Uvod

Da bi drava funkcionisala treba da obezbedi potrebna sredstva za finasiranje javnih rashoda. Ova sredsta ona obezbeuje pomou dva izvora. T i i z v o r i s u p r i v a t n o - p r a v n i i j a v n o p r a v n i p r i h o d i . P r i v a t n o - p r a v n i ori!inarni" prihodi su oni koje drava ostvaruje pute m svoje poslovne aktivnosti# odnosno preko javnih dravnih" preduzea. $avno-pravni derivativni" prihodi su oni koje drava ostvaruje tako %to zakonom oduzima deo dohotka od onih lica koja su pot&injena njenom poreskom sistemu. Porezi predstavljaju najzna&ajniji prihod drave# kojim ona finansira vlastite neprofitne institucije# kao %to su zdravstvo# %kolstvo# pravosue itd. 'od poreza ne postoji neposredna protiv uslu!a# npr. kao kod naknade# ve se sredstva od poreza koriste u javne svrhe. O v i m r a d o m u v a s p o k u % a t i p r o v e s t i k r o z i s t o r i j u p o r e z a # n j i h o v e osnovne karakteristike i upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za ovu temu...

Prihodi drave

Drava obavlja razli&ite funkcije( ona obezbeuje unutra%nju i spoljnu bezbednost !raanima# preko svojih or!ana ostvaruje zakonodavnu#izvr%nu# upravnu i sudsku vlast. Or!anizuje obrazovanje zdravstvenu i socijalnu za%titu. Da bi se obezbedile te funkcije potreban je odreen iznos javnih dravnih" prihoda. Prihodi drave se dele na dve velike !rupe( -privatnopravne prihodi

-javnopravne prihode

Privatnopravni ori!inarni" javni prihodi su oni koji se ostvaruju poslovnim aktinostima drave. Poslovne aktivnosti drave su u osnovi iste kao poslovne aktivnosti subjekata privatno! prava. Privatopravni javni prihodi obuhvataju prihode od dravne imovine kao i prihode koje ostvare javna preduzea u vlasni%tvu drave. $avnopravni derivativni" prihodi javni prihodi su oni do kojih drava d o l a z i v r % e i p r e r a s p o d j e l u n a c i o n a l n o ! d o h o t k a n a o s n o v u s v o ! imperijuma" tako %to zakonom oduzima deo sredstava od lica koja s u pot&injena njenom fiskalnom suverenitetu. $avnopravni prihodi se mo!u obezbijediti( neposrednim i posrednim nametanjem. -)eposredno nametanje predstavlja plaanje neke javne dabine licima koja se nau u zakonom predvoenoj situaciji npr. ostvaruju zaradu" a koja su pot&injena dravnom fiskalnom suverenitetu npr. strani dravljani koji borave na teritoriji drave due od *+, dana u
2

toku jedne !odine". - !rupu ovih dabina spadaju plaanje poreza# taksi# doprinosa#naknada. -- posredno nametanje spadaju plaanje kazni izre&enih u krivi&nom ili prekr%ajnom postupku kao i prihodi proistekli iz neko! dvostrano! pravno! posla.

Neposredno nametnuti javnopravni prihodi

- neposredno nametnute javne prihode se ubrajaju( -Porezi -Takse -Doprinosi -)aknade Taksa predstavlja fiskalni prihod u novcu koji se plaa dravi kao n a d o k n a d a z a n e k u o d r e e n u u s l u ! u k o j i n e k i d r a v n i o r ! a n o b a v l j a obvezniku. )pr. plaamo dravnu taksu za izdavanje nekod dokumenta# i kao protivuslu!u dobijemo traeni dokument. Doprinos predstavlja fiskalni prihod kod ko!a su zastupljeni i elementi poreza i elementi takse. Doprinos predstavlja naknadu za korist obvezniku# ali je ta korist istovre me no %ira jer se rasprostranjuje na sve pripadnike odreene zajednice. )pr. dopinos za iz!radnju puta. )aknada je fiskalni prihod koji se plaa na osnovu kori%enja dobara od op%te! interesa. .ajedni&ko taksi i naknadi je %to plaen izos u
3

dobroj meri od!ovara tro%kovima uslu!e koju prua dravna or!anizacija. )pr. Plaamo naknadu za kori%enje dravno! zemlji%ta. - dana%njim fiskalnim sistemima kao velik izvor javnih prihoda javlja se doprinos za socijalno osi!uranje. To je zakonom uvedena dabina &ija je namena unapred utvrena# a koju su duna da plaaju samo ona lica koja pripadaju odreenoj dru%tvenoj !rupi povezanoj zajedni&kim ekonomskim i socijalnim interesom. )pr. isplata osi!urane sume osi!uraniku ili dru!im licima kada se desi osi!urani slu&aj.

Porezi

Istorija poreza

Od kada postoji drava postoji i potreba da se ona finansira. )a&in njeno! finansiranja se veoma menjao tokom vremena. starija vremena porezi su bili manje vani ne!o danas a drava i vladar su se vi%e oslanjali na p r i h o d e o d z e m l j e i r u d n i k a
p l e m e n i t i h m e t a l a k o j i s u s e n a l a z i l i u vladarevoj

svojini./ladar je# kao vlasnik sve!a postojee!# koristio rad podanika za svoje dravne potrebe# a bez oporezivanja. 0nanije drave su naplaivale tribut od pokorenih drava. 1 tada su# ipak# postojali izvesni porezi# odnosno dabine. 2!iptu se pominju porezi na ulje i kuvanje i !lavarina# u 3r&koj carina i porez na robove i strance# u 4imu !lavarina# a kasnije i porez na naslee i na promet so# ito". - srednjem veku prihodi od zemlje i rudnika ostaju vaan izvor prihoda drave i vladara# ali se %ire i porezi u obliku !lavarine# poreza na zemlju#naslee i dru!e dabine. Deo poreza plaa se u naturi kao deo etve ili u stoci. tom periodu crkva sti&e velike prihode od raznih dabina. Pojava i rast
4

poreza &vrsto je vezana za ratove i potrebu da se u kratkom roku povea dravni prihod. Tako je prvi porez na dohodak !raana uveden u 2n!leskoj *566. !odine da bi se finansirali ratovi sa )apoleonom. 1 kasnije su skokovi u oporezivanju bili uzrokovani ratovima. Pro!resivan porast poreza na dohodak !radjana uveden je prvi put u Pruskoj *+7,. !odine a zatim i u dru!im zemljama 8ritanija *695. -0: *6*,. ;rancuska *6*5.!odine". - 2n!leskoj je u srednjem veku naplaivan porez za svaki prozor na z!radi# pa su poreski obveznici zazidavali prozore da bi plaali manji porez. Posledica takve poreske politike se i danas moe videti na nekim z!radama u <ondonu. Pojam i definicija poreza Porezi predstavljaju neposredno nametnute javne prihode nametnute fizi&kim i pravnim licima koja su pot&injena fiskalnom suverenitetu drave# i predstavljaju najzna&ajniji oblik javnih prihoda koji finansiraju javne potrebe u savremenim dravama. .a razliku od takse za koju dravni or!an obvezniku daje neku proti vuslu!u npr. paso%"# kod poreza ta direktna protiv uslu!a ne potoji. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budeta i propisanih nadlenosti drave i njenih jedinica. Porezi su najvaniji izvor budeta i bez njih drava ne bi mo!la da funkcioni%e i finansira javna dobra i zajedni&ke potrebe kao %to su odbrana# za%tita svojine i prava !raana# javni red i mir# obrazovanje# zdravstvo i sli&no. Definicija poreza bi tako !lasila( Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drava#uklju&ujui i nie oblike politi&ko-teritorijalne or!anizovanosti# od s u b j e k a t a p o d n j e n o m p o r e s k o m vla%u prinudno uzima nov&ana sredstva# bez neposredne protiv uslu!e# u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja dru!ih# prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.

Pored !lavno! cilja# tj. finansiranja budeta# dru!i ciljevi oporezivanja su( -redustribucija dohotka ili imovine# !de se odreeni !raani oporezuju vi%e a neki manje -destimulisanje odreenih pona%anja# kao %to su potro%nja alkohola ili duvana kroz visoke akcize -u!radnja stabilizatora ukupno! dohotka zemlje kroz pro!resivno oporezivanje# kako veruju neki ekonomisti. /ana osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moe biti( - proporcionalna# kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka

- pro!resivna# kada raste stopa sa poveanjem dohotka - re!resivna# kada se stopa smanjuje sa rastom dohotka Po%to se javni prihodi u!lavnom poistovjeuju sa porezima jer oni imaju n a j v e i u d e o u p r i h o d i m a d r a v e . T r e b a n a p m e n u t i d a s e u s t r a n o j terminolo!iji termin porez en!. Ta=" naj&e%e koristi kao sinonim za prihode drave. 1sto tako treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima razli&it sistem javnih prihoda# pa s to!a ni klasifikacije nee uvek biti iste. .ato polazna ta&ka za pretraivanja strane litera ture treba biti termin javne finansije. Karakteristike poreza Osnovne karakteristike poreza# po kojima se one razlikuju od dru!ih oblika javnih prihoda# su(

-Derivativnost poreza -Prisilnost poreza -Porezima se finansiraju javni rashodi -Odsustvo neposredne protivnaknade -Porez je nov&ano davanje. Ostale karakteristike preza su( nepovratnost# teritorijalnost# nedestinisanost# porezi se ubiru iz obnovljivih izvora...

Derivativnost poreza Derivativnost zna&i izvedenost# %to zna&i da su poreski prihodi izvedeni kroz mehanizam preraspodele dohotka# a nisu rezultat dravne ekonomske aktivnosti. Drava od fizi&kih i pravnih lica# nad kojima ima poresku mo# oduzima ili deo novostvorene vrednosti tekue !odine ili deo akumulisano! nacionalno! dohotka iz prethodnih !odina. 1 tako prikupljena sredstva koristi za finansiranje javnih rashoda. Postoje i ori!inarni izvorni" javni prihodi koje drava prikuplja prodajom svojih proizvoda# a njih ostvaruju javna preduzea npr. komunalne uslu!e".

Prisilnost poreza Porez je nedobrovoljno plaanje dravi iz razlo!a %to se njime umanjuje raspoloivi dohodak# odnosno imovina pravnih i fizi&kih lica. 1 prirodno je da !a lice nee rado prihvatati. - demokratskim dru%tvima se vodi ra&una da namene ubiranja poreza imaju le!itimitet# u vidu podr%ke veine. Pa se tako u njima ne javlja problem kod uvoenja poreza

ve kod naplate. Dok se u nedemokra tskim dru%tvima pote%koe javljaju i kod uvoenja istih# a ne samo kod naplate. Porezima se finansiraju javni rashodi $edna od osnovnih funkcija javnih finansija je u alokaciji ekonomskkih resursa. Tako %to se deo sredstava pravnih i fizi&kih lica uzima i njima se finansiraju javni rashodi. Ti javni rashodi u nekim dravama predstavlja finansiranje zdravstva# obrazovanja# vojske..." su uslovljena politi&kim# kulturnim# istorijskim i dru!im okolnostima. Tako da su krajnji korisnici tih uslu!a opet poreski obveznici.

Odsustvo neposredne protivnaknade Onome ko je platio porez od strane drave ne postoji neposredna protiv naknada# ali postoji posredna u vidu kori%enja javnih dobara. Takodje ne postoji ni proporcionalnost izmedju visine poreza i koristi koju korisnik ima od kori%enja javnih dobara. Tako npr. i strasteni parni&ar i osoba koja nikada nije usla u neku sudsku ustanovu plaaju porez iz ko!a se finansira funkcionisanje pravosua. Tako da ne zna&i da lica koja snose poreski teret nemaju bas nikakvih koristi od tro%enja prikupljenih sredstava. Porez je novano davanje - savremenim tri%nim ekonomijama se porezi obra&unavaju u nov&anim jedinicama i ubiru se u novcu. 1storija poreza pokazuje primere kada su se porezi plaali u naturi ili radu. - dana%njem sistemu javnih prihoda 0rbije postoji samo jedan na&in plaanja poreza bez nov&ano! davanja# a to je samodoprinos predstavlja namenski vanredni lokalni porez". )pr. pri iz!radnji puta neko od me%tana !de
8

se !radi put e da obavlja poslove prevoza# neko poslove ravnanja terena zavisno od svojih mo!unosti. Poreska naela $o% od :dama 0mith-a su se ekonomisti bavili istraivanjem poresko! sistema. Poku%ali su utvrditi na kojim na&elima bi se poreski sistem trebao zasnivati. :dam 0mith je bio prvi koji je istaknuo svoja poznata &etiri poreska na&ela u knjizi >> 8o!atsvo naroda>> *55?. !odine. Ta na&ela su bila( *.0vaki !raanin duan je dravi plaati porez i t o p r e m a s v o j i m ekonomskim mo!unostima @.Obaveza plaanja poreza mora biti re!ulisana zakonom. Porez ne moe biti proizvoljan# ve unapred poznat poreskom obvezniku ,.Porez se naplauje onda kada je to n a j p o v o l j n i j e z a p o r e s k o ! obveznika A.Tro%kovi ubiranja poreza moraju biti %to nii# kako bi teret poreskih obveznika bio %to podno%ljiviji# a prihod drave bio %to vei. /i%e od *99 !odina kasnije :dolph Ba!ner je formulisao devet poreskih principa# koja su naj%ire u upotrebi# i svrstao ih u &etiri !rupe( -;inansijsko -2konomsko-politi&ko -0ocijalno-politi&ko -:dministrativno-politi&ko ;inansijsko na&elo# odnosi se na finasijsko oporezivanje. Postoje dva zahteva ovo! na&ela a to su(
9

- izda%nost poreza# treba da obezbedi dovoljno radi pokria javnih prihoda - elasti&nost poreza# oni trebaju da automatski b u d u u s k l a d u s a konjukturnim kretanjima u privredi

2konomsko politi&ko na&elo # i n s i s t i r a n a e k o n o m s k o m e f e k t u oporezivanju. 1maju dva zahtjeva( - izvor porezno! izvora# %to zna&i da forme oporezivanja treba da budu racionalne i da se ne menjaju kako ne bi do%lo do poremeaja u prevredi. -voenje ra&una o u&incima pojedinih poreza# tj. porezi trebaju da budu stimulativni 0ocijalno-politi&ko na&elo# odnosi se na oduzimanje moi poduzea i !raana od strane drave. 1 u ovom na&elu postavljaju se dva osnovna zahteva ovo! na&ela# a to su( - op%tost poreza# zna&i da su svi !raani duni da snose poreski teret -ravnomernost poreza# %to zna&i da se poreske obaveze rasporeuju prema ekonomskim mo!unostima obaveznika# s obzirom na to koriste se razli&ite poreske stope( *.proporcionalne su one stope ostaju iste nezavisno od rasta poreske osnovice# plaeni porez raste jednako sa osnovicom @.pro!resivne stope rastu u manjem ili veem intezitetu sa rastom poreske osnovice# pa plaeni p o r e z p r o ! r e s i v n o r a s t e s a r a s t o m osnovice

10

,.de!resivne stope su sli&ne pro!resivnim samo je razlika u tome %to se ovde uzima najvea stopa pa se onda ide ka manjim stopama# %to bizna&ilo da poreska osnovica opada :dministrativno-politi&ko na&elo oporezivanja poznaje takoe dva zahteva# a to su( -odreenost poreza# to zna&i da se trebaju da utvrde osnovni elementi poreza u zakonu kao %to su( obaveznik# osnovica# stopa# oslobaanja i olak%ice# obra&un i naplata. - u!odnost plaanja# %to zna&i da se rokovi za p l a a n j e p o r e z a prila!oavaju obavezniku da bi mo!ao lak%e da podnese poreski teret. - jeftinoa ubiranja poreza# tj. ekonomi&nost %to pretstavlja manje izdatke &ime se neposredno umanjuje njihov finansijski neto.

Elementi poreza poreska terminolo!ija"

PO420'1 O8/2.)1' C lice koje je prema zakonu u obavezi da plati porez PO420'1 P<:T:D C lice koje de facto plaa porez PO420'1 D20T1):4 C lice koje prema nameri zakonodavca snosi poreskiteret PO420': 0PO0O8)O0T C ekonomska sposobnost obveznika da plati porez PO420'1 1./O4 C sve ono iz &e!a obveznik moe da plati porez PO420'1 O8$2':T C manifestacija ekonomske sna!e koja prua osnov zauvoenje neko! poresko! oblika

11

PO420': O0)O/1D: C u novcu iskazana vrednost poresko! objekta PO420': 0TOP: C iznos poreza u odnosu na poresku stopu PO420': T:41;: C sistematizovani pre!led poreskih objekata# osnovica i poreskih stopa PO420': P41$:/: C izve%taj poresko! obveznika poreskom or!anu osvim &injenicama bitnim za utvrivanje poreza PO420': 2/:.1$: C izbe!avanje plaanja poreza PO420'2 O<:'E1D2 C skup zakonskih ustupaka poreskim obveznicima ucilju umanjenja poresko! tereta

12

#akljuak
Od nastanka pa do dana dana%nje! oblici i nazivi poreza su se menjali ali njihove osnovne karakteristike su ostale nepromenjene# tj. u svom i z v o r n o m o b l i k u # n p r . prisilnost# obaveza plaanja itd. ) j i h o v o m preraspodelom# pored kazni# taksi# naknada itd.# drava finansira budetsku potro%nju i dobra od javno! zna&aja. 1 pored prisilnosti poreza i nje!ovo! obavezno! plaanja# kao i nerado! odaziva plaanju tih obaveza od strane poreskih obveznika# da bi izbe!la evaziju poreza drava mno!o vi%e panje posveuje po%tovanju nekih poreskih na&ela kao %to su finansijsko# ekonomsko- politi&ko# socijalno- politi&ko i administrativnopoliti&ko na&elo. Prou&avajui i obraujui ovu temu# zaklju&io bih ovaj rad re&ima &uveno! dravnika# pisca# filozofa i ekonomiste 8. ;ranklina( >>- ivotu su izvesne samo dve stvari( smrt i porezi >>

13

$iteratura
Prof. Dr Dejan Popovi# Poreski sistem# Fa!ro-art# 8eo!rad *666. Prof. Dr :leksa Filijevi# $avne finansije# 2konomski fakultet -niverziteta4epublike 0rpske# @999. Dr 8oidar 4ai&evi# $avne finansije# 2konomski fakultet 8eo!rad# @997. GGG.Gikipedia.or! GGG.!oo!le.com

14

%adraj
*. -vod......................................................................................................* @. Prihodi drave........................................................................................@ ,. )eposredno nametnuti javni prihodi....................................................., A. Porezi.....................................................................................................A A.*. 1storija poreza............................................................................A A.@. Pojam i definicija poreza...........................................................7 A.,. 'arakteristike poreza.................................................................? A.,.*. Derivativnost poreza......................................................5 A.,.@. Prisilnost poreza............................................................5 A.,.,. Porezima se finansiraju javni rashodi............................+ A.,.A. Odsustvo neposredne naknade......................................+ A.,.7. Porez je nov&ano davanje..............................................+ A.A Poreska na&ela............................................................................6 A.7. 2lementi poreza poreska terminolo!ija"................................** 7..aklju&ak..............................................................................................*, ?.<iteratura..............................................................................................*A

15