Ove slike su integralni deo knjige KOMPONENTE i PRAKTINA REALIZACIJA ELEKTRONSKIH UREAJA

Na slikama ima i informacija koje ne moete da zapazite jer su toliko sitno nacrtane ili napisane da na prvi pogled izgledaju kao obine mrlje na ekranu. Kliknite na ikonu lupe pa uveli ajte mrlju. Za vebu, uveliajte "muvu" koja zuji iznad mene.

1. deo KOMPONENTE ELEKTRONSKIH UREAJA

1. OTPORNICI

10 mm

Sl. 1.1a. Otpornici malih snaga

Sl. 1.1b. Otpornici i reostati velikih snaga

Sl. 1.2. Obeleavanje otpornika: a - simbol otpornika na elektrinim emamam, b - otpornik sa etiri prstena, c - otpornik sa pet prstenova, d - SMD otpornik cilindrinog oblika, e - SMD otpornik u obliku ploice

0,6 mm

0,25 W
6,3 mm

2,2 mm

0,6 mm

0,5 W
9,2 mm

3,2 mm

2W

6 mm

14 mm

11 W

9mmx9mmx50mm

Sl. 1.3 Dimenzije otpornika

Sl. 1.4. Nelinearni otpornici: a - NTC, b - PTC, c - LDR

f =

1,6 RC

T2 BC161 T1 BC107

3V 1k

Sl. 1.5a. RC pojaava

Sl. 1.5b. Zvuni indikator pada ili porasta temperature, pojave ili prestanka svetlosti i sl.

Sl. 1.6a. Slojni potenciometar

Sl. 1.6b. Potenciometri

Ovako bi doktor, pomou olovke, komada papira i tri spajalice, napravio trimer-potenciometar

Sl. 1.7. Trimer potenciometri

2. KONDENZATORI

10

Sl. 2.1. Blok kondenzatori

Sl. 2.2. Obeleavanje kapacitivnosti kondenzatora pomou boja

Sl. 2.3. Obeleavanje tantalskih elektrolitskih kondenzatora

Sl. 2.4. Elektrolitski kondenzatori

7,5 mm

Sl. 2.5. a, b, c - promenljivi kondenzatori, d - polupromenljivi (trimer) kondenzatori

Sl. 2.6. a - pojaava sa slualicama, b - elektrina skretnica, c - detektorski radio-prijemnik

3. KALEMOVI I TRANSFORMATORI
Za uvrtanje i odvratanje ovog zavrtnja koristi se odvrtka od nemagnetnog matrijala (od plastike)

Sa poetka i kraja ice se, u duini od oko 5 mm, odstrue izolacija i krajevi kalajiu, na nain opisan u "Praktinoj ELEKTRONICI 2"

Kalajisani krajevi. Ako radite sa tampanom ploom, krajeve ne treba lemiti. Zalemite ih u dve posebne, meusobno spojene, stopice na ploi

Kalajisani krajevi

Ovaj kraj jo nije kalajisan

Ovaj deo se namae brzo sueim lepkom

Ovaj deo se proturi kroz rupu na tampanoj ploi i dri pritisnut dok lepak "ne uhvati".

Sl. 3.1. Jednoslojni kalemovi bez jezgra: a - obian, b - sa izvodom

Sl. 3.2. a - vieslojni kalem sa jezgrom, b - spregnuti kalemovi

Sl. 3.3. a - samonosei kalem, b - MFT

Sl. 3.4. Kalem u lonastom kuitu: a - izgled i simbol, b - presek

a.

b.

c.

d.

Sl. 3.6. Simboli transformatora

Sl. 3.5. Transformatori

Sl. 3.7. Transformator: a - princip rada, b - simbol

16
Sl. 3.8. Stabilisani isparavlja sa kolom LM317

Ovo znai da su ova ploica i noica 3 spojene u elektrinom pogledu

Sl. 3.9. a - stabilisani isparavlja sa kolom 7806, b - auto-transformator, c - transformator za ureaje iji je napon napajanja 110 V, d - razdvojni transformator

4. TRAZISTORI

Sl. 4.1. Tranzistori

Sl. 4.2. Simboli tranzistora: a - bipolarni, b - spojni FET, c - MOSFET, d - MOSFET sa dva gejta, e - MOSFET sa indukovanim kanalom, f - jednospojni tranzistor

Ovo znai da je kolektor spojen sa metalnom ploicom na drugoj strani

Slika 4.3. Raspored noica nekih tranzistora

Zalemljeno

Zalemljeno

vrsto uvrnuto

vrsto uvrnuto

Zalemiti ili uvrnuti nekoliko puta, tako da se ostvari vrst, pouzdan spoj

Uvrnuti oko noice i zalemiti ali, poto je u pitanju eksperiment, moe i da se samo nekoliko puta obmota i pritegne

Zavrtanj sa maticom kojim je kraj ice vrsto pritegnut uz tranzistor

Uvrnuti oko noice i zalemiti ali, poto je u pitanju eksperiment, moe i da se samo nekoliko puta obmota i pritegne

2N3055

Zoom!

Umesto baterije od 4,5 V moe da se koristi neka druga baterija ili ispravlja sa veim naponom. U tom sluaju treba koristiti i drugu sijalicu sa odgovarajuim naponom.

Sl. 4.4. Princip rada tranzistora: kliza se pomera na gore - napon na bazi se poveava - struja baze se poveava - struja kolektora se poveava - sijalica jae svetli, i obrnuto: kliza se pomera na dole . . .

Zoom!
vrsto uvrnuto
vrsto uvrnuto

Obmotati i zalemiti

Obmotati i zalemiti

Obmotati i zalemiti

ivi kraj

Masa

Umesto baterije od 4,5 V moe da se koristi neka druga baterija (ili ispravlja) sa veim ili manjim naponom. U tom sluaju treba koristiti otpornik R ija je otpornost tolika da napon izmeu kolektora i emitera bude priblino jednaka polovini napona baterije.

Ako se koriste kristalne slualice tada paralelno njima treba vezati otpornik otpornosti 3,3 kW, i promenom otpornosti otpornika R podesiti da je napon izmeu kolektora i emitera priblino jednak polovini napona baterije.

Sl. 4.5. Pojaava sa tranzistorom

?
Sl. 4.7. Oscilator za proveru ispravnosti tranzistora Slika 4.6. Merenje koeficijenta strujnog pojaanja tranzistora hFE

Detaljan opis izrade ovog i jo mnogo drugih radio-prijemnika moe da se nae u asopisu "Praktina ELEKTRONIKA 9"

Sl. 4.8. Detektorski prijemnik sa jednostavnim pojaavaem

5. DIODE

Sl. 5.1. Diode

Sl. 5.2. Simboli dioda: a - ispravljaka i VF, b - LED c,d - Zenerova, e - foto, f,g - tunelska, h - otkijeva, i - probojna, j - kapacitivna

Sl. 5.3. a - produenje veka sijalice pomou diode, b - LED indikator prekidaa stepeninog osvetljenja, c - stabilizator napona, d - indikator porasta napona, e - sintezator uma kie, f - rezervno napajanje

6. TIRISTORI, TRIJACI, DIJACI

Sl. 6.1. Tiristori i trijaci

BT

13

Sl. 6.3 Princip rada tiristora

Sl. 6.4 Alarmni ureaj sa tiristorom i tranzistorom

Ne plaite se. Ovo upozorenje je tu samo da vam skrene panju da morate da budete obazrivi. Najbolji nain da izbegnete bilo kakva neprijatna iznenaenja je da ceo ureaj smestite u kutiju od izolacionog materijala iz koje izlaze dva gajtana: jedan sa utinicom za 220 V i drugi na ijem kraju je "fasung" za sijalicu i da pri bilo kakvoj intervenciji, pre otvaranja kutije, OBAVEZNO izvuete utika iz mrene utinice u zidu.

Sl. 6.5. Alarmni ureaj sa tiristorom i foto-tranzistorom

Sl. 6.6. Bljeskalica

Sl. 6.7. Regulator jaine svetlosti sijalice, broja obrtaja motora builice i sl.

7. INTEGRISANA KOLA

Sl. 7.1. Integrisana kola

L 31 M 7T

Sl. 7.2. Raspored noica i simboli nekih integrisanih kola

Sl. 7.3. a - NF pojaava sa kolom LM386, b - elektrina ema kola LM386

Noica 14 se povezuje sa pozitivnim krajem baterije ili ispravljaa

Noica 7 se povezuje sa negativnim krajem baterije ili ispravljaa

Sl. 7.4. a - raspored noica kola 4011, b - simbol i tabela istinitosti kola 4011, - naponi na ulazima i izlazu kola 4011

Sl. 7.5. a - monostabilni multivibrator sa etiri NI kola, b - senzorski prekida sa kolom 4011

Tandem potenciometara
Tandem potenciometara su dva potenciometra koja su smetena u zajedniko kuite. Njihovi klizai su spojeni sa zajednikom osovinom tako da se pomeranje oba klizaa obavlja samo jednim dugmetom. Time je ostvareno da se istovremeno menja veliina ulaznih signala u oba kanala.

Sl. 7.6. Stereofonski audio-pojaava sa kolom TDA4935

Ovo je stvarno lep, mali audio pojaava. Ali, postoje i bolji i jednostavniji. Pogledajte projekat 7.3 "Najjednostavniji odlian audiopojaava" u "Praktinoj ELEKTRONICI 2"
* Otpornost R1 treba menjati dok se ne ostvari da je napon na kolektoru tranzistora (izmeu kolektora i mase) za oko 0,5 V manji od polovine napona baterije za napajanje

Sl. 7.7. Kompletan audio-pojaava sa kolom LM386

Ovaj oscilator moe da se napravi i sa kolom 4093B. U tom sluaju tranzistor, zvunik, R5 i R6 nisu potrebni. Umesto njih moe da se koristi bazer, koji se vezuje izmeu noice 11 i mase.
f = 0,6 RC

Sl. 7.8. Alarmni ureaj sa kolom CD4011

Antena
Provueno kroz rupicu i zalemljeno

Detaljan opis izrade ovog, kao i mnogih drugih AM i FM radio-prijemnika, moete da naete u knjizi "Praktina ELEKTRONIKA 4"

Sl. 7.9. Monofonski FM radio-prijemnik sa elektronskim podeavanjem na stanicu

10 mm

Pakovanje: SO16
1,45 mm

Napon baterije 1,8 5 Jednosmerna struja (pri UB=4,5V) 4,2 6,6 Frekvencijski opseg 0,5 110 Osetljivost 3 NF signal na noici 2 85 Pakovanje - DIL-18; SOT102-1 -

V mA MHz mV mV -

6 mm 1,27 mm (0,05 ") 16 9

TDA7088T

4 mm

[tampano kolo (razmera 1:1) 1 0,42 8

Slika 7.10. Osnovne karakteristike i dimenzije kola TDA7088T

8. MIKROFONI, ZVUNICI, SLUALICE, ZUJALICE

Prikljuci kalema su dve metalne zakovice (nitne) u koje se sa donje strane leme krajevi kalema, a sa gornje dve svitljive ice koje se spajaju sa prikljucima mikrofona

Sl. 8.1. Simboli za: a - mikrofon, b - zvunik, c - slualice, d - zujalicu (obinu), e - zujalicu sa ugraenim oscilatorom

Magnet je u obliku valjka, njegov severni i juni pol su obeleeni sa N i S. On se postavlja u centar lonastog dela koji je napravljen od feromagnetnog materijala. I ovaj deo postaje magnet iji je juni pol obeleen sa (S). Tako se postie da u procepu, u kome se nalazi kalem, postoji snano magnetno polje. Linije sila ovog polja su pod pravim uglom u odnosu na ici kojom je namotan kalem.

Zapazite izuzetno male dimenzije elektret mikrofona: samp 3mmx6mm. A ima i manjih!

Sl. 8.2. Dinamiki mikrofon: a - glavni delovi, b - presek

Zapazite podelu apscise (f-ose) ovog dijagrama. Rastojanje izmeu100 i 200 je isto kao izmeu 10 000 (10 k) i 20 000 (20 k). To je tzv. logaritamska podela koja se koristi u audiotehnici.

a.

c.

d.

Sl. 8.3. Elektret mikrofon: a - izgled, b - dimenzije i prikljuci, c - frekvencijska karakteristika, d - povezivanje

7 6 7 6 8
N S

1
N

10

10

a. b. Sl. 8.4. Elektrodinamiki zvunik: a - presek, b - delovi

Nema NF struje, membrana je u svom srednjem poloaju. Magnetno polje koje stvara struja je suprotnog smera od smera polja stalnog magneta. Magnetno polje koje stvara struja je istog smera kao i smer polja stalnog magneta.

Stalni magnet Membrana

Plasti~no kui{te

Kalem

Sl. 8.5a. Elektromagnetna slualica: a-presek, b-princip rada

d. Sl. 8.5b Zujalice: a - obina, b i c - sa ugraenim oscilatorom, d - elektromagnetna

102

4p7

Sl. 8.6. Najjednostavniji FM radio-predajnik: a - elektrina ema, b - komponente, c - pravljenje kalema

C1=10mF/100V, bipolarni

Sl. 8.8. Mini AM radio-prijemnik sa kolom ZN415E

Slika 8.9 Pojaava snage sa TDA7053A

9. OPTO-ELEKTRONSKE KOMPONENTE

Sl. 9.1. Foto-elektronske komponente

Sl. 9.2 LED pokaziva (displej)

Sl. 9.3. Opto-elektronske komponente: a - otpornici, b - detektorske (prijemne) diode, c - emisione (predajne) diode, d - tranzistori

Sl. 9.4. Opto-kapleri

Slu{alice, rele itd.

LD271

BP104

uNF

IR predajnik

IR prijemnik

Sl. 9.6. Radio prenos pomou infracrvene svetlosti

Sl. 9.5. Optiko rele

Konektor za tampa na zadnjoj strani kompjutera, enski, posmatran spreda

Sl. 9.7. Upravljanje radio-prijemnikom pomou kompjutera

BT

13

Sl. 9.8. Interfejs sa opto kaplerom i trijakom

10. OSTALE KOMPONENTE

40
Sl. 10.1. a - osigura, b - sijalica, c - tinjalica, d - VDR otpornik, e - baterija, f - kvarc, g - merni instrument, h - izvor naizmeninog napona, i - prekida, j - preklopnik sa dva poloaja, k - preklopnik sa etiri poloaja

Sl. 10.1. l - taster prekida, m - taster prekida sa mirnim i radnim poloajem, n - grecov usmera, o - rele, p - predajna antena, q - prijemna antena, r - uzemljenje, s - masa ureaja, t - oklopljeni kabl, u - poetak ili kraj provodnika, v, w - provodnici koji se ukrtaju bez spoja, x,y - spoj dva provodnika, z - logika kola

Zalemljeno

Zalemljeno

Sl. 10.2. a - konstrukcija i simbol relea sa jednim mirnim i jednim radnim kontaktom, b - simbol relea sa tri para kontakta

Sl. 10.3. Rele kao kolektorsko optereenje tranzistora

Slika 10.4. QRP CW predajnik sa logikim kolom 74HC240

Zalemiti

Zalemiti Detaljan opis ovog pojaavaa, ija je glavna karakteristika izuzetno veliko pojaanje, koje moe da se menja, moete da naete u asopisu "Praktina ELEKTRONIKA 9" Zalemiti

Na zvu~nik
Bakarne linije i stopice su sa druge strane ploice. One se ipak vide jer je ploica napravljena od vitroplasta koji je u izvesnoj meri providan.

Ovaj zavretak se pravi tako to se, vrhom ila, raspletu ice od kojih je napravljen oklop kabla, a zatim skupe zajedno i upredu, tako da vrh zavretka moe da se proturi kroz rupicu na tampanom kolu i zalemi

Na bateriju, preko prekida~a

LED

Foto tranzistor

Sl. 10.6. Interfejs sa optokaplerom i releom

11. PROVERA ISPRAVNOSTI KOMPONENATA

Sl. 11.1. Digitalni multimetar

Sl. 11.2. Merenje otpornosti otpornika Sl. 11.3. Merenje naizmeniniog napona

Sl. 11.4. Provera ispravnosti diode

Sl. 11.5. Merenje koeficijenta strujnog pojaanja tranzistora

Na ureaj koji se napaja iz ovih baterija. Ureaj mora da bude ukljuen

Znak minus na displeju ukazuje da je crvena sonda na viem potencijalu od crne. Zamenite mesta sondi i znak e nestati.

Sl. 11.6. Provera ispravnosti baterija

12. ISPITIVA PROVODNOSTI

T2 BC161 T1 BC109

R1 47k A B

SUN\ER

Baterija 3V

C1 47n

Umesto zvu nika mo e da se koristi bazer.Otpornost paralelno vezanog otpornika je oko 10 oma, optimalnuvrednost treba na i probom.Bazer najglasnije svira nau estanosti od oko 3 kH. Poveanje uestanosti se ostvaruje smanjivanjem otpornosti R1 i kapacitivnosti C1.

R2 1k
*Ako se koristi zvu~nik od 8 W , paralelno njemu se vezuje otpornik od oko 8 W .

Zv. * 4W

4W 1W

Sl. 12.1. Elektrina ema ispitivaa provodnosti

Na komponentu ~ija se ispravnost proverava

Na zvu~nik

R2 T2 T1 R1

47nF

B A

Sl. 12.2. tampana ploica oscilatora sa slike 12.1

+ Na bateriju (preko prekida~a)

Sl. 12.3. Ispitiva provodnosti

Sl. 12.4. Provera ispravnosti diode

Sl. 12.6. Provera ispravnosti FET-a

Sl. 12.5. Provera ispravnosti bipolarnog tranzistora

Sl. 12.7. Provera ispravnosti foto-tranzistora

2. deo PRAKTINA REALIZACIJA ELEKTRONSKIH UREAJA

1. BEZ ALATA NEMA ZANATA

Pomou ovog zavrtnja se vri promena vrha lemikice.

d.
Najpoznatiji proizvoa ovakvih lemilica je WELLER
Pomou ovog zavrtnja se vri promena vrha lemikice.

a.

b.

Okretanjem ovog dela vri se podeavanje temperature lemilice

c.

e. Slika 1.1. Lemilice

Tinol ica Vrh lemilice

Pinceta

ica

Kalaj koji se topi i sa svih strana obuhvata obe ice je, da bi slika bila jasnija, prikazan kao providan. On, naravno,NIJE providan.

Tinol ica

a. b. c. Slika 1.2. Spajanje dve ice lemljenjem: a - kalajisanje vrhova, b - upredanje kalajisanih vrhova, c - natapanje kalajem

Ovo je dim koji nastaje isparavanjem zaostalog kalofonijuma.

Tinol ica Vrh lemilice Vrh tinol ice Kalaj koji se razliva Metalna ploa Kalajno ostrvo Vrh lemilice

Vrh pincete Savijeni deo ice

ica

Vrhovi pincete kojima se dri vrh ice sa koga je skinuta izolacija

Vrh lemilice kojim se pritiska ica tako da se ova greje i topi kalaj ispod sebe

a. b. c. Slika 1.3. Lemljenje ice na metalnu povrinu: a - kalajisanje vrha ice, b - kalajisanje metalne povrine c - lemljenje vrha ica za metalnu povrinu

Vrh pincete Pinceta Vrh lemilice Kalofonijum Kalajisani deo tampana ploica Vrh lemilice

a.

b.

c.

Slika 1.4. Lemljenje otpornika na bakarnu foliju: a - kalofonisanje, b - kalajisanje, c - lemljenje

a.

b.

c.

d.

Slika 1.5. Uica: a - fabrika, b - od komada ice, c i d: montaa na metalnu plou

Stopica A
Prenik rupe je 1 mm a prenik noice otpornika je 0,6 mm. Kao to se vidi, bolje je buiti rupe manjeg prenika, recimo 0,8 mm

a.

Stopica B

Savremeni kondenzatori ove kapacitivnosti imaju mnogo manje dimenzije ali mogu da se koriste bez izmena na tampi, jer im se noice vrlo lako savijaju

b. Slika 1.6. tampana ploica: a - strana lemljenja, b - strana komponenata

Stopica A

Stopica B

Tinol ica

Vrh lemilice

a.

tampana ploica

b.

c. Slika 1.7. Postupak lemljenja otpornika na tampanu ploicu

d.

Vrh lemilice

Pinceta Dioda

Slika 1.8. Odvoenje toplote pri lemljenju

C 1,3 mm B 2 mm 3 mm E 2,5 mm 1,2 mm

Sl. 1.9. SMD tranzistor (razmera 1:8)

Ovo jo nije zalemljeno. Pogledajte na slici 1.11 kako se to radi.

R1

C1

BC847

BC856

Baterija 3V

Slika 1.10. tampana ploica ispitivaa provodnosti realizovanog u SMD tehnici

Tinol ica

Vrh lemilice

Pinceta Otpornik

Vrh lemilice

Tinol ica

Kalaj koji se razliva

Bakarna povrina

Ostrvce od kalaja

Kalaj

a.

b. Slika 1.11. Lemljenje SMD otpornika

c.

Slika 1.12. SMD integrisano kolo TDA7088T

Vrh ila Tinol ica

Bakarna linija TDA7088T

Vrh lemilice tampana ploica Noica br. 1 Kalajno jastue Kalaj se topi i razliva

Noica Kalaj Bakarna linija tampana ploa

a. b. c. Slika 1.13. Lemljenje noica kola TDA7088T: a - lemljenje noice 1, b - lemljenje noice 9, c - izgled svih lemova

Ovo su dva eleastina peraja koja dre seice otvorenim

a.

b.

c.

Slika 1.14. Seice

Vrh je malo zaprljan lepkom

Odvrtka sa tinjalicom

a. Okida

b. a. b.

Slika 1.17. gore - vakum pumpa, dole - rad sa vakum pumpom

c.

d.

e.

f.
Ovi ispusti, i udubljenja na suprotnoj strani, omoguuju da se vie ploica povee u celinu.

Slika 1.16. Odvrtke: a - standardna, b - krstasta, c - zvezdasta, d - "pozidriv", e, f - estougaone

Slika 1.19. Matador ploa

Ovo su dva eleastina peraja koja kleta dre otvorenim

Slika 1.18. Kleta: a - kombinovana, b - ravna, c - okrugla, d - ravna picasta, e - savijena picasta, f - za skidanje izolacije

Kalem

Slika 1.20. Radio-prijemnik sa slike 1.21 namontiran na matador ploi

Slika 1.22. Fotografija superheterodinog AM prijemnika namontiranog na matador (baterija i zvunik se ne vide)

Ovo nije pouzdan nain provere ispravnosti baterije. Mnogo je bolje da se meri kada je baterija u ureaju, a ureaj je ukljuen.

Sl. 1.23. Multimetar - univerzalni digitalni instrument

Pri ovom merenju, prstima jedne ruke se dri jedan kraj otpornika i vrh sonde koja je prislonjena uz njega. Prstima gruge ruke se dri samo druga sonda.

Sl. 1.26. Provera ispravnosti diode Sl. 1.25. Merenje otpornosti otpornika

U ovu buksnu se preme{ta crvena sonda kada se mere struje ve}e od 200 mA. Ona se koristi i kada je struja manja od 200 mA u slu~ajevima kada je potrebno da ampermetar ima manju unutra{nju otpornost.

Sl. 1.28. Merenje jednosmerne struje Sl. 1.27. Merenje naizmeniniog napona

Sl. 1.29. Merenje jednosmernih napona

2. PRAVLJENJE TAMPANE PLOE

Slika 2.1. Stabilisani ispravlja

Slika 2.2. Komponente stabilisang ispravljaa sa slike 2.1

e.

f.

g.

a.

b. c. Slika 2.3. Postupak crtanja tampanog kola ispravljaa sa slike 2.1.

d.

e. Slika 2.3. Postupak crtanja tampanog kola za ispravlja sa slike 2.1.

f.

g.

h. Slika 2.3. Postupak crtanja tampanog kola ispravljaa sa slike 2.1.

i.

a.

c. Slika 2.4. Prelamanje ploice: a - ploa kairanog pertinaksa, b - obeleavanje, c - prelamanje

a. b. c. Slika 2.5. Precrtavanje crtea tampanog kola na ploicu: a - crte, b - ploica sa ubodima ila koji oznaavaju centre stopica, c - poetak crtanja flomasterom

Slika 2.6. Prskanje ploice lakom

Slika 2.7. Sendvi: per ploa, ploica sa lakiranim bakrom na gore, paus sa slikom na dole, staklo

Bakarna folija

Slika 2.9. Nagrizanje ferihloridom

HIDROGEN

Bakarna folija

Slika 2.8. "Letraset" stopice, linije, krivine Slika 2.10. Nagrizanje sonom kiselinom i hidrogenom

a.

a.

b.

Slika 2.12. Univerzalne tampane ploice b.

c. Slika 2.11. a - tampana ploica, b - crte tampane ploice, c - tampana ploica sa komponentama

a.

Otpornost otpornika R3 se nalazi u granicama od vie stotina kilooma do oko 2MW. Optimalna vrednost se nalazi eksperimentom. To znai da treba probati sa nekoliko vrednosti otpornosti, sve dok se ne postigne da je jednosmerni napon na kolektoru tranzistora (izmeu kolektora i mase) malo manji od polovine napona baterije za napajanje.

b. Slika 2.13. Direktni radio-prijemnik: a - elektrina ema, b - praktina realizacija na univerzalnoj tampanoj ploici sa slike 2.12a

Slika 2.14. Ispravlja sa slike 2.1 realizovan na univerzalnoj tampanoj ploici sa slike 2.12b

Zalemljeno

Slika 2.15. FM predajnik realizovan u Ground-Plane tehnici

Slika 2.16. Tehnika "mrtva buba"

3. OSTALI NAINI POVEZIVANJA KOMPONENATA

2N3055 D 1N4001 +12V S1 12V 6W R1 2k2 R2 2k2 S2 12V 6W
T1 C1

Plo~ica od izolacionog materijala

D R1 1 C2

Na akumulator _ +

2 R2
m 0 m 35V 470 m 35V 470

35V 470 m 35V 470 m

C1 C2
Plo~ica

Odstojnik

S1 T1 2N3055 C1=C2=450mF T2 2N3055

a.

b.

Slika 2.17. Dvostruki trepta: a - elektrina ema, b - oblik i dimenzije 2N3055, c - montaa komponenata

35V 470 m 35V 470 m

T2

S2

c.

Letvica od izolacionog materijala

Metalne u{ice

Slika 2.18. Praktina realizacija bez tampane ploe: a - letvica sa uicama, b - komponente zalemljene na uice, c - elektrina ema treptaa

Ovaj projekat je detaljno opisan u sedmoj glavi.

Zalemljeno

Zalemiti

Zalemiti

Zalemljeno

Zalemiti

Slika 2.19. Najjednostavniji radio-prijemnik: a - elektrina ema, b - praktina realizacija

Kratkospojnici
I ovaj projekat je detaljno opisan u sedmoj glavi.

R2

R1 T2

T1 Zvu~nik

3V

Slika 2.20. a - letvica od 10 luster klema, b - praktina realizacija pomou luster klema

4. KUTIJE

Slika 2.21. Kutija od per ploe

Slika 2.23. Montaa tampane ploice u kutiji

Slika 2.24. Kutija od kairanog pertinaksa

16 16

1 1 0 0
8 8

7 7

6 6

Slika 2.25. Starinski radio

44 5 5

5. HLADNJACI

a.

b. Slika 2.27. Hladnjak: a - izgled, b - presek

Slika 2.29. Presek hladnjaka za procesore

a.

b. Slika 2.30. Mini hladnjaci

c.

Slika 2.31. Audio pojaava

Slika 2.32. Stabilizator napona

Slika 2.33. Montaa TDA1520B na hladnjak

TDA4935

2n2

2n2

47n

Slika 2.34. Montaa TDA4935 na hladnjak

Slika 2.35. Montaa ventilatora na hladnjak

L 31 M 7T

a.

b.

c.

Slika 2.36. Montaa komponente na mini hladnjak

Slika 2.38. Savijeni hladnjak

Slika 2.37. Najjednostavniji hladnjak

Slika 2.39. Horizontalno montiran savijeni hladnjak Slika 2.40a. Montiranje komponenata u kuitu TO-3 na savijeni hladnjak

Tranzistor

Slika 2.40b. Montiranje komponenata u kuitu TO-3 na hladnjak od vie savijenih limova

Slika 2.41. Hladnjak sa dva tranzistora Slika 2.43. Amaterski hladnjaci

6. PRIMERI PRAKTINE REALIZACIJE

Sva tri provodnika su provuena kroz rupicu i zalemljena sa donje strane ploice

Slika 2.44a. Jednostavan ispravlja: levo - elektrina ema, desno - praktina realizacija

Slika 2.44b. Mali mreni transformator (3W - 15W)

Slika 2.45. Podeavanje izlaznog napona ispravljaa sa slike 2.44

Slika 2.46. Podeavanje izlaznog napona preklopnikom

S 220 V 9V -

Grec B40C800

T - BC286, BC140, BC141, BCX40, 2N3019

T

+ R1 680 R2 330 1W C2 100m 40V P 1k

MT 220V/9V 13W

C1 1000m 40V

LED

ZD 9V

Slika 2.47. Stabilisani ispravlja sa promenljivim naponom

C1 T Na S i MT

Buksne Grec Potenciometar LED

Ovo je ispravlja slike 2.47 realizovan na univerzalnoj tampanoj ploici sa slike 2.12a. Tu su sve komponente osim prekidaa (S) i mrenog transformatora (MT), koji su ostali u kutiji.

MT C1 Grec
B40 C80 0

P T [tampana plo~ica

35V 1000m 35V 1000m

R1 Buksne LED S C2 R2

ZD

Slika 2.48. Komponente ispravljaa sa slike 2.47

Slika 2.49. tampana ploica ispravljaa sa slike 2.47: a - pogled na stranu lemljenja, b - pogled na stranu komponenata

Uveliajte donje slike. Ima tu nekih interesantnih stvarica.

Zalemljeno

Zalemljeno

Ugurno pa zalemljeno

Ugurno pa zalemljeno

Zavrtanj

Kraj provodnika

Zalemljeno

Slika 2.51. Praktina realizacija ispravljaa sa slike 2.47

a.

c.

d.

Slika 2.52. Mreni transformator za montau na tampanu plou: a - izgled, b - simbol, c - pogled sa strane, d - donja strana

Antena

Izolator

Antenski dovod

Ovo treba jo malo pritegnuti pa "naliti" kalajem, kao na slici 1.2c.

C3 10 m

R* 1 8 6 C4 100n C6 220 m 5 4 7 C5 47n R1 10 W Baterija 9V (4,5-12V)

A
2 -

CA
1

C2 470n 3 +

LM386

8W

C1 100p
3

P 470k log

C7 10 m

* Vidi tekst

Uzemljenje (komad vodovodne cevi pobijen u zemlju)

Ako vas interesuje radiotehnika pogledajte prvi projekat u sedmoj glavi.

Slika 2.53. Elektrina ema detektorskog radio-prijemnika sa audio pojaavaem sa kolom LM386

Kalem

* Ovaj kondenzator je detaljno objanjen u sedmoj glavi

Zalemljeno

C*
474

8W 1W
473

LM386

101

104

Zvu~nik
Zalemiti

Potenciometar

Na minus pol baterije Na jedan pol prekida~a. (Drugi je spojen sa plus polom baterije).

c. Slika 2.54. c-povezivanje tampane ploice sa ostalim komponentama

Na A Na L 2 1 Na C O G
CA

Na L 3

C2

C3

LM386

C5

R1

C1

C4

C6 +

a.

b.

Slika 2.54. Praktina realizacija radio-prijemnika sa slike 2.53: a-tampana ploica gledana sa strane lemljenja, b-raspored komponenata na tampanoj ploici

1n0 4k7 * 10n 1M0

+ 2k2 Cx L1

1n0

BC557

+9V

Antena 12p 47k

2p7 BC547 330R BC547 MIC * Only required for Electret MIC 1n0 330R SM0VPO Gnd

Slika 2.55. FM Microphone

Slika 2.56. FM Microphone

Antena

Cx

Mic

Slika 2.57. Fotografije FM mikrofona sa slike 2.55

Gimmick Trim Cap

Slika 2.58. Gimmick (tos) trimer kondenzator

- + Baterija

Antena

B C E

C C E E B

Mic

Slika 2.59. FM Wireless Microphone

Slika 2.60. tampana ploa kola sa slike 2.55

7. DODACI
Z
Antena Izolator

Zavrtanj

Antenski dovod

Ovo treba jo malo pritegnuti pa "naliti" kalajem, kao na slici 1.2c.

Na antenski priklju~ak (A) prijemnika

Slika 7. 3 . Spoljna antena

Obujmica

Slika 7.4. Uzemljenje

SM0VPO OPV0MS
L1

Obujmica

Vodovodna cev

60 mm 45 mm

Komad drveta dimenzija 2 x 5 x 10mm

Gornja stranica kutije u koju je sme{ten prijemnik

32 mm

1 Izvod

90 zav.; CuL; 0,3 mm a.

55 zav.

Kalemsko telo b.

Ovde prese}i `icu, skinuti izolaciju u du`ini od oko 5 mm, kalajisati krajeve, uvrnuti ih me|osobno i zalemiti.

Slika 7.5. Kalem ulaznog kola radio-prijemnika: a-dimenzije, b-izgled i detalji

C ta C to
20 mm

C to

Co

C a C ta

10
16

7
6
20 mm

A
O G A

12 mm
Zalemljeno

Slika 7.6. Promenljivi kondenzator ulaznog kola radio-prijemnika: a-izgled, b-dimenzije, c-kapacitivnost

54
a. 7 7 20 mm a. Cmax Cmin

20 mm
C min =12 pF C max =218 pF

Cmax

Cmin

b.

c.

FO

FA

C min =7 pF C max =27 pF

FO G FA

C to
O G A

C ta

Zalemljeno

18 mm
C min =16 pF C max =286 pF

C to

Co

C a C ta

b.

c.
O G A

Slika 7.7. Promenljivi kondenzator ulaznog kola radio-prijemnika: a-izgled, b-dimenzije, c-kapacitivnost

7,25

7,25

Prednja stranica kutije u koju je sme{ten prijemnik 10 mm

Z1

Z2

3 10 28 mm a. 28 mm

10 mm Otvor
10
16
8
7
6

54

Z3 Dugme b. To~ak c.

Slika 7.8 Montaa promenljivog kondenzatora: a-dimenzije ploice, b-kondenzator na ploici, c-montaa na prednju plou prijemnika

uul uiz
C R

uNF

t t
Slika 7.9. Ulazni i izlazni napon kod rednog diodnog detektora

Buksna

Zalepljeno

Zalemljeno

A
Zalemljeno

S1
L 2
Zalemljeno

C2

S2

1 C1 3

Zalemljeno

Z
Zalemljeno

a.

Antena

16

10

7
6
54

Slu{alice b. Uzemljenje c.

Slika 7.10. Praktina realizacija detektorskog prijemnika sa slike 7.2: a-raspored komponenata u kutiji, b-pogled na prednju stranu, c-3D izgled

C BF E 199 B

R1, R2, R3
R1 22k T BF199 C6* C3 18p R2 22k R3 150 C5 220 m 9V Ct 2 - 20p (zeleni) Antena L
3 m 1

C2, C3 i C4
10n
18 p 4 7 n

D L

RD* 1k

C* 4,7 m

S
00

RL* 1k

u NF

C1 4,7 m C2 1n

C4 47n

L
T
B

1 00 m 1 V53 m1 V53 m

m1 V5

C1

3m

C4

1 V 5

"Ct"

Ct
E C

a.

b.

Slika 7.11. Najjednostavniji FM predajnik: a - elektrina ema, b - komponente

Antena Prekida~ Stereo utika~ za slu{alice

Kutija

Antena
+
C5

u NFD
Masa
KS

C6

C4

Ct R3 R1 R2 C2

u NFL
RL

KS

C1

C*

C3

VARTA super dry

Mikrofonski kabl

RD +

a.

b.

c.

Slika 7.13. Praktina realizacija predajnika sa slike3.9: a - tampana ploica sa strane bakra, b - raspored komponenata, c - kompletan ureaj (bez kutije)

Kalem L 7 navojaka CuL `ice pre~nika 0,6 mm L

4 mm

D
Kalajisati Uvrnuti nekoliko puta i kalajisati

Masa
Kalajisati

Otsrugana izolacija i kalajisanno

8 mm

Slika 7.12. Izrada kalema

Slika 7.14. Utika i kabl stereofonskih slualica

Slika 7.16. Montaa tampane ploice u kutiji Slika 7.15. Oblaganje kutije staniolom

Ovako izgledaju informacija i FM signal na ekranu dvomlaznog osciloskopa. Gore je informacija (govor, muzika i sl.) kojom se vri modulacija, a dole FM signal u anteni predajnika.

R3 1k

+
C2 100 m R1* 820k
2

R2 4k7

C4 100n
1 8
Kondenzator C5 se koristi i kada se pojaava napaja iz baterije, mada se ini da je tada nepotreban. Kako se baterija prazni, raste njena unutranja otpornost. Usled toga se pri velikim strujama (kada se reprodukuju tonovi vrlo niskih uestanosti, koje stvaraju bubanj, bas gitara i sl.), smanjuje napon baterije a to se manifestuje kao izoblienje tona. U tim trenucima kondenzator se ponaa kao mali akumulator koji "dodaje" viak struje i izoblienja nema.

Otpornost R1 treba menjati sve dok se ne ostvari da je napon izmeu gornjeg i donjeg kraja R2 priblino jednaka polovini napona baterije. Ukonkretnom sluaju napon na R2 treba da je oko 2,2 V.

7 6

C5 220 m

C1 10 m

R4 470

Baterija 4,5 V

TDA7052

C3 470n T (BC547)

3 4

8W 3W
5

LED

Ulaz
P 47k log

Masa

a.

C4
C2 P C1
35V 1000m 35V 1000m

TDA7052
C3

104
0 m 35V 1000m 35V 1000m

470

R1,R2,R3,R4

Buksne

C5 LED S

Grec b. Slika 7.17. Najjednostavniji audio pojaava: a - elektrina ema, b - komponente

C1

C4

Ulaz
+

R1 Grec
+

+
+

C2

C3 R2 R3

(4,5V...9V)

a.

K.S.

b.

Slika 7.18. a - tampana ploica, b - raspored komponenata na tampanoj ploici

+
+ + +

35V 1000m 35V 1000m

C5

Trea buksna, ona koja je na slici 7.17a obeleena sa +, nije nacrtana.

47 kW, log

Na zvu~nik

Prednja strana kutije

C1 104
TDA7052
+

C2

470n

B40 C800

5.62
20 m

vrsto, vie puta obmotano.

Bolje bi bilo da je zalemljeno.

Na sekundar mre`nog transformatora (ako se koristi)

+ 4,5 V

_
R3 1k

Slika 7. 19 . Prakti na realizacija i merenje mirne strujepojaavaa sa slike 7.17

C2 100 m R1* 1M
D 1 C2 1n S1

R2 4k7

C4 100n
1 8 7 6 5

A C1

C5 220 m

4,5 V

TDA7052

C1 10 m

C3 470n T (BC547)

3 4

8W 3W

C*

P 47k log
S2

3 Z

Slika 7.21. ST (srednje talasni) AM radio-prijemnik

A C1 D S1

C*

32 mm
Pogledajte detalj na slici 7.5b

C2 1n

Audio pojaava sa slike 7.17

L 6 zavojaka; CuL; 0,6 mm

S2

Slika 7.22. Elektrina ema detektorskog KT prijemnika

Antena

A C1 L C
C2 1n D S1

3 zav. 3 zav. 3 zav.

Pa`nja !!! U ovom, kao i u svim drugim radio-prijemnicima , D je germanijumska VF dioda , kao {to su AA112, AA116, AA121, 1N34 i sl.

Audio pojaava sa slike 7.17

S2

Slika 7.23. Detektor sa tri KT opsega

Loop (lup-petlja)) antena

S1

C*

C2 1n

Audio pojaava sa slike 7.17

Nosa~ od {per-plo~e

S2

Slika 7.24. Elektrina ema detektorskog VHF i UHF prijemnika

R1 47k *Ako se koristi zvu~nik od 8 W , paralelno njemu se vezuje otpornik od oko 8 W . T2 BC161 A N.O. B N.Z. C R2 1k Zv.* 4W T1 BC109 3V * Ova ko se umesto zvu~nika koristi bazer . Bazer 12 W 1W B E C B E C 8W 1W Zv. 8W

Izgled i podno`ja tranzistora

BC161

BC107

C 47n

Sl. 7.25. Elektrina ema oscilatora koji se koristi u alarmnim ureajima

Letvica sa "luster klemama"

Kratkospojnici.

R2

R1 T2

T1 Zvu~nik

3V

Oscilator lepo radi i sa baterijom od 1,5 V.

T2

Sl. 7.26. Praktina realizacija alarma sa slike 7.25

Oscilator

Sonde

vrsto, vie puta obmotano.

Bolje bi bilo da je zalemljeno.

ili
220 k W
B
vrsto, vie puta obmotano.
Bolje bi bilo da je zalemljeno.

A B B C R R C

Saksija sa biljkama (biljke nisu nacrtane)

Sl. 7.27. Indikator svetlosti

Sl. 7.28. Indikator vlanosti zemlje

Oscilator

Indikator pada temperature

Oscilator

A B C

Svira kada se temperatura spusti ispod neke vrednosti. Pode{avanje te vrednosti se vr{i trimerom TP.

Tanka `ica, razapeta preko zatvorenog prozora

Oscilator svira ako se `ica prekine.

8W 1W

47n

T1

Oscilator

A
-q

TP

Svira kada nivo te~nosti bude manji od H.

Indikator nivoa 1

Oscilator

Indikator vetra
Kada `ica prsten dirne oscilator svirne.
A Tanka savitljiva `ica Metalni prsten B C

Oscilator

A B C

Metalne {ipke Bazen, bure, fla{a, ~a{a ... Voda, pivo, vino, rakija ...

Kugla koju pokre}e vetar Drveni stalak

Svira kada nivo te~nosti bude ve}i od H.

Indikator nivoa 2
A B C

Oscilator

Oscilator svira dok su vrata fri`idera otvorena.

Oscilator

A Dve neizolovane bakarne `ice pre~nika oko 1 mm, savijene u obliku }irili~nog slova P i fiksirane sa leve i desne strane lepljivom trakom. Komad iste `ice fiksiran u gornjem i donjem delu B C

Indikator porasta temperature

Svira kada temperatura poraste iznad neke vrednosti. Pode{avanje te vrednosti se vr{i trimerom TP.
+ +q
TP C

Oscilator
A

Praktina realizacija pomou letve sa klemama, kao na slici 7.26, je mogua samo kod sasvim jednostavnih elektronskih ureaja.Ali, i tada, pravo, profesionalno reenje je tampano kolo. Izgled tampanog kola oscilatora sa slike 7.25 je prikazan na slici 7.29. To je pogled na stranu lemljenja, stranu sa bakarnim linijama i stopicama. Komponente su prikazane isprekidanim linijama jer se nalaze sa suprotne strane. Praktina realizacija je prikazana na slici 7.30. * Lemljenje na bateriji nije preporuljivo jer, ako se to ne uradi vrlo brzo, baterija moe da eksplodira. Bolje je koristiti neko kuite.
Na zvu~nik

47nF
B A C

4W W 0,2

R2 T2 B A R1 C T1

+ Na bateriju

Sl. 7.29. tampana ploica oscilatora sa slike 7.25

Sl. 7.30. Praktina realizacija oscilatora sa slike 7.25

Nostalgija: gore - ET "Nikola Tesla" u vreme kada je autor ove knjige radio u njoj kao profesor predmeta "Radio-prijemnici", u sredini - autor, dole - deo radnog stola u vreme testiranja ureaja