X.

GEOGRAFIJA EKONOMSKIH VEZA I MEUNARODNE TRGOVINE

Geografija s e!s"i# e"o$o%s"i# e&a i 'ros!or$a s!r("!(ra s e!s"i# !r)i*!a. Klasifikacija svetskih ekonomskih veza. Meunarodna trgovina. Meunarodno kretanje kapitala. Migracije radne snage u svetu. Svetska trgovina i uloga razvijenih zemalja; trite kapitala i razvijene zemlje; Regionalne razlike u nivou razvitka trgovine; ntegracioni procesi i regionalna trita.

S!"#$%$& &K"%"MSK& '&(& )R*"' %SK + #,%S Spoljnje ekonomske veze su skup razli-itih o.lika trgovinsk/oekonomskih0 nau-no/tehni;kih 1informacionih20 valutno/finansijskih i kreditnih odnosa izmeu zemalja. "d spoljnjih ekonomskih veza najve3i zna-aj imaju spoljnja trgovina0 spoljnji krediti0 spoljnje investicije0 zajedni-ka izgradnja o.jekata0 razmena patenata0 licenci0 4nou/hau50 razmena radne snage0 meunarodni turizam0 zajedni-ka nau-na istraivanja0 priprema kadrova0 istraivanja u o.lasti o.razovanja0 zdravstva0 izgradnja tehni-ke0 socijalne i ekoloke infrastrukture0 telekomunikacija itd. Spoljanje ekonomske veze su vaan pokazatelj stepena ekonomskog0 kulturno/ prosvetnog0 zdravstvenog0 nau-no/tehni-kog razvoja odgovaraju3e zemlje. "ne su 4ogledalo5 ekonomske mo3i drave. !o njima se sudi o mogu3nostima zemlje da u-estvuje u meunarodnoj podeli rada0 u integracionim procesima0 u stvaranju transnacionalnih kompanija0 u meunarodnom osiguranju ro.a i transportnih sredstava0 u meunarodnom prevozu ro.a i putnika itd. Spoljnja trgovina je osnovni o.lik spoljnjeekonomskih veza. "na u izvesnom stepenu sadri u se.i i druge o.like meunarodne ekonomske saradnje. Sa produ.ljivanjem procesa meunarodne razmene rada spoljnja trgovina .elei .ri temo razvoja u odnosu na proizvodnju. Svetska ro.na trgovina je 67/tih godina narasla za jedan i po put0 prevazilaze3i krajem decenije 8977 mlr. :S;. )oj sumi moe se dodati i trgovina uslugama u visinipreko <77 mlrd. :S;. Spoljnja trgovina o.uhvata dva pravca = uvoz i izvoz. Kada je vrednost izvoza ve3a od vrednosti uvoza0 zemlja ima pozitivan ili aktivan spoljnjetrgovinski .ilans i o.rnuto. )rgovinski .ilans zemlje moe .iti aktivan0 pasivan i uravnoen0 zavisno od odnosa uvoza i izvoza. ;eo zemalja ima pozitivan trgovinski saldo0 tj. vrednost izvoza je ve3a od vrednosti uvoza0 a druge imaju negativan trovinski saldo0 uklju-uju3i i Sr.iju. !rema podacima >77>. g. visok pozitivan .ilans imale su %ema-ka0 $apan0 Rusija0 Saudijska ,ra.ija0 %orveka0 Kanada0 Kina0 ?vedska itd.0 a negativan = S,;0 )urska0 ndija0 ,ustralija0 @ongkong0 +razil itd. !latni .ilans je iri pojam0 on o.uhvata i tzv. Anevidljivi uvoz i izvoz4. !latni .ilans o.uhvata osim trgovinskog .ilansa i prihode odB spoljnjih zajmova i investicija u drugim zemljama0 aktivnog meunarodnog turizma0 transportnih usluga drugim zemljama0 doznaka radnika u inostranstvu itd. %a primer +razil je imao veliki spoljnji dug0 koji je ispla3ivao na ra-un pozitivnog spoljnjetrgovinskog salda. %a taj na-in zemlja je imala pozitivan trgovinski i negativan platni .ilans. Kuvajt ostvaruje ve3e prihode od ulaganja kapitala u inostranstvu0 nego od izvoza nafte.

!ri izvozu ro.a u svetskoj trgovini se primenjuju dve vrste cenaB a2 cene u izvoznom punktu 1C"+2 i .2 cene u uvoznom punktu 1S C2. Dene C"+ su uvek nie od cena S C. %a primer0 jedna tona .anana u .razilskoj luci Resife kota na primer E877 :S; 1cena C"+20 a u ,ntverpenu ona ve3 kota 8777 :S; 1cena S C2. ;akle0 u statistici spoljnje trgovine izvoz je o.i-no u cenama C"+0 a uvoz u cenama S C. "tuda proisti-e odreeni nesklad meu njima. Svetski izoz je je >77>. g. iznosio <0F .iliona dolara0 a svetski uvoz <0< .iliona dolara. Dene C"+ uklju-uju prvo.itnu vrednost ro.e0 transportne trokove do luke 1ili stanice20 trokove za skladitenje i utovar0 izvoznu carinu0 neke takse. ".i-no uvoznik preuzimatrokove za prevoz do potroa-a0 osiguranje prevoza i izvoznu carinu. Suma navedenih trokova od kupovine kod proizvoa-a do preuzimanja u uvoznoj luci formira cene S C. "dnos izmeu cena S C 1tj. cena u izvoznom pristani-tu2 i trokova prevoza i osiguranja je do.ar pokazatelj transporta.ilnosti. Manje osetljivi na transportne trokove su ro.e sa visokom cenom po jedinici teine = gotovi industrijski proizvodi. !ri uvozu masovnih tereta0 preteno sirovina0 ti trokovi su sutinski deo ukupnih trokova za uvoznika. $edna tona ameri-kog ita0 kupljenog i natovarenog u Gikagu ili %ju "rleansu za H77 dolara i prevezeno sa unajmljenim .rodom do luke +ar kota uvoznika ve3 H>7/ H>8 :S;. Svetska trgovina o.uhvata veoma irok spektar ranovrsnih proizvoda. "ni se mogu razvrstati po poreklu0 nameni i stepenu finalizacije. "snovni princip merkantilizma0 koji se odnosi na svetsku trgovinu0 zahteva da se kupuje jeftino a da se prodaje skupo. (na-ajan deo spoljnje trgovine se svodi na kupovinu sirovina i prodaju gotovih industrijskih proizvoda. !rodu.ljivanje granske i teritorijalne podele rada i razvoj procesa specijalizacije i kooperacije0 povezivanje regionalnih trita u jednistveno svetsko trite sa svetskim cenama0 kao i drugi faktori0 pokazuju jak uticaj na spoljnju trgovinu. : savremenoj meunarodnoj trgovini0 pose.no u trgovini izmeu industrijski razvijenih zemalja0 preovlauju proizvodu preraiva-ke industrije 1HIE spoljnje trgovinske ro.ne razmene2. %ii je udeo drugih ro.nih grupa = mineralnog goriva0 nepreraene i preraene hrane0 ruda i metala0 neprehram.enih poljoprivrednih sirovina. "S"+&%"S) 0 S)R:K):R, *&"*R,C $, M&J:%,R";%& R"+%& )R*"' %& Meunarodna trgovina se pojavila u du.okoj drevnosti i do.ila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog trita. )o je glavni o.lik meunarodnih ekonomskih odnosa. +a kroz meunarodnu trgovinu se ostvaruje meunarodna podela rada. )rita stranih zemalja omogu3uju da se izvozom zaradi dodatni dohodak0 i uvozom da se zadovolje potre.e nacionalne ekonomije. $edan od pokazatelja uloge spoljnje trgovine je odnos imeu vrednosti eksporta i importa prema ukupnom *;!. : glo.alnim razmerama0 taj pokazatelji iznosi preko F7K. *otovo u svim dravama &: godinji o.im eksporta i importa prelazi 87K *;!. Samo u S,; i $apanu spoljnjetrgovinska kvota je manja 1oko L *;! u S,; i oko HI8 *;! u $apanu2. : uslovima pove3avanja internacionalizacije ekonomskog ivota meunarodna trgovina raste .re0 nego proizvodnja. (a HM87/HMM8. g. ;+! sveta je porastao za < puta0 industrijska proizvodnja za 90F puta0 a ro.ni eksport za H>06K 1u sta.ilnim cenama2.

*lavnu ulogu u meunarodnoj trgovini igraju industrijske zemlje (apada. %a njih je HMM6. g. ;olazilo preko 97K svetskog eksporta. !ri tome oko 97K eksporta razvijenih zemalja (apada otpada na uzajamni ro.ni promet 1vidi ta.elu2. %ajintenzivniji su ro.ni tokovi unutar (apadne &vrope 1trgovina izmeu zemalja &: -ini preko F8K svetskog eksporta i preko F7K svetskog importa20 izmeu (apadne &vrope i S,;0 izmeu S,; i Kanade0 izmeu $apana i S,;0 $apana i (apadne &vrpe. :deo zemalja u razvoju 1uklju-uju3i i Kinu2 u svetskom eksportu HMM6. g. znosio je preko >9K. %jihove spoljnoekonomske veze su orijentisane na razvijene zapadne zemlje. %a uzajamnu trgovinu dolazi samo samo oko E8K eksporta zemalja u razvoju. (emlje isto-ne &vrope nikad nisu igrale zna-ajnu ulogu u svetskoj trgovini. !osle promene njihovog drutveno/ekonomskog ureenja i raspada S&'/a 1HMMH.20 one su se preorijentisale na trita razvijenih zemalja zapada 1pre svega &:2. SSSR u periodu HM87/HMM7. g. je ulazio meu deset zemalja/eksportera 18. mesto u svetu HM<7.g.2. ,li njegova uloga u svetskom izvozu -ak u naj.oljim godinama nije prelazio 8K 1na nivou @olandije0 +elgije0 Kanade0 talije2. :loga Ruske Cederacije u svetskoj trgovini0 .ez o.zira na pokuaje da se aktiviraju i diverzifikuju spoljnje ekonomske veze0 jo je skromnija = HM mesto u svetu0 ili H0FK svetskog izvoza0 HMM6. g. %ajvaniji spoljnje/ekonomski partner Rusije su zemlje (%; 1pre svega +elorusija i :krajina2 i zemlje &: 1u prvom redu %ema-ka = najve3i spoljnji partner Rusije2 i S,;. (emlje (%; najvie izvoze gorivo 1naftu0 prirodni gas0 ugalj20 rude i druge sirovine0 dok uvoze hranu0 industrijsku ro.u0 opremu itd. #ider svetskog eksporta su S,; 1HM6<. i HMM7/M> g. prestizala ih je %ema-ka2. )ome je pogodovao pre svega pad kursa dolara0 koji je omogu3io ameri-kim firmama0 koje su znatno smanjile trokove proizvodnje zahvaljuju3i viegodinjem prestruktuiranju industrije0da dopunski smanje cene za svoje ro.e na svetskom tritu. pak udeo S,; u svetskoj trgovini je danas znatno nii0 nego nekoliko decenija unazad = H>09K svetskog izvoza HMM6. g. prema EH07K u HM87. g. S,; su danas ne samo najve3i izvoznik0 nego i vode3i uvoznik0 pri -emu je ro.ni uvoz HMM6.g. prevazlazio izvoz za ><7 mlrd. :S;. !oslednjih godina S,; imaju veliki pasivan trgovinski .ilans. "va zemlja je veliki uvoznik gotovih industrijskih proizvoda 1automo.ila0 crnih metala0 elektrotehnike i elektronike20 nafte i nekih industrijskih sirovina. stovremeno S,; dominiraju na tritu personalnih kompjutera0 softera0 aviona0 vojne tehnike. S,; su takoe0 kao i Kanada0 ,ustralija0 %ovi (eland i $,R0 velki izvoznik hrane0 nekih izvora energije i industrijskih sirovina = drveta0 ruda itd. %ajvaniji spoljnje trgovinski partneri S,; su u izvozuB Kanada0 Meksiko0 $apan; u uvozuB Kanada0 $apan0 Kina. %ajve3i trgovinski .loko na planeti postala je &:. :kupni izvoz zemalja &: HMM6.g. $e dostigao skoro >0> trln. :S; i preko tri puta prevaziao izvoz S,;. %a &: dolazi oko F7K svetskog izvoza. Skidanje trgovinskih .arijera meu zemljama -lanicama &: je stimulisalo uzajamnu trgovinu = na nju sada dolazi preko <7K spoljnjeg prometa zemalja -lanica &:. : okviru eksportne strategije razvoja .rzim tempom je rastao izvoz finalnih industrijskih proizvoda $apanaB njegov udeo u svetskom izvozu se pve3ao od H0EK u HM87.g. na 60FK u HMM7.g. pak0 HMM7/h godina $apan je stupio u fazu ekonomskog zastoja i njegov udeo u svetskom izvozu se donekle smanjio. )a zemlja jo uvek ima najve3i u svetu aktivni saldo trgovinskog .ilansa = izvoz HMM6.g. je prevazilazio uvoz za H76 mlrd. :S;. ;eficit S,; u trgovini s $apanom M7/h godina se nalazio na nivou 87/<7

mlrd. :S;. $apan je veliki veliki uvoznik energenata0 ruda i drveta0 ali je i najve3i izvoznik automo.ila0 .rodova0 doma3e elektrotehnike0 poluprovodnika0 industrijskih ro.ota i drugih proizvoda iz o.lasti visokih tehnologija. +rzim tempom raste izvoz 1najvie industrijskih proizvoda2 iz azijskih 4novoindustrijalizovanih zemalja5 1% (20 a takoe iz Kine. : periodu HMM7/HMM8.g. on se pove3avao prose-no HH08K godinje. *odine HMM6. na Kinu0 )ajvan0 @ongkong0 $. Koreju0 Maleziju0 Singapur i )ajland dolazilo je HE0>K svetskog izvoza. !o ukupnom o.imu izvoza te zemlje su se ve3 izjedna-ile sa S,;. pak na perspektive azijskih % ( i Kine negativno se odrazila azijska finansijska kriza. &ksport te grupe zemalja HMM6.g. pove3ao se za >K. Ruski izvoz u dalje inostranstvo 1izvan (%;2 u periodu HMM>/HMM9.g. na ra-un izvoza sirovina i goriva se pove3ao za H09 puta = od E6 na << mlrd :S;. Ra-unaju3i i .alti-ke zemlje i (%; on je dostigao skoro 69 mlrd. :S;. +ez o.zira na veliki uvoz poljoprivrednih i potronih ro.a0 Rusija je sa-uvala aktivni spoljnjetrgovinski .ilans = HMM9.g. eksport je prelazio import za >H mlrd. :S;. Cinansijsko/ekonomska kriza HMM6.g. i pad svetskih cena nafte smanjili su o.im ruskog prometa i pogorali ruski spolj/ njetrgovinski .ilans. zvoz je HMM6.g. pao na 9F mlrd. a uvoz = od << na <7 mlrd. :S;. "ko <7K meunarodnog trgovinskog prometa -ini unutarregionalni izvoz. %a tom nivou vode3a je regionalna trgovina unutar &: 1oko ><K svetskog izvoza2. "d meukontinentalnih tokova izdvaja se trgovina Severne i $une ,merike s ,zijom i "keanijom 1.ez +liskog istoka i (%;20 1oko H>K sv. izvoza20 i &vrope i Dentralne &vrazije sa o.e ,merike 1preko MK sv. izvoza20 ,zijom i "keanijom 1oko MK2. Smanjuje se udeo trgovinskih transatlantskih odnosa S,; sa (apadnom &vropom a raste uloga tihookeanske trgovine izmeu S,;0 $apana0 zemalja sto-ne i $/ ,zije0 a takoe evro/ pacifi-kih veza. )ihookeanski .asen postaje arena svetske ekonomije NN veka. : savremenoj svetskoj trgovini je iroko rasprostranjena tzv. recipro-na trgovina na koju po nekim procenama otpada >7/E7K meunarodne trgovine. )o je trgovinska operacija0 pri kojoj kupac finansira deo svoje kupovine isporukom i realizacijom na spoljnjem tritu konkretne koli-ine ro.a i 1ili2 usluga uz pomo3 prodavca. !reko M7 zemalja sveta imaju zakone0 koji o.avezuju svoje uvoznike da uvoze samo vezano s recipro-nim o.avezama inostranih uvoznika. %ajvie su rasprostranjeni u praksi recipro-ne trgovine .arterski poslovi 1.ezvalutna0 ali ocenjena razmena ro.a20 recipro-na kupovina eksportera za deo vrednosti dostavljenih ro.a u zemlji/importeru0 kompenzacioni ugovori 1gaenje finansijskog ili ro.nog kredita dostavama ro.a0 proizvedenih na kupljenoj za taj kredit opremi0 ili ro.a proizvedenih u drugim preduze3ima; -etvrtina svetske trgovine je predmet kompenzacionih ugovora20 ofsetni poslovi 1uklju-ivanje u izvozni materijal elemenata0 proizvedenih u zemlji importeru = to se pose.no praktikuje pri prodaji opreme i oruja2. Ro+$a s!r("!(ra i& o&a i ( o&a u razli-itim regionima sveta je nejednaka. ,ko u izvozu razvijenih industrijskih zemalja odlu-uju3u ulogu imaju maine i oprema0 to u ve3ini zemalja u razvoju 1pose.no najzaostalijih2 osnovnu ulogu u izvozu imaju sirovine0 gorivo i hrana. %a zemlje u razvoju otpada samo H8K prometa u svetskoj trgovini. 'isoki spoljnji dugovi name3u inteniviranje izvoza. ndustrijalizacija i visoka konkurentska sposo.nost u radno intenzivnim granama u-inile su +razil0 Meksiko0 ndiju0 )ajland0 )ursku i druge zemlje u razvoju velikim izvoznicima tekstila i konfekcije0 o.u3e i maina

i opreme za tzv. Asta.ilne tehnologije4 u lakoj0 prehram.enoj0 papirnoj i metalurkoj industriji. (na-ajnije devizne rezerve uspele su da stvore samo neke zemlje u razvoju0 i to pre svega izvoznice nafte. (emlje u razvoju su jako zavisne od konjukture sirovina na svetskom tritu. Mnoge zemlje u razvoju potpuno zavise od izvoza samo jedne vrste sirovina. %a primer0 skoro <7K eksportnog dohotka *ane donosi kakao0 6MK eksporta (am.ije -ini .akar0 <7K eksporta Kolum.ije = kafa itd. "ko 89K zemalja u razvoju d.ija preko >8K eksportnih prihoda od jedne vrste ro.e. Kole.anja cena nafte0 .akra0 kafe0 drveta0 kakaoa i drugih sirovina i poluproizvoda se nepovoljno odraava na ekonomski razvoj tih zemalja. zuzetak -ini grpa % (0 koje su specijalizovane za izvoz radno intenzivnih i sofisticiranih industrijskih ro.a. !rekomerna eksploatacija i monokulturnost name3u zemljama u razvoju0 pose.no afri-kim0 potre.u da uvoze hranu iz razvijenih zemalja. )o dodatno oteava njihov spoljnji trgovinski i platni .ilans. Rusija je sli-na zemljama u razvoju po strukturi izvoza. )ako HMM6.g. F6K ruskog izvoza su -inile mineralne sirovine i gorivo0 H908K / crni i o.ojeni metali0 dok je udeo maina i opreme u periodu HMM7/HMM6. g. opao od H6 na H7K. Rusija dostavlja na svetsko trite preko F7K svoje proizvodnje nafte0 preko E7K prirodnog gasa0 preko 97K proizvedenih mineralnih u.riva0 skoro 68K celuloze.: uvozu Rusije preovlauju maine i oprema 1oko E8K2 i hrana 1oko H8K2.Krajem M7/h g. :deo uvozne hrane 1po vrednosti2 u ukupnoj ruskoj potronji je prelazio 87K. )rgovina razli-itim vrstama ro.a ima svoje specifi-nosti. S tim u vezi razlikuju seB O Meunarodna trgovina mainama i opremom O Meunarodna trgovina sirovinama O Meunarodna trgovina uslugama O zvoz kapitala ,er&e +erze su u tesnoj vezi s trgovinom. Razlikuju se fondovske0 ro.ne0 radne0 valutne .erze itd. Kroz meunarodne ro.ne .erze ostvaruje se oko >7K svetske trgovine sirovinama i prehram.enim proizvodima. ;ans se kao predmet .erzanske trgovine pojavljuje <7/97 vrsta ro.a. ;ve tre3ine ro.a koje se o.r3u na meunarodnim ro.nim .erzama su poljoprivredni proizvodi i drvo pre svega uljarice0 itarice0 iva stoka i meso2. : grupi industrijskih sirovina i proizvoda vie od polovine o.rta otpada na goriva 1sirovu naftu i njene derivate2. :deo plemenitih metala 1zlata0 sre.ra0 platine0 paladijuma2 -ini E7K o.rta ro.a te grupe0 a o.ojenih metala 1.akra0 olova0 kalaja0 cinka0 nikla0 aluminijuma2 oko >7K. %ajvaniji centri meunarodne .erzanske trgovine koncentrisani su u S,; 1Gikago0 %ju $ork2 i '. +ritaniji 1#ondon2. !oslednjih godina zna-ajno je porasla uloga $apana 1)okio2. : kategoriju meunarodnih takoe spadaju specijalizovane .erze0 koje opsluuju regionalna trita = 'inipeka0 !ariska0 Sidnejska0 Singapurska0 Sjanganka 1@ongkonka20 Crankfurtska0 Milanska0 ,msterdamska. ;anas su ro.ne .erze strogo specijalizovane. Ro.ne .erze za itarice su u Gikagu0 ,ntverpenu0 #ondonu0 #iverpulu0 Milanu0 Roterdamu; za pamuk = +remen0 #iverpul0 %ju $ork0 %ju "rleans0 Gikago; za nepranu vunu = ,ntverpen0 #ondon0 %ju $ork0 Ru.e; za jutu = Kalkuta; za svilu = $okohama0 Ko.e; za obojene metale = #ondon0 %ju $ork; za kauuk = ,msterdam0 #ondon0 %ju $ork0 Singapur; za kafu = ,msterdam0 #ondon0 %ju

$ork0 Roterdam0 @avr0 @am.urg; za eer = #ondon0 %ju $ork0 @am.urg; za kakao = #ondon0 %ju $ork0 ,msterdam. %ajve3e fondovske .erze su u %ju $orku0 )okiju0 Crankfurtuna Majni0 #ondonu. "periu ogromnim kapitalom. 'eliki deo .erzi vri .erzanske operacije uglavnom na .azi lokalnih aktiva tj. opsluuju preteno nacionalne ekonomije. !risutna je velika koncentracija .erzanskih delatnosti0 pose.no u meunarodnom poslovanju. : S,; na primer funkcionie preko 97fondovskih .erzi0 ali paljivo se prati .erza u %ju $orku. +erze su kompjuterski umreene kako meuso.no tako i sa milionima ustanova0 firmi0 .anaka i privatnih lica. 'ode3i trgovinsko/finansijski centri u svojim regionima su Singapur0 hong Kong0 +om.aj0 Kuvajt0 Sao !aulo i dr. %jihovom razvoju pogodovao je zna-ajan ekonomski potencijal0 li.eralni poreski i valutni reim0 sao.ra3ajno/geografski poloaj0 izgraena institucionalna infrastruktura0 razvijen .ankarski sistem0 usluna sfera0 sta.ilni politi-ki uslovi.

PQRSTQUT VWUTUXWYXZT [\]W^[T

!"!# $ 1XVX2 _`_abcd _e bf gh`c`ijb kbleh`jdm j`ndbj`ojdm pdj`j_dc_qdm _d_aei` d arsdta`0 ` a`qbue kb_evjdm ieugj`rbfjdm arsdta` d feo`ajb_ad ietgj`rbfjdm pdj`j_dc_qdm brw`jdh`ndc`. x` r`hodqg bf j`ndbj`ojdm pdj`j_dc_qdm _d_aei`0 g qbcdi`kb_abce rewgo`adlje j`ndbj`ojer dj_adagndce 1nejar`oje v`jqe d _odyjb2 XVX jei` rewgo`ndbjg j`fwr`fjcg. Whghel ietgj`rbfjdm pdj`j_dc_qdm brw`jdh`ndc` 1zzV0 Xlea_q` v`jq` d fr.20 g {eig jei` jdq`qldm kb_evjdm eoeiej`a` = _le b_a`ob _g gye_jdnd 1v`jqe0 verhe0 pdj`j_dc_qe qbik`jdce d fr.2 qbcd _g d_ablreiejb gye_jdnd bfwbl`r`cg|dm j`ndbj`ojdm pdj`j_dc_qdm _d_aei`. Vdj_dc_qd _d_aei bibwg|gce ko`|`{` dhieug _gvceq`a` eqbjbidce d bibwg|gce kreodl`jce krdlreiejb _obvbfjdm pdj`j_dc_qdm _ref_a`l` g rgqe bjdm0 qbcd di ibwg j`|d g f`abi ibiejag epdq`_jg krdiejg. Po`ljd eoeiejad pdj`j_dc_qbw _d_aei` _g qbierndc`oje v`jqe0 frgwe pdj`j_dc_qe qbik`jdce0 ` a`qbue pdj`j_dc_q` djpr`_argqagr`0 qbc` kref_a`loc` r`hodydae q`j`oe h` pdj`j_dc_qe abqble0 qrbh qbce gye_jdndd lrte ar`j_`qndce d r`hie{gcg djpbri`ndce. } tdrei _od_og yda`l pdj`j_dc_qd _d_aei di` djpr`_argqagrjg gobwg g bfjb_g krei` jepdj`j_dc_qbi _eqabrg. } abi _ogy`cg eoeiejad pdj`j_dc_qe djpr`_argqagre _g a`qbue d _`ie pdj`j_dc_qe dj_adagndceB qbierndc`oje v`jqe0 djle_adndbje qbik`jdce0 pdrie h` pdj`j_dc_qg arwbldjg0 nejar`oje v`jqe d _odyjb. Vdj`j_dc_q` djpr`_argqagr` kb_abcd g fle r`ljd = pdhdyqbc d brw`jdh`ndbjbc. X` pdhdyqe a`yqe woefdta` pdj`j_dc_qg djpr`_argqagrg _`yd{`l`cg _d_aeid eoeqarbj_qdm leh` d h`q~gydl`{` kb_obl`0 q`qb bktaew hj`y`c` 1Wjaerjea d _o.20 a`qb d _kendc`odhbl`jd 1_d_aei ieugj`rbfjdm v`jq`r_qdm leh` S C)0 _d_aeid qbrkbr`adljdm leh` _ qodcejadi` jeqdm pdj`j_dc_qdm qbik`jdc`0 verh`j_qd arwbldj_qd _d_aeid0 qodrdjtqd _d_aeid d fr.2. } brw`jdh`ndbjbi kbwoefg j`cl`sjdce qbikbjejae pdj`j_dc_qe djpr`_argqagre _g qodrdjtqe qg|e0 fekbhda`rdce0 _ogsve eoeqarbj_qdm krejb_`0 pbjfbl_qe d pcgyer_je verhe d {dmbld `j`obhd0 recadjtqe d djpbri`ndbje `wejndce.

%!"!#" &'(" dwr`cg l`sjg gobwg g sdlbag _`lreiejbw ybleq` d r`hlbcg frgtal`. zbwg|jb_a leodqdm fbvda`q` bf `qndc` j` verh`i` krdlo`yd _le ldte ~gfd f` _e v`le _keqgo`adljdi kb_obldi`. x` qr`aqb lreie jeqd kb_a`cg idodbjerd0 fbq frgwd0 h`ld_jb bf qbadr`{` {dmbldm `qndc`0 cefl` bk_a`cg dod krbk`f`cg. zjbtalb djbl`ndc` bo`qt`ob ce kb_obl`{e d pdj`j_dc_qe ar`j_`qndce j` j`ndbj`ojdi d ietgj`rbfjbi pdj`j_dc_qbi arsdtag. zdodbjd ~gfd tdrbi _lea` fbvdod _g ibwg|jb_a h` kbarbt`yqe qrefdae. \`_a fgwbl` dh`hl`b ce wobv`ojg pdj`j_dc_qg qrdhg d d_ablreiejb eqbjbi_qg rene_dcg g ijbwdi hei~`i`. Ueab kbq`h`ae~ frs`ljbw _gw` XT qr`cei >776.w. dhjb_db ce <0F aroj. fbo`r`0 dod F8K S. Rqb >6K gqgkjbw frs`ljbw fgw` XT ce g rgq`i` djb_ar`jdm kblerdo`n`. eodqe wgvdaqe kbfjeoe _g mdkbaeq`rje qbik`jdce AVejd zecj40 AVrefd z`q40 b_dwgr`l`cg|e qbik`jdce 1A4Tierdqej Wjaerjetejeo Prgk42 d djle_adndbje v`jqe 1ASr`|` Qei`j40 Azerdo Qdjy42 XT. [`qbue hj`y`cje wgvdaqe g >776/M w0 kbfjeoe _g d qbierndc`oje v`jqe 1`ierdyq` AXdadwrgk4 d tl`cn`r_q` }SX = Ygj`caef v`jq bp Xldnero`jf42. }kbrefb _ adi0 v`jqe Z`j`fe0 Tg_ar`odce0 ^k`jdce g neodjd _g kbq`h`oe y`q r`_a b_jbljdm kbq`h`ae~`. Tierdyqe v`jqe Aec/kd zbrw`j ec_4 1$! Morgan Dhase20 AS`jq bp Tierdq`4 d vrda`j_q` S`rqoec0 krbtdrdo d_g >77M. w. _lbce djle_adndbje pdodc`oe. d_ab djle_adndbje v`jqe _g je_a`oe0 `od djle_adndbj` feo`ajb_a v`j`q` jdce dtyeho`0 {g _`f` b_al`rgcg qbierndc`oje v`jce dod {dmbl` djle_adndbj` bfe~e{`. } a`veod ce j`lefej recadjw H7j`cle|dm v`j`q` _lea` kb leodydjd fbmbaq` bf djle_adndbje feo`ajb_ad h` krlg kbobldjg >77M. w.
-./. 0 1234567 89 6.3:2;5< /.6.=. >:24. ?@ A@<@4=B @A 56:2>45C5@62 A2D.46@>45 E. ?F:@ ?@DB7@A5G42 H99I. 7.

H. >. E. F. 8. <. 9. 6. M. H7 .

bmbf`q bf djle_adndbje xei~` kbreqo` feo`ajb_ad0 ido. :S; Aec/d zbrw`j4 1$!Morgan 2 XT >.<E> APbofi`j X`q_4 1*oldman Sachs2 XT H.69F Azerdo Qdjy4 1Merill #nch2 XT H.96M AXdadwrgk4 1Ditgroup2 XT H.<>7 Azbrw`j Xaejod4 1Morgan Stanle2 XT H.8M7 A}SX4 1:+S2 ^l`cn. H.>6< Abcye S`jq4 1;eutsche +ank2 Uei`yq` H.HM9 A^l`cn`r_qd qrefda4 1Dredit Suisse2 ^l`cn. H.H6F AS`rqoec4 1+arclas2 . Srda. M96 A\bc`o S`jq bp Xqbao`jf4 1Roal +ank of . Srda. 968 Scotland2

U`hdl v`jqe

Cinancial )imes0 electronic version. nteractive. >77M.

} f`~ei aeq_ag |eib r`hibardad _gtadjg d j`ydj pgjqndbjd_`{` wobv`ojdm pdj`j_dc_qdm arsdta`. J56.6>53>=@ 4FK5G42 di` yeadrd b_jblj` feo`B H. )&$"&!" &'(" h` pdj`j_dr`{e krefgheajdyqdm djle_adndc` dod frs`ljdm arbtqbl`; *+ ,&'(" "-#" &."/ 0+ 1"23!" &'("+

F. ,&'(" 4" 5"&# 6. &.!6 = bfjb_e _e j` r`hje bvlehjdne0 qgkbkrbf`cje gwblbre d _odyjb. L.3:.K6532 >:24>=2 /2FE2. [bqbi krbaeqobw NN leq` ieug _lea_qdi verh`i` j`cyet|e _e kbid{`o` verh` bo_arda g g Ybrqg. gcbrtq` pbjfbl_q`_ verh` b_jbl`j` ce H9M>. w. Rj` ce d f`j`_ lbfe|`0 d`qb _g _e r`hldoe leodqe elrbk_qe d d_abyjb`hdc_qe verhe0 qbce _g cbc krbadlaes`. gcbrtq` pbjfbl_q` verh` ce krbwga`o` elrbk_qg verh`j_qg _argqagrg Alrbjeq_a4 1&uronet20 g_oef yew` ce _albrej` wrgk` AUTYX = lrbjeq_a4 1%S& / &uronet2. X` _lbce _ar`je4lrbjeq_a4 ce _`i vdb rehgoa`a kreambfjbw _odl`{` wo`ljdm verhd `rdh`0 Ti_aerf`i`0 Srd_eo` d Qd_`vbj`. lrbjeq_a ce a`qbue gq~gydb g _lbc _`_a`l Qbjfbj_qg verhg pdj`j_dc_qdm pcgyer_` # C&. rgwb ie_ab ieug pbjfbl_qdi verh`i` _lea` h`ghdi` [bqdc_q` verh`. MD2=4F@6>=2 /2FE2 dod 4verhe jble eqbjbidce5 _e fdj`idyjb r`hldc`cg. UTXTZ ce j`cle|` eoeqarbj_q` verh` g _leag. R_jbl`j` ce HM9H. wbfdje g g Ybrqg. `j`_ _e j` abc verhd qbadr` kreqb 8 777 qbik`jdc`0 ieug qbcdi` _g d qbikcgaer_qe qbik`jdce z`cqrb_bpa 1Microsoft20 Wjaeo 1 ntel20 eo 1;ell2. [rsdtjd q`kda`o ce kbyeaqbi >777. wbfdje dhjb_db E.>77 idodc`rfd fbo`r`. UTXTZ 1%,S;,2 ce frgw` kb leodydjd verh` g XT d j`cle|` yd_ab eoeqarbj_q` verh` g _leag. [b ce aemjbobtq` verh` qbc` ce HMMF. wbfdje krld kga j`fi`tdo` bvra bo_arda`0 h`ml`~gcg|d vrhbi r`hlbcg Wjaerjea`. [` verh` _kendc`odhbl`o` _e h` arwbldjg k`kdrdi` ld_bqbaemjbobtqdm qbik`jdc`0 qbcd _k`f`cg g neodjd g ldtg q`aewbrdcg rdhdq`0 jewb k`kdrd leodqdm qbik`jdc`. %,S;,K je >776. w. krbwga`o` AR/i/q_4 1"MN2 verhg hei`~` Xelerje lrbke d S`oadq`0 d rebrw`jdhbl`o` _e g wgkg %,S;,/"M,N. } lrbk_qbc gjdcd _e g jbldce lreie r`hldob jeqbodqb verhd 4jble eqbjbidce5. [b _g TXTZ0 b_jbl`j` g Srd_eog HMM<. wbfdje0 kb ghbrg j` UTXTZ0 q`b k`jelrbk_q` verh` h` pdrie qbce _e vrhb r`hldc`cg. URY\ zT\Z[ 1%euer market2 ce _ewieja Vr`jqpgra_qe verhe0 b_jbl`j HMM9. wbf. U}R zT\^ 1%uevau marche2 ce jbld _ewieja `rd_qe verhe. , 2000..
gcbtq` rbvj` verh` 1%S&2 UTXTZ0 g Ybrq [bqdb Qbjfbj `rdh Vr`jqpgra j` z`cjd [brbjab zdo`jb Ti_aerf`i drdm HH >FF < >8E F >9H > 6EE H 8EH H F<< 669 96M <6> <6H

verh`j_q` q`kda`odh`ndc` lrefjb_a gobsejdm `qndc` g idodc`rf`i` }X fbo`r`0 i`ra >777. w.

( !, 200". . Zr`c >779. Zr`c >776. Serhe Z`kda`od/ }feb g Z`kda`od/ }feb g h`ndc`0 _leag0 K h`ndc`0 _leag0 K iorf. :S; iorf. :S;

H. >. E. F. 8. <. 9. 6. M. H7.

gcbrtq` pbjfbl_q` verh` 1%S& / &uronet2 = arsdtae XT [bqdc_q` verh`j_q` wrgk` 1)oko S& *roup2 UTXTZ = R/i/q_ 1%,S;,/"M,N2 gcbrtq` pbjfbl_q` verh` 1%S& = &uronet2 = elrbk_qb arsdtae Qbjfbj_q` pbjfbl_q` verh` 1#ondon S&2 ^`jw`c_q` pbjfbl_q` verh` 1Shangai S&2 Serhe Xc`jw`ja Uei`yq` verh` 1;eutsche +rse2 )MN *roup Serh` ^k`jdce 1+M& Spanish &change2

H8<8H FEEH F7HF F>>E E68> E<MF ><8F >H78 >H69 H6HM

>F0H <09 <0> <08 80M 809 F0H E0> E0F >06

M>7M EHH< >EM< >H7> H6<6 HF>8 HE>M HHHH H7EE MF6

>907 M0H 907 <0> 808 F0> E0M E0E E07 >06

746&8 " .&"-#" 6!.65 9&4 :;<=>+ ?nnual @tatistical Aata+ *BBCD *BBE+

Yefj` bf j`c_a`rdcdm g _leag ce Qbjfbj_q` pbjfbl_q` verh`0 b_jbl`j` H67H. w. Rj` h`ghdi` b_ib ie_ab g _lea_qbi recadjwg kb q`kda`odh`ndcd j`ndbj`ojdm qbik`jdc`. Wk`q g Qbjfbjg _e ldte qbadr`cg `qndce djb_ar`jdm eidaej`a`0 jewb j`ndbj`ojdm0 d gqgkjb Qbjfbj_q` verh` ce j`cle|` verh` g lrbkd. `~e _oefe verhe ^`jw`c` d bjwqbjw` 1Xc`jw`j`2. d_bq` q`kda`odh`ndc` ^`jw`c_qe verhe g lehd ce _ ld_bqdi aeikbi r`hldaq` qdje_qe eqbjbidce0 g kb_oef{bc fenejdcd kbr`_o` ce h` kreqb 87 kga`. xj`y`cjb ie_ab h`ghdi` AUei`yq` verh`4 1;eutsche +rse2. R_di Vr`jqpgra` j` z`cjd0 bj` b_al`rgce arwbldjg g ^l`cn`r_qbc 1drdm2 d Qgq_eivgrwg. Rj` ce >77H. krefobsdo` _k`c`{e _ Qbjfbj_qbi pbjfbl_qbi verhbi0 `od ce krefobw bfvdcej. Pbfdje >77<. jdce g_keo` f` krd_`cefdjd Alrbjeq_a40 qbcd ce krdq~gyej gcbrtqbc verhd. A[d/i/q_4 1)MN *roup2 gq~gygce pbjfbl_qe verhe [brbjab0 zbjare`o d jeqe frgwe.4SW/i/W4 1+M&2 gkr`l~` pbjfbl_qdi verh`i` g z`frdfg0 S`r_eobjd0 `oej_dcd d Sdov`g. N2FE2 E. O3BP2F>62 ?@>D@:2 gwo`ljbi arwgcg _` kb~bkrdlrefjdi krbdhlbfdi` d _drbldj`i`. U`let|eib jeqbodqb j`ckbhj`adcdm. zT[WV 1Marche a terme internationale de Crance2 g `rdhg0 arwgce _ pdj`j_dc_qdi d _drbldj_qdi gwblbrdi` 1ktejdn`0 rekdn`0 q`q`b0 q`p` d frgwb2. QWV 1#ondon nternational Cinancial Cutures and "ptions &change2 g Qbjfbjg ce pdj`j_dc_q` pcgyer_j` verh` d verh` h` te|er0 q`pg0 q`q`b0 q`gygq0 k`igq. gcbrtq` arwbldj_q` verh` 1%e ork Mercantile &cange2 arwgce _ j`pabi0 vejhdjbi0 krdrbfjdi w`_bi0 ko`adjbi d frgwdi ` kb_abce d gcbrtq` k`igyj` verh`0 gcbrtq` verh` h` te|er0 q`pg d q`q`b. dq`tq` verh` ce _kendc`odhbl`j` h` arwbldjg ktejdnbi0 _ld{_qdi ie_bi d _bcbi. Serh` g zdje`kbod_g arwgce ktejdnbi. bhj`ae _g a`qbue verh` D& g djdkewg 1Z`j`f`2 h` _drbldje0 [bqdc_q` verh` h` te|er0 Xdfjec_q` pcgyer_j` verh`. Q4. 32 O3BP2F>6. /2FE.R U` pcgyer_jbc verhd _e arwgce bv`leh`i` h` d_kbrgqg rbve. b_ogce _e qgkb/krbf`cbi a`yjb bfreuejdm gwblbr` h` cefjg bfreuejg rbvg. ej` cefjbw gwblbr` 1qgr_2 _e ie{` q`b d _l`qd verh`j_qd qgr_0 h`ld_jb bf kbjgfe d kbar`s{e j` verhd _l`qbfjeljb. Rj`c qb krbf`ce cef`j

qbjar`qa0 bv`lehgce _e f` fb_a`ld rbvg g fbwblrejbi rbqg d b_gwgr`l` _evd nejg gj`kref; bj`c qb qgkgce a`c qbjar`qa0 bvehveugce _evd rbvg gj`kref kb nejd j` f`j qgkbldje. rd abie jeqb wgvd ` jeqb fbvdc`0 h`ld_jb bf qgr_`. U`cle|d bvdi verh`j_qdm kb_obl` di`cg XT0 lrbk_q` gjdc`0 Y`k`j d `hdc_qd pdj`j_dc_qd nejard bjwqbjw d Xdjw`kgr. } kbr`_ag ce hj`y`c pdj`j_dc_qdm neja`r` g hei~`i` Z`rdk_qbw v`_ej`0 q`b tab _g S`m`i_q` d Z`ci`j_q` b_arl`0 `j`i` d frgwe. Rje _e ye_ab j`hdl`cg 6 (6&! 46!0 h`ab tab g {di` kb_ogcg qbik`jdce dh r`hldcejdm hei`~`0 f` vd dhvewoe kbre_qe d frgwe bv`lehe g _lbcdi hei~`i`. e|dj` adm jbldm pdj`j_dc_qdm neja`r` di`cg kblb~je g_oble rewd_ar`ndce pdrie d kbre_qdm bv`leh`0 k` hvbw abw` krdlo`ye _ar`jd q`kda`o. eodqd hj`y`c h` r`hlbc verh`j_qdm bker`ndc` di` d g_`lrt`l`{e qbikcgaer_qe aemjbobwdce d r`hlbc jbldm bvodq` aeoeqbigjdq`ndc`. Rje _g bibwg|doe >F/y`_bljg arwbldjg j` pdj`j_dc_qdi arsdtadi` tdrbi _lea`. b_evjg gobwg di` " $F39"!"&" !"!#" 26$3!"-6!" $&'" 17%,0 qbc` pgjqndbjdte bf HM99. wbfdje. bakgj` eoeqarbjdh`ndc` v`jq`r_qdm bker`ndc` d 7!&! 6!6$#" bibwg|dod _g dwr`ydi` j` verhd je _`ib f` fbvdc`cg vrhb kbarevje djpbri`ndce f` vd ibwod f` fbjb_e bfogqe0 jewb f` kreqb Wjaerjea` lrte qgkbldjg0 krbf`cg0 reqo`ig. W`qb _e recadjw lbfe|dm verhd g krlbc fenejdcd >H. leq` jdce ijbwb dhiejdb0 qrdh` ce c`qb gadn`o` j` webwr`pdcg verh`j_qe pbjfbl_qe arwbldje0 kb_evjb g lrbkd. Qbjfbj_q` pbjfbl_q` d jei`yq` verh` _g _g dhwgvdoe _lbc ibjbkbo_qd kbobs`c qbcd _g di`oe g lrbkd. U` elrbk_qb arsdtae krbfdrg `ierdyqe verhe d kbc`l~gce _e yda`l jdh jbldm Aql`hdverh`j_qdm4 _argqagr`0 qbce kreghdi`cg j` _eve hj`y`c`j feb pbjfbl_qe arwbldje. \`hodqgcg _e fle b_jblje pbrie. rl`0 ahl. Aijbwb_ar`je arwbldj_qe ko`apbrie4 = z[ 1Multirateral trading facilit / M)C20 qbce _e r`hodqgcg bf verhd kb abie0 tab jd_g kbleh`je _` _argqagr`i` verh`j_qdm vrbqer`. z[ feogcg feogcg q`b pbjfbl_qe verhe = krdqgk~`cg qrbh _lbce arwbldj_qe _d_aeie j`rgvdje are|dm _ar`j` h` qgkbldjg dod krbf`cg pdj`j_dc_qdm dj_argiej`a`0 qbce j` qr`cg kreo`he bf cefjbw lo`_jdq` frgwbie. z[ ibwg _al`r`ad djle_adndbje qbik`jdce dod pdrie0 qbce arwgcg j` pdj`j_dc_qdi arsdtadi`0 ` a`qbue d _`ie verhe. Rf z[ qbce krdk`f`cg pdj`j_dc_qdi qbik`jdc`i`0 g Qbjfbjg r`fe Ad/q_/Ygrbk4 1Dhi/e &urope2 / j`cle|` d krl` jeverh`j_q` z[0 Aog_ z`rqea40 A[brqldh4 1 )oruoise20 AS`a_ Ygrbk4. R_di abw` g Qbjfbjg r`fe arwbldj_qe ko`apbrie0 qbce _g b_jbl`je bf _ar`je verhdB4U`c_e Trq` Ygrbk4 1%S& ,rca &urope20 qbc` krdk`f` gcbrtqbc pbjfbl_qbc verhd0 d %,S;,"MN urope 1kbhj`a` a`qbue q`b %eure2. } Xabqmboig r`fd z[ ASgrwgjfd4 1+urgund20 qbcg ce brwjdhbl`b qbjhbrndcgi v`j`q` Xelerje lrbke _ d_adi j`hdlbi. rgw` pbri` _e jebpdndceojb j`hdl` A[`ijd gobw4 1dark pools2 d kref_a`l~` _argqagrg0 qbc` dhfl`c` dh balbrejbw verh`j_qbw bvra` leodqe k`qeae `qndc` h` arwbldjg ieug qrgkjdi djle_adabrdi`0 d h`adi _`ib _`bkta`l` j` verhd nejg h`q~gyejdm kb_obl`. } Qbjfbjg feogce kreqb fe_ea a`qldm a`ijdm kgobl`0 qbce _g b_jbl`od r`hodydad pdj`j_dc_qd bker`aerd. Tod d verhe _`ie _al`r`cg _odyje

_argqagre0 jkr. Uei`yq` verh` di` fl` a`ij` kgo` g Vr`jqpgrag. b_abcd d kgo g drdmg. X` yd_ab webwr`p_qe a`yqe woefdta`0 Qbjfbj jdce dhwgvdb _lbcg reo`adljg gobwg j`cl`sjdcew n{jar` v{rh`j_qe arwbldje g lrbkd. X`f` _e g Qbjfbjg j`o`hd gqgkjb bqb fl`fe_ea verh`j_qdm d ql`hdverh`j_qdm _argqagr`0 qbce b_al`rgcg pbjfbl_qg arwbldjg0 g kbreue{g _ ard g Vr`jqpgrag j` z`cjd d ard g drdmg. rgwd l`sjd nejard _g `rdh0 Xabqmboi0 R_ob0 z`frdf0 `vodj. S2TB6.F@A6. =F2A546. 5 O56.6>53>=. A2D.46@>4 [b ce l`s`j bvodq _kb~{e eqbjbi_qdm leh`. Po`ljd p`qabr r`hlbc` qr`cei NN leq` ce vrhb gle|`l`{e _kb~{dm fgwbl` hei`~` g r`hlbcg d d_abyjbelrbk_qdm hei`~`. }qgkjd fgwbld hei`~` g _leag >777. wbf. Whjb_dod _g > 8>6 iorf. }X. U`cle|e fgwble di`cg hei~e Q`adj_qe Tierdqe0 x`k`fjbw k`ndpdq` d vdlte _bndc`od_adyqe hei~e lrbke d vdltew XXX\/`. U`cle|e fgwble g `k_bogajbi dhjb_g di`cg Sr`hdo0 zeq_dqb0 Wjfbjehdc`0 Zdj`0 Trwejadj`0 ejengeo`0 \g_dc`0 [gr_q`. \`hi`ar`cg _e _kbr`hgid h` ar`j_pbrid_`{e d bakd_dl`{e feo` fgwbl`. [b r`fe kreaesjb v`jqe0 qbce krdk`f`cg ahl. `rd_qbi qogvg 1lo`fdje v`jqe2. S`jqe dh ahl. Qbjfbj_qbw qogv` 1krdl`aje v`jqe2 je kr`ta`cg fgwble. -FK5G42 =.?54.D. :2D5=5U A2D@U >2 @A6@>5 6. F.EU26B 5EU2TB 6.3F.E:5326535U E2UV.U. >:24.. [b ce eqbjbi_qd obwdyjb0 cer _e q`kda`o g r`hldcejdi hei~`i` j`cvrse bvr|e d gle|`l`. \`hldceje hei~e kgaei r`hjdm bvodq` h`cibl`0 qrefda`0 pdj`j_dc_qe kbib|d d fdreqajdm djle_adndc` go`sg feb _lbw q`kda`o` g hei~e g r`hlbcg. U`cldte go`sg g djb_ar`j_alg Y`k`j0 Uei`yq`0 XT0 Vr`jng_q`0 eodq` Srda`jdc`0 Wa`odc` d b_a`oe hei~e qbce di`cg leodqe reherle q`kda`o`. W2D5=5 A2@ >4F.65< BD.7.X. =FBK5 5EU2TB >.U5< /@7.45< E2U.V.. U` krdier0 go`w`{` Uei`yqe g Xcefd{eje Tierdyqe rs`le _g kbr`_oe g kerdbfg bf HM67. fb >777. wbfdje bf E9 idodc`rfd j` kreqb H77 idodc`rfd fbo`r`. Uei`yqd q`kda`o ce a`qbue g leodqdi dhjb_di` gobsej g hei~e lrbk_qe gjdce d Y`k`j0 ` g i`odi dhjb_di` g hei~e g r`hlbcg. Xodyjb ce d _ c`k`j_qdi q`kda`obi0 j`cldte ce gobsej g hei~e Thdc_qb/k`ndpdyqbw rewdbj`. Tierdyqd q`kda`o ce ldte wobv`odhbl`j0 fbq b_a`oe r`hldceje hei~e go`sg gwo`ljbi g _lbce djaere_je _pere wfe ce _dwgrjb_a {dmblbw q`kda`o` le|`. J56.6>53>=. ?@U@; 5 A5F2=462 56:2>45C532 kbadyg gwo`ljbi bf v`j`q` d j`cr`hldcejdcdm hei`~` = XT0 Y`k`j`0 Uei`yqe0 Vr`jng_qe0 eodqe Srda`jdce daf. U`cle|g _gig q`b kbib| d fdreqaje djle_adndce HMMM. w. fbvdo` ce Zdj` 1E606 iorf. }X20 Sr`hdo 1E>09 iorf.20 Trwejadj` 1>E0M iorf.20 zeq_dqb 1HH06 iorf.20 \ekgvodq` Zbrec`0 b~_q`0 [`co`jf0 etq`0 \g_dc` daf. MeY($aroZ$a %igra[ija raZ$e s$age )ransfer radne snage je specifi-an o.lik spljnjih ekonomskih veza. ;oznake radnika u inostranstvu su vaan element u platnom .ilansu mnogih zemalja. !rema zvani-nim statistikama u zemljama &: radi Azvani-no4 oko HE mil. stranih radnika0 preteno iz zemalja Dentralne i sto-ne &vrope i (%;0 )urske0 ndije0 !akistana0 +angladea0 Malezije itd. Relativno veliki .roj stranih radnika radi u S,;0 zemljama

+liskog i Srednjeg stoka0 $,R0 ,ustraliji0 Kanadi. (emlje $une &vrope koje su donedavno emitovale mnogo Agastar.ajtera40 kao to su !ortugalija0 ?panija0 talija0 *r-ka0 sada primaju strane radnike u novom emigrantskom talasu0 poto su postale -lanice &: i sta.ilizovale svoju ekonomiju. +ive socijalisti-ke zemlje0 sada zemlje u tranziciji0 sada su glavni izvor radne snage za &:. Samo iz +ugarske se u periodu HM6M/ >77>. g. iselilo u &:0 S,;0 $,R i druge zemlje oko 977.777 uglavnom radno sposo.nih ljudi. z zemalja .iveg SSSR/a o-ekivnja su .ila da 3e se u &: doseliti oko >8 mil. #judi. (.og spre-avanja novog talasa imigracije uvedna je ?engenska viza. MeY($aroZ$a $a(\$a i !e#$i\"a saraZ$ja Meunarodna nau-na i tehni-ka saradnja o.uhvata sve o.lasti fundamentalnih i primenjenih nau-nih istraivanja i razvojne projekte. Saradnja uklju-uje finansiranje i ostvarivanje zajedni-kih projekata0 kao i trgovinsku razmenu rezltata = patente0 licence itd. *lavni faktor razvoja industrijske proizvodnje su nove tehnologije0 sofisticirani proizvodi0 inovacije0 dizajn itd. "tra konkurentska .or.a meu glavnim centrima u svetskoj ekonomiji se zaotrava u sferi telekomunikacija0 elektronike i ra-unarske tehnike0 avio/raketno/kosmi-ke tehnike0 novih materijala0 .ioinenjeringa itd. Rezultat takvih aktivnosti su nadzvuni putni-ki avioni0 savremena nuklearna tehnologija0 telekomunikacije0 internet itd. S'e[ija]$e ^+e&[ari$s"e_ e"o$o%s"e &o$e Relativno novi o.lik spoljnjih ekonomskih veza su slo.odne carinske one. !rva takva zona osnovana je HMF<. godine u ?enanu 1 rska2. ;anas ih u svetu ima preko <77. "ne se stvaraju da .i privukle strani i lokalni kapital i moderne tehnologije0 da .i podstakle razvoj visoko efikasne proizvodnje i izvoz konkurentno sposo.ne proizvodnje. (a zemlju je specijalna ekonomska zona nova veza sa svetskom ekonomijom0 a za investitore iz inostranstva = eksperimentalni poligon za izu-avanje lokalnih uslova i poslovne klime. : toj zoni se nude nii porezi0 slo.odni izvoz profita0 povoljni zajmovi0 trgova-ke povrine0 .ezcarinski uvoz ro.a0 olakice za dostavu energije0 sirovina0 materijala i radne snage. Specijalne ekonomske zone mogu da imaju zna-ajan doprinos za modernizaciju privrede0 akumulaciju deviznih sredstava0 kao iza ekonomski aktiviranje zaostalih teritorija. 'eliko iskustvo u stvaranju i funkcionisanju specijalnih ekonomskih zona imaju S,;0 Crancuska0 '. +ritanija i Kina. +ugarska je proglasila 9 takvih zona. Kina je HF lu-kih gradova i ostrvo @ajnan proglasila za Aotvorene4. I$!egra[io$i 'ro[esi i %eY($aroZ$a e"o$o%s"a i$!egra[ija : novije do.a0 naro-ito posle konferencije u Rio de aneiru HMM>. g.0 pokrenuto je vie meunarodnih inicijativa za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj. )akoe su oja-ali integracioni procesi0 kao o.jektivna potre.a internacionalizacije ekonomskog ivota na planeti. : svetu je stvoreno oko >7 meunarodnih ekonomskih organizacija = &vropska unija 1&:20 %,C),0 M&RK"S:R0 ,ndski pakt0 "!&K0 ,S&,%0 (%;0 D&C), i druge. "ve integracije su moda i nehoti-no otvorile put procesu glo.alizacije sveta. *lo.alizacija je proces osvajanja ekonomskog ivota na planeti od strane

transnacionalnih kompanija 1)%K20 -iji se ciljevi svode na eksploataciju lokalnih prirodnih0 demografskih i ekonomskih resurs zemalja0 u kojima se one lokalizuju. : njima one koriste jeftinu radnu snagu0 usled niskihplata i sla.e sindikaln zatite. )%K su se pojavile prvi put po-etkom NN veka. "ne su potisnule u drugi plan kartele i druge meunarodne monopolestarog tipa. 'eliki deo njihove proizvodnje je izvanzemlje u kojoj su registrovane )%K. %a njih otpada MIH7 od direktnih inostranih investicija. )%K su u velikom stepenu izmenile spoljnju trgovinu0 tako da je ona u velikom stepenu izgu.ila svoj klasi-ni samostalnio.lik. ;anas oko meunarodne trgovine je povezano s aktivnostima )%K0 dok polovina od tog dela je razmena Aunutar firme40 tj. :nutranja trgovina izmeu delova0 filijala jedne iste kompanije. : svetu danas postoji oko F7 777 )%K0 u razli-itim o.lastima privrede = elektronici0 petrohemiji0 telekomunikacijama0 automo.ilskoj industriji0 farmaciji0 crnoj i o.ojenoj metalurgiji0 prehramenoj0 duvnskoj industriji itd. Meu najve3im )%K su Neneral Motors0 Cord korp.0 )ojota0 ?el0 Cilips0 +ajer0 ,j/+i/&m 1 +M20 &jpl0 Micu.ii0 Koka Kola0 %estle itd. %eke kompanije imaju veoma diverzifikovanu 1raznovrsnu2 proizvodnu strukturu. %a primer0 @julet !akard proizvodi u S,; medicinsku tehniku0 u ?vajcarskoj kompjutere0 u nema-koj optiku0 u Singapuru lasersku tehniku itd. Karakteristi-ko za )%K je ekspanzivna strategija0 aktivna primena nauke0 razgranatost proizvodnje i irok teritorijalni o.uhvat. ; %,M K, S'&)SK @ &K"%"MSK @ )"K"', "na je s jedne strane0 rezultat ekspanzije svetske trgovine0 a s druge dinami-nog razvoja ostalih ekonomskih tokova = kretanje .ankarskog kapitala0 direktnih stranih ulaganja0 razvoja glo.alnih usluga. : proteklih pola veka svetska trgovina je doivela veliki razvoj. ;ok je HM88. g. Svetski izvoz ro.a iznosio samo ME mlrd. :S;0 >77H. g. je dostigao < 79> mlrd. :S;. !rema tome0 pove3ao se <8 puta. ako su ovim podacima iskazane nominalne a ne realne vrednosti0 zavisne od kole.anja kursa dolara0 razvoj je ipak .io eksplozivan. *lavni faktori takvog razvoja svetske trgovine0 odnosno glo.alizacije razmene0 jesu demografski rast0 porast ivotnog standarda0 geostrategija multinacionalnih kompanija0 nove sao.ra3ajne tehnologije0 novi o.lici komercijalizacije i organizacije trita i uloga svetskih institucionalnih faktora. : razdo.lju HM87/>777. g. svetsko stanovnitvo se pove3alo od >08 na <0H milijardi ljudi. !orast0 iako uz tranziciju0 .io je u zemljama u razvoju 1HM87B <9K svetskog stanovnitva0 >777B 68K2. )ako veliki porast doveo je do pove3anja ponude radne snage 1pojava 4novoindustrijalizovanih zemalja52 i rasta potronje i uvoza hrane0 pose.no itarica. %a razvoj svetske trgovine snano je uticao na porast ivotnog standarda0 pose.no u razvijenim zmljama. !relazom na model intenzivnog0 visokotehnolokog razvoja i fleksi.ilne specijalizacije0 to je dolo do izraaja u rado.lju postfordizma0 stvorena su .ogata drutva. : vezi s tim0 pove3ana je potranja za industrijskim i drugim proizvodima. : ja-anju svetske trgovine i cirkulaciji kapitala pose.nu ulogu imale su multinacionalne kompanije i to z.og njihove geostrategije. "ne kom.inuju fakture privreivanja u svetskim relacijama0 a kako raspolau velikim kapitalom imaju vrhunsku tehnologiju i organizaciju i visokostru-ne kadrove0 u svom poslovanju postiu maksimalnu efikasnost. 'e3 tokom 97/tih godina multinacionalne kompanije su ostvarile

vrednost proizvodnje i usluga izvan mati-ne zemlje od 877 mlrd. :S;0 a njihov udeo u svetskoj trgovini iznosio je F7K. (na-ajni su i ostali faktori porasta svetske trgovine0 pose.no nova sao.ra3ajna tehnologija0 pose.no uticaj kontejnerizacije prevoza0 zatim uloga institucionalnih faktora kao to su )" 1S)"2 i :%D),;/a0 razvoj ekonomskih integracija i novih o.lika komercijalizacije i organizacije svetskog trita. 'eliki razvoj svetske trgovine samo je jedan element0 iako najvaniji0 u dinamici svetskih ekonomskih tokova. : tim tokovima veliku ulogu ima kretanje kapitala0 kroz direktna strana ulaganja 1>77H. godine direktna strana ulaganja u svetu iznosila su H H>9 mlrd. :S;20 meunarodne .ankarske transakcije0 putem kredita itd. )o je kretanje dovelo do stvaranja glo.alnog finansijskog sistema. $ednako je vana glo.alna sfera turisti-kih kretanja koja su u proteklom periodu takoe snano uticala na proces glo.alizacije 1>77>. g. +roj meunarodnih turista iznosio je 9HF0< mil. a prihod od meunarodnog turizma iznosio je 6> mlrd. :S;2.