neznanac je poeo poputati.

est hiljada maraka? Je li to istina? ak je premalo reeno. Toliko bi se na carini kod toga posla utedelo? sigurno! A ko, ili to mi jami, da misli poteno? Moja vlastita probit. Ja vas trebam! To ti kae. Ali ti moe biti i pijun graniara. Adolf se nasmeje u lice oveku. ini mi se da sam iskreniji od tebe. Ja sam odmah priznao to hou, a ti si se u poetku dobrano pretvarao. sada tek utke priznaje, da si onaj pravi ovek, kog trebam. Dakle, ne opiri se dulje nepotrebno. Moram se osigurati ustrajao je ovaj. Pa ve se jesi. seti se da sam priao Lojbeu sa znakom raspoznavanja. To si mogao saznati isdajom. Pusti me da doreem. Znao sam da se moram obratiti na Lsubsa. I to je dokaz da sam upuen. svakako, ali odakle to zna? stari hrast tamo gore u umi priao mi je. Ti zna...... .... sa skrovite ormaria sa tajnim porukama! Tako je! Hm promrmljao je posrednik krijumara razmiljajui. Onda je iznenada promenio nain govora. Postao je uljudan. Hteo bih vam neto predloiti. Ja, doista, nisam voa i ne mogu, dakle, donositi odluke. Ali ja u prolediti vau elju, da stupite u vezu s nama. Doite sutra ujutro opet ovamo! Adolf je odahnuo. Za poetak je postigao dosta. Ali jo je neko vreme razgovarao sa zakrabuljenim ovekom o svemu i svaemu; primio je od njega poblie upute i izmamio sasvim neprimetno neke podatke koji su mu sluili kao vano uputstvo. On je tako malopomalo otkrivao strogu tajnu kojom se obavila sablast ipraja. Njegov je protivnik bio jo uvek oprezan, ali Adolf je bio mudriji i pobedilo je konano njegovo lukavstvo. Najsad je neznanac postavio pitanje o vrsti i koliini robe koju bi trebalo prokrijumariti preko granice. To pitanje je iskoristio Adolf da, toboe, proveri jednu cedulju koju je za ovaj pohod briljivo bio spremio u novarku. Da bi mogao itati, izvukao je mali fenjer, koji je uvek nosio

ispod kaputa. Njegovo je svetlo zasjalo. To je imalo dvostruku svrhu. Prvo: krijumar je mogao uoiti silne banknote, to ih je Adolf namerno spremio us ovu cedulju. One su, nsime, trebale podraiti pohlepu i posluiti kao mamac, da bi se stupilo u poslovne vese s ovim naruiteljem. Ali Adolf nije toliko paazio na svoju novarku koliko na lice pod krinkom. U elji da bolje vidi, micao je uzrujani krijumar masku amotamo. Na taj nain je provirio jedan dio njegova lica. Adolf je zadovoljno ugasio svetiljku. Njegova varka je uspela; izmenivi jo nekoliko rei jsa ovekom u kaputiu, bio je siguran da za sada dosta zna o sablasti ipraja. Konano su obojica isala iz daare u no. Do vienja, sutra, dakle! zauje se ispod maske. Do vienja sutra, ili prekosutra prema tome, kako e mi to poslovi omoguiti odgovorio je Adolf. On je otiao i napustio rudarsko podruje. Po strani u mraku primetio je jednu pojavu. Bio je to uvar Lojbe; Adolf se priinjao kao da ga nije zapazio. Poao je putem iza sela na cestu, pa dalje u grad. To je uinio iz razloga opreznosti, ako bi se neko uljao za njim. Tek kada je bio sasvim siguran, okrenuo se i vrativi se natrag, izmenio je potpuno svoj izgled isa jednog grma pokritog snegom. Hteo je poi u krmu da bude pri ruci Edvin u Hauzeru. Bilo je mogue da e se tamo pojaviti Lojbe, da popije grog, to mu ga je on sam preporuio. Dakle, morao je biti oprezan. Lojbe ne bi smeo prepoznati u krmi oveka koji je pred kratko vreme raspravljao sa zamenikom sablasti ipraja. .
TURIN

Kad je gospoa Hauzer pospremala posle veere sto, zauju se vani svonca saonica koje su mimo projurile. Dolaze graani! ree tkalac, a njegova ena doda: Dolasi kasino! Na ove rei pogleda zabrinuto u Edvin a koji je jedne veeri priznao roditeljima svoje ljubavne jade a da se pri tom nije isdao da e i on sam poi na ples "kasina". Hoe li Anela, doista, tamo ii? upita ga majka. Edvin je nastojao da bude to ravnoduniji. Ii e! ree on odzjeeno. To neka Bog razume uzdahne majka. Devojka inae nije tako nerazumna. Nije doekala odgovor, jer su se vani upravo otvorila ulazna vrata. Neko je pokucao, i uao je sused Hofman, Anelin otac. Dobro vee! posdravi on, ali njegov glas je bio hladan i neprijasan. Hauzer mu uljudno ponudi stolicu. sedni, susede, i dobro nam doao! Hofman pristupi oklevajui i sedne na pola stolice, kao neko ko misli odmah otii.

Hvala! Neu smetati i neu se dugo sadravati! smetati? Kako to misli?

m
Ja sam doao, da pitam.... on sapne, jer mu je sada gotovo i samom bilo neugodno izrei ono to je nameravao. Ali brzo je savladao onaj estiti poriv i ree: Hteo sam pitati za drva. Ah, za naramak drva koji si nam pozajmio u subotu uvee?

Da! Bilo je tano dvadeset komada. Mislio sam da ih je Edvin zajedno s ugljenom vratio. Ne, moja Anela donela je polovicu; deset cepanica ste saboravili. Onda neka ti ih jedno dete odnese. Ali odmah! Meni su potrebna drva, pa e biti najbolje da ih ponesem sa sobom! To je uvreda, susede! Uvreda ili ne, tako mora biti. uj, Hauzeru, samo da ti odmah kaem: nije mi mnogo stalo da bilo ko od vas dolazi k meni. stari Hauzer se uozbiljio. Kako? upita. Pa mi smo bili uvek dobri susedi. To je tano! Mi ni sada ne moramo odmah postati neprijatelji, ali nee biti dobro ako se nastavi kao dosada. Kako? ta misli s tim? ree Hauzer kome je bilo neugodno, da se takve stvari raspravljaju pred decom, koja su otvorenih usta stajala po kutovima sobe i sluala. Ti jo pita? Tvoj Edvin je danas opet razgovarao s mojom Anelom. Ja mu to zabranjujem jedanput zauvek. On oijuka s njom. To neu trpeti, jer on nije mu za moju kerku. Ah, tako, to je razlog! No, o tome se svakako ne mogu s tobom prepirati. Ti si Anelin otac i ima pravo da odluuje s kim e se ona druiti.

To i ja mislim. Veseli me da to uvia. Uostalom, zabranio mi je Zajdelman da ak vama se obraam. seielman?

To je njegova stvar. Moda je to zbog toga to e Anela naskoro preseliti k Zajdelmanovima. Ti se ali? Pa, to e ona tamo? Dobie dobro nametenje. Kakvo? Kao hm, kako mi ono ree Zajdelman kad me je jue zastao u selu! To je neto osobito kao kuanica! To ja ne razumem, ali oseam, da tu nije sve u redu! susede, hteo bih te upozoriti da se uva! Meni ne treba ni upozorenja ni saveta. znam i sam to mi je initi. Tim reima presijee svaki daljnji razgovor. Brani par Hauzer, koji je bio nemoan prema ovakvoj prostoti, ostao je iznenaen i bez rei. Oni su samo promatrali kako se sused spremao da ode. Mladom je Hauzeru samo ljubav prema Aneli u tom trenutku dala hrabrosti da se umea u razgovor. Moda ga nije potakla samo ljubav, moda je Adolf ovek, koji je hteo uhvatiti sablast ipraja probudio u Edvin u muki ponos, kad je uzeo za pomonika njega, koji do tada nije bio naroito uveren u svoju vrednost. Kako bilo da bilo, Edvin je pristupio Anelinu ocu i jednom brzom kretnjom ga zaustavio. Da li Anela ve zna da e k Zajdelmannovima u slubu? upita. Ne, ja joj to jo nisam rekao, a najstroe zabranjujem i tebi da se bilo kako u to mea. uo si to sam saoptio tvome ocu. Ne brini se ti za moju kerku. Zato to uopte pita? Mislim da ona nee na to pristati. Pa, ti to zna nekako vrlo pouzdano. Mislim da se Anela nee lakomiljeno izvrgnuti zlobnom govorkanju. Ne govori o lakomiljenosti, mome! razbesni se stari Hofman. Plaa koju e Anela dobiti kod Zajdelmanovih, prihvatljiva je, a to se tie govorkanja to je mojoj kerki nakodilo to se druila s tobom. On se sagnuo kraj pei, isbrojio deset cepanica, sloio naramak na ruku i bez rei iziao. Edvin je ukoeno urio za njim, kao da je dobio udarac po licu. Majka mu samo to nije zaplakala, a otac je sgrenim akama lupio po stolu. Pa, to je previe ljutio se. sad je svreno s Hofmanovima, zapamti to, sinko! Edvin je hteo protivreiti, ali ga majka uzme za ruku i neno ga gurne kroz vrata, bojei se porodine svae. Idi malo na zrak, Edvin e, i smiri se molila je. Mora stisnuti zube i biti hrabar. Idi! Edvin je posluao; i tako je elio otii. Hteo je pod svaku cenu da titi Anelu te nesretne veeri. Ali jo nije smogao hrabrosti da obue tursko odelo. Treba jo najpre pogledati kako je u gostionici, mislio je, i poao zamiljeno cestom kroz selo. Kad je doao do gostionice, vidio je da je tu ve veselo. Dvorana je bila sjajno rasvetljena. Glazba je svirala. Gostinjska soba bila je, ini se, prepuna. Edvin se polagano vraao. Najedanput ga pone podilaziti strah pred bunim ivotom te veeri tako da bi bio najradije ostao kod kue u svojoj sobici. Ali pomisao na Anelu, podjari ga, kao da ga je ko biem oinuo. On je nije smeo ostaviti bez zatite. Dok je ovako mozgao, doe mu u susret neko ensko eljade, zamotano u maramu, i htede brzo proi pokraj njega, ali on je ipak prepozna. Anela! usklikne. Ali ona kao da nije ula. On potri za njom i zgrabi je za ruku. Anela, samo jedno pitanje. Neto sam uo o tebi to ne mogu verovati. Zar e, doista, preseliti Zajdelmanovima? Zajdelmanovima? upita ona iznenaeno. Pa to u ja tamo? Postae kuna pomonica! ko ti je to rekao? Tvoj otac! Bio je malo pre kod nas! Kod vas? Anela se zaudi. inilo se da je ovoga asa zaboravila i na prkos. A to je hteo kod vas? Doao je po preostalo drvo, koje smo mi zaboravili vratiti. Ali pre svega zabranio mi je da bilo kada s tobom razgovaram. O svemu tome ne znam ni rei. sada si saznala. Valjda te i nije dirnulo. Tebi i tako nije stalo do mene.

Je li i to rekao moj otac? Ne, to ne treba niko rei, to vidim i sam! Ti ide na maskirani ples! Naravno! Dakle, imam ipak pravo: ja sam ti ravnoduan, inae mi ne bi mogla naneti toliku bol. To je samo triava ljubomora! Nemoj tako, Anelo, to je briga za tebe! Veruj mi, Anelo, ti ne spada na tu sveanost! Uvreeno ona uzdigne glavu: Moda misli da je to drutvo preotmeno za mene? Ah, ti me ba nee da razume! Ja mislim, naravno, da ti tamo nee nai svoje drutvo! Ako to ono jo nije, ali moe skoro postati ree ona razdraljivo. Laku no! I ode. Vesa izmeu ovo dvoje mladih opet se raskinula. Edvin Hauzer poao je cestom poniknute glave. U njemu je bilo sve mrtvo i prasno. Jedini oseaj njegove skrene due bio je bes na onoga koji se usudio privui Anelu na maskirani ples. U takvom raspoloenju uniao je u roditeljsku kuu. Vidio je da su mlaa braa i Majerova deca ve legli, a da se roditelji spremaju na poinak. Tako mu nije bilo teko da i dalje ostane nezapaen i da napusti jo jedanput kuu. Donio je iz sklonita tursko odelo, presvukao se u drvarnici, privrstio krinku i ogrnuo stari kini ogrta, koga obino upotrebljava otac Hauzer, a koji je visio u hodniku; i krenuo je po drugi put u donji dio sela gde je bila krma.

Anela je ve savladala prve utiske te uvene veeri. Vrlo samosvesno popelu at u prvi sprat, gde
joj je jedna garderobijerka skinula veliku maramu. iz dvorane dopirala je glasba i amor glasova. Kad se okrenula, ugledala je kroz krinku iznenada svoju sliku u jednom zidnom zrcalu. Ona ustukne i odmeri svoj vlastiti stas u toj laganoj pokladnoj haljini, i iznenada oseti kako drhce u celom telu. Obuzme je neki neobian oseaj, neko kajanje to je tako slepo prihvatila poziv neznanca. Pomalo joj se javljala spoznaja da ne spada ovamo. Zato su je zapravo pozvali? Drutvo koje se htelo ovde zabavljati obino se strogo odvajalo od siromane klase tkalaca i nadniara. Zato su zvali nju takoe kerku jednog siromanog tkalca i kojoj su Zajdelmanovi ponudili mesto sluavke u svojoj kui? Ovakva pitanja poela su se najednom vrsti Aneli po glavi, i nala je samo jedan odgovor: jer si lepa i jer treba da bude mladoj gospodi iz "kasina" podatna igraka kroz nekoliko dokonih sati. Kad je to shvatila, oblije joj lice rumenilo stida. Najradije bi bila zatraila svoju maramu od ene, to je neobino se smeei stajala iza nje, i bila bi pobegla. Ali zato nije smogla odvanosti i tako zastane nesigurno i utai izmeu stepenica i ulaza u dvoranu. sada se iznenada otvore vrata dvorane, i izie neki gospodin u stasitoj uniformi konjikog oficira, iznenaeno podigne glavu i urnim se korakom uputi prema Aneli. Ah, tu ste, lepa prijateljice! Konano! On dohvati devojinu ruku i viteki joj poljubi vrke prstiju. Ona je to zbunjeno dopustila. Nije bila vina takvom udvaranju. Tada uzme oficir bio je to Frits Zajdelman ije se lice nije moglo razpoznati pod svilenom maskom devojku ispod ruke i povede je za sobom. eznuo sam za tobom, lepa Talijanko! apne joj u uho. uje li zvukove valcera! Ovaj ples pripada, naravno, meni. Anela nije dobrovoljna pola s neznancem, "ali se nije ni opirala.Bila je kao lutka koja ne osea to s njom biva. Kad je kroz otvore krinke zaslepio sjaj svetla u dvorani, ona zastade. Oko sebe videla je parove koji su plesali, gospodu i dame u arenim, esto neobinim kostimima, a svi sa maskama na licu. Gusle su mamile! U prostranoj prostoriji ulo se kikotanje, eretanje, i smeh veselih parova. stranac obujmi Anelu i pleui odvue je u veselo mnotvo. sad je devojka imala vremena da malo sredi svoje misli, i kad je glazba utihnula, postavila je svome plesau prvo pitanje: Vi znate, ko sam? sigurno! gospoica Anela Hofman! glasio je odgovor. Prepoznali ste me po kostimu? Dakle, vi ste taj, koji me je pozvao? Tako je! potvrdi on vodei je uzdunom stranom dvorane. smeni li snati vae ime zamoli ona. Oh, ne! protivio se on. Tako bi ste pokvarili sebi i meni iznenaenje koje nas eka u ponoi. U dvansest sati skinue se krinke. Ona je zautala. Blisina neposnatog oveka kao i cela neobina sredina inila je potitenom. Naravno, njoj se svidio i sjaj ove sveanosti, i rasko, neobina sa Hohental. Konjiki oficir odveo je do jednog stolia, malo po strani od plesne povrine. Ovde je bilo pripremljeno rashlaeno vino i dve ae. Anela je morala popiti au vina u ime dobrog prijateljstva sa svojim plesaem i vesele veeri. Vino joj Je prostrujilo kroz krv kao vatrena reka. Ona je poznavala do sada ovakva pia samo po uvenju. sad je zapoeo neznanac lagani razgovor, da li je rado dola, svia li joj se, da li su je roditelji rado pustili? Anela je sve potvrdila. Tada je postavio jedno teko pitanje. A to je rekao va dragi? Anela samo spusti glavu. Ona je znala da se ova primedba odnosila na susedovog sina Edvin a Hauzera. To je nekako vrealo.

No, navaljivao je plesa kako je on to primio?

sada se Anela uspravi prkosno. Ne znam o emu govorite? Ja nemam dragoga! zaista? nasmejei se oficir iza svoje maske. Mene bi to naroito veselilo ukoliko govorite istinu. To bi snailo da ste slobodni, te vam sa odmah nudim za kafalira. Pristajete li, milostiva gospoice? Milostiva gospoice, kako to zvui! Neiskusno devoje bilo je lako zaslepiti! Kakvu krasnu pokladnu odeu ima, a kako sjaji prstenje na njegovoj ruci! Da! odgovori ona tiho. On je opet povede na ples, a satim do stola za toenje pia, gde je bilo vina i drugog osveavajueg pia. Ona je morala kuati slatko vino, a i neke slastice, koje nikada u ivotu nije ni videla. Ovde su sedeli i stajali i drugi parovi i zabava je bila optenita. Doskoice su letele od grupe do grupe, od stola do stola. Ovo sveano raspoloenje inilo se Aneli kao neki san! Ona nije nita ni videla ni ula, a ipak je sve upijala njena gladna dua: raskoni sjaj svetla, lani sjaj kostima, bezbrinu radost i zvukove glazbe. O, ko bi mogao biti tako bogat, i otmen, da bi uvek sudelovao na takvim zabavama pomiljala je ona.

Potajno je motrila svoga plesaa, kome je imala da zahvali za sve ovo. ko je on? Ali to nije mogla odgonetnuti; samo je primetila da je vrlo uvaen u ovom krugu ljudi. Bez rei sedela je uz njega i dopustila da njena ruka poiva u njegovoj. Ali on je iznenada pusti i pokae na jednog Turina koji se pojavio na ulazu. Konano! ree on i ustane brzo. Ve sam mislio da nee vie doi! ko? upita Anela Jedan moj prijatelj! Onaj tamo na vratima. Oprostite asak! On proe kros dvoranu prema Turinu i stisne mu ruku. No, stigao si! Kako si doao ovamo?
Edvin Hauzer nije se dobro oseao ovako preodeven, a nije bio ni zadovoljan u ovoj sredini, pa se nije mogao osloboditi oseaja da e ovo vee zavriti nesretno. Kad je vidio da se konjiki oficir uputio prema njemu, sabrao se. Mozak mu je grozniavo radio. Po pozdravu zakljuio je da pred njim stoji dobar trauhov prijatelj koji je ak znao kakav e kostim imati trauh. Odluio je da e biti to ravnoduniji. Upravo su mi dobro dola jedna kola koja su ila u Hohental. Inae bih se bio naao u neprilici. On je ve ee bio kod stauchovih pa mu je bilo poznato da mladi trauh malo zapinje jezikom, i to je oponaao koliko god je mogao. Uostalom glas mu se toliko promenio, pod svilenim zaklonom maske da ga niko nije mogao prepoznati. Ti si pravi pravcati Turin! ree oficir. Doista sam znatieljan, hoe li te prepoznati tvoja Marija. Ali reci, gde ti je prstenje? skinuo sam brzo se snae Edvin Aha, ti prevejane! Mogli bi te inae po tome prepoznati! Edvin Hauzer baci brzo pogled na prstenje ukraene ruke govornika. Zar peatni prsten na srednjem prstu desne ruke ne podzjea na prsten Fritsa Zajdelman a? Ti si danas trom kao klada! gunao je ovaj prekorno. A satim je snisio glas. Ti ak i ne pita da li sam postigao svoj cilj? Postigao cilj? promisli Edvin hitro. Kakav cilj? Radi li se o Aneli? U svakom sluaju nije smeo biti neotrezan; morao je biti oprezan. Hm! promrmlja. sudei po tvom raspoloenju, sve je u najboljem redu! Pa i jest! Kako ti se svia? Prilino! Prilino! Zar si slep? Uporedi je s drugima! Ona je, svakako, ovde najlepa! U ovoj haljini tek dolazi njena lepota do izraaja. Edvin se nakalja. On nije mogao izustiti ni rei. spopadala ga elja da smrvi ovoga drznika. Do ista, sada je tek i sam primetio kako je lepa Anela. Pa ba danas da je isgubi...... to se nakaljava tako podrugljivo? upita Zajdelman Ti si riblje krvi, a ja ti kaem poludio sam sa njom. sve u sile upreti da je dobijem. Uostalom, bie doskora stalno u kui mojih roditelja, kao kuanica. To sam ocu predloio. Edvin je znao sada da zaista razgovara sa mladim Zajdelman om. Zar e hteti doi u vau kuu? upita prividno mirno i hladnokrvno. to znai, hteti! odbije Zajdelman snaajnom kretnjom taj prigovor. Njen otac je sporazuman, dakle, morae se pokoriti. Osim toga on uini kretnju kao da broji novac osim toga to nee biti badava. Moe mi verovati da u izai na kraj sa devojkom. Jo veeras dobie prvi poljubac od mene. To bi bilo trgne se Edvin no onda se opet savlada to bi bila brza pobeda dopuni reenicu koja je isprva trebala sasvim drugaije glasiti. Da. brza pobeda, dragi prijatelju. Moe nas nenapadno promatrati. Moda ti uspe da bude svedokom moga uspeha! Bio je u neopisivom raspoloenju. Muila ga je briga za Anelu, a muio ga je i teko savladavani bes na Fritsa Zajdelmana koji se tako neasno poigravao s devojkom koja nije nita ni slutila. sputavala ga je nepoznata okolina, i prisiljavala da bude vedar i veseo, mada je njemu bilo sasvim drugaije pri dui. Tu i tamo popio je po au vina. ali plesao nije. Neka misle o udnom Turinu to ih volja! On se jednostavno nije oseao sposobnim da se zabavlja i ali sa bilo kojom nepoznatom devojkom. Osim toga uoio je da se u plesnoj vetini ne moe uhvatiti u kotac sa parovima ove sveanosti. Tako se, toboe, bez plana vrzao okolo, a u stvari je potajno promatrao Anelu i njena viteza.

Dojmovi to ih je pri tom sticao, upravo su bili podesni, da poveaju njegovu brigu i njegov bes. sve vie je sasrijevala odluka da e ljubljenoj devojci hitro priskoiti u pomo, bude li to potrebno. to bi iz toga moglo nastati, nije pomiljao. I upravo je to bilo ono ega se bojao Adolf, taj sreli i iskusni ovek. stvari su se razvile upravo onako kako je Adolf predvidio. Edvin Hauzer je u jednom asu uoio da je Zajdelman izveo ispod ruke svoju Talijanku iz dvorane. Jednim skokom izaao je Turin jo pre njih kros vrata i vano zastao u predvorju garderobe. U ovom prostoru bio je jedan kut izmeu vealica i stepenica. Tu se mogao ovek sasvim dobro sakriti. Tamo se sakrio Edvin nadajui se da e se Anela i Zajdelman zadrati neko vreme u ovom praznom prostoru pred njim. Ovde su bili nesmetani, a to je za Zajdelmana bilo, naravno, vano. Garderobijerka je spavala na svom stolcu sklopljenih ruku i glave duboko sagnute na grudi. Ovaj par izae kroz vrata. Anela Hofman htede sii stepenicama. Ali Zajdelman je zaustavi. Ta, ne! to ete tamo dole? Va kostim bi samo privukao panju znatieljnika. Osim toga mogli biste se prehladiti na otrom zraku u svojoj laganoj haljini. Ostanimo ovde! Devojka je oklevala i duboko udahnula zrak. Meni se tako vrti u glavi potui se ona. To je od plesa i pia umirivao je on. Meni je isto tako. skinite masku, bie vam lake! Ona poslua. Bilo je pod tim uasno vrue uzdahne ona. On joj se zagleda ushieno u oi, koje vie nisu bile pod maskom. Vi samo niste navikli na ples i pie htede je pouiti va otac nije prijatelj zabava, a osim toga nedostaje vam novaca za to. Oprostite, to nije neuljudnost. Ja to mislim ovako: Kad budete sasvim u naoj kui, ako se budete.... U vaoj kui? prekine ga Anela. On je vidio da se prenaglio pa to htede ispraviti, a satim odlui da e biti sasvim iskren. Da, u naoj kui ree i skine brzo masku. Hou da vam pokaem s kim govorite. Ja sam Frits Zajdelman Na sekundu probledi Anela, ali ve sledeeg asa navali krv to snanije u njen obraze. Gospodine Zajdelman ! usklikne iznenaeno.

Pst, dete! Ne tako glasno! Ne smeju nas ovde uti! Niko ne treba znati da nas dvoje...... On zastade jer ga je spreio prestraeni izraz u njenim oima. Molim ree ona tiho, ali odluno pustite me, da odem! Kuda? izmuca on. Zar natrag u vruu dvoranu? Ne. Ja moram kui! Ona se htela od njega osloboditi, ali on je vrsto drao. Ostanite barem jo asak moljakao je on ostanite dok ne ujete sve to vam imam rei! Budite iskreni! Zar me se bojite? Ona mu vrsto pogleda u oi. Ne! Pa, zato onda hoete pobei? Ja ne spadam k vama! Ne spadate k meni? to znai to? Ja vas ljubim, Anela! Zar zaljubljeni ne pripadaju jedno drugome? To su samo prazne fraze. Ne verujem vam! Da vam pruim dokae? Anela se iznenada uozbilji, kao da se otreznila. Ona spazi lice mladog trgovca sasvim blizu svoga. Njegove oi poivale su na njoj s nekim neobinim izrazom. Ove oi dovele su je do spoznaje da je Edvin ova opomena bila ispravna. Ona se zastidi, a arko rumenilo osu joj lice i vrat. Gospodine Zajdelman pustite me da odem! zamoli ona odreito ponavljam da ja vama ne pristajem. Ja sam siromana devojka, a vi ste sin bogataa.

Ah plane on. to mi vredi svo bogatstvo bez tebe! Dokazau ti koliko te volim. Zar ti nije jo rekao tvoj otac o emu sam s njim razgovarao?! Anela se trgne. Je li njegova ljubav doista tako velika da je ve zaprosio u njena oca? Ponos if oholost zasene jo jednom njeno rasuivanje. sta Vi ste me zaprosili u mog oca? izmuca ona. Ne, nisam! prekine je on zbunjeno. Najpre smo se morali sloiti nas dvoje, zar ne? Ali jaf sam s njim razgovarao o neem drugom! cura Puna nade upravi pogled na njega; pri tom je i ona pomislila na Edvin a, kako je drugaije on znubio ta njenu ljubav. Ne bi li htela biti uvek u mojoj blizini? zaaptao joj je Zajdelman pa Kako to mislite? upita Anela, sa U nekom dobro plaenom nametenju u naoj kui! Polako je nestajalo rumenilo s njena lica. To je,dakle, to je bila njegova ljubav! mi Ne! odgovori ona hladno. Pa, ipak! Tvoj mi je otac ve obeao prebaci on. Kao sluavka? Oh Ali, Anela, nemoj tako govoriti! Mislim kaof pomo mojoj majci! Mlada dama u takvom poloaju dolazi odmah iza domaice. Ona pripada porodici. Pomisli samo! ulagivao se on. Videemo svakog dana, a ti e dobiti godinje plae dvesta maraka! i Dvesta maraka? U tom pitanju bilo je sadrano sve to je htela na to odgovoriti. Ali on to nije zapazio. A od mene dobie, kriomice, jo jedanput toliko! uveravao je on. Upravo zato jer te ja, jer te elim, jer hou da mi postane enom ! to Ali se ova elja jo ne moe ostvariti, jer roditelji! ne za sad jo nita o tome ne smeju znati. A i nas dvoje se premalo jo poznamo. Mi se moramo tek priviknuti jedno na drugo. zato se mora preseliti k nama, da bez veih trzavica. Razmisli: onda bismo mogli s laskati kradomice uvee. U Anelinim oima sijevne. gnev, stid, gnuanje nateraju joj krv u lice. Zar je ona na tako niskoj drutvenoj ljestvici da joj se usude ponuditi ovakvo neto? Dakle, to je bila vaa namera ree ona da me kupite za etiri stotine maraka godinje! Ona gurne jednim naglim pokretom Zajdelmana u stranu. On je besno pogleda. to? Ti odbija moju ponudu? promrsi on kros zube. Anela je morala skupiti svu svoju sranost. Pustite me da odem! navali ona. Tada se on iznenada snae: samo jo asak! ree. Taj ete mi morati priutiti. Prisnaete, da ipak imam neko pravo na vas, gospoice! Ujedljivom podrugljivou naglaavao je sada. re "gospoice. Neko pravo? udila se Andela koja nije bila dorasla ovom nainu govora. Da! potovana gospoice, neko pravo! Ja sam vas pozvao u klub, u otmeno drutvo u koje inae nikada ne biste uli, a i haljinu koju ste obukli platio sam ja! Anela je ostala najpre zbunjena ovom novom uvredom, a onda izmuca: Ja vas,.... nisam..... za to molila! On se surovo nasmeje: Ali, vi ste to prihvatili, draga! I vi ete i ono drugo prihvatiti, u to sam uveren. Uplaena devojka nije vie znala kako da sebi pomogne. Ona se primicala stepenicama a da nije ni pomislila na svoju maramu. A da je se i setila, bila bi se stidela probuditi garderobijerku, koja je spavala. elim otii! moljakala je kroz zube. Tada se Frits Zajdelman postavi drsko pred nju. Tako? Vi hoete otii? No, onda vam moram Jo pre neto rei. ta se mene tie, idite! Ali vas
upozoravam na posledice. Vi znate da je va otac u mojim rukama. Ja sam njegov poslodavac i ako moju susretljivost na ovaj nain prezrete, moe se desiti da vi i vaa porodica spadnete na prosjaki tap. Kod nas neete vie dobiti zarade. Doiveete ono to su Hauzerovi ve doiveli. Nai ete se na ulici. Hauzerovi! Ova re vratila je Aneli prisebnost i odvanost. sada pokazujete svoje pravo lice, gospodine Zajdelman ree ona odvano. sada razotkrivate svoj pravi karakter. Istina je, Hauzerovi i mi mi smo samo siromani tkalci. Ali imamo svoju ast. To nam ne moe niko oteti, pa ni vi! Vi ste pre aludirali na Edvin a Hauzera. Dobro! Rei u vam istinu. On je meni drag i ja ga potujem. Hiljadu je puta bolji od vas. Nikada ne

bi on ovako prostaki postupao. On me je odvraao od maskiranog plesa, ali ja ga nisam posluala. zato snosim posledice. Ali vi moete biti uvereni da je meni sada sve jasno. Drugi put me vie neete namamiti. Vi niste poten ovek. Vi ste nitkov!... Zajdelman je stajao bled kao krpa, besan, stisnutih pesti. Vidio je da je Anelin glasan, uzrujan govor probudio garderobijerku i da je ona sve ula. To mu je potpuno oduzelo prisebnost. On je hteo navaliti na Anelu. Tad se spusti jedna teka ruka na njegovo rame. Ostavi devojku na miru, Zajdelman ! ree strogo i zapovedajui jedan muki glas. Zajdelman se uzvrpolji. trauh! Do vraga! to ti pada na um? sigurno si pijan! Zar ne vidi, da ta glupaa..... Turin se postavi raskoraenih nogu pred Zajdelmana i prui mu aku pod nos. Jo jednu takvu re i ja u te nauiti kako se postupa sa estitim devojkama. Ali trauh! A, kakav trauh! Komedija je zavrena! Edvin strgne masku sa lica Pogledaj, ja sam ! Edvin ! zajeca Anela. Ti? Oh, Bogu budi hvala! Frits Zajdelman urio je u Turina kao da vidi sablast. Tada se bacio na njega i poeo pobesnelo vikati. Edvin je to oekivao. On gurne lijevom rukom devojku u stranu, a desnom odbije napadaa. sin tkalca bio je pripravan na ovakav ishod razraunavanja, jer je uo u svom zaklonu pokraj stepenica svaku re, koju su izmenili Zajdelman i Anela. Vie nego jedanput morao se silom svladati da se ne pojavi odmah i da ne kae nekoliko otrih rei bezobrazniku koji je toliko muio devojku. Jo radije bi ga bio zgrabio za ovratnik i bacio niza stepenice. Ali se tajni prislukivalac svladao. spoznaja da e tu jo vie toga uti, da treba sakupiti to vie dokaza o Zajdelmanovu prostakluku, obuzdala je njegovu nestrpljivost. Osim toga, pomiljao je u svoj svojoj uzrujanosti i razjarenosti na oveka u ijoj je slubi bio na Adolfa. to bi rekao njegov dobroinitelj kad bi se Edvin Hauzer, njegov pomonik i saveznik, dao lakomiljeno navesti na neto nepromiljeno? Ne, pa ma kako mu to teko bilo, on, Edvin mora se svladati i ekati. I ekao je tako dugo, dok se konano devojka nije nala u takvom kripcu da je trebalo odmah uskoiti. Ali tada je raistio stvar. On je suzio Zajdelmanovu preuzetnost, pokazao mu da je u zabludi i skinuvi masku otkrio mu da pred njim stoji Edvin Hauzer. Njime je ovladala neograniena odvanost, posledica radosti nad Anelinim priznanjem. Dobrovoljno je priznala: ona ljubi susedovog sina, iako je siromaan i nema nikakav drutveni poloaj. Ne moe joj obeati nikakvih darova, niti je moe povesti ni na kakvu sjajnu zabavu. Saznanje o ovoj ljubavi uinilo je Edvin a blaenim. sada se nije bojao ni samoga vraga i bio bi spreman da se sa Anelu bori, ako bi bilo potrebno i Protiv celoga sveta. to je znaio za njega Frits Zajdelman taj tati, drski momak, koji se samo razmetao vlau koju je imao njegov otac nad siromanim, ovisnim tkalcima u Hohentalu! Hauzerovi su se ve izvukli ispod

ovoga nasilja, jer je Edvin imao dobroinitelja i sagovornika koji je, oevidno, uticajem i bogatstvom bio jai od Zajdelmanovih, a us to se odlikovao razboritou i opreznou. Edvin je odgurnuo grubo Zajdelmana i doviknuo prestraenoj garderobijerki da mu doda njegov ogrta i Anelinu maramu. ena to odmah uini, ali Zajdelman upadne meu njih. stani, mome! Nee samo tako otii! Ti si se potajno uvukao u nae drutvo. Hajde, u dvoranu! Tamo e mi pred svima odgovarati za svoj in. On zgrabi Edvin a za ruku. Ovaj se istrgne i odgurne Zajdelman a. Ne diraj me, inae ne jamim za sebe! pretio je mladi Hauzer. Razgovaraemo o tim stvarima drugi put. svakako ti ima vie toga sa priznati nego ja. Trebalo bi te izbatinati zbog tvoje drskosti prema jednoj estitoj devojki. Ostavi nas na miru, inae e me prisiliti da odmah obraunam s tobom! Edvin Hauzer se odjednom izmenio. Anela ga je pogledavala velikim, zauenim oima, koje su odavale divljenje junaku i spasiocu. Ovaj inae tako tihi, skromni ovek nadvisio je samoga sebe u ovih par minuta. Zajdelman je sigurno spoznao da ne bi bilo zgodno luk sve vie napinjati i tako nastaviti svau. Pijan je! promrsi on kroza zube, okrenuvi se garderobijerki. Edvin je bio s devojkom ve na stepenicama i nije uo ove poslednje rei. One su se gotovo slile sa amorom koji je dopirao kroz otvorena vrata dvorane. Upravo se tamo bilo pojavilo vie parova koji su se uzrujano propitkivali za uzrok galame u garderobi. Nagurali su se oko Zajdelman a. Njemu je bilo vrlo neugodno da ih obavesti o dogaaju, stoga je govorio: Kasnije! Moram odmah otii! I on je uzeo svoj ogrta, ogrnuo se njime i poletio stepenicama za ovim parom. Ali je dole doivio neugodnu upadicu. Iz gostinjske sobe izletio je tako se bar inilo Zajdelman u neki nepoznati ovek i tako mu ne spretno stao na put, da se Zajdelman s njim sudario, poskliznuo se i pao na kamene ploe u predsoblju prizemlja. Oprostite! ispriao se stranac uljudno i pourio na ulicu. Frits Zajdelman je stao kleti. Nije se pozledio, ali su ga bolele sve kosti. Muno se digne i hramljui odvue se na svei srak. Na sveem nonom zraku poeo je sreivati svoje misli. Ovo dvoje nije nigde primetio, a isto tako nestalo je bez traga i blesava stranca koga je u sebi poslao do vraga. Kojim pravcem je krenuo Edvin Hauzer s devojkom? Na ulici nee ostati. Njihov cilj je sigurno bila Hofmanova kua. Zajdelman stisne od besa ake. Taj Edvin taj prosjak, vodi sada kui lepu Anelu. On e ubrati celove, koji su bili uskraeni Fritsu Zajdelman u. strano! Moda njih dvoje apue u ljubavnom zanosu u hodniku Hofmanove kue. to bi se moglo tu uiniti? Hm! Ovu kuu pooznavao je Frits seideiman sasvim tano. Ta koliko se puta sbog Anele uljao oko nje! On stvori plan: poi e us vrtove, pa e stii pre njih i moi e se uuljati u kuu i sakriti se. Vrati se natrag u krmu kroz dvorite, pree u vrt, preskoi plot i potri iza seoskih kua do malog Hofmanovog vrtia. Malo je zastao oslukujui da li je sve tiho, a onda protri kroz vrt i stane kod jednog prozorskog kapka. Da, roditelji su ve otili spavati jer su drali da je njihovo miljene najsigurnije pod okriljem Fritsa Zajdelman a. Psa nema, dakle nije trebalo strahovati da e ga neko otkriti. stranja vrata bila su zatvorena samo jednom drvenom kvakom koja se iz vana mogla podignuti pomou vrpce. To je uinio Frits Zajdelman bes promiljanja, tiho se uuljao u hodnik, zatvorio vrata i uvukao se iza uglak ispod stepenica. Ovde moe ekati i bude li sree, moi e sve uti to ovaj zaljubljeni par bude rasgovarao u vei. Tako je mozgao Frits Zajdelman a njegove pretpostavke bile su ispravne. On je bio tek kratko vri

jeme u svom neudobnom skrovitu, kad je zauo korake koji su se pribliavali ulasnim vratima. Edvin je poao s Anelom bes rei i polagano kui. Nakon potresnih dogaaja proteklog sata bila su srca ovih dvoje ljudi, iji je ivot inae prolazio tiho i neujno, tako prepuna da su stidljivo potiskivali bujicu svojih misli i oseanja. Nisu smogli rei da zaponu razgovor, i oboje je radije utalo. Pred kuom hteo se Edvin oprostiti. stigli smo! Laku no, Anelo! spavaj dobro! Ali devojka ga je zadravala. Edvin umiljavala se ona. zar ve odlazi! Je li to kasna! Momak je gledao u prasninu i utio. Eduarte! zapoe ponovo Anela. Bila sam vrlo zla prema tebi. Ali ne smijemo se ovako rastati, to ne bih podnela! Ja nisam besan, a ak se ni ne ljutim na tebe, Anelo uveravao je Edvin A ipak hoe da ode? Mene je tako strah! Toliko toga ti moram rei. Drugom zgodom, Anelo! Gle, ti drhti, nahladie se! Devojka je doista drhtala, ali nije poputala. Ui na par minuta u kuu! Roditelji ve spavaju. ; : to ti pada na um? samo do vee! moljakala je ona i stisnula mu ruku. Ona ga povue iza kue, a kako se nije opirao, otvori ona vrata kroz koja se pred par minuta uuljao Zajdelman Ovde je pokraj stepenica klupa sa pranje. Oprezno nemoj je gurnuti! Moemo asak sesti! Edvin je bez rei pristao. Opojila ga je blizina ljubljene devojke. U ovakvom raspoloenju bio je spreman na smeono delo. Ve je smeono bilo i to to je Edvin Hauzer nou, kradomice, uao u kuu oveka koji mu je zabranio da se sastaje s njegovom kerkom. U sluaju nekog iznenaenja izvrgava se opasnosti da ga sramotno izbace. Jedno us drugo uali su na klupi ne slutei da se dva koraka udaljeno od njih nalazi ovek koji eli unititi njihovu sreu. zaponu tihi rasgovor. Anela, zahvalna svome branitelju, htela je znati kako je on dospio na ples? Ali on to najpre nije hteo rei. O tome kasnije, Anelo! Ima neto vanije. zna li da sam poslednjih dana bio vrlo nesretan? Znam! A ja sam bila kriva. Oprosti mi! Umesto da odgovori, on je samo privine k sebi i poljubi. sada ne mogu samu sebe shvatiti, Edvin e! aputala je dalje Anela. Veruje li to? Razumem to potvrdi Edvin ozbiljno. Previe toga navalilo je na tebe. Tvoj otac je hteo da prihvati poziv nepoznatog oveka; to je bilo prvo, a drugo je bila ona lepa blistava haljina Talijanke to te privuklo. Zar ne? Da! priznala je postieno Anela. A tree, Anelo, je najgore! Tree? Da! skoro ti ne bih ni rekao. Mogla bi opet biti kivna na mene. Tako ne smije misliti, Edvin e! to sam danas doivela, neka mi bude pouka za celi ivot. To si dobro rekla, Anela. Odmah mi je lake pri dui! Zna, tvoj otac je poten ovek, ali je kao onaj farisej koji zahvaljuje Bogu to je bolji od ostalih ljudi. Bahat je! A.... A? Ti si njegova kerka! Edvin je sada iskreno utvrdio tu injenicu, dok se pre ne bi bio usudio to uopte izrei pred Anelom. sad je verovao u promenu njenog shvatanja, a Anelin odgovor ga je u tom i potkrijepio. Da! potvrdila je ona takav je moj otac, a takva sam i ja bila. Ali sada sam odjedanput postala drugaija. Znam koliko te volim. Uvidela sam, kakvo sam oholo stvorenje bila! Dra a m g oja, lepa Anelo! razblaio se Edvin od sree.
O kakav krasan ovek si ti, Edvin e, to do danas nisam ni slutila. Kad si onako hrabro istupio prema Zajdelman u, bila sam upravo ponosna na tebe. I, veruj mi, sada mi je jasno da neu nikoga drugog za mua nego tebe! Neko vreme bila je tiina u vei na klupi. to e rei tvoj otac? zapone Edvin opet razgovor. Ne brini se! Zajdelman mu je, dodue, zavrtio mozgom, ali kad mu budem priala o podlosti ovoga oveka, predomislie se. Frits Zajdelman je uo svaku re tamo ispod stepenica. On bi bio navalio s obe ake, ali bio je oprezan, pa se savladavao. Njegovu oprezu prikljuila se i razboritost. On je, naime, uo prvo Anelino pitanje, a odgovor jo nije dobila, a ba do ovog odgovora bilo mu je vrlo stalo. Dakle, morao je ekati! Odmah je dobio nagradu za svoju strpljivost. No, sad mi konano rei zapoela je upravo Anela kako si doao u ovo izabrano drutvo! Vrlo sam znatieljna! To je bila malo tea stvar priznao je Edvin i duboko uzdahnuo. Kad si ti tvrdoglavo ostala pri svojoj odluci da e ii na ples, pobojao sam se za tebe. slutio sam da e ti postaviti neku stupicu, i hteo sam biti pod svaku cenu u tvojoj blizini; da ti mogu pomoi. Ali morao sam osigurati najpre pristup na sveanost. A kako si to uinio? Bilo bi sigurno napadno da se neko pokuao uvui u plesnu dvoranu bez odobrene ulaznice nastavi Edvin svoje izlaganje. zato sam morao nastojati da doem do znake, kakva je bila odreena za ovu sveanost. Posluila me srea! Posuiva pokladnih kostima, kod koga sam izabrao pokladno odelo, predao mi je jednu takvu znaku. Trgovac trauh je, naime, zabunom ostavio kod njega znaku pa me je ovaj zamolio da mu je ja predam. Dakle, dobio sam to sam trebao. Ali je postojala opasnost da trauh otkrije da je izgubio znaku i da se zbog toga obrati na posuivaa pokladnih kostima. To sam trebao spreiti. Doao sam na misao kako da navedem trauha na to da uopte ne doe na zabavu. Ah, Anelo, sve ovo mi nije bilo tako lako, pa sam jo uvek zbog toga zabrinut! To je zvuilo tako tuno da je Anela ustuknula.

to si uinio? zabrinuto je ispitivala. Edvin se odvaio. snai, treba sada sve priznati! Napisao sam pismo trgovcu trauhu i zabranio mu da dodje na maskirani ples. Uz to sam ga opomenuo da ostali lanovi kluba ne smeju nita znati o njegovom izostanku. Ti si mu zabranio? I on je posluao? udno je to! Nije tako kako ti misli. Mene ne bi bio, naravno, posluao; bio bi me samo ismejao. Ali ja sam se dosetio. A zna, kako sam se u pismu potpisao? Kako? sablast ipraja! Moj Boe! izmuca devojka u navali prvog straha. Vie nita nije uspela rei. Oseala je da se njen junak upleo u opasnu pustolovinu. Edvin je nastavio: Postupao sam, kao da pismo potee od sablasti ipraja, a trauh je to oigledno poverovao. Ve jutros sam uo da je otkazao narudbu za ovo tursko odelo. To mi je bio dokaz da je moj plan uspio. Posudio sam, dakle, slobodnog "Turina" i poao mesto trauha na ples. Tako sam ostao nezapaen. ak me je i Frits Zajdelman drao za trauha i rasgovarao sa mnom kao sa svojim najboljim prijateljem. To je bilo na vratima dvorane, i ti si to promatrala. sada je Anelu obuzela radost zbog ovog uspelog pothvata. Oh, Edvin e! aptala je. To je bilo smeono delo. Ponosna sarn na tebe! Divim ti se! Ali divljenja vredni junak samo uzdahne. Nemoj tako! Ja sam ba nisam tako ponosan na sebe. Pismo mi zadaje velikih briga. Pisao sam ga, s namerom da zbunim trauha, da nekako dospijem na sveanost, i tako te mogao zatititi. Neko bi mogao u krivotvorenom potpisu videti kanjivo delo.

To bi jo trebalo! sigurno je tako! Na to me je upozorio neko, ko se razume u takve stvari. Ah pokuala ga je devojka umirivati ta ko e moi ustanoviti da se ti bio pisac pisma? Edvin e osbiljno zabrinuo. No, tu ne treba ba mnogo. Ja sam bio na plesu umesto trauha, sa njegovom znakom i u kostimu Turina, a nisam imao pravo da budem tamo. Dakle I Zajdelman nee biti tako glup da ne izvede potrebni zakljuak. A njega se moram najvie uvati. On mi dananje vee nee nikada oprostiti. O Boe. Da! uzdahne Anela. A on ima mnogo prijatelja, Edvin e ona mu ovije ruke oko vrata bojim se za tebe! Ne treba se bojati, jer ja imam jaku zatitu! Jaku zatitu? Da potvrdi Edvin koji je opet osetio sigurnost pri pomisli na svog dobroinitelja. Zajdelman me je otpustio i prevario kod isplate. Mislio je da u zapasti u bedu i nevolju; ali upravo ova nesrea donela mi je sreu. umar nam je pomogao u prvim asovima nevolje, a onda se jo neko drugi zauzeo za nas. Jo neko drugi? ko? Neki tajanstveni stranac. Ja ne bih smeo ni rei o tom odati, ali i vi ete biti, valjda, tako pogoeni da ete traiti pomo. Zajdelmanovi e i vama otkazati. I zato u ti priznati da poznam jednog oveka koji e vam sigurno pruiti pomo. udim se, Edvin e, kako to govori? ko je tvoj svemoni pokrovitelj? To ne znam ni ja sam! Ni ti ne zna. To mi je zagonetno. Ti sigurno zna njegovo ime, zna i gde se zadrava. Da! Ali to ne smem rei. Ja sam u slubi stranca i to uz visoku nagradu. Meu moje dunosti spada u prvom redu uvanje tajne. Ali vidi, Anela, mi se volimo i venaemo se. Zato sam se usudio tebi to i poveriti da se ne zabrinjava zbog mene, a niti zbog svoje porodice. Ali ti to ne smije nikome izbrbljati, pa ni roditeljima. Hoe li mi to obeati? Obeavam! Ako uspe ono to smo podueli, siguran sam da e se stranac trajno brinuti za mene. Pa, to ete uiniti? Nekoga uhvatiti! Koga? Ali o tome ne smem govoriti. Devojka pogleda prestraeno govornika: sada nemam vie ni asa mira. slutim to mi, preuuje! Mladi se nae zateen i primeti da je previe izbrbljao. Poeo se iz petnih ila truditi da razbije Anelinu opravdanu sumnju da se tu radi o sablasti ipraja. stvar nije tako opasna, kako tebi izgleda. On je namerno mnogo i neprestano govorio da mu ona ne bi mogla protivreiti. Ja ti mogu dati samo naslutiti, ali poblie ne smem nita odati. Radi se o nekom oveku koji je pobegao iz zatvora s onu stranu granice. Policija tvrdi prilino sigurno da se sakriva na naem podruju. Tog oveka moramo uhvatiti. To mi govori tek toliko da me utei ree Anela nepoverljivo. Nikako! Uistinu je tako! Onda je tvoj zatitnik, verovatno, kod tajne policije! O jao! sada je tek Edvin uinio veliko zlo! Ne, nije! protivio se on ivo. To je sve sasvim drugaije. Budi mirna, Anelo, ne mogu odati tajnu. svakako, ne treba se bojati za mene, barem ne sbog ovih stvari. sumnjivija mi je stvar s Fritsom Zajdelman om, a osim toga zabrinjava me to e tvoj otac rei. sbog veeranjeg dogaaja? Pa, Zajdelman e ga otro prekoriti. Na to u ga upozoriti. sve u mu priati, sve; onda e, valjda, spoznati, da je Zajdelman nitarija, Pa e...... ... pa e? to e, Anelo? Ona se priljubila uz njega. Zna, Edvin e, ja mislim da e ti otac biti ak zahvalan to si se zauzeo za mene. Ah, to bi bilo prekrasno! Da, pa e onda i dozvoliti da nas opet poseuje.

Opozvae svoju odvratnu zabranu estio se Edvin Anela samo kimne sanjarski glavom. I moda dade svoj pristanak, da.... Devojka sapne, a momak opojen slau savri reenicu da mi bude enom, draga moja, slatna Anela! Tako je njih dvoje aputalo jo neko vreme, i konano se sete da se treba rastati. Jo jedan poljubac pa Edvin neujno izae kroz vrata koja je Anela za njim briljivo zabravila. Bezazleno poe ona u svoju komori u, ne slutei da je u vei prola pokraj Fritsa Zajdelmana koji je jo uvek vrebao u zakutku stepenica. Meutim je Edvin preskoio ogradu koja je delila Hofmanovo zemljite od malog Hauzerovog vrtia. Tada se ispod jednog stabla pomakne jedna sena, a neki muki glas dade ovaj znak: Pst! Edvin se iznenadio. Mislio je ve da je Frits Zajdelman koji je ovde na njega vrebao, i spremio se na grubo obraunavanje. Ali muki glas progovori. Ja sam stranac! Bio je to Adolf koji je ovde ekao na svog pomonika. On je ovamo doao iz krme cestom i zato nije primetio Zajdelmana koji se uuljao u Hofmanovu kuu. Adolf je drao, da e se Zajdelmanovde negde sakriti da uhvati Edvin a Hauzera. Ali njegova pretpostavka ipak nije bila sasvim tana. Ve je mislio da se uzalud trudio da doe ovamo, pa je hteo samo progovoriti nekoliko rei za mladim Hauzerom. Momak je bio toliko rasdragan da se hteo odmah razbrbljati, ali ga je Adolf pretekao: Bili ste kod Hofmanovih? Da, dopratio sam Anelu i..... Dobro, dobro! Jeste li videli Zajdelman a? Zajdelman a? Pa, on je u krmi! Adolf se nasmeje. To slabo verujem, dapae, se bojim da se ovuda ulja. Ali to je moja briga! Priajte radije, kako je bilo? Jeste li imali neugodnosti? Oseajui se pobednikom Edvin ponosno i duboko uzdahne, jer je ove znaajne veeri stekao svoju Anelu. O ne! uveravao je on. Imao sam, dodue, jedan sukob sa Zajdelman om.... To sam primetio. .... ali inae je bilo sve u redu. Zajdelman je mislio da sam ja trauh. Do svretka zabavec Ne. Ja sam se dao konano prepoznati. Tako, tako! To mi morate tanije pripovedati! I Edvin Hauzer je priao. Adolf je utio i pustio da mladi do kraja sve ispripoveda. Ali lice mu se sve vie smrkavalo. Ovo nee proi bez posledica ree kad je Edvin zavrio. Moram vam, na alost, saoptiti da nisam s vama previe zadovoljan. Nadam se da niste poinili jo kakve druge nesmotrenosti. Ton kojim je Adolf to govorio stiavao je i otreznio mladog Hauzera. On se pokunji. Tada ga Adolf jo jednom upita: No? ta je? Ne znam, to znai vae pitanje odvrati on potiteno. Pomoi u vam i biu jasniji. staro je pravilo da su zaljubljeni ljudi slepi, nepromiljeni i skloni glupostima. Anela Hofman je na kraju pustolovine sigurno htela znati kako ste uopte doli na maskirani ples. Vi potvrujete. Dakle! Na to ste joj poverili priu o znaki i pismu sa trauha? Da, to sam uinio. A dalje? Bila je zabrinuta zbog mene, jer e mi Frits Zajdelman oteavati ivot, pa smo raspravljali i o Poloaju Hofmanovih kojima sigurno nee biti Zajdelman vie tako sklon kao pre. Adolf se i opet pokazao kao izvanredni poznavalac ljudi. sve je to predvidio, a nasluivao je jo i vie. inilo se, gotovo, kao da je sluao razgovor izmeu Edvin a i Anele u vei Hofmanove kue. On je jednostavno itao rei sa njegovih usana i dopunjavao izvetaj bez ispitivanja. A onda ste priali o svome zatitniku i prijatelju u ijoj ste slubi. To ste uinili samo da uteite zabrinutu Anelu. Nije li bilo tako? Ne, ne! branio se odluno Edvin Ono o sablasti ipraja nisam priznao. Nego, to ste rekli? Rekao sam da se radi o nekom zloincu koji je pobegao iz eke. To ste izveli odlino! Edvin pogleda nesigurno Adolfa, ali nije mogao nita proitati na licu detektiva, jer je bila potpuna tama. Nije mu bilo ugodno. Doista, silno! nastavi Adolf. sada je Edvin tano razabrao: on se iskreno rugao. Vaa Anela bie duboko uverena da ste joj rekli istinu. Znade li da sam ja taj ovek koji stanuje kod umara? Ni slovca ne zna o tom! Da sam tajni detektiv? Ona je to nasluivala, ali ja sam poricao. Tako, tako! No, moj dragi Hauzeru, sbilja ste Izveli junako delo. Bog dao da Anela Hofman bude razboritija od vas i da uti. Inae bi moglo jo sve propasti. Ja u je sutra rano ujutro jo upozoriti, da uti. Uinite to, moda e koristiti. Recite joj, bude li to izbrbljala, da e vas to stajati glave. To e, verovatno pomoi. Ah uzdahne Edvin ja bih mogao odmah Ba nita ne biste mogli, dragi moj! Idite sada kui! Ja sam vam, dodue, trebao neto vano saoptiti, ali me je, bar za sad, prola volja da vam pove ravam tajne. Vi sada niste u stanju da razborito postupate. Laku no! sutra emo opet razgovarati.

Edvin je stajao kao bedan grenik i urio preda se u sneg. Kad je konano podigao glavu, nije vie bilo Adolfa. Hauzerov sin piljio je u tamu, jer mu se uinilo da se pojavio jo jedanput lik njegova pokrovitelja, ali sada na Hofmanovom plotu. Nije ga zazvao, a nije ni potrao onamo. Njegove hrabrosti je nestalo. Moda e to trajati samo kratko vreme! Ruke su mu samo nemono klonule, a to opet nije bilo pametno. svakako je ovakav njegov stav delovao na daljnji razvoj stvari, jer ovek koji se zuljao us ogradu nije bio Adolf, nego Frits Zajdelman On se vraao kui, a glava mu je bila puna novosti, koje je saznao prislukujui u zakutku stepenica. Mladi Hauzer vidio ga je kako nestaje u nonoj tami. snani udar vetra, koji je nastao iza ugla kue, uskovitlao je sneg, a mladiu se poela jeiti koa. Neka nelagodnost svladala je Edvin a kao tajna slutnja budueg zla. ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU. Kad se iz komorice nisu vie uli Anelini koraci, usudio se Frits Zajdelman izai iz svoga skrovita i oduljao se van. sluradost i osvetljivost iznakazile su mu lice. Bio je vrlo zadovoljan sam sa sobom i svojom odlukom da traga za zaljubljenima. Nakupio je toliko dokaznog materijala protiv oboje, da e ispatati za sve ono zlo to su mu ga naneli ove znaajne pokladne veeri. Neka samo ispataju; barem mladi Hauzer. samo Zajdelman u jo nije bilo jasno kako e pristupiti toni poslu. Misli mu jo nisu bile sasvim sreene. U tom raspoloenju htede Zajdelman upravo okrenuti iza kue, kad zauje aputanje. On se brzo sagne; pobojao se da ne naleti na svoga neprijatelja, ijim sakama sigurno nije bio dorastao. zuljao se prema svuku glasova i opazio Adolfa kako razgovara sa Hauzerom. Mladi Zajdelman nije poszavao detektiva, ali se u njemu odmah rodi nejasna slutnja. Zar to nije bio onaj isti blesan koji mu je u krmi tako nespretno presekao put, i zadrao ga ba u nezgodan as? Zajdelman je nepoznatog oveka u tom asu samo povrno odmerio. Ipak mu se inilo da se dobro sea lika i pojave to ih je sada donekle razaznavao na beloj snenoj pozadini. sada mu se priinio onaj sudar u krmi u sasvim drugom svetlu. Nije li to bio unapred dobro smiljeni plan koji je ovoga oveka tako nenadano doveo na njegov put? Je li ovaj ovek zatiivao mladog Hauzera pri njegovu odlaskuc to raspravljaju njih dvojica nou ovde u samoi? Pomalo je Zajdelman nsiao na pravi trag. Da nije ovaj nepoznati ovek onaj stranac, s kojim se taj bedni Hauzer pre hvalio pred onom oholom devojurom? Frits Zajdelman zarije od besa nokte u dlanove i odlui da nee pustiti iz via tog oveka. I zato je ustrajao u svom pogrbljenom poloaju dok se stranac nije udaljio. Frits Zajdelman se tek sada usudio uspraviti. On se oduljao za tim ovekom. Neznanac je udario cestom prema istoku i iao tim putem sve do raskra. Odatle je cesta vodila ravno u susedno selo, a desno je skretala prema umariji. Tu je nenadano nestalo stranca. Kuda? Zajdelman je zastao i oslukivao. Ali uzalud. inilo se da ga je zemlja progutala. Ovo je izgledalo kao udo, ali koje se moe prilino jednostavno protivmaiti. Franjo Adolf bio je protivnik kome njegov progonitelj nije bio dorastao. On je posedovao izvanredno otar sluh. Kad se rastao s Edvin om, uinilo mu se da iza sebe uje korake po vrsto smrznutom snegu. A on je bio ovek brzih i promiljenih odluka. Zastane li sada da bi osluhnuo, odae se dakle, poao je Polagano dalje. Malo kasnije obrie nos i ispusti maramicu, toboe nehotice. Tom prilikom neprimetno se obazreo. Iza sebe je opazio nekog oveka. Adolf je Je odmah pomislio na Zajdelmana, jer je to i oekivao. Poao je jo komad puta dalje, spotaknuo se o svoj tap i ponovo se okrenuo. Ovaj ovek je jo uvek bio za njim, ali sada neto blie. T O nije sluajno. On to mora proveriti. sigurno se radi o nekom koji ga sledi. Adolf je ekao dok nije doao do mesta gde Je sa desne strane bilo gusto grmlje, pogodno da ostvari svoju nameru. To je bilo na raskru koje smo ve spomenuli. Ovde je munjevitom brzinom skrenuo nadesno i sakrio se iza grmlja. Tada je izvukao plahtu, koju je uvek nosio za sobom, i prebacio je preko sebe. Ispruio se u snegom zatrpanu grabu, tik uz grmlje. I tako ga nije bilo mogue razaznati od snenobele povrine. sada se zaustavio i njegov progonitelj i napeto oslukivao. inilo se da ne zna na emu je! I doista: Frits Zajdelman bio je smeten. Kada nije vie uo korake i kad nije vie nikoga vidio, pretpostavio je da je stranac brzim korakom poao dalje. Nakon kratkog promiljanja nastavi put, budno motrei oko sebe. Ali daleko nije doao. Kako je ve reeno, odmah iza ipraja bilo je raskre i Zajdelman nije nikako mogao pogoditi kojim je pravcem krenuo stranac, osim toga, tim mestom preko dana prolasi mnogo sveta te je sneg bio utrt i stranac nije iza sebe ostavio nikakvog traga. Je li moda otiao u susedno selo ili se privremeno sakrio u umi? Zajdelman nije doao ni do kakvog zakljuka i konano je uinio ono to mu je jedino u tom sluaju preostalo. On se uputio natrag u Hohental. Pri tom mu nije palo na pamet da tano pregleda grmlje, iza kog je u grabi leao Adolf potpuno prekriven belom plahtom. Neraspoloen kasao je dalje, a da se nije nijedanput okrenuo. Franjo Adolf digne se oprezno, kad se ovaj udaljio. zavirio je oko grmlja. Tano, Zajdelman se prevario i napustio poteru. Adolf se smekao. stvar je bila zabavna. sada je bio izvan opasnosti i odluio je odmah "okrenuti batinu" i uhoditi Zajdelmana. svoju nameru mogao je odmah provesti u delo jer ovaj vie nije bio oprezan. Osim toga, Adolfa je titila njegova bela plahta na tom snegom pokritom mestu; i konano uvek se drao u odmerenoj udaljenosti od Zajdelmana i oprezno ga sledio. Tako je opet stigao u Hohental. Isa ugla prve kue skinuo je plahtu i uljao se dalje za Fritsom Zajdelman om. Nije bilo nikakve opasnosti da ga neko vidi jer je bilo oko pola noi i nikoga vie nije bilo na cesti. Zajdelman se kod Hauzerove kue zaustavio i polako se oduljao iza nje. Adolf je uzalud nastojao otkriti kakve su mu namere. sledio ga je oprezno i opazio da je pred prozorima dnevne sobe prostajao gotovo evrt sata; onda se udaljio. Jo uvek je Adolf bio u odmerenoj udaljenosti od Zajdelmana sve dok ovaj nije stigao do svoje kue i nestao kroz ulazna vrata. Adolf se zaustavi da malo porazmisli. Da se vrati ili ne, pitao je sam sebe. Na katu kod Zajdelmanovih jo je gorelo svetlo. ekali su sina i neaka. Drali su, valjda, da e mladi Zajdelman s plesa doneti kui mnoge novosti. Dakle, za detektiva nije ovde bilo vie posla. On je mogao i otii. Ali je ostao. Oseao je da se jo neto vano mora dogoditi. Nakon nekog vremena ugasilo se svetlo u prednjoj sobi gornjega kata ali se zato upalilo u jednom prozoru prizemlja s vrtne strane.

Adolf ustukne. to to znai? Ta u prizemlju su poslovne prostorije, kako mu je jednom Edvin priao. Zar e se ovde, usred noi jo odrati jedan "razgovor ugodni"? To se jedva moglo shvatiti. Adolf je brzo stvorio odluku i prekoraio preko plota. Hteo je stvar temeljito ispitati. Ovde e, sigurno, saznati neto vano. Niko od Zajdelmanovih nee u ovo doba noi bez osobitog uzroka ii u poslovne prostorije! spretnom detektivu nije bilo teko popeti se na krov jedne upe koja se pod samim rasvetljenim prozorom naslanjala pod pravim uglom na glavnu zgradu. sklizanjem oslobodila se gotovo polovica nagnute povrine belog tereta. Zato se Adolf usudio Popeti na krov i promatrati to se dogaa u prostoriji. Ta je prostorija obino bila zakljuana, a nalazila se iza poslovnice. On je ugledao u sobi tri Zajdelmana: oca, sina i strica. Frits Zajdelman sedeo je uz rentijera za stolom i, inilo se, ivo prepriavao neku vanu stvar. Otac je stajao na jednom stolcu uza zid i upravo skidao neku sliku. Iza slike ukazala se velika duboka rupa u zidu, neka vrsta tajnog pretinca. Zajdelman izvadi jednu kutiju i stavi je na sto. iz kutije uzme najpre neki

Drugaije
sjajni predmet, koga metne na stranu. To je bio nakit. Oi tajnog promatraa na krovu su se iznenada zasjale. Tada izvue trgovac iz kutije neto crno. Adolf se iznenadi, jer je utvrdio da su to ipke, vredne ipke koje seideiman prui bratu i sinu da ili pogledaju. Adolf vie nita nije mogao videti. sbog neega verovatno zato to se tamo raspravljalo o nekim tajnim stvarima rentijer iznenada skoi i naglo pristupi prozoru. Adolf pomisli da su ga otkrili i u navali straha zguri se. Ali brzo primeti da su se Zajdelmanovi tek sada setili da navuku zatore. August Zajdelman uini to odmah i tako Adolfu odue mogunost da i dalje promatra to se dogaa u sobi. Adolf je, dakle, siao sa svoje "osmatranice i krenuo kui prema umariji. Mogao je biti zadovoljan s uinkom i naporom ovoga dana a to je i bio. Dok je iao ustrim korakom prema kui, vrzle su mu se kojekakve misli po glavi. Najvie je mislio o nakitu to ga je vidio na Zajdelmanovu stolu. Uglavnom su ga muila dva pitanja: zato je Frits Zajdelman tako dugo prislukivao kod Hauzerove kuice, i to ona trojica nameravaju s onim crnim ipkama? Detektiv nije mogao nikako reiti ovu zagonetku. Moda zato to je uvek sve dovodio u vezu sa sablau ipraja oko koje su se ovih dana vrzle sve njegove misli. Da, uistinu, sve njegove misli i svi njegovi oseaji. Kad je u umi, gde su jele pod teinom snega opustile svoje grane, na asak svratio pogled u stranu, uinilo mu se da vidi neku belu priliku kako bulji u njega. Ali to je bio snegom pokrit grm oveje visine! Iza njega se dizao irok sid ume iz koje je upravo izletela neka sena i kao da je zrakom lebdela prema jednom osamljenom stablu s kog je u isti mah doprlo do nonog putnika gavranovo krestanje.

Kad se Frits Zajdelman vratio kui sa maskirane zabave i neuspele potere, otac i stric bili su jo budni. Otac ga je ljutito doekao: No, konano, si stigao! Da kimne Frits. Dugo je trajalo. udim se da ste jo budni i da ste na mene ekali. Ima za to razloga, zarezi trgovac. Hteo sam s tobom jo neto razgovarati. Reci, kakve si gluposti veeras uinio? Gluposti! vikne sin. Pa, da! Mislim onu svau s mladim Hauzerom. To je svakako bila glupost, ali za nju ja nisam odgovoran. Odakle ve to znate? To jo pita? Ve gotovo celo selo to zna, poevi od upnika pa do noobdije. Dosta je ljudi bilo prisutno. Oko devet sati bio sam jo kod naelnika da se s njim neto dogovorim. Tamo sam se zadrao. Vreme je odmicalo kako to ve biva. Vraajui se kui, susreo sarn mlinara. On se vraao iz krme i priao mi potanko celu stvar o tebi, Hauzeru i maloj Hofmanici. Moe zamisliti kako se ovaj nitkov zlorado cerio. A ja sam morao sve utai sluati. Bila je to s tvoje strane glupost, izvanredno velika glupost, sinko moj. smatrao sam da si pametniji. Frits Zajdelman ugrize se za usne, a onda ljutito skoi: Da se nije uuljala ona nitarija, Hauzer, bilo bi sve drugaije! Ali oca nije zadovoljio ovaj odgovor. Pravi krivac si ti! ustrajao je on. Ma kako si samo mogao doi na tu ludu misao da pozove na maskirani ples kerku jednog bednog tkalca! Ako ve luduje za tom glupom lutkom, nisi je trebao voditi u "kasino". To je bila neoprostiva glupost! Bilo je drugih mogunosti da joj se umiljava. sada te celo selo smatra za budalu! Ja sarn te bio u sve uputio, a ti se nisi onda protivio. Nemoj to zaboraviti, a i stric je bio u to upuen! Tek sada, kad je bio spomenut, umeao se i rentijer August Zajdelman : Molim, te, Frits, nemoj na mene tovariti nikakvu odgovornost! Ti si me. dodue, u stvar ufutio, a i ja sam ak imao volju da i "s tobomm podjem na zabavu. To sve priznajem, ali inae me se stvar savreno nita ne tie! to bi mi ti bio odgovorio, da sam se protivio izboru tvoje dame za ovo vee? Fric Zajdelman je hteo neto odgovoriti, ali ga otac prekine. Ne svaajte se nepotrebno! to je bilo bilo je! Ne da se vie nita promeniti. Nadajmo se da ova glupost nije nakodila naem ugledu. Vi znate.... Budi bez brige! prekine ga sin. Vratiti emo milo za drago mladom Hauzeru, ak i s kamatama. Prvi korak ve je uinjen. Otac ga nepoverljivo pogleda. Valjda nije nova ludorija! Oh, ne! nasmeje se Fric pobedonosno. Ja sam prislukivao jedan razgovor izmeu momka i njegove dragane i tako sam saznao razliite stvari. Verovatno neto vrlo mudro! promrsi trgovac. Zaljubljena mlade brblja uopte same gluposti doda rentijer. Ali Fric se nije dao smesti. Hm! ree. Svakako je bilo glupo od Hauzera da se tako bezazleno raspriao pre nego se uverio ne sluaju li to nepozvane ui. On nam je sam dao sjajno oruje u ruke. Sad je najpre priao o znaki koju je Hauzeru uruio pozajmljiva pokladnih kostima, zatim o pismu to ga je Hauzer pisao trauhu i potpisao ga sudbonosnim potpisom "Sablast ipraja". Otac i stric sluali su ga sve vie uzbueni. Najpre nisu progovorili ni rei, ali u oima im se zrcalio pravi trijumf zbog nerazboritog postupka omraenog mladog Hauzera. Jesi li siguran u to? upita Martin Zajdelman kad je Fric konano zautao. Zar doista postoji pismo? Sasvim sigurno; inae Hauzer ne bi mogao doi na zabavu mesto moga prijatelja. Uostalom, ti kae: postoji. Ja naravno, ne znam da li ga je trauh sauvao. Ali to se moe uzeti takoe za sigurno.
Sigurno nije nita. Ti mora sutra odmah u grad da utvrdi, je li trauh sauvao to pismo!

To je ono pravo! potvrdi August Zajdelman razmislivi o stvari. To je sjajan dokaz protiv Edvin a Hauzera. On sam priznaje, da je "Sablast ipraja". Odlino! Dakle je on voa krijumara. Ve samo to mu moe skrhati vrat! A jo bolje bi bilo kad bi ga se moglo osumnjiiti za neko krijumarenje, i kad bi mu se moglo neto takvo, pa makar prividno, dokazati.... to e nam samo sumnja? prekine ga Fric. On mora zsista krijumariti, ba krijumariti! To on nee uiniti ulo se u sobi. On mora! Makar ni ne slutio! To su glupe brbljarije! Pa, ba i nisu! Ja sam o tome razmiljao na povratku kui i ve imam gotov plan. Sluajte! Imamo li, moda, finih ipaka? Imamo! to onda? Sad u sve razjasniti. Zavirivao sam kod Hauzerovih kroz prozorsko okno. Momak je legao. Njegovo radno odelo vidio sam objeeno u sobi. Pa? to? Vrlo jednostavno! Treba se uuljati u kuu Hauzerovima i staviti nitkovu jedan dio ipaka u podstavu kaputa. Pri tom ne smenio aliti nekoliko lakata ipaka. To e se isplatiti. ipke su vrlo fine i on ih nee primetiti. Tada ga, bilo kako bilo, treba poslati preko granice i onda podneti prijavu protiv njega. Bie uhapen, i tada e se ustanoviti da se Potpisao u onom pismu kao Sablast ipraja. Stric rairi obe ruke prema stropu i skoi sa svoga stolca. Grom i pakao, ti si mudra glava! povie. "Da, tako treba uiniti! Zar ne? To pitanje bilo je upravljeno njegovu bratu Martinu koji je odmah pristao. Plan je sigurno dobar, samo ima i nekih potekoa koje treba uoiti. Idemo dole u poslovnicu, tamo emo jo o toj stvari razgovarati. Oni utrnu svetlo i pou u sobu u prizemlju,gde ih je Adolf promatrao. Ovde je otac Zajdelman opet poeo govoriti: Najpre jedno pitanje: moe li se neopaeno ui u stan kod Hauzerovih? Nita lake od toga, uveravao ga je Fric. Stranja vrata nee praviti neprilika. Ona imaju, kao sva vrata na tkalakim stanovima, drvenu kvaku koju se moe izvana podii pomou uzice. Na sobnim vratima nalazi se sigurnosna kvaica, kakve imamo i mi. Sve to preuzeu ja u svoje ruke. Samo to mora biti skoro, po mogunosti jo ove noi. Rentijer je bio tako oduevljen da je ve poao i dalje od prvih priprema za tu pustolovinu. Ne bi li se dalo tako udesiti stvar da Hauzer pone beati pred graniarima, ili da ih ak i napadne? podjarivao je on. Pa, o tom bi se moglo jo i razmisliti prihvati njegov neak. Glavna je stvar smestiti ipke. Predlaem da se odmah damo na poao. Otac je pristao, ali je bio oprezniji. Tebe rukovodi samo mrnja prema njemu, zbog ove glupe enske, ali ima pravo. Edvin Hauzer kao Sablast ipraja zateen pri krijumarenju! Odlina zamisao! Pouri se i pokuaj sreu! Jedva ekam, da ovu bandu to pre udesimo! Oko za oko, zub za zub trabunjao je rentijer neumesnim sveanim glasom i pri tom je vrebajui ispod oka pogledavao neaka. Meutim je Martin Zajdelman gurnuo jedan stolac do zida izvadio iz tajnog pretinca iza slike jednu kutiju i postavio je na sto. Digao je poklopac i izvukao najpre nakit, pri emu su Adolfu tako neobino sijevnule oi kad ga je ugledao. I ovo je stvar za koju su vezane tolike uspomene, ree zamiljeno. Do avola i uspomene! gunao je rentijer. Ja bih bio ve odavno prodao taj nakit da sani aa tvome mestu. Samo ti ovde smeta, Kad bih bio budala! Toliko se o tom govorilo da se ne usudim tu stvar otuiti. Onda bih ga barem dao rastopiti. Glupost! To je staronjemaka zlatarska umetnost, te ima, ovako kako stoji, tri put veu vrednost nego samo zlato. Ne, nakit je dobro spremljen u svom skrovitu! Sada izvue stari Zajdelman crne ipke i promatrajui ih ispitij ivo pokae ih Fricu i bratu. To je bilo onoga asa kad je rentijer skoio i povukao zavese tako da Adolf nije mogao vie promatrati daljnji razvoj dogaaja u sobi. Bila je to srea za porodicu Zajdelman a teta za Adolfa i njegova tienika Edvin a Hauzera. Na taj je, nsime, nain ostalo ove noi neotkriveno mrano spletkaranje trojice Seideimana. Kad su zavese bile povuene, zatraio je trgovac od Frica kare i odrezao nekoliko lakata crne ipke. Meutim se mladi Seictelman opskrbio jednom svetiljkom i svim ta mu se inilo potrebnim; nije zaboravio ni kare, ni iglu, pa ni konac, da bi rasporenu podstavu opet mogao saiti. Najpre je spremio ipke. Posle svih tih priprema dao se na put, upravo poto je Adolf napustio njihov posed. Fric je mislio, da e otac i stric poi na poinak, ali njima je stvar bila previe vana, te su odluili da priekaju dok se ne vrati. Prolo je vie od jednog sata do njegova povratka. Dakle, je li uspelo? upitaju obojica u isti mah. O, sasvim dobro! priao je on. Samo sam se zadrao sa kaputom. Nisam kroja i slabo se razumem u ivanje. On ukratko ispria celi tok svoga pothvata, a onda se javio rentijer, oduevljeno i silovito podjarujui celu stvar. Hodao je po sobi goredole, smekajui se i trljajui ruke. To bi, dakle, bilo ureeno. Sada dolazi drugo Pitanje na red: kako poslati momka preko granice? ima on tamo rodbine? Ima, zato pita? Trebalo bi mu napisati jedno pismo, u kom ga roaci pozivaju da doe k njima. To je previe zamreno. Pismo bi moralo stii potom; to znai, mi bismo morali najpre prei granicu i tamo ga predati na poti. Izgubili bismo barem tri dana. A osim toga opasno je pisati pisma! izjavi otac. ko moe tako izmeniti rukopis da se ne bi moglo nita primetiti? Ja! odgovori rentijer ponosno. Ne varaj se i Ima zaprisegnutih strunjaka koji bi i tebe raskrinkali. Osim toga: gde nam je pismo Hauzerovih roaka iji rukopis bi ti krivotvorio? Dobro! Onda poaljite momku jednog glasnika, koji, navodno, dolazi od njegovih roaka!

Pa i to je previe opasno! Tamo preko nemamo nikoga u koga bismo se mogli bezuslovno pouzdati. Rentijer se nasmeje glasno i bezobrazno. Drao sam vas, doista, za mudrije glave. Mora li taj glasnik bezuslovno biti ovek s onu stranu granice? Ovde imate dosta ljudi koje dobro poznate i kojima moete verovati. To je, dodue, istina, ali glasnik mora poznavati i Hauzerove roake. Treba raunati s tim da e mu Hauzerovi postaviti hiljadu pitanja, ako bane ovako u kuu i jo k tomu s ovakvim pozivom. U tome je nevolja! Pa kad bismo i nali odgovarajueg oveka, morali bi ga Hauzerovi poznavati kao oveka koji odrava stalnu vezu s njihovim roacima preko granice. Tu ima neizmerno mnogo pretpostavki. Nema smilja da neto odluimo, a onda se pokae da smo neto prevideli i tako sve padne u vodu. Ne. Trgovac Zajdelman je asak razmiljao: Ne, mi moramo nai neki drugi, sigurniji nain. Fric, kako bi bilo kad bi ti sutra ujutro, im zavri razgovor sa trauhom, potraio naeg prijatelja penglera? Znam sigurno da je sada doputovao, i da boravi u gradu.... Izvanredno! upadne mu sin u re. pengler! Na njega nisam uopte pomislio! Naravno, on je najprikladniji za takav poao. On ivi preko granice, a osim toga je...... je vrlo spretan i oprezan. To je ovek koji se snae u svakoj situaciji dodao je otac. Rentijer nije poznavao penglera stoga pogleda svoje roake ispitljivim i nepoverljivim pogledom. Je li taj pengler po.... poslovni prijatelj? Sasvim tano, poslovni prijatelj potvrdi Martin Zajdelman On je agent za razliite poslove doda Fric objanjavajui. Za novac e sve uiniti. Onda je on, doista, pravi ovek. Sigurno. Njemu u celu stvar poveriti. On je potpuno pouzdan. Pred njim ne trebamo nita tajiti. Mogu li ga nai gde i obino? Ovo je pitanje Fric uputio ocu. Kao obino odgovori ovaj znaajno. Onda moram poraniti da ne bi on moda poslovno iziao. Noas emo slabo spavati. Fric Zajdelman zijevne, ali u njegovim oima neto bljesne i on nastavi: Ali pre vam moram jo neto saoptiti, to sam namerno dosada preutao. udiete se! Dakle, zakljuili smo, da e Edvin Hauzer biti raskrinkan kao Sablast ipraja. I tako smo se mi osvetili. Sad se postavlja pitanje to e biti sa pravom Sablasti? Dva para oiju upiljilo se u Frica Zajdelman a; preneraeni pogledi urili su u njega bez razumevanja, a on se samo smejao. Zar me ne razumete? Hauzer ipak nije prava Sablast ipraja. To znamo mrmljao je rentijer. Ali nastavi mladi Zajdelman pobedonosno on je sebi uvrtio u glavu da e uhvatiti Sablast ipraja. Rentijer se samo nasmejao. Njegov brat Martin Zajdelman zareao je; to e? Na to Fric ispripovedi sve to je prislukujui doznao o odnosu izmeu Edvin a Hauzera i njegova
pokrovitelja i o njihovim tajnim namerama. S tim u vezi govorio je i o svom susretu sa strancem u hodniku krme, o svojim poslednjim zapaanjima kod tkalakih kua, a naroito o tom kako je bezuspeno sledio stranca. Ove vesti uzrujale su oba sluatelja. Noni razgovori dobili su iznenada novi poticaj i tako su se otegli da Fric uopte nije legao, nego se umoran i pospan u osvit zore uputio u grad. . STUPICA JE POSTAVLJENA Sledei dan bila je prava pepelnica. Toga februarskog jutra svet je izgledao potpuno siv. Drhui od zime, sporim korakom prolazio je Fric Zajdelman ve rano ujutro ulicama susednog grada. Nije mu bilo stalo da ga vide znanci. Stigavi konano do male drogerije "K modroj zvezdi", mugne u dvorite kroz velika ulazna presvoena vrata. Brzo je proao dvoritem i nestao u dvorinoj zgradi, gde je pokucao na jedna vrata u prvom katu. Neka stara ena mu otvori. Kad je upitao za trgovca Mihalovskog, uvede ga ona u neku vrstu gostinjske sobe, gde je neki okretan, podeblji ovek srednjih godina upravo pio kafu, usput prao zube i eljao se. ovek s keficom za zube u ruci podigne mrzovoljasto pogled; spazivi Frica Zajdelman a, udobrovolji se. Ah, to ste vi! Dobro doli! Samo as! Odmah u biti gotov. Izvolite sesti ree ponudivi doljaku da sedne na staromodni, crvotoni otoman. No, dragi prijatelju, to je dobra? Je li vam otac ve priao o naem novom poslu? Mi nameravamo.. Fric ga prekine: Ne, gospodine pengleru, ja Jo nita ne znam o tom poslu. Dolazim k vama zbog Jedne sasvim druge stvari. Tako, tako! pengler konano odloi keficu a Zube i poe k stolu da popije preostalu kafu.

Onda priajte o emu se radi? I Fric Zajdelman je priao. Priao je o maskiranoj zabavi, o Edvin u Hauzeru, Aneli Hofman, o zagonetnom strancu, o svim dogaajima koji su s tim bili u vezi, a i o svojim planovima. pengler se uozbiljio. Pri povrnom promatranju dao je dojam dobroudnog raskonika; njegovo uvek nasmejano lice inilo ga je prijaznim. Ali sada je namrtio obrve, a pogled mu je bio strog i smrknut. im je Fric Zajdelman zavrio, skoi on uzrujano sa stolca: ipke u kaputu? A da on nita ni ne sluti! To je dobra zamisao! Sada ga treba jo samo prisiliti na to da u tom kaputu ide preko granice. To je upravo na plan. Potreban nam je samo pouzdan ovek koji bi, kod kakvom bilo izlikom, naveo mladia na taj put. Hm uini pengler i ree: To u ve izvesti. Ali moram rei da mi stvar ne izgleda jo pravo sazrela ovako kako je sada zamiljena. Sluajte! to se moe dogoditi tom Hauzeru ako se kod njega nau ipke? One e mu biti oduzete, a on e postati sumnjiv. Zbog pisma trauhu, ve e se izvui. To sve nije dosta da mu slomimo vrat. Ovakvi se dogaaji nikada ne mogu tano odmeriti. Mogle bi nastati takve okolnosti, po kojima bi se moglo pretpostaviti da on nije kriv, pa bi se ak mogla i dokazati njegova nevinost. A to onda? U takvom sluaju bi se oruje to ga imamo u rukama okrenulo protiv nas. O, ja sam bio vrlo oprezan! doda Fric. Niko ne bi mogao rei da su mu ipke potajno uivene, ili da sam ih ja uio. Ni u Boga mere, ni u vraga vere mrmljao je pengler. Sotona se umea ba tamo gde se ovek najmanje nada. Preveliko pouzdanje ve je mnoge upropastilo.

Fric Zajdelman bio e razoaran. Dakle, vi nam u ovoj stvari neete pomoi?upita maloduno. pengler se branio: ko to kae? Mladi treba dobro da nasedne. Ja se samo bocu osigurati i zato razmiljam o svim mogunostima. ?to e biti ako se kasnije, sluajno, nau takve ipke kod vas? ko bi ih kod nas traio? Osim toga. mi smo ih tako dobro sakrili, da ih niko ne moe pronai. A za veu sigurnost sakriu na isto mesto i konac kojim sam opet saio Hauzerov kaput. To je pohvalno; ali najvanije bi bilo da se Hauzer ne da pretraiti, nego da se opire ili da ak pokua beati. Na to smo i mi pomiljali, ali to se nee moi izvesti. U svetu se sve moe uveravao je pengler samo se ne sme biti glup. Pustite me da razmislim! Nekoliko puta pree po sobi, a onda iznenada zastane pred Fricom. Ne bi li se toga Hauzera negde sluajno moglo susresti? Ali to bi moralo biti skoro, moda ak i danas! To se moe urediti. Vi biste me morali otpratiti u Hohental, ali tako da vas niko ne prepozna. Vi to ve znate. Ako elite Hauzeru neto nabajati, dobit ga na lepak, ne sme mu se pruiti mogunosti da posle ree: ovek koji je sa mnom razgovarao izgledao je tako i tako. Ako bi se takav opis podudarao s opisom penglera ili trgovca Mihalovskog onda bismo mi doli u nepriliku. Sasvim tano potvrdi pengler. Pobrinuu se za to. A sada mi opiite toga Hauzera, ali prilino tano. Fric Zajdelman udovolji njegovoj elji, dok je pengler paljivo sluao. To dostaje da ga se moe odmah prepoznati ree on konano. Ja u preuzeti tu stvar. Hauzer e nie zapamtiti. Tako u ga "umoiti" da e mu prisjesti. Znate li sigurno da je u slubi onoga stranca? Sam je to rekao. Osim toga, odakle mu, iznenada, toliki novac? Sigurno ga je dobio od onog nitkova. On je inae puka sirotinja. Lepo! ree pengler s neoekivanom sigurnou. Rei e mi ko je taj stranac.
Sablast ipraja

Sto? uzvikne Zajdelman Zar e vam on to rei? Moda ak i dobrovoljno? Recite kako ete to izvesti? Vrlo jednostavno! Predstaviu se kao pouzdanik stranev. To e me dovesti najbre i najsigurnije do cilja. Ukoliko vam Hauzer poveruje! Pobrinuu se za to! Kako ete ga nagovoriti da ide preko granice, i da se u danom momentu odupre graniarima? Poveriu mu jedan omot, koji ne sme niko videti, pa ni graniari. Omot krijumarene robe? S tim ete se izdati. Stranac ga sigurno ne navodi na krijumarenje. ko govori o krijumarenoj robi? upita pengler povreeno. U omotu e biti vani dokumenti; njihov sadraj mora ostati nepoznat iz slubenih razloga. Zato ih Hauzer mora sakrivati i pred graniarima. To je, tanije reeno, prevara. Oprostite na ovom tekom izrazu, gospodine pengleru! Ali u ovom sluaju neka bude! Neiskusan mladi e to poverovati. Sad jo jedno pitanje: imate li takve ispravec pengler se nasmeje iza svega glasa. Ali, dragi moj, kako moete tako neto pitati? Pa, za to ne treba nita drugo nego papir, tinta i pero! Ja u kasnije pripremiti sve to mi treba. Sadraj isprava, koji u pokazati Hauzeru, bie takav, da e se on ak rado dati prevariti. Proitau mu to zato da rasprim svaku njegovu sumnju. Bie ponosan to u mu poveriti takve dokumente. To smo, dakle, zakljuili. A sada da preemo na neto drugo: kako e se saznati da je trauh primio ono pismo? Koliko ga poznam, on e stvar zatajiti. Bez sumnje! Ali upravo idem k njemu da ga nagovorim, da podnese prijavu. To je pravi put potvrdi oprezno pengler. U najgorem sluaju podnesite vi prijavu umesto trauha. Ali razgovarajte najpre s njim! Ja u, meutim, pripremiti isprave, koje su mi potrebne i tako u se doterati da me niko ne moe prepoznati. Sve to mi za to treba, pribaviu odmah.

na
Da, da ree Fric Zajdelman divei se. Vi ste ovek koga se ne moe tako lako zbuniti. pengler se nasmeje. Jesam. To je tano! Ali ujte me! Malo kasnije emo se nai, da zajedno odemo u Hohental. Sve do samog mesta moemo mirno zajedno ii. Gde emo se sastati ovde u gradu? Predlaem raskre nedaleko "Zlatnog vola". Za jedan sat oekujem vas tamo. Odgovara li vam to? Prihvatam! Rastali su se srdano se porukovavi. Nekoliko minuta kasnije pojavio se Fric Zajdelman u stanu svoga prijatelja trauha koji nije ba osobito oduevljeno pozdravio doljaka. No, mladiu, kakvo to lice pravi upita Zajdelman. Ve si valjda, uo, to se jue dogodilo? trauhu je bilo neugodno. Jesam ree glupa stvar! Za koju si ti kriv! Ja? okomio se on. Ali Fric Zajdelman se nije dao smesti i nastavio je dalje: A ko drugi? Jue naveer dolo je do skandala za koji imam samo tebi zahvaliti. Ne pokuavaj se opravdati! Meni je sve poznato. Radije mi reci, zato nisi doao na ples? trauh duboko uzdahne i podigne obrve. Ah, dragi moj, to je udna pria. Bio sam bolestan, uistinu bolestan. Moje srce, ah, moje srce! Sad se Fric Zajdelman nasmeje grubo. Da, da, tvoje srce! Ono nije smoglo hrabrosti da se usprotivi Sablasti ipraja. trauh je zaprepateno buljio u njega. to kae? Sablasti ipraja? t Pa da! Ta nee valjda nijekati da si primio Pismo od tajanstvenog poglavara krijumara? trauh se ukoio. Njegova tajna, nedokuiva, koji mu ve dva dana ogorava ivot, bila je ve nekom, Poznata! to e od toga biti? Srsi ga pro"ad

se setio pretnje Sablasti ipraja. I zato sada upravi moleivi pogled Fricu Zajdelman u koji je pred njim stajao smekajui se podrugljivo. ak to ne mogu ni tajiti ree i spusti glavu, pismo je u mojim rukama... Zajdelman odmah prihvati: Uistinu, jo je kod tebe? To je dobro. Pokai mi taj dopis! trauh je nervozno prevrtao po svom pisaem stolu i izvukao sudbonosno pismo. Evo! ree konano i prui mu ga, a Fric Zajdelman je ve vidio svoju pobedu. S ovim dopisom ree lupkajui po papiru da je pucketao s ovim dopisom otii e na kriminalnu policiju i podnee prijavu! Na te rei skoi dobriina trauh kao da ga je guja ujela. to? Podneti prijavu! Jesi li lud? Dozvoli! Pa da! Zar da navuem smrt na vrat? To ne moe traiti od mene. Treba da se tek rodi ovek koji bi se uhvatio u kotac sa Sablau ipraja. Molim te, zar bi, moda, ti imao toliko smelosti? Ja? upita Zajdelman Vrlo rado bih spreio toga nitkova u njegovu poslu. To u ti i dokazati. Tako? Pa dokai, to se mene tie! to se tebe tie ne treba nita vie uiniti, nego prepusti pismo meni. Ja u ii na kriminalnu policiju i stvar prijaviti. Fric, nemoj me unesreiti, zaklinjem te! Ah, to! Gluposti! Ti si eprtlja! Ti ne zna, to... Sve znam, vrlo dobro. Pusti me da ja povedem postupak. Ve sam ti rekao da je to ludorija. Imam hrabrosti da se uhvatim u kotac sa Sablau ipraja, a i saznao sam ko je pisac ovoga pisma. ko? uzmuca trauh ko je Sablast ipraja? Mladi Hauzer iz Hohentala! Hauzer? Sin tkalca? Da, niko drugi nego on! Radi mu se o glavi. Za koji dan uhvatie ga na granici pri krijumarenju. Za to smo se pobrinuli.

ia
Duboki uzdah vine se iz grudiju na smrt prestraenog gospodina trauha. Hvala Bogu! promrmlja pao mi je mlinski kamen sa srca. Ako je tako, rado ti preputam sve ostalo. I pismo, da podnesem prijavu? Naravno, i pismo. Uini s njim to hoe, samo mi nemoj napraviti prevelikih neugodnosti. Zna, ovde u gradu treba uvati svoj ugled. A sad mi priaj dalje! Dakle, Hauzer je...? Sad je zapoeo novi dio razgovora. Fric Zajdelman je morao priati, a on je to uinio vrlo rado; ali i vrlo oprezno, jer je budno pazio da ne bi prijatelju moda togod rekao to po njegovu miljenju, nije bilo za njegove ui. Konani ishod ovog razgovora bio je taj da su se ova dvojica rastali u najboljem miru i prijateljstvu. Zajdelman je imao pismo u depu, i sada ga je trebalo predati policiji. Ali najpre se uputio do raskra nedaleko "Zlatnog vola" da saopti svome pouzdaniku pengleru, koji je ve moda tamo na njega ekao, rezultat svoga razgovora sa trauhom. Kad je zakrenuo za ugao, nabasa na dobro odevenog, ugojenog oveka, umetne brade i vlasulje i sa velikim runim naoarima na nosu. Uza sve to je Zajdelman odmah prepoznao svoga saveznika, odnosno nasluivao je da bi to on mogao biti. Doista to je bio pengler. Izgledalo je kao da nehajno gleda niz ulicu, a kad se pojavio Zajdelman kao da je bio iznenaen. Koga ja to vidim? Zar je mogue? Fric Zajdelman iz Hohentala, sin moga dobrog poslovnog prijatelja? to radite ovde tako rano? I Zajdelman se pretvarao da je iznenaen. Nije se, nsime, moglo znati ne promatra li ih ko. Tek nakon toga poeli su razgovarati o onom to ih je zapravo dovelo na ovaj sastanak. Kako je bilo kod trauha? upitao je priguenim glasom pengler. trauh se protivio da podnese prijavu rekao je Zajdelman ali sam izmamio od njega ono pismo. Ja u mesto njega ii na kriminalni odsek. Evo, pisma. pengler preleti oima pismo i zadovoljno kimne glavom. Ono sadri, bez sumnje, pretnju i ini mi se da Hauzer ne moe proi bez kazne. Kad ete uiniti taj vani korak? Odmah! Ili ste vi drugoga miljenja? Jesam, jer bih morao, u tom sluaju, jo jedan sat ovde na vas ekati, a mi smo odluili zajedniki poi u Hohental. Osim toga, moda je bolje da vi priekate dok ne vidimo to u ja postii. Prema ishodu moga razgovora sa mladiem, mogli bismo kriminalnu policiju odmah tano izvestiti, gde i kada bi mogla zatei Sablast ipraja na novom delu. Ove razloge je Zajdelman morao prihvatiti, iako nije bio oduevljen da se mora jo jedanput vratiti kui, a da nije predao tu vanu prijavu. Imate pravo potvrdi on samo smatram za potrebno da trauha obavestim o ovom odgaanju. On bi inae mogao uiniti neku glupost, koja bi nam sve pokvarila... ali, gledajte! zastane. Upravo vidim da nam je sudbina sklona, i da e naa stvar doiveti izvesni obrat. On pokae na desnu stranu ceste. Vidite li tamo onog mladog oveka s omotom? To je Edvin Hauzer! Naa Sablast ipraja? usklikne pengler ugodno iznenaen. Ta to je odlino! Sakriemo se ovde u veu da nas ne bi vidio. To je dobro! I, gledajte, ah, on ide u onu kuu tamo preko! Slutite li zato ide ba tamo? Vratie svoje pokladno odelo. Kad izie, slediu ga. Moram bezuslovno s njim govoriti ree pengler po svom obiaju kratko i odreito. Vama, dragi moj Zajdelman e, savetujem da to pre nestanete odavde. Sve bi bilo promaeno, kad bi vas ovaj mladi ovek vidio u mome drutvu, a ja se njega moram domoi. U tom sluaju ne bi ve od poetka imao poverenja u mene.

Zajdelman je ve bio spreman da ode.

Da, da, ja u nestati uveravao je on uurbano samo gde i kada emo se opet sastati? To emo ve urediti. Vi moete oprezno promatrati kuda e krenuti Hauzer, kada zavri poao kod pozajmljivaa maski. Za svaki sluaj moemo se dogovoriti da se recimo za dva sata opet naemo ovde kod "Zlatnog vola". Dobro! Do vienja!

Na te rei ode Fric Zajdelman Ali pengler je ekao dok se nije mladi Hauzer opet pojavio i na njegovo iznenaenje otiao "K zlatnom volu". Tada se i on uputio polagano prema krmi, uao u gostinsku sobu, seo za sto kraj prozora i naruio pivo. On je primetio da je Edvin Hauzer naruio kafu. Mladi je bio prozebao od dugoga hoda do grada i pio je s uitkom toplo pie. Zrnata kafa bila je gotovo nepoznati uitak u dosadanjem ivotu siromanog mladia. Tek otkako je u slubi stranca, mogao je to sebi dozvoliti. Ah, stranca! Edvin Hauzer gotovo nije smeo ni misliti kako je oneraspoloio i razoarao svoga pokrovitelja. Ova nesrea toliko ga JE zbunila da se nije mogao pravo ni radovati sretnom razvoju odnosa s Anelom. Mladi ovek je neprestano smiljao kako bi svoju greku ispravio, a mogao bi to ukoliko Adolfu uini neku veliku uslugu. U tom asu jo nije ni slutio da u istoj sobi s njim zajedno sedi, ni tri koraka udaljen od njega, onaj koji e mu pomoi da, navodno, uini jednu veliku uslugu strancu. Jo manje je Edvin slutio da je to samo obmana, podmukla klopka, koju su mu postavili lukavi neprijatelji. Tako je njegova bezazlenost odluila njegovu sudbinu! pengler kao da najpre nije svraao panju na njega, ali se zaas okrenuo i zapoeo razgovor s gostioniarom. Propitkivao se za razliite stvari i dao je naslutiti da je nepoznat u mestu. Gospodin sigurno nije odavde? upita krmar nakon nekog vremena. Ne, ja sam iz inoemstva. Doao sam vlakom i hteo bih u Hohental. Kako je daleko do tamo?
fcmar je pre besposleno stajao kod prozora i promatrao kako je stranac razgovarao s Fricom Seidelmanom, pa htede upravo otvoriti usta i rei da je gospodin as pre razgovarao s jednim metaninom iz Hohentala, kad li se u razgovor umea Edvin Hauzer. Za sat i po ete stii ree on usluno. Ja sam odande. Ako elite, mogu vam pokazati put. pengler, koji je ostavljao dojam estitog i imunog oveka, dobaci ljubazno, ispitljivi pogled Hauzeru i zahvalno mu kimne glavom. To mi je drago, mladi prijatelju! Zapravo sam hteo iznajmiti saonice, ali dolazim ravno iz Dresdena, pa kad se tako dugo sedi u vlaku, malo peaenja upravo godi! Ne biste li seli k meni, dok ne poemo? Edvin uzme svoju kafu i prihvati poziv. Krmar je otiao, a oba gosta bila su upuena jedan na drugoga. Poznajete li Hohental dobro? ispitivao je pengler. Da. Tamo sam roen. Ah, onda vas mogu odmah zamoliti za neke podatke. Poznajete li tamo neku porodicu Hauzer? Navodno, to su vrlo estiti, iako siromani ljudi. Edvin pocrveni: Vrlo sam poaen, gospodine, ja sam jedan od Hauzerovih. pengler mu prui ruku, odlino hinei iznenaenje. Zar je mogue da se ovek ovako susretne? Jedan od Hauzerovih? To me raduje! smem li pitati za vae ime? Zovem se Edvin a najstariji sam sin... ...tkalca Hauzera? Ja sam tano upuen, ali se moram diviti udnovatoj sudbini koja nas je ovako sastavila. Pomislite, upravo zbog vas sam ovde! Ba sam vas hteo potraiti u Hohentalu. Mene? zaudio se Edvin Da, ba vas! Dobio sam o vama vrlo dobre obavesti, i to me potie da vam iskaem svoje poverenje. Mladiu su se oi sve vie irile: "Gospodine ree on ko ste vi? Ja?... Dobro, dobro, o tom kasnije! smeei odbije pengler to pitanje. Odmah ete videti, kako sam dobro upuen o vama i vaim prilikama. Vi se tajno sastajete s nekim koji ima neke dalekosene planove! Edvin se zaprepastio. On je urio u ovog oveka, kao da ga je tek sada ugledao. Ali je uteno delovao na njega to to je pred sobom vidio nasmejeeno, blago lice. Gospodine, ja zapravo ne znam... Taj neko" isplatio vani je odreenu svotu novca, nastavi pengler dalje. Ne razumem vas. Ne znam o kome govorite! ovek je samo kimao zadovoljno glavom: "Tako treba! Vidim da znate uvati poverenje, i da se ovek moe u vas pouzdati. Vrlo mi je drago to sam vas ba ovde susreo. Time mi je priteen put i ja mogu odmah ovde s vama razgovarati. Ali vi mi morate verovati. Zato proitajte najpre ovo ovde! pengler izvadi jedan omot u kom su bili briljivo sloeni spisi. On otvori omot, rastvori jedan spis i gurne ga preko stola Edvin u. Mladi Hauzer je poeo itati. Pri svakom novom retku, sve je vie raslo njegovo iznenaenje. Kad je do kraja proitao pismo, upitao ga je pengler tonom oveka koji je potpuno siguran u svoju stvar: No, to mislite o tome? Edvin ga pogleda s najveim potovanjem. Gospodine, vi ste visoki policijski inovnik ree on s naroitim strahopotovanjem. To nije bilo teko pogoditi! No, ja bih hteo neto drugo znati. Moete li se dosetiti o emu se radi? U ovim spisima je poverljivo saoptenje za pogranine vlasti s onu stranu granice izjavi mladi. Toliko sam shvatio. Ali kakve veze imam ja s tim?... Ovde prekine svoj govor i pogleda u penglera. Ovaj uzvrati pogled smeei se smekom koji je Edvina trebao ohrabriti. No, dalje! navaljivao je. Zar je tako teko? Nikakve veze ne nalazim izmeu sebe i ovih spisa. ak ni onda ako se setite da ste u slubi jednog oveka u ije smo namere obojica tano upueni?

Hauzer se nije snalazio. Njegov je pokrovitelj vezan uz ovu stvar? Aha, seti se najednom, to je ono o emu je hteo jue uvee s njim razgovarati, o emu mu je samo natuknuo a onda preutao, jer se pokazao nepouzdan! Edvin je opet duboko uzdahnuo, kao to je celo vreme uzdisao i ponovo je vrsto odluio da e i on dokazati da je sposoban da neto promiljeno i razumno izvede. Shvatam ree konano vi ste u stalnoj vezi sa mojim pokroviteljem. On vas je uputio na mene... Vrlo dobro, vrlo dobro potvrdi pengler. A sada imate za mene jedan zadatak koji se odnosi na ove spise. Moete imati potpuno poverenje u mene. Ja vas neu izneveriti! Opet se pojavio na penglerovu licu onaj neodreeni smeak. Da je Edvin Hauzer bar donekle poznavao ljude, bio bi osetio da pred njim sedi nakazni pauk koji plete oko njega svoju podmuklu mreu. Ali on je bio neiskusan mladi i postao je rtvom ovoga pauka. pengler je sad, toboe, razotkrio svoje karte:

Ovi spisi su tajni i od osobite vanosti, to ste ispravno primetili. Treba ih preneti preko granice a da niko o tome nita ne sazna i ne dozna njihov sadraj. Hoete li to preuzeti? Ja? Da, vi! pengler ga ljutito pogleda. Zar se bojite? Hoete li razoarati one s najvieg mesta, koji vam ukazuju takvo veliko poverenje? Ne, neu! No, onda sluajte to u vam rei i pretvorite rei u dela. Pouzdani i poverljivi ovek, dobar poznavalac granice, mora ove dokumente neprimetno preneti. Vi ete to uiniti ove noi. Pristajete li na to? Edvin samo kimne glavom. On se sav uvukao u sebe pred veliinom ovoga oveka, a uz to je neki osobit ponos ispunjao njegovo srce. To me veseli. Nagrada nee izostati nastavi pengler. Na vas se nee zaboraviti. Opisau Vam osobu kojoj ete predati ove spise, ali pre mi recite kako se esto sastajete sa svojim zatitnikom? Kadgod on to smatra za potrebno. Gde stanuje? Gospodine izbegavao je Edvin odgovor vi isto tako znate gde stanuje kao i ja. pengler je bio toboe zadovoljan i pohvalno se izrazio o utljivosti mladog oveka. Naravno da znam prividno je popustio, ali je ipak pipkao dalje. Koliko je napredovao pothvat protiv Sablasti ipraja? To je sve u slubenom izvetaju, koji ste sigurno itali. Do vraga, mladiu, ne vrdajte toliko. Dakako da sam sve to itao. Dopustiete da vas ja ipak smem pitati za neke stvari, a vi mi morate odgovoriti. Ja ne smem ni na to odgovoriti, ako se to protivi nalozima koje sam primio ustrajao je Edvin Hauzer. Suta savesnost! Silno! narugao se pengler, ali je ipak odmah nastavio drugim tonom. Ostavimo se ale! Ja sam vas hteo samo malo iskuati, a vi ste taj ispit sjajno poloili. Izraavam vam svoje priznanje. pengler prui mladiu ruku i vrsto mu stisne desnicu. Ovaj porumeni od uzbuenja. Vi ste uistinu vrlo poverljiv mladi. Preimo opet na stvar. Vi ete odneti jo ove noi te dokumente preko granice. Mesto Breitenau sigurno poznate. Na ulazu u selo, tamo gde prestaje uma, ekae vas desno, u grmlju, jedan ovek izmeu devet i deset sati. On e vam pristupiti i pitati vas za put u Hohental. To je znak raspoznavanja. Ovome oveku izruite spise! A sada dolazi glavna uputa! Vi morate granicu prei da vas niko ne primeti. Poznajete li kakav put kojim biste mogli neprimetno prei? Borova staza dade se namamiti Edvin Hauzer mislim da bi se tamo moglo pokuati. Ako ipak naletite na nekog graniara? To nita ne znai. Ja ne nosim nita to je podvrgnuto carini. pengler se opet smekao svojim nedokuivim smekom: O, vi bezazlena duo! Tano je da ne nosite nita to spada pod udar carinskih zakona, ali ipak imate neto, to nije za svaije oi; a u naem sluaju su to ipak graniarske oi. Zar doista oni ne smeju videti ove spise? to vam pada na pamet? uzrujao se pengler i namrtio elo. ujte, mladiu, poeo sam sumnjati da vi nekako olako uzimate celu stvar. Vi ipak niste za nas onaj pravi ovek. Razmisliu o tome. Ali Hauzer ga naglo prekine: Nemojte, nemojte! Pokuajte sa mnom. Edvin a je uhvatio iznenada strah da bi mogao i ovde zatajiti i tako konano proigrati sklonost svoga zatitnika. Razjasnite mi to moram initi, i ja u to sve izvriti. Niko nee ni zaviriti u dokumente, pa ni graniari! pengler je bio opet pomirljiviji. Dobro! Raduje me da ste konano shvatili. Inae bih doao do zakljuka da smo precenili vae sposobnosti. Ne biste smeli uvek isptivati, kako i zato, ako ste u tajnoj slubi dravne uprave. Morate naloge samo primiti i bez rei prema njima postupiti. Takve ljude treba drava. Shvatate li me sad? Potpuno! Dobro! A sada konano, da zavrimo. Ja u zapeatiti dokumente. Sve to mi je za to potrebno imam kod sebe. Vi ete odneti preko granice ove vane spise i jamiete da niko, ba niko ne dobije uvid u njih. Vaa je stvar to ete uiniti, ako naletite na graniare, i ako budu previe znatieljni. Da, to je moja stvar! potvrdi Hauzer. to znai to? upita pengler znatieljno jer je hteo biti siguran za svoju rtvu. To znai da u jednostavno pobei graniaru, jer u ovom sluaju nema pravo da me zaustavlja. Hm! Hoe li vam to uspeti? Oh ree Edvin ja sam spretan. Sakriu se brzo u grmlje, a svaki puteljak i svaku stazu poznam bolje od bilo koga, pa i najboljeg graniara. Onda neka me trae! Preneu sigurno te spise, a da niko nee dobiti uvid u njih. Lepo klimne pengler. Rei u vam jo da je va pokrovitelj u sve upuen. Ali da ne bi niko mogao posumnjati, morate ga sada izbegavati i ne smete s njim nita razgovarati. ujete li: ne razgovarajte! Susretnete li ga sluajno, skrenite i nestanite! Razumem! A pogotovo nikome drugom ne smete priati o toj stvari. Pa, kako i bih? To je rekao Edvin vrlo odreito i pri tome mislio: aha, on ve zna da sam jedanput bio nepouzdan! Divno! kako se brzo sporazumevaju ovi ljudi iz tajne slube! Od mene ete primiti nagradu za ovu posebnu slubu nastavi pengler. elite li moda unapred novanu doznakuc Ne, nije potrebno! Ta ja sam ve plaen. Ova stvar spada u prekovremeni rad. Dobro, ostavimo plau, dok ne izvrite s,voj zadatak! Ja u vas ve potraiti. Novac vani je osiguran. Znajte, dobiete etrdeset maraka.

Zar opet toliko novaca? Edvin Hauzer nije znao to bi rekao; kimao je samo glavom. pengler je, meutim, izvadio komad peatnog voska, okrnjak svee, nekoliko ibica i jedan peatnik. Zalepio je pismo sa tajnim dokumentima i zapeatio ga. Tada se rukovao sa Edvin om. Sada idite i dobro obavite svoj zadatak. Vau kafu platiu ja! Kada ete krenuti? im se smrai, dakle, oko pet sati. Slaem se! S tim reima izgurao je mladia kroz vrata. Tek to je Hauzer napustio gostinjsku sobu, platio Je pengler raun i takoe iziao. Dve ulice dalje nsiao je na Frica Zajdelmana koji je dobro pazio da se ne mimoiu. Je li sve u redu? Dapae, u najboljem redu. Dok su se vukli ulicom, davao je pengler taan izvetaj o onomu to je postigao. Idete li jo sada sa mnom u Hohental? pitao je Fric Zajdelman Zasad ne idem. Ali mi emo se uskoro opet videti. Za sve ostalo obratite se na svog oca! Oni su se rastali, a Zajdelman se uputio na odsek kriminalne policije. Komesar, kome su ga uputili, poznavao ga je po imenu i primio ga vrlo ljubazno i susretljivo. Molio bih za jedan savet i jedno obavetenje zapoeo je Zajdelman Na to mu komesar utivo ponudi da sedne: Izvolite sesti! Zajdelman sedne, ali nije znao, kako bi stvar zapoeo. Zar je stvar tako teka? O emu se radi? zapitao je inovnik. Sablast ipraja! Zajdelman je izgovorio tu re nekako oklevajui. Tek to je to izrekao, skoi komesar sa svoga stolca. Sablast ipraja? Grom i pakao! Molim, govorite! Fric Zajdelman izvadi iz depa pismo upueno trauhu i prui ga komesaru. On sarno letimino proita tih nekoliko redaka, a lice mu poprimi izraz najvee napetosti. Tada pogleda Frica ozbiljnim, ispitujuim pogledom. Da li vam je poznata vanost ovih redaka, gospodine Zajdelman e? Nasluivao sam to i zato sam doao k vama! Vrlo dobro! Ali pre svega dozvolite mi jedno pitanje: kako ste doli do ovoga pisma? Vidio sam ga kod svoga prijatelja trgovca trauha. On mi ga je malo pre pokazao. Odmah sam mu savetovao da preda taj dopis vlastima; ali on se nekao, navodei da bi to mogao platiti glavom, ako bi Sablast ipraja saznala da je podnio prijavu. Hm! Da. Uvek taj strah pred zagonetnom Sablau! To je ono to nam ometa rad! Upravo oni koji bi nam mogli dati izvanredne podatke, proputaju to bojei se osvete toga zloinca. Ali, molim, protivmaite mi ovo pismo! Mnogo tota mi je ovde nejasno.

Fric Zajdelman je pripovedao ono to je smatrao za potrebno. Poznate li rukopis? upita zatim inovnik. On je iskrivljen. Ali ja drim, da je to rukopis jednog od mojih mladih radnika kune radinosti. Kako? upita komesar vidljivo razoaran. Jedan od vaih radnika da je Sablast ipraja? Ja sam to, iskreno govorei, drugaije zamiljao. Oh, taj nitkov je dosta lukav. Hm, priprosti tkalac? Gotovo mi izgleda nemogue. Kako to? Onaj na koga se to odnosi zove se Edvin Hauzer, i sumnjiv je kao krijumar iako mu se do danas nita nije moglo dokazati. A na kakvom je glasu porodica? Jesu li otac i mati poteni ljudi? Prikazuju se siromasima, ali zna se, kako to ve biva. Imate li jo drugih dokaza protiv toga oveka? Na to je Zajdelman dao kratak, ali njegovim namerama prikladan tok dogaaja posle maskiranog plesa, izjavivi da je prislukivao razgovor izmeu Hauzera i jednog krijumara. Nisam sve uo to su govorili, ali sam ipak mnogo toga saznao. Jesu li razgovarali o krijumarenju? Da! ini se da je onaj drugi bio iz inoemstva. On je naruio, ako sam dobro uo, ipke. Je li to Hauzer prihvatio? Odmah! Komesar je asak razmiljao. Kad bismo bar mogli lopova spreiti u njegovu delovanju ree konano. Ali kao da vrag ima tu svoje prste! Tu eljad ne moe se uhvatiti! U ovom sluaju nema nita lake od toga, gospodine komesaru uveravao je Zajdelman uo sam kako su ova dvojica tano odredila vreme. A znani i mesto gde e Hauzer sakriti ipke. On e biti na "Borovoj stazi" im padne mrak. Na "Borovoj stazi". Taj put vodi iz Hohentala Preko brda u Breitenau, ako sam dobro rekao?
Da. "Borova staza", to je drveni mosti, koji je poloen preko potoka. Znam taj put. Mi smo ve jednom tamo progonili krijumare i Sablast ipraja. Hoe li tamo neko ekati Hauzera? Ne! On e nositi ipke sve do Breitenaua; spomenuo je mrak i "Borovu stazu", samo zato da bi oznaio put i vreme svoga dolaska. Uie ipke ispod podstave svoga kaputa. Onaj drugi ga je upozorio da bude oprezan, ali Hauzer se samo nasmejao i rekao da nikome nee pasti na pamet da pretrauje podstavu. inovnik je bio oduevljen s onim to je uo. On je preao nekoliko puta po sobi goredole, a onda se zaustavio pred Zajdelman om. Vi ste uinili vlastima veliku uslugu. Konano neto opipljivo! Sada emo omu stegnuti. Spreiemo delovanje Sablasti ipraja. Jo danas uhapsiu Hauzera! Kako? Zar vi, lino?... Da! Ja u sam uhapsiti ozloglaenu Sablast ipraja. Hoete li kod toga sudelovati? Fric Zajdelman je prieljkivao ovo pitanje. Koje li zadovoljtine za nj kad bi bio prisutan pri hapenju svoga suparnika! Ali on je pazio da ne oda svoje oseanje i elje. Zar bi to bilo mogue? pitao je. Zato ne? Vaa prisutnost bi nam mogla samo koristiti, jer vi najbolje poznate toga momka. Samo jedno pitanje: znate li jahati?

Prilino! Dobro! Ja u odabrati nekoliko graniara i andara. Ali pre moram jo neki poao zavriti. Ako budemo jahali, stii emo jo pre mraka na Borovu stazu". Oprostite, ja bih neto primetio, gospodine komesaru! Put nas vodi kroz Hauzerovo mesto stanovanja. Ako nas primeti, naslutie opasnost. Zaobii emo Hohental, podeliemo se i krenuti raznim pravcima. Tako da! Valjda e biti sve u najboljem redu. Jedva ekam da se ovaj kraj oslobodi te napasti Sablasti ipraja! Ali mladi je neverovatno odvaan. Ako na "Borovoj stazi" ne preduzmete sve mere opreza, kliznue nam momak iz ruku. Nemojmo gubiti vreme na ovakve primedbe prekine ga komesar samosvesno. Gde emo se nai? U gostionici "Zlatnom volu". Jo su se dogovorili za neke stvari, a onda se Zajdelman pozdravi s komesarom i napusti uredsku zgradu. Obuzela ga je luda radost, jer mu je uspio njegov pothvat.

.
NO U DUBRAVI U to vreme Edvin Hauzer se nalazio na putu prema Hohentalu. Nije nita ni slutio o oblacima, koji su se pretei nadvili nad njim; naprotiv, bio je pun pouzdanja, radovao se to mu se pruila prilika da svome dobrotvoru moe uiniti pravu i istinsku uslugu. Uza sve to je neprestano mislio na Anelu i eznuo za njom, verujui da je konano osvojio njeno srce. Tako mu je ovo vreme od sata i p prolo kao par minuta i on se iznenadio, kad se naao pred svojim selom. Razmislivi, odlui da proe kroz selo nadajui se da e putem sresti Anelu. Ne sretne li je, proi e polagano uz ogradu Hofmanova poseda; moda e ga ona opaziti kroz prozor te na asak izai. I nije se prevario. Dodue, uzalud se nadao da e Anelu susresti jo na cesti; tek kad se zaustavio na stranjim vratima Hofmanove kue, ona se odmah otvore i Anela izie. U svojem oduevljenju mladi nije ni primetio da je ona neraspoloena. Tako sam elio da te vidim ree i poe joj smejui se u susret. Videla si me da dolazim. Da odgovori ona kratko. I tvoji roditelji su me videli? Nisu, inae ne bih smela izii iz sobe. Onda je tvoj otac jo uvek protiv mene? Oh, ak i vie nego pre uzdahne ona. Zajdelmanovi su ga potpuno opsenili. Hajdemo tamo iza ivice da nas ne vide zajedno, jer e inae biti estoke prepirke! Ona je povukla Edvin a za sobom, a onda je nastavila priati: Da, naa stvar stoji jo uvek vrlo slabo! Kad je otac saznao to se jue dogodilo, nije se dalo s njim vie izdrati. Grdio me, nazvao me glupaom, a kad sam se usprotivila, zapretio mi batinama. Toga neka se ostavi promrmlja Edvin I hoe da me otera k Zajdelmanovima! Kao kunu pomonicu, zar ne? To je strano! Ali strpi se samo! Od toga brana nee biti pogae! Ako me prisili? To ne moe! Hteo bih s njim ozbiljno razgovarati! Ta on te ne puta ni u kuu! Onda u poslati nekoga drugoga koga e svakako sasluati. Ti se ne brini nita i prepusti sve meni! Zasad, dodue, nemam vremena, jer moram jo u Breitenau kao glasnik. Breitenau? No e te zatei, ako ne pre, a ono na povratku. Ne smeta. Stvar je vana, a osim toga je i dobro plaena. Anela pogleda svoga dragog znatieljno i ispitljivo. Ah, tako! Ide po nalogu stranca? Ali on je bio ustrajan i nije hteo nita rei, ak Je preutao i to da e tek za mraka krenuti, dakle, da se nee tek na povratku nai u umi u mraku. Ne ree on. To nema nikakve veze sa strancem. Uostalom, priznao sam mu da sam ti govorio o njemu. On se vrlo naljutio. Dakle, molim te, uvaj moju tajnu meni za ljubav! Mogao bih inae imati velikih neugodnosti. Nisam nikakva brbljivica odgovori Anela ozajedljivo, kao to je to nekad inila. Ali onda se snala, a oi su joj zasjale. Idi u ime Boje, dragi! I uvaj se u tamnoj umi Sablasti ipraja!

Edvin samo kimne i stisne joj ruku. Ja u te ekati, ma kako kasno bilo. Moram danas jo jednom s tobom razgovarati. Tako me je strah, kao da e nam se dogoditi neka nesrea. Nemoj tako govoriti, Anelo! protivio se on. Tek sada nam se srea osmehuje! Nadajmo se!... Dakle, ekau te; nai u ve neki razlog da iziem iz kue jo jedanput oko devet sati. Doi u k vama; ui u kroz stranja vrata. To mi je vrlo drago! Veselim se na dananjem veeru. A sada zbogom! Zbogom! Kradom jo jedan poljubac i oni se rastadoe! Edvin je poao kui da kae roditeljima kako e danas kasno posle podne morati u Breitenau. O svemu drugom nije rekao ni rei. Otac je zabrinuto kimao: Vrlo si tajanstven. To mi se ne svia! Moe biti bez brige umirivao ga je sin. ta radim poteno je i ispravno! To ti rado verujem, Edvin e, ali ti ide nou kroz umu i preko granice. Misli na Sablast ipraja! Lako bi se moglo neto dogoditi, a mi ti ne bismo mogli pomoi, jer ne znamo tvoje puteve. Meni se nee nita dogoditi, oe! No, ustrebate li kada saveta ili pomoi, ako mene ne bi bilo, idite do umara! On je pametan ovek i uvek

spreman da pomogne. To nam je uostalom i dokazao. Mislim, da me voli! On zna i za moga pokrovitelja, o kome sam ti do sada tek dao naslutiti. Edvin je sve to rekao, nakon to je sve zrelo promislio. Njega nije izrazito zabrinjavala nona pustolovina, koja mu je predstojala, ali je morao raunati s tim da bi se moglo dogoditi neto nepredvieno. A to onda? Roditelji ne bi znali to da preduzmu, ako se sin ne bi vratio tokom noi. Ne dogodi li mu se danas nita, moe sledei dan ve doneti neko zlo. Edvin je ipak bio u slubi stranca, koji je postavio sebi za cilj da uhvati Sablast ipraja. A to se sigurno nee ostvariti bez borbe i opasnosti. I zato je trebalo misliti na takvu mogunost! Ali sada nije Edvin mo gao rei ocu: Bude li jednom potrebno i ne budete li se znali snai recimo, da mene uhvate ili rane pouzdanici Sablasti ipraja, a da najgore i ne spominjem, idite u umariju! Tamo stanuje brati Adolf, moj pokrovitelj i naredbodavac. On je tajni detektiv, ima odline veze, a raspolae i znatnim novanim sredstvima. On vas nee, ni u kom sluaju, ostaviti na "cedilu. Tako iskreno ipak nije mogao govoriti. To bi se protivilo njegovoj dunosti. Dakle, bilo je najpametnije oca uputiti na umara. Vunderliht e, bude li potrebno, uspostaviti vezu s Adolfom. Zato je Edvin hteo pre svoga odlaska obavestiti i umara, opreza radi, o svom glasnikom pohodu. On je to hteo tako izvesti da u umariji ne progovori ni jedne jedine rei s Adolfom, samo da se ne bi ogrejeio o zabranu nepoznatog naredbodavca iz grada. Hoe li mu to uspeti, videe na licu mesta. Sati su prolazili i pao je mrak. Edvin u je iekivanje padalo prilino teko. Kao da ga je pritisla neka mora, ta popratna pojava svake unapred poznate pustolovine. Trebalo je konano poi! Oprostio se od roditelja i otputio se. Nije odmah poao prema "Borovoj stazi, nego je skrenuo u umariju. Na svu sreu tako je barem mislio Edvin naao je ovde samo staroga Vunderlihta. Gospodin brati je iziao ree umar verovatno eli k njemu. Zao mi je, morae drugom zgodom doi, sinko. Nije potrebno, gospodine umaru! odgovori Edvin sretan to mu je sve ijo tako lepo od ruke. Imam samo za vas jednu vest. Za mene? Od koga? Nisam tako mislio. Ja bih vam hteo neto saoptiti. Onda, gukni, golube! Jo veeras moram u Breitenau i... Glupost! ko ide u dubokoj noi kroz gorsku suniu preko granice! Taj nije sasvim pri sebi!

, Neda se izmeniti, gospoine umaru, a nee ni biti tako strano! Put mi je poznat, a inae se ne bojim. Hm. Sad tek shvatam to hoe od mene! Da t te ja pratim! Iskreno govorei, ba mi to ne odgovarali Radim upravo na jednom proraunu za drva koji mora biti do sutra ujutro gotov. Raunanje i aranje po papiru to je moja slaba strana, pa ne znam... Ne brinite se! prekine ga Edvin Ja idem i sam. Bilo mi je samo stalo da vas obavestim o tom putu. Zato? Eh, kad bih ja to znao! Oseao sam da bi bikjl dobro kad bi neko znao gde sam. Sluaj, sinko, to zvui kao neka zla slutnja! nekakav unutarnji glas treba posluati. Nemoj ii! Vrati natrag! Ja ti dobro elim! Uveren sam u to, gospodine umaru, ali ja ipak! moram ii. Obeao sam, a poruka, koju treba da prenesem, je vrlo vana i hitna. Smijem li pitati o emu se radi? Oprostite, gospodine umaru, obeao sam da utati. Dobro! Mukarac mora drati zadanu re, ali i gubicu, ako je potrebno. Idi, u ime Boje! Rastanu se uz stisak ruku. umar uzdahne i vrati se opet svom proraunu, a Edvin je jo neko me iao cestom, i onda skrenuo na "Borovu stazu. No je bila hladna i tamna. Mesec su stalno krivali oblaci. Teko se hodalo. Sreom je snje belina donekle osvetljavala kraj, a sneg je krij pod koracima mladog oveka koji je mirno iao jim putem. Nakon izvesnog vremena zauo je ut potoka koji je tekao ispod ledene kore. Uskoro je priao do malog mostia. To je bilo sirovo posjeeno, sada ledenom korom prekriveno brvno, preko kojef je bilo prilino opasno prelaziti u ovom mraku. Zato je Edvin iao preko njega polagano i oprezno s noge na nogu. Upravo je tako stigao do sredine mostia, jedan glas s onu stranu mostia vikne: Stoj! ko si? On se prestraio, iako je bio pripravan na takav susret. Prolo je nekoliko asaka, dok je odgovorio: Prijatelj! vikne u tamu. Onda je razmiljao to da uini. Divljim bijegom postao bi sumnjiv, a hteo je izbei da doe u dodir s ljudima. Dok je jo ovako premiljao, zauje zveket oruja. Dakle, to su graniari. Polagano, korak po korak, poeo se povlaiti. Stoj! zauje i iza lea. ko sit ""Prijatelj! odgovori on i sada. Stoj! ne mii se! S obe strane potoka pojave se mukarci. Jao! Glasnik sa tajnim spisima bio je opkoljen! to mu je initi? Da se dade uhvatiti? Ne! Uza svu poledicu na brvnu pokuao je skoiti na obalu. Skoio je meu iznenaene graniare koji su u mraku isto tako slabo videli kao i on. Snano se zaletio u dva oveka, udario akama i pobegao. Pucaj! zapovedi odreiti glas. Odjeknue hici. Edvin u se uinilo kao da ga je neko zgrabio za rame i povukao u stranu. Ali on se pribrao i jurio dalje. Bilo je uzalud trati kroz umu u ovoj mrkloj noi. Tek je nekoliko puta skoio, kad je udario o jedno drvo i pao. Eno tamo! Tamo je! Lei! tako su vikali Progonitelji. Svetiljke su zasjale, a mukarci su se bacili na progonjenoga jo pre nego je i pokuao ustati. Tada je izgubio svest, jer je udarac o drvo bio t odvie snaan. Ali bio je on vrste grae i zaas je otvorio oi i vidio u slabom svetlu svetiljke tucet graniara i straara. Pokuao se micati, ali je primiletio da na rukama ima lisiine; noge su mu bile jo slobodne.

Pred

njim je stajao inovnik u uniformi policijskog komesara i otro ga promatrao. Edvin se uplasio ovek je strogo pogledao; dugu sablju je nosio o svom boku; u ruci je drao njegov omot. Ah upravo je zadovoljno uzdahnuo vraa se opet svest! Podignite ga i prislonite uz jedno
drvo, ali budite oprezni! Ako pokua beati, pucajte mu u noge! Dva policajca zgrabe Edvin a i podignu ga. ko ste vi? upita komesar. Edvin je shvatio da sada vie ne moe nita tajiti. Zovem se Hauzer priznaje on. Izvrsno! nasmeje se besno komesar ipak smo uhvatili lisicu! to radite ovde? Na putu sam za Breitenau. S kojom namerom? Nosim poruku! Od koga i komu? To ne smem rei! Tako? Dakle tajne? To je vrlo sumnjivo! Zar ne znate da vas moemo prisiliti da govorite? Sigurno! Ali vi to neete uiniti. Ta ne moete sasvim nedunog oveka... Ne govorite gluposti! prekine ga komesar grubo. Nama ne treba vae priznanje. Ovaj omoe govoriti mesto vas. Ja u ga otvoriti. To neete uiniti usprotivio se Edvin A ko e me u tom spreiti? Zar, moda, vi? Ja vas samo molim da uvate moju tajnu. U omotu su privatne isprave koje ne sme niko nepozvani videti! Ne budite smeni! Policija i sud nisu "nepozvani". Komesar naredi da mu jedan podoficir posvetli sa svetiljkom i onda otvori omot. Hm! Samo pisma i spisi! Nikakva krijumarena roba. Zbog toga nije trebao beati. Posle emo ispitati sadraj tih spisa. Edvin je kripnuo zubima i drhtao celim telom, jer je morao gledati kako se otkriva njegova tajna, odnosno tajna onoga iji je nalog izvravao. Vidite rekao je teko diui da sam govorio istinu. Pustite me na slobodu! Samo polako, sinko moj protivio se komesar. Nismo jo gotovi. Zar nemate osim ovoga piskaranja nikakve druge robe koja podlee carini? Nemam! udnovato! A zato ste se onda dali u bijeg, i zato ste se opirali? Edvin je oseao da na ova pitanja nee moi dati zadovoljavajui odgovor, pa je postao nesiguran. Ove dokumente nije smeo niko itati pa ni bilo koji slubenik jedva je odgovorio. Morao sam obeati da u radije beati nego dozvoliti da ovaj omot padne u ruke graniara. Kome ste to morali obeati? ispitivao je dalje komesar. ko vam je poverio ovaj omot sa tim spisima? Neki gospodin koga sam upoznao u gradu kod "Zlatnog vola" priznao je Edvin u svojoj nevolji. ko je bio taj gospodin? Ime? Zvanje? Ime nisam saznao, a izgleda da je bio visoki inovnik tajne policije. inilo se kao da komesar hoe da prodre do dna due ovom mladiu. Budui da je Edvin izdrao njegov prodorni pogled, pojavio se neki prijateljski bljesak u njegovim ispitujuim oima. Tako! Tako; Vi ste se s nekim upoznali, a taj vam je neko dao ovaj nalog. Priajte mi o tom malo podrobnije. Edvin je morao ovom zahtevu udovoljiti hteo ili ne hteo! On je to uinio, ali vrlo oprezno i vrlo spretno, budno pazei da pri tom ne bi ni jednim slovcem odao ime svoga pokrovitelja Adolfa i njegove ciljeve. Da je s tim samo sebi nakodio, nije mladi Hauzer mogao ni slutiti. Jedino bi Adolf bio mogao dokazati da Edvin nije kriv; ili bi ga barem mogao uspeno braniti. Zato je njegov izvetaj ispao nejasan i smuen. Ipak je komesar kimao glavom odobravajui. To sve zvui vrlo neobino ree on na kraju, ali ja sam sklon da to ipak prihvatim. Neiskusnom oveku kao to ste vi, moe se svata riabajati. Zadrau ove isprave i dalje stvar istraivati. Uostalom, mladi prijatelju, mi jo nismo gotovi. Vi izgledate bezazleno i mnogo tota govori vama u prilog, Pa ipak ste, verovatno, pravi prefrigani lupe.

Gospodine komesaru zaprepasti se Edvin No, dobro! Ali ja u vam dokazati da ste vi ipak krijumar. Setite se ipaka! ega?... Komesar je dao znak prema grmlju iza sebe. Na to se pojavio Fric Zajdelman Na njegovu licu odraavala se strana mrnja. Edvin Hauzer se zgrozio. Ne slutim nita dobra ree nesigurno. Kadgod mi se dogodilo neko zlo, uvek su Zajdelmanovi svoje prste umeali u to. Moda je i danas opet tako. Videemo ree komesar. Gospodin Zajdelman prijavio vas je kao krijumara. Vi sami znate koliko ste krivi. S tojte mirno Hauzer! Komesar je opipavao rubove njegova kaputa. Hm! ree tu neto nije u redu. Rasporiemo to! On izvadi svoj depni noi i otpori podstavu kaputa. Tada segne rukom u otvor. Vi tvrdite jo uvek da ne nosite nita to bi trebalo cariniti? upita on dok je desnom rukom jo uvek pretraivao po podstavi kaputa. To mogu prisei! Tako, tako! A to je ovo? Pri tom izvue dugi komad ipke iz mladievog kaputa. Edvin se snebivao. to je to? nesuvislo je ponavljao komesarove rei. To su ipke o kojima sam as pre govorio, mladiu. Na to se plaa visoka carina kod uvoza. Ne gledaj me, mome, tako kao da me ne razume. Misli, valjda, da se nas nita ne tie uvozna carina za eku. Vara se, stari prijatelju! Carinske vlasti svagde rade zajedno. Nee izbei kazni. Ovo je dokaz tvoje krivice! I komesar prinese Edvin u pred oi ovaj znaajni nalaz. NO? ispitivao je dalje; mladi je Hauzer utio. Kako je ovo dolo u va kaput? To ja ne znam uveravao je Edvin Mogu prisei da nita o lim ipkama ne znam.

Zar vi ipak niste kiijumar? Nisam? Vi niste ni Sablast ipraja? Sablast ipraja? Kako to mislite? Pa, vi ste to sami tvrdili. Ja? Nije mi ni na kraj pameti! Hm! Hoete li pogledati ovo pismo? Komesar digne svetiljku i prui Edvin u pod nos kobno pismo upueno trauhu. Mladi Hauzer je probledio. Aha! likovao je komesar. Uhvatili smo pticu. Govorite! ko je pisao ovo pismo? Ja! priznao je Edvin I vi ste se potpisali kao Sablast ipraja? Da, ali to ja nisam! Pa, kako da vam to verujem! Nemojte se ovako detinjasto ispriavati! Ja ja sam hteo ah, to je sasvim drugaije ja sam hteo trgovca trauha samo zastraiti. Zato sam izabrao ovo ime. Komesar se smejao tome kao dobroj dosetki. On je, doista, bio dobro raspoloen. Konano, konano, uhvatio je momka koji mu je zadavao toliko glavobolje i zbog kog je proveo mnogu besanu no. Vi se potpisujete kao Sablast ipraja, nou se hoete tajno provui preko granice; beite pred graniarima koji vas zaustavljaju; kod vas su naene ipke koje podleu visokoj carini dragi moj, to je zbilja dosta! Ne pomae vam nikakav izgovor. Momci, dobro uvajte ovoga oveka! Znajte, oon je Sablast ipraja, opasan mladi kome nije stalo za jedan ljudski ivot. Vodite ga! Sve to slilo se na Edvin a kao valovi divlje reke koja rui sve pred sobom. Okrivljeni je stajao vezanih ruku. Nije vie mogao ni pravo misliti. Pismo, to prokleto pismo, vrzlo mu se neprestano po naozgu. Pismo je bilo krivo. Ono je svedok njegove krivice. On ga je pisao! A onda ono drugo: noni Prelaz granice; bijeg pred graniarima! Ah, zato je morao preuzeti ba ovaj zadatak! Najsudbonosnije bile su ipke, koje su naene uivene u njegov kaput! Zagonetno mu je to, odakle one poteu. Edvin je razbijao glavu o poreklu ove, navodno, krijumarene robe i pri tom se kao daleka slutnja pojavila misao o podvali pakosnog neprijatelja. Dok je on ovako nepomino i bez rei stajao, raspravljao je komesar sa svojim momcima i Fricom Zajdelman om. Oni su tiho razgovarali da ih uhapenik ne bi uo. Ali on se nije na njih obazirao, dok se nije sabrao i poeo dokazivati svoju nevinost zbrkanim i nesuvislim reenicama. Ja se ne mogu braniti ree gotovo plaui, moram sve podneti, ali nisam ni krijumar ni lopov. Nemam nikakve veze sa Sablasti ipraja. Ja, ja mogu samo to rei da mora jednog dana doi sve na videlo.... Prestanite! prekine ga komesar grubo. Seidelman ga je sasvim pridobio za sebe, a protiv Hauzera. Vae smicalice vam vie nee pomoi. Sad ste u naim rukama. Radije se saberite i skruite! Napred, momci! Kreemo prema Hohentalu! Napraviemo premetainu u Hauzerovom stanu! Boe, Gospode! usklikne Edvin Vidite kako ste se prestraili! Otkriemo nove dokae o vaoj krivici. Priznajete li da ste krivi? Ne! Ja sam se samo uplaio zbog svojih roditelja. Smilujte se starim ljudima! Njih moe udariti kap, ako me ugledaju kao uhapenika! Vi ste krivi, Hauzer! A i svoje jadne roditelje imaete na dui! Ali ja sam ovek. Upozoriu vae roditelje na ono to se dogodilo pre nego vas ugledaju. A sada krenimo, doista! Povorka je krenula. Nekoliko graniara je zaostalo i vodilo konje za etom. Peaenje kroz umu i polja inilo se Edvin u kao venost, a ipak su se prebrzo pribliavali cilju. Njegovi roditelji, jadni njegovi roditelji! Edvin je morao pokazati komesaru kuicu u kojoj su Hauzerovi stanovali, a komesar je onda poao napred. Kad je uao u uski hodnik, upravo su u sobi zavrili veeru, a stari je Hauzer molio. inovnik je oklevao i prislukivao na tankim sobnim vratima. Tkaleva molitva dizala se iz srca jednog iskrenog vernika. To je osetio i onaj koji je na vratima prislukivao, i bilo mu je nekako udno pri dui. Zar je mogue da je Sablast ipraja sin porodice u kojoj vlada ovakva iskrena pobonost? Ali ove misli je brzo odbacio, pokucao i uao. Dobro vee! pozdravi on prijazno i priblii se stolu za kojim su sedeli stanovnici male kuice. Brani par Hauzer pristojno ustane. Ja sam komesar kriminalne policije i dolazim slubeno ree i pri tom je otro promatrao Hauzerove da vidi uinak svojih rei. O emu se radi? upita otac mirno. Trebamo li svedoiti u nekoj stvari? Ne, radi se o vama samima. O nama? Komesar jo uvek nije skinuo pogled sa njihovih lica. Vi krijumarite! Gospoa Hauzer pobeli kao svee okreeni zid. Ali stari je Hauzer samo zanijekao glavom smeei se. Ne plai se, majko! ko zna, kakvo nam je glupo govorkanje priredilo ovu neugodnost. Naa je savest ista. to nam se moe dogoditi. Ah, nije to isprazno govorkanje, gospodine Hauzeru! ree komesar. Va sin ubraja se meu krijumare. Moj Edvin ? Za njega jamim kao za sebe samoga. Nemojte previe tvrditi! Gde je on sada? Otiao je u Breitenau. to e tamo? Ima nekoga posla! To znai: on e neto prokrijumariti. Na putu Je uhapen! Kako uhapen? Pa, valjda ne kao krijumar? Jest! Stari se Hauzer jo uvek smekao. Meni nije razumljivo, gospodine, zato mi to Pripovedate. Posredi je sigurno zabuna, ili neka zamena ili ak neslana ala. Varate se! Istina je to, kruta istina! Nalo se kod vaeg sina, dapae, i krijumarene robe. Veruje li ti to, majko? upita Hauzer mirno. Gospoa Hauzer samo zanijee glavom.

Niti ja ne verujem. Na sin ima iste prste; on nije lopov, uostalom rekao je i prekorno pogledao komesara to je naeno kod mladia, gospodine komesaru? Skupoene ipke, sakrivene u podstavi kaputa. ena se drhui uhvati za naslon stolca. Ona je samo micala usnama, ali nije mogla progovoriti ni rei. Stari Hauzer vrtio je glavom kao neko, ko je jasno i bistro razmiljao o nekoj nemoguoj stvari. ipke izgovarao je polagano, kao da vae svaki slog. Sada razumem. Na njih je udarena visoka uvozna carina. Ali to sve nije tano, i ne moe biti tano. Sa takvim stvarima se ne bavi na sin. Komesar ga je pustio da govori, i mirno je ekao. Tada se najednom uspravi teko pogoeni Hauzer i pogleda inovniku vrsto u oi. Kako to, gospodine komesaru? Vi ste uhapsili naega Edvin a? Tako je! On eka vani! Jadni mladi! Moramo ovde provesti kunu premetainu, nastavio je komesar neto stroe. Hteo sam vas samo pripraviti na to da se previe ne uzrujate! Majka Hauzer je kriknula i pregaom prekrila lice. Hauzer je ostao miran, ali je teko disao. Uzrujati? Da, da. Hvala vam, gospodine, da imate toliko obzira prema nama. Uvedite Edvin a! Verujte mi, gospodine, on je isto tako nevin, kao vi i ja. Zar to, doista, tako tano znate? Da, gospodine! Ako sam se ipak prevario, budite uvereni, da u ga ja sklonuti da prizna svoju krivicu. Dok je Edvin stajao pred kuom sa svojom redarstvenom pratnjom, u kojoj se jo uvek nalazio Fric Zajdelman osetio je jaku bol u ruci, a i primetio je da mu neto tee preko svezanih ruku. Mora da sam ranjen, pomislio je. Ali vie nije imao prilike da se dalje osvre na ranu, jer su se pojavili znatieljnici iza plotova, pa je bila paklenska muka za mladia svaka minuta ekanja ovako pod straom. U tom asu naredio je komesar kroz prozor da se uhapenika uvede u kuu. Dva graniara uvela su Edvin a u sobu. Zajdelman ih je sledio. On, dodue, ovde nije bio vie potreban, ali niko ga nije preio u tome, pa je i to iskoristio da se i ovde naslauje i da likuje. Svi ostali bili su u hodniku. Gospodine Boe! uzviknula je gospoa Hauzer kad je ugledala sina pa ti krvari. Ona htede potrati k sinu, ali je mu sprei u tome: Ostavi to, majko! Bolje je da je ranjeno njegovo telo, nego njegova dua. Edvin e, doi ovamo! Po obiaju estitih gortaka rekao je to vrlo odreito i strogo. Komesar je i to pribiljeio, ali je pustio neka se stvar dalje razvija. Sin je priao sa svojim uvarima sasvim blizu ocu. Jesi li zaista krijurnario? upita stari Hauzer. Nisam! Nali su kod tebe ipke on uzdigne ruku kao da se zaklinje Edvin e, u prisutnosti onoga koji sve zna i sve prata, odgovori mi na pitanje: Odakle ti ove ipke? Nisam o njima nita znao. Bile su u podstavi raoga kaputa. Ne mogu ni sam protivmaiti kako su dospele onamo. Otac je upro svoj prodorni pogled tako u njega, kao da mu hoe prodrijeti do dna due. Veruje li mu, majko? Da apne ena on je moj sin i...... Dobro! prekine je mu. I ja verujem da je nevin. Gospodine komesaru, tu mora da je neto rugo posredi! Ako je uhapen moj sin a da se pravo zna zato je okrivljen, uinie se, moda, vee
zlo
n

ego to je krijumarenje. Bog e dati da e se pronai pravi krivac Samo ga nemojte opravdavati! vikne s vratiju Fric Zajdelman On se sam potpisao u jednom pismu kao Sablast ipraja. Tek sada je stari Hauzer spazio Zajdelman a. Aha, i vi ste tu? Vi ste, svakako, i prijavu podneli? To se vas nita ne tie! Ali ja to ne tajim; tako je! Svako rnora uiniti svoju dunost u borbi protiv Sablasti ipraja. No, vi svakako sluite kao uzor u ispunjavanju svojih dunosti, gorko se narugao stari tkalac. A onda se opet obratio Edvin u. Kakvo je to pismo, Edvin e? Je li to tano? Jest, oe potvrdi sin i ispria ukratko zato je pisao trauhu pismo, koje je potpisao kao Sablast ipraja. Otac je stajao smrknuta ela i sluao ovu ispoved. U majinim oima jasno se odraavalo zaprepatenje. Edvin ova mlaa braa i Majerova deca stisla su se neprimetno u jedan kut sobe, kao krdo preplaenih ivotinjica. Komesar je ispitujui pogledavao as oca, as sina. Dojmovi koje je ovde stekao, potvrivali su mu da su Hauzerovi svakako estiti i poteni ljudi. Otac je bio strog prema svojoj deci. Ovakav porodian ivot nije nikako prikladno tlo za zloinake porive. To je znao iskusan kriminalni inovnik, i zato je uvaio ovu okolnost pri stvaranju svojih zakljuaka. Edvin je zavrio svoj izvetaj. Stari Hauzer izgrdio ga je otro i bezobzirno zbog njegove lakomiljenosti, ali tada se obratio komesaru: Vidite da je mladi postupao nepromiljeno i pravo je, da sada snosi posledice svoga postupka. To e ga opametiti. Zato ipak nije zloinac. To sa ipkama e se razjasniti, a ovde u kui neete nai nikakve krijumarene robe, niti ita drugo to bi moglo teretiti Edvin a. Pretraujte! Mi moemo u miru saekati ishod vae premetaine. Sad je dao komesar zapoved svojim momcima da ponu pretragu. Niko od prisutnih nije smeo u sobi napustiti svoje mesto. I zbog toga su pogledi Hause rovih odlutali kroz prozore u nonu tminu. Iznenada su zapazili da su se kod Hofmanovih otvorila kuna vrata, a mlaz svetla prodro je na cestu. U toj svetlosti pojavila se Anela, koja je zbunjeno istrala napolje. Odmah zatim zauo se neki tropot u hodniku, sobna su se vrata otvorila, a u sobu je uzrujano uletela Anela plaui grevito. Ona se upravo posvadila sa svojim ocem koji je ponovo hteo prisiliti da primi mesto kod Zajdelmanovih. Kerka se tome opirala, a otac je gotovo

pobesnio. Zar ti se po glavi vrze onaj odrpanac, onaj Edvin Hauzer? vikao je on besno. Edvin je siromaan, ali nije propalica. To je Fric Zajdelman sin bogatog posednika! opravdavala se kerka. Edvin ima potene namere, a ti se moe samo stideti, to ga grdi, a mene to hoe da izrui na milost i nemilost Zajdelmanovima. Sto si rekla, devojko? urlikao je Hofman. jeel Ti to naziva izruiti na milost i nemilost! Nauiu te pameti! Odmah sutra ujutro otpremiu te Zajdelmanovima! Ja iva ne idem u kuu te nitarije! Onda za tebe nema mesta pod mojim krovom! Negde e se, valjda, i za mene nai neki kuti! Zar se usuuje ovako sa mnom razgovarati. Pokazau ti ve kamo ti spada! Svaa je trajala ve dulje vremena. Gospoa Hofman nije bila kod kue, jer su je pozvali k jednoj znanici koja se iznenada teko razbolela. Tako je bila devojka sama kod kue bez ikakve zatite od Pobjenelog oca. Njegov bes nije vie poznavao nikakve granice; on je fiziki napao Anelu. Ona zavie, otvori irom vrata i pobee u no. Kuda da Poe u svojoj nevolji? Nije dugo promiljala, nego se oodmah odluila da ide Hauzerovima. tu u Svojoj uzrujanostiJoosti nije ni primetila da se i stret neobino dogaa. Ona otvori sobna vrata, iEdvin a ! baci mu se oko vrata. pomozi mi! Otac hoe....

Sad tek opazi da je Edvin vezan i da krvari iz rukava. Milostivi Boe! ta je s tobom? vikne. Edvin spusti glavu. Uhvatila ga drhtavica, tako ga je savladao stid, oajanje i smetenost. Ah, Anelo, uhvatili su me u umi i uhapsili! Uhapsili? Tebe? Zato? Kau, da sam krijumario. Pa to je prava glupost! Tvrde da sam ja Sablast ipraja. Onaj tamo me je prijavio! On je glavom uinio kretnju prema mestu gde je stajao Fric Zajdelman pakosno stisnutih usnica, oiju punih mrnje, osvete i zluradosti. U tren oka okrene se Anela. Ona je prepoznala Zajdelman a, koga do sada nije zametila. Lice joj se ukoilo, a pesti stisnule. Onaj tamo ponovila je tiho Edvin ove rei. Naravno, onaj tamo! Svemu je on kriv. Zbog njega hteo me je otac tui i oterati od kue. Ona iznenada uzdigne ruke i u neizrecivoj uzrujanosti korakne prema Zajdelman u: Ova nakaza u ljudskoj spodobi! Ova ivotinja! Bog neka kazni tu nitariju, to unjalo, toga klevetnika, toga varalicu!.... Komesar je hteo brzo stati izmeu njih dvoje, jer je predviao neko zlo. Ali devojka, koja nije vie bila svesna onoga to radi, bila je bra od njega. Zgrabila je puku naslonjenu o zid. Straari i graniari odloili su ih tu da im pri premetaini kue ne smetaju. U tili as zgrabila je oruje i jurnula prema Zajdelman u. Anela nije htela pucati, htela ga je samo udariti pukom. Ali se dogodilo drugaije. Nehotice dirne rukom obara, hitac opali i odjekne celom kuicom. Zajdelman vikne, zaljulja se i padne. Anela je stajala sekundudve ukoeno i nepomino, a onda joj padne oruje iz ruke; zavapi i srui se onesvetena. Komesar koji je bio priskoio da je sprei u tom oajnikom inu, mogao je jo samo prihvatiti u naruje i lagano poloiti na zemlju. Nakon hica nastala je vika i uli su se prestraeni povici; trali su se momci, koji su provodili premetainu u pojedinim prostorijama. U sobi se sve uskomealo i nastala je opta zabuna. Edvin je kleao uz Anelu i okovanim rukama traio joj lice. Komesar je povienim glasom pokuavao uvesti red. Prvo pitanje upravio je jednom graniaru, zabavljenom oko Zajdelman a. Kako je? Je li mrtav ili samo ranjen? inovnik se trudio da depnom maramicom zaustavi krvarenje na Zajdelmanovoj glavi. Nema mesta zabrinutosti, ree. Samo se onesvestio. ini se da je od straha pao u nesvest. Ovde na lijevoj slepoonici je ranica, zaderana zrnom same. Sama? Aha, znam ve! Sama je u poteri za krijumarima esto delotvornija od taneta. Ali kako je puka mogla tako naglo odapeti? To je moja puka, gospodine komesaru. Ja sam pucao na "Borovoj stazi" i brzo sam opet punio, a pri tom nisam, valjda, dobro zapeo osigura. To je kanjivo, dragi moj! Neosigurano oruje ta vi ste upueni! Da vidimo ranu! Zajdelman se doista samo onesvestio. Krvarenje se zaustavilo; neko od graniara povio mu je elo, po nalogu komesara, i on je brzo doao k svesti. Prva kretnja mu je bila da opipa ranjeno mesto. Gospodine komesaru ree besno vi ste svedok da je ova ena pucala u mene. Tako je, gospodine Zajdelman e. Ona me je samo ranila, ali mogla me je i ubiti. Zahtevam od vas da uinite svoju dunost i da je uhapsite. Komesar je to mirno odbio. Mir, mir, gospodine Zajdelman e! Ja poznam svoje slubene propise tano i postupau po svojoj dunosti. A ja u.... Vi ete sada ii kui i pobrinuti se za svoju ranu prekine ga odluno komesar. Oho, vi rne elite odstraniti? Molim da se pokorite mojem nalogu. Morate voditi rauna o svojoj rani. Osim toga vaa prisutnost ovde nepotrebno zaotrava poloaj, a moglo bi doi i do daljnjih upadica. Pa, to je previe! To je samo mera opreza! Ali, ovde e biti potrebne moje izjave. Ovde ne! To e biti kasnije. Molim vas, gospodine Zajdelman e, ne oteavajte mi nepotrebno moj rad i pokorite se! Budite uvereni da u svoju dunost vriti i onda kad vi ne budete prisutni. im vas budem trebao, pozvau vas u ured. Fric Zajdelman ode vrlo nezadovoljan. Kratko vreme iza toga otvori Anela oi i pone gledati oko sebe. Polagano vratila joj se svest i seanje na ono to se dogodilo.

Edvin e, apne ona jesam li doista pucala? Jesi, Anela! Puka je iznenada odapela. Zaprepateno okrene glavu da pogledom potrai Zajdelman a, a kad ga nije nala, skoi: Odneli su ga! Ubila sam ga! Nisi, nisi! smirivao je Edvin Samo si ga okrznula po elu, nita vie! Zajdelman je otiao kui. Gospodin komesar je tako naredio da ne bi dolo do vee nesree. Hvala Bogu! Bila sam toliko ogorena da nisam znala to radim. Nikako nisam htela pucati, nego sam ga htela samo isterati napolje. Devojka je sela na stolac i poela estoko plakati. Majka Hauzer privine je k sebi: Smiri se, dete moje, Bog e pomoi i bie sve dobro! Komesar je utai pratio celi taj dogaaj. Nadajmo se, gospoo Hauzer! ree on. ini se da vam je mladi Zajdelman neprijatelj. Gospodine, ja ne govorim rado zlo o svome blinjemu umea se sada stari Hauzer ali u ovom sluaju bilo bi glupo utati. Oba Zajdelman a, otac i sin, oteavaju nam ivot, gdegod mogu. A odakle to neprijateljstvo?

J
Evo, zbog ove ovde! i pokae na Anelu jspripovedivi ukratko sve to se dogodilo u poslednje vreme izmeu Zajdelman a, Anele i Edvin a. inovnik je asak razmiljao, a onda digne naglo glavu: Gde veate uvee svoj kaput, kada idete na poinak? upita toboe nehajno Edvin a. Obino ga skidam ovde u sobi i ostavljam ga takoe ovde. .Je li nou vaa kua dobro zakljuana? Gospodine komesaru dobaci stari Hauzer mi smo siromani ljudi. ko bi nam to uzeo. Tkalake kue su ovde u brdima sve tako ureene da se moe ui u svako doba barem kroz stranja vrata. Pa i nou? Pa, rekao sam: u svako doba. Tako, tako! Hm! Pogledau ta stranja vrata. Reeno, uinjeno! Kad je opet uao u sobu, bili su njegovi momci upravo zavrili premetainu i izjavili da nisu nali ni najmanji trag koji bi upuivao na krijumarenje. Komesar nije drugo ni oekivao, i ta vest bila mu je ugodna. On je dao znak svojim ljudima da napuste sobu, a onda se obratio Edvin u. Moram vam priznati, Hauzeru, da se moje miljenje o vama poboljalo u zadnjih etvrt sata; ali ipak moram postupati po zakonskim propisima. Zar ete me povesti sa sobom u grad? Da, dok se ne razjasni kako su ipke dospele u va kaput. Moj Boe, onda u veno ostati u zatvoru! Ja ne mislim tako, Hauzeru. Slutim da e se uskoro razjasniti ova stvar. Samo jo ne mogu protivmaiti va pokuaj bijega u umi; zbog toga vam ne mogu sada skinuti lisiine. Zar ne smem pogledati ni svoju ranu? Moete! Imamo jo vremena. Anela je to htela odmah uiniti, ali komesar se tome protivio. Prepustite to majci, gospoice Hofman! Zato? To mi nalae moja dunost! Anela ga pogleda bojaljivo i ispitljivo. Vi ste pucali na jednog oveka ree cinovnik objanjavajui. Pa, ja nisam htela! ponovo je uveravala devojka. Puka je sama od sebe.... Oruje ba samo od sebe nije opalilo, gospoice. Vi ste, valjda, dirnuli obara. Ta bio sam svedok. Valjda ne misli niko da sam mu ja htela ugroziti ivot? Nikada nisam imala nikakvo oruje uopte u ruci! Ali nesretni zakon zahteva, gospoice, da se ispitaju i razjasne sve okolnosti ove upadice, a zato je u prvom redu potrebna vaa prisutnost. Ja u sigurno doi, im me pozovete. Komesaru je bilo stalo da devojku to obzirnije upozori da e je morati uhapsiti. On se nakalja i ree: Hm, ako vas sada odmah pozovem? Odmah sada? Nou? Jest! O dragi Boe! Pa to bi znailo, hapenje. Ako tako nazovete, svakako. Ali zato? Ja vam neu pobei! To vam verujem postajao je komesar sve jasniji a ne bi bilo ni pametno od vas, kad biste to uinili. Morate znati da e Fric Zajdelman podneti prijavu protiv vas.... Prijavu? Sigurno! Moda radi pokuaja ubistva, ili barem radi nehotine telesne povrede. Zato je bolje da ste pod mojom zatitom. Ja vam uistinu dobro elim. Ove rei sasvim su promaile svoje delovanje. Anela se gotovo sruila. O Boe, o Boe, uhapena! jecala je. Ali onda se iznenada dosetila neem drugom. Ona podigne pogled i pristupi Edvin u koji je gotovo zanijemio od njena bola. Ti i ja ree ona tiho kao da je bilo upravljeno samo njemu. ini mi se da treba ba tako

biti da idemo zajedno. Njemu zasjaju oi i zahvalno je pogleda. Anelo! usklikne a taj usklik zvuio je kao usklik zatomljene sree. Ona ga samo neno pogleda i nastavi: Zajedno u zatvor! ali u tim reima nije se osealo nikakvo ogorenje. Oinskog doma ionako nemam vie. Doi! Ali sada se upleo i komesar koji je paljivo pratio ove neobine ljubavne izjave. Ne tako naglo, gospoice Hofman! Moraete se ipak jo jedanput vratiti kui. Zato? Ja ak to i ne elim. Svejedno. To mora biti. Ja u vas pratiti i vae roditelje ukratko uputiti u stvar. Vi ete, meutim, spremiti najpotrebnije stvari, neto rublja i raznih sitnica bez kojih ovek ne moe biti ni u istranom zatvoru. Edvin a je poverio svojim ljudima, izdao nalog da se nau kola za oba uhapenika, i poao zatim s Anelom u Hofmanovu kuu. U susedstvu se, meutim, govorilo da su Hauzerovog Edvin a doveli pod straom kui. Znatieljnici su se brzo sakupili. Kad se pojavio Fric Zajdelman, uli su od njega iscrpno to se dogodilo. Neobina vest, da je Edvin Hauzer uhvaen kao krijumar i raskrinkan kao Sablast ipraja, proirila se munjevitom brzinom. A prialo se ve i raspravljalo o tome da je Anela Hofman pucala u Zajdelmana i ranila ga. Upravo su saoptili i Anejlinom ocu tu stranu vest. Ili su po njega u kuu i nasred ceste sasuli mu tu vest u lice. U tom asu pojavio se i komesar s Anelom. On je rasterao mnotvo otrim reima i dao znak starom Hofmanu da ue u kuu. Moram s vama govoriti! U sobi je izvestio uasnutog oca o stanju stvari, Hofman je besno vikao da je nepravedno njegovu ker upletati u ovu stvar, da se mladom Zajdelman u nije nita dogodilo; i da on zahteva, da se njegova ker odmah oslobodi. A to se njega tie, mogu mladom Hauzeru odrubiti glavu, ili ga obesiti, to je . nebitno sasvim svejedno. Komesar mu nije dopustio da dalje brblja. On ga je otro prekorio. Obuzdajte se, gospodine Hofman, inae ete imati neprilika! Hapenje vae keri usledilo je po zakonu. Gospoica e sa mnom u grad. Mnogo zla, verovatno, joj se nee dogoditi. Stvar je, na sreu, jo dobro i prola. A vama savetujem da se smirite i da razmislite koliko ste svojom krivicom doprineli ovakvom tunom razvoju stvari. Hofman je bio estito zastraen strogim komesarovim tonom. Jadikovao je, dodue, jo i dalje, ali vie nije ljutito napadao. Prema svojoj keri postao je iznenada nesiguran. Kada je Anela spremila ono malo svojih stvari, za to nije trebala vie od etvrt sata, izgledalo je kao da se hoe s njom oprostiti, ali ona mu je samo kratko pruila ruku: Zbogom, oe! Pozdravi mi majku! Neka me poseti u istranom zatvoru. Hofman nije znao, je li budan ili sanja. Vrata su zalupnula za Anelom i komesarom. Tkalac je buljio bez rei za njima. Tako je prolo nekoliko minuta. Tada se zaulo izvana kotrljanje kola i topot konjskih kopita. Divlji strah spopao je oveka u maloj sobici. On skoi i odjuri napolje. Kola sa uhapenicima su ve otila, konjanici su upravo nestajali u nonoj tami, a znatieljnici su se razbeali svojim kuama, jer je tako zapovedio komesar. Osamljeni ovek bespomono se ogledao. Tada se brzo uputio prema susedovoj kui. U hodniku je zastao i oslukivao. Iznutra je dopirao glas staroga Hauzera. Upravo je naglas itao iz pesmarice: Bog to ini, dobro ini, neka se vri volja Njegova.... Hofman je ekao do svretka pesme, onda je pokucao i uao. Hauzerovi su ga zaueno gledali. Anela je otila rekao je gotovo apui. Na sin takoe glasio je odgovor. Uhapena! To znamo! "Moj Boe, kako u to podneti uzviknu Hofman. Stari Hauzer samo podigne desnu ruku, kao da hoe neto ublaiti ili odbiti. Idi svome dobroinitelju Zajdelman u i neka te on tei! To..... mi kae ti, susede? Zar nita drugo? Ja bih mogao jedino jo dodati da razmisli, koliko u tome ima i tvoje krivice. Uostalom, ponavljam samo tvoju izjavu: mi ne spadamo vie zajedno. Idi! Hofman se ukoio. Odgovoriti nije mogao. Tada se utke okrenuo i teturajui otiao kroz vrata. Ali, oe ree iznenaeno gospoa Hauzer ti si ga oterao bez rei utehe. To inae nije tvoj nain. Pa, nije ni sada! Zato si onda to uinio? U njegovu korist. Njemu za ljubav. On treba da se skrui! Kad bude uvee sedeo kod kue sam sa enom, obraunae sa svojom oholou, a to e biti. za njega dobro. im se promeni, razgovaraemo opet.

. GLAS PROLOSTI Nakon Edvin ova kratkog poseta nije se mogao umar Vunderliht vie smiriti. Proraun o drvima se nije nikako slagao; stari je prigovarao svojoj eni, umarskom sluzi, umaru, a bio je sretan kad su se zauli vani koraci, i kad je Adolf uao u sobu. Hvala Bogu, da ste doli, gospodine bratiu! pozdravio je Vunderliht svoga gosta. Edvin Hauzer bio je pred nekoliko sati ovde. Tako? to je hteo? Hm, to je ba ono to ne znam. Nije pravo nita rekao. Izgleda da je neto tajanstveno. Zar ga niste upozorili, gospodine umaru, da i vama moe poveriti vanije stvari? ak sam ga i nagovarao da mi kae. Pa ipak nije rekao nita? Rekao je samo da je preuzeo neku glasniku dunost za Breitenau, i ni rei vie. To mora biti neka vrlo vana stvar, kad je nije hteo ni meni po-

veriti. udna stvar ree Adolf. Nou prelaziti u Breitenau! To me zabrinjava! Moda je to bilo neto pri emu je trebao moju pomo ili barem moje prisustvo. Hm, ispitau stvari! umar pogleda iznenaeno detektiva: Pa, vi ne moete odjuriti sada nou u Breitenau.Ne ne mislim na to prekine ga Adolf. Dobriina umar samo je kimao glavom. Ma to ete inae uiniti? Sedi ovde, od brige ti se ugasi i lula, mudruje da ti i mozak uzavrije, a kad treba neto uiniti, ne uini nita, a gospodin brati jednostavno izjavi: Ne i ne mislim na to! Govorei sam sobom Vunderliht se uetao po sobi. Sada je zastao i zaueno pogledao prema vratima kroz koja je upravo iziao brati Adolf. Kakav je pak to nain? brundao je starac. Onda je poeo oslukivati. Doista, njegov gost je otiao, otiao u zimsku no. umar nije nikako mogao shvatiti ovaj postupak, ali Adolf je sasvim dobro znao to radi. On je urno gazio sneg prema Hohentalu. Tano, kod Hauzerovih bilo je jo svetlo. To je dobro! Sad je mogao uti neto poblie o Edvinu i njegovom neobinom glasnikom putu u Breitenau. On ue u sobu, gde su jo sedeli otac i majka u ozbiljnom razgovoru nakon Hofmanovog odlaska. On upita za Edvin a. On, na alost, nije kod kue ree otac. A vi mi ne biste znali rei gde bih ga mogao nai? ispitivao je detektiv koji je hteo znati koliko su roditelji upueni u sinovljeve tajne. Ja to znam odgovori starac ali ne verujem da e vam to ita vrediti ako i saznate gde se nalazi. smem li pitati, ko ste vi? Oprostite to se nisam odmah predstavio! nasmejei se doljak. Moje je ime, Adolf, dolazim od umara Vunderlihta; rekao mi je da je va sin bio tamo, a ja predpostavljam da bismo se morali o nekim stvarima dogovoriti. Stranac iz umarije! usklikne veselo otac Hauzer. Hvala Bogu! Gle, majko, dragi Bog nam alje odmah onoga, koga upravo trebamo! Vi me, dakle, trebate? I jo kako! Upravo danas mi je rekao moj sin da se obratimo na umariju ako budemo trebali kakav savet, a njega, sluajno, ne bi bilo kod kue. To je dobro uinio! Evo me i rado u vam posluiti! Gospodine zapone stari Hauzer setno i polako kao veina gortaka iz rudogorja. Vi ste

dozvolili mome sinu da mi saopti neke stvari. Prema tome znam da imam pred sobom oveka komu dugujemo zahvalnost i koji nam dobro eli. Na Edvin je uhapen! Adolf se trgne. to kaete? Uhapen? Da, gospodine! To ne mogu shvatiti? Zato? Kao krijumar u umi na "Borovoj stazi"! Nemogue! Ipak je mogue, gospodine! ak se tvrdilo da je on Sablast ipraja! Otkrili su neko pismo, to ga je on iz neopreznosti pisao trgovcu trauhu..... Ah, to sam i mislio! Kako? Vi znate o tom pismu? Edvin mi je sam govorio o tome. A vi ga niste odvraali od toga? Bilo je prekasno! On je ve bio otposlao pismo. Je li vam poznat i povod tome pismu? Da, i to znam! Ali, molim vas nastavite. Zbog tog pisma ga nisu mogli uhapsiti. Ne, to ne! Ali nalo se kod njega krijumarene robe. Adolf je samo mirno kimao glavom. Ali va Edvin nije nikakav krijumar. Tako mi Boga, to nije! On sam nije svestan nikakvog prestupa; ali kad su ga pretraili, nali su ipak krijumarenu robu kod njega, i to u podstavi njegova kaputa. U podstavi kaputa? Kakvu robu? ipke, skupe crne ipke! ipke? Da! A sad vas pitam, odakle Edvin u te ipke? Prava glupost. To je zagonetno u ovoj stvari. Hm! uini Adolf. Mene zanima druga jedna stvar, zato su pretraivali ba podstavu Edvin ova kaputa? Fric Zajdelman ih je na to upozorio. Adolf podigne iznenaeno glavu. Fric Zajdelman ? Zar je on prijavio vaega sina? Da. On je pratio, dapae, graniare pri nonom pohodu. To je neobina stvar mrmljao je zamiljeno Adolf. ipke, podstava kaputa Zajdelman Anela hm! Stari Hauzer se trgne i jer je spomenuto ime Anelino, ree: Vama je poznata stvar sa Anelom? Kako to mislite? upita detektiv. Poznata mi je cela stvar sa maskiranog plesa. Ne, ne! prekine ga tkalac pa, i devojka je uhapena. Da ti pamet stane! A to je skrivila gospoica Hofman? Pucala je u Frica Zajdelman a. Kad? Zato? Priajte! Hauzer je priao kako se sve to zbilo, i kako je nakon toga usledilo Anelino hapenje. Na kraju ga je obuzeo bes i poeo je teko optuivati Zajdelmanove kao zaetnike cele ove nesree. Ali Adolf mu nije dao da sve izgovori: Koliko su mi stvari poznate, nema opasnosti za devojku. Ona je radila u afektu, kako glasi pravni izraz. To je olakotna okolnost. A ni mladom Zajdelman u se nije dogodilo vee zlo. Dakako, ja bih toj nitariji bio priutio trajniju uspomenu. Za devojku je bolje ovako, dragi moj Hauzer! Shvatam va gnev. Znam, kakvo zlo su vam Zajdelmanovi ve uinili.

O ne, gospodine, to vi ne znate! U obzir dolaze stvari koje su ve davno minule. Kakve stvari? Ah, bolje je da se o tom ne govori! A ako vas ja naroito lepo za to zamolim? navaljivao je Adolf. Dakle, vama za volju u to uiniti, kao Edvinovom pokrovitelju, iako nerado govorim o toj stvari. Jedan moj brati oenio se devojkom na koju je bacio oko Zajdelman mislim, otac iako je ve bio oenjen. Brati je stradao u rudniku, a sestrina i je stupila u slubu kod Zajdelmanovih. Adolf je teko disao. Nastavite molio je promuklim glasom. Sve ostalo moe se ukratko rei: Zajdelman je i dalje napastovao, ali ona ga je odbila. Ali zato je ostala ta mlada ena u slubi te nitare? Gospodine na to e Hauzer znate li to je beda i siromatvo? Jeste li kada gladovali? Vi sami biste utke gladovali, ali zar se ne biste povinuli i pred najljuim neprijateljem, kad biste time svoje dete mogli ouvati od ljute nevolje? Razumem. Vaa sestrina je imala dete. Jednoga deaka. Zvao se Franjo. I zato je ostala u slubi kod Zajdelmanovih i hrabro se borila. To je bilo asno! asno potvrdi Hauzer ali sudbonosno. Jednoga dana nestala je gospoi Zajdelman jedna skupoena narukvica, a njen mu je optuio moju sestrinu da je ona ukrala. Nju su strpali u istrani zatvor i uskoro je od tuge umrla. Adolf je rukom podboio elo i utio. Hauzerovo je prianje delovalo na njega. Stari tkalac nije ni slutio to mu je ispripovedao. Sad je tek Adolf uoio celi postupak, ijom rtvom je pala njegova majka. Dakle, tako je bilo! Budui da se njegova majka opirala pohoti jedne nitarije, morala je na najbesramniji nain u smrt. Njega je obuzelo takvo raspoloenje kakvo nije nikada u ivotu osetio. Najradije bi bio onamo poao i za vrat zgrabio Martina Zajdelman a. Tkalac je primetio da je Adolf uzrujan. Zar ne, to su tune stvari ree on. Sirotinja ne bi smela dirati u stare rane. Katkada postane onda ovaj ivot preteak.... Adolf se sabrao. A, metani, jesu li oni verovali u krivicu vae roakinje? ispitivao je dalje. Niti jedan. Ali niko nije imao mogunosti da svedoi u njenu korist, jer uopte nije dolo do ra gprave. Sestrina je umrla neto pre toga, a svi smo bili uvereni: od alosti i tuge. A to je bilo s deakom? S Francekom? Ostao je kod djeda i bake. Ali kad su i oni umrli, kratko iza toga, upuen je u sirotite. Neka bogata porodica zauzela se za njega. Ako jo ivi, nije mu zlo. Ovde u Hohentalu nismo nikada vie nita o njemu uli. Adolf je sada opet bio sasvim priseban. Hvala vam, dragi Hauzeru. Vae prianje otvorilo mi je oi o mnogo emu u Zajdelmanovoj kui. Sada vidim jasnije nego pre. Ali, da se vratimo na stvar vaega sina! Zar nemate ba nikakvog pojma to je Edvin zapravo hteo u umi? umar Vunderliht mi je priao da je morao kao nekakav tekli na put u Breitenau. Da, tako je! Edvin je doao oko podne iz grada kui i rekao mi da mora kasno popodne u Breitenau; ali mi nije rekao, po to ide onamo. Kad su ga veeras uhapsili, priao je da je u gradu kod "Zlatnog vola naiao na jednog gospodina, za koga je trebao preneti u Breitenau jedan omot isprava. Kakvih isprava? To nisam saznao. Zaplenio ih je komesar kriminalne policije. Vi biste morali neto o tome znati? Ja? Kako? Po svemu sam zakljuio da je "ovek koji je Edvin u dao nalog da ide u Breitenau, morao biti varna vrlo dobro poznat. To je prevara! vikne Adolf prilino glasno. Sada vidim jasno! Uli su mi u trag, a va sin je pao u ruke varalice, neprijatelja, koji ga hoe unititi. Neto slino smo i mi mislili! Bog e ga uvati. No ree Adolf neraspoloeno za vae umirenje mogu vam rei da je vaa molitva ve usliana. Kako? Jesam li pravo razumio: ve usliana? Da! Ne morate biti uopte zabrinuti za Eduara. Njegov pritvor nee dugo trajati. Oh, gospodine, kad bi to bila istina! Istina je! Va sin je nevin. Najpre mu je neko potajno uio ipke u kaput, onda su ga predobili da ide nou kao tekli i da preuzme nekakve isprave. I tako je morao uleteti ravno u klopku. A ko e to dokazati? Ja! Gospodine, kad biste u tome uspeli! Verovatno mi to i nee biti previe teko. Oh, kad to vi kaete, gospodine, onda kao da je Edvin ve spaen. Ne bojim se vie za njega ni za Anelu. Vi ste na spasitelj u nevolji. Neka vam Bog plati za ono to nama inite! Adolf e branio. Tada odjednom odluno ustane i prui branom paru Hauzer ruku na odlasku. Dakle: pouzdanja i malo strpljenja! Budite uvereni da e se Edvin skoro vratiti! Tkalac je otpratio kasnog gosta do vratiju. Adolf je brzo proao kroz selo, zakrenuo prema umi i konano stigao do umarije. U umarevoj sobi bilo je jo svetlo, i kad je Adolf otkljuavao vrata, pojavio se na vratima stari Vunderliht. Samo napred, begunce! vikne on. Ta gde ste tako dugo? Ali, starce! zauje se iznutra prekoravajul glas umareve ene. to ti pada na pamet na ovaj nain razgovarati sa gospodinom bratiem! Ta, to on tu moe! To ti ne razume brundao je Vunderliht, koji je bio neobino uzrujan i nekako izmenjen. Neka se ne vrze po vani u nevreme. S tim reima jednostavno je ugurao Adolfa u sobu. Detektiv se nije protivio.

to se dogodilo? upita mirno. Zato da se ja ne "vozam", kako vi to kaete? umar se sada smirio. Uzdahne duboko i rastui se. Gospodine bratiu ree kad biste vi znali kako smo vas nuno trebali? Moja ena Barica, sluga i umar, uopte svi ljudi u umariji i u selu! A zato? Da, zato! Ukoiete se od straha, kad to ujete. Hauzer Edvin je nastradao! Hm! I Hofmanova Anela je nastradala! Oboje je odvedeno u zatvor. U zatvor! Zar nije to strano? Stari je bio toliko uzbuen da je zaboravio staviti u usta svoju umarsku lulu koja se retko kada gasila. Stajao je usred sobe i znalaki promatrao Adolfa. Na svoje veliko iznenaenje je primetio da je detektiv ostao sasvim miran i priseban. Sve to ve znam! ree Adolf. I u toj sam stvari uinio sve ono to sam trebao uiniti. Vi ste ? Da, bio sam kod starog Hauzera i ispitao sam tano stanje stvari. Ustanovio sam da mi nee biti teko razjasniti taj sluaj i dokazati da Edvin nije kriv. I devojku u osloboditi. Sto mu gromova! udio se umar. To je brzina! Gospoa Vunderliht je samopotvrivala glavom, kao da hoe rei: Vidi, stari, ja sam imala odmah poverenje u naega gospodina bratia. Adolf se samo smekao. Jeste li opet bar donekle zadovoljni sa mnom, gospodine umaru? Stari je ve dimio iz svoje lule. On je ponovo bio miran. Ali to sve nije moglo proi bez nekog gunanja. Hm ree on. Vi ste mnogo obeali. Hoete li moi sve izvriti? Videemo glasio je kratak odgovor. Zar se ne sme saznati nita poblie? to su rekli Hauzerovi? Kako se sve to dogodilo? Jedan od radnika donio je tu stranu vest iz sela. Kau da je Edvin krijumario; to je naravno, budalatina. Priaju da je Anela pucala u Frica Zajdelman a. Mahnite prie, jednostavno mahnite! Nakog dugog oklevanja poeo je Adolf priati. Pri tom je bio vrlo oprezan i pazio da ne ree neto previe. Bilo Je dosta pitanja na koja je Adolf odgovorio, ili je, Prema potrebi, preustio odgovor. Konano je umar Jo hteo saznati kako zamilja gospodin brati akciju

Spaavanja fiduarda i Anele. Ali u tom pogledu Adolf se nije hteo izjanjavati. To e se sve razmrsiti sutra ili prekosutra rekao je samo. to? Vunderliht se namrti. Sutra, prekosutra? Ta do vraga, vi nas smatrate za budale. Najpre tvrdite tako odluno da vam nee biti teko njih dvoje izvui, a onda.... .... a onda vam obeavam da ete to osloboenje doiveti ve sledeih dana. Zar se to ne podudara? Podudara ili ne podudara brundao je Vunderliht, hou da znam kako ete to postii. Neu da me dalje muite. Vrlo mi je ao, ali vam ne mogu pomoi. Ne znate li, dragi Vunderliht, da mukarac mora katkada utati kao grob? Ah, tako mislite! Upravo je tako postupao pred par sati i Edvin I on je bio tako tajanstven, a onda se naao u pravoj "kai". To se meni nee dogoditi, ja vam to sveano obeavam. Sutra rano odveu se u grad.... Odveu se, odveu se. ime? Valjda sa pasjom spregom mojih saonica? Ne, dragi moj, nego saonicama sa pravom konjskom spregom, koje ete mi vi pravodobno pribaviti. Sigurno e se neke nai u Hohentalu. Ja se sam ne mogu propitivati da ne bi bilo napadno. Moram biti oprezan. A tako, tako! Ipak ete upotrebiti i starog Vunderlihta. Pokuau kod jednog seljaka sa ribnjaka. Moda e vas on odvesti u grad. Slaem se. A pre se ne sme nita znati? Ne. Ali zato ete sutra i prekosutra svata doiveti sa mnom. Jeste li sporazumni s tim, gospodine bratiu? Brundajui poloi umar svoju ruku u ispruenu desnicu detektiva. On je bio pobeen i poloio je oruje, a njegova se Barica smekala, kao to se smekala svim muicama i osebujnostima svoga, strogog gospodina supruga.
UMAR VUNDERLIHT U LOVU

Sledeeg jutra je Vunderliht rano ustao. Na osnovu naela: ruka ruku mije, ili jedna je ljubav dostojna druge, pomagao mu je brati Adolf nou kod obrauna drva. Uz pripomo ovakve odline pomone sile bio je obraun izvanredno brzo gotov. Nakon toga je umar odahnuo. Njegova mrzovoljastog raspoloenja sasvim je nestalo. Kada je otiao sa svojom, Baricom u spavau sobu, govorio je o Adolfu kao o lukavoj, domiljatoj glavi i osobito sposobnom oveku. Zato se otputio tek to je svanulo u Hohental i nagovorio seljaka sa ribnjaka da odmah dade upregnuti svoje saonice. Vunderliht je ovakq prikazao stvar: gospodin brati, koji stanuje kao gost kod njega, ima vanog posla u gradu, a kako i on sam mora urno zbog posla onamo, odluili su da se zajedno odvezu. Peaenje po snegu i po loim putevima prilino je neugodna stvar. Dok je Christian, sluga seljaka sa ribnjaka po nalogu svoga gospodara uprezao konje, dotle je Vunderliht nagovarao domaicu da ugreje jo dve omanije boce grejalice i da ih strpa u podnoje saonica. Pokrivae su ve spremili u umariji. I tako je mogla zapoeti vonja. Najpre su krenuli do umarije. Za konje to nije bilo naporno zaobilaenje, a time se postiglo da Adolf aije morao proi kroz selo. O, sve je bilo dobro i zrelo promiljeno! Ta Adolf je bio detektiv, a njegov pomonik, umar Vunderliht, bistra glava! Adolf je upravo dovrio zajutrak, na to je Vunderliht bio danas ve gotovo i zaboravio, kad su se saonice zaustavile pred umarijom. Nakon kratkog oprotaja sa umarevom enom oba su mukarca sela u lagano vozilo i odvezla se u sneno, belo jutro kroz krasnu zimsku umu i p belim poljskim putovima i cestama. Vunderliht je bio vrlo razgovorljiv to je znailo da je odlino raspoloen. Nasluivao je neku pustolovinu, a to ga je radovalo. Naravno, on nije uzalud bio strastveni lovac. I Adolf je bio dobro raspoloen i zabavan. Razgovor je tekao meu njima vrlo ivahno, a detektiv se udio da umar

nije vie postavio nijedno radoznalo pitanje u vezi sa predstojeim dogaajima. To mu se svidelo. Moda su pouke protekle veeri pale na pogodno tlo, a moda je Vunderliht bio toliko razborit, i utio zbog koijasa, koji bi bio uo svaku re svojih putnika usprkos snanom cilikanju praporaca. Kad su konano stigli pred grad, vikne Adolf koijau: U krmu "K zlatnom volu". Christian samo kimne glavom i usmeri saonice prema odreenom cilju. Saonice su ule pod veliki svod kapije. U dvoritu im prie konjuar. On pozdravi drugarski Christiana, skine kapu i htede mu pomoi pri silaenju sa saonica. Tada spazi u saonicama na svoje veliko iznenaenje jednog stranca, a uz njega starog Vunderlihta, umara u Hohentalu. Ta dobriina, naravno, nije ni slutio da je Adolfa ve jednom vidio, kada je naime detektiv razgovarao u kuhinji s krmaricom, pre one komedije iznenaenja, koju je izvodio s krmarom "Zlatnog vola". Christian se bavio sa konjuarom oko konja; ispregnuli su ih, a saonice su ostavili u dvoritu. Tada je konjuar poveo Christiana u malu sobu u dvorinoj zgradi, gde se sastajala sluinad i koi jai, i tu ekali na svoje gospodare. Oba putnika uputila su se u gostinjsku sobu. U prostoriji nije bilo ive due. Seli su za onaj isti sto za kojim je nedavno sedeo Mihalovski i prevario Edvin a Hauzera. Tada se otvore vrata iza pipniarskog stola i ue krmar. On je pozdravio umara kao starog znanca koji se naravno, retko pojavljuje u gradu, a jo ree u "Zlatnom volu"; Dohoi nisu, naime, potenjaku Vunderlihtu doputali nikakvih veih izdataka. Kad je i Adolf pruio krmaru ruku i poverljivo ga oslovio, ovaj se iznenadio. . Jest, gospodine, ini mi se da smo se mi ve negde susreli. Glas mu je tako poznat ali ja zaista ne znam... Setite se onog udaka s modrim naoarima! Krmar usklikne: Vi ste.... onaj stranac? Sasvim tano. To sam ja! Vlasnik "Zlatnog vola" trebao je par asaka da se snae. Ali zbunjen je bio i umar. Adolf mu je trebao barem ukratko rei da su se gospodin krmar i gospodin brati ve jednom poblie upoznali. Pozdravljanje je sada bilo mnogo srdanije. Vi mi neete verovati, moja gospodo, kako me veseli va poset uveravao je krmar i okrenuvi se Adolfu dodao mislio sam da ete doi, im vas tako dugo nije bilo kod mene. Rekli ste mi nedavno da traite Sablast ipraja, a jutros se pria po gradu da ste ve reili svoj zadatak. Aha! ree Adolf i znaajno pogleda umara, dodavi. Ve se zna! Samo se nagaa, potovani gospodine ispravi ga krmar. Nita se ne zna tano. Ali ja se nadam da u to od vas saznati. Saznaete, dragi moj, saznati. Vi ete ak uti mnogo vie nego to to itko drugi znade. Ali najpre nam donesite vruu kafu! Uza sve dobre pokrivae bilo je hladno voziti se saonicama u rane jutarnje sate...... Slaete se s tim, gospodine bratiu? Krmar se udio kako je stranac oslovio umara. Nije znao da stari umar ima tako uglednog bratia, na visokom poloaju. I njegovo potovanje prema priprostom oveku poraslo je za nekoliko stupnjeva. Meutim je Vunderliht brundajui kimao glavom: Hm, je li mi pravo ili mi nije pravo! Vruu kafu, ako je uz to jo i dobro isprena i prava, ne treba potceniti na ovakav dan kao to je danas Ali.... No? ispitivao je Adolf. Ali? ma recite! Jaki "grog" bio bi mi drai! izjasni se konano umar. Adolf se nasmeje: Dakle, za gospodina umara jaki "grog", a za mene ostaje kafa! Krmar ode. Vunderliht izvadi svoju lulu, napuni je i oprezno pripali. Adolf zapui cigaretu. Tako ree Vunderliht. Do sada mi se ova pustolovina svia. Moe se dalje razvijati. Zar ete priati krmaru sve? Samo najpotrebnije. Meni je najvanije da dobijem od njega potrebne podatke. I vi, doista, mislite, da vam on moe koristiti? Mislim! Seate li se, jue uvee da sam vam rekao da je na zajedniki prijatelj Edvin Hauzer naseo ovde u "Zlatnom volu" nekom nepoznatom oveku, koji se s njim, sigurno, zlobno poigrao. Verujem da je krmar vidio njih dvojicu, moda ih je ak i promatrao, pa se sigurno sea onoga lopova i...... Sto mu gromova! upadne mu umar u re. Pas je nanjuio trag! Naravno! Vi ste uistinu lukav ovek, gospodine bratiu. Sad se levom rukom poee iza uha. Moram priznati da se nisam na to setio, iako je to tako jednostavno, a i uio sam kako se trai neiji trag. Tu je bio njihov razgovor prekinut. Krmar je donio najpre "grog" za Vunderlihta, a odmah zatim kafu za Adolfa. Zatim je bez oklevanja seo k njima za sto. umar se udobno smestio na svom stolcu, kao ovek koji se u kazalitu nameta posle treeg znaka zvonca i eka na zanimljivu predstavu. Adolf se obratio krmaru: Dakle, do vas il doprle glasine da su uhvatili Sablast ipraja i strpali je u zatvor! Tako je! Govori se, da je to neki mladi iz Hohentala, sin estite tkalake porodice. I to jo? Ah, to je neuvena pria! I jedna devojka da je upletena u stvar. Ona da je pucala u jednog straara, koji je pratio zloinca. No na to e Adolf ini mi se da ljudi brbljaju vie nego to mogu dokazati. Rei u vam pravo stanje stvari. Ali upamtite dobro: ono to budete sada od rnene uli, treba da ostane bar zasad meu nama! Neka vas vrag nosi, ako ita od toga odate bilo komu! Pa, kako bih, gospodine! Na potenu re utau! Vredi! ree Adolf. Uostalom ja imam u vas poverenja. To vam je poznato jo od moga prvog poseta k vama. A sada ujte: mladi, koga su uhapsili kao Sablast ipraja, je nevin! Oho! Ja jamim za to, a vi znate ko sam ja! On je moj pomonik! Va pomonik? Da, on mi pomae da uem u trag Sablasti ipraja. Grom i pakao! Pa, kako se moglo dogoditi da su ga strpali u zatvor? Zasad samo u istrani zatvor, gospodine krmaru! To, naime, nije isto to i izdravanje kazne! Neka! To je prilian bezobrazluk da se s nevinim ovekom ovako postupa. Bila je zabuna! A to ako su to sve namestili neprijatelji mladog oveka? To bi bio neuven lopovluk. Tu hulju, koja je kadra da ovako neto uini, trebalo bi... ...uhvatiti i zatvoriti. Zar ne? Vidite, upravo to bih hteo postii. Tog nitkova hou uhvatiti, a za to mi Je potrebna vaa pomo, gospodine krmaru!

Moju pomo? Uiniu vam rado svaku uslugu, gospodine! ta elite od mene? Opiite mi oveka koji je ovde u "Zlatnom Volu" nagovarao bezazlenog mladia, imenom Edvin a Hauzera, pridobio ga za svoju stvar i tako ga namamio u stupicu, u kojoj je uhvaen kao Sablast ipraja. Adolf je vrlo polagano govorio i svaku re naroito naglasio; pri tom je bio tako smiren kao da se radi, dodue, o vanom ali obinom poslu. Vunderlihtu, se naprotiv, skoro lula ugasila od silnog oduevljenja. Napeto je promatrao krmara koji je od iznenaenja zinuo i za neko vreme zaboravio zatvoriti usta. U sobi je nekoliko sekundi vladala grobna tiina, dok nije Adolf uinio kraj krmarevoj utnji i uenju, a istovremeno skratio umaru uitak promatranja. No opomene on. Kako je? Seate li se oveka o kom sam govorio? On je nitarija koju traim. Tek sada je krmar zatvorio usta, ali ih je odmah opet otvorio i duboko uzdahnuo. Da sam to samo mogao slutiti? bila mu je prva misao koju je izgovorio. U Adolfovu licu popusti napetost, spoznao je da mu trud nee biti uzaludan. To znai da se vi seate toga dogaaja? ispitivao je ipak dalje. I te kako ga se seam! Pa to je bilo tek jue ujutro, na pepelnicu. U gostionicu je uao slabunjav mladi koji je pred nekoliko dana takoe bio ovde. Zatraio je tintu, pero i papir, da napie neko pismo. Sasvim tano! potvrdi Adolf to je bio Hauzer. A dalje? Samo to je seo za sto pokraj prozora i naruio kafu, uao je jedan drugi gost, koga nisam poznavao. Kako je izgledao? Samo polako, gospodine! Sve po redu! Stvar je tako vana; treba temeljno i promiljeno postupati. Dakle, taj stranac! Bio je osrednjeg stasa, ugojen, vrlo dobro odeven, imao je gustu bradu i velike naoari. Na mesnatoj desnoj ruci primetio sam prekrasan prsten; izvanredan zlatarski rad; na prstenu sjajan zeleni kamen. Ukratko, ovek mi je delovao tako da bi se i nekomu od nas isplatilo s njim menjati novarku. Molim prekine Adolf bujicu krmarevih rei samo jedno pitanje jo! Drim da ste u svom poslu stekli toliku praksu, da moete odmah po vanjtini prosuditi da li je ovek poten, ili je lupe. to je po zanimanju? Je li obrazovan ili nije? No, i tako dalje! Sasvim pravo glasio je odgovor. To je moj obiaj i moram rei, da sam se uverio, kako su tu i tamo moja zapaanja bila tana. Stranac mi se inio kao trgovac itom ili stokom. Nije bio osobito obrazovan, ali kao da je zato imao vie trgovakog smisla. Iako nije dao dojam lupea, smatram da bi se lako zauzeo za stvar od koje bi mogao za sebe izvui neku korist. To ve neto znai pohvali Adolf. Vae su obavesti za mene vrlo dragocene, gospodine krmaru, i ja... ekajte, ekajte! Glavna stvar tek dolazi. udiete se, gospodine. Samo sluajte dalje! Dakle, taj ovek je seo ovde za sto kod prozora i naruio pivo. Razgovorljiv nije bio, a ja sam ga pustio na miru. Ali sam razmiljao o njemu, jer sam opazio da je razgovarao tamo na uglu s jednim od najuglednijih ljudi ovoga kraja, naime, s mladim Zajdelman om iz Hohentala, koga ovde svako pozna. Aha ree Adolf znam ve! Zajdelmannovi su i meni poznati. To bolje! Onda ne moram mnogo govoriti. Dakle, bio je Fric Zajdelmanova dvojica su se ljubazno pozdravila, kao dva oveka koji su se sluajno nali nakon dugog vremena. Zajdelman je bio vrlo poverljiv, a onda mi je moj sluga, koji je sluajno pokraj njih proao i uo to govore, priao da je Zajdelman pozdravio debeljka kao svog prijatelja Mihalovskog. Pa ak mu i ime znamo! To je sjajno! Znate li moda jo neto? Dakako da znam! Stvar nije s tim gotova! Nato je krmar priao, kako se zapodeo razgovor izmeu Mihalovskog i Edvin a Hauzera. Krmar pri tom nije zaboravio napomenuti da ga je zaudilo stranevo pitanje koje se odnosilo na Hohental, jer je taj ovek as pre tako poverljivo razgovarao upravo s ovekom koji potee odande, naime, sa Zajdelmanom. umar je napeto sluao i smekao se na sve, a Adolf je odobravao kimajui glavom. Sve se jasnije pojavljivala predodba to je stvorio o tamnim silama, koje su na kraju dovele do Edvin ovog hapenja. ini se da se sve tanije poklapalo. Samo zavretak krmarevog prikaza bio je donekle nejasan. Stranac je hteo, dakle, u Hohental, a mladi Edvin Hauzer trebao mu je pokazati put. Ali, ini se, to se nije ostvarilo. Kako sam ve rekao, ostavio sam ih same u gostinskoj sobi, jer sam imao vanijeg posla, nego da prisustvujem razgovoru koji za mene nije imao nekog posebnog znaaja. I kada sam se vratio u gostinjsku sobu, mladia vie nije bilo, a debeljko je platio njegov raun. Oni nisu poli zajedno, i ja ne znam to je dalje bilo. To je bilo ono nejasno, ona zapreka, koju je detektiv odmah premostio. Ali ja znam smekao se on. I poeo je pripovedati kako je stranac napunio glavu neiskusnom mladiu o nekim vrlo vanim i tajnim spisima, koje treba preneti preko granice u Breitenau. Osim toga pozvao se na njega, Adolfa, bratia umara Vunderlihta. Kako je ova banda saznala za moje odnose s mladim Hauzerom ne bih jo zasad mogao rei. Ali ja u to ve saznati, i udariu tu "estitu" drubu dobro po prstima zapretio je Adolf u pravednom gnevu. Edvin Hauzer je onda doista poao po mraku prema granici i tu je bio uhvaen. Uhvatili su ga ljudi, koji su ba na njega vrebali, jer su znali da e doi. Da, oni su vie znali nego sam taj bezazleni momak. Sada je priao o ipkama i vrlo odluno tvrdio kako su mladom oveku potajno uili krijumarenu robu u podstavu kaputa, da bi ga upropastili. U vezi s tim spomenuo je, konano, i ono kobno pismo upueno trauhu to ga je potpisao kao Sablast ipraja. Trebalo je samo jo jedno kratko obavetenje kako je Edvin doao na tu glupu misao, i krmar je bio upuen u sve, a i Vunderliht je tako dosta toga saznao. Nije potrebno istaknuti da su obojica dali oduka svom negodovanju nad tim kolopletom podmuklosti i prevare. Krmar je bio toliko zaokupljen tim da je sasvim zaboravio pitati ta je bilo s devojkom upletenom, toboe u tu itavu stvar, devojku to je pucala u straara koji je sprovodio Sablast ipraja. On i Vunderliht su se estili i dobronamerno ali beskorisno prepriavali i komentirali dogaaje. Adolf odlui da iskoristi tu priliku i prepusti ih njima samima. Gospodo rekao je vi moete o ovom sluaju razgovarati i bez mene. Ja moram, meutim, obaviti jedan vaan posao. Pri tom je ustao i posegnuo za eirom i ogrtaem. Gospodine bratiu obratio se umaru priekajte me ovde i popijte u moje zdravlje jo jedan ili dva "groga". Nadam se da u se za jedan sat vratiti! Nekoliko prigovora je kratko odbio, a onda je otiao. urilo mu se da doe to pre na kriminalnu policiju i da razgovara sa komesarom koji je trebao ispitati stvar Edvin a Hauzera i Anele Hofman.

U gostinjskoj sobi "Zlatnog vola" krmar i umar primakoe se sasvim blizu jedan drugoga. Svaka ast zapeo u beskrajno divljenje potenjaina krmar. To je pravi ovek! Pravi, pravcati potenjak! potvrdio je umar i toliko mu je to bilo ugodno kao da se ta pohvala tie njega samoga. A ovaj ovek je doista va brati? Sigurno, to ste sami uli. A kakav je njegov slubeni naziv? On sigurno nije obian detektiv pa ni inspektor kriminalne policije? Sada se Vunderliht naao u neprilici, jer je krmar "Zlatnog vola" moda vie znao o zvanju navodnog roaka, nego on sam. Ali umar se nije dao smesti. On se dosetio, svesno ili nesvesno, da se dobrom lovakom latintinom moglo proputovati celi svet. Dakle, mogao se hrabro dalje hvalisati! to vam Pada na pamet, dragi moj! Detektiv? Smeno! Inspektor kriminalne policije? Ah! Direktor, kaem vam, dapae generalni direktor! Krmar se zaudio. Generalni direktor? Toga nema kod kriminalne policije. To ne razumem prizna on iskreno. Da, prijatelju! To mnogi ne razumiju. I ja se sam slabo snalazim. Ali kad ovek ima takvu rodbinu, mora se znati snai i u najteim stvarima. Na taj nain nastavili su razgovor, dok nije i trea aa "groga" stajala pred dobrodunim umarom, a on je postajao sve nerazumljiviji. Njegova latintina toliko se razmahala, da se gazda "Zlatnog vola" poeo braniti: Ma, prestanite, gospodine umaru! Neu da me drite za budalu. Adolf je, meutim, sedeo u sobi komesara kriminalne policije, koji ga je najpre uzdrljivo i hladno pozdravio. Ali kada je Adolf predoio svoju oblasnu legitimaciju, postao je utiviji i ljubazniji. Smem li moliti, gospodine Adolf, da mi kaete svoje elje! Dolazim zbog one mlade devojke, a naroito zbog onog mladia. Oni su prole noi uhapeni u Hohentalu. To sam, gotovo, i mislio ree komesar. To je najvaniji predmet kojim smo sada zabavljeni. Vi poznajete to dvoje? Poznam ih kratko vreme, ali zato vrlo dobro. Imena, porodine prilike i poblie okolnosti pri hapenju? U sve sam upuen. Vama je poznato i to da postoji temeljita sumnja da je uhapenik Sablast ipraja? Pa, ni to mi nije nepoznato! Ali varate se! To vi mislite, gospodine? Protivno bi tek trebalo dokazati. ini mi se da je taj zadatak lako reiti, iako ja sam ne bih mogao prisei da smo uhvatili pravu Sablast ipraja. Oh, odmah u vam dokazati da Edvin Hauzer nije Sablast ipraja; ta on je moja desna ruka. Kako? Mladi Hauzer je vaa desna ruka? Tako je! Ja se nalazim ve nekoliko dana u ovom kraju; doao sam da tragam za tajanstvenom Sablasti ipraja. U tu svrhu morao sam osigurati punu podrku nekog metanina. Iz osobitih razloga upuen sam na Edvin a Hauzera. Iskuavao sam ga neprimetno, i uverio se da je ispravan i estit momak, stoga sam ga i uzeo za svoga pomonika. A sada je uhapen, gotovo, u vaoj prisutnosti kao Sablast ipraja! To je doista sjajno! Meni stvar ne izgleda tako sjajno ree Adolf ozbiljno. ao mi je Hauzera i zato sam doao k vama. On je nevin i ja bih hteo isposlovati njegovo osloboenje. U tu svrhu mogu pruiti razne podatke i svoja zapaanja te se nadam da emo tako brzo doi do zadovoljavajueg reenja. smem li pitati da li vi sami sumnjate u Hauzera? Jeste li ga vi sami drali za Sablast ipraja? Ne! Ja o ovom mladiu nisam uopte nita znao do pred kratko vreme. Dakle, neko vas je upozorio na Hauzera! Jest! ko je to bio? Fric Zajdelman sin trgovca iz Hohentala. On je doao k meni i pokazao mi pismo, koje je Hauzer pisao ovdanjem trgovcu trauhu i potpisao ga kao Sablast ipraja. Ja znam o tom pismu! Vi znate o tom? To je vano. Kako ste o tom saznali? Hauzer mi je sam o tom priao. On je u svojoj bezazlenosti svoju glupost drao za sjajnu dovitljivost, ali se doskora zabrinuo, jer se bojao da bi mu to pismo moglo prirediti velikih neugodnosti. Hm! Kako vidite, neugodnosti su se vrlo brzo pojavile. Ja sam strahovao pred tim. Nadam se da se nee sa slubene strane pridavati prevelika vanost ovom pismu. Sigurno nee, im se otkrije pravo stanje stvari, iako je pismo samo po sebi dokazni materijal nezakonitog i kanjivog postupka. Vi me razumete? Potpuno! Ali treba uoiti da je Hauzer pisao onfc kobne retke potaknut na to svojom ljubavlju. Znam. Njegov otac mi je neto priao o tom. A vozei se ovamo zaljubljeni par mi je dosta toga ispripovedao, i ja sam sve vie dolazio do spoznaje da je Edvin Hauzer... ...nevin i poten ovek dopunio je Adolf. Tako je! priznao je komesar. No, budui da je postupak u toku. mora stvar ii svojim putem. Mi moemo mladog Hauzera tek onda pustiti na slobodu, kad budemo imali u rukama dokaze o njegovoj nevinosti. Moete li pruiti takve dokaze? Mogu, gospodine komesaru! Nato je Adolf iscrpno iznio svoja zapaanja kako je one noi promatrao sa krova upe, to se zbiva u Zajdelmanovoj kui. Preutao je samo stvar sa nakitom. Komesar je osobito paljivo pratio tok izlaganja. Vai zakljuci su tako prirodni i stvarni da bih se i ja njima pridruio ree on a da nije uopte pitao, zato se Adolf one veeri uljao oko Zajdelmannove kue. Ali nastavio je meu ipkama moe biti razlike. Moe potvrdi Adolf. U navedenom sluaju radi se sigurno o crnim ipkama sa fino izraenim uzorkom polumeseca i taaka meu crtama, koje se seku pod otrim uglom. Slae li se to, gospodine komesaru? Slae se!

To sam znao nastavio je detektiv. Pretpostavljam da imate ovu ipku, koju ste nali kod Hauzera. Ona sigurno potpuno pristaje uz komad od kog je odrezana. Dakle, treba traiti kod Zajdelmannovih. I jo neto! Zar mislite da je Fric Zajdelman tek kod Hauzerovih traio konac, kad je ipku hteo uiti u podstavu kaputa. Nikako! A pretpostavimo da su vai navodi tani, on je od kue donio konac i iglu. Kako ste rasporili Hauzerov kaput? ispitivao je dalje detektiv. Zarezao sam sa depnim noiem u podstavu. "Dobro, dobro! Dakle je av ostao nepovreen? Potpuno nepovreen! I lako e se raspoznati da li e Prvobitni av rasporila tua ruka, a onda ga opet drugim koncem saila. To emo odmah ispitati. Hauzerov kaput visi u susednoj sobi. inovnik se naas udaljio i vratio se s kaputom. Zatim ga je rairio na stolu. Adolf je briljivo pretraio podstavu. Nisam se prevario! ree konano. Kroja je ivao sa svilom; ali ovde dole, vidite ovo mesto, ono je otvoreno i saiveno velikim ubodima i prilino jakim koncem. Traiemo kod Zajdelmanovih ovakav konac, ree komesar. Ako je to sve tano, onda je to takva prostota i podlost, kakvu nisam susreo u celoj svojoj praksi. I to upuuje na mnogo tota drugo ree ozbiljno Adolf. A to bi bilo? Zato Zajdelmanovi toliko nastoje da Hauzera proglase Sablau ipraja? glasilo je Adolfovo pitanje. Iz mrnje, ili ako ba hoete, iz osvete, gospodine Adolf. Detektiv se smekao. On je oseao da je u ovom asu bio jai od komesara jer je doista vie znao od njega. Dobro, recimo, iz osvete! Ali ova osvetijivost poprimila je takve oblike da prelazi uobiajenu meru. Vi sigurno znate da je Hauzer ovde u gradu primio od nekog stranca vrlo vane isprave, koje je trebao tajno preneti preko granice? Naravno, znam. Spisi su kod mene. I kad sam ih pregledao, moram priznati, da su oni... No? Beznaajni. Po sadraju je to povrno i nabrzinu napisana budalatina. Samo jedan spis je podlo izmudreni dopis, s kojim su, verovatno, prevarili Hauzera. Neke stranice su sasvim prazne. Adolf se sada po drugi put nasmejao. Vidite, gospodine komesaru, to je ono to sam oekivao. Hauzera su zlobno namagarili. Komesar je oprezno kimao glavom. ko? To vam mogu odati. Taj se ovek zove Mihalovski. inovnik skoi. ta kaete? ovek se zove Mihalovski. Vama je poznato ime toga varalice? Zasad samo ime, nita vie. Ali znam njegov lini opis i nadam se da u ui u trag toj hulji. On sigurno nije raunao da bismo ga mogli pronai. Inae bi dobro pazio da onaj ishitreni dopis, s kojim se posluio da bi Hauzera upropastio, ne doe policiji u ruke. On je, uostalom, prijatelj i znanac porodice Zajdelman Komesar zazvidi kroza zube: Zar odatle vetar pue, gospodine Adolf? O tome me morate tanije izvestiti. Adolf mu je podnio tako uverljiv izvetaj da mu je inovnik na kraju vrsto stisnuo ruku. Vi ste nam uinili vrlo veliku uslugu, gospodi, ne gospodine kolega. Sad mi je sve jasnije. Mladi Hauzer nee dugo sedeti u istranom zatvoru; njegov je sluaj gotovo ve razjanjen. Samo... ne znam, da li vi slutite, to jo nedostaje? Jo manjkaju dokazi za krivicu protivstranke. Ja vas potpuno razumem. Sada najpre treba te dokae pribaviti. Ja u uiniti to budem mogao. Nastojau pronai toga gospodina Mihalovskog. To isto emo i mi pokuati slubenim putem. Ja drim, gospodine kolega, da nam ovo nije bio poslednji razgovor u ovoj stvari. Stojim vam na raspolaganju, gospodine komesaru. A gde se vas moe nai? Stanujem u Hohentalu, to jest izvan mesta, kod umara Vunderlihta. Ova dvojica se rastanu. Adolf se uputio opet u gostionicu "Zlatnom volu". Ovde ga je snalo veliko iznenaenje. Krmar je sam bio u gostinjskoj sobi, a umara nije bilo nigde. Nestao? udio se Adolf. Kako to? Gotovo se naljutio zbog samovolje svoga pratioca. Ali bila je dosta kratka krmareva izjava, pa da cela stvar poprimi drugi vid. Za vreme vae odsutnosti dogodilo se neto vrlo vano glasio je odgovor. Zamislite: mi smo sedeli ovde, gospodin umar ve kod tree ae "groga" i ugodno eretali o svemu i svaemu; tada Vunderliht primeti najedanput da nema svoje duvankese. Mislio je da je nije moda ostavio u saonicama i iziao je da pogleda. Ja sam gledao kroz prozor; uto se otvore iznenada vrata i ue novi gost. ovek isprva nije seo, nego je stojei popio rakiju. Pri tom je kao uz put sveo razgovor na Zajdelmanove. To mi je bilo napadno. Zajdelmanovi Hohental dogaaji od prole noi sve to se vrze oveku po glavi. Stoga sam promatrao stranca malo tanije, i zamislite to sam otkrio! Na ruci kojom je posegao za aicom rakije, blistao je prsten koji sam odmah prepoznao. To je prsten, padne mi na pamet, koji je jue Mihalovski imao na ruci. Taj sjajan zeleni kamen! Malo sam se zbunio, ali sam se opet brzo snaao i poeo tanije motriti. Uporedio sam stas stranca sa stasom Mihalovskog: srednje visine, gojazan, dobro odeven! Sve se podudaralo. Samo nije imao bradu ni naoare. Nisam ipak bio siguran! Tada mi pogled zapne opet o debelu ruku sa prstenom. Svakako, pomislim, to je Mihalovski! A kad je platio i izlazio, ustanovio sam po dranju i hodu da se nisam prevario. Moete zamisliti, da mi je svata palo na pamet. Tad je upravo ulazio Vunderliht na stranja vrata. On je pronaao svoju duvankesu i drao je u ruci, smekajui se. Ali ja se nisam na to obazirao. Tiho! je prekinuo sam ga. Moramo se dogovoriti o vanijim stvarima. Mihalovski je upravo bio ovde. Gledajte, vidite tamo prelazi preko ceste. Brzo, neprimetno za njim! On vas ne pozna, pa ga moete promatrati. Utvrdite, kamo je krenuo! umar je zgrabio svoj ogrta, stavio kapu na glavu i nestao kroz vrata. Nadam se da me je tano shvatio. Nismo imali vremena da bilo to jo razgovaramo. Ja sam uao u trag, a sada moramo ekati na daljnji razvoj stvari.

To ste odlino uinili odobravao je Adolf Ako Vunderliht bude bar donekle lukavo postupao raskrinkaemo momka. Ova nenadana vest tako je uzrujala detektiva koji se inae nije dao tako lako zbuniti, da nije hteo sesti, nego je zamiljeno hodao po sobi goredole, s rukama na leima. Razliite misli vrzle su mu se po glavi. Krmar ga je utai promatrao i nije ga hteo smetati. Tada on sam prekine iznenada ovu utnju s povikom: Vraa se Vunderliht! I doista vrata se otvore i umar ude. Lice mu je sjalo. Na zdravlje, gospodine bratiu! smejao se on. Javljam pokorno da sam se vratio iz lova. Uspeh potpun. Pronaao sam lisiju jazbinu. Zaista? Otkrili ste stan gospodina Mihalovskog? Jesam, gospodine bratiu. Stvar asti! uljao sam se za njim i nisam ga putao s via kroz dve, tri, etiri ulice sve do Seilerove ulice. Tamo je uao kroz iroka kolna vrata kue, koja nosi ime po onoj poznatoj drogeriji "K modroj zvezdi". Preao je dvoritem i uao u dvorinu zgradu. ekao sam neko vreme, ali se Mihalovski vie nije pojavljivao. Stanuje li on ovde, razmiljao sam. Konano sam uao u drogeriju i kupio vreicu praka protiv gamadi. Za psa! rekao sam vlasniku duana. ivotinja je puna gamadi! Tako smo zapoeli razgovor i konano sam mogao onako uzput postaviti pitanje do kog mi je bilo stalo. "Vidio sam, upravo, unii kroz kapiju jednog gospodina, kog po imenu poznam iz Hohentala. On je prijatelj, ako se ne varam, trgovca Zajdelman a..." i vie nisam trebao nita rei. Drogerist me odmah prekine i ree: Ah, vi mislite gospodina Mihalovskog? l "Naravno! Zar on stanuje ovde u kui?" Da, zasad! On " je, kako znate, s one strane granice, ali esto dolazi poslovno ovamo u grad. Onda redovito odseda kod udovice Hempel u dvorinoj zgradi." A, tako! On boravi; povremeno dulje ovde u gradu?" Tri do etiri puta godinje, uvek po nedelju dana, a katkada i due. Ako sam dobro upuen, on je veletrgovac preom i tkaninama svake vrsti!" Tako, tako!" rekoh. To ne znam, ali mene se to i ne tie. Pitao sam samo zato, jer sam ga vidio u Hohentalu sa Zajdelmanovima, i tu sam uo da je to neki gospodin Mihalovski." No, ja sam saznao to sam hteo znati, platio sam svoj praak protiv gamadi za psa koji mi, nadam se, nee, zameriti ovu neopravdanu klevetu; spremio vreicu i otiao. I sad sam ovde i raspolaite sa mnom i dalje, gospodine bratiu! Svoj "grog" sam poteno zaradio. Sva tri, dragi Vunderliht! Moram vas pohvaliti. ini se da ste promaili svoje zvanje. Vi ste trebali biti detektiv! Ovaj lepi uspeh to ga je tako nenadano postigao dobroduni umar, imao je za posledicu, da se Adolf istoga asa ponovo uputio na kriminalnu policiju i saoptio komesaru da je pronaao stan Mihalovskog. Naravno, komesar je bio ugodno iznenaen, iako je detektivu potajno zavidio. On bi tako rado bio ovaj uspeh proknjiio u korist svojih ljudi. Ali ovo je ilo u prilog same stvari, i time se mnogo postiglo. Adolf i komesar dogovarali su se jo gotovo celi sat. Ponovo se govorilo o ipkama koje su, prema Adolfovim navodima, Zajdelmanovo vlasnitvo. Narediu da se kod njih izvri premetaina izjavio je komesar. Ali se Adolf protivio. To vam zasad ne bih savetovao. Zajdelmanovi bi odmah znali da se ulo u trag njihovom spletkarenju, obavestili bi svoga pomonika Mihalovskog i oteali bi nam svako nae daljnje traganje. To je komesar shvatio. On je pristao da ovu stvar nee jo par dana dirati. Obeao je Adolfu da e olakati poloaj mladom Hauzeru i Aneli Hofman, kolikogod mu bude mogue. Samo je pitanje vremena da otpusti iz istranog zatvora najpre Edvin a Hauzera, a onda i devojku. Zasad je detektiv zavrio svoje poslove u gradu. U dvoritu "Zlatnog vola" seli su opet u saonice da se zadovoljno vrate u umariju u hohentalskoj umi. Putem je Vunderliht, po svom starom obiaju, ipak neto mumljao i brundao, iako je bio odlino raspoloen. Lepu ste mi poparu skuvali, sa svojom tajanstvenou, gospodine bratiu! ree, toboe, srdito ali uz potajni smeak. A to bi to bilo? ispitivao je Adolf. Mi smo ipak bratii pred ljudima? No, sigurno! Zar se nisam u "Zlatnom volu" prema tome i ponaao? Jeste, ali vi ste me samo povrno uputili u svoje namere i u svoje prilike. Ispituje me taj krmar, prokleti trova, o poloaju moga bratia. A momak zna svakako vie o tim stvarima od mene i naterao me tako u kripac da mi je sve priselo. Ne, nemojte se smejati, dragoviu moj, to nije bilo lepo od vas! ta znai to: nije bilo lepo? smirivao ga je Adolf. Ja nisam mogao pre vremena otkriti sve svoje karte. vie nije nita rekao nego je znaajnim kimanjem glave pokazao prema sluzi Christianu koji nije smeo uti da je Adolf detektiv i da se ovde radi o lovu na Sablast ipraja. To je umar shvatio. Mahnuo je samo rukom, a onda se sagnuo postrance prema Adolfu i apnuo mu u uho: A ta e biti sa pravom Sablasti ipraja? Odgovor je bio isto tako tih i skrovit: Uhvatiemo je iduih dana, moda ve sutra ili prekosutra. Hej! Pri tom moram sudelovati! To smo ve zakljuili. Vi ete ii sa mnom! Imate li vremena veeras? Za to, uvek! Onda ete danas jo neto doiveti. Imam, naime, sastanak sa Sablasti ipraja. Vi ete me pri tom pratiti.
NAJTEE UINI NAJPRE

Skoro u isto vreme dok je Fric Zajdelman sedeo u "Zlatnom volu" s trgovcem penglerom, koji se u gradu zvao Mihalovski, prolazio je selom Hohental lekar rudarskog udruenja dr Verner. Uao je u jednu siromanu kuicu i otvorio u hodniku jedna vrata. Lo zrak ga zapahne tako da je oklevao da ue. Dobar dan, gospodine doktore! Bledi ovek upalih obraza stajao je za stolom na kom je leala daska za crtanje. Ali, Vilhelm, kako vam je zrak lo, kao da je okuen prekoravao je lekar. ovek samo slegne ramenima. Ne mogu pomoi. Dajte prozraite! Tako je studeno, gospodine doktore, a njih tamo trese groznica! Zar smem onda zraiti pod ovakvim prilikama? On pokae prema jednom uglu sobe. Tamo je na bednim leajima leala ena i troje dece; oni su izgledali tako jadni i mravi da bi se ovek mogao prestraiti. Njihova je mravost bila vidljiva jer su im tela to su se tresla od groznice bila oskudno pokrivena starim komadima odee. Pa, ipak treba zraiti! ustrajao je lekar. Hladno je, hladno javi se bolesna ena. ujete li? uzdahne mu. Molim, zatvorite vrata! Propuh je! Moja ena i maliani mogli bi od toga smrtno stradati. Naloite! ovek opet slee ramenima. ime, gospodine doktore? Ugljen i drva stoje novaca!

Pa, vi zaraujete! Da, ja zaraujem! Znate li, koliko? Vilhelm prie vratima i zatvori ih, usprkos lekarovom pogledu, koji to nije odobravao. Svakako koliko vam je potrebno. Vi ste crta uzoraka. To je unosan poao! Crta uzoraka kod firme Zajdelman i sin! ree ogoreno Vilhelm. Razumete li, to to znai? Lekar se ugrize za usnicu i uuta, jer je znao to to znai. Godinama vri svoju teku slubu kao lekar rudarskog udruenja i sirotinje u Hohentalu i okolici. Pri tom dolazi u vezu sa svima slojevima naroda; upoznaje siromaka i bogataa, ljude visokog poloaja i one sa najnieg stupnja lestvice, susree etite i pravedne, ali se sastaje i sa nitarijama. Istinu za volju mora priznati, da Zajdelmanove ne moe ubrojiti meu estite i pravedne ljude. Setio se brojnih doivljaja. Setio se onoga prizora kod veere posle predavanja rentijera Zajdelman a, kada se pojal vila u kui bogatog preduzetnika siromana ena, i kad su je na onako sramotan nain izbacili. Mesni upnik nije bez razloga napustio zajedno s njom onaj krug ljudi u kom se ne osea ni daak ljubavi prema J blinjemu, i gde nema socijalne pravde. Da, razumem vas potvrdi on Vilhelmovo prekorno pitanje. Koliko zaraujete? ovek pokae na dasku za crtanje. Ovde vidite pet novih uzoraka! Ja sam napravio nacrt i izveo ga. Radio sam na tome pune dve nedelje. Gospodin Zajdelman platie mi za svaki nacrt etiri marke, dakle, svega dvadeset maraka, a on e s tim uzorcima, koji su za njega zakonom zatieni, zaraditi puste hiljade! Neka! Dvadeset maraka nije malo! Nije malo? Ah, dragi Boe! Deset maraka na nedelju za estoro ljudi, a od tih je etvoro bolesno! Da bi potvrdio svoje navode o broju ukuana, pokae crta na hladnu pe, uz koju je uala na niskoj klupici stara ena koja se, drui od zime, umotala u poderanu flanelsku maramu. Bila je to Vilhelmova punica. Jednako! Njeno stanje se nije popravilo, dapae, pogoralo. Hm! A kako je bolesnicima? Pogledau! Lekar prie eni i povrno je pregleda. Nije nita bolje ree on. Mogu vam samo ponovo savetovati da se pobrinete da bude toplo! A to je s lekom? Nisam ga jo nabavio. Niste? Zato niste? Ja sam izdao doznaku i odredio da je odnesete u apoteku. Sad se Vilhelm uspravio. Vi ste, dodue, odredili, gospodine doktore, i ja sam bio tamo, ali su mi uskratili lek, jer nisam imao ime platiti tri marke. Osim toga, dugujem jo etiri marke za proli lek. Gde da doem do novaca? Nemam ni pfeniga u depu. To je teko! uzdahne lekar. Ah lek je bezuslovno potreban. to emo uiniti? Ja bih znao jedan izlaz, gospodine doktore! Vi niste samo lekar rudarskog udruen ja, nego ste i lekar sirotinje. Ne biste li mi mogli pomoi, da dobijem lek badava ili da mi jo jedanput pozajme novac. Dr Verner slee ramenima. Naravno, mogu pokuati. To je kako stoje stvari ovde ak i moja dunost. Ali, dragi moj, ne jamim za uspeh. Vi znate da je optina siromana. Kod ovakvih molbi uzimaju se u obzir najpre oni, koji su bez ikakve zarade. A vi ste jo uvek u radnom odnosu. Recite mi, jeste li kada razgovarali s gospodinom Zajdelman om o svom poloaju? Vilhelm se smrkne, a njegove se usne vrsto stisnu. Jesam ree on ali on ne eli da se njegovi radnici obraaju sirotinjskom lekaru. To je njegovo pravo i to mu se ne moe oduzeti, dok svoje ljude donekle plaa. Po mom miljenju za vas postoji samo jedan izlaz: traite drugo zaposlenje! Ja nisam nita drugo izuio. Crtajte za drugog preduzimaa! Zar ima ovde neko drugi? Ako prekinete sa Zajdelmanovima, ne moete tako lako nai drugi poao. Zato su se ve pobrinula gospoda Zajdelman Na ispaenom Vilhelmovom licu javi se ukoeni izraz. On je bio estit ovek, ali pod uticajem tekog iskustva, postao je mualjiv i ogoren. Dakle, odluite se! ree lekar. Hou li vas prijaviti kao socijalno ugroenog? Opet sam postao neodluan, gospodine doktore. A to onda, ako nakon toga ne dobijem vie posla? Lekar je asak razmiljao. A kako bi bilo predloi on da od gospodina Zajdelmana zatraite predujam? Taj ne bih dobio. Ve mi je pozajmio etiri marke! Sveti Boe! usklikne izvan sebe lekar. Pa to je oajno! On se uputi opet prema leaj ima u krajnjem delu sobe i pone bolesnike, ovoga puta i maliane, pomnije pregledavati. Ali zaas se opet naglo uspravi. Vilhelme! Ovo dete samo to se nije uguilo! Zar to niste primetili? Treba odmah zarezati! Crta uzoraka zgrabi se za srce: Jesam, gospodine doktore! Ali mene ne moete prekoravati. Ja sam poslao po vas, nita manje nego pet puta, a jedanput sam bio i sam kod vas. Da, da, nisam bio kod kue. Ja sam vaoj gospoi rekao, kakvo je stanje ovde, a vi ste mi po njoj poruili da ete doi ako bude potrebno. Pa, kako sam mogao slutiti, da je tako opasno? Vaoj je eni reeno da je u pitanju ivot deteta. No, da ublaavao je lekar, dok je vadio iz torbe svoj pribor i boicu sa tekuinom za unitanje klica. ko god doe k meni, prikazuje svoje tanje kao vrlo kritino. Pa, kad bih se svakom od njih odazvao, bio bih za mesec dana do sri iscrpljen. A sada, doite ovamo i drite detece! Ja u zarezati. Crta uzoraka poslua, pa lekar napravi zarez u drijelu deteta tako da je moglo opet donekle slobodno disati. Tako ree on tada a sada u vam rastumaiti, kako ete dete hraniti. Pribavite komad creva i sveite ga za jednu cevicu, koju stavite detetu u usta, a u crevo ulijte mleko. Mleko? Da, i goveu supu! Lepo! Govea supa! ponovi ljutito crta uzoraka. Ali pre svega lek. Morate ga svakako nabaviti. Vaa ena mora svaka dva sata uzeti jednu punu veliku licu, a svako dete polovicu. Onda e ve kod treeg obroka boca od tri marke biti prazna. Nabavite, onda, jo jednu! Ja u odmah preduzeti potrebne mere da se uredi va sluaj i razgovarau u optinskom uredu. Po mleko i goveu supu poaljite svoju punicu mojoj eni! A onda nastojte da vam Zajdelman to pre isplati vau plau, da moete nabaviti.drvo i ugljen i ostale ivene namirnice! Moda e vam uz to ipak dati jo mali"predujam. Stisnite zube, Vilhelm, i ne gubite odvanost! Ovako se dalje ne moe! Dr

Verner ode. Crta uzoraka priao je zaleenom prozoru, dahnuo u led i napravio mali otvor, kroz koji je gledao za lekarom. inilo mu se da e sad na divlje kriknuti i tako sebi dati oduka. Ali iznenada sklopi ruke. Boe, pomozi nam! Propadamo!" Ovaj vapaj hteo je provaliti preko njegovih usana, ali ga je obuzdao. Nekad je molio i on, ali kasnije pritenjen bedom i nevoljom poljuljala se njegova vera u Boga i u ljude. Sad je iznenada osetio neiju ruku na svom ramenu. Prila mu je punica. Ona je bila pobona ena oskudevala je s njima, trpela i smrzavala se, pa je ipak jo uvek nala za njega rei utehe. Ona ga je poznavala i znala je to se s njim dogaa. Drala je u ruci staru od itanja istroenu pesmaricu i pruila je oajnom oveku otvorenu stranicu, a mravim prstom uprla u mesto, koje je prualo utehu. Sto e mi to? upita on gorko. Ostavi staru knjigu. Ona nam ne moe pomoi! Knjiga ne moe pomoi ustrajala je starica, ali moe onaj o kome se u njoj govori. Bog? Prezir mu zaigra oko usana. Sinko, ne grei! opomenu ga starica. On je zapovedio gavranima da hrane Eliju nahranio pet hiljada ljudi sa pet hlebova i dve ribe, zato... Ostavi to, majko! prekine je zet. Ja bih bio sretan, kad bih sada imao samo jedan hljeb a riba se odriem unapred! Jesi li ula to je rekao lekar? Najpre e mi pribaviti mleka, govedske supe, a moda i lek. A onda e doi novi izdaci. A zna li ti, koliko ja imam novaca? Zasad nema nikakvih novaca. Ni novia! Ni pfeniga! Pa, kako e onda kupiti drva, ugljen i petrolej za svetlo? A bez svetla ne mogu sledee noi raditi, a moram zavriti crtariju uzoraka. Ne bi li ipak pokuao jo jednom kod Zajdelman a? oprezno je nagovarala starica. Lekar te je takoe upuivao da to uini. Nema nikakvog smisla. Zajdelman ne da nita. Onda ga podseti na kasu pomoi. Kakvu kasu pomoi. Sirotinjsku kasu, za koju se sakupljalo u nedelju. Vilhelm se htede ogoreno nasmejati. Ja nisam bio u nedelju u krmi kad je rentijer drao svoje predavanje, ali mislim da se od ovdanje sirotinje nije moglo mnogo sakupiti. Pa, ipak je svaki dao neto! Dakle, i ti? Stara je ena porumenila, kao da je zateena pri nedoputenom delu. Zar sam mogla drukije? upita plaho. Mislio sam da ti nema novaca! Imala sam dva pfeniga. Doi da ti priam! Dok si ti mislio da spavam, ja sam plela par arapa za uiteljevu enu. To se moe i u tami. Vilhelm namrti elo. Tako, tako umesto da se odmara i donekle ugreje u postelji, koja nije drugo nego hrpa dronjaka, ti rtvuje odmor i zdravlje! Koliko si zaradila na tom tajnom poslu? Trideset pfeniga. Dobro! To je tvoja zarada; ja nemam pravo pitati kako si utroila novac. Ali ipak sam radoznao to si s tim uinila. To ti radije neu rei pokuavala je starica izbei odgovor. Ali kad se on namrtio, nastavila je brzo: Sea li se da sam ovih dana nala nekoliko cigara straga u komodi pod starim stvarima? Seam. Bilo je sedam komada. Mora da sam ih ostavio onamo u sretnija vremena i zaboravio na njih. Misli? smekala se starica. No, rei u ti istinu. Takvo to ne zaboravlja pua kao ti! Pre toga rekao si kako bi rado puio opet jednu cigaru. Pa, da, katkad se ne moe vie svladati, pa ti uteknu ovakve glupe rei. Vidi, tada sam ja potraila posla da zaradim nekoliko pfeniga. Vilhelm je urio u staricu, kao da joj hoe prodrijeti do dna due. A to si uinila s novcem? upita on polagano. Kupila sam cigare... pst, nemoj me grditi. Samo najjeftiniju vrstu, uzela sam sedam komada za dvadeset i osam pfeniga. A onda si rekla, da si ih nala. Da, rekla sam! Njene su oi sjale. Ona je s njima gladovala i oskudevala; rtvovala je noi da ispuni svome zetu nepromiljeno izraenu elju. On se raznei. Morao se okrenuti da sakrije suze koje su mu navirale. Tada se brzo povrati, privine staricu k sebi i poljubi joj sedu kosu. Majko ree ti si doista prava majka! A to sa cigarama, to me obavezuje! Ti si tako nesebina i tako portvovana. Neu da me ti postidi. Idem Zajdelman u! Bie to teak put, ali pomisliu na tvoju arapu i na tvoje cigare i bie mi lake! Kada misli poi? Odmah sada! Inae bi mi moglo ponestati hrabrosti. Tako treba! pohvali ga starica. Moja baka je uvek govorila: Najtee treba izvriti najpre! Martin Zajdelman nalazio se u svojoj poslovnici, kad je crta uzoraka Vilhelm uljudno pokucao i skromno stupio preko praga. Donosite li nove uzorke? upita Zajdelman ne okrenuvi glavu. Zvuk njegova glasa bio je takav da je crta smesta izgubio svoju teko skupljenu hrabrost. Jo ne prizna plaljivo. Tek e sutra ujutro biti gotovi. Tako? emu onda imam ve danas zahvaliti za vau posetu? Na uvredljivu porugu, koja je izbijala iz tog pitanja, Vilhelm htede gnevno planuti, ali pomisli na onih sedam cigara i na svu bedu kod kue i svlada se. Moja ena i deca lee teko bolesni. Upravo je bio lekar kod njih i rekao da se na svaki nain moram pobrinuti za ogrev, dobru hranu, a pre svega za lekove. Izjavio se spremnim da mi trenutno pritee u pomo. I tako sam mislio sam ah, ta, gospodine Zajdelman e, ne gledajte me tako mrko kao da sam va najljui neprijatelj. Vi biste mi trebali pomoi. Ne znam to da radim? Sutra ujutro doneu vam uzorke, ali danas trebam hitno nekoliko maraka. Ne biste li mi taj novac predujmili, gospodine Zajdelmane?

Ne odjekne hladno i tvrdo. Ali novac vam je siguran. Ve mi dugujete etiri marke. To je tano, ali vi ste bogati i svejedno vam je hoete li mi sutra ustegnuti etiri, osam ili deset maraka. Ne, to mi nije svejedno. Trgovac mora da se strogo pridrava trgovakih naela. Odstupi li od njih, imae od toga samo neprilike. Ne seam se, da sam vam ikada pravio neprilike usprotivi se Vilhelm. O, da, dragi moj. A kad je to moglo biti Evo, upravo sada! Vi znate da je moje naelo da nikada ne dajem predujmove. Kod vas sam to iznimno bio uinio, a sada umesto da vratite novac, traite novi predujam. To je poneto nezgodno, dragi moj. Kad bih dozvolio da takve stvari preotmu maha na kraju bih odnio hlae na tapu, a vi se uopte ne biste reili dugova. Uvideete i sami da vam zbog vaeg vlastitog dobra moram odbiti molbu. Ali, gospodine Zajdelman e! Ta, zamislite: bolesnici, zima! Taj rnali iznos trebam, tako mi Boga, samo da ublaim onu najgoru bedu. Ne priajte kojeta, prijatelju! odsjee trgovac gnevno. Vi ste mali ljudi uvek u "najgoroj bedi", i mislite da su oni koji su se marljivim radom i krajnjom tedljivou uspeli izdii samo zato tu da vae profukane kune blagajne opet dovode u red. Ostavite me sa svojim jadikovkama u miru. Radije malo bolje gospodarite sa svojim prihodima! Vilhelm stisne zube i proguta ogoreni odgovor pomislivi na sve ono kod kue, a pre svega na savet koji mu je dala starica. Imam jo jednu molbu protisne napokon. Jo jednu? Valjda nije ta u vezi s onom prvom? Na alost jest prizna crta. Nikako mu nije uspelo, da svlada drhtanje svoga glasa. Dakle, ta je? upita Zajdelman nestrpljivo. Kako vidite nemam vremena za prazno naklapanje.

Ni
Gospodine Zajdelman e, vi me poznajete. Niko ne moe o meni rei neto zlo. Uvek sam se asno ponio, a kad me pritisla nevolja, nikome to nisam pokazivao. Nikada jo nisam moljakao, jer se celo moje bie tome protivi. Na stvar! Potedite me tog dugog uvoda, to hoete? Danas mi je voda dola do grla, gospodine Zajdelmane nastavi Vilhelm, dok su mu se reenice jedva otkidale od ustiju. Moram se boriti; otac sam obitelji. Zato ne smem odustati ni od ega to bi mi moglo pomoi. Vi mi odbijate predujam. Dobro, povlaim to. Ali pitam vas: zar biste li mi i jednu malu pripomo, milostinju takoe odbili? Milostinju? Kako to mislite? Pomislio sam, na mali poklon iz sirotinjske blagajne za koju je va gospodin brat u nedelju sakupljao. To se mene ne tie. Obratite se na mog brata. Naravno trenutno ne moete s njim razgovarati. Doite ponovo uvee. Na Vilhemijevu licu odrazi se zaprepatenje, muka i oaj. Gospodine Seideilmane zavapi on vi ne znate to od mene traite! Da ekam do veeri i da se izjedam od brige i neizvesnosti, to je previe. To ne bih mogao podneti. Preklinjem vas, uinite sa mnom iznimku. Va gospodin brat je dobar ovek, on me sigurno ne bi odbio, i nee vam zameriti, ako se bez njegove dozvole posluite u moju korist s nekoliko maraka. ovee, kako vi to sebi zamiljate? plane Zajdelman Ja, dodue, upravljam blagajnom, ali smem isplaivati iznose samo po nareenju rukovodioca. Osim toga, hteo bih vas pitati da li ste u nedelju uopte prisustvovali sastankuc Ne prizna crta. Imao sam svoga posla, i...... Dobro, dobro! presijee ga Zajdelman Budui da stvari tako stoje, ne treba da gajite nikakve nade neete dobiti nita.

Gospode. Boe, a zato ne? Jer svakako najpre dolaze u obzir oni koji su prisustvovali sastanku i suglasili se s visokim ciljevima moga brata, a: kudite uvereni da je takvih molbi ve dosta stiglo. Vilhelm duboko udahne zrak. Shvatam to, gospodine Seideimane ree utueno. Beda je ovde u brdima velika. Ali verujte mi, moja se obitelj trenutno ubraja meu one kojima je pomo najhitnija. Ne, molim vas dopustite mi da dovrim. Meni samome nije nikako bilo mogue, da u nedelju prisustvujem sastanku, ali moja je punica bila tamo. Pouzdano znam da je za sakupljanje novca, koje je pri tom bilo odrano, rtvovala svoja poslednja dva pfeniga. Dakle, u svakom sluaju ubraja se meu one koji su delom pokazali da su suglasni s visokim ciljevima vaeg gospodina brata. Uzmimo, dakle, da govorim u ime te stare ene, koja je sa mnom zajedno u nevolji. Zar se na taj nain ne bi moglo urediti da..... Vrlo ste snalazljivi, moj dragi Vilhelm smekao se Zajdelman i tvrdi okrutni izraz pojavi se na njegovu licu. inilo se, kao da svesno uiva u patnjama oveka koji tu pred njim stoji kao skrueni molitelj, kao da mu ini zadovoljstvo to je crtau mogao prirediti te gorke asove. Vi pronalazite sve vie smicalica da biste nali izlaz iz svojih neprilika. Ali moram vam objasniti da to ne ide tako kako to vi zamiljate. U tom asu podigne Vilhelm glavu. Jednu, dve sekunde zaprepateno je gledao lice svoga muitelja. Ono to se na njemu odraavalo bila je sama neumoljiva krutost. Ovde se ne moe nadati nikakvoj pomoi. Crta se uspravi. Na njegovu se licu pojavi vrsta odluka da nee dopustiti da ga se dalje mui. Ve je hteo otvoriti usta da izree odlunu re, koja e okonati beskoristan razgovor, kad li odjednom Zajdelman, koji kao da je umio itati u njegovu licu i dranju, stane poputati. Vilhelm ree i stade pred crtaa. Vi znate da sam vam uvek bio sklon.

ovek ga sumnjiavo pogleda, jer na takav ton; nije bio navikao kod trgovca. Je li tako ili nije nastavi Zajdelman S druge strane znate in da sam uvek dobroj radio izbegavajui odgovori Vilhelm. Radio ne radio, zbog vas ne mogu menjati svoja naela, ali moda se stvar moe na drugi nain reiti. Kako ste sad radili? Prema bojama, ili kao celinu? Kao celinu.

Dakle, od onih pet je nekoliko uzoraka gotovo? Ve etiri. Poslednji sam zapoeo jue pre podne. Pa onda izreite ta etiri i donesite mi te listove preko Tada bih vam mogao isplatiti vau zaradu, a da se ne ogrejeim o svoja naela, a ni ne izloim gubitku. To bi bio izlaz! odahne Vilhelm olakano. Na to jo nisam ni pomislio. Dakle, idite! Ja u vas ovde priekati. Vilhelm odjuri, i nakon kratkog vremena povrati se bez daha. No, da vidimo! ree Zajdelman milostivo. Uzme crtarije u ruku i stade ih promatrati. Lice poprimi smrknut, nezadovoljan izraz. Tada pristupi prozoru da bolji vidi. Hm promrmlja razoarano. Vilhelm odjednom oseti kako se sva njegova nada rasplinjuje. U istom mu se asu obrati Zajdelman. Jesu li to originalne crtarec upita trgovac promatrajui Vilhelma ispitljivo. Mislim, naime jesu li to vae vlastite skice i zamisli? Svakako. Niste li neto slino ve pre videli? Ali, gospodine Zajdelman e, emu ta pitanja?! Svi uzorci, koje vam predajem moji su vlastiti pronalasci. Hm! U ovom sluaju izgleda da se varate Promislite malo! Ne mogu se setiti nijednog uzorka koji bi bio slian ijednome od ova etiri. Zar zbilja! A ipak je jedan leao ovde kad ste poslednji puta bili kod mene. Vilhelm se tre kao pod udarcem bia. To to nisam vidio promuca on. Leao je tamo na stolu, upravo pred vaim oima. Tako mi Boga, o tom nemam pojma. Ostavite samo Boga po strani, moj dragoviu! Ja u vam celu stvar objasniti. Neki crta uzoraka traio je kod mene zaposlenje i poslao mi jednu od svojih crtarija. Leala je tamo na stolu, upravo vama pred nosom. Eno, tamo! Boje i linije oigledno su vam se usekle u mozak a da moda toga niste bili svesni. Nemogue! Pa, ipak mora da je tako jer sve ove etiri crtarije potpuno su sline onom uzorku. Takvo neto ne, gospodine Zajdelman e, tako neto mi se uopte ne moe dogoditi. Nemojte samo to tvrditi! To se moe dogoditi i najveem umetniku, i najboljem i najpouzdanijem radniku. Ne biste li, molim vas, moju crtariju usporedili s onim ostalima? To, na alost, ne mogu jer sam uzorak vratio. Vilhelm bespomono spusti glavu. I to jo prostenje. Da, to je loe za vas i ao mi vas je. Ali tu se ne moe nita izmeniti. Pod tim okolnostima vai su radovi za mene bez vrednosti. Iza te krute odluke sledila je kratka utnja. Tada Vilhelm po poslednji puta pokua da spasi svoju stvar. Zar je usporeivanje mojih radova s onom crtarijom posve nemogue, gospodine Zajdelman e? Nemogue ba nije. Morali bismo dostaviti vae radove ili traiti ponovo onaj uzorak. to bi vam bilo milije? Razume se ono drugo, tada bih se mogao sam uveriti.
Sablast ipraja

Hm, dragoviu moj, zar mi moda ne verujete? Ali, gospodine Zajdelman e, ta kako bih se usudio.....! Dobro, dobro. Ostanimo kod stvari. I u najpovoljnijem sluaju trebae vremena. Zasada, dakle, ostajem pri tom da mi va rad nije potreban. A a novac? Valjda ne traite da u platiti rad koji je za mene potpuno bezvredan? Crta uzoraka vrtio je kapu u ruci. inilo mu se da e kriknuti od oajanja, no svlada se i skupi svu svoju snagu za poslednje pitanje: A predujam, gospodine Zajdelman e? Martin Zajdelman besno skoi. Predujam? to pitanje sada zaista vie nisam oekivao! Nisam vam ga dao ak ni onda kad sam bio uveren da ete mi sutradan doneti svoje radove; sada pak kad znam da e proi vie tedana pre nego to ete mi doneti neto novo, mogu vam ga jo manje odobriti. A od ega da dotada ivim? Promisli pre! ree Zajdelman takvim tonom koji bi i najdobroudnijeg i najstrpljivijeg oveka doveo do besnila. Crta uzoraka zakrgue zubima: Znate li vi, kome su bile upravljene rei koje ste upravo izrekli? upita druim glasom. To je uzreica. Samo su se uvrijeile kao uzreica, gospodine Zajdelman e: prvobitno su to bile biblijske rei. Taj je odgovor dobio Juda Iskariot kad se pokajao za svoje delo i onih trideset srebrnika bacio pred noge sveenicima. Moda. Nato je otiao i obesio se. Zar da i ja to isto uinim? Moj dragi, od kakve bi koristi vaa smrt bila vaoj porodici upita Zajdelman hladno, gotovo podrugljivo. To su iskuenja iz kojih ovek izlazi ojaan i proien. Ili pak u njima propada. Ako je Bog doista ljubav, onda ne moe oveka dovoditi u takva iskuenja. To su bespotrebna raspravljanja za koja nemam vremena. Molim vas, ne trudite se dalje.

A to e biti s one etiri crtarec Njih u zasad zadrati da bih ih usporedio s onim drugim radovima. To je prema vaoj elji. Iza toga ete dobiti odgovor. Za danas smo zavrili. On se okrene od njega. Vilhelmu je bilo kao da e se zaguiti. Otetura napolje. Strahovita zimska studen udari mu u lice; to ga opet osvesti. Zaustavi se i pogleda niz ulicu. to sada? upita sam sebe. Kod pomisli na kuu podie ga jeza. Kako li e sad tamo praznih ruku stupiti preko praga. Beda i nevolja njegovih dragih opee mu parati srce, a on im nee moi nita obeati. Naprotiv, morae im doneti vest da ni sutra ni prekosutra, a ni sledeih dana nee dobiti nikakvih novaca. Beskrajno ogorenje podie izmuenog oveka. Da s poslom zapone opet sve iznova, da izmisli i izvede nove uzorke? Bez hrane, svetla, tople sobe i novaca za lekove, koji e bolesnicima doneti olakanje, na to se nije moglo ni pomisliti. Koraajui sporo, sputene glave naao se ubrzo pred svojim stanom, pa zatim u sobi gde je stajao njegov crtai sto, a u uglu leaj njegove ene i dece. Punica ga nije trebala ni pitati za uspeh njegova tekog puta. Videla je na njemu, kako stvari stoje. Pozove ga na stranu; neka joj barem tako ispria da to bolesna ena ne bi ula. Kad je Vilhelm starici ispriao svu svoju nesreu i jad, pogladi ga ona svojom uvelom rukom po elu, htijui ga uteiti. A, ipak ne smije izgubiti hrabrosti i veru u Boga! opomene ga. Ostani asak ovde. Otii u za to vreme do supruge dra. Vernera i doneti ono to nam je obeao. Kad se vratim preuzeu pasku nad bolesnicima, a ti poi do "Crvenog mlina" svome bratuAko ti ni on ne bude mogao pomoi, barem mu ispriaj sve to te mui; ponekada je i to veliko olak sanje. Vilhelm kimne glavom. Bio je sporazuman sa svime i na sve spreman; njegova volja i odlunost bile su skrene. ekao je gotovo jedan sat na povratak starice. Kad je stigla, dovezla je na saonicama hleba, jedan lonac mleka, a jedan supe, neto maslaca i etiri jaja. Dovukla je i vreu ugljena i veliki sveanj drva. Bila je puna zahvalnosti prema lekarovoj obitelji, koja joj je to sve poklonila. Njene rei, koje su umirujui delovale i na bolesnicu, poneto su razvedrile crtaa. Bez protivljenja dao se izgurati kroz vrata i otputio se prema Crvenom mlinu do svog brata. Ovaj je, dodue, bio i sam u nevolji, ali je bio neobino dobar. Ako mu i ne bi mogao pomoi, moda e znati neki savet, a u svakom sluaju imae za njega bar prijaznu re shvatanja i suuti.

.
U CRVENOM MLINU

Vilhelm je poprenim putem iao iz sela prema Dubravi; na putu do nje nalazio se mlin izgraen od crvenih opeka. Zbog toga su ga u okolici nazivali "Crveni mlin". Bijae to stara poluruevna zgrada koja je leala na rubu ume ispred strme padine. Mlinar je ovde mnogo godina radio kao sluga, a onda oenio kerku svoga gazde. Mlin je tako nasledstvom doao u njegov posed, dakako, sa svim dugovima kojima je bio optereen. Novi je mlinar bio marljiv i spretan, i sve do pred nekoliko godina gajio nadu da e se radom moi podignuti. No, tada je vlasnik ugljenokopa "Boji blagoslov" baron Vildtajn sasvim blizu njega podigao parni mlin prema amerikom uzoru i od toga vremena "Crveni mlin" i po nekoliko tedana ne bi radio. Vilhelm je hodao dolinom i doskora ugledao kako se die dim iz dimnjaka starog zdanja. Oni si bar mogu priutiti toplu sobu, mislio je u sebi. Kad je stupio u trijem kue, zagolicaju mu nos ugodni zamamni mirisi. Peenje? zaudi se on. Pa jo od divljai, kako se ini. Kako dolazi brat do toga? Ta, nije valjda.... Vilhelm pokuca, a iz sobe se zauje glasno "Unutra". Pridolica pritisne na kvaku i zatee svoga brata i njegovu enu za stolom. Mlinar je bio vrlo slian svome bratu, no mnogo bolje uhranjen nego ovaj; njegova je ena gotovo bila debela. Ipak se na licima obojice moglo videti da Ih brige nisu potedele. Dolazi ba u pravo vreme povie mlinar. Sedni i ruaj s nama! Ta to mirie na peenku od divljai! Srnei but! Odakle ti tako skupo jelo? To je dar. Od koga? To je moja tajna. Onda radije ne bih...... Glupost! Ta nisam postao zverokradica! Sedni samo i prioni! Crta poslua, iako poneto oklevajui. Mlinarica mu donese tanjur i jedai pribor, a onda opet sedne za sto. Vilhelm je brzo svladao svoje sumnje zbog porekla peenke. Onako strahovito gladan prione estito i odree veliki komad. No upravo, kad je hteo prvi zalogaj staviti u usta, odjednom opet zastade. to je? upita mlinar. Ne mogu. Moja ena i deca! Odloi no i vilicu i nasloni se na stolcu uzdahnuvi duboko. Mlinar zaueno zakima glavom, a njegova ena kimne odobravajui. ini mi se da znam to mu fali. Ne moe jesti jer mu ena i deca nemaju to gristi. Je li tako, urjae? Da prizna crta. Uguio bih se od tog zalogaja. Njegov se brat u neprilici nasmeje: Da, da takav si ti! Izvana krut momak, a iznutra mekan kao guja mast. Ali, ako je samo to, onda samo estito zagrabi. Imamo jo i za tvoju enu i decu. Dobili smo itavu srnu. Celu srnu? Zar moda od umara Vunderlihta? Takvo dobro delo sasvim je u njegovom duhu, sve kad bi se zbog toga morao odrei nekoliko slasnih

rukova. Sad neu rei ni da ni ne. Najpre da jedemo, a onda e sve doznati. Vilhelm se sad nije vie dao moliti, i za kratko vreme pojede svoj komad mea. No, dobro si ti to danas odrapio! nasmeje se mlinar. Verovatno si sve dosada postio?

Svakako uzdahne njegov brat. U poslednje mi je vreme ilo bedno. I nisi doao pre k nama? Pa, to u kod vas? Ta znam da imate svojih vlastitih briga. Mlinarica omeri svoga urjaka suutnim pogledom. Zar je kod kue doista tako loe? upita tiho. Na alost kimne crta. Mi se nismo tako dobro namerili kao vi. Imate peenku, toplu sobu i, kao to ujem po klopotanju mlinskog kola, posla. Hvala Bogu, posla imamo! ree mlinar. Kad bi samo tako ostalo. Mlinarica spusti glavu, kao da hoe da zatomi primedbu koja joj je bila na ustima. U tom asu zauje se izvana zvonce. Mlinar morade izai da bi nanovo nasuo ita. Tebe mui neka briga? ispitivao je crta, kad je ostao sam s mlinaricom. I te kakova! uzdahne ena Smije li se saznati, to je to? Valjda e ti on sam rei. I molim te, urjae, kao Boga, odvrati ga od toga! Zar brat ima neku lou nameru? Da, da!" Uini mi uslugu i nastoj da ga na svaki nain od toga odvrati. Odmah nakon toga bude njihov razgovor prekinut; mlinar se povrati i dobaci eni pitajui pogled. Aha, po svoj prilici ti se ve potuila ree on uz dobroudni smeak. Pokupi to sa stola, Paulino, i pouri natrag. Brani drugovi moraju biti iskreni meusobno. Treba da i ti uje, to e brat na to primetiti. Ona pospremi sto, a onda opet sedne kraj obojice mukaraca. Dakle, kod kue je loe? zapoe mlinar. Loije nego ikada. Da nemate to jesti, ve si rekao. Uostalom, kod nas je otprilike ve bilo isto tako.
A ena i deca lee na smrt bolesni. Mlinarici se napune oi suzama. Vilhelm je to vidio i vie mu nije bilo mogue da se svlada. Nasloni ruke na sto, a glavu poloi na njih i tiho zaplae. Mlinar ga htede uteiti, ali ena mu odmahne. Imala je pravo. Kad se ovek isplae, bude mu lake. Zato su ostavili crtaa, dok nije sam podigao glavu i obrisao suze. Ne smete se uditi, ako iz oveka jednom provali ree on, kao da se mora ispriati. Kod kue to nikada ne smem sebi dopustiti. Dobro je, urjae kimne mlinarica. Svakako, olakaj srce! Vilhelm sada iskali sav svoj jad s due. Naposletku im ispria potanko to mu se dogodilo kod Martina Zajdelman a. Mlinar udari akom o sto. To je loe, vrlo loe. Takvo neto ne bih bio o njemu pomislio jer prema nama je bio ljubazniji. Prema vama? Kako? Poslao nam je posla. Za njega sada meljemo; zato se nae kolo nakon mnogo vremena opet okree. Za Zajdelman a? zaudi se crta. to e mu toliko brano i odakle mu ito? Obitelj mu nije tako velika da zbog krunog brana mora u mlin. U tom ima mnogo raunice. ito je dobio s one strane granice; ja ga meljem, a on prodaje brano na veliko. On kae da u tome dolazi na svoj raun. A gde lei ito? Gore u paromlinu. Ali oni to ne mogu sami posvravati jer je stvar hitna i zbog toga treba da pomognem. Tako imam posla za due vreme, a on mi je, da bi bio sigurniji, dao ta maraka predujma. Stotinu? Neverovatno! To uopte nije njegov obiaj! Mlinarica dobaci svome muu znaajan pogled, oima pokae na urjaka, a onda, dok crta nije gledao, uini prstima kretnju brojenja novca. Vidi, dakle nastavi mlinar da za neko vreme neemo imati nikakvih briga. Hm, etrdeset maraka mogao bih konano i odvojiti. Ako su ti potrebne, moe ih dobiti. Vilhelm skoi sa stolice i zabulji se u brata i ogoricu kao mesear. Gospode Boe etrdeset maraka! To ne moe to nikako ne moe biti istina. inilo se kao da taj prizor nije bratu ugodan. No, dakle? upita on. Hoe li? I te kako hou! On, to vam nikada neu zaboraviti. Sad mi je lake pri dui. Imaemo jesti, ogreva i moi emo kupiti i lekove. Upravo sam se preporodio. ini mi se kao da mi se ukazao aneo spasitelj. No, no smekala se mlinarica. I mi smo ljudi, a osim toga dunost nam je pomoi, ako je mogue. O, ti dobra duo! Ali sad me pustite da odem. Moji su kod kue u nevolji. Ni aska vie neu da ih ostavljam u neizvesnosti. Crta se htede okrenuti prema vratima, iako onih etrdeset maraka nije jo ni primio. Ali mlinar ga sprei i pokae na stolac s kog je bio ustao. Jo samo as zamoli ga. Ma kako loe bilo kod tebe kod kue, oni e jo nekoliko asaka izdrati. Moram ti neto priati, a onda te zapitati za savet, jer bih volio znati to ti o tome misli. Crta sedne ponovo, a mlinar se u neprilici poee iza lijevog uha. Dakle, Paulino obrati se konano svojoj eni kako da zaponem? Stvar je ipak poneto udna. Da kimne ona vrlo udna! O emu se radi upita Vilhelm. Hm! O jednom poslu. S kim? Sa hm no, napolje s tim sa Sablasti ipraja! Pun oekivanja promatrao je mlinar lice svoga brata. Drao je da njegovo priznanje mora na crtaa delovati kao onaj poznati "grom iz vedra neba". No, prevario se. Vilhelm se nije prepao, niti skoio sa stolice, pa ak niti ikakva re iznenaenja nije prela preko njegovih usana. Tek bljesak njegovih oiju

odavao je dojam koji je ta neverovatna vijegt ostavila na njega. A tako ree tada neobino mirno. Zar ti je voa krijumara poslao glasnika? Ne, sam je doao k meni. Kada?

U nedelju! Molim te, ispriaj mi to potanko! Dakle, poznato ti je da su moja i umareva ena dobre znanice. U subotu uvee otila je Paulina u umariju i ja sam ostao sam, sve do neto pre ponoi. Odjednom je neko zakucao na prozorski kapak. Mislio sam da je Paulina, i to me zaudilo jer koliko sam znao, ona je bila ponela sa sobom klju. No, kad sam otvorio ulazna vrata na moje najvee iznenaenje, stajao je preda mnom jedan ovek. Bila je to Sablast ipraja. Jesi li je odmah prepoznao? Kako je izgledala? Isprva, naravno, nisam mogao nita razaznati, jer je stranac bez ustruavanja pokraj mene uao u kuu, a ja u vei nisam imao svetla. "Jeste li sami?" upitao me je. Znam da je vaa ena kod umara, pa hou da iskoristim priliku da s vama govorim. Pustite me u sobu i" Poao je ispred mene, a ja sam ga sledio. I sada je stajao preda mnom, upravo onako kako ga uvek opisuju: hlae u izmama sa sarama, kratki kaput i eir; na licu crna krinka. Glas mu je ispod nje zvuao uplje. A tako! ponovio je Vilhelm jo uvek neobino mirno. A to je hteo od tebe? Gotovo i nasluujem. Ne, to ne moe naslutiti. Zahtevao je od mene neto izvanredno: stranji podrum. A ti si pristao na taj predlog? Nije to bio predlog, nego zahtev. Misli li, moda, da me je mnogo molio ili pitao? Pa, pitati te je morao. Nije mu palo ni na pamet. Zatraio je da mu odstupim podrum i za to mi je ponudio godinje dvesto maraka najamnine. Polovicu svote odmah mi je isplatio. Aha! Dakle, novac koji mi posuuje potee od "Sablasti". Ne. Moe ga mirno primiti. Od Zajdelmana je. Onih stotinu maraka od "Sablasti" lei jo netaknuto. Ali da li zna u kakvu se opasnost uputa? On e tvoj podrum upotrebiti kao spremite za svoju krijumarsku robu. Pa to je jasno. Ne, nipoto! I to je upravo ono to nikako ne shvatam; on mi plaa godinje dvesto maraka da bi mogao moj podrum zatrpati! Kasnije, kad na ugovor istee, mogu ga opet dati otkopati. To nikako ne razumem prizna crta. Moda te vara? Ne uveravae ga brat. On doista zatrpava podrum. Do danas uvee moram ga isprazniti, a klju ostaviti unutri. Za etrnaest dana izjavio je neprijatan posetnik mogu se uveriti da je podrum zaista zatrpan, a onda klju ponovo uzeti. Dakle, vidi, da opasnost uopte ne postoji. Crta uzoraka polako odmahne glavom. To e se tek videti ree zamiljeno. Ali uviam da se, moda nisi mogao opreti. Sablast ipraja obiava svoje zahteve potkripljivati tekim pretnjama; i jao onome, ko se usudi opreti se tom tajanstvenom strailu. Pa to je ono! povie mlinar. Sablast mi je zapretila smru ako se budem ustruavao, da joj predam svoj podrum; u protivnom pak sluaju da u vrlo brzo osetiti kako se moj poloaj popravlja. Pristao sam dakle, nakon to mi je obeao da e stvar tako urediti, da ni u kom sluaju neu imati od toga neugodnih posledica. A sad dolazi ono najudnije u tom dogaaju. Ve drugog dana pojavio se u mlinu Zajdelman i donio mi posla? Zar to nije kao bajka? Hm gunao je crta. Ja ne verujem u bajke. One su za decu, a ne za nas. Kae da je Zajdelman doao k tebi, i to otac. Da, otac. Ve sam ti potanko ispriao, kako hote da mu ito brzo sameljem jer bi brano mogao dobro prodati. I ti doista misli da ta narudba ima neke veze sa "Sablau"? O tom nema sumnje. Nou dobijem obeanje da e mi ekonomski biti bolje, ako podrum predam, a sledeeg dana dolazi ta divna narudba. To nije samo sluaj i sticaj okolnosti. Hm! Pa kako objanjava tu vezu? Dugo sam razbijao glavu zbog toga, i najzad mi je sinulo. Kad se ta stvar dobro razmotri, ba i nije tako zagonetna. "Sablast" vri neverovatan pritisak na sve ljude u Hohentalu i okolici. Ona je kao neki neokrunjeni kralj ovde u brdima. Bedni joj narod slui kao krijumari, jataci, glasnici, a i drugaije, ve prema potrebi "Sablasti". Ostale ostavlja u miru. Ali oni koji joj trebaju, moraju joj se bez prigovora pokoriti, inae im je ivot tako bedan da je bolje da odmah nabave ue i obese se. Ali, upamti: siromani svet. Tako sam uvek mislio. Ali moj me je sluaj drugaije pouio. To, to je Zajdelman tako brzo doao k meni i donio mi narudbu, sigurno se dogodilo pod pritiskom "Sablasti". Pa i Zajdelmanovi, ti najvei bogatai celoga kraja i jo daleko van njegovih granica, izuzevi barona Vildtajna, dakle, i ti Zajdelmanovi moraju se pokoriti volji tajanstvene Sablasti ipraja. ko zna, kakva ugnetavaka sredstva ima kralj krijumara u svojim rukama i protiv tog nezavisnog preduzetnika. Kad se o tom pravo razmisli, oveka podie strah i groza. Gledano s tog stanovita, ne moe se ovakvom bednom avlu, kao to sam ja, vlasniku Crvenog mlina, zameriti to se nije opro ugnetavakoj sili "Sablasti". Mlinar uuta i pun oekivanja pogleda svoga brata. I njegova ena, koja je sa strahom sluala razgovor, obrati se sad crtau da uje njegovo miljenje. Ali ovaj je samo buljio preda se, a da nije otvorio usta. Tada mu brat dovikne, kao da ga hoe prenuti iza sna. Hej, ti, rei bar jednu re! ta misli ti o tome? Vilhelm se uspravi: ta o tome mislim? A tako. Pa, da moda ima pravo. A moda i ne. Glavno je, da sad bolje ivi. Priaj samo dalje! Nema tu vie ta priati promrmlja mlinar. Jedino moda jo ono o srni. Naao sam je jue uvee pred ulaznim vratima zajedno s ceduljom, na kojoj je stajalo: Dar od Sablasti ipraja. Uostalom bilo je glupo nadoda on smekajui se smeteno to je Paulina prispela upravo dok sam pregovarao sa Sablau. Bila se tiho oduljala u kuhinju i odande sve sluala. Tek, kad je Sablast otila, opet se pojavila. Sada je sva prestraena. Ali, po mom miljenju, ene tu nemaju ta da se upleu; to su muka posla. Pa, ipak! prigovori gospoa Paulina. Sablast postupa protivzakonito. Taj je ovek ne samo krijumar, nego i ubica, i ko s njime uruje, takoe potpada pod zakon. Ali, eno! Ta urazumi se! Moda ima i pravo, ali treba da promisli, kakvim mi se pretnjama zapretila Sablast. Da nisam pristao na njen predlog, stvorio bih od toga oveka neprijatelja, a to bi me onda moglo stajati ivota. Sablast ne zazire od toga, da svoga protivnika uutka. ena uzdahne i uuta. Ali sad je zato crta stao govoriti, iako to niko nije naroito traio. Da, to se svakako od nje moe oekivati pristane on uz brata. Sablast je bezobzirna i okrutna; to sam i sam na sebi iskusio. Mlinar pogleda brata u udu. Ti na sebi? upita on. Zar ima s njime nekih veza? Crta kimne glavom zategnutih usana.

Tako, tako, napola! Na alost! Taj nitkov trai od mene, da mu posluim kao glasnik. Dosada mu Jo nije uspelo da me dotle dovede, iako je to nastojao svim silama. Dakle je s tobom govorio?

Da. Ve me nekoliko puta vrebao, kad bih izmeu posla uvee na pola sata iziao, da udahnem zraka. Taj je ovek istovremeno i drzak i lukav da iskoristi povoljne prilike. Poznato mu je da sam u nevolji, a sila kola lomi. Na to on i rauna. Kad je ovek u bedi i gleda kako mu gladuju i nestaju ena i deca, prihvata smesta svaku pomo, koja mu se nudi i lako uutkava glas savesti, koji inae kao estit ovek slua. Moete zamisliti, kako mi je teko bilo triput odbiti ponudu napasnika. Svakog puta obeao mi je itav talir, samo za isporuku pisma u okolici. Ali ostao sam postojan. Blago tebi odobri mlinarlca. ista savest je.... No, ne doree. Mu je uutka ljutitom pretnjom: Prestani eno! Ja zaista nisam nikakva hulja, i uvek sam drao do svoga potenja. Ali ovek mora da ivi, a naroito otac obitelji ima dunosti prema svojoj porodici. Vidi i sama to je bratu donela njegova nepokolebljivost. Golu bedu! ko zna, kako je Sablast protiv njega rovarila, pre svega kod Zajdelmana. A to e se i nastaviti, bude li se i dalje opirao. Drim da sam vam as pre stvar dovoljno razjasnio. estitost amo estitost tamo, doao sam do zakljuka da se Sablasti ne moe opreti, ako ti mahne. Inae se ovek u Hohentalu i okolici ne moe probiti. Ako se vlastima ove okolnosti ine nepodnoljivima, neka se pobrinu za pomo i kralju krijumara pripaze na prste. Ali oni tome nisu dorasli. Nesposobni su da nas zatite od tog okrutnog oveka. Dakle, treba da sami sebi pomognemo. Ako ima i trunka razbora, brate, ravnae se ubudue prema tome. ena ne ree vie nita, a crta se duboko zamisli. Da, da! promrmlja za sebe. Promisliu o tome. Tada naglo ustane. Sad moram kui. Moji me nestrpljivo ekaju. Doneu ti novac ree mlinar. On se udalji i za kratko vreme donese obeanih etrdeset maraka. Oi crtaa uzoraka zasjaje od ganua i radosti, dok ih je spremao. Brate moj, to je pomo u najteoj nevolji! ree. Sad opet imamo to jesti. Moji e dragi opet ozdraviti. Moda e biti i za due. Biu izvanredno tedljiv, a pre svega ove u noi u naloenoj sobi izraditi nekoliko novih uzoraka, koji e sigurno neto vrediti.
IZMEU VEERI I JUTRA

Adolf i Vunderliht vratili su se iz grada u umariju. Sluga Christian dobio je bogatu napojnicu koju je spremio sa zadovoljnim smekom. Iznos koji je seljak s ribnjaka imao primiti za svoju uslugu, predao mu je posle podne sam umar. On se sam ponudio za taj posao, jer je ve osetio da e kod kue teko moi izdrati. Muio ga je nemir, i grozniavo oekivanje nove pustolovine, koju mu je Adolf bio obeao. Sastanak sa Sablau! Eh, to je bilo upravo po umarovu ukusu! Ni na to drugo nije mogao vie misliti. I prema uzreici: Kad je srce prepuno, usta se ne daju zatvoriti, estitom je supruniku bilo prilino teko da uti pred svojom Baricom. Budui da je jo bila veljaa, brzo je padala tama, a nebo se uz to prekrilo jo i tankim slojem oblaka, koje nisu: mogli probiti ni mesec ni zvezde. Veera je ovoga puta u umariji protekla brzo i utai. Tada Vunderliht dohvati svoju lulu, upali je i stade nestrpljivim koracima meriti sobu. Pa ta ti je? zaueno e umareva ena. Danas si kao samo ivo srebro. To ti ne razume. Jo me eka vaan put, Gospode Boe! Ta, valjda nisi u tragu kakvom zverokradici? uvaj se, stari! Ako te nastrele.... Glupost! zabrunda Vunderliht. Ne pomiljaj na zverokradice. Imam vanijeg posla. Poi u s gospodinom bratiem. A, tako! To sam zapravo mogla i naslutiti. Gospodin brati postao je odjednom kod nas glavna osoba. Pa, i jest. Barice, kaem ti, kad bi ti znala ono to ja znam! umar duboko uzdahne, tako da ga je muila tajna koje se nije smeo reiti. Kaem ti, to je ovek! udie se! emu? Hm! emu! I to mi je pitanje. Na to ti ne smeni odgovoriti. Ali strpi se, Barice, ve e sve doznati. U tom asu zakuca neko na sobnim vratima. Adolf, koji je veerao gore u svojoj sobi, doao je po Vunderlihta da zajedno pou na taj znaajni put. U tren oka navukao je Vunderliht svoj kratki, debeli kaput, a na glavu stavio pusteni eir. Tada dohvati svoju puku. Da je ponesem? obrati se Adolfu. Ovaj samo kimne glavom, upravivi umarevoj eni tek nekoliko kratkih rei. Ako bi u naem odsustvu neko pitao za vaeg mua, molim vas, nemojte rei da je poao sa mnom. On je u umi, i vratie se verovatno tek oko pola noi. To je dovoljno. Nato obojica napuste kuu. Adolf odredi smer. Poao je u pravcu ugljenokopa. umar to primeti sa uenjem. Zar ete prema ugljenokopu, gospodine bratiu? zapita on. Da, upravo to hou. Tamo je uglavljen sastanak. uvar Lojbe e me najaviti Sablasti ipraja. Vunderliht poluglasno zazvidi. Lojbe? Taj stari podlac? Djavo ga znao, uvek sam u njega sumnjao da ba nema iste prste. Ali da spada meu najpoverljivije osobe Sablasti, ne, to doista nisam mogao slutiti. Dakle tako, Lojbe e vas najaviti. sme li se upitati, to predstoji dalje, pre svega, kakvu ulogu treba da ja veeras odigram? vo sam vam sada hteo dati potrebne izjavi Adolf. Dakle sluajte: kad bud domaku ugljenokopa, rastaemo se. Lako je da me oekuju pa bi u blizini mogao biti kakav Vano je da niko ne nasluti, da ne dolazim sam. u ravno prema kui gde stanuje Lojbe. Upravo suprot kui stoji jedna upa.... Znam je potvrdi Vunderliht. Tamo! gore dobro snalazim. Tim bolje! Ta upa je mesto koje smo za sastanak sa Sablau. to mislite? Hoete li se stranje strane moi privui upi a da to niko opazi? No, i te kako! Sitnica za starog lovca. Pouzdajem se u vau spretnost, moj dragi derlih. Ako bi vas protiv svih oekivanja neko krio i zaustavio, moda biste se mogli izgovoriti ne slubenim putem.

Mogu, svakako, gospodine bratiu! Treba da kaem da sam ovde u blizini naiao na koju je neki lupe postavio da uhvati kakvog nelog zeca. Meni se niko ne moe suprotstaviti. Ok zemlja pripada gospodinu baronu, u ijoj se shibi lazim. Dakle, imam opravdanje, tavie i du ovde okolo tumaram. Sjajno! pohvali ga Adolf. A sada Dok budem u upi sa Sablau vodio razgovor, vi J straariti sa stranje strane daare. To e viestruku korist. Prvo, pretpostavljam da et taj nain uti itav na razgovor. Kroz tanke uete svaku glasnije izgovorenu re. Drugo, ete pripaziti da se oko upe ne ulja kakav sumnj: koji bi me kasnije uhodio i njukao za mnom, dagod se okrenem. Takvog momka treba da naj zazlen i neupadljiv nain zadrite podalje od Ali oprez! Niko to ne sme primetiti. A tree, puku spremnom. U takvim se prilikama nikad moe predskazati ishod stvari. Budete li uli deli da se na mene sprema napadaj, tada usk No, pri tom jo uvek ne treba da priznate, moj saveznik. Pa, mogli ste se sasvim sluajnog blizini. Ali to bi dolo u obzir samo u krajnjem slu" Ako bude ikako mogue, ostanite u pozadini fzumete? Ta nije stari Vunderliht pao na glavu smejuckao se umar. Znam ve to treba da radini, pitanje je samo gde i kako emo se opet nai, kad razgovor bude dovren. Hm. Imate li kakav predlog? Pa, drim, da ete kasnije udariti putem prema Hohentalu? Isprva da. Kasnije u skrenuti na cestu prema gradu. Treba da izazovem dojam da u se jo noas vratiti u grad. Vrlo dobro. Upravo tako zamiljao sam i sam tu celu priu. A sada pazite! Kad proete komad ove ceste, udarite kroz jedan mali seljaki gaji. Tamo u vas ja ekati. Doi u tamo popreko preko polja. Biu dakle u svakom sluaju tamo pre vas. Pre toga jo u samo proveriti, da li je va put natrag siguran, a onda u nestati. Sve je dakle bilo dogovoreno. U gutiku pokraj puta detektiv je stavio na glavu vlasulju i nalepio bradu, kako je to bio uinio ve kod svog prvog sastanka s neznancem. Sad su se pribliavali rudokopu, i kao to je bilo dogovoreno, ovde su se rastali. Vunderliht je uronio u tamu s desne strane staze, dok je Adolf upravio korake ravno prema postrojenjima rudokopa. Na svoje najvee uenje nigde nije mogao otkriti ni ive due, a on je upravo raunao s time da e ga ovde saekati. Naposletku je poao prema stanu uvara Lojbea i tamo pokucao Ha vrata. Uskoro se ona otvore. Lojbe je zirnuo u tamu. ta je? pitao je kratko i otresito. Adolf desnom rukom pree preko desnog oka. Ve pre se bio postavio tako da je na njega padao slabi trak svetla, koji je iz otvorene vee dopirao pred Jcuu. Lojbe je tu kretnju trebao jasno videti. Oekuju me ree Adolf. Ah, to ste vi! Pa ve ste se za jue najavili. Upravo sam vam sada hteo dati potrebne upute izjavi Adolf. Dakle sluajte: kad budemo na domaku ugljenokopa, rastaemo se. Lako je mogue da me oekuju pa bi u blizini mogao biti kakav uhoda. Vano je da niko ne nasluti, da ne dolazim sam. Poi u ravno prema kui gde stanuje Lojbe. Upravo nasuprot kui stoji jedna upa.... Znam je potvrdi Vunderliht. Tamo se gore dobro snalazim. Tim bolje! Ta upa je mesto koje smo uglavili za sastanak sa Sablau. to mislite? Hoete li se sa stranje strane moi privui upi a da to niko ne opazi? No, i te kako! Sitnica za starog lovca. Pouzdaj em se u vau spretnost, moj dragi Vunderliht. Ako bi vas protiv svih oekivanja neko otkrio i zaustavio, moda biste se mogli izgovoriti nekim slubenim putem. Mogu, svakako, gospodine bratiu! Treba samo da kaem da sam ovde u blizini naiao na zamku, koju je neki lupe postavio da uhvati kakvog izgladnelog zeca. Meni se niko ne moe suprotstaviti. Okolna zemlja pripada gospodinu baronu, u ijoj se slubi nalazim. Dakle, imam opravdanje, tavie i dunost da ovde okolo tumaram. Sjajno! pohvali ga Adolf. A sada dalje! Dok budem u upi sa Sablau vodio razgovor, vi ete straariti sa stranje strane daare. To e doneti viestruku korist. Prvo, pretpostavljam da ete na taj nain uti itav na razgovor. Kroz tanke zidove uete svaku glasnije izgovorenu re. Drugo, moi ete pripaziti da se oko upe ne ulja kakav sumnjivac; koji bi me kasnije uhodio i njukao za mnom, kudagod se okrenem. Takvog momka treba da na bezazlen i neupadljiv nain zadrite podalje od mene. Ali oprez! Niko to ne sme primetiti. A tree, drite, puku spremnom. U takvim se prilikama nikada ne moe predskazati ishod stvari. Budete li uli ili videli da se na mene sprema napadaj, tada uskoite J No, pri tom jo uvek ne treba da priznate, da ste moj saveznik. Pa, mogli ste se sasvim sluajno nalaziti
u blizini. Ali to bi dolo u obzir samo u krajnjem sluaju. Ako bude ikako mogue, ostanite u pozadini. Razumete? Ta nije stari Vunderliht pao na glavu smejuckao se umar. Znam ve to treba da radim, pitanje je samo gde i kako emo se opet nai, kad razgovor bude dovren. Hm. Imate li kakav predlog? Pa, drim, da ete kasnije udariti putem prema Hohentalu? .Isprva da. Kasnije u skrenuti na cestu prema gradu. Treba da izazovem dojam da u se jo noas vratiti u grad. Vrlo dobro. Upravo tako zamiljao sam i sam tu celu priu. A sada pazite! Kad proete komad ove ceste, udarite kroz jedan mali seljaki gaji. Tamo u vas ja ekati. Doi u tamo popreko preko polja. Biu dakle u svakom sluaju tamo pre vas. Pre toga jo u samo proveriti, da li je va put natrag siguran, a onda u nestati. Sve je dakle bilo dogovoreno. U gutiku pokraj puta decektiv je stavio na glavu vlasulju i nalepio bradu, kako je to bio uinio ve kod svog prvog sastanka s neznancem. Sad su se pribliavali rudokopu, i kao to je bilo dogovoreno, ovde su se rastali. Vunderliht je uronio u tamu s desne strane staze, dok je Adolf upravio korake ravno prema postrojenjima rudokopa. Na svoje najvee uenje nigde nije mogao otkriti ni ive due, a on je upravo raunao s time da e ga ovde saekati. Naposletku Je poao prema stanu uvara Lojbea i tamo pokucao na vrata. Uskoro se ona otvore. Lojbe je zirnuo u tamu. Sto je? pitao je kratko i otresito. Adolf desnom rukom pree preko desnog oka. e pre se bio postavio tako da je na njega padao slabi trak svetla, koji je iz otvorene vee dopirao pred u. Lojbe je tu kretnju trebao jasno videti. Oekuju me ree Adolf. Ah, to ste vi! Pa ve ste se za jue najavili.

Jesam. Ali bilo mi je nemogue doi. Nadam se da mogu jo i danas razgovarati sa ovekom s kojim elim stupiti u vezu. Pokuau. Svakako morate se neko vreme strpiti. Najbolje da poete odmah prema upi. Dobro! Tamo u poekati. Lojbe ponovo nestane u kui, poto je vrlo briljivo zatvorio za sobom vrata. Adolf poe prema taglju. Putem je dobro gledao oko sebe, ali ni sad nije mogao zametiti nikakvo njukalo ili uhodu. U taglju se koliko je mogao udobnije smesti na slami i stade oslukivati u tami. Jednom mu se uini, da je sa vanjske strane daare uo lagani tropot. Po svoj prilici bio je to Vunderliht na svom mestu straara. Adolf je dobro pazio da se ne izda kakvim glasom prepoznavanja, jer nije bio siguran da li ga ipak moda kogod potajno ne promatra. Tako je prolo otprilike pola sata. Tada se otvore vrata taglja. Neko unie. Adolf se pomakne i nakalje da bi upozorio na svoju prisutnost. ko je tu? upita ovek koji je upravo doao. Onaj od prekjue odgovori Adolf. Jue sam vas uzalud ekao uo se prilino opori odgovor. Na alost. Nije se moglo drugaije. I tako sam ve ranije bio odredio dva dana predaha. Inae mi ne bi palo na pamet da na sebe navuem nemilost svemone Sablasti ipraja. Neznanac se resko nasmeje. Tako, tako. No, to ba ne uzimam kao istu istinu, ve pre kao podrugivanje. Uostalom, neemo se zadravati kod predgovora. uo sam da ste prilino dobro o svemu obaveteni. Ipak treba da sam na oprezu. Ne verujem vam, i mogu da kaem da neete ivi napustiti ovo mesto, ako me ne uspete potpuno uveriti da niste moda neki dounik, ili ak i prerueni detektiv koji se digao protiv mene ili mojik ljudi. Sto mu gromova! pomisli Adolf. To svakako zvui drugaije nego prekjue. Sablast sama je poneto sranija, nego njen opunomoenik. Ipak se nije dao zaplaiti pretnjom. Za svaki sluaj ima uza se nabijeni revolver, a osim toga Vunderliht je s otkaenom pukom stajao iza upe. Pod takvim okolnostima ree on na oko nevoljko vrlo mi je ao, to sam s vama uopte stupio u vezu. Nadao sam se da u kod vas naii na vie susretljivosti. Ne mogu vam pomoi promrmlja stranac, po ijem se glasu moglo primetiti, da dolazi ispod krinke. Moram biti oprezniji nego ikada. Doznao sam da se ovuda okolo skice neka strana hulja, koja mi je stalno za petama. A tako! nasmeje se Adolf, hinjenom ravnodunou. A sad se bojite da bih ja mogao biti taj ovek. Eh, moj dragi, na taj nain naravno, da nikada neemo biti pod istom kapom. Ja sam odvijanje naih poslova sasvim drugaije zamiljao. Jedan moj prijatelj, ije ime ne smem spomenuti, dobar je znanac nekog gospodina Mihalovskoga, koji katkada stanuje u gradu, a navodno stoji s vama u dobrim poslovnim odnosima. Taj me je Mihalovski putem moga prijatelja na vas upozorio, pa sam se ponadao... to kaete: vi poznajete Mihalovskoga? Moj ga prijatelj poznaje. Pa, to je isto. Moram priznati da sada nestaje mojih sumnji i da sam potpuno sklon da s vama pokuam poao. Oprostite na mojem nepoverenju! Pnznaete i sami da ljudi naeg kova ne mogu nikada biti dovoljno oprezni. Dakle, zaponimo s pregovorima. Za mene je glavno pitanje: hoete li slati Ui primati? Slati. Roba dakle treba da bude otpremljena u ekuc Tako je. O emu se radi? O lekovima i bojama. Grom i pakao! Carina je na te stvari tamo Preko prokleto visoka. Tim emo bolje zaraditi. Koliko bi se pri tom zaradilo? est hiljada maraka. ista dobit? Dakle ipak! No to je ipak poao. Tano je, prema tome, ono to mi je moj, to mi je onaj koji je prekjue s vama govorio, ispriao. Kada ete poslati? im vam bude odgovaralo. Sutra e se pruiti vrlo povoljna prilika. Ovih su mi dana iz eke najavili vrlo vanu porudbinu koju u ovde primiti, a moji e je ljudi dalje preneti na sigurno mesto. U noi od sutra na prekosutra, dva sata iza ponoi treba da se to izvede. Gde? S ove strane Dubrave. Tamo gde ste nedavno imali onakvu smolu? Bar se tako svuda okolo pria? Da, upravo zato. To ne razumem. Eto stvar je sasvim jednostavna. Graniari misle da se tako brzo neemo usuditi u Dubravu. Zbog toga smo tamo razmerno sigurni. Kraj oko Dubrave verovatno e sada najmanje nadzirati. Vrlo dobro sloi se Adolf. Osim toga nastavi zakrinkani graniari e verovatno drati da vie nita ne kanimo preduzimati. Zato? Jer veruju da su Sablast ipraja, vou krijumara, ve uhvatili. Ta vam je stvar u gradu sigurno dola ve do uiju. Ve je dojavljena i ekim pograninim vlastima. Uhvaen je i uhapen jedan mladi tkalac iz Hohentala... Da, da, krue svakojake glasine, koje sam, naravno, smatrao za preterane. Smatrao sam da se radi o lanu vae druine. Ne, nikako. Sluaj je sasvim drugaiji. Onaj momak nema s nama ba nita zajedniko; potpuno je neduan. Samo su ga dovabili u zamku. Sad e morati da odgovara za grehe "Sablasti". To e panju oblasnih njukala na neko vreme odvratiti od nas. No, dosta o tom. Da dokrajimo nae pregovore. Vi ste dakle sporazumni s Dubravom? Nemam nita protiv toga.

I bilo bi vam pravo, kad bismo sutra obavili i vau poiljku? Svakako odobri Adolf. Samo treba da doznam jo neke pojedinosti. Koliko e ljudi doneti drugu poiljku? Deset. To se sjajno poklapa. Moja je roba takoe raspodeljena na deset ljudi, pa prema tome mogu vai iz eke odmah preuzeti moju prokrijumarenu robu. U redu! Tako e dosta jati onih deset ljudi koje sam naruio da otpremim eku robu. To je u svemu trideset ljudi. Lepo! To smo dakle uredili. Sada jo neto. Kakva je lozinka? U poslednje vreme nismo vie nikakvu upotrebljavali. Zato ne? Nikada ovek nije dovoljno oprezan. Moji e nosai svakako samo uz lozinku predati robu. Neu da uletim u opasnost. to se mene tie, moe. Kazaemo, dakle: Prag. Re u predati dalje. Kod hrasta? Da; Druga mogunost sporazumevanja nije mi zbog kratkoe vremena mogua. Dakle, vai e ljudi pojedinano dolaziti do hrasta, a takoe i u Dubravu? Da, zar to nije bolje, nego da se najpre upadljivo skupljaju? Imate pravo. Dakle, sutra dva sata iza ponoi s ove strane izlaza iz Dubrave ponovi Adolf jo jednom bit pregovora. Hoete li vi sami doi? Zbog neobine vanosti posla svakako! I ja u takoe doi. Preko granice naravno, ne idem. Zbog toga bih hteo znati, kakvu mi sigurnost Pruate. Ne oekujete valjda da u vam robu poveriti a da sam ne budem donekle osiguran. Hm oglasi se Sablast ipraja. Razumem. Vi nita neete da stavljate na kocku u toj celoj stvari. To je svakako sluaj kakav jo nisam lmaoInae radim sa svojim poslovnim prijateljima u meusobnom poverenju. Vidite! Prekupiti vam robu ne mogu. Ako nas uhvate, snosiu sam celi gubitak. Ako pak dobro proe, moram s vama podeliti dobit. To mi se ne svia. Mislio sam tek na neku malenkost odgovori Adolf. Recimo dve hiljade maraka. Na to ete mi dati potvrdu. Ta e se svota kod diobe dobitka obraunati. Kako mislite deliti? Vi dve, a ja jednu treinu. Tako se moe razgovarati. Dobiete potvrdu. Ja u je doneti sa sobom u Dubravu. Sledee vee, otprilike oko deset sati, oekujem vas opet ovde, da podelimo dobitak. Dobro. Odmah u svoga pouzdanika u Breitenau obavestiti, da moja roba stie sledee noi. On se tu dobro snalazi i uspeva, kako mi je sam rekao, uspostaviti vezu s vaim ljudima. Imate li jo kakvo pitanje? Ne. Dakle smo se nagodili. Dajte ruku! Obojica mukaraca stisnu jedan drugome ruku. Uglavljeno? Uglavljeno! Sablast ipraja se udalji laganim korakom. Adolf je kroz pukotinu na vratima gledao za njom i primetio kako neugodni neznanac razgovara vani s Lojbeom, koji je uvao strau. Na svu sreu ovaj pri tom nije obiao daaru. U tom bi sluaju sigurno bio naletio na Vunderlihta. Kad su obojica nestali za uglom, napusti i Adolf upu. Pravio se kao da se u tami ne snalazi i poao najpre nekoliko koraka ulijevo, a zatim udesno. To je uradio s namerom da baci pogled iza upe, da bi se uverio je li Vunderliht jo na svome mestu. Konano upravi korake na cestu i kad je dohvatio udari u pravcu grada. Na taj nain nije uopte prolazio mestom Hohental, nego se umerenim korakom pribliavao umici, o kojoj je govorio umar. Nije se usudio okretati da proveri ne sledi li ga neko jer je morao voditi brigu o tome da ostavi dojam potpune bezazlenosti. No, toliko opreza nije ni trebalo, jer se s punim pravom mogao pouzdati u Vunderlihtovu re, koji je sa svoje strane bdio nad sigurnou gospodina bratia.Dalje je sve polo prema dogovoru. U umici je Adolf najpre skinuo vlasulju i krivu bradu koju je nalepio da bi u sluaju ponovog susreta s kraljem krijumara u Hohentalu ostao neprepoznat. Jedva je to dovrio, kad ga neko poluglasno zazove. umar mu prie i ispria, da se ovek u izmama, kratkom kaputu i eiru, koji je iziao iz upe udaljio zajedno sa uvarom Lojbeom, ne obazirui se dalje na svoga "poslovnog" prijatelja. Re "poslovni" prijatelj izgovorio je Vunderliht smejuckajui se. To je uverilo detektiva da finom uhu staroga nije izbegla ni jedna re razgovora, koja se vodila unutar zidova daare, Kad su njih dvojica skrenula na poljski "put, koji je u zavojima vodio prema Hohentalu, olakao je Vunderliht srce, ispriavi to ga je muilo. Moje potovanje prema vama, gospodine bratiu, raste gotovo od sata do sata. Ovako nasamariti Sablast ipraja, to je jedinstveno. Moram priznati da sam se isprva poteno nastrahovao. Sastanak s tim klipanom ipak nije neopasna stvar. A dobrano vrue postalo mi je pod mojim starim eirom, kad vas je momak onako napao i zapretio da ivi neete iz upe, ako ne uspete odagnati njegove sumnje. Ali onda se sve okrenulo, mominu ste divno doveli na tanki led! Nasluujem ta e biti dalje. Da, pogodim? Pogodite samo, moj dragi Vunderliht! Uveren sarn da e biti tano. Eh, pa to nije ni naroito teko nakon svega ta sam uo. Sledee noi sastae se krijumari na izlazu iz Dubrave u nadi da e napraviti naroito unosan poao. Ali prevarie se, jer e tamo naleteti na vrsto postrojenje pograninih slubenika i policajaca pod vaim vodstvom. Je li tako? Upravo e tako biti potvrdi Adolf. Su ranu zoru moram ve biti na poslu. To znai ponovo se odvesti u grad. Da, opet na kriminalnu policiju. Nadam se da e mi uspeti da u najkraem roku reim zadatak, to sam ga sebi postavio. Tako razgovarajui stigoe u selo, koje su morali propeaiti itavom njegovom duinom, da bi s drugog kraja mogli krenuti putem prema umariji. Da su od rudnika smesta udarili tim pravcem, bilo bi za njih suvie opasno. Skriveni posmatra bio bi tada vrlo lako ustanovio ko je neznanac to je krijumarskoj bandi postavio tako privlanu ponudu. urili su seoskom cestom. Kue sdesna i slijeva leale su veim delom u mraku. Ve je bilo kasno, a stanovnici Hohentala, koji su morali tedeti sa svime pa i sa svetlom, obiavali bi za zimskih meseci rano legati. Bilo je zato sasvim razumljivo to je svaki trag svetla koji se probio iz ponekog prozora privlaio panju obojice nonih prolaznika. Vunderliht je

upravo promatrao malu, naherenu, ruevnu kuicu, koja je jedva jo bila sposobna, da poslui kao ljudska nastamba. Hm gunao je poluglasno. Kod ulca ili kod njegove ene jo gori svetlo. Odavna bi ve mogli biti u perju. Bolje bi bilo da to dvoje vodi rauna o svakom pfenigu. ko je taj ulc? upita Adolf. Najvea sirotinja u itavom kraju, izuzevi stanovnike sirotita. On se brine o rudarskim vagoniima i zato dobiva nagradu koja doslovce dosie samo za sol, hleb i krompir. Adolf htede neto odgovoriti, ali ne stigne. U istom trenutku opazi neto zbog ega je zaboravio sve ostalo. To ga navede da svoga pratioca zgrabi za nadlakticu i naglo povue u stranu. Vunderliht, brzo ovamo! Pri tom se Adolf skloni u udubinu ivice na rubu ceste. umar bez prigovora poe za njim. Ali sad htede doznati, to je. Detektiv oprezno pokae prema bednoj kuici u kojoj je stanovao onaj ulc, o kom e govorio Vunderliht. Eno, gledajte! Vrata male kuice su se otvorila. Na njima se pojave dva mukarca. Jedan od njih, koji je u ruci drao svetiljku, da njome onom drugom osvetli put bio je tako bedno obuen, a i inae tako jadno izgledao da nije mogao biti niko drugi nego stanovnik one naherene kuice. Drugi je doimao imunije. Nosio je izme, kratki kaput i eir, a na licu crnu krinku. Grom i pakao, Sablast ipraja! proape umar, jer mu se inilo da je opet ugledao istog oveka koji je iziao iz upe pokraj rudokopa. Sablast ipraja potvrdi Adolf. A moda i nije! To, naime, nije onaj isti ovek s kojim sam pre kod rudnika pregovarao. Ovaj ovde je sitniji i manji. Za takve razlike imam izotren pogled i sasvim sigurno se ne varam. Ali obojica su jednako odeveni. Tako nastupa Sablast, ako joj se ba nee da poput duha luta po snegom zavejanoj umi. Prema tome postoje dve Sablasti? zaueno e Vunderliht. Tako je. Dva mukarca koji, naravno, rade zajedniki, nastupaju prerueni u Sablast. Ali tiho sada. Da vidimo to se tamo preko dogaa? Onaj sa svetiljkom u ruci opratao se od onoga drugoga s dubokim naklonom punim strahopotovanja. Ovaj pak odzdravi samo povrnim naklonom glave. Vrata se tada zatvore. Sablast poe cestom u protivnom smeru, koji nije prolazio pokraj Adolfa i Vunderlihta. Oni su iz svog zaklona napeto za njim gledali. Moramo proveriti kamo odlazi zakrinkani ree detektiv tiho. Budite oprezni i ostanite na rubu ceste u zaklonu. Bude li se sluajno okrenuo, ne sme nas primetiti. Napred sada pre nego nam nestane iz via. uljali su se iza neznanca koji se neprestano ogledavao na sve strane, samo ne unatrag. Oigledno se Sablast unato kasnom nonom satu nija oseala ovde u mestu sasvim sigurna i bila spremna da u sluaju lznenanog susreta ovde izmeu ivica i ograda podbrusi pete. Potera nije dugo potrajala. Adolf i Vunerlih moradoe se odjednom zaustaviti, jer je zakrinkani stao ispred jedne kue koja nije izgledala bolje nego kolibica onog ulca. inilo se da je Sablast ovde vrlo udomaena. Ona pokuca na prozor, kroz koji je dopirao slabi odsev petrolejske svetiljke. Stakla su bila tek za nevolju prekrita nekom starom maramom. Na znak kucanja ona bude maknuta u stranu i jedan se muki lik pojavi u malom, slabo osvetljenom krugu. kijoce mu njegove! opsuje Vunderliht na svoj nain poluglasno i radoznalo zirne preko plota, iza kog se zajedno s Adolfom ustro sakrio. Zar je itavi Hohental tek neka zloinaka pelunka? Najpre Lojbe, onda ulc, a sad jo i crta Vilhelm! Tiho opominjuom kretnjom upozori Adolf. Hteo je uti to e se tamo govoriti. Ali se prevario. Prozor se nije otvorio. Prislukivati se nije moglo. Glava oveka iza prozorskog stakla trgla se kao od zaprepatenja. Sablast je zapovednom kretnjom pokazala na ulazna vrata s leve strane. To je verovatno znailo: otvaraj! I doista, stanar male kuice poslua. Pri tom se toliko smete da je zaboravio prozor ponovo zastrti maramom. Pogled u sobu ostao je slobodan. Ulazna se vrata sada otvore. Sablast klizne u veu. Vrata se opet zatvore. Adolf se smesta pomae dalje uz drveni plot. Ovako je mogao pregledati celu sobu, u kojoj e se verovatno voditi razgovor Sablasti sa stanarom kuice. Vunderliht, koji se drao tik uz detektiva, izdui vrat. Tako su ekali prilino dugo. Ali ekali su uzalud. Videli su bednu sobicu, ili bolje rei samo dio nje, sredinu, gde je stajao jedan sto i pred njim stolac. Na stolu su leali veliki arci papira, jedno tehniko ravnalo, i svakovrsni crtai pribor. No, od ona dva mukarca niko se nije pojavljivao, niti Sablast, niti gospodar kue. Naposletku se vrata ponovo otvore i Sablast izie. Oprotaj se ovoga puta odigrao s manje strahopotovanja i ona nastavi svoj put seoskom cestom. Adolf se i Vunderliht pri pojavi Sablasti brzo stisnu uz plot. Ali se zaas opet usprave. Detektiv upravi svoj pogled prema prozoru i pri tom otkrije neto vano. ovek, kog je posetila Sablast, stajao je pokraj crtaeg stola i drao u ruci neto belo, oigledno zatvoreno pismo, koje je vrtio amotamo i konano turio u gornji lijevi dep kaputa. Adolfu je to bilo dovoljno. Uini mu se da je s tom stvari nacistu, no ipak htede da je jo podrobnije razmotri. Svome pratiocu dade znak kako eli da i dalje zajedno slede Sablast. U daljem toku te pustolovine iskrsne novo iznenaenje, bar za Vunderlihta. estiti umar nije verovao svojim oima videi da je Sablast odjednom skrenula sa ceste i pola prema kui Zajdelmanovih. Ovde se neznanac zaputi prema malim vratima smetenim u ivici na stranjoj strani poseda. Sablast isprui ruku preko plota, pomakne s nutarnje strane zasun i unie u vrt Zajdelrnanovih. Ovde se po prvi puta obazre. Bila je prava srea to je Adolf otpoetka raunao s tom mogunou i zajedno sa umarom ostao u zaklonu tame. Mada to nije uvek bilo ba najsavrenije, ipak je i sam mrak obojici pruao izvesnu zatitu. Sablast zbog toga nije primetila progonitelje. Ona za sobom zabravi vrata i krene prema Zajdelmanovoj. kui. Sada mi doista staje pamet ree umar i duboko uzdahne nakon te izjave. Taj nitkov ak i kod Zajdelmanovih slobodno ulazi i izlazi. Njih, dodue, nikad nisam smatrao za naroito kreposnu eljad, ali tako neto doista ne bi bio o njima pomislio. Oni druguju sa Sablau, kraljem krijumara, najveim zloincem na daleko i iroko. to kaete na to, gospodine bratiu? Hm ja primeti Adolf koji je sve stvari obiavao mirnije primati. Ta je Sablast doista gospodar Hohentala. Voa krijumarske bande ne zastaje ni pred ijim vratima i svi se moraju pokoravati njegovoj volji, ak i bogati i moni Zajdelmanovi. Ali ne brinite, dragi Vunderliht, ona e u svakom sluaju doskora biti svrgnuta sa svoga prestola. Hajde, vratimo se! Zar neemo poekati da se Sablast opet pojavi? Ne. Imam svoje naroite razloge, zbog kojih bih radije opet poao u selo. Hteo bih naime nekoliko ozbiljnih rei prozboriti s ovekom kog ste malopre nazvali Vihhelm. Kakav je to ovek? Vi ga oito poznajete. Obojica su se sada vraali istim putem, kojim su upravo bili stigli. Nisu vie trebali toliko paziti i meusobno aptati; a mogli su se zaustaviti i

nasred ceste. Volio bih znati koga ja ovde u Hohentalu ne poznam izjavi Vunderliht. Mesto nije veliko. Niko, ko ovde izvesno vreme proivi, ne moe ostati oveku stran, a crta Vilhelm je dete Hohentala; ovde se rodio. A tako. On je crta? Da, crta uzoraka. Radi za Zajdelmanove. ini se da ivi u vrlo bednim prilikama? ko o Zajdelmanovima ovisi, doista ne postaje mastan. Oni nikome ne daju pristojne zarade. Da ii je oenjen? Da, ima enu i decu koja ve danima lee teko bolesna. Uz to mora jo izdravati i svoju staru punicu. Njegov se brat prienio u Crveni mlin to se nalazi gore u umi. Tada bi taj brat ija je materijalna situacija, verovatno, bolja, morao, po pravu i pravici, pomoi crtau. Ne moe, gospodine bratiu. Sam nema ta da jede. Baron Vildtajn mu je gradnjom svoga parnog mlina oduzeo svaku mogunost zarade tako da sada uopte vie nema posla. Pre toga njegov je poao bio prilino procvao. Mlinar je marljiv ovek, upravo kao i crta. Mlin to ga je batinio bio je pod dugom, koji je on malopomalo otplatio. Ali s time je sada svreno. I taj crta Vilhelm je marljiv ovek i na svom mestu? Svakako, estit, poten i valjan. Samo je ogoren. Beda ga je uinila takvim. Onda mi je slika potpuno jasna. Lako je shvatljivo to takav ovek, mada je sam poten i valjan podlee primamljivim obeanjima Sablasti. Beda zakone menja i lomi esto i najvra naela. Kako sam ve pre rekao, govoriu s tim Vilhelmjem. Odvratiu ga od kralja krijumara i na taj nain douti od njega jo ono poslednje, to treba da doznam, kako bih mogao dokrajiti protivzakonitu rabotu toga nitkova. Hm gunao je Vunderliht. Zapravo morali biste govoriti o dva nitkova. as pre ste i sami izjavili da dva mukarca igraju ulogu Sablasti. To je tano smekao se Adolf. Obojicu u uhvatiti i uiniti nekodljivima. U meuvremenu stigli su obojica ponovo u donji dio mesta. Nekoliko minuta kasnije zaustave se pred vratima male kuice, u kojoj je stanovao crta Vilhelm. Adolf bez mnogo premiljanja ponovi postupak Sablasti, pokucavi na osvetljeni prozor koji je sada opet bio zastrt. Tada gurne umara napred. Razgovarajte vi s tim ovekom! Ori vas poznaje. Kaite mu da ga molimo za kratki razgovor o vanoj stvari. Tako je i bilo. Crta ovoga puta otvori prozor, sazna od Vunderlihta to ele, i pusti ih unii. Ovo je moj brati Adolf predstavi Vunderliht detektiva. On vas eli tota zapitati. Crta je merio bratia nemirnim, ispitujuim pogledom. Videlo se na njemu da nema istu savest. Na alost ne mogu gospodu pozvati u sobu ispria se on jer ona slui i kao spavaa soba, i radna, i soba za boravak. Moja ena i deca lee unutra bolesni. Kad bismo moda u kuhinji... Dobro, dobro klimne Adolf prijazno. Poimo u kuhinju. Mala prizemna kuica sastojala se samo od dviju Prostorija; velike sobe s desne strane i kuhinje, isto tako prostrane, s lijeve. Meusobno bile su odeljee vezom. Vunderliht sedne na klupu pokraj pei i spremi se da pri predstojeem razgovoru zadri ulogu sluatelja. Vilhelm primakne detektivu stolac, a san? mu sedne suelice. Smem li pitati to gospodin eli od mene? zapoe nesigurno. . Samo nekoliko obavesti odvrati Adolf, nastojei, da svojim dranjem i tonom ublai nepoverenje Vilhelma. uo sam da radite za kuu "Zajdelman i sin". Zaraujete li tamo dovoljno? Uzdah olakanja ote se iz crtaevih grudi. A, tako ree on a da isprva nije ni odgovorio na Adolfovo pitanje. Sada razumem. Vi ste verovatno takoe posrednik ili ak tvorniar, pa mi elite ponuditi poao, moda, uz bolje uslove nego to ih imam kod Zajdelman a? Na svaki nain elim vam pomoi izbegne Adolf. Reeno mi je da vam trenutno ne ide dobro. Gospodine prizna crta mogao bih vam ispriati priu o bedi i nevolji, koja bi vas zaprepastila. Jue jo stajala mi je voda do grla, a niotkud pomoi. ena i deca na smrt bolesni u hladnoj sobi bez hrane i novaca; a uz to smo puni dugova. Bilo mi je da poludim! U svojoj najteoj nevolji poao sam do Zajdelmana i zamolio ga za predujam. Nita! Zamolio sam za pripomo iz sirotinjske blagajne rentijera Zajdelman a, i opet nita! Hteo sam prodati nekoliko gotovih uzoraka. Tada mi je reeno da sam nacrte ukrao nekom drugom, koji je pred krae vreme svoje crtarije predao Zajdelman u; od toga nijedna re nije bila istinita. Kad pomislim na taj as, neto se gorko i vrelo u meni skuplja. Tako me je izmrcvario Zajdelman Adolf prekide crtaa: Molim vas ree on to pravo ne razumem. to ne razumete? Da ste upali u tako veliku nevolju. Imate jo jednu nuzzaradu koja je sigurno prilino unosna. Ja zzaradu? Kakvu? Mislio sam pri tom na pisma to ih raznosite za Sablast ipraja; takve usluge se lepo nagrauju. Vunderliht se na svojoj klupi kraj pei poee iza uha. Postajalo mu je vrue, jer se stvar zaotrila. Trenutno je Vilhelm bio potpuno razoruan. On probledi sve do kose i zagleda se u detektiva kao da vidi sotonu. Pisma za... za Sablast ipraja, kaete? Pa, da izjavi Adolf mirno, bez ikakva predgovora u glasu. Ovde u vaem levom depu se jedno takvo pismo. Poznato mi je to. Vilhelm skoi i ostane ukoeno stajati. Gospodine promuca odakle... Odakle to znam? To u vam objasniti moda kasnije, kad ve postanemo dobri prijatelji. Sad se pre svega moram uveriti da li ste prema meni iskreni i poteni. Priznajete li da imam pravo? Crta se srui na stolac. Glava mu klone, ruke mu se bespomono spuste. Bio je pri kraju svojih snaga. Prvi put zavapi. I ve sam uhvaen. Sad je sve gotovo, sve! Adolf mu preko stola poloi ruku na rame. Smirite se, gospodine Vilhelm! Varate se. Nita nije svreno. Doao sam k vama kao prijatelj, a ne u nameri da vas jo dublje gurnem u propast. Ostavimo zasad pismo. Rekli ste kako vas je Zajdelman izmrcvario i odbio sve vae molbe. Na te rei crta naglo podigne glavu. Oi mu zasjaju

u mrnji i besu. Da, Zajdelman je podlac, i avo u ljudskoj spodobi! ini se da gospodina Zajdelmana ne cenite naroito ree Adolf. Pri tom izvue svoju lisnicu, izvadi iz nje banknotu i poloi je pred Vilhelma na sto. Zasad je ovo naknada za odbijeni predujam. Dosta jae neko vreme za hranu, ogrev, lekove i sve ostalo, to tako nuno trebate. Vilhelm se iznenaeno zagleda najpre u novac, a onda u darovatelja. Pedeset maraka? Gospodine, kako dolazite do toga da mi nudjate ovoliku svotu? Jer bih vam hteo pomoi da se oslobodite Sablasti koja e vas samo jo dublje uvui u propast. Crta sumnjiavo zakima glavom. Ne mogu verovati u takvu ovekoljubivost. Uvek se iznova pitani zbog ega vi to inite? Pokuau da vam to objasnim nasmei se Adolf ljubazno. Moje me zvanje, koje svakako Poneto neobino shvatam i koristim, tera na to. Ja tajni policijski agent. Upali obrazi crtaa uzoraka problede jo vie. Policajac? Na zaplaenom se oveku videlo kako se u sebi sprema na oajniku protivobranu. to elite od mene? Istinu o Sablasti ipraja. Ja ne znam nita o njoj. Upravo je bila kod vas; ili moda nije? To nije bila Sablast ipraja. Da ko? Jedan dobar prijatelj. Stanuje li ovde u mestu! Da. Kako se zove? Zato pitate? Hou da odem k njemu i da ga upitam kako to da usred ovako spokojnog mesta stavlja masku na lice, kad poseuje svoga prijatelja Vilhelma. Banknota je jo uvek leala na stolu. Vilhelm je ogoreno gurne od sebe. ak ni tajni policajac ne bi se smeo sluiti tako niskim i nedostojnim sredstvima, naime, da se prikazuje za dobroinitelja i izgladnelom oveku nudi novaca samo da ga zavede i gurne u propast. Varate se odvrati Adolf mirno. Ja sam dodue, detektiv, ali k vama dolazim kao ovek. Ne elim vau nesreu. Naprotiv hou da vam pomognem da se oslobodite Sablasti ipraja. To sam vam ve jednom kazao. Odakle znate da pripadam Sablasti? Adolf se ponovo usprotivi. Ostavite se tih beskorisnih lai, gospodine Vilhelm. Ja vam elim dobro, a vi mi bespotrebno oteavate izvoenje mojih namera. Ne moete me zavarati. Mi, ljudi moje struke, stekli smo dugogodinjim iskustvom, da se tako izrazim esto ulo. Vidim na vama da niste nikakav zloinac. Zbog svoje bolesne obitelji radite i nou, u nevolji ste, i upravo zbog toga, ini mi se, obavljate uz naplatu, a moda i Pod pritiskom, poslove glasnika za oveka kog biste pod normalnim okolnostima izbegavali. Je li tako? Vilhelm rairi oi. Tako mi Boga! ree tiho pred ovdanjom policijom nisam nikada dosa osetio naroito potovanje. Ali ako su u njenoj slubi takvi muevi... ...tada bi bila ludost opirati se i dalje nasmejei se Adolf. Eto, tako je pravo! Razgovarajmo otvoreno. Sablast ipraja dolazi k vama. Hoe da vas uini svojim robom. Tako je, upravo tako. To sam i mislio. A sad me smatrajte za svoga prijatelja, gospodine Vilhelm, i iskreno mi odgovorite na moja pitanja. Onda u vam, verovatno, olakati neke brige. Pitajte! Odgovarau bez ustezanja. Vunderliht olakano odahne u svom uglu kraj pei. Svidio mu se taj obrt stvari. I opet se morao diviti gospodinu bratiu. Ovaj zapoe mirno i sabrano svoje presluavanje. Kako ste doli u slubu Sablasti ipraja? U njenoj slubi zapravo i nisam izjavi Vilhelm. Ve sam joj nekoliko puta odbio otpremu pisama. Danas me naposletku neznanac pretnjama prisilio da mu odnesem jedno pismo i za to mi dao talir. Pismo? Za koga? Za kovaa Gornera u Lihtenbergu. Znate li, to stoji u pismu? Ne, nemam pojma. Onda emo pogledati. Molim vas pokaite mi pismo. Oklevajui izvue Vilhelm pismo. Adolf ga otvori; bijae to polovica arka, na kom su u nekoliko nizova bile poredjane brojke. Tajno pismo ree crta uzoraka pogledavi detektiva preko ramena. Da, ali nije naroito duhovito izmiljeno; ve sam naao klju za njega. Da pogledamo, ta te brojke znae. Adolf izvadi iz depa papir i olovku, napie abe csdu i ispod slova A Z stavi brojeve dvadeset i pet do Jedan kako je to uinio prilikom deifriranja one Poruke kod hrasta. Tada stade sastavljati slova. Vil elmi je od uzbuenja uznemireno prelazio s noge na
"

nogu. I Vunderliht se digao i napeto motrio svaki Adolfov potez olovkom. Ve ga imam! povie konano Adolf. Zapoved! On prui Vilhelmu cedulju na kojoj je ispod brojeva i abecede stajao itav niz slova koja su,

raspodeljena na rei, glasila otprilike ovako: "Sledee noi velika akcija u Dubravi. Pogranine straare privucite to blie k sebi". Vilhelm preda papir umaru i ozbiljno se zagleda preda se. Vunderliht pak dade oduka svome prepunom srcu. Dabogda izjeli vraga razbesni se on. To ti je otkrie! Ova je Sablast ipraja opsednuta samom sotonom! Taj je nitkov lukaviji od lisice! Pst, pst! nasmejei se detektiv. Ne prenagljujte se! Da vas uje kakva lisica teko bi vam zamerila. Sablast ipraja na kraju krajeva je prava budala. Crta je u meuvremenu opet pristupio stolu. Jo je uvek stajao ukoeno i prstima se lijeve ruke nesvesno poigravao s banknotom od pedeset maraka. Kad je umar na poslednju otru Adolfovu primedbu gunajui razvukao usta, pokazujui time da Sablast ne smatra za budalu, podigne Vilhelm naglo glavu, pristupi detektivu i stavi mu ruku na rame. Verujete li mi sada? Verujem vam. Potpuno shvatam va poloaj i dranje, i sve u tako urediti da vae jednokratno poputanje pretnjama Sablasti ipraja ne urodi teim posledicama. m Vi ste pravi prijatelj kimne Vilhelm; inilo se da govori vie sam sa sobom. Oito se spremao, da rezultat svoga razmiljanja pretvori u rei: Zbog toga hou da vam jo i sve ostalo iskreno priznam. Nadam se da ete i prema mome bratu isto tako oveno postupiti kao i prema meni. Prema vaem bratu? upita Adolf. Mislite li vlasnika Crvenog mlina? to je s njim? Otiao sam k njemu poto od Zajdelmana nisam uspio izmoliti ni pfeniga. Pomoi, niisUo sam sebi, i tako mi nee moi, ali e mi bar pruiti KOJ re utehe. Na svoje najvee uenje naiao sam u mlinu na velike promene. Mojem je bratu bilo dobro i vrlo mi je spremno posudio etrdeset maraka. Potom je crta potanko ispriao to je doznao u mlinu. Priao je o srnetini, o poseti Sablasti ipraja, o podrumu koji bi na zahtev krijumara trebao biti zatrpan, i o nenadanoj narudbi koju mu je Seidelman donio. Vunderliht se meutim ponovo smesti na klupu iza pei te je od vremena na vreme prianje crtaa pratio razliitim uzvicima uenja i suuti, a ponekada i po kojom psovkom. Adolf je namrtio obrve; sluajui, uporno je razmiljao. Kad je Vilhelm dovrio, pogleda ga ispitujuim pogledom. as pre "sam rekao da potpuno shvatam va poloaj i postupke, gospodine Vilhelm, ali to sada povlaim. Moram vam upraviti ovo pitanje: kako to da ste odolevali svim navaljivanjima i pretnjama Sablasti u vreme najvee bede i kad bi vam svaki talir, kao nagrada za pismenu poruku, bio od najvee koristi, a onda odjednom popustili u asu kad vam je bratova pomo ublaila najgoru nevolju? To ne razumem! Moram vam otvoreno rei da to ne govori u vau korist. Posluao sam savet svoga brata, prizna crta oborivi oi pred ispitujuim pogledima detektiva. Moj mi je brat objasnio kako za oveka koji odbije suradnju sa Sablasti ipraja, nema vie ivljenja u Hohentalu. Pristane li, naprotiv, iz takve e usluge izvlaiti sve vie i vie koristi, to dokazuje njegov vlastiti sluaj. A zakon? A vlasti? Neka onemogue Sablast ipraja, ako im se takve okolnosti ne sviaju zakljuuje moj brat. Bedni, nemoni stanovnici Hohentala nemaju mogunosti da se sami od sebe opru neumoljivoj sili nepoznatoga zlikovca. Dakle odvrati Adolf takvo je stanovite neprihvatljivo. Svakog je graanina dunost da iz vlastite pobude potuje pravdu. Zakljuivanje vaeg brata dokazuje da je prvi preduslov za zdrave prilike u dravi i narodu postojanje snane dravne vlasti, takve koja e svojim odredbama znati pribaviti uvaavanje. Znai li to upita Vilhelm potiteno da vi osuujete rad i miljenje moga brata? Moda vie neete hteti ni mene da zatitite? Da li u se zauzeti za vas i za vaeg brata, zavisi od budueg dranja obojice. Vaa mi je zajednika pomo potrebna da bih uhvatio Sablast ipraja. Ta vam je pomo osigurana. Mogu se mirne due obavezati i za svoga brata. To e mi biti drago ve zbog vas. Moete mi odmah sada pruiti dokaz o tome. elio bih neke podatke o podrumu. Znate li kakva je brava na podrumskim vratima? Obina. Vi ste ve sami bili u tom podrumu? Vrlo esto. To je dovoljno. Je li va brat predao klju Sablasti ipraja? Da. Drim da je to ve uinio. teta. Bio bih rado taj podrum pogledao. To jo uvek moete. Podrum se moe otvoriti i obinim sobnim kljuem. To je moj brat namerno preutao Sablasti ipraja, da bi mogao tu i tamo pogledati to se u njegovu podrumu dogaa. Takav je postupak opravdan, kad se radi o zlikovcima. Pa i jest potvrdi Adolf. Veseli me da ste doista iskreni prema meni, stoga bih vam neto predloio. Odvedite me svom bratu. Vrlo rado; ali kada? Odmah sada; ne smijemo gubiti vreme. Sutra se ve krijumari spremaju na akciju. Sablast je unajmila podrum s namerom, koja je u uskoj vezi s krijumarenjem. Moram znati da li e se u toj prostoriji sutra neto odigrati, a budui da danju neu za to imati vremena, moram to jo noas izviditi. U redu. Nona etnja dobro e mi doi nakon venog sagibanja nad crtaim stolom. Hajdemo, dakle! ree Adolf umaru koji odmah napusti svoje mesto kraj pei. Vi pak nastavi on obrativi se crtau uzmite konano banknotu. Vaa je! to se mene tie, smatrajte da je taj novac unapred isplaena nagrada za usluge to ste mi ih uinili pri hvatanju Sablasti ipraja. Kad ve stvar tako prikazujete uzdahne Vilhelm olakano onda svakako prihvatam. Neu vam mnogo zahvaljivati. Nadam se da u vam svoju dobru volju moi delom dokazati. On izvue staru, vrlo otranu lisnicu i pomno spremi dragoceni komad papira.

Tako ree tada a sad vam stojim na raspolaganju. Jo samo as. Treba da probudim svoju punicu; ona e bdeti kod bolesnika, dok mi poemo do mog brata. Adolf se suglasi: Uinite to. Ali utite o svemu to se ovde govorilo. Zar i o tolikom novcu? I o tome! Shvatam da biste svoje drage hteli obradovati veselom veu, ali vas opominjem! Moramo biti vrlo oprezni. Ako se i najmanja stvar o tome prouje, moe sve propasti. A sad se pourite. Ve je prilino kasno. Osim toga, neemo odmah krenuti u mlin, nego pre toga jo posetiti rudara ulca. Nadam se da je jo budan. ulca? uvara vagonia, kako ga nazivaju u selu? upita Vilhelm zaueno. Da, njega. Kasnije u vam sve objasniti. A sada brzo. Nekoliko asaka kasnije sva trojica napuste kuu. Putem zapoe detektiv svoja objanjavanja. Sablast ipraja je bila kod ulca, pre nego to je dola k vama objasni on crtau koji je svaku re napeto sluao. I Vunderliht je takoe paljivo sluao. Pretpostavljam, nastavi detektiv da je ulc Primio slino nareenje kao i vi. O tome se moram uveriti. Vi mislite da i ulc po nalogu Sablasti mora Preneti isto takvo pismo? upita Vilhelm. A kuda? To ne znam, ali bih se gotovo okladio da u priblino pogoditi. Ono! povie umar. ast vaoj otroumnosti, gospodine bratiu, ali takav je tvrdi orah teko pregristi. Da vidimo! nasmejei se detektiv. Treba samo malo promisliti. Sablast ipraia namerava da izvede svoj pothvat u Dubravi. Voa krijumara alje gospodina Vilhelma u Lihtenberg, kako bi imao slobodne ruke. Kova Gorner treba da pograninu policiju tamo domarni. Lihtenberg lei zapadno odavde. Zar sad nije najverovatnije da se drugi glasnik, ulc, alje na istok, oveku koji sa svoje strane treba da panju graniara svrati prema istoku. Tako Sablast ipraja razdvaja slubenike, a u sredim, tano na mestu gde krijumari nameravaju izvesti svoj pothvat, zrak e biti ist. Upravo su stigli do naherene kuice ulcove. Jedan je prozor bio jo rasvetljen. Vunderliht, koji se i ovde dobro snalazio, pritisne kvaku. Vrata se otvore jer jo nisu bila zakljuana. Zvonce zazvoni. Mukarci uu u mranu veu. Slijeva iz sobe zauje se glasni povik: ko je tu? Ja sam, sused, umar Vunderliht. Sad usred noi? to se dogodilo? Jedna se vrata otvore. ulc se zaueno zagleda u posetioce. Neko bi hteo s vama govoriti objasni Vunderliht. Uite! Mukarci se odazovu i uu. Sednite! proguna ulc ne ba prijazno. A sada napolje s tim! Da vidimo kakva je presa razgovarati u ovo doba sa uvarem vagonia? Jesmo li sami? Da, sasvim sami. Moja ena ve spava. Zaspala je od iscrpljenosti. Ja sam ostao budan, jer moram jo neto obaviti. Dobro je dobaci Adolf olako to smo doli da vas zadrimo od neega to bi vas dovelo u veliku nepriliku. Tako? A to je to? skoi ulc. Zabranjujem... ulc, ne uzrujavajte se pomirljivo e Vunderliht. Gospodin vam dobro eli. Doao je k vama za vae dobro. A ko e to verovati? proguna ulc. U tom odvratnom gnezdu gleda svako samo svoju korist. Ima i iznimaka ree Adolf mirno. Ne treba tako loe misliti o ljudima! Ah, prestanite mi s ljudima! Sve su to lupei, i oni gore i oni dole. Betije, divlje zvijeri! No, no, gospodine ulc. Ali ulc se nije dao umiriti; mlatarao je rukama po zraku. Sve same otrovnice i strvinari! Dokazau vam. Eto, ja zaraujem est" maraka, a moja ena ne mnogo vie od dve. To je zajedno osam maraka na tedan. Izraunajte sami: premalo da ivi, a previe da umre! A nadaleko i iroko nema oveka, koji bi ti pomogao; gledaju te preko ramena i nazivlju pogrdnim imenima. Ne govorite tako! korio ga Adolf. Treba da znate da nema te nevolje iz koje se ne bi oveka izvuklo. Tu mi pesmicu i moja ena uvek peva, i kuva supu od ljusaka od krompira. Ha, ha, ha! Ubrzo ete dobiti neto bolje. Biu va lekar i propisati vam vau bolesniku hranu. to mislite, gospodine Vilhelm, da mu dadem isto takav lek kao i vama? Ovaj kimne smejui se: To bih mu svakako priutio. Boljega leka nije jo propisao nijedan lekar. Pa, da vidimo, hoe li i njemu koristiti. Tim reima izvadi detektiv neto novaca iz svoje novarke i prui ih ulcu na dlanu. Ovaj se rairenih oiju zagleda u novce. to u s time? upita nepoverljivo. To e biti vaa nagrada, ako se odreete Sablasti ipraja i meni pomognete da uhvatim zlikovca. Njega ne uhvati niko gunae ulc. osim toga, niti ne znam. to se to mene tie! ini mi se da biste me hteli domamiti na tanak led. Nemam nikakve veze sa Sablau. Ako je hoete zgrabiti, obratite se na nekoga drugoga. Ja vam tu ne mogu nita pomoi. Adolf mu se veselo nasmeje u lice. Moj dragi, sad ste dobro slagali. Oho! Tako je! Slagali! Sablast je tek pred jedan sat bila kod vas. Gde vam je pismo koje vam je dala da prenesete? ulc prestraeno ustukne. Gospodine, ko ste vi? to znai va poset? Verovatno ste od policije? Sad se umea umar, koji je hteo spreiti vee okapanje. Mir, susede! umirivao je. Ovaj je gospodin doista tajni policajac. On zna sve. I Vilhelm mu je priznao da je za Sablast ipraja trebao preneti jednu poruku. Policija e uhvatiti zlikovca i osloboditi nas od njega. To znai dodade Adolf sam to ne mogu izvesti; potrebna mi je vaa pomo. Hoete li? Rudar je oklevajui gledao detektiva. Ali ree tada ako Sablast to sazna?

Ni govora nasmeje se Adolf. Precenjujete toga oveka. Ono to se o njemu pria, izmiljeno je ili preterano. Shvatam da ste se od njega dali zaplaiti, ali sada stoje stvari drugaije. Sada stojite pod mojom zatitom. Ne biste li mi pokazali pismo koje morate otpremiti? ulcovo se lice odulji. nemo zanijee glavom; oito se bojao govoriti. Amo s njim povie Adolf. Ne budite kukavica! Dajem vam svoju asnu re da neete imati nikakvih neprilika. ulc konano donese pismo, ali se ipak trgne kad je Adolf poderao omotnicu. Pismo je imalo isti sadraj kao i ono prvo. Adolf to utvrdi letiminim pogledom. A sad ete mi rei komu su upravljeni ovi rei ree kratko. Sedlaru Kriigeru u Veiskirchu oklevajui odvrati ulc. Adolf kimne, stavi papir u novu ometnicu i vrati ga ulcu. Predaete pismo Sedlaru Kriigeru kao da se nita nije dogodilo. Verovatno nije prvo, koje nosite. Vae pismo, Vilhelm, u kasnije urediti. Imamo jo vremena, a i tako emo kasnije navratiti u va stan. Vi ete ga odneti kovau Gorneru, ali ne smete pokazati da su se prilike promenile! A ja? Kako da se drim, ako me Sablast pozove na odgovornost? upita ulc. Ona uopte vie nee doi k vama. Sutra je sve gotovo. U najgorem sluaju pravite se kao da nita ne znate. Tim reima utisne Adolf rudaru novac u ruke, kratko pozdravi i krene s Vilhelmjem i Vunderlihtorn u mlin. Kad su tamo glasno pokucali na vrata, otvori ih gospoa Paulina. Sva prestraena, ona ih svu trojicu osvetli fenjerom. Ti, sur jae? Zaboga, valjda se nije neto kod kue dogodilo? Budi bez brige. Sve je u redu. Moe li se govoriti s bratom? Da. On je ve u mlinu. Zapoinjemo s radom, ve u samu zoru. Tako i treba. Pozovi ga! Imamo s njime vaan razgovor. Idite samo u sobu. Idem po njega. Mlinar doe, pozdravi ih i zaueno se zagleda u doljake. Pogled mu se zaustavi na bratu. Hvala Bogu ree tada olakano. Ve sam se brinuo za tebe, ali tvoje je lice tako sretno, te sam gotovo pomislio kako si neto vrlo ugodno doiveo. Ima pravo. Evo, pogledaj! Vilhelm baci na sto svoju banknotu od pedeset maraka izrazom milijunaa. Jue si mi, brate, posudio etrdeset maraka. Vraam ti ih sada. Ti mi uzvrati deset. Pedeset maraka? zaudi se mlinar. ovee, odakle ti toliki novac?

Evo mog blagajnika! Ovaj gospoin poklonio mi je banknotu. Vilhelm, ukratko objasni bratu tok dogaaja, na to je usledilo radosno uzbuenje. Mlinarica se zasjaji od sree uvi da e se sada obraunati sa blau ipraja. Ta time e se njen mu udnog, tajanstvenog ugovora. Adolf sada zatrai, da mu pokau podrum; budu otvorena sobnim kljuem. Taj je podrum bio dugaka etvorouglata rija usjeena u stijenu. Adolf oseti razoaranje; promotri svaki pedalj prostorije, ali na jalost uspeha. Sto traite? upita mlinar, Neto sam pretpostavljao, ali sahi se zato neemo vie o tom govoriti. Vratimo se! A to savetujete meni? Pustite da stvar poe svojim tokom. Za yf do tri dana znae se vie. To je bila jedina Adolfova uputa. Kad je sa crtaem uzoraka ponovo naputao mlin, nije ni slutio kakvo e znaenje taj podrum za njega imati.
RUKE UVIS

Adolf i Vunderliht vrate se tek kasno iza ponoi u umariju, gde ih je gospoa Barica zabrinuto i nestrpljivo oekivala. Te je noi detektiv vrlo loe spavao, a u ranu je zoru bio ve na nogama. Vunderliht, kome se inilo da ne bi bilo u redu kad bi se u perju zadrao due od gospodina bratia, ponovo je hteo u selu nabaviti saonice. Ali Adolf to odbije. Ostavite to! Bilo bi upadljivo, a ja ne elim da neopreznou u poslednjem asu sve pokvarim. Poi u peice. U podne se mogu ve vratiti. Onda emo jo jednom do mlina, a sledee noi moe zapoeti ples. Opet u mlin? zaudi se umar. Da, leei u krevetu, zamislio sam plan o kom bih hteo s komesarom raspraviti. Nadam se da e ga odobriti. "Crveni mlin" treba da postane stupica za Sablast ipraja i njene krijumare. Hm proguna Vunderliht. Nadajmo se da e se mlinar s time suglasiti. On pri tom nosi svoju kou na pazar. Svakako. Ali dobie takoe i sasvim pristojnu nagradu vlasti. Zato u se ja pobrinuti. A to je sa mnom? I vi biste hteli nagradu? nasmeje se Adolf Glupost! obrecne se umar. Hou s vama i nita drugo. O tome niste jo spomenuli ni rei.

TTo e sve jo doi, moj dragi. Ve sad imam za vas nalog. Trebam naime, vei broj bala, paketa, dobro natrpanih vrea i slinih stvari, koje bi
izgledale kao briljivo spakovana krijumarska roba. U stvari u njima mogu biti samo prnje, stari papir i kamenje koje e im dati potrebnu teinu. Razumete li me? Aha kimne Vunderliht. Shvatam! Ta vi treba da Sablasti poalete poiljku. Tako je! Po te upakovane svenjeve doi e k vama onih deset ljudi, o kojima sam govorio u upi kraj rudnika. A tih deset ljudi bie prerueni policajci. Jesam li pogodio? Savreno! pohvali ga Adolf. Oni mogu pri tom mirno nositi oruje. Ta bave se sumnjivom rabotom dobavljajui krijumarima robu. Sve u to

urediti s komesarom. Od vas trebam zasada samo te upakovane svenjeve. Hoete li to moi izvriti? Svakako, gospodine bratiu. Sve e danas pre podne biti prireeno i dobro povezano pagom, kako primaoci ne bi suvie brzo mogli ispitati sadraj. Dobro smiljeno! odobri Adolf. Hajde da na brzinu popijemo alicu kafe i neto prigrizemo za doruak, a tada u krenuti. Tako je i bilo. Neto pre deset sati bio je Adolf u uredu komesara. Ovaj je paljivo sluao izvetaj svoga posetioca o razgovoru sa Sablau u upi rudnika kao i o svemu ostalome, to se prole noi dogodilo s Vilhelmjem i ulcom, a zatim i kasnije u "Crvenom mlinu". Komesar se najpre ispue, grdei svu tu prokletu bandu u Hohentalu, koja sva od prvoga do poslednjega slui Sablasti. Zapreti se da e krivce, sve bez iznimke, kazniti. Detektiv ga upozori a taj bedni svet radi sve to samo pritisnut strahom, a trenutno da svi ve surauju s vlastima i, prema tome, treba da se s njima blae postupi. A mlinar Vilhelm da po zakonu pae ima pravo na nagradu, koju su vlasti raspisale. U tom pitanju detektiv nije nikako poputao sve dok mu komesar ne obea da e se za tu nagradu zaloiti na merodavnom mestu. Adolf mu tada razloi svoj plan onako kao to ga je ve bio izloio i Vunderlinu. Paketi, u kojima e navodno biti moja poiljka, stii e pred zatvoreni podrum mlina ree on. Gore u mlinarovim sobama sakriu vaih deset policajaca, koje u predstaviti kao svoje nosae. Tada u iz Dubrave dovesti onih deset ljudi, koji e dopremiti pravu poiljku, o kojoj mi je govorila Sablast ipraja. A nju samu, s njenih deset krijumara koji bi trebali preuzeti moju prokrijumarenu robu, domamiu u mlin. Komesar ga prekide. Stanite, ova stvar poneto hramlje! Mislite li da e vas Sablast doista tako olako posluati? Svakako, jer u je uveriti da Dubrava trenutno nije najsigurnija i da se onuda vrzu pogranini policajci. Vi, gospodine komesaru, treba da se pobrinete da tako doista i bude a da pri tom ne doe do sukoba s krijumarima. Dobro, tako u uiniti. Graniari e ostaviti svoje tragove u snegu. To e dostajati. Ali sad neto drugo. Sablast vas dri za strana trgovca. Vi, dakle, ne smete nita znati da je mlinar Vilhelm u slubi krijumara. Kako onda nameravate doi do mlina? Sa svojim ete predlogom, naime, da se banda skloni u mlin, izazvati nepoverenje Sablasti. To bi se svakako dogodilo, gospodine komesaru, da tu taku ve pre nisam dobro promislio i svoj plan prema tome udesio. Sablasti u ispriati priu, kako i zbog ega sam doao s mlinarom u vezu. Tu mi stvar moete poveriti i bez da vam je sada opirno razlazem. U redu. A to dalje? Deset straara, koje ete prokrijumariti u mlin, nije dovoljno da zadri dvadeset naoruanih lopova. To je jasno. Trebamo otprilike jo petnaest drugih policajaca i pograninih straara koje biste vi, gospodine komesaru, potajno doveli do mlina, kad svi krijumari budu unutra. S tim se ljudima morate zadrati sklonjeni negde u blizini, kako biste u pogodnom asu mogli zatvoriti stupicu. Sjajno. Sve emo tako urediti. Komesar zadovoljno protrlja ruke. Zahvaljujem vam, gospodine kolega. Divno ste to pripravili. Nadajmo se da e sve poi po planu. Rekli ste da e se oko dva sata iza ponoi krijumari skupiti u Dubravi. Drim da e biti najbolje, ako oko ponoi budem sa svojim pomonim odredom u blizini mlina. Obojica mukaraca jedan drugome vrsto stisnu ruke. Plan je bio gotov, stupica postavljena. Glavna je potekoa bila u tome da se Sablast i njegovi ljudi domame u mlin i tamo uhapse. Jo je dogovoreno da e se komesar sa svojim odredom sakriti u onom delu ume koji se stere pod padinama brda iza mlina. Odmah iza ponoi trebao se Vunderliht pridruiti straarima, da im poslui kao voa. Taj je dogovor potrajao otprilike jedan sat. Adolf zatim odmah poe natrag u umariju. Ovde mu je Vunderliht, smejuckajui se zadovoljno, pokazivao svenjeve, vree i pakete, koje je bio pripremio. Sve je ispalo po planu, pa je detektiv nakon kratkog odmora odmah krenuo prema "Crvenom mlinu". Mlin je i danas besprekidno klopotao. Vilhelm sam otvori vrata i kad je ugledao Adolfa u isto se vreme zaudi i obraduje njegovu dolasku. Vi, gospodine? Dobro doli! Donosite li dobro ili zlo? Dobro! Ima posla za vas i vau suprugu. Jao! nasmeje se mlinar. Jo vie posla? Pa to neemo vie moi ni posvravati. A o emu se radi? Pst, ne tako glasno! opomene detektiv. Objasniu vam u sobi. Aha, razumem. Radi se o neem to treba da ostane meu nama. Izvolite pre svega unutra. Mlinarica je takoe gorela od elje da dozna novost i Adolf ih nije pustio da dugo ekaju. Hoete li mi pomoi da uhvatimo Sablast ipraja? zapoe on bez okolianja. Mlinarski par se prestrai. Mi? Vama? to mi tu moemo? upita ovek. Hou da krijumare domamim u va mlin i ovde ih uhapsim. Gospode Boe! To je opasan pothvat zavapi ena. ablae nam se osvetiti. Iskljueno! Uiniemo je nekodljivom zauvek. Mlinar se meutim oporavio od prvog iznenaenja. Smijemo li doznati, kakav ste plan skovali? upita on. Upravo sam zato i doao da vam ga obojici izloim i za nj vas predobijem. Adolf ukratko obrazloi mlinaru i mlinarici kako je stvar zamislio. Objanjavao je kratko i jednostavno, rasprivi tu i tamo po koji prigovor branog para Vilhelm. Spomenu opsene pripreme, koje su ve u toku, i naravno ne zaboravi nadodati i o nagradi koja je, nakon dogovora s komesarom, zajamena onome ija e kua posluiti kao stupica za krijumare. A kolika e biti nagrada? oprezno upita mlinar. Videi kako se Adolf nasmejeio, dodade: treba da znate da u izgubiti svotu, koju mi je Sablast ipraja platila za ustupanje podruma. To e za me biti veliki gubitak. To je tano saglasi se detektiv. No, pre svega imate pravo da od Zajdelmana zatraite naplatu za meljavu ita. A onda emo se pobrinuti da va mlin dobije i,sa drugih strana narudbe. U svakom sluaju, neete pretrpeti nikakvu tetu, a nagrada vas eka neokrnjena. Ona svakako iznosi nekoliko stotina maraka. Neu da obeavam suvie. Zar doista nekoliko stotina maraka? Paulino, to ti o tome misli? Mlinarica uzdahne: Ah, to je glupa pria! Uvek sam bila zato da se sa Sablau ni u to ne uputa i odahnula bih, kad bi se reio te sotone. Zahvalila bih Bogu, kad bi se sva ta banda koja celom ovom kraju ini ivot nepodnoljivim konano nala onkraj brave. Ali, hoe li to uspeti? A, ako Sablast pobegne? Bila bi to naa propast.

Adolf opet uze da govori, te mu konano uspe Vilhelmove predobiti za sebe. Tada uglavi s njima jo sve potanko i rastade sa vrstim stiskom ruke. Iza ponoi budite pripravni! ree na kraju i ne brigaj te suvie. Ja u se sa svojih deset policajaca prvi nai na mestu. Time vam je od samog poetka zajamena potrebna zatita. Neka nam, dakle, poslui srea kod odluujueg lova na Sablast ipraja. Pono je upravo bila prola. Dubrava je naoko bila tiha i naputena, no u snegu su se tu i tamo videli svei tragovi nogu. Kad je Adolf jedan sat pre ugovorenog vremena sa svojim teko natovarenim policajcima stigao u umu, primetio je itav niz spodoba sa svenjevima na leima. Upravo su nestajali za grmljem u pobonom klancu, oito, da tamo ekaju u sigurnom zaklonu. Bez sumnje, bili su to nosai eke krijumarske poiljke, koju je Sablast ovde trebala primiti. Ovo je otkrie bilo za detektiva vrlo povoljno. Adolf je prvobitno imao nameru, da sa svojim policajcima smesta napusti Dubravu i hitno krene u Crveni mlin. Iz umarije je poao zaobilaznim putem do mesta sastanka, samo zato da se osigura i da sa svojim ljudima ostavi tragove, na koje e se u potrebi pred krijumarima moi pozvati. Otprilike ovako: "Vidite, bili smo tamo! Ali okoli nije siguran. Zato su se moji ljudi privremeno sklonili u mlin. Hitno me sledite onamo!" Sad se s tom naoko suvie velikom opreznou nije mogao posluiti. Pravi poslovni prijatelj Sablasti ipraja bio je sa svojom poiljkom, iako poneto preuranjeno, ve na mestu. Zato se Adolf odluio da ovaj neoekivani obrat stvari iskoristi, i onih deset nosaa zajedno s njihovim gospodarom, ako je mogue smesta domami u mlin i tamo zadri. Zadravanje bi imali izvesti njegovi straari, koje e, naravno, povesti sa sobom i ostaviti u mlinu, dok e on sam smesta opet morati da krene, kako bi glavne aktere, Sablast i njegovih deset krijumara, uhvatio u stupicu. Zasada je svoje ljude ostavio u dobrom zaklonu i oprezno se stao prikradati k ve spomenutom pobo nom klancu. Bilo mu je jasno da time svoj ivot stavlja na kocku. Nosai, koji su ovde bili sakriveni, bili su verovatno dobro naoruani. Kad bi ga sada koji od njih otkrio i na njega, neznanca, zapucao a da mu pre ne upravi poziv da stane i ne upita ga za lozinku, bilo bi s njime gotovo. Ali na takve stvari ne sme pomiljati ovek koji pred sobom ima tako visoki cilj. Polako se pribliavao klancu, oprezno zagledajui na sve strane nee li negde naii na kakvog sakrivenog straara. I doista, jedan je bio tu. Na sreu nije odmah opalio, ve pozvao doljaka da stane. Stoj! ko je? Prijatelj! odvrati Adolf. Lozinka! Prag. Prolazi! Ali pre toga jo jedan odgovor. to traite ovde? oveka koji se kao i ja zbog jedne poiljke robe na ovom isto mestu i u ovaj isti sat treba da sastane sa Sablau ipraja. Iza strae koja je uvala ulaz u klanac, izroni lik drugog oveka, koji je takoe imao na licu crnu masku. Taj ovek sam ja javi se on Na prijatelj govorio mi je o vama. Upuen sam u sve. Gde su vai ljudi s paketima? Tamo iza ruba ume odgovori Adolf namestivi svoje naoari od obinog stakla i pogladivi krivu bradu to je za ovu priliku natakao. Bio je posve jednako odeven kao kad je u upi rudnika pregovarao sa Sablau. Dobro je to smo ve ovde i to vas moemo upozoriti odvrati onaj drugi. Dovedite svoje ljude to pre u ovaj zaklon. Usprkos svim merama opreza, ini se da danas zrak ovde nije posve ist. Proli smo, dodue, nesmetano celom Dubravom ali smo tada u snegu naili na tragove mukih nogu koji najverovatnije poteu od pograninih straara, i to sasvim svee. Jedan od mojih nosaa ak tvrdi da je vidio oveka u uniformi koji nas na svu sreu nije opazio.

To sam i ja primetio izjavi Adolf i zato vas upozoravam da ne ostanete ovde u klancu. Graniari se, kako mi se ini, ovde sakupljaju. Ni asa vie nismo sigurni. Prokletstvo! to da radimo? Proi e itav sat pre nego to se Sablast pojavi. Svakako, ona pre dva sata nee doi. Tada nam ne preostaje nita drugo nego da se smesta vratimo natrag. Ne, nikako! Vi ste sa svojim ljudima dosada sretno prebrodili sve opasnosti. Neete, valjda, sve to napustiti? Ja sam se za svaki sluaj osigurao. Sledite me! Znam za skrovite u kom nas nee nai nijedan policajac. A gde je to? U Crvenom mlinu. Za svaki sluaj stupio sam u vezu s mlinarom kog otpre poznam. Treba da znate da tog oveka zbog izvesnih razloga drim u akama. Mora mi biti na usluzi. Uostalom, odmah se najpripravnije odazvao jer, kako kae, ionako je prijatelj i suradnik nae Sablasti. Ukratko, mlin nam stoji na raspolaganju kao sklonite. Neka vai ljudi ponovo natovare robu; ne smijemo gubiti vreme. Najpre u vas odvesti do svojih nosaa, a onda u mlin, u sigurnost. Za mlinara sam svakako siguran, ali to e biti sa Sablau? oklevae ovek jo uvek. Uzalud e ovde na nas ekati. Nee ekati, jer u ja doi i po naeg poslovnog prijatelja i po njegove krijumare. Samo da robu to pre spremimo pod krov. To je najvanije. Onda emo saekati daljnji tok dogaaja i sve raspraviti sa Sablau. Taj odreiti nastup zavede lopova. Moda je tome doprinela i okolnost to nije bilo vremena za razmiljanje. On izda svojim ljudima kratku zapoved, a onda svi krenu za detektivom u umu. Kad su ljudi s crnim krinkama naili na preruene policajce, koje su smatrali za svoje ortake, vidno su se smirili. Vlastitim su se oima uverili, mislili su, da doista imaju posla sa sebi ravnima. Adolf je iao umom ravno prema mlinu. Za kratko vreme stigne do stare zgrade i uvede ljude u dvorite. Ovde nije bilo ni ive due; Adolf upali svoj fenjer i odvede sve nosae u prostoriju ispred zatvorenih podrumskih vrata. Sad ih upozori da budu oprezni: Ovamo unutra! On ue prvi; ostali su ga sledili, i svaki je bez rei odloio svoj paket. Mlin klopoe priapne mu poslovni prijatelj Sablasti. Mlinar je dakle jo budan? Da, moraju raditi i u nonoj smeni, jer su dobili hitne narudbe.

Da li bi se, moda, pod takvim okolnostima moglo neto toplo uliti u eludac? Tri sam sata ve na putu. Po toj cioj zimi nije to nikakva malenkost. I ja sam ve na to pomiljao, jer i"ja zebem. Pogledau to se moe uiniti, pa u za sve nas naruiti kafu. Zadovoljno mrmljanje zauje se meu nosaima. Strpljivo sednu na svoje svenjeve pred podrumska vrata. Adolf poe da, navodno, narui kafu. Zasad je postigao ono to je hteo. Protiv ove prve grupe krijumara mogao bi ve sada izvesti odluan udarac, no elio je da prepad izvede bez prolijevanja krvi. Jo jednom napusti prostor pred podrumom, da bi svojim policajcima dao vremena da uine ono, to je ve pre bio s njima dogovorio. Njegovi prerueni nosai odloe svoje puke u kut. Ona druga grupa uini to isto u drugom uglu. Prema dogovoru, policajci su se imali podeliti u dve grupe. Jedna je ostala kod svojih puaka spremna da ih svakog asa upotrebi i da zauzme prilaz pred podrumom. Druga je rnorala u odlunom asu stati izmeu krijumara i njihovih puaka, izvui revolvere i protivnike odbiti ukoliko bi se oni hteli posluiti pukama u svoju obranu. U dvoritu je prema dogovoru ekao mlinar. Detektiva Je prepoznao po znaku, to su ga ve pre bili uglavili. Je li sve prolo u redu? upita tiho i uurbano. Zasada nam je prva grupa sigurna. Dajte mi za svaki sluaj klju od sobe, koji i podrumska vrata otvara.
Evo ga! Dobro. Sad vas vie ne trebam. Ostanite radije u pozadini. Padne li nekoliko hitaca, ne treba da se bojite. Ni u kom sluaju nee biti opasno. Mi smo u prednosti. Mlinar se brzo povue. Adolf poe opet u prostoriju gde su ekali krijumari. Halo! povie. ujte me ljudi. To je bila ugovorena re za policajce. Fenjeri, koji su visili o vratu, odjednom zablijete. Sad dolazi ono vrue to sam vam obeao nadovee Adolf. ko se makne, dobie olovo u rebra! Ruke uvis! Neki od policajaca dohvate svoje puke, a neki izvuku revolvere. U isti se as jednoglasan krik straha razlegne. Videi pretee cevi uprte u sebe, krijumari se ukoe od uasa i ostadoe kao uzeti. Adolf im ukratko objasni da su uleteli u stupicu i da nisu okrueni svojim ortacima, nego policijom. Amo okove! dovikne tada svojim ljudima. Veite ih! ko se opre, bie ubijen. Pretnja je delovala. Dali su se okovati gotovo bez otpora. Samo se jedan pokuao braniti; poslovni prijatelj Sablasti ipraja. Izdaja! povie on, izvue svoj revolver iz depa te ga ispali u policajce, koji su mu hteli zakriti put, a onda se s dva skoka nae kod izlaza. Ali ga tamo uhvate, bace na tle, razoruaju i svezu. Divlje se opirao i trzao, no bez uspeha. Skinite zarobljenicima krinke! naredi Adolf svojim ljudima. Zapoved bude izvrena i pri tom se ukazu mnoga lica dobro poznata saskim policajcima. Adolf se nije na to obazirao. Zarobljenike dade otpremiti u jedan prazni hodnik, gde su ih dobro uvali, izda jo neka nareenja i krene opet prema Dubravi. Kad je stigao u dolinu, na njegovu satu je bilo deset minuta do dva. Stane iza jednog drveta i ekae. Pogled mu preleti Dubravom sve do suprotnog ruba utljive snene ume. Sveana tiina naokolo bude tu i tamo prekinuta samo naletom vetra, koji bi zautio u suvom liu starih hrastovih kroanja. Moda bi neko drugi u Adolfovu poloaju pri torn osetio jezu, no on je bio miran i hladan. Najzad zauje pucketanje granica, a potom i kripu snega. Mukarac s krinkom na licu pribliavao se: Sablast ipraja. Adolf ga zovne priguenim glasom: Stoj! Lozinka? Prag! Detektiv stupi napred i prui doljaku ruku. Evo, tano sam doao. Jesu li vai ljudi u blizini? Iza mene su. A gde su vai nosai s roborn? I gde je onaj drugi? Budite sretni to sam ve pred jedan sat doao ovamo! izvesti ga Adolf. Bez mene bi stvar pola naopako. Kako? Razgledao sam kraj ispred Dubrave. Pogranini straari krstare okoliem. Vraga! zauje se prestraeni glas. Celi je na pothvat onda ugroen! Ve sam se za sve pobrinuo, odvrati Adolf. Moji su ljudi ve u sigurnosti, a s njima i onaj drugi, zajedno s obim poiljkama. Ljudi s one strane doli su prerano. Da ih ne bi graniari iznenadili, ja sam se s vaim poslovnim prijateljem dogovorio i zajedniki smo odveli svoje nosae u sklonite. Gde su? U Crvenom mlinu. Sablast promeri govornika s nepoverenjem. Kako vam je mlin pao na pamet? S tim je pitanjem Adolf raunao. Nije ga smelo. Prvobitno je nameravao Sablasti ispriati pravu bajku o tome. Sad to vie nije bilo potrebno. Poloaj je bio drugaiji, nego to je detektiv bio predvidio. Mogao se i krae izjasniti. Meni? Predlog, da u mlinu potraimo sklonite, potee od vaeg poslovnog prijatelja. A tako. Sablast se oito primirila. To je vrlo verovatno. On je u sve upuen. Obavestio sam

ga da sam se s mlinarem Vilhelmjem nagodio u pitanju njegova podruma. Mislite li na onaj u stijeni usjeeni prostor? upadne Adolf ivo. Tamo su nai ljudi privremeno spremili svoje pakete. Opet je Sablast nepoverljivo osluhnula. Tamo unutra? Kako je to mogue? Ta izruili su mi klju od podruma. Nosim ga uza se. Pa, kako moe onda neko drugi tamo spremiti pakete? Roba lei u hodniku ispred podruma objasni Adolf. Pravi odio nismo mogli otvoriti. Uostalom... Adolf uuta i osluhne: Zar nita ne ujete? upita on. Sve mi se ini, ako budemo jo dugo ovde pregovarali, stii emo u pravo drijelo pakla. Poite po svoje ljude, a onda smesta u mlin. Neu da me uhvate kao mladog zeca. Imate pravo kimne Sablast. Moja momad dolazi u pravoj liniji od hrasta, i nijednoga ne moemo mimoii, ako onim smerom poemo kroz umu. Sablast poe napred a Adolf za njom. Uskoro im doe u susret ovek koji se lozinkom iskae kao njihov. Tada ih doe jo nekoliko, i nije potrajalo dugo, a Sablast javi da su svi njeni ljudi na okupu. Obavestite svoje ljude, da me slede priapne Adolf Sablasti. Voa krijumara izda kratke zapovedi. Sad su bili upueni i mirno sledili detektiva. Uskoro stigoe u mlin. Uu u dvorite i Adolf kao poslednji

zatvori za sobom vrata. Sablast, koja je stajala do njega, ree mu da iznutra zakljua kako ih ne bi kogod iznenadio. emu to? upita Adolf koji taj predlog nije smeo prihvatiti, inae bi presekao ulaz glavnini policajaca i pograninih straara pod s vodstvom komesara i umara. Mlinar mi je rekao da ova vrata ostaju uvek otvorena pa bismo zatvarajui ih samo izazvali sumnju. Sablast ne ree nita, ali se inilo da je njeno nepoverenje opet poraslo. Stavivi ruku u dep, voa krijumara nije ni aska vie naputao Adolfa. Ovaj bi takve stvari nanjuio ulom iskusna detektiva, Pa zato i odluio, da se osigura. Osvetlivi prostor svojim fenjerom, otvori vrata i pokae na hodnik ispred podruma. Uimo najpre ovamo unutra ree priguenim glasom. Ovde lee i vai i moji paketi. Krijumari stupe unutra, ali Sablast ostane s Adolfom vani. Zar se neete uveriti je li poiljka ispravna? upita Adolf s namerom da lopova pusti ispred sebe, a onda da za njim zatvori vrata. Hvala. Za taj poao imam meu svojim ljudima nadglednika. Uostalom, gde je gde je moj poslovni drug? Gde su njegovi i vai nosai? Nepoverljivo se obazre. U tom asu dogodi se vrlo neugodno iznenaenje, ak dvostruko. Ulazak Sablasti i njegovih krijumara odvijao se dodue tiho, no ipak ne sasvim neujno. Ljudi, su smatrali da u mlinu iji je vlasnik ionako njihov saveznik, ne moraju biti naroito na oprezu. Zato su pojedini glasovi doprli i u prostoriju, u kojoj je prvi dio bande zajedno sa svojim voom sedeo zarobljen. Usprkos svome porazu nije on jo naputao pomisao na otpor. Oslukivao je. Nakon nekog vremena zauje glasove i korake u snegu, a zatim i kripu vrata u podrumskom hodniku. Nasluti to se dogodilo. Omraeni ovek, koji je njega i njegove ljude domamio u stupicu, verovatno je sada dovodio i Sablast sa saskim krijumarima, da i njih uini nekodljivima. Zato zavie iz punih plua. Pazite! Izdaja! Odmah zatim padne hitac. Jedan od policajaca opalio je u oveka to je viknuo. Sablast se u dvoritu trgne. Pogledom potrai dvorina vrata, kroz koja su upravo u tom asu nahrupili policajci i pogranini straari pod vodstvom komesara i umara Vunderlihta. Videi ljude u uniformama, ona dobaci Adolfu Pogled pun besa. Zaskoeni je zlikovac odmah shvatio svoj poloaj. Izvue revolver iz depa i opali u detektiva. Adolf je to oekivao stoga odskoi u strahu; metak proleti pokraj njega, a tada on lijevom akom izbije Sablasti oruje iz ruke. U isto vreme gurne nogom vrata podrumskog hodnika, a desnom rukom okrene klju, koji je jo stajao u bravi i izvue ga. U tom asu Sablast se munjevito okrene i potri preko, u vrt. Komesar poleti za njim, a Adolf iza obojice s upaljenim fenjerom o vratu. Vrtni zid nije bio visok, a na jednom je mestu u njemu bio otvor. Sablast se, kako se inilo, ovde dobro snalazila; trala je ravno prema rupi u zidu i nestala kroz nju. Komesar, koji je bio jedva etiri koraka iza nje, skoi za njom, ali se s druge strane smesta zaustavi. Grom i pakao! opsuje. Adolf se stvori uz njega. Sto je? Klipan je nestao! Kuda? djavo bi ga znao! Ta nije se mogao rasplinuti promrmlja Adolf. Nikako ne moe biti daleko. Bio sam mu upravo za petama. Adolf se zamisli. Stajao je upravo na istom onom mestu gde mu je Sablast ve jednom nestala ispred oiju. Usprkos najrevnijem traenju nije nikako mogao dokuiti kako se to dogodilo. Da nije ne dovri detektiv Stoj! Zar ne ujete tropot? Znate li, to je to? To zvui gotovo kao potres u daljini. Ne. Ta buka potee od kola koja se voze po inama, ah, vidite li rupu u zemlji pokraj zida. Poznam to mesto. Ta rupa mora da je do ovog asa bila vrlo dobro sakrivena. Zaista. Oigledno je begunac u njoj nestao. U tom asu dotri vrtom nekoliko graniara i policajac, na elu s narednikom uz kog je bio i mlinar Vilhelm. Kakva je to rupa? upita ga Adolf. Napola zatrpani prilaz nekom starom rovu. Je li rupa duboka? Ne znam tano; niko se ne usuuje unutra zbog zaguljivog zraka, i zbog toga to bi se hodnik tamo dole lako mogao uruiti. Uostalom, u poslednje se vreme gotovo nije ni videlo. Ali zato pitate? Sablast je verovatno skoila u tu rupu i zasada nestala. Jao, jao. Ipak e se dogoditi ono ega se moja Paulina bojala. Gospode Boe! Adolf se nije obazirao na beskorisne jadikovke mlinara. On se obrati naredniku. Evo kljua za podrumski hodnik, u kom se nalazi drugi dio krijumarske bande. Hitno ih pohapsite, jer bi mogli nadoi na pomisao da unite sadraj paketa koji je delomino vrlo vredan. Adolf stane tik do rupe. Kamo ete? upita ga komesar. U rov. To je suvie smeono. Ne, ne! povie i mlinar. Nastradaete! Dunost je dunost, gospodo! Nee biti tako strano. to moe Sablast, nadam se da u moi i ja. Taj momak mora da dobro poznaje rov. Za njim dakle pre nego nestane! O, sveta kljoco! ovek zaista ima crva! Stari je umar to uzviknuo. Bio je tek stigao i upravo vidio, kako je Adolf skoio u rupu. Pri svetlu fenjera moglo se videti da je dublja od dva metra. A to da mi radimo? obrati se narednik komesaru. Ono to vam je detektiv naredio. Uhapsite s vaim ljudima krijumare i ne dajte da koji pobegne. Ja u slediti svoga druga. Gotovo mi se ini. da sam u svojoj prevelikoj revnosti dao priliku Sablasti da umakne; zato u pokuati da tu hulju opet dobijem u ake. To ree i skoi u rupu.

TRKA SA SMRU

Trebalo je nekoliko asaka, dok se komesar snaao dole u tami! Tada ugleda Adolfa koji je stajao neto podalje i osvetljavao neki predmet. Sto je to? Prazni vagoni. Predmnijevam da su pre ovde dva vagonia stajala, ali je Sablast onaj prednji upotrebila da to pre odmagli. Ah, dakle odatle podzemna tutnjava. Da, vagonii stoje na inama, a rov se ovde, kako izgleda, polako sputa. Nastavak podzemnog hodnika tamo preko zasada ne trebamo pretraivati. Sablast se naravno odvezla nizbrdo, jer vagoni juri sam od sebe i postepeno moe razviti prilinu brzinu. Naopako, onda nas je Sablast dobrano pretekla. Na alost. Smesta moramo za njom. Adolf brzo ukloni prednju stranu kolica, koja se zato jala od pokretne daske, i u malom se vozilu tako namesti da je nogama mogao koiti u sluaju da kolica prenaglo pojure. U njima je naao i debeli hrastov prut, koji je, kako se inilo, ve vie puta posluio kao konica. Komesar je unuo do njega. Sedete li vrsto? Da. Onda: napred! Adolf nogom odgurne kamen koji je stajao pod kotaima. Kolica se pokrenu, najpre polagano, onda sve bre i bre; naposletku jurnue brzinom konja u galopu. Bila je to neugodna vonja. Nad njima niska, natrula stropna oplata, desno i lijevo mrani zidovi, s kojih je besprekidno kapala voda, a pred njima tama koju je svetlo fenjera probijalo tek na nekoliko koraa ja. U uskom su rovu kotai na inama tako tutnjili da je sporazumevanje bilo potpuno nemogue. Adolf je razmiljao, kako bi u tom mraku mogao juriti upravo u propast. A to onda, ako Sablast u svom podzemnom carstvu ima sauesnike? Ako oni postave zasedu tim ludo smeonim progoniteljima? Moda u toj tami to pred njima zjapi vreba smrt? Sve mu to projuri glavom u tih nekoliko asaka jurnjave. Ipak nije zakoio. Nesmanjenom estinom nastavljao je divlji lov. Verovao je u svoju sretnu zvezdu i nije gubio nadu da e doi do mesta gde prestaje nagib te e kolica sama od sebe usporiti vonju, i oni opet moi da se ogledaju za Sablau. Progonjeni je naprotiv dobro poznavao prolaz. Ve se mnogo puta njime posluio. Zbog toga su i bila uvek spremna dva vagonia. Rov je bio odreen da kod buduih krijumarskih pothvata odigra vanu ulogu. Kao to je Adolf ve utvrdio, on nije svravao kod rupe u zemlji pokraj vrtnog zida mlinara Vilhelma, nego se protezao ispod podruma Crvenog mlina gotovo do eke granice, gde je izlazio na povrinu zavravajui se jednom napola zatrpanom jamom u gorskoj umi. Sablast je otkrila te ostatke davno zaboravljenog rudnika, oistila ga od uruenog kamenja, postavila ine i na kraju se nagodila s mlinarom Vilhelmjem o njegovu podrumu. Od njega je rov bio odeljen samo tankim zidom, te je krijumarima pretila opasnost, da prilikom upotrebe podzemnog hodnika otkriju stanovnicima Crvenog mlina. Zbog toga je trebalo da se Vilhelmov podrum zatrpa. Takvo je bilo podzemlje kojim je jurio progonjeni krijumar. Ovde se oseao posve siguran; i kotrljajui se mranim hodnikom sasvim se sluajno okrenuo poto je ve preao dobar dio puta.
Trgne se od straha. Zar tamo otraga ne tinja neko svetlo? Ili je to samo predodba njegove uzbuene mate? Nita nije mogao uti, jer je tutnjava njegova vozila progutala svaki drugi zvuk. Stade pozornije motriti; jest, bilo je svetlo! Micalo se, podrhtavalo, naginjalo se na stranu, sakrivalo se i ponovo pojavljivalo. Progonitelji! sune mu mozgom, a odmah zatim bljesne u njemu i druga pomisao: ali neka, jure u svoju vlastitu propast. I on je imao uza se kolac za koenje. Upre njim o zemlju ispred prednjih kotaa i ubrzo se kolica zaustave. Vrebajui zastade i zagleda se unatrag. ,Evo ih" promrmlja. ekaj, nitkove, kucnuo ti je poslednji as!" Potri prema doljacima nekoliko koraka u susret, istrgne nekoliko letava iz oplate stropa i baci ih preko ina. Tada se povue u tamu, gde je stajao njegov vagoni kocem zakoen, da se ne pokrene. Desnom rukom posegne za drugim revolverom, jer su mu onaj prvi bili izbili iz ruke. Progonitelji su dolazili sve blie. Tutnjava kotaa pretvarala se u uskom rovu u paklenu buku. Fenjer bi se zanjihao na svakom mestu, gde su ine bile sastavljene. Tada nastade udarac, lom, krik a odmah zatim odjekne nekoliko hitaca iz revolvera; njihov je prasak odjeknuo u rovu poput praska itava plotuna. Dok je jeka revolverskih hitaca odjekivala rovom, Sablast ukloni konicu i baci se u vagoni. Vrag vas odnio! povie vodja krijumara, nasmejavi se podrugljivo. Jednim trzajem odgurne vagoni, koji sa zloincem pojuri dalje. Mala rudarska kolica, u kojima su sedeli progonitelji, naletevi na nenadanu prepreku iskoe iz ina i dva oveka izlete iz njih. Zadravi prisutnost duha, Adolf lijevom rukom zatiti fenjer, koji bi se inae bio razbio u hiljadu komadia. No time je raskrvario ruku. Boleli su ga svi udovi jer je udarac bio estok. uo je prasak hitaca, od kojih sreom nijedan nije pogodio, podrugljivi povik Sablasti i odmah zatim kotrljanje vagonia. krgutajui zubima od bi jesa shvatio je da mu je zlikovac ponovo pobegao. U trenu bio je opet na nogama, osvetljavajui prostor oko sebe. Vidio je kako komesar stenjui lei na zemlji, kako desnom rukom opipava glavu, kao neko koji se upravo probudio od sna, i kako se tekom mukom uspravlja. Jeste li ranjeni? upita detektiv. Samo malo na elu. Nije ozbiljno. Komesar rupiem obrie grudicu krvi, a onda se podigne. Neemo se obazirati na tu ogrebotinu. Evo ovako: omotau je rupiem, a sada da nastavimo progon. Ta nam hulja ipak nee utei. Adolfu je bilo drago to uza se ima tako hrabrog suradnika. U protivnom sluaju samo bi mu smetao. Otkrivi letve na inama, ukloni ih, a tada uz pomo komesara uspravi kolica i stavi ih na ine. Nisu oteena utvrdi. Srea to su ti vagonii tako vrsto graeni. Ne smijemo se zaustavljati. Dakle napred! Kolica progonitelja ponovo se pokrenu. Pad je bio manji, pa su se kretala mnogo umerenije. I opet je po licima mukaraca sa stropa kapala voda. Opet je u rovu sablasno odzvanjalo kotrljanje tokova, i opet su pred oima, koje su ukoene urile u tamu, zjapile otvorene ralje nepoznate opasnosti. U meuvremenu Sablast je opet bila u prednosti; ve se pribliavala svome cilju. Zloinac je likovao; bio je uveren da su se progonitelji prilikom pada teko povredili; njegovi su ih meci verovatno i dokrajili. Teren je sada postao ravan, i kolica se zaustave. ovek iskoi iz njih i odahnuvi stane uz mali vagoni. Ali, ne za dugo; ubrzo podigne glavu oslukujui. Uini mu se da se podzemljem opet ori tutnjava. Ogleda se unatrag i na zavoju rova ugleda malu svetlu takicu.

Grom i pakao! opsuje poluglasno. Zar su mi ti gadovi jo uvek na tragu? Spopade ga strava. Ne budu li ubrzo prisiljeni na povratak, otkrie njegovu tajnu drugi izlaz iz rova. Osluhne ponovo. Tutnjava se pojaavala, a svetlo se sve vie bliilo.

Nije bilo za nj drugog izlaza doli da ispali minu, koja je ovde bila poloena za sluaj najvee nude. Ako se pri tom urui kamenje i zatrpa hodnik, neka mu neko dokae da se ovde dole vozio na etnju. Pa, iako su se ti lopovi, to ga slede, izvukli od pada s rudarskih kolica i od njegovih revolverskih metaka, kamenju koje se rui, nee izbei; ono e ih ili smrskati ili ive pokopati pod sobom. Pipajui, pouri napred da doe do mesta gde je u pobonoj stijeni bio sakriven dugaki fitilj koji je po njegovu miljenju dostajao da preostali dio rova digne u zrak i tako stvori nepremostivi razdvojni zid izmeu podzemnog hodnika i stepeniastog rova koji je vodio na svetlo dana. Adolf i komesar nisu ni slutili kakvoj su opasnosti jurili u susret, kad je vagoni stao usporavati; stali su pozornije promatrati. Hodnik postaje ravan vikne Adolf komesaru u uho. Moramo... stoj, ta je ovo? Panja, zaustavite! Opet se zauje prasak. Sudarili su se s kolicima koja je progonjeni zlikovac bio ostavio. Sudar se zbog usporene vonje jedva osetio. Siite! Sklonite se iza kolica! zapovedi Adolf. Zloinac bi opet mogao pucati. Pri tom odskoi natrag i prekrije svetlo fenjera da neprijatelju sakrije cilj. Komesar mu se pipajui pridrui. Begunac je ovde ostavio kolica proape Adolf. Oprez! Obojica se oprezno usprave. Adolf osvetli tamu fenjerom. Ponovo osluhnu nastojei da i oima probiju tamu mranog rova pred sobom. Nita se ne pokrene i nijedan hitac vie ne odapne. Polako pooe napred. Odjednom uhvati Adolf komesara za miicu i povue ga natrag. Gledajte! Vidite li svetlo, iskru? Penje se uza zid. to je to? Tek to je komesar, to izrekao, detektiv ga u divljoj urbi povue za sobom. Natrag! povie. To je upaljeni fitilj. Doi e do eksplozije. Natrag, ili smo izgubljeni! Trali su ta radilo se o ivotu opet pokraj obiju vagonia i sve dalje u smeru odakle su bili doli, spotiui se o ine, udarajui o mokre zidine. nemo su stiskali zube i ogromnim skokovima trali dalje. Znali su da je za njima jurila Smrt. Smrt u svojem sablasnopodmuklom liku, koja e ih uklijetiti u svoj koati zagrljaj i polagano daviti. Tada se prolomi strahoviti tutanj; inilo se da se zemlja raspucava. Tlo se pod nogama njihalo; podzemlje kao da se grilo u divljim trzajima. Iznad i pokraj begunaca ruile su se oplate, komadi kamenja padali su, a zemlja se ruila na njih. Tlak zraka baci oba mukarca na zemlju. Zasuti smo! drhtao je komesar, kad se opet sve stialo. Mir hrabrio ga Adolf. Samo ne gubiti glavu. Ta moemo jo disati i govoriti. Oseam i slabi dah zraka. Na mene kao da se brdo sruilo. Moete li se micati? Sasvim malo! To je dovoljno. Pustite mi ruku tako. Pokuau da se oslobodim! Adolf se upre rukama i kolenima o zemlju, a ramenima se svom snagom odupre od dasaka koje su popadale po njemu pritisnute velikim naslagama zemlje. Ali teret se nije micao. Detektiva gotovo svlada oaj. Zar da njegov ivot, njegova borba za pravdu ovako zavri? Zar da nikada vie ne ugleda sunce i ostane ovde iv zakopan? Volja mu se opre toj predodbi, dajui mu snagu za besprekidne pokuaje da se oslobodi. Miice mu se i ile napnu do krajnosti; grudi su mu dahtale. Jedna se od dasaka malo pomakne; Adolf upre snagom oaja. Zauje se sipanje zemlje i tropot kamenja, a onda popuste natrule daske i bez naroite muke on ih potisne u stranu. Za kratko vreme obojica zasutih kleali su jedan pokraj drugoga i istili poslednje ostatke kra. Hvala Bogu ree Adolf odahnuvi. ini se da smo bili upiavo na mestu gde se rov uruio. Da nismo brzo pobegli, bili bismo ivi zakopani. A sada ponovo natrag! Da, natrag! ponovi komesar takoe olakano. Sada je najvanije da se vratimo na svetlost dana. Nadam se da e nam to uspeti. Eksplozija je verovatno nastala na mestu, gde su stajala kolica?! Iz toga se moe zakljuiti da je tamo bila mnogo jaa nego u smeru ulaza. Spasiti se moemo jedino, ako vratimo. A to sada mislite o svemu ovome? To nije teko pogoditi ree Adolf. Sablast je potpalila fitilj i namerno izazvala eksploziju. Zlikovac je predoseao da e ga se progoniti ovde il! podzemlju i na to se pripremio. Smatra da smo sada zasuti duboko pod zemljom. Nadajmo se da nam nije utekao zauvek. Puzali su po krhotinama kojima je hodnik jo na! daleko bio prekriven. Napredovali su polako; bilo Je teko, ali ipak mogue. Brrr javi se nakon nekog vremena komesari koji je trao iza Adolfa. Oseate li neki miris? H Izgleda da je to rovni plin. ko zna, kakvu nesreu izazvala eksplozija. Moram ugasiti fenjer. Ostaemo onda u mraku i plin e nas stii. U protivnom emo ga sluaju upaliti moj; fenjerom i eto nove nesree. Ali, hajdemo napred Pa makar oderali meso s ruku i nogu na ivot na kocki! Miris je postajao sve jai i prodorniji. Uz vee napore probijala su se oba mukarca Odjednom komesar zastenje i srui se. Ne mogu dalje! Ustajte vikne Adolf. Ustajte, ako je ivot"drag! ulo se samo stenjanje. Saberite se! izdere se Adolf na njega. Evo, hvala Bogu, napipao sam ine. On zagrabi rukama iza sebe, podigne svog pratioca i povue ga za sobom. " Tako! Ovde moete opet stajati na nogama. Teturajui izvravao je napola omamljeni ovek Arntove zapovedi. Mehaniki je pokretao noge i utakmica sa smru nastavljala se. Adolf ga je uhvatio za remen od hlaa, obuhvatio ga rukom i gurao pred sobom. Bez primene te grube sile, bio bi iscrpljeni ovek zaostao i postao rtva plina. Snage su mu bile potpuno slomljene naporima potere, dvostrukim ispaT danjem iz kolica, razaranjem rova i duevnim uzbuenjimakoja su bila uz to vezana. I detektivu su klecala kolena, ali on je stisnuvi zube izdrao. Konano je zrak postao ii. Odahnu asak, no primetivi da e ih otrovni plinovi pomalo sustii, zaponu iznova strahovitu" trku. Bili su na istom onom mestu, gde su bili izbaeni iz ina i gde je Sablast

ipraja na njih pucala, kadli pred sobom opaze trak svetla. Svetlo, svetlo zavapi komesar. Dolaze, trae nas! Pst! Sluajte! Zaustave se oslukujui. Isprva prigueno, a onda jasnije uli su duboki bas, a zatim razaznali svetlo fenjera koje se njihalo amotamo. Adolf, bratiu Adolf! umar! usklikne ovaj. Moj dobri, stari Vunderliht! Spaeni smo! Doite brzo! Radost i novoprobuena nada povrate komesaru snagu i oni obojica potre napred. Bratiu Adolf! ulo se sve glasnije. Bratiu Adolf! Sveti Nimrode, ako mu samo i vlas spadne s glave, zakrenuu vratom celom svetu! as kasnije pali su mukarci, ti tobonji bratii, jedan drugome u zagrljaj. Adolf je, dodue, umaru odmah pruio obe ruke, ali stari se time nije zadovoljio. On privue k sebi i vrsto zagrli detektiva, zbog kog je proivio toliko straha. Pri tom se sumnjiva vlaga zacakli u Vunderlihtovim oima. Nekoliko se Policajaca i graniara, koji su se natisnuli iza umara, odmah pobrinulo za komesara, kog je radost zbog spasa u poslednji as udesno ojaala.

Je li jo daleko do izlaza? bilo je Adolfovo prvo pitanje. Ni govora nasmeje se Vunderliht. Tu iza nas lei izlaz iz te mije rupe. Treba hodati jo samo nekoliko minuta. Onda pourimo. Ali maknite svetla. Rovni plinovi nam prete. umar se gadno prepadne. Rovni plinovi? Milosrdna nebesa, to znai da treba beati! Potrae dalje i ve nakon kratkog vremena stignu do izlazne rupe gde su sada stajale ljestve. Njima se popnu na svetlo dana, ne osvrui se na injenicu to je rov vodio i na drugu stranu. Ali, do avola! vikne umar. A gde vam je Sablast ipraja? Kasnije odmahne Adolf. Najpre neto drugo: gde su krijumari? U mlinu. Svi? Svi! Svezani i okovani. Ne mogu pobei; petnaest ljudi ih uva. A drugi? Potrali su do rudnika. to se tamo dogodilo? Ne zna se tano. Najpre se osetio udarac od kog se zemlja potresla, a tada se iz rudnikih postrojenja podigao vatreni stup. Celi rudnik "Boji blagoslov" mora da je razoren. Adolf je bio potresen. Gospode Boe, zar je eksplozija imala takav domet? Jadni rudari, koji su bili u dnevnoj smeni ree komesar. Detektiv je utio. Bio je siguran da e, kad izae iz rova, ponovo morati u poteru za Sablau. No, sada kad je doznao o strahovitoj snazi eksplozije, shvatio je da to vie nije potrebno, jer je zlikovac vlastitom rukom izazvao svoju propast.
.

KONCI SE ZAPLECU Adolf, Vuriderlih i komesar krenu najpre do Crvenog mlina, da zajedniki pregledaju zarobljene krijumare. Detektiv je usled poslednjih dogaaja promenio svoj prvobitni plan. Dok su prolazili vrtom, umar povede re o onome to mu je jo od asa kad su izbavili oba mukarca bilo na jeziku. Gospodine bratiu zapone. Sad ete doiveti veliko iznenaenje. Tako hinjenom nehajnou ree detektiv iako je pretpostavljao ta e slediti. A kakvo? Zarobljenim smo krijumarima poskidali krinke, i te lopove tanije promotrili. udiete se na koga smo naili meu tom bandom. Dakle? Na dva stara znanca. Dva? upita Adolf ovoga puta zaista iznenaen. Mislio sam samo na jednoga. umar ga razoarano pogleda. Zar vi ve i o tom znate? Gospodine bratiu, ne kvarite mi veselje! ko je taj jedan o kom govorite? Poslovni prijatelj Sablasti ipraja, koji je sa svojih deset nosaa prokrijumarenu robu dao preneti iz eke. To je vrlo potovani trgovac Mihalovski. Prepoznali ste ga usprkos krinci, iako ga nikada pre niste videli? Ta to nije mogue. Meni je tek prsten, kog je i danas nosio, svratio po zornost; podsetio me na opis koji nam o njemu dao krmar. Uz to mu se stas podudarao sa stasom oveka kog sam sledio do "Modre zvezde". Rekao sam zarobljeniku da je on taj Mihalovski, a on, no da, on je to priznao. Za to su naravno postojali naroiti razlozi. Adolf, koji nije slutio, to se u meuvremenu dogaalo u mlinu, preuo je Vunderlihtovu poslednju primedbu. Ve sam od samog poetka znao kakvu ulogu igra taj ovek. Pre izvesnog vremena bio sam ve otkrio, ko je Sablast ipraja, ili jo bolje, ko su Sablasti ipraja. On zastade. Upravo su stigli do mlina; mlinar Vilhelm im izae u susret. Bio je bled i vidljivo uzbuen. Jeste li uhvatili Sablast ipraja? glasilo je prvo njegovo pitanje. Te mu je rei ulio strah od osvete voe krijumara. Verujem da mogu izjaviti da je Sablast zauvek odstranjena ree Adolf. Mislio je na strahovitu eksploziju ijoj razornoj snazi begunac sigurno nije izbegao. Brzo preleti u mislima redosled dogaaja i znakom ruke dozove jednoga od straara. Hej, mome! Zatim mu izda nalog da smesta potri do vile Zajdelman i da tamo uhapsi svakoga, bilo to muko ili ensko, koji bi hteo napustiti kuu. Tada unie pokraj mlinara u veu i zatrai da mu otvore hodnik u koji su smestili sve zarobljenike prvu i drugu grupu. Vilhelm ostade u

pozadini. Fenjer koji je nosio u ruci ustupio je komesaru; Adolfov je fenjer gorio takoe. A i s drugih je strana prostorija, koju su uvali policajci, takoe bila osvetljena. Doljaci ugledaju neobinu sliku. U redovima, jedan pokraj drugoga, lealo je deset nosaa Mihalovskoga i deset krijumara Sablasti ipraja, svi teko okovani. Mihalovski je leao u uglu na slami. Lice mu je bilo na smrt bledo i slabo je disao. Kaput, hlae i koulju su raskopali. Oko lijevog ramena nosio je zavoj, koji mu je dosizao do grudi. Iz. zavoja je kapala krv. Hteo je upozoriti drugu grupu kad su trebali biti uhapeni obavesti ih jedan od slubujuih policajaca. Zato sam u njega pucao. Rana je na alost teka; nije se videlo ciljati. Komesar odmahne rukom. Na umarev znak upravi pogled u kut, lijevo od ulaza. Poslednji u prvom redu leao je ovek u kratkom kaputu i izmama, a oi su mu goruom mrnjom bile uprte u detektiva. Drugi voa krijumara! ree Vunderliht naglasujui znaajno svaku re. Zar to nije iznenaenje? Da kimne Adolf mirno. Zato ste dakle govorili o dva stara znanca, i zato je Sablast izjavila da meu svojim ljudima ima nadglednika: trgovac Martin Zajdelman lino! Priblii se zarobljeniku: Uloga koju ste ovde u Hohentalu igrali, gospodine Zajdelman e, doigrana je. Nikada vie neete iskoritavati i ugnetavati jadne tkalce. Sablast ipraja prestala je biti gospodar i tlaitelj itava okolia. Ostavite me na miru, vi njukalo, dounice, nitkove! zasike Martin Zajdelman Tu u vam elju brzo ispuniti. Samo se bojim da e se s vama pozabaviti i drugi, koji su zakonom ovlateni da s vama prozbore koju ozbiljnu re. Moj je zadatak bio da vas i vae sukrivce raskrinkam. To mi nije bilo teko. Vi sami, va sin i brat, poinili ste tolike gluposti da je bilo razmerno lako progledati vas. Setite se na Anelu Hofman, na Hauzerove, na ono vee predavanja i na sve to je s tim u vezi, na crtaa Vilhelma, na vaeg prijatelja Mihalovskoga i njegov podli podvig s navodno vrlo vanim dokumentima i crnim ipkama, na na razgovor u upi kod rudnika i.... Zajdelman stade besno kidati oKove. Vi, vi, vi ste, dakle, bili taj ovek? Tako je. Ja sam bio taj koji vam je ponudio tako sjajan poao, samo da bih vas uhvatio. Objanjenje je bilo isto tako potrebno, kao to je pitanje Zajdelmana bilo opravdano, jer Adolf je, im je zapoela potera u rovu, skinuo one nagrujue naoari i krivu bradu.

Huljo! povie Zajdelman Lazove! Psujte samo! Nita vam to ne pomae. Sad dolazi obraun. Svoju ete krivicu platiti ivotom, jer niste samo varalica, krijumar, zavodnik estitih ljudi i ta ja znam ta sve ne, nego i ubica. Kad je koji vredan graniar pao kao rtva podmuklih krijumara tada je to bilo vae delo! Dokae! Dokae vikao je Martin Zajdelman. Imam dokae. To e se dokazati pred sudom" Nama je sve poznato. Nita vam nije poznato! Pitajte moga sina. On e vam dati pravi odgovor na vae besramnosti. Adolf se namrti. Njega sam ve hteo pitati. Ali je pobegao preruen kao Sablast ipraja, u emu se ve prema potrebi s vama izmenjivao; u stari rov koji vodi prema vaoj kui. Pobegao! Zajdelmanov glas zadrhe. uo sam tutanj eksplozije. Hvala Bogu, moj sin vam je pobegao! Jeste li uli, moja gospodo? obrati se Adolf svojim pratiocima. Svedoci ste da je gospodin Zajdelman upravo sada nehotino dao jedno priznanje. Priznanje ili ne! likovao je zarobljenik. Moj sin vam je utekao! Sada je sve u redu. Svakako, nismo ga mogli uhvatiti kimne Adolf ozbiljno. Ali je zato koliko se moe prosuditi, vlastitom krivicom dopao bojeg suda. Dignuo je rov u zrak. Ali je eksplozija imala snaniji uinak i mnogo vei domet nego to je sam nameravao.Cil jeli je rudnik "Boje blagoslov" Uniten. Rov mora da je bio povezan s naputenim pobonim hodnicima i rudnika. Tamo dole sve je razoreno. Dakle, sa sigurnou se moe pretpostaviti da i va sin lei zatrpan pod gromadama sruene zemlje i kamenja. Teko da e ikada moi svedoiti u korist svoga zlikovca oca. Iz lica Martina Zajdelmana nestade i poslenje kapi krvi. Usne mu se micahu. Htede govoriti ali ni jedna re ne pree preko usana. Adolf ga ostavi na miru. Tek pogledom drao ga je u vlasti. Taj je ovek bio nakaza, krvopija, muitelj upravo onih najbednijih koji su stajali pod njegovom vlau, ali bio je ovek i otac i svog jedinca sina verovatno ga je volio ljubavlju divlje zveri. Zato ga je iskusni detektiv pogodio upravo u to mesto; tu je verovatno bio ranjiv. Adolfova je pretpostavka doista bila tana. Dok je detektiv s komesarom i Vunderlihtom izmenjivao znaajne poglede, Zajdelman stade govoriti. Boji, sud promrmlja. Da, da, eksplozija! Uveksam ih upozoravao nikakvog strunjaka nije bilo kad smo postavljali minu. ko je postavio? dobaci komesar. Zajdelman ga pogleda tuim, bezizraajnim pogledom, ali mu ipak odgovori: Fric, moj brat August i ja. Niko drugi? Jo i Lojbe. Aha, uvar rudnika! Da, on. I pengler. ko je pengler? Pa vi ga poznajete. Onaj tamo! Zajdelman koji je sad ostavljao dojam skrenog oveka pokae glavom na slamaricu na kojoj je leao Mihalovski. .Shvatam obrati se Adolf svojim pratiocima Mihalovski je krivo ime. ovek se zapravo zove pengler. Tada se opet obrati Zajdelman u: Savetujem vam da se pripremite na opseno priznanje. Moda e vam to olakati poloaj. Zajdelman dobaci svome optuitelju pogled u komu se odraavao poslednji trag slomljenog otpora. Konano uzdahne kad je ve toliko toga izgubljeno mogu i priznati.

Pre svega recite nam zato ste hteli zatrpati podrum Crvenog mlina? Jer rov prolazi tano ispod njega i vodi do granice. Nameravali smo robu ubudue prenositi tim putem. Pri tom bi nas bio mogao uti neko iz podruma.

mmmz
Tako, dakle. Vidim da govorite istinu; sad u pre svega pogledati to je s vaim sinom. Zajdelman oivi. Da navali on. Pogledajte! I javite mi ne mogu podneti tu neizvesnost. Adolf kimne glavom. Tada pogledom dade znak ostalima i svi opet izau iz podruma. Najpre idem do rudnika ree kad su izali. Treba da doznamo kako je tamo. Sledei nam je cilj Zajdelmanov stan. Od njega mora da vodi hodnik na drugi kraj rova do mesta gde nam je pobegao mladi Zajdelman Veza s hodnikom, kojom se ova uasna eksplozija dalje irila, verovatno se tamo prekida. Iz talionice emo povesti sa sobom radnike ukoliko e ih moi ustupiti. Pretpostavljam da emo na izlazu iz rova naii na Frica Zajdelmana zatrpanog. A moda ga i neemo nai. Mogue je da zauvek ostane pokopan ispod kamenja. Nikako nije mogao pobei neozlijeen. Da sam to smatrao za mogue, bila bi od mene neoprostiva lakomiljenost, zadrati se ovde ma samo i minutu. U dvoritu sam za svaki sluaj izdao nalog da se Zajdelmanova kua dri na oku i da se uhapsi svakoga ko bi hteo napustiti imanje. On prui ruku mlinaru da se s njime oprosti. injenica da su trgovca Martina Zajdelmana i njegova sina Frica raskrinkali kao Sablast ipraja, ovoga je toliko potresla, da nije smogao ni jedne rei. Komesar mahne trojici svojih ljudi i naredi im da pou s njima kao pratnja. Vunderliht mu se takoe pridrui. umara se nita manje nije kosnulo neverovatno otkrie o porodici Zajdelman ali on je bio drugaijeg kova. Morao se osloboditi svega to ga je muilo pa je zato celim putem do rudnika neprestano govorio. ko bi to mogao pomisliti! zapoe on. Zajdelman preruen u Sablast ipraja! Sada razumem i vau napomenu o dvema sablastima. Otac i sin izmenjivali su se pri toj raboti. A rentijer? Bio je suurotnik onaj trei. Grom i pakao! Sad mi je tek sinulo! Ali ne samo u mojoj glavi. Gospodine komesaru obrati mu

,
se stari smejuckajui se. Bez zamere! Hteo bih sebi dozvoliti pitanje: kako stoje stvari s naim Edvin om Hauzerom? Komesar primi tu poneto zlobnu primedbu sa smekom: Budite mirni! Va mladi prijatelj je neduan? I slobodan? Bie! Strpljenja! Anela valjda takoe! Gospoica Angelika Hofman? Njen je sluaj dodue drugaiji, ali ni njoj se nee uzeti za krivino delo to to je u uzbuenju pucala na zlikovca i pri tom ga ozledila. Hvala Bogu odahne umar. Sad e opet ivot u Hohentalu biti lep. Pribliavali su se rudniku i razgovor im je sve vie zamirao pred stranim dojmovima s kojima su se ovde susreli. Kraj oko rudokopa pruao je jezovitu sliku. Svi su stanovnici sela bili dotrali osim sasvim male dece i staraca koji vie nisu mogli hodati. Dimnjak se sruio pretvorivi se u gomilu ruevina. Upravna i stanbena zgrada, zgrada Udruenja rudara bile su takoe teko oteene. Umesto snega svuda su bile ruevine i a. Radnici slobodne smene spustili su se u rov da pokuaju spasiti drugove koji su jo bili ivi. Penjai su ve bili u dubini, i nadrudar je rukovodio radovima. Vi ste dakle sigurni upitao je upravo jedan od policajaca, koji je bio doao iz mlina da za danas nije bilo nareeno nikakvo ispaljivanje mina? Posve sam siguran, ni danas ni sledeih dana. Ali, moda ipak Nemogue, ta eksploziv je kod mene u pohrani. Dakle su rovni plinovi bili uzrokom eksplozije? Ne. Eksplozija je bila izazvana. Ali vi sami kaete da nije izdano takvo nareenje.

Svakako! A ipak je izazvana, i to ne pusanim prahom, nego dinamitom. Mi to vrlo dobro razlikujemo.! Onda nikako ne shvatam... Adolf je taj razgovor uo. Dopustite obrati im se on drim da sam upuen u taj dogaaj. Ja u... On zastade jer su upravo iznosili prve rtve zloinake eksplozije neke od njih nagorele, iskidane, a neke posve iznakaene. ene su vriskale, a svet je odgovarao jadikovkama i plaem. Najblii okoli bude zatvoren i ljudi potisnuti da bi se odrao potreban red. Adolf shvati da ga u ovom asu niko ne bi sluao pa obrati panju okolnostima koje su se ticale njega samoga. Moramo se jo domoi uvara Lojbea ree on komesaru. On je njihov sukrivac i poverljiva osoba. A tada emo poi do Zajdelmanova stana. uvara nisu nali kod kue. Zato komesar izda svojim ljudima nalog da ga potrae i, ako ustreba, uhapse. Meutim se Adolf obrati Lojbeovoj eni: Va je mu osumnjien da je bio pomonik Sablasti ipraja. Po svoj prilici vi ste njegova sukrivka. Zbog toga sam prisiljen da vas dadem uhapsiti. Zena se zaprepasti; drhtala je celim telom. Uhapsiti? Mene? Celoga sam ivota bila estita i mnogo sam puta svoga mua odvraala od toga. Odvraala? Od ega? Shvatila je da se prenaglila i nije htela dalje odgovarati. Ali Adolf nije poputao, te joj na taj nain iznudi delomino priznanje. Od od od zvonca prizna ena zapinjuiPokaite nam to zvonce! Ona povede mukarce, jer komesar im se u meuvremenu bio pridruio pred jedan zidni ormar, igf ijoj je stranjoj stijeni bilo smeteno zvonce a njega ica; meusobno nisu bili povezani. Kuda vodi ta ica? upita Adolf. dolazi ica koja pokree zvonce?

To ja ne znam. To je loe za vas, dobra eno umea se komesar. Moramo vas tako dugo zatvoriti dok se ne setite. Zena probledi. Videlo joj se da njen strah postaje sve vei. Ta ja nisam nita kriva promuca ona. To emo videti. ula sam da ena ne mora prijaviti svoga mua ; pokua se izvui. fri na sudu ne mora protiv njega svedoiti. Taj sluaj je ipak poneto drugaiji poui je Adolf. Ovde se ne radi samo o krijumarenju, nego i o ubistvu. A izmeu ene koja svoga mua nije prijavila, i one koja je njegova suferirka i, razumete li me, koja je postala njegovim jatakom, postoji velika razlika. Savetujem vam da budete iskreni. Imate li dece? etvoro. Mislite onda na njih. Zar da osim oca koji e otii u zatvor, izgube jo i majkuc Kaite istinu! Neu biti krut; smatram da ne snosite neposrednu krivicu. No, kamo vodi ovo zvonce to ete verovatno znati? Da prizna ona. Vodi u poslovnicu gospodina Zajdelman a. Va su mu i Zajdelman izmenjivali meusobno znakovec Da. U koju svrhu? Kad je Zajdelman hteo ovamo dopremiti nekog oveka, pozvonio bi pre toga, a moj mu bi pozvonio kad su strani mukarci k njemu doli i traili da sa Zajdelman om razgovaraju. Kaimo? sa Sablau ipraja! Dobro, dobro. Dalje, ko su bili ti ljudi? Nisam ih poznavala. Vrlo bi retko ulazili u sobu. Sto su hteli?
Ne znam. Pomiljala sam da su moda krijumari. Ali svome muu nisam o tom smela ni pisnuti, jer bi podivljao. Lepo. Verujem vam i zato vas neu dati uhapsiti. Ali treba da ostanete kod kue. Moda emo vas jo trebati. Pokuaj bijega skupo biste platili. Mukarci napuste kuu i pou u Hohental u stan Zajdelmanovih. Komesar zatrai od nadrudara nekoliko radnika koji su ih oboruani sekirama i lopatama trebali pratiti. SUDBINA KANJAVA I IZMIRUJE Celo je selo bilo uzbueno, pa sfoga nije bilo udo to je i kod Zajdelmanovih jo gorelo svetlo. Pred kuom je bio policajac, kog je Adolf onamo poslao. Dakle? Niko nije ni doao ni otiao. Dobro. Gospoa Zajdelman bila je kod kue. Razume se, bila je vrlo uzrujana odkad je eksplozija uzdrmala kuu u njenim temeljima i neobino se prepala kad su trojica gospode u pratnji policajaca i radnika uli u kuu. Poznajete li ovu legitimaciju? upita komesar pruivi joj svoju slubenu kartu. Ja sam od kriminalne policije, i dolazim po slubenoj dunosti. Gde je va mu? ena koja je davala dojam potitene i zaplaene osobe nesigurnim je pogledima prelazila od jednoga drugome. Izaao je ree gotovo glasom deteta koje govori svoju nauenu lekciju. A va sin? Ni on nije kod kue. A gde je? To ne znam. ena obiava znati gde su joj mu i sin. Zar moda nema ni gospodina Augusta Zajdelman a?

Na alost ne. Tek malopre napustio je stan" uli smo strahovitu tutnjavu i kua se potresla. Moj urjak je tada rekao da u rudniku mora da je nastala eksplozija. Nato je otiao da vidi kako stvari tamo stoje. Hm. Odvedite nas molim vas u poslovne prostorije vaega mua. ena uze kljueve sa zida i poe napred. Mukarci su je sledili, nakon to je komesar jednom od svojih policajaca tiho izdao nalog da jedan dio ljudi, koji se nalaze gore kod rudnika, poalje u potragu za Martinom Zajdelman om i da ga to je mogue pre uhapsi. U prednjoj sobi u kojoj se obino primalo tkalce nisu se dugo zadravali. Tu nije bilo niega upadljivog. Adolfa je privlaila privatna poslovnica u koju je onaj put gledao s krova upe. Ovde je visila ona slika kojom je rupa u zidu tajno Zajdelmanovo skrovite bila sakrivena. U prostoriji je jo bio pisai sto, veliki sto za uzorke, dva pulta i jedan ormar. Jedan manji ormari bio je privren na zidu. to se nalazi ovde unutra? pokae Adolf rukom na taj ormari. Nekoliko boca i aa ree ona kratko. Drugo nita? Ne, ta to bi se jo moglo spremiti u tako malo spremite? To u vam ja rei: jedno zvonce. emu ono slui? Gospoa Zajdelman se trgne: To mi nije poznato ree nesigurno. Mora da je ve ovde bilo, pre nego to smo se mi uselili. Pa, vi ste kuu sami izgradili, kako su mi u selu rekli,. Kako bi onda to zvonce pre ovde bilo? Otvorite ormari! Ja nemam kljua za taj ormar. udno. A mi nemamo vremena,, da potraimo bravara. Vunderliht prui Adolfu veliki lovaki no i silom otvori vrata ormaria. Na njegovoj stranjoj strani ugledaju zvonce montirano na icir zvonce je bilo isto kao i ono u sobi uvara Lojbea.

To se slae kimne komesar. Ova ica pokree zvonce uvara, a njegova stavlja ovo zvonce u pokret. Nije potrebno niti da to isprobamo. Ali mora da je bilo vrlo teko obe ove ice pod zemljom provesti do uvara rova. Kako su ih mogli provesti a da to niko nepozvani nije vidio? Nisu ih proveli nego provukli, objasni Adolf kome je komesar upravio to pitanje. Kako to mislite? Oboje je sasvim isto. Ne, nikako! Provoditi vod kroz zemlju svakako bi bilo upalo u oi. Zato su ga provukli kroz prostoriju koja je ve postojala. Kroz prostoriju koja je ve postojala? Vi dakle smatrate da i odavde vodi naputeni poboni rov do rudnika pa, prema tome, i do uvara Lojbea, Upravo tako! potvrdi Adolf. Drim da se ne varam. On znaajno pogleda komesara i onda se ponovo obrati eni. Postoji li tu kakav podzemni hodnik? Ne. Vi laete? Gospoa Zajdelman pocrvenje, ali ne ree nita. Adolfu se inilo potrebnim da je opomene. Vi, izgleda, ne znate u kakvom se poloaju nalazite. Obitelj Zajdelman optuuje se na temelju jakih indicija za teke zloine. Ako ste sudelovali u onom to su poinili va mu, urjak i sin tada e kazna i vas stii. Odmerite prema tome svoje odgovore. elim doznati kakva se prostorija nalazi iza ove sobe mislim iza zida na komu visi ormari. Podrumske stepenice odgovori ena glasom koji je osetno drhtao. Lepo. Drim da je moja pretpostavka tana. No pre svega, gospodine komesaru, bilo bi vrlo dobro kad bismo ovde imali ipke koje ste nali kod Edvin a Hauzera. Komesar se smekao. Mislite li da se sam ne bih na to setio? ipke imam uza se, a takoe i uzorak konca. Komesar otkopa kaput i pokae Adolfu taj dokazni materijal. Vrlo dobro! ree Adolf. A sada, gospoo Zajdelman treba da vam postavim naroito vano pitanje. Postoji li ovde neko tajno spremite? Zato? glasio je plahi odgovor. Ja ne znam ni za kakvo. I opeemo se morati sami snai. Adolf se popne na stolac, skine sliku, te iz rupe na zidu izvadi kutiju, s prilino opsenim sadrajem. ena koja je dotada ukoeno i odsutno stajala po strani, oigledno se zaprepasti. Vidite ree Adolf ovde lei smotak crnoga konca. Kako mudro, a ipak i kako glupo! On sidje opet sa stolca, a komesar pregleda konac bio je isti kao i onaj kojim je na brzinu bio sait av na Hauzerovu kaputu. A sada ipke! navaljivao je komesar sa shvatljivom nestrpljivou. Ve je podigao ruku da otvori poklopac kutije, kad mu ona bude blago odgurnuta. Oprostite, gospodine komesaru! Pre toga hteo bih vam upraviti jedno pitanje oglasi se Adolf. Komesar ga poneto zaueno pogleda: Izvolite. elio bih da nekoliko asaka svoga vremena posvetite meni, ali ono to u priati nije za svaije ui. smem li vas zamoliti, da se potrudite sa mnom u susednu sobu? Komesar kimne i bez oklevanja poe za Arntom poto je svojim podreenima naloio da gospou Zajdelman ni naas ne puste iz oiju. Na znak detektiva umar takoe izae iz sobe. Doista sam radoznao, gospodine Adolf potakne komesar detektiva da zapone sa svojim prikazom. I Adolf je poeo. Glas mu je od uzbuenja zametljivo drhtao: Kad sam nedavno bio kod vas preutao sam jednu pojedinost, koja za vlasti naravno nije ni od kakve vanosti, ali za mene beskrajno vana. Pre nekoliko dana, kad sam prislukivao Zajdelmanove, primetio sam da su iz tajnog skrovita izvadili ne samo ipke nego i jedan drugi predmet: zlatnu narukvicu. Tako? A to je dalje bilo. U tom ne viirn nita naroito. Ali ja da! Ova narukvica i pria koja je s njom povezana razlozi su, zbog kojih sam danas na ovom mestu. Iskreno uenje pojavi se na licu komesara. Detektiv nastavi: Narukvica je povezana s najnesretnijirn dogaajem moga detinjstva. Zbog tog nakita moja je majka neduna odvedena u zatvor, gde je umrla od tuge i oaja. Adolf uuta, a komesar pun suuti nije prekidao njegovu utnju. Moju odluku da postanem detektiv nastavi Adolf nakon krae stanke rukovodila je pre svega elja da uspomenu svoje majke operem od teke ljage. Moda ete sada shvatiti oseaje, koji su me svladali kad sam tu narukvicu, taj dokaz nedunosti moje majke, odjednom vidio u Zajdelmanovim rukama. Komesar je kako se inilo duboko razmiljao. Jeste li nakit kada videli? Ne, poznavao sam ga samo po opisu. Narukvica je jedinstvena po svojoj izradbi i ni u kom sluaju ne bi se moglo zameniti. Koliko je vremena prolo od tada? Dvadeset i jedna godina. To je bilo u poetku mog ovdanjeg slubovanja i samo se maglovito seam toga sluaja. Jedino mi je ime Adolf strano. To je mogue. Prezime Adolf dobio sam kasnije, od novih roditelja, po ljudima koji su me posvojili. Poreklom sam od porodice Hauzer. Komesar uini pokret iznenaenja. umar se takoe zaudi. Hauzer? upita komesar. Da., sad se seam. Molim vas, ispriajte mi jo jednom potanko taj dogaaj.

Adolf se dragovoljno odazva elji komesara i kad su nakon etvrt sata opet stupili u sobu u kojoj je kutija jo uvek stajala na stolu sjala je

iz oiju komesara duboka uzbuenost. utke pristupi on stolu, otvori kutiju i izvadi iz nje narukvicu, ali tako, da to gospoa Zajdelman nije mogla videti. Poto je narukvicu neko vreme promatrao kimajui glavom kao da potvruje, iznenada se obrati eni. Kome pripada ovaj nakit? Oi gospoe Zajdelman irom se otvore. Njeno je iznenaenje bilo iskreno, nehinjeno i toliko da nije smogla ni jedne rei. Videlo se na njoj da se ne pretvara. Dakle kome pripada taj nakit? Meni ree ena polagano i otegnuto. Pred mnogo godina poklonio mi ga je moj mu. AK ne, to ipak ne moe biti, jer mi je ve drugi dan bio ukraden. Kako bi sada odjednom bio... Proverite tano! Komesar joj stavi narukvicu u ruku i ona je paljivo razgleda. Dakle? Da, moja je izjavi odluno. Mora da Je ve godinama ovde sakrita. A da je niko nikada nije otkrio? Pa ak niti vi niti za velikih pospremanja? Ne, niti onda. Bilo mi je strogo zabranjeno da sliku dotiem, a sluinad nije uopte smela ulaziti u privatnu poslovnicu. Moj je mu vrlo strog u tim stvarima. Ja doista nisam znala da je narukvica jo ovde. Znate li ko vam je tada ukrao? Jedna naa nametenica. Zbog toga je svrila u zatvoru. I vi doista ne slutite pravo stanje stvari? Kakvo stanje stvari? upita ona zaueno; Videlo se da ena govori istinu. Dobro, onda u vam ja to objasniti. Taj nakit nije uopte nikada bio ukraden. Va mu potajno je sakrio, da bi vau nametenicu osumnjiio i taj nain unesreio. Bila je to obina prostaka jer je spomenuta osoba odbijala njegove ljubavne nasrtaje. ena protrnu od tih krutih rei. Oborivi oi ree: To to ne moe biti istina. Istina je. Poznajete li ovoga oveka ovde kraj mene? To je sin one jadne ene, nak koju je va nesavesni mu navalio sramotu i smrt. Njemu treba da zahvalimo to se otkrila istina u ovoj i u mnogim drugim stvarima. ini se da su ovakve klevete uobiajene u vaoj porodici. Pred krae vreme va je sin Fric krivo optuio jednog ovdanjeg estitog stanovnika da bi ga spremio onkraj brave. Ovde je dokaz da je onaj mladi neduan. Molim vas, gospodine kolega, usporedimo sada ipke. Uzorci su se poklapali, i oba su komada tano pristajala jedan uz drugi. Danas slavite jednu pobedu za drugom ree komesar i stisne Adolfu ruku. Upravo je tako kao to ste rekli. Fric Zajdelman je jadnom Hauzeru uio ipke u kaput i mladia koji nita nije slutio poslao preko granice da bi na taj nain onemoguio svoga suparnika kod gospoice Hofman. Fric? Moj Fric da je to uinio? zavapi ena. Ne, ne to ne moe biti istina. On e dokazati svoju nevinost! No, to e mu biti prilino teko proguna umar koji je dogaaje kue Zajdelman sledio zadrtom utnjom. Prvo, nadigran je, a drugo, verovatno ga je ve avo... Kretnjom upozorenja uutka komesar staroga. Shvatio ga je. Nije trebalo da gospoa Zajdelman pre vremena dozna za verovatnu sudbinu svoga sina. Nastade teka utnja, dok komesar nije opet preuzeo re. Drim da je najbolje da ovde, na ovom mestu i u prisutnosti njegove ene, presluamo trgovca Martina Zajdelman a, o ipkama, narukvici, i o no, pa i o onim stvarima, koje e se jo otkriti. to vi o tome mislite, gospodine kolega? Najvolio bih da se Zajdelmanovamo predvede.

Ako to moe uslediti bez opasnosti odvrati Adolf.

slaem

se
iT

Poslau jednoga od one dvojice ljudi koji mi jo stoje na raspolaganju u mlin, i odrediti etiri oveka kao strau. Na taj nain zarobljenik nee pobei. Zar ne bi putem mogao biti osloboen? ko bi se to usudio? Krijumari su pohvatam. Hm. Da li svi, to je pitanje. U redu. Nije na meni da vani delim savete, gospodine komesaru. Dobro. Narediu da se dovede Seielman. Komesar izda jednom policajcu potrebna nareenja, a onda spremi u dep ipke, konac i narukvicu. Za to je vreme Adolf razgledao pisai sto, i mnogobrojne papire koji su bili po njemu razbacani, te odjednom ustukne. Nekoliko crtaih uzoraka i jedna cedulja padnu mu u oi. Crtarije su nosile oznaku "Vilchelmi", a na cedulji su stajale upute za kune tkalce, koji su te uzorke trebali izraditi. Evo dokaza ree Adolf da je Vilchelmi radio prema svojim vlastitim zamislima i donosio vrlo dobre skice. Seielman nije niti pomiljao na to da ove uzorke odbaci kao neuporabljive. Njegove su zamerke poivale samo na obmanama i laima. Vilchelmi je opravdan. Veselie se kada to dozna. A sada da vidimo dalje! Nakon toga pou u podrum. Kao rasveta posluio im je Adolfov i mlinarev fenjer, to ga je jedan od komesarovih ljudi bio ponio. Adolf se prvi spustio po stepenicama osvetljujui paljivo zid. Za nekoliko asaka on se zaustavi. Evo, ovde izlaze one dve ice iz zida i vode dalje u podrum. Treba ih samo slediti, pa emo sigurno doi do rova. Stigli su u podrum, i sledei icu doli do vrata kroz koja bi verovatno svaki puta proao Seielman kad bi Lojbeovo zvonce pozvalo Sablast ipraja na dogovor. Adolf se obrati eni: Kuda vode ova vrata? Ne znam.

Doista ne znate? Nikada nisam imala klju od tih vrata, a moj mi je mu strogo zabranio da ga o tome ispitujem, ili da to sama potajno istraujem. Onda emo pijuk pozvali u pomo. Jedan od radnika razvali vrata. Mrani rov prui se pred njihovim oima. Dakle, evo onoga ta smo traili. Zar doista nikada niste bili u ovom hodniku, gospoo Seielman? Ne, nikada. Prema tome takoe ne znate ni to se nalazi u ovom sandukuc Ne. Dobro. Pogledajmo. Adolf podigne poklopac i izvue sadraj. No, lepo iznenaenje! uzvikne umar koji se bio protisnuo do njih. Ta, to je potpuna lopovska i krijumarska oprema. ko bi se tome nadao od otmene porodice Seielman! ena se okrene. elela je da od svega toga nita ne vidi. Vlasulje i krive brade nastavi Vunderlieh, Crne krinke, i ponjave. Bratiu Adolf, dajte da to bolje razgledamo. Sve su ponjave bile oznaene s M. T. i kad je Adolf poslednju izvukao i razastro Vunderliht pobedonosno zavie: Eto, slae se! Ovde je otkinut ugao koji smo nali u umi. Jedno je slovo na naem okrajku, a drugo ovde nema vie nikakve sumnje. M. T. to znai Margareta Thonig. To je devojako prezirne gospoe Seielman. Evo dokaza! Jedan od dvojice Zajdelmana ubio je pograninog oficira. ena se bez glasa srui. Nastade utnja. Onesvestila se ree Adolf sagnuvi se do nje. Gospodine komesaru, savetovao bih vani da svog poslednjeg policajca ostavite ovde da uva ulaz i onesvetenu enu. Mi ostali erno sada prodrijeti u rov, ukoliko nam to dopuste rovni plinovi. Hajdemo Put je bio prohodan; a zrr;k nipoto lo. Oba su fenjera gorela mirno i postojano, i dovoljno osvetljavala prostor.

ini mi se da su se plinovi razili drugim smerom, suprotno od rnjesta eksplozije ree komesar nakon nekog vremena. Bez sumnje odgovori Adolf. Ipak jo uvek nismo sigurni. Ta, kako ne! Drim da emo za kratko vreme stoj! Zar ne ujete nita? Zaustavio se. Neobian je zvuk dopirao do njih. To zvui gotovo kao nastreljena divlja ree Vunderliht. Ne usprotivi se Adolf to su jecaji oveka u smrtnoj opasnosti. Gospode Boe! Tamo ima unesreenih rudara. Ne verujem. Tako blizu ugljenokopa jo nismo. Boe moj, mislio sam da je mrtav! To moe biti samo Fric Zajdelman Sablast ipraja. Brzo dalje! Mukarci poure napred. Stenjanje se postepeno pretvori u riku. Glas je ve bio promukao, te je ispunjao podzemni hodnik neopisivim uasom. Pomo, pomo! ulo se. ovek koji tako vie mora da se nalazio u najveoj nevolji ili trpio najstranije muke. Bolni urlik pree tada u vapaje. Amdt, koji je bio neto ispred drugih, zastane, jer je rov bio zatrpan. Ostali mu se priblie. On osvetli rov i krikne uasnuto: Gospode Boe! Zasut je! Sve do prsiju nadovee umar a lice krvlju obliveno gotovo se ne moe prepoznati! Pijuk i lopatu ovamo! zapovedi detektiv. Bez rei se dadoe na poao. Uruena zemlja i kamenje polete na stranu. Unesreeni je zautao; izgubio je svest. Trajalo je gotovo pola sata dok im je uspelo osloboditi telo. I samim je spasiocima pri tom zapretila opasnost. Oprez! upozori jedan od radnika. Kamenje jo pada. Natrag, natrag! Podignu onesveenoga i potre s njim prema mestu gde irn je vra graa rova pruala veu sigurnost. Unesreenoga poloe na pod i osvetle mu lice.
Nabreklo i pocrnelu ponovi umar.
ft

Da, izgleda uasno potvrdi Adolf. Ipak. i po odei prepoznajem Sablast ipraja; to je Fric Zajdelman Krinku, koju je kao Sablast ipraja nosio, strgnuo je s lica verovatno ve za vreme bijega. Grudi mu se jo nadiu, ali s njim je svreno. Noge i donje telo su mu zdrobljeni. To je bio vama namenio progunda umar. Da, da, tako je to na tom svetu. Stari Bog jo ivi i pravedan je sudac! On se okrene; Adolf mu poloi ruku na rame. Molim vas, idite napred, bratiu Vunderliht, i kaite policajcu da se sa gospoom Zajdelman povue u poslovnicu. Moramo pokuati da unesreenoga prenesemo u KUU, pa bih je elio potedeti od toga da vidi strahovito umiranje svoga sina. Hm. Moda imate pravo. Ne samo moda. Uostalom poslednji svetli asovi toga zlikovca pripadaju nama. ko zna hoe li njegov otac jo togod priznati, zato treba da pokuamo da ocl sina neto doznamo. Vunderliht poe. Ostali su hteli priekati, dok ena napusti rov, pa da onda unesreenoga prenesu u kuu. Ali dogodilo se drugaije. Fric Zajdelman odjednom strahovito krikne i svi se zaprepateno okrenu prema njemu; leao je mirno i nepokretno otvorenih oiju. Skrgutao je zubima, a u pogledu mu se odraavala strahovita patnja. Pri svesti je ree komesar tiho, I nas prepoznao? Adolf klekne uz ranjenika. Znate li gde se nalazite? Fric je micao svojim pocrnelim usnama ali mu se glasa nije ulo. Odgovarajte tako da ili kimnete ili odmahnete glavom, ujete li me? On kimne jedva merljivo. Moete li se setiti svega to se dogodilo? On ponovo kimne. Preostaje vam jo samo nekoliko asaka ivota. Ne odlazite s ovog sveta kao okoreli zloinac. Sve nam je poznato, pa i to da ste vi i va otac bili Sablast sipraja. Odgovorite mi jo samo na ovih nekoliko pitanja: Jeste li Edvin u Hauzeru uiii ipke u kaput da bi ga se osumnjiilo?
Umirui kimne ponovo.

Adolf brzo izmeni nekoliko rei s komesarom i jedan radnik bude poslan da gospou Zajdelmanr. obazrivo izvesti o sudbini njena sina. elektiv se tada ponovo obrati raskrinkanoj Sablasti sipraja. Kako je s vaom majkom? Da li je bila upuena u delovanje vae i vaeg oca? Ponovo su usne tekog ranjenika pokuale da oblikuju nekoliko rei. Glava se nemirno micala. Svi su oseali da Fric Zajdelman ini najvee napore da odgovori na to pitanje. Ona nije kriva! istisne napokon s mukom. Svi se iznenaeno trgnu. Niko nije oekivao da e umirui izgovoriti jo koju re. Ljubav prema majci mora da je kao jedini plemenitiji oseaj bila duboko u njem usaena. Razumete li to vas pitani? zapita komesar i smesta stade da ga slubeno presluava, Fric Zajdelman kimne. Jeste li vi bili Sablast ipraja? glasilo je sledee pitanje. Da. Vi i va otac? Da. A va stric, rentijer August Zajdelman je li i on bio u sve upuen? Ranjenik opet kimne. Va otac je u blizini umarije ustrelio pograninog oficira? Ja sam to uinio zauje se tiho ali uverljivo. Vi se sami optuujete? Verovatno elite odteretiti svoga oca. Setite se da ste na ivici groba i priznajte istinu. Je li va otac poinitelj? Fric Zajdelman sklopi oi i ne odgovori. Dobro, dobro nastavi komesar shvatio sam. Meu stvarima vaega oca naena je jedna zlatna narukvica u obliku dviju meusobno omotanih zmija. Seate ii se toga? Unesreeni kimne opet. Pre mnogo godina jedna je nametenica vae kue bila optuena da je ukrala taj nakit. Je li tano da je to bila kriva optuba podignula samo zato da bi se enu, kojoj se vas otac hteo osvetiti, unesreilo? Da. , To je priznanje uzbudilo u Adolfu neopisive oseaje. Pun i bola i sree najradije bi bio kriknuo majko! Komesar zastae u svojem presluavanju. Glava Frica Zajdelmana klone u stranu, a oni se kapci opet zatvore. S usana mu kapne nekoliko crvenih kapljica, a zatim nahrupi gusti mlaz krvi. Prisutni su nemim pogledima promatrali iznakaeno telo kojim je proao trzaj. Ono se protegne uz poslednji samrtniki hropac i sve se svri. Fric Zajdelman je mrtav, ree komesar nakon kratke stanke. Bio je zlikovac, ali njegovo je priznanje mnogo toga popravilo. Neka mu Bog bude milostiv sudac. Amen nadovee umar koji se upravo vratio te iz strahopotovanja prema smrti skine eir. I ostali su neko vreme stajali utai; prenuse ih koraci koji su im se pribliavali, Adolf osvetli doljake svojim fenjerom. Bio je to jedan od policajaca koji je bio ostao u mlinu. to je? upita komesar. ovek mu podnese izvetaj stojei u slubenom stavu: Gospodin je komesar naredio da se trgovca Martina Zajdelmana predvode okovanog. Usprkos svojoj zabrinutosti postupili smo prema tom nareenju. Ispred mlina sakupilo se mnotvo ljudi, koji su se glasnim povicima pretili obitelji Zajdelman Bili su to ljudi iz sela, koje je privukla tutnjava eksplozije sve sami siromani tkalci. Kad smo uhapenika izveli, svet se povukao ali su nas onda sledili i na posletku zaokruili. Palo je nekoliko povika da bi nitkova trebalo na mestu obesiti. Pozivali smo ljude da se

smire. Nita nije koristilo. Tada smo izvukli sablje. Izgledalo je da se smiruju. Ali odjednom prasne hitac. Uhapenik zastenje i srui se. Revolverski metak pogodio ga je u lea i verovatno uao upravo u srce. Ostao je na mestu mrtav. Smesta smo uhapsili nekolicinu ljudi, ali do sada se ni u koga nije moglo pronai bilo kakvo oruje. Mukarci se zgledae. Dostigla ga je pravedna kazna ree Adolf kruto. Tako brzu smrt nije nitkov zasluio proguna umar. Komesar dade policajcu znak da odstupi. U redu. Ja u taj sluaj dalje istraiti. Tada se obrati svojim pratiocima: "Hajde da prenesemo mrtvaca u njegov stan. Neka ga vidi majka, koju je u svojem smrtnom asu branio i spasio od tamnice. BOLJI LJUDI BOLJA VREMENA Kad su sledeeg jutra bila otvorena vrata zatvorenikih elija i zatvorenici dobili svoj" doruak, Edvin Hauzer se ne malo zaudi kad mu je zniar poverljivo stavio ruku na rame. Danas ete supu pojesti kod mene. Zato? To ete ve uti. Hajde, doite! Kad je Edvin stupio u stan slubenika, otkine mu se radosni povik iznenaenja. Anela, ti ovde? Edvin e ti? Anela se nalazila sama u sobi. Uzniar nije uao i mlai su ljudi bili sami. Anela ovije ruke Edvin u oko vrata i nasloni glavu na njegove grudi. Ah, koliko sam straha pretrpela zbog tebe! potui se ona. A ja zbog tebe. A zbog sebe sama? Ne. Za sebe se nisam brinuo, jer sam neduan. Ali ti si pucala u Zajdelman a. Zaboga ta e biti od toga? Nita nee biti, bar nita loeg ree odjednom jedan glas s vrata. Dvoje mladih smesta se razdvoje. Onaj, koji se tako nenadano umeao u njihov razgovor stajao je usred sobe. Bio je to umar Vunderliht. Sretna lica prui on Edvin u i Aneli obe ruke. Moje najsrdanije estitke! povie. Oni ga iznenaeno pogledaju. Nisu ga razumeli. estitke? naposletku upita Edvin Na emu? htede Anela uti. umar irokim smekom pokae iza sebe.

To e vam saoptiti ovaj gospodin! To je njegovo pravo. Time je mislio na komesara koji je upravo stupio u sobu. Raduje me, to vam mogu doneti dobre vesti zapone komesar. Vaa je nedunost dokazana. Fric Zajdelman koji je vas, Edvin a Hauzera okrivio za krijumarstvo, potajno se uuljao u vau sobu i uio ipke u va kaput. Oh taj... Aneli je bes sevao iz oiju. Ne osuujte ga ree komesar ozbiljno. On je svoju kaznu ve dobio. Svoju kaznu? Da. Mrtav je. Mrtav? O Boe! jedva protisnue mladi ljudi. Da, da gunao je duboki bas staroga Vunderlihta: Gospod Bog ne doputa da se s njime poigravaju! Drim ree komesar da e vam gospodin umar sve to moi bolje objasniti i ispriati od mene. Zato se neu zadravati, nego bih vam jo samo slubeno saoptio: oboje ste otputeni. Evo i slubenih potvrda. Otputeni? promuca Anela. Da, ali kako to? Jer je mladi gospodin Hauzer neduan, kao to je ve reeno, a s obzirom na injenicu da se mlada gospoica prenaglila, sudac je i njoj oprostio kaznu. Komesar im obojici prui ruku i kretnjom glave pokae na starog Vunderlihta: Uostalom, gospodin je umar ishodio doputenje da vam sam to sve saopti. Drim da e on to najbolje obaviti. Evo, on je ve nestrpljiv, a dole ekaju saonice. Na groblju, koje se nalazilo na breuljku izvan grada kleao je pred jednim snegom zametenim grobom ovek visokog uzrasta. U ruci je drao skromnu kiticu nenih zvonia, prvog proletnog cvea koje se u malom brdskom gradiu mogao nai. Utonuo u misli, ovek se dugo zadrao na grobu. Onda ustane, oisti desnom rukom sneg s uzglavlja humke i oprezno poloi cvee na zemlju, kao da se boji da ne probudi onu koja tamo spava. Majko, jesi li zadovoljna sa svojini sinom? Velike promene dogodile su se od tog vremena u Hohentalu, a bile su uglavnom delo jednog jedinog oveka. Franz Adolf napustio je svoje zvanje detektiva nakon to je ispunio svoj ivotni zadatak, da spasi ast mrtve majke i svoje rodno selo oslobodi more Sablasti ipraja. Njegovo nastojanje da bude pomaga i prijatelj ljudi u nevolji, to je u godinama svoga rada uspeno provodio hvatajui zloglasne zlikovce, jo je uvek bilo zivo u njem i ispoljilo se sada na drugi nain. Sada znate da smo roaci, zapoe jednog dana u krugu poroice Hauzer, koja je u njemu gledala svoga zatitnika. U stvari ja sam va brati, a ne brati starog Vunderlihta. Hajde, da u obiteljskom krugu porazgovaramo o budunosti. Porodici Hauzer to nije trebalo dvaput rei. Oni posedaju oko stola u maloj tkalakoj kolibi, i gospodin brati uze re: Kako je, Edvine, jesi li se porazgovarao sa susedom Hofmanom? Temeljito porazgovarao odgovori Edvin a njegove sretne oi odavale su kako je taj razgovor zavrio. Otac Hofman je kao izmenjen. Sveano mi je obeao da e Anela postati moja ena. Samo treba da jo priekamo, dok steem toliko da bih mogao izdravati enu. Dobro je tako potvrdi Adolf glavom. To je i moje miljenje. S venanjem moete jo ekati. Ali zaruke ipak moete proslaviti. Ve sada najavljujem svoj dar za tu prigodu. Vlasti su zaplenile celokupni imetak Zajdelnanovih, Posed i duan trebali su doi na draibii. Predusreo sam to i
otkupio sam firmu zajedno s posedom. Ali ja time ne znam ta da zaponem, jer nita ne razumem o tkalakom zanatu. to misli, Edvin e, ne bi li ti vodio firmu u moje ime? Ako se dobro uvede, predau ti na dan venanja kuu i duan u tvoje vlasnitvo. Onda si gotov ovek. Taj plemeniti predlog naie isprva na munu utnju. Prenagli je bio uspon ivota jadnih tkalaca a da ih to ne bi preplailo. No, tada provali prava oluja radosti, a na kraju budu u punoj srei proslavljene i zaruke i sastavljen vrst ugovor izmeu Adolfa i Hauzerovih. Otac Hauzer trebao je pouiti sina u tkalakom zanatu, a Edvin se imao uputiti u voenje trgovine da bi na dan venanja mogao sasvim preuzeti firmu. Bio je napola osamuen od sree i blaenstva, a isto tako i Anela. Adolf je postavio uslov, koji mu je kao oveku sluio na ast. Odredio je malu doivotnu rentu za Zajdelmanovu udovicu. ena ne treba da propadne od jada i nevolje, sve da je i imala uea u nedelima svoje obitelji. Sud je morao osloboditi izjavio je Adolf. Zato ne treba ni mi da joj sudimo. Ve je dovoljno kanjena. Doista, ona je sve izgubila: mua, sina, ast svoga imena i imetak, I njena urjaka rentijera Augusta Zajdelmana nije vie bilo. Dan iza sloma nali su ga graniari u umi obeenog. Postao je rtva svojih vlastitih spletaka, jednako kao i otac i sin Zajdelman i pengler Mihalovski. koji je u bolnici podlegao svojim ozledama. Jedino je uvar Lojbe umakao ruci pravde. Verovatno mu je uspelo da pree granicu. O njemu se nikada vie nije nita ulo. Njegova ena i deca takoe su nestali iz okolice; niko nije znao kamo. Ipak su se sudovi jo dugo vremena bavili sluajem Sablasti ipraja i njegovih ortaka. Protiv brae Vilhelma crtaa i mlinara nije bio poveden sudski postupak, jer su pokazali "delotvorno kajanje" u smislu zakona. Mlinar je, tovie, dobio i javno oglaenu nagradu. Ali krijumari nastanjeni u mestu i ulc uvar vagonia morali su odgovarati zbog sauesnitva u mranim podvizima Sablasti ipraja. Na sveopte uenje, svi su bili osloboeni jer su mogli dokazati da su radili pod tekim pretnjama. Opet je Adolf bio taj koji se za njih zauzimao i na posletku za sve ishodio pomilovanje. Celi je Hohental bio zahvalan Adolfu. Kad bi prolazio mestom, svako bi skidao eir pred spasiocem i dobroiniteljem mesta. I nadalje je ostajao dobroinitelj siromanih gortaka. Edvin a Hauzera, novog vlasnika ugasle iirme Zajdelman i sin, pozvao je pred sebe da ga poui o njegovim dunostima, koje je imao kao posrednik kunih tkalaca. Ne zaboravi nikada ree mu da si i ti bio jedan od onih koji su teko radili za oskudnu plau. Kad oenjujes uvek pravedno i onda, kad izdaje naloge i kad deli nagrade. Osiguraj onima, koji predano rade za tvoje preduzee, ivot dostojan oveka, ukoliko je to u tvojoj moi. Uivaj ivot, ali pusti i druge da ga uivaju. Tako e ispuniti divni ivotni zadatak i doprineti da ubudue na tlu tvoga starog zaviaja poive zadovoljni ljudi. Takve mudre rei nije Adolf samo drugima upuivao; on je na sebi primenjivao ono to je govorio. Nakon sloma izjavio je baron Vildtajn da ne namerava napola zatrpani rudokop uz ogromne trokove opet osposobiti za rad, ve da ga kani napustiti. Adolf ga iza toga poseti i ponudi mu za rudnik onakav kakav je bio, odreenu svotu. Baron se zaudi pokuavi da se cenka. No Adolf to odbije uz obrazloenje, da e rudnik koji vlasnik i tako namerava napustiti, kupiti ili za jeftin novac, ili nikako. Baron popusti i rudnik postade Adolfovo vlasnitvo. Taj sposoban ovek koji je i sarn bio ve imuan, umio je pribaviti s drugih strana potreban prometni kapital i tako se za sirotinju hohentalsku odjednom nalo posla u izobilju. Rudnik bude oien i osuen i nakon godine dana rudari su ponovo u njemu radili u smenama. Dimnjaci su se ponovo dimili, od otpadnih stvari ponovo su izrastali mali

breuljci, a u rudarskim se koarama crno zlato ponovo dopremalo na svetlo dana. Sve kao nekada. Tek se jedno promenilo: radnici bi u subotu dobivali primernu plau, tako da su uz svoje skromne potrebe mogli bezbrino iveti.

U razdoblju od jedne godine nastao je silan preokret u Hohentalu. Rei starog Vunderlihta obistinile se: bila je prava radost iveti u tom malom brdskom mestu. Svuda radini ljudi zadovoljnih i radosnih lica ljudi koji su s ljubavlju i potovanjem govorili o Francu Adolfu i Edvinu Hauzeru. Ipak se naao neko da prigovori umar Vunderliht, koji se zajedno sa svojom Baricom nemalo ponosio to je nekada prvi gostoljubivo otvorio svoja vrata strancu sreonoi. Gospodine bratiu ree on jednoga dana Adolfu ostajui i dalje pri takvom nainu oslovljavanja vi ste vraji deko, to vam se mora priznati, a uz to ste dobar, divan ovek. Samo jedno mi se na vama ne svia. A to bi bilo? Trebali biste se ugledati u Edvin a Hauzera. Momak u svojim dunostima i zadacima napreduje neobino napreduje. Ve vrlo ozbiljno pomilja da Anelu, koja ga voli i potuje, uvede u staru Zajdelmanovu kuu kao svoju enu. A vi jo uvek sekate po svetu kao okoreli neenja. To mi ne ide u raun. Adolf se nasmeje. Ni meni, Vunderliht, i zato sam se ve ogledao meu devojkama u gradu. Neete dugo ekati da vam predstavim odabranicu svoga srca. Naie li na vae odobrenje, onda e se u novu kuu koja se sad za mene gradi u okolici rudnika uskoro useliti ena. Tako ree Adolf i tako se i dogodilo. I on postade sretan ovek kao i toliki drugi koje je svojim radom i nastojanjima usreio. Mrana je prolost pokopala vremena, kad su stanovnike Hohentala ugnetavali i tlaili teki zloinci; i tek tu i tamo spomenulo bi se njihove uase i strahovanja od zagonetne, i na kraju ipak raskrinkane Sablasti ipraja.