INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

VISOKOKOLSKA JEDINICA U NIU

Predmet: SOCIJALNA PATOLOGIJA

SEMINARSKI RAD
PROSTITUCIJA

Profesor:
Dr. Stevanovi Zoran

Studenti:
Jelena Stosic (br. Index 2-1540) i
Marija Todorovi (br. Index 2-1541)

Ni, 2012.

SADRAJ
UVOD...............................................................................................

1.

POJAM I RAZMERE PROSTITUCIJE...........................................

VRSTE PROSTITUCIJE..................................................................

UZROCI PROSTITUCIJE-SOCIJALNI FAKTORI........................

UZROCI PROSTITUCIJE, BIOLOKE OSNOVE I

PSIHOLOKI FAKTORI.................................................................

LINOST I TIPOLOGIJE PROSTITUTKI.....................................

SOCIJALNO PATOLOKE POSLEDICE PROSTITUCIJE..........

10

DRUSTVENA REAKCIJA NA PROSTITUCIJU,

PREVENCIJA I REHABILITACIJA...............................................

11

ZAKLJUAK...................................................................................

14

UVOD

Prostitucija je aktivnost koja se sastoji u preuzimanju uloge seksualnog objekta, nezvanino od

line privatnosti i za novanu ili neku drugu nadoknadu. Razlikuje se heterogeno seksualna i
homoseksualna prostitucija, sa moguim daljim klasifikacijama u odnosu na pol i ulogu.
Muka prostitucija je neto redja i u tom sluaju plaa onaj koji ima ulogu seksualnog objekta
Najee se pominje enska heteroseksualna prostitucija, u kojoj je ena objekat. ene u
prostituciji su najee ene na najnioj drutvenoj lestvici, koje imaju malo alternativa da
ishrane sebe i svoju decu. ene koje zavre kao prostitutke su najsiromanije.Mnoge bez doma ili
su esto izbeglice. One su jedna od grupa ena prema kojima se najvie vri diskriminacija.
Drutvo mrzi ene koje se bave prostitucijom a u isto vreme ih proizvodi i eksploatie.
Hiljadama godina ljudi su osudjivali ene za prostituciju. Mukarci na vlasti osudjuju ene, krivino
ih gone, a istovremeno ih mukarci kupuju na ulicama, u barovima i bordelima.
Prostitucija je forma seksualne eksploatacije gde ensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju.
Prostitucijom se naruava enski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo koji su osnova svih
ljudskih prava. Prostitucija je nain da mukarac ima pristup enskim telima i seksualnosti, a
zasnovana je samo na moi novca i prisile. Prostitucija, kao i fiziko nasilje, je nain da mukarci
kontroliu ene.
Politike i ekonomske promene u Istonoj i Srednjoj Evropi donele su mnoge promene. Otvaranjem
granica kapitalizmu porae, takodje, seksualna eksploatacija ena. Pornografija je isto tako u
porastu. ene u pornografiji su prostitutke. Bukvalno znaenje rei "pornografija" je fotografisanje
prostitutki.

1. POJAM I RAZMERE PROSTITUCIJE

Pojam prostitucija potie od latinske rei prostituere-stavljati telo na prodaju, davati telo za novac.
Pojava spada u red najstarijih oblika devijacija ljudskog ponaanja. Prostitucija je danas po
definiciji i sadraju pojava svedena na ,,pruanje seksualnih usluga enske osobe uz naknadu,,.
Prostitucija je forma seksualne eksploatacije gde ensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju.
Prostitucijom se naruava enski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo koji su osnova svih
ljudskih prava. Prostitucija, kao i fiziko nasilje, je nain da mukarci kontroliu ene.
Prostitucija, ili "najstariji zanat", poslednje je sredstvo oajnih devojaka i ena koje prodajui svoje
telo zaradjuju za ivot. Uline prostitutke obino rade na frekventnim mestima u gradu, dok su u
javnim kuama prostitutke relativno bolje zatiene, kako zdravstveno, tako i bezbednosno.
Prostitucija predstavlja slozenu vrstu seksualnih devijacija, iju sutinu ine razliiti vidovi
izvitoperenja u zadovoljenju seksualnih potreba u pogledu njihovog sadraja, naina i forme.
Prostitucija je najraireniji vid seksualnih devijacija.
Prostitutka je ona ena koja za naknadu ustupa svoje telo veem broju muskaraca ne praveci izbor
medju njima. Elementi ove definicije ove pojave su:
-prostitucija je pruanje seksualnih usluga za naknadu, sto znaci da ona u sutini predstavlja
komercijalizaciju seksualnih odnosa u kojima se javljaju najmanje dva ueesnika, tj onaj koji nudi i
onaj trazi usluge.
-drugi element definicije je promiskuitetnost, sto znai da je prostitucija vezana za menjanje
partnera. U ovom smislu prostitucija podrazumeva postojanje brojnih i promenljivih uesnika
prema kriterijumima ponude i potranje.
-terci element definicije prostitucije je postojanje emotivne indiferentnosti, odnosno odsustvo
emocija.
U literaturi se nalaze brojne definicije prostitucije. Pristupi u definisanju su razliiti:
-pravni,
-socioloki i
-psiholoki.
5

Mnoge definicije prostituciju odrdjuju kao vanbrani i najamni odnos ene u odnosu na mukarca, a
sve to kao jedan od najteih oblika socijalne devijacije.
U savremenim shvatanjima prostitucije kao bitna svojstva pojave uzimaju se dva osnovna
kriterijuma:

stupanje u seksulanu vezu ene s partnerom, bez strasti i

komercijalnu prodaju tela radi zadovoljenja seksualne poude partnera.

Medjutim bez obzira na razlike u definisanju, svi autori se slau u tome da je prostitucija kao oblik
socijalne patologije ene, s mnogostukim drutvenim posledicama i u razmerima koje nisu ni izbliza
istraene. Smatra se da danas u svetu nema zemlje u kojoj ne postoji javna ili tajna prostitucija.

2. VRSTE PROSTITUCIJE
Postoje 2 najoptija tipa:
1.neorganizovana prostitucija - karakterie vrlo nizak socijalni status, nepovoljni uslovi ivota, loi
uslovi obavljanja delatnosti. Vidovi neorganizovane prostitucije su ulina, kafanska, motelska,
drumska i lucka.
2.organizovana prostitucija ima obebleja institucionalne delatnosti u vidu javnih kua i bordela,
kojima obicno rukovidi posebna osoba i koji su veoma esto ukljuceni u neku kriminalnu
organizaciju koja ima kontrolu nad obavljanjem prostitucije.
Vidovi organizovane prostitucije su:
-

turisticka,

sajamska,

kongresna.

Socioloske klasifikacije prostitucije najee polaze od socijalnog statusa i drustvene stratifikacije

koji postoji medju akterima prostitucije.
Polazeci od sadrzaja i oblika izdvajaju se dva osnovna tipa prostitucije:
-homoseksualna
-heteroseksualna.

Neki karakteristini tipovi prostitutki

U neorganizovane prostitutke spadaju:
1. -ulicne prostitutke,
2. -soferske ili drumske prostituke,
3. -radnike prostitutke,
4. -turistike prostitutke,
5. -povremene ili periodine prostitutke.
U organizovane prostitutke spadaju:
-hotelske ili barske prostitutke,
-kongresne prostitutke,
Klasine prostitutke,
-devojke za poslovnu pratnju,
Korporacijske ili preduzetnike
-devojke na poziv.
Od savremenih vidova poznatiji su oblici tz. agencijske prostitucije, tipa ,,ou-gerli,, vikend
prostitucija, hotelska prostitucije i prostitucije tipa ,,devojke na poziv,,
Agencijska prostitucija je vrsta tajne prostitucije, prikrivena iza paravana poslovnih firmi za
sklapanje brakova i ponudu poslovne pratnje.
Tip prostitucije ,,ou-gerli,, veoma je rasprostranjen, razvijen u nonim klubovima za zabave
Vikend prostitucija je kao to sam naziv kae, povremeno razvijena u odredjenim danima.
Hotelska prostitucija je karakteristina za turistike centre, na prometnim saobraajnicama i u
velikim gradovima.
,,Devojka na poziv,, je oblik prostitucije vieg ranga. U ovom tipu prostitutke su dostupne samo
odredjenoj, uglednoj, kljijenteli.

Prostitucija se, uobiajno smatra enskim oblikom mentalno-socijalne devijacije, to u stvari

preteno i jeste. Medjutim, polsednjih decenija, uporedo s emancipacijom ene i sve uestanijim
poremeajima u branim i porodinim odnosima, sve je izraenija pojava muke prostitucije.

3. UZROCI PROSTITUCIJE-SOCIJALNI FAKTORI

Socijalni faktori prostitucije su, svakako najznaajniji uzronici. U socijalno-kulturne faktore
prostitucije ubrajaju se ekonomski uslovi, posebno sirimatvo, naezaposlenost, procesi migracije,
ubranizacija. Siromatvo i socijalna beda su inioci koji podstiu prostituciju kao izvor prihoda i
egzistencije. U razloge odavanja prostituciji spadaju i primamljivosti lake i vioske zarade, lo uticaj
medija. S uzrocima prostitucije se dovodi u vezu i rizina situacija ili prostori, mesta i institucije
kao to su ratno stanje, elementarne nepogode, socijalno devijantne porodine sredine, zatvori.
Mnogi autori su skloni da uzrinost prostitucije povezuju sa seksualnom zloupotrebom maloletnih
osoba, posebno dece.
Neka shvatanja optih faktora uzronost prostitucije vide, pre svega u drutvenoj nejednakosti
mukarca i ene, odnosno u tradicionalnoj tendenciji da se drutveni status ene svodi iskljuivo na
njenu bioloko-reproduktivnu funkciju.
U porodinoj sredini i okolnostima vaspitanja socijalni uzroci prostitucije su, kao i svi ostali oblici
devijantnosti, vaan faktor.
Veina evidentiranih prostitutki vodi poreklo iz relativno siromasnih sredina, odnosno iz radnickih i
zemljoradnickih porodica. Vecina registrovanih ispitivanih prostitutki rodjena je na selu ili manjim
mestima odakle su i dosle u vece gradske sredine. Prostituciju esto prati nizak obrazovni status i
nivo profesionalne osposobljenosti. Tako veina prostitutki ima osnovno skolsko obrazovanje, a
samo neke su retke koje su zavrile srednju kolu. Loa obrazovna i kvalifikaciona struktura utiu
na to da veina evidentiranih prostitutki u Srbiji nije bila redovno zapoljavana i da su relativno
rano poele da se profesionalno bave prostitucijom.

3.1 Drustveni odnos prostituka-musterija:

Prostitucija je komercijalizovani odnos, koji podrazumeva najmanje dva uesnika: onaj koji nudi i
pruza usluge i onaj koji trazi i plaa usluge.
Neravnopravnosti ukupnog odnosa prema prostituciji ispoljava se kroz injenicu da je predmet
osude i sankcije onaj ko prua usluge, dok je klijent najcesce zatien, uz esto prisustvo drutvene
tolerancije njegovog ponaanja.
Odnose prostitutki i klijenata prate neke pojave, koje objanjavaju deo drutvenih funkcija i
tolerisanje prostitucije. Rec je o komercijalnoj prirodi i anonimnosti prostitucije. Prostitutka je
pristupana svakome ko moze da plati, a pritom je klijent zatien i njemu se garantuje anonimnost
ime se izbegava bilo kakva mogunost da ga bilo ko osudjuje. Druga opta funkcionalna
karakteristika odnosa klijent-prostitutka je jednostavnost prostitucije. Poto se njihov odnos
uspostavlja na trinim principima, klijent ne mora da ulae svoje vreme i napor za sticanje
naklonosti neke devojke, dovoljno je da je plateno sposoban.
Odsustvo svake odgovornosti klijenta prati prostituciju. Klijent je oslobodjen bilo kakve obaveze u
budunosti, koja bi proizilazila iz seksualnog odnosa sa prostitutkom.
3.2 Neki znacajniji uzroci prostitucije:
Psiholoska shvatanja primarno objanjavaju prostituciju psiholokim karakteristikama i strukturom
linosti prostitutke.
Psihopatoloka objanjenja nalaze uzroke prostitucije u mentalnim poremeajima ili deformitetima
linosti prostitutki.
Socioloki pristupi objasnjavaju prostituciju drutvenim uzrocima.
Uzroci prostitucije:
-drutveno-ekonomski faktori, nizak drutveni poloaj, loe i nesigurne uslove ivota,
-lini faktori, prinuda od strane poslodavca.

4. UZROCI PROSTITUCIJE, BIOLOKE OSNOVE I PSIHOLOKI FAKTORI.

Postoje i pristupi koji uzroke prostitucije vide, prvenstveno, u biolokoj inferiornosti ena u odnosu
na muki rod u njihovim fiziolokim i fizikim karakteristikama defektnosti. Veliki broj autora
dovode u vezu mutiuzronosti prostitucije s faktorima bioloke i socijalne prirode, uzimajui u
obzir konstitucionalne predispozicije u uticaj socijalne sredine.
Najbrojnija su istraivanja uzronih faktora u psihologiji i psihijatriji.Ta objanjenja nalaze osnovu
prvenstveno u povezanosti prostitucije s nedostatkom volje za suzdravanje od izraenih nagona,
odnosno libidinoznih impulsa ene. Neke teorije iz ove oblasti objanjavaju prostituciju odsustvom
oseanja za roditeljastvo, rad i stid, izraenim sklonostima ka strastima zabave.
U psiholokim pristupima prostitutka se esto definie kao intelektualno siromana i emocionalno
nezrela osoba, egoista, sujetne naravi, frigidna i bez oseaja za stid ime se posredno ukazuje na
uzroke pojave.U literaturi postoje miljenja da su uzroci prostitucije u nedovoljnoj seksualnoj i
psiholokoj zrelosti partnera, ambivalenciji linosti, kao i shvatanja koja ukazuju na problem
nedostataka ljubavi od strane majke, odnosno urodjeni odbrambeni enski mehanizam, oblik
projekcije i poniavanja sebe zbog depresije.

5. LINOST I TIPOLOGIJE PROSTITUTKI

Gibens je svoju tipologiju prostitutki nazvao klinikom. On prostituciju deli na primarnu i
sekudarnu, a u okviru tih podela, polazei od kriterijuma inteligencije, razlikuje: inteligentne,
primitivne i prostitutke srednje inteligencije.
Majnev prostitutke deli po kriterijumu naina izdravanja na:na one koje izdravaju bogati
mukarci, one koji koriste svoje stanove za prostituciju i od toga se izdravaju; prostitutke u javnim
kuama i amaterke.
Prostitutka ima neprirodan ivot,ona je psihiki i fiziki iscrpljena ena, esto zavisna od alkohola,
droge i duvana. Njena psihifizika sklonost raznim bolestima, zbog svega toga, znatno je izraenija
nego kod ostalih. Ona je,u sutini, cinina, gadi se i prezire mukarce.Zato znatan broj prostitutki
naginje lezbejstvu, jer nezadovoljna emocionalnom vezom sa mukarcima, trai utehu u ,,enskoj
10

ljubavi,,.Sve to ima za posledicu poremeaje u emotivnoj sferi linosti prostitutke i drutvene

osude. Smatra se da su takve osobe nezainteresovane za branu zajednicu, a tamo gde takva
zajednica i postoji-zanemarena je.
Poseban tip prostitutki ine tzv. Sponzorue. To su ene koje se seksualno veu za jednog mukarca
uz naknadu izraenu u nekim vrednostima ili pogodnostima. Sponzorua se opisuje kao mlada i
atraktivna devojka, otmenog ponaanja i moderno obuena, obino u prisustvu starijeg
,,dobrostojeeg,, gospodina. Izvesna razlika izmedju sponzorue i klasine prostitutke sastoji se u
tome to sponzorui nije ugroena egzistencija, ona samo eli ivot na visokoj nozi. Ono to ih ini
istim jeste da na isti nain ostvaruje cilj pruanjem seksualnih usluga, uz naknadu.

6. SOCIJALNO PATOLOKE POSLEDICE PROSTITUCIJE

Najire socijalne posledice prostitucije povezane su sa irenjem zaraznih, venerinih bolesti. One su
normalna i pratea pojava, posebno kod tzv.ulinog oblika prostitucije. Istovremeno, prostitucija je i
neposredni uzronik seksualnih devijacija. Prostitucija prestavlja problem i iz razloga socijalne
strukture i starosnog doba ena koje se njome bave. To su uglavnom mladje osobe, a vek mogueg
bavljenja prostitucijom, kao izvorom prihoda, ogranien je bioloki i fiziki, zbog zdrastvenih
problema i prirode posla.
Prostituciju prati alkoholizam i narkomanija, jer prostitutka koristi kako alkohol tako i drogu kao
srestva olakanja za neuredan ivot, kao sredstvo namamljivanja klijentele.
Najtei oblik devijacije vezan za prostituciju jeste kriminalitet. Kriminalitet i prostitucija su u svim
vidovima u uzajamnom odnosu, pa je dosta teko odrediti ta je emu neposredni uzronik, jer se i
iz redova kriminalaca regrutuju prostitutke i obratno. Prema novijim istraivanjima kriminalizacija
prostitucije dobila je takve razmere da se, van svake sumnje, moe svrstati u najozbiljnije podruje
organizovanog kriminala i to na razne naine.
U savremenim oblicima kriminaliteta poznata je trgovina enama radi prostitucije i snimanja
pornografskih filmova, takozvani sex trafficking. Razlikuju se pojave azijskog i evropskog tipa sex
trafficking.

11

Prevare su sastavni deo trgovine belim robljem. One se odvijaju po sistemu ponude dobrog
zaposlenja ili zarade mladjim osobama, ili putem skapanja brane zajednice sa situiranim ljudima.U
kojoj meri postoje elementi prevare, govore podaci da je polovina devojaka iskljuivala svaku
pomisao da bi u takvom poslu mogla biti seksualno iskoriavana, dok druga polovina samo
nasluivala takav mogu ishod.

7. DRUSTVENA REAKCIJA NA PROSTITUCIJU,

PREVENCIJA I REHABILITACIJA
1. Tolerancija oznacava odnos ili u osnovi neformalnu saglasnost da se prostitucija ne osudjuje i
ne sankcionise.
2. Reglementacija ili pravno regulisanje podrazumeva legalizaciju prostitucije i to propisivanjem
posebnih uslova za obavljanje delatnosti.
3. Prohibicija oznacava zabranu bavljenja prostitucijom i ukljucuje razlicite mere i snkcije u ime
zastite javnog reda i morala.
4. Abolicija oznacava ukidanje ili zalaganje za eliminaciju svoh vidova zakonskih zabrana i
legalizaciju delatnosti prostitucije uz posebne uslove i mere zastite samih prostitutki.
5. Ambivalencija podrazumeva da se prostitucija kaznjava formalno dok postoji visoka tolerancija,
pa cak i neki vidovi zastite prostitutki.
7.1 Elementi prevencije prostitucije i rehabilitacije prostitutki
Osnovni cilj programa prevencije prostitucije trebalo bi da bude u suzbijanju i spreavanju uzroka,
koji podstiu nastajanje prostitucije. Po svojim sadrajima i ciljevima ovi programi mogu imati
razliite nivoe i vidove kao sto su opte, posebne i specijalne preventivne mere.
Deo optih programa prevencije su posebni zdravstveni rizicima vezanim za prostituciju.
Rehabilitacija prostitutki bi trebalo da obuhvata razliite socijalne, ekonomske, psiholoke,
obrazovne i druge mere usmerene prema:
1. -zatiti prostitutki od tetnih posledica bavljenja ovom delatnou,
2. -socijalnoj i moralnoj brizi za ene u nepovoljnom poloaju,
3. -obrazovanje i profesionalno osposobljavanje,
4. -pomoc u nalaenju zaposlenja.
Za uspeh rehabilitacije znacaj je dobrovoljni pristanak i ukljuivanje prostitutki.

12

7.2 Pro stitucija i krivina dela koja je prate

Pored navedenih poroka, koji su i sankcionisani zakonom u drutvu se javlja jo jedan vid
krivinih dela koja su najee usko vezani sa prostitucijom, a to su:
Trgovina ljudima u kome se rtva navodi na prisilan rad u seks industriji, najee prostituciji.
rtve su najee ene i maloletne osobe oba pola, koje se dovode iz ekonomski ugroenih
zemalja i prisilno zadravaju u zemljama takozvanog prvog sveta (misli se na razvijene
zemlje) gde se viestruko traumatizuju. i posle odredjenog vremena dalje preprodaju u cilju
nastavka seksualne eksploatacije do najee njihovog zavretka koji se ogleda u ubistvu
rtve ili zavretku ivota zbog neizleivih bolesti koje se prenose seksualnim putem, a
nemaju mogunosti za adekvatnu zdrastvenu pomo u vidu prevencije i leenja.
Pored ena, rtve trgovine belim robljem mogu biti i mukarci, ali se taj oblik redje javlja.
Trgovinu belim robljem odlikuje nedostatak dobrovoljnosti, najee se rtva namami nekim
dobro plaenim poslom u inostranstvu, ili sezonskim poslom, gde rtva rauna na dobru zaradu i
koja dobija ubedljivu priu da stvarno postoji mogunost za dobrom i lakom zaradom.
rtve se mame i pecaju na razliite naine, od kojih su najee oglasi u tampanim
novinama, razna sumnjiva prijateljstva na drutvenim mreama. Postoje i osobe koje se bave
samo pronalaenjem i stupanjem u kontakt sa potencijalnim rtvama, kojima rtva beskrajno
veruje i na taj nain ih dovodi u kontakt sa agencijom koja nudi dobru zaradu.
Uz trgovinu ljudima, javljaju se i ostali oblici kriminalnih aktivnosti, kao to su nedozvoljeno
posedovanje, stavljanje u promet opojnih droga, kao i drugi vidovi kradja, sitnih kradja i
devijantnih ponaanja.
Uz prostituciju idu i razni poroci, kao to je alkoholizam, narkomanija, trgovina ljudima.
Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti. Po pravilu alkoholizam je
psihogenog porekla, ranije je smatran porokom a ne boleu. Alkohol unitava osobu koja pije,
remeti ivot, oteuje porodicu (dovodi do siromatva, bolesti, razvoda, kriminala), teti
radnom uspehu.
Narkomanija ili zavisnost od droga je snana vezanost osobe za neku psihoaktivnu supstancu,
koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem. Danas je to jedna od velikih
problema sa kojim se moderno drutvo susree.
13

7.3 Zdrastveni aspekt prostitucije

Uz prostituciju id u i razne bolesti poevi od sifilisa, kondilomna, gonoreje pa sve do pojave HIV-a. Za
veinu od pomenutih bolesti ne postoji mogunost od potpunog izleenja pa je stopa prenoenja ovih
polnih bolesti u drastinom porastu.
Statistiki govorei, populacije seksualnih radnika imale su i imaju vee uestalosti pojave infekcije
HIV-om, a posebo seksualno prenosivim bolestima u odnosu na nacionalne proseke. Jednostrano
posmatrano, rizino ponaanje i nizak nivo svesti o neophodnosti upotrebe zatitnih sredstava (kako sa
strane klijenta, tako i sa strane seksualnih radnika) glavni su uzroci alarmantnih podataka o broju
zaraenih HIV-om i ostalim polno prenosivim bolestima.

,
.

14

8. ZAKLJUAK
Prostitucija je iroko rasprostranjena pa se zato esto prihvata kao normalna. Dok god ene i
njihova tela mogu biti kupljene i prodate, ene kao grupa su degradirane. Postojanje prostitucije
odrava medjunarodni kapital, unapredjuje logiku profita i legitimizovanog mukog nasilja. Sve se
to savreno uklapa u patrijarhalni poredak koji odrava mukarce kao pol na vlasti, dok je poloaj
ena irom sveta ogranien, te e se ene eksploatisati na ovaj nain.

Mi uimo da se borimo protiv nasilja, silovanja i incesta. Treba da dodamo prostituciju spisku
zloupotrebe ena i da joj se odupremo.
ene treba da imaju mesto za ivot, hranu i odeu (za sebe i svoju decu) a ne da moraju da prodaju
svoje telo.
ene imaju pravo na telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao svoja osnovna enska ljudska
prava.

15