SEMINARSKI RAD

tema:
RAZVOJ
OPERATIVNIH SISTEMA
ZA
MOBILNE TELEFONE
predmet:
OPERATIVNI SISTEMI
predmetni nastavnik: student
Doc. dr Markovk! Bra"ko Va#ta$ At!%a
&"!ver'!tet ( Novom Sad(
Te)"!*k! +ak(%tet
,M!)a-%o P(.!"/
Zre"-a"!"
- 3 -
broj
indeksa:
012304
13
Zrenjanin, 20! "odina
- 3 -
S A D R A J
l
ZADATAK I CILJ SEMINARSKOG RADA
3
2 UVOD 4
3
MOBILNI TELEFONI: OD MORZEOVE AZBUKE DO ZVEZDANIH STAZA
5
4
TE JE MOBILNI TELEFON ?
6
5
EVOLUCIJA PAMETNIH MOBILNIH TELEFONA
6
6
OPERATIVNI SISTEM
7
7
OPERATIVNI SISTEMI ZA MOBILNE TELEFONE
7
7.l RAZVOJ MOBlLNOG SOFTVERA 7
8
RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE
ll
8.l ANDROlD
8.l.2 ANDROID Arhitektura l2
8.l.3 Istroiaj Razvoja : verzije 1.5 i 1.6 l2
8.l.4 Istroiaj Razvoja : verzije 2.0 i 2.1 l3
8.l.5 Istroiaj Razvoja : verzija 2.2 l4
8.l.6 Istroiaj Razvoja : verzija 2.3 l5
8.l.7 Istroiaj Razvoja : verzija 3.0 l5
8.2 WINDOWS PON!
8.2.l Po"etak i a#$he%$ P& s'ste( l6
8.2.2 Pa%()size P&* Po+ket P& l9
8.2.3 Wi#$o,s Pho#e - 23
8.3 SYMBlAN 24
9 BUDUNOST
9.l SAMSUNG Bada 26
9.2 MOZlLLA Boot to Gecko 26
l
0
UPOREENJE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE 27
l0.l OSAM ZLATNlH PRAVlLA 27
l0.2 THENlCKE KARAKTERlSTlKE OPERATlVNlH SlSTEMA ZA MOBlLNE TELEFONE 28
l
l
ZAKLJUAK 3l
l
2
LITERATURA 32
- 3 -
1. ZADATAK I CILJ SEMINARSKOG RADA
Kada pricamo o operativnim sistemima za mobilne telefone uglavnom se misli na
telefone sa operativnim sistemom koji vrse interakciju sa samim korisnikom. To su
takozvani ,pametni telefoni" na kojima je instaliran neki od operativnih sistema koji sem
osnovnih funkcija mobilnih telefona prvih generacija poseduje i sposobnosti i nekog
personalnog racunara. Kako su svi prvi operativni sistemi za mobilne telefone koji su se
pojavili pojavom prvih mobilnih telefona bili slicni ili cak isti nemozemo pricati o
operativnom sistemu u kontekstu na koji danas mnogi od nas misle. lz navedenog
razloga, kao tema ovog seminarskog rada, razvoj operativnih sistema za mobilne
telefone, bavicemo se razvojem operativnih sistema koje cine telefone ,pametnim". Ovi
operativni sistemi su ANDROlD, WlNDOWS PHONE 7 i SYMBlAN. Ova tri operativna
sistema nisu jedina na trzistu. Pored njih veliki udeo ime APPLE iOS, BlackBerry i
SAMSUNG BADA.
Kako sam razvoj operativnog sistema iOS ne mozemo posmatrati odvojeno od
samog hardvera, kako je razvoj samog hardvera, tj. mobilnog telefona uslovljavao i
davao mogucnosti za razvijanje novih verzija ovog operativnog sistema, o njemu je
tesko bilo sta reci a da se ne bavimo vise analizom samog hardvera nego operativnog
sistema, sto je tema ovog rada.
Bl!"B##$ nije samo operativni sistem ili mobilni telefon. Ona je jedno i drugo i
nesto vise, jedna mreza kompletnih usluga koju pruza sam proizvodac. Karakterise ga
velika sigurnost u prenosu podataka i kako bi se bezbednost visokog nivoa mogla
konzistentno zadrzati, o samom razvoju ovog operativnog sistema se jako malo zna.
lsto kao i kod iOS operativnog sistema, svaki operativni sistem sa Bl!"B##$ servisom
je drugaciji, prilagoden je samom uredaju na koji je instaliran. Kako je i ovaj operativni
sistem servis hardversko zavistan, analiza razvoja bi takode zahtevalo vise hardverski
orijentisanu vremensku alanlizu razvoja koje su pratile samo podrska za novim
harverskim dostignucima i trenutne svetske trendove.
SAMSUNG BADA, najmladi od svih operativnih sistema za mobilne telefone. O
njegovom razvoju je tesko pricati kao se on pojavio nedavno, dok je druga generacija
ovog operativnog sistema najavljena tek za 20l2 godinu, pa bi se tek od trenutka
njegove pojave mogli pricati o razvoju.
ANDROID% &INDO&S PHONE ' i S(MBIAN ce biti teme ovog rada kao
operativni sistemi zastupljeni u najvecoj meri trenutno na trzistu. lako je Symbian, cak i
ako uzmemo zadnju verziju, dostao zaostao za prethodna dva, ima svoje mesto u ovom
radu, dok ce se vise prostora posvetiti operativnim sistemima ANDROlD i WlNDOWS
- 3 -
PHONE kao operativni sistemi koji pokazuju najvecu tendenciju rasta medu korisnicima
i samih programera koji razvijaju apliukacije za ove platfome.
Cilj je da se upoznamo sa njihovim razvojem od nastanka, privih verzija pa do danas
aktuelnih verzija, uporedimo samo razvoj ovih operativnih sistema radi uocavanja
njihovih prednosti i mana.
- 3 -
2. UVOD
Komunikacija mobilnim telefonima se menja. Mobilni uredaji postali su manji,
laksi i mocniji, a mrezna se infrastruktura od pocetne tehnologije prenosenja samo
glasa transformisala u mrezu s mogucnoscu prenosa stotina megabita u sekundi.
Mnoge razvojne kompanije kao i mrezni operateri zele razviti nove multimedijalne
aplikacije koje mogu iskoristiti prednosti novih mocnih telefona ,pametnih mobilnih
telefona", koji sve vise objedninjuju funkcije tradicionalnog mobilnog telefona i PC
racunara u jedan uredaj.
Vec duze vreme mobilni telefoni nisu uredaji kojima se samo vrsi verbalna
komunikacija. Danas, oni podrzavaju tekstualne poruke, e-mail, web surfanje, audio i
video transmisije... S ovim transformacijama i novim funkcionalnostima pojavila se
potreba za sofisticiranijim mobilnim operativnim sistemom. U ovom jos uvijek mladom i
nedefiniranom trzisnom segmentu nekoliko proizvodaca pokusava konstruisati takav
operativni sistem. Trenutno najznacajniji sistemi koji dominiraju na vecini trzista su
Android, Symbian OS , Palm OS, Windows Mobile i Linux.
Bitno je zapamtiti da je razvoj operativnih sistema za mobilne telefone jos u ranoj
fazi i sve opcije su otvorene, a gore navedeni proizvodaci nisu jos cvrsto zauzeli svoje
pozicije. Osim toga, iako cine vecinu trzista nije iskljucena pojava nekog novog
proizvoda koji bi zahtevao deo trzisnog kolaca. )*+
- 3 -
3. MOBILNI TELEFONI: OD MORZEOVE AZB&5E DO ZVEZDANIH
STAZA
Tvorac Morzeove azbuke, je l842. godine kablom povezao dve tacke u Njujorku,
udaljene oko 2 kilometra. Deo ovog kabla je bio pod vodom, jer je Morze zeleo da
pokaze da je podvodni kabl jednako efikasan kao i nadzemna bakarna zica. Medutim,
brod koji je bio u prolazu presekao je kabl i u prvi mah prekinuo ovaj eksperiment.
Naucnik ipak nije odustao i resio je da nastavi da salje telegrafske signale kroz vodu. l
uspeo je!
Sasvim slucajno i bez prethodne namere, telegraf Samjuela Morzea je prvi uredaj
koji je uspeo da posalje poruku bez zice putem elektromagnetnog polja. Na ovaj nacin,
ustanovljen je princip i udaren je temelj za rad na pronalazenju uredaja koji ce l50
godina kasnije zauvek promeniti izgled ljudskog drustva.
Sa druge strane, za
futuristicki izgled danasnjih
mobilnih telefona ipak moramo
odati priznanje Dzinu
Rodenberiju, idejnom tvorcu
,Zvezdanih staza".
Personalni komunikatori,
trikoderi i mnoge druge sprave iz
ovog serijala danas su, gotovo u
punom svom sjaju, dostupne
sirom sveta. ldeja da ljudi koji su
udaljeni hiljadama svetlosnih godina, komuniciraju medusobno preko malih dzepnih
naprava, prvi put je predstavljena u ovim filmskim ostvarenjima. Nekoliko godina kasnije
slicni uredaji pojavljuju se i na planeti Zemlji.
Prvi mobilni telefoni jedva da su mogli da se drze u jednoj ruci, obzirom da su bili
teski preko 2 kilograma, a od opcija imali smo: biraj broj, pricaj i slusaj. Ovakve
karakteristike prvih mobilnih telefona uslovile su i njihov dalji razvoj glavna
preokupacija konstruktora mobilnih telefona bila je da ih ucine sto manjim. Postepeno,
teznja da se smanji velicina mobilnih telefona prerasta u opsesiju da se poveca njihova
funkcionalnost. Tako da danas, karakteristikama pametnih telefona poslednje
generacije mogu da pozavide i vecina racunara koje imate u vasim domovima. ),+
- 3 -
-. TE JE MOBILNI TELEFON ?
Poslednjih godina svedoci smo izuzetnog razvoja i popularnosti razlicitih vrsta
mobilnih uredaja. Pod mobilnim uredajem u sirem smislu podrazumeva se elektronski
uredaj dovoljno mali da moze da komotno stane u torbicu, dzep ili futrolu, tako da se
moze nositi sa sobom sve vreme
Mobilni telefon je elektronski uredaj koji, koriscenjem bezicne mreze, omogucava
korisniku telefonske razgovore u sirem geografskom prostoru. U ovu grupu ne spadaju
kucni bezicni telefoni, jer oni imaju veoma ogranicen domet, od par desetina metara.
/. EVOLUCIJA PAMETNIH MOBILNIH TELEFONA
Svi rezultati istrazivanja iz razlicitih izvora donose isti zakljucak: pametni mobilni
telefoni (smart phones) su zagospodarli trzistem mobilnih uredaja. Tehnolosoka
poboljsanja proizvodaca mobilnih telefona (Nokia, Sony Ericsson, iPhone, HTC,
Samsung, LG, Motorola, ...), podrska razvoju od strane dobavljaca operativnih sistema
za pametne telefone (Android, Symbian, Microsoft, PalmSource, Linux...), evolucija
davatelja usluga prenosa podataka na mobilne uredaje (mobile downloads provider) i
postepen prelazak tradicionalnih funkcionalnosti mobilnog telefona na nove usluge,
podatkovno orijentisane (value and data services) od strane mobilnih operatera, sve to
stvorilo je sinergijske ucinke i pomak na trzistu mobilnih telefona.
Programeri mobilnih aplikacija su takode napravili odlican posao, razvijajuci
inovativne mobilne aplikacije, korisne alate, igre i ostalo. Pametni mobilni telefoni postali
su mocni uredaji koji nadograduju glasovnu funkcionalnost obicnog mobilnog telefona
sa novim, podatkovnim komunikacijama. Trziste je prihvatilo pametne telefone (preko
l0 miliona prodatih vec u 2003 godini), kako je vecina ljudi spoznala mogucnosti ovih
uredaja. Sto se tice poslovanja, pametni mobilni telefoni su imali uticaj isti kao sto je i
mobilna telefonija svojevremeno imala. Svako od nas danas uzima zdravo za gotovo
cinjenicu da moze slati i primati glasovne pozive, tekstualne prouke, e-mail ili pristupiti
raznim informacijama na bilo kojem mestu, u bilo koje vreme s istog tog mobilnog
telefona.
Pametni mobilni telefoni, koji su pocetno bili dizajnirani primarno kao mobilni
telefoni s dodatnom funkcionalnoscu podatkovne komunikacije, imaju mogucnost
pokretanja velikog broja razlicitih aplikacija. U tom smislu ponasaju se jednako kao i PC
racunri. Da bi se iskoristile ove mogucnosti nove generacije mobilnih telefona
pametnih telefona, pored brzog razvoja hardvera pojavila se potreba i za operativnim
sistemima mobilne telefone. )*+
- 3 -
0. OPERATIVNI SISTEM
Operativni sistem (OS) jeste skup programa i
rutina (potprograma) odgovoran za upravljanje
uredeajima i racunarskim komponentama, te za
obavljanje osnovnih sistemskih operacija. Operativni
sistem objedinjava raznorodne delove racunarskog
sistema i sakriva od korisnika detalje njihovog
funkcionisanja. Operativni sistem korisniku obezbedeuje
radno okruzenje koje rukuje procesima i datotekama,
umesto bitovima, bajtovima i blokovima.
Mesto operativnog sistema u procesu koriscenja
racunarskog sistema dato je na blok-semi prikazanoj na
slici desno.
Vecina operativnih sistema sadrzi aplikaciju koja
obezbedeuje korisnicki interfejs za rukovanje
operativnim sistemom, kao sto su interpreter komandne
linije (komandno okruzenje) i graficki korisnicki interfejs. Uz to, operativni sistem
omogucava pokretanje drugih, korisnickih (aplikacionih) programa.
Operativni sistem je interfejs izmedu korisnika i racunarskog sistema. To je skup
programa koji upravljaju radom racunarskog sistema (omogucava izvrsavanje
aplikativnih programa i koordinira njihov rad, upravljajuci svim resursimam operativnog
sisema).
'. OPERATIVNI SISTEMI ZA MOBILNE TELEFONE
Osnovna razlika medu mobilnim telefonima je u operativnim sistemima koji su
instalirani na njima. Opste je prihvaceno da se mobilni telefoni klasificiraju prema
opertivnom sistemu koje koriste, a ne prema, primera procesoru ili hardverskoj opremi.
)1+
'.*. RAZVOJ MOBILNOG SOFTVERA
Razvoj mobilnog softvera obavlja se na obicnom racunaru. Pri tom se najcesce
koristi neki klasicni razvojni alat obogacen dodacima koji omogucuju ili olaksavaju
programiranje mobilnih uredaja. Najvazniji takvi dodaci su simulatori mobilnih uredaja.
Njihovom upotrebom razvoj mobilnog softvera moguc je bez fizickog mobilnog uredaja.
Platforme za razvoj mobilnog softvera prikazane su na slici 1.
- 3 -

2li" * razvoj#i a%ati za (o.i%#e te%e/o#e
Osnovne osobine platformi navedenih na slici 1 su sledece:
Symbian OS platforma sluzi za razvoj na svim uredajima s tim operacijskim
sustavom.
Java ME je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i
hardvera mobilnog uredaja, bas kao i u standardnoj Javi, ali ciljni mobilni uredaj
mora imati instaliran Java Run-Time Environment.
Python je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od operativnog sistema i
hardvera mobilnog uredaja. Postoje izvedbe Pythona za Java Run-Time
Environment i za .NET Compact Framework.
Flash Lite je mobilna verzija standardne Flash platforme. lako se najcesce koristi
za izradu animacija na webu, moguca je upotreba te platforme za izradu
poslovnih informatickih rjesenja.
.NET Compact Framework je platforma na kojoj je razvoj nezavisan od
operativnog sistema i hardvera mobilnog uredaja, ali mobilni uredaj mora imati
instaliran .NET Compact Framework.
Microbrowser je genericko ime za internetske pretrazivace na mobilnim
uredajima. To je i naziv za skup platformi koje omogucuju stvaranje web stranica
prilagodenih mobilnim uredajima. Te su stranice obicno izradene koristenjem
WML-a. Ponekad se takve stranice izraduju u obicnom HTML-u, ali broj uredaja
sa microbrowserom sposobnim za citanje tih stranica je jos uvijek relativno mali.
BREW je platforma za mobilni razvoj americke tvrtke Qualcomm. Obuhvaca i
funkcionalnosti koje inace pripadaju operacijskom sustavu. Ozbiljan nedostatak
te platforme je nepostojanje pravog simulatora mobilnih uredaja. Osim toga, svi
- 3 -
BREW developeri moraju svoje proizvode podneti Qualcommu na relativno
skupo digitalno potpisivanje i testiranje.
Palm OS platforma sluzi za razvoj na svim uredajima s tim operativnim
sistemom. )1+
'.1. OPERATIVNI SISTEMI MOBILNIH UREAJA
Vecina klasicnih mobilnih telefona ima osnovne operativne sisteme proizvodaca
telefona, koji nude samo ogranicene mogucnosti. Savremeni pametni telefoni, po uzoru
na racunare, imaju sopstvene operativne sisteme viseg nivoa, koji upravljaju radom
uredaja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskim aplikacijama
(prema jednoj od definicija, pametni telefoni jesu mobilni uredaji koji imaju operativni
sistem viseg nivoa). lpak, ovi operativni sistemi su jednostavniji nego operativni sistemi
racunara, imaju nesto drugacije prioritiete i uglavnom upravljaju bezicnim
komunikacijama uredaja, razilcitim metodama unosa podataka, upotrebom
multimedijalnih sadrzaja i instalacijom novih aplikacija. Prvi operativni sistemi viseg
nivoa za mobilne uredaje primenjivali su se uglavnom kod PDA uredaja, i
najzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft-ovi Pocket PC i kasnije Windows Mobile, dok
su se kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima viseg nivoa naj cesce koristili
Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenih mobilnih uredaja
su:
S'(.ia#
0%a+k0err'
iPho#e
Wi#$o,s 1o.i%e
A#$roi$
Osim ovih najvaznijih, u upotrebi su jos i Palm web OS, bada (Samsung), Maemo
(Nokia) i nekoliko manje poznatih operativnih sistema baziranih na Linux-u. Svi
savremeni operativni sistemi imaju graficki korisnicki interfejs (GUl) i podrzavaju
visekorisnicki rad (multitasking). U sebi sadrze i najvaznije alate za svakodnevni rad
korisnika: sat, kalendar, podsetnik, digitron, aplikacije za bezi cnu konekciju, slanje i
prijem e-mail-ova, pregled multimedijalnih sadrzaja, itd. Tendencija je da se sve cesce
koriste otvoreni operativni sistemi, koji dozvoljavaju laksu nadgradnju i razvoj
sopstvenih aplikacija. Takone, vecina proizvonaca prati rastucu popularnost socijalnih
mreza (Facebook, Twitter, itd.) i nudi svojim korisnicima mogucnost efikasnog
koriscenja ovih mreza sa mobilnog urenaja.
Na svetskom trzistu u 20l0 godini najzastupljeniji operativni sistem bio je
Windows Mobile OS. Na 2li!i 1 prikazan je udeo pojedinih operativnih sistema pametnih
telefona za 20l0 godinu.
- 3 -
2li" 1 3 udeo pojedninih operativnih sistema pametnih telefona za 20l0 godinu
- 3 -
8. RAZVOJ OPERATIVNI SISTEMA ZA MOBILNE TELEFONE
8.l. ANDROID
Sta je ANDROlD? Ako bi zeleli da na ovo pitanje
odgovorimu najkrace onda bismo rekli da je to GOOGLE-
ov operativni sistem iskup uredaja koji ga pokrecu, ipak
podrazumeva vise od toga. 2005 godine GOOGLE je
kupio kalifornijsku komapniju ANDROID IN&ORPORA2!D i tako zapoceo razvoj svog
operativnog sistema i nakon mnogo izmena i verzija na kraju 2008 godine pojavio se na
trzistu uz Gl uredaj koju je proizveo HTC za potrebe operatera T-Mobile. Cilj GOOGLE
bio je da napravi elastican open source operativni sistem, jednostavan za programiranje
za koji ce programeri mogci da u JAVA programskom jeziku pisu aplikacije koje koriste
tkz. MANAGED CODE. Za laksi razvoj, svaka aplikacija, bez izuzetka, moze da pristupi
svim resursima telefona kako su one sve potpuno istih prioriteta dok su JAVA
biblioteke razvije od strane GOOGLE jos dodatno olaksali razvoj aplikacija za ovaj
operativni sistem. Operativni sistem ANDORlD zasnovan je na monolitnom LlNUX
kernelu, veci deo koda je APACHE, open source ili je licensiran kao besplatan sto
predstavlja zanimljiv i veliki uspeh programera.
lpak javnos je pogresno protumacila vezu GOOGLE i ANDROlD-a. ANDROlT
nije razvijen od strane GOOGLE, vec od strane kompanija grupisane u grupu pod
imenom OP!N ANDS!2 A33IAN&!, ali se ne zna ko je sta radio tacno u prosesu
izrade ANDOlD operativnog sistema. OP!N ANDS!2 A33IAN&! trenutno ima vise
od 50 kompanija clanica od kojih je ll proizvodaca mobilnih telefona (HTC, LG,
MOTOROLA, SAMSUNG, ASUS, GARMIN, HUAWEI, SONY ERICSSON, TOSHIBA, ACER, ...), l3
proizvodaca poluprovodnika (INTEL% MARVEL% 4VIDIA% BROADCOM% SiRF% ARM% ATHEROS% ..),
l0 operatera mobilne telefonije (T5MOBILE% VODAFONE% ...), l2 kompanija za razvoj
softvera (GOOGLE% 6BA(% ...) i 7 drugih kompanija lista se menja mesec u mesec, neki
odustani, drugi se prikljuce razvoju ovog operativnog sistema i njih ima sve vise i vise.
Mozemo da zakljucimo da to nisu neke beznacajne globalne kompanije sto ukazuje da
je ANDROlD teoretski, rezultat ogromnog znanja i puno rada, a konkurencija (78i496:
NOKIA ": ;l24i" :<6#7i;4:= 2i276> S(MBIAN) bas iz ovog razloga vrsi veliki broj napada
na ANDROlD po njihovom misljenju operativni sistem razvijen od strane ovoliko
- 3 -
kompanija nemoze biti stabilan i jedinstven. Ali praksa demantuje finsku NOKlU.
SYMBlAN-ov trzisnu udeo je veoma opao, dok ANDOlD-ov ne raste brzo, ali zato raste
konstantno i zauzima pozamasan deo trzista operativnih sistema za mobilne telefone, te
pokazuje takve tendencije da postane jajzastupljeniji operativni sistem za mobline
telefone danasnjice. ANDROlD nudi nezavisno od proizvodaca i uredaja slicna
korisnicka iskustva kao iPhone, podrska sa korisnickim softverima je sva bolja dok
korisnici mogu pronaci uredaje srednje i najvise kategorije koje zadovoljavaju njihove
potrebe. )-+
8.l.2 ANDROID A#?i76"7@#
Android je operativni program namenjen mobilnim telefonima, koji se sastoji od
operativnog sistema, meduslojeva i ostalih kljucnih programa. Jezgro Androida cini
Linux Kernel, verzija 2.6., sto omogucava sistemu povecanu sigurnost kao temelj
stabilnosti sistema. Odlikuje se sistemom za upravljanje memorijom i procesima kao i
mreznim uslugama. Kernel takode ima ulogu medusloja izmedu hardvera i ostatka
softverskog dela. Za Android mozemo reci da je zasnovan na Linuxu ali Android, nije
Linux. Od Linuxa se razlikuje po tome sto:
- ne podrzava windowing system
- ne podrzava glibc biblioteke
- ne ukljucuje cijeli skup standardnih Linux komunikacionih usluga.
- podrzava samo standardni Linux2.6.24 Kernel i vise
- koristi Kernel Enhancements, za Android podrsku
Android je u pocetku razvijan samostalno od strane GOOGLE-a, da bi se posle
pridruzio u OHA (Open Handset Alliance). Jedan deo ANDROlD operativnog sistema je
razvijan privatno od strane razlicitih programera i naziva se &u4+ake. Cupake je naziv
za update sistema koji nije zvanicno potvrden od GOOGLE-a. Android je sastavljen od
nekoliko bitnih i zavisnih delova kao sto su:
Li4@A "6#46l operativni sistem omogucava komunikaciju na nivou hardvera,
upravlja memorijom, kontrolise procese, vrsi optimizaciju aplikativnog softvera za
mobilne uredaje.
H#B;6#2"i #6C6#6474i BiD94 opisuje niz sposobnosti kako bi bila obezbedena
softverska podrska potrebna za mobilne uredaje.
O<64 S:@#!6 EiEli:76"6 koriste se za razvoj aplikacija, ukljucujuci SQLite, WebKit,
OpenGL, i
Media Manager.
R@4 Ti>6 - koristi se za izvrsavanje dominantnih ANDROlD aplikacija, ukljucujuci DVL
(Dalvik Virtual Mashine) kao i za osnovne biblioteke za pruzanje specificne Android
funkcionalnosti. Run Time je osmisljen kako bi se ostvarila mala ucinkovitost u radu
memorije pri upotrebi mobilnih uredaja.
Dl;i" ;i#7@l >!?i46 5 vrsi optimizaciju softvera za mobilne uredaje.
A<<li!7i:4 C#>6F:#" - vrsi prezentaciju usluga aplikativnom sloju, omogucava
ponovnu upotrebu i zamenu komponenti ukljucujuci Window Manager, Content
Providers, Location Manager, telefoniranje i peer-to-peer servise. )/+
- 3 -
5.1.3. Istroiaj Razoja ! "rzij" 1.# i 1.$
Kao sto je vec i prethodnom poglavlku receneo, prvi uredaj sa ANDROlD
operativnim sistemom izasao je sa proizvodne trake HTC-a i nosio je naziv T-Mobile
Gl. Ovaj uredaj je prvenstveno bio namenjen demostraciji mogucnosti novog sistema
neko serijski proizvod. lpak za revolucionara ne smatra se uredaj Gl, uspeh ovog
modela je sputavala njegova velika dimenzija po mnogima. Pojavom HTC MAGlC
mobilnog telefona sa ANDROlD operativnim sistemom verzije l.5 (":B4: i>6 CUPCAKE)
zapocela je era ovog operativnog sistema koja je donela dugo ocekivan veliki prodor na
trzistu operativnih sistema svojim novim mogucnostima:
- mogucnost snimanja videa (<#67?:B46 ;6#Di96 4@Bil6 2@ 2>: C:7:=#Ci2496)
- mogucnost direktnog postavljanja video materijala na ,6outu.e"
- mogucnost direktnog postavljanja fotografija na ,Pi+asa"
- podrska za .%uetooth A2DP, koji je nezaobilazan kod stereo .%uetooth hea$set-a
- funkcija za automatsku .%uetooth konekciju
- novi widget-i i mape koji su jos poboljsali pocetni ekran
- nove animacije tokom tranzicije izmedu ekrana
- copy / paste opcija postala je pristupacna i iz pretrazivaca
Skoro pola godine je trebalo cekati na verziju l.6 koja je poznata pod kodnim
imenom D:4@7. Dolazak nove verzije obradovalo je sve korisnike mobilnih telefona sa
ANDROlD operativnim sistemom kako je vecinu uredaja i sam korisnik lako mogao da
nadogradi na novu verziju i naravno nadograduju ih i danas, a za operaciju je
potrebna samo aktivna internet konekcija i nekoliko minuta strpljenja.
l5 septembra 2009 godine prikazana verzija l.6 doneo je sledece novine:
- unapreden Android Market koji je doprineo laksem koriscenju i sadrzao vise funkcija
- podrska za QVGA rezoluciju
- integrisan interfejs za foto aparat, kameru i galeriju
- mogucnost selektovanja vise slika od jednom u galeriji slika, sto je olaksalo brisanje
- razvijenija mogucnost pretrage na glasovne komande, krace vreme odziva i boljom
integracijom u aplikacije
- razvijeniji pretrazivac: sa pocetnog ekrana moguce je pretrazivati na vebu, u
telefonskom imeniku i u dnevniku poziva
- 3 -
- podrsaka novim tehnologijama: CDMA/EVDO, 902.lx VPN
- primetno brzi pretrazivac i softver za rukovanje kamerom)-+
8.l.4 Istroiaj Razoja ! "rzij" %.& i %.1
26. oktobar 2009 godina upisala se u istoriju razvoja ANDROlD operativnog
sistema kao datum kada je postalo dostupno razvojno okruzenje verzije 2.0 ANDROlD-
a. Pod kodnim imenom E!li# pored uobicajnih ispravki i optimizacija nova verzija
donela je i brojne novine. Zapravo ovaj se datum se kaze da je ANDROlD postao
punoletan. Prvi telefon sa ovim operativnim sistemom je bila MOTOROLA
Mileston/Droid. Bitno je istaci da se vec 3 decembra 2009 pojavila verzija 2.0.l, a zatim
l2 januara 20l godine verzija 2.l. Sa verzijom 2.l veliki broj uredaja se pojavilo na
trzistu.
Novine u verzije 2.l:
- bolja hardversla optimizacija -> brzi rad
- podrska za vise rezolucija i velicine ekrana
- promenjen je korisnicki interfejs sa vise mogucnosti individulanog podesavanja
- nov interfejs pretrazivaca
- podrska za HTML5 standard
- nov imenik
- pozadinske slike sa boljim konstrastom
- razvijeniji Google Maps, fabricki sa verzijom 3.l.2
- podrska za Microsoft Exchage sinhronizaciju
- podrska za blic/LED kod foro aparata
- digitalni zoom kod foto aparata
- podrska za multi touch
- razvijenija virtualna tastatura za jos udobnije koriscenje
- podrska za .%uetooth 2.1, sa profilima slanja fajlova i drugim
- Live (zive) pozadinske slike
lz gore navedenih se moze videti da se u verzijama 2.0 i 2.l pojavile vazne
novine koje su nsatojale da otklone nedostatke ANDROlD operativnog sistema.
Zapravo verzija 2.l vec omogucava udobno koriscenje mobilnog telefona i retko se
moze sresti da neki proizvodac na svoj uredaj instalira od ove raniju verziju. )-+
- 3 -
8.l.5. Istroiaj Razoja ! "rzija %.%
22 maja 20l0 godine pojavljuje se verzija 2.2 koja je zamenula do tada
,vladajucu" verziju 2.l. Novi uredaji koji se pojavljuju na trzistu dolazili su sa novom
verzijom i istovremeno povajljuju se i nadogradnje za starije tipove telefona. Verzija 2.2,
ili po kodnom imenu F#:$:, ponovo ima uintegrisano mnostvo novina, sistem postaje
sve brzi, mogucnosti su sva sira i sve vise i vise zna sto ga je ucinilo jos privlacnijim.
Novine koje donosi nova verzija 2.2 :
- optimizacija sistema, poboljsana upotreba memorije, brzi rad
- integracija JlT, brza Java
- integrisan Vhrome V8 Javascript engine za pretrazivac
- naprednija Exchange podrska sa dodatnim funkcijama
- nov pocetni ekran, fixne ikone za meni, imenik i pretrazivac
- USB internet podela (tethering)
- WiFi hotspot funkcija
- potpuna kontrola nad mobil internetom(mogucnost ukidanja)
- osvezene Maket aplikacije sa automatskim osvezavanjem
- brza promena izmedu jezika tastaure i recnika
- vizitkarta ramzena preko 0%uetooth-a
- podrska numerickih i alfanumerickih lozinki
- mogucnost u4%oa$-a fajla preko pretrazivaca
- prikaz animiranih GlF-a u pretrazivacu
- instalacija aplikacija na spoljasnju memoriju
- integrisan ADO0! 7%ash 10.1
Ponovo je integrisano u sistem veliki broj promena, malo se promenuo i izgled ali
najznacajnije u verziji 2.2 je da se sistem znatno ubrzao i sto se pojavila podrska za
Flash. Ova zadnja opcija je doprinela i vecem dozivljavanju tokom pregleda web
stranica, najzad vise nije postojao problem kada smo hteli da pogledamo neki video ili
web stranicu sa flash elementima. lzvorni kod je takode doziveo promene i prosao kroz
optimizaciju.
Ali razvoj ovde nije stao ... )-+
8.l.6. Istroiaj Razoja ! "rzija %.'
- 3 -
Nakon F#:$:-a sledila je manja pauza, pa je 6 decembra 20l0 godine
predstavljena i nova generacija, ANDROlD 2.3. lako su kruzile glasine da je operativnis
sistem prosao kroz ozbiljne promene, da je dobio nov korisnicki interfejs, u realnosti
umesto revolucionarnih novina sistem je prosao proces optimizacije i sminke.
Novine u verziji 2.3:
- minimalno modifikovan korisnicki interfejs
- nov, jednododirni copy paste funkcija
- poboljsana mehanizam ustede energije, duza autonomija
- optimizovan kernel sto se pokazalo u jos brzem radu
- podrska za WXGA rezoluciju i vecu od nje
- VolP
- NFC (N6# 3 Ci6lB C:>>@4i!7i:4)
- upravljenje aplikacijama
- download manager
- slobodan pristup aplikacija kameri
- podrska i upravljanje novim senzorima (giroskop, gravitacija, barometar)
- nativ pristup aplikacija audiu i grafici
- bolja i brza OPEN ES podrska
- zvucni ekefkti (izdizanje basa, ekvilajzer)
- WebM/VP8 video i ACC, sirokospektrna AMR audio obrada
- umesto YAFFS ext4 fajlsistem
lpak, videvsi gornnji spisak pormena, ne mozemo reci da se nema niceg novog u
sistemu. Naime, pojava VolP ili NFC ipak ukazuje na napredak u razvoju. lpak javnost
je ocekivala veci bum, koji jezaostao, ovog puta. Prvi telefon sa ovim operativnim
sistemom je bio GOOGLE NEXUS S (Samsung i9020), koji se ujedno racuna i kao
referencni model (sadzi samo osnovni operativni ANDROlD sistem). )-+
8.l.7. Istroiaj Razoja ! "rzija '.&
U meduvremenu pojavom APPLE iPad ili SAMSUNG Galaxy Tab trziste mobilnih
operativni sistema dozivelo je exploziju. Pokazalo se , ikao je SAMSUNG Galaxy Tab
doziveo veliki uspeh, da trenutna verzija ANDORlD-a nepruza taj dozivljaj i korisnicki
interfejs, koji bi pristajao tablet racunarima.
- 3 -
Naravno Google nije sedeo ukrstenih ruku. Tako je 26 januara 20ll godine
predstavljen ANDROlD 3.0 H:46$!:>E. Ova verzija je vec donela revolucionarne
novine, kako je ova verzija razvijena skoro od pocetka.
Da sagledamo ste je doneo H:46D!:>E:
- totalno nov ,holograficki" korisnicki interfejs, optimizovan za tablet racunare
- trodimenzionalni glavni ekran, sa novim i rekonstruisanom widget-ima
- harversko 2D ubrzanje
- Renderscript 3D engine
- podrska visejezgrovskih procesora
- l00% kompaktibilnost sa programima pisanih za prethodne verizije ANDORlD-a
- virtualni sistemski dugmadi (nema vise potrebe za hardverskim dugmadima ili
uredajima)
- modifikovan multi-tasking
- redizajniranai uvecana virtualna tastaura
- rezvijenije naglasavanje teksta, copy paste funkcija
- ugradjena podrska za media transfer, direktna veza sa digitalnom kamerom
- podrska za spoljnu USB ili 0%uetooth tastaturu
- efikasniji je pronalazak Wi-Fi mreze i 0%uetooth tetheringa
- redizajnirana i nadogradeni fabricki programi
Naravno razvoj ovde nece stati. GOOGLE za buducnost razvija paralelno dva
operativna sistema ANDORlD-a. Verzije 2.x ce biti namenjeni mobilnim telefonima, dok
ce verzije 3.x biti namenjene tablet racunarima. Sta ce ovi razvoji doneti nama
korisnicima ne zna se, ali ako posmatramo nivo i brzinu razvoja, mozemo biti sigurni da
cemo videti jos mnogo zanimljivih resenja i ideja.
8.2 WIN(OWS )HONE
8.2.l P:867" i H4B?6lB PC 2i276>
Microsoft je predstavio prvi operativni sistem baziran na
Windows CE, Microsoft Handheld PC l.0 davne l996 godine.
Radilo se o jako osakacenoj verziji Windows 95, ali je zadrzan
korisinicki interfejs tako da korisnici nisu imali poteskoca sa
koriscenjem ovog telena. Osnova ipak nije bila Windows 95,
nego dva neuspesna prethodna projekta i to WinPad i Pulsar.
Razvoj WinPad poceo je jos l992 godine kao zelja Microsoft-a da razvije 32 interaktivni
operativni sistem, ali je razvoj posle dve godine doziveo neuspeh zbog slabog hardvera
u to vreme. Cilj projekta Pulsar bio je razvoj jednog opsteg bezzicnog hardvera ali zbog
- 3 -
ogranicenosti tehnoloskih mogucnosti tog vremena projekat se pokazao neizvodljivim.
Tako su l994 godine iz Pulsar platforme preuzeli RlSC set instrukcija i sam kernel dok
su iz WinPad-a stvari vezane za sam hardver i nazvali ovoj novo nastao operativni
sistem Pegasus.
Pegasus jo postavio ozbiljne hardverske zahteva prema OEM proizvodacima (to
su bili Casio, Copmaq, HP, LG, NEC i Philips). Procesor je morao biti niske potrosnje ali
dovoljno brz dok je kernel morao da se zadovolje sa nesto manje od lMB memorije
zbog malih memorijskih kapaciteta telefona u to vreme. Hanheld PC l.0 bio je zasnovan
na jezgro CE l.0. Ovi sistemu su podrzavali samo mikroprocesore sa SuperH 3, MlPS
3000 i MlPS 4000 arhitekturama, rezoluciju ekrana morla je biti 640 x 240 ili 480 x 240
px, imao je integrisan Pocket Outlook kao i druge klijente za elektornsku post.
Microsoft Handeld PC l.0 (CE l.0)
CE bazirani operativni sistemi od pojave kernela verzije 2.0 (Bi#!?) razdvajaju se. Pored
linije Handheld pojavljuje se i operativni sistem namenjen konkurenciji PalmOS (i
pobednik), Pa%()size$ P& ("24i9i P:!"67 PC) i Auto P&. Kako je tema ovog rada
Windows Mobile for Pocket PC, sa linijom Auto PC uopste se necemo baviti, dok sa
Handheld operatvinim sistemom pozabavicemo se na navio predstavljanja istog. Prvo,
treba da rascistimo pojam Handheld PC (HPC): pojam je pokriva male uredaje sa
tastarurom i ekranom na dodir (7@:!? 2!#664). Po izgledu vise lice na neki mali notebook,
nego na PDA, ali nisu kompaktibilni ni sa PC programima ni sa Pocket PC programima.
lmena, kao sto smo i mogli navici od Microsoft-a, vrlo su zanimljiva. Na kernel CE
l.0 (P6=2@2) baziran Handheld PC l.0, kao i njegova verzija na japanskom jeziku ( DE:=
@<:7#6E:> UNICODE5 "6#46l 96 ;6G ":#i27i: <#:Hi764 267 7E6l6 "#"76#% 7": B 2@ 4 :;9
48i4 :7"l:49646 96Di8"6 E#i"B6). Handheld PC 2.0 zasnovan na CE 2.0 kernel (M6#!@#$),
koji je vec podrzavao VGA prikaz, 24 bitnu bojnu paletu, LAN i TrueType tip fonta.
Handheld PC 3.0 Professional (J@<i76#) zasnovan je kernelu CE 2.l.
2000 godine doslo je do promene imena i na CE 3.0 kernelu zasnovan sistem, nije
dobio naziv Handheld PC 4.0, nego Handheld PC 2000. Novi kernel je bio mnogo bolji
nego kernel verzije 2.l, prosiren je sa: Office paketom i verzijama lnternet Expolrer 4.0l
kao i Outlokk 3.l. Sinhronizacija je bila omogucena sa ActiveSync 3.l.
- 3 -
Microsoft Handeld PC 3.0 (CE 2.ll)
Razvoj operativnog sistema je na ovoj tacki i stao. Noviji Handheld uredaji
pokrecu operativni sistem nazvan Microsoft Windows CE.NET, iz kojih nedostaje Office
programski paket, a zamenjeni su nekim alternativnim softverskim resenjima zavisno od
samog porizvodaca uredaja. Sa aspekta softvera uredaji bazirani na ovaj operativni
sistem inkompaktibilni su i sa Pocket PC i sa linijom Handheld PC. Ali ovih dana
Microsoft Windows CE.NET prozivljava svoj drugi zivotni ciklus, naime mnogo PNA i
PND uredaja koristi personalizivane CE.NET bazirane operativne sisteme cija je zadnja
verzija danas 5.0.
Microsoft Windows CE .NET Professional Edition (CE 4.2)
- 3 -
8.2.2 Pl>52iD6 PC% P:!"67 PC
Operativni sistem iz Microsofta namenjen iskljucivo PDA uredajima je bio l998
godine prikazan Palm-size PC l.0 zasnovan na CE 2.0 kernelu. Poboljsana verzija,
Palm-size PC l.2 Color pojavio se nakon godinu dana i imao je podrsku za USB, FlR
(F27 I4C#R6B), softverske module za unos teksta (SIP) i mogucnost sinhronizacije sa
Windows CE Services 2.2.
Start meni Palm-size PC l.2 Color
Aprila 2000 godine stigao je iz Microsofta i operativni sistem nazvan Pocket PC
2000 (R<i6#) zasnovan na CE 3.0 kernelu koje je suprotno od Palm-size PC-a vise bio
optimizovan za PDA uredaje. ,2ask.ar" je nestao, ,S2AR28 meni je premesten u gornji levi
ugao tako da je ceo koriscnicki interfejs postao pregledniji i funkcionalniji. Ali promene
su donele i probleme koje se i do dan danas mogu naci na svim Windows Mobile
platformama: naprimer nedostaje ,&AN&!3" dugme, svaki prozor se zatvara sa ,O9"
dugmetom koji se nalazi u gornjem desnom uglu sto ujedno i snima promene. Dalje
problematican je i multi-tasking, kako sa ,O9" dugmetom programe ne zatvaramo nego
se salju u ,pozadinu". Ovaj operativni sistem ima podrsku samo sa QVGA rezoluciju, ali
dolazi sa Pocket Office paketom, koji su nedostajali iz Palm-size PC-a.
Oktobra 200l stigao je i Pocket PC 2002 (M6#li4) i to tri njegove verzije :
Pre(iu(, Pro/essio#a% i Pho#e !$itio#. Korisnicki interfejs je doziveo velik razvoj, ali
najinovatnije promene su nastale na polju prenosa podataka, pojavio se Connection
Manager i u verziji Pho#e !$itio# brojcanik za biranje. Broj fabrickih softvera je takode
veci: MSN Messenger, Windows Media Plazer 8.0, Terminal Services Client, Microsoft
Reader i poboljsan je i Office paket. Ono sto je od izrazite vaznosti da je omoguceno
programiranje flash ROM-a, tj. mogucnost intaliranja nove verzije (nadogradnje) flash
ROM-a.
- 3 -

Pocket PC 2000 (Rapier) Pocket PC 2002
(Merlin)
Za naslednika 1er%i#a cekalo se gotovo dve godine. Windows Moblie 2003
(OD:46) takode je ponudio tri svoje verzije. Promene su i ovaj put najznacajnije u nacinu
prenosa podataka, Communication Menager jer doziveo neke bitnije promene, pojavio
se Bluetooth manager, is WindowsXP-a poznat WLAN Configuration Manager. lnternet
explorer je dobio neke napredne funkcije: sada podrzava HTML 4.0, CSS, javascript
5.5, WAP 2.0, ... Cak i sa svim ovim poboljsanjima ni dalje nije bila ona prava stvar
prema korisnicima iako je doziveo i jos neka uparedenja kao sto je nova verzija Media
Player-a (verzija 9), podrska externoj tastaturi, ...
Mart 2004 godine Microsoft je na trziste lansirao Windows Mobile 2003 Second
Edition. Ova verzija je i dan danas vrlo popularna medu korisnicima iako se na trzisto
mogu naci i novije i naprednije verzije ovog operativnog sistema. Promene nisu
brojcane na ovom novom sistemu ali su zato vrlo znacajne: ekran je softverski moguce
okrenuti za 90 stepeni, ugraden je i .NET Framework l.0 i pored QVGA rezolucije
podrzana je i VGA rezolucija.
- 3 -
Windows Mobile 2003 (Ozone) Windows Mobile 5.0
(Magneto)
Sa ovim smo stigli i do operativnog sistema danasnjice, Windows Mobile 5.0, koji
je svoje kodno ime dobio po ime mutanta iz X-Men, M=467: (a moza i ne?). Kao i kod
svake nove verzije doraden je korisnicki interfejs ali prava novina je da je dinamicka
memorija RAM rezervisana iskljucivo za programe koji su trenutno u upotrebi,
programi se ne mogu instalirati na njega. Sa ovim je eliminisan jedan od najvecih
nedostataka Pocket PC-a a to je gubitak podataka nakon izpraznjenja rezervnog
akumulatora ali je i kod mnogih programa drasticno smanjena brzina pokretanja, kako je
pristup ROM memoriji mnogo duza od RAM memorije. Na zalost mogo starijih programa
su postala inkompaktibilna sa novim, inace vrlo stabilnim sistemom. Paleta softvera
dobila je nove clanove u vidu Power Point-a koji je postao sastavni deo Mobile Office
verzije l0.0l, Media Player l0.0, program za GPS navigaciju, lE je dobio nove podrske.
Podrsku su dobili i mobilne mreze trece genereacije (UMTS, WCDMA), ugradena
QWERTY tastatura, USB 2.0, interni HDD, Direct3D Mobile, DirectShow i DirectDraw.
Promenio se i nacin rukovanje cabinet instalacionih fajlova (I.!E), instaliranje programa
je omoguceno i na spoljasnju memoriju a ne samo na internu memorijske kartice. lpak
i tu se pojavila mana, kako izbor mapa (C:lB6#) nije omogucen.
Najnovija verzija Windows Mobile operativnog sistema, verzija 6, prikazana je na
3GSM festivalu. Bitnije novine su: podrska rezolucija 320 x 320 i 800 x 480, realna VGA
rezolucija tokom pregleda internet materijala, graficki elementi i zvucni bazirani na
VlSTA operativnom sistemu, Windows Live programski paket (Live Search Mobile, Live
Messenger Mobile, Live Mail Mobile), Windows Update, kriptovanje memorisjke kartice,
preinstaliran .NET Framework (SPl) i SQL Server 2005 Compact Edition, Remote
Desctop Mobile, Exchange 2007 podrska kao i mnostvo poboljsanih e-mail i
organizacionih funkcionalnosti.
- 3 -
Windows Mobile 6 Professional
Li4i9 <>674i? 76l6C:4% E@B@G4:27
Nismo govorili jos o grani pametnih telefona Windows Mobile-a. Prvi ovakav
operativni sistem bio je Microsoft Smartphone 2002 (S7i4=6#) na kernelu CE 3.0. Ovaj
operativni sistem se pojavio tacno godinu dana nakon pojave Pocket PC 2002. Namera
Microsofta je bila da na trziste izbaci takav operativni sistem koji ce biti konkurentan
tada dominantnim Symbian S60 operativnom sistemu, ali bez uspeha. Nedostatku
ekrana na dodir korisnicki interfejs prosao je potrebne (i nepotrebne) promene ali
uprkos ovim izmenama sama upotreba je bile neudobna i teska.
Zanimljivost ovog operativnog sistema da je RAM koricen iskljucivo samo za one
programe koje je korisnik trenutno koristio (ako smo zapazili, kod Pocket PC-a za ovu
funkcionalnost trebalo je cekati to verzije 5.0). Veliki nedostatak prema korisnicima
ugledao se u osakacenom Office paketu dokumente su mogli samo da se pogledaju.
Smartphone 2002
Oktobra 2003 godine prikazan je i naslednik ovog sistema, Wi#$o,s 1o.i%e
2003 /or S(art4ho#e. Novina je jedva bilo. Primetno se ubrzala brzina navigacije,
integrisan Windows Media Plazer 9.
Nakon jos jedne godine strpljivog cekanja stigao je i, Wi#$o,s 1o.i%e 2003
Se+o#$ !$itio# /or S(art4ho#e sa QVGA podrskom, poboljsanim e-mail klijentom,
Medai Player l0 i neke zanemarljive promene (sve je to bio rezultat jednogodisnjeg
rada).
Maja 2005 godine najavljeni Wi#$o,s 1o.i%e 5.0 /or S4art4ho#e sadrzao je vise
novina nego njegovi prethodnici ali je i dalje ostao dosta nepopularan u krugu korisnika
- 3 -
prvenstveno zbog PDA uredaja koji su dominirali u to vreme. Novine su bile iste kao i u
Pocket PC.
Windows Mobile 5.0 for Smartphone
Tako smo stigli i do Windows Mobile 6 standarda, imena operativnog sistema za
pametne telefone. Sem nekih vizuelnih nadogradnja najzad je Microsoft predstavio i
neka nova sistemska resenja zahvaljujuci kojima je uspeo da zarati sa Symbian S60
operativnim sistemom za veci udeo na trzistu. Najzad je omoguceno ne samo citanje
Office dokumenata neko i njihov modifikovanje (ali ne i kreiranje novog ovo nije vic).
lma rotacija ekrana, Wireless Manager (koji je za neko cudo cak i dosta upotrebljiv),
Windows Live, kodiranje memorijske kartice, bolji adresar, noviji Outlook, podrska za
Exchange 2007. Cinilo se da je Microsoft ozbiljo shvatio platformu pamentih telefona
nakon cega je usledila najava nove generacije pametnih telefona velikih proizvodaca.
Windows Mobile 6 Standard
Windows Mobile obacava zanimljivu buducnost sa najavom novog operativnog
sistema zasnovanom na kernelu CE 6.0, P?:7:4. Ovaj operativni sistem koji se pojavio
2008 godine trebao je da ujedini Pocket PC i Spartphone platformu. Najavljene su
,modularna sklaista", fleksibilniji shell, podrska videotelefoniranju. )0+
- 3 -
Tako cekajuci 20l0 godinu Microsoft je ozvanicio dugo najavljen, usvakom
pogledu inovativan operativni sistem za mobilne telefone &i4B:F2 P?:46 ' razvijen
pod kodnim imenom M4=:.
8.2.3 &i4B:F2 P?:46 '
Microsoftova namera da novim operativnim sistemom preuzme vecu kontrolu nad
korisnickim interfejsom svog telefonskog softvera. Zelja je da se ostavi vise prostora za
inovacije hardverskim partnerima. Pored toga Microsoftova ideja je da ovim softverom
napravi razliku izmedu buducih telefona i ranijih ponuda telefona i licnih racunara.
Prva novina koju ce svaki korisnik bomilnog telefona sa ovim operativnim
sistemom uociti je njegov korisnicki interfejs. Da bi interfejs ucinio licnijim Microsoft se
oslonio na koncept sahovske table cija su polja (tile) prilagodljiva i mogu se automatski
azurirati informacijama s telefona ili interneta. Neka polja se azuriraju automatski kako
bi prikazivala najcesce kontakte ili lokalne informacije, dok se druga mogu prilagodavati
rucno. Polja se mogu i grupisati u tematske celine (hub), na primer, stranu s kontaktima
nazvanu ,ljudi" (people) ili stranu sa slikama nazvanu ,slike" (pictures). Ostale celine su
,kancelarija" (office) koja sadrzi funkcije za beleske i sinhronizovanje dokumenata s
racunarom; ,igre" (games) koja se integrise sa mreznom zajednicom igraca konzole
Xbox i ,muzika+video" (music+video) koja sinhronizuje pesme i video snimke sa
dzuboksom Zune i prodavnicom muzickog softvera.
l pored ovih mogucnosti personalizacije neki aspekti svakog Windows Phonea bice
isti. Svaki uredaj koji koristi Windows Phone 7 Series imace tri dugmeta: START (koje
omogucava brz pristup svim pomenutim poljima), SEARCH (jer cete tako nalaziti
telefonske brojeve) i BACK (vracanje korak nazad).
Vrlo zanimljiva i korisna novina operativog sistema je i da on prepoznaje adrese
u dolaznoj elektronskoj posti ili stavkama kalendara, i pretvara ih u linkove prema BING
MAPSU.
lnterfejs sistema raspolaze ekranskom qwerty tastaturom i podrzava upravljanje
dodirivanjem s cetiri prsta na isti nacin kako to radi i Windows 7 za PC. Jos jedna
funkcionalnost pozajmljena od personalnih racunara je i browser: on se zasniva na
istom kodu koji koristi lnternet Explorer.

Prikazana grafika odaje utisak prostornosti, jer se koriste tanka slova i veliki
naslovi sacinjeni od samo jedne reci koja oznacava temu svakog ekrana dan, lokal,
muzika itd. Tekst se prikazuje koriscenjem preciznije tehnologije za prikazivanje slova
Cleartype, koja omogucava subpikselsko pozicioniranje.
Prva verzija operativnog sistema Windows Phone 7 Series ni dalje nemaju
podrsku za Adobe Flash. Po ovome se Microsoft razlikuje od Applea, ciji iPhone takode
ne podrzava Flash, ali ga nece podrzavati ni ubuduce.
Prvi put objavljen je i softverski komplet za razvoj kako bi operatorima mobilne
- 3 -
telefonije i drugima bilo omoguceno da svojim telefonima dodaju nove usluge i
aplikacije.
lako novi sistem vise istice funkcije nego aplikacije namera Microsoft-a je da cvrsto
kontrolise korisnicki interfejs za Windows Phone 7, u telefone ce moci da se ucitavaju
aplikacije i igrice drugih proizvodaca koje su dobile Microsoftov sertifikat kroz celinu
nazvanu "pijaca" (marketplace).
Kompaktibilnost se prethodnim Windows Mible aplikacijama nije podrzana. )0+
8.3 SYMBIAN
Prava revolucija u svetu mobilne telefonije desila se sa pojavom S$>Ei4 OS-a,
prvog pravog i ujedno najpopularnijeg operativnog sistema za mobilne telefone, koji
sadrzi mnostvo opcija i omogucava instaliranje
dodatnih aplikacija.
l998 godine, formirano je partnerstvo
izmedu svetski poznatih proizvodaca mobilnih
telefona i pocket PCa, Ericsson, Nokia,
Motorola i Psion Software, nazvano "S*+,ia- Lt..", u cilju ispitivanja pribliznosti PDA
racunara i mobilnih telefona. l ako su do tada razvijani operativni sitemi pod nazivom
EPOC l-3 (l997), odmah zatim i EPOC verzija 4 (EPOC Release 4 - ER4), i verzija
ER5, prema osnovanom partnerstvu verzija 6 je svetlost dana ugledala pod nazivom
"Symbian OS v6.0". Daljim razvojem, preko verzije 6.l , 7.0, 8.0 (2004), 9.0 , sve do
verzije 9.l koja je nastala pocetkom 2005. godine, tako da danas Symbian OS
platforma besprekorno radi na mnogim mobilnim telefonima novije generacije.
Medutim, velike kompanije koje su udruzile svoje snage podelili su se i nastale su
"podverzije" ovog OS-a. Najveci broj ovih telefona izasao je iz Nokije (tzv. Nokia Series
60 platforma, na koju se uglavnom i misli kada se kaze 'Symbian'), a nekoliko modela
izbacili su i Samsung i Sony Ericsson (UlQ platforma, ni priblizno popularna kao Series
60). Nokia je jedno vreme razvijala i Series 50 platformu, a na Azijskom trzistu postoji i
N22 Do&o1o 7O1A platforma, ali one nisu posebno znacajne. Nokia je toliko
unapredila i popularizovala Symbian OS da vecina njenih telefona proizvedenih zadnjih
godina dolaze sa S'(.ia#o(, a to su ujedno i najmocniji i najpopularniji telefoni na
trzistu (.i%i : jesu ;ko(e kako). Jedini konkurent ovom operativnom sistemu bio je Windows
Mobile (danas nam je tu Android, Samsung BADA, Windows Phone 7, iPhone, .), ali
koji nije toliko popularan van SAD-a, a tome doprinosi i skroman izbor dodatnih
aplikacija. Poslednja verzija Symbian operativnog sistema je 9.
Dakle, prva prava verzija Symbiana (Series 60 platforma) je verzija 6 i ubrzo
nakon toga 6.l, gde spadaju npr. Nokia 7650, 3650 (koji su najavili revoluciju u svetu
mobilnih telefona), kao i prvi Symbian telefon Nokia 92l0 Communicator.
Zatim se 2003. pojavio S$>Ei4 OS '.J i veliki broj telefona ga je prihvatio i
usledila je podela na platforme:
- UlQ (Sony Ericsson P800, P900, P9l0, Motorola A925, Al000),
- 3 -
- Series 80 (Nokia 9300, 9500), Series 60 (Nokia 6600, 73l0, 6670)
- FOMA telefona u Japanu.
2004. se pojavljuju S$>Ei4 OS K i K.*. Doneli su par noviteta u softveru u odnosu
na v7 (najuocljiviji je bolji dizajn), ali su sve aplikacije ostale kompatibilne, a za ove dve
platforme postoji veliki broj aplikacija. Usledila su i velika unapredenja u hardveru
ekrani sa 262000 boja, procesori na 220 Mhz, slobodna RAM memorija od l0 MB do
cak 33 MB (kod N70), . Ova platforma je i dalje veoma aktuelna, no popularnost
polako opada s obzirom da je se.
. 2005 godine pojavio S$>Ei4 OS L.* a 2006. godine i L.1. Razlika izmedu :2K
i :2L je ogromna, nijedna aplikacija nije kompatibilna, uveden je novi format za
instalacije sisx, koji trazi da svaka instalirana aplikacija bude sertifikovana od strane
Nokije, sto velikim proizvodacima i nije neki problem, ali "mali" developeri imaju velikih
problema da puste u promet svoj freeware aplikacije. Nova platforma je mnogo mocnija
od prethodne, a i telefoni koji dolaze uz nju su hardverski jaci procesor na 330 369
Mhz, slobodna RAM memorija ide od oko 20 pa i preko 40 MB, veliki ekrani sa l6
miliona boja, WiFi, veci memorijski prostor, .
U :2 L.A uvedena je "zastita" koja onemogucava "brckanje" po sistemskim folderima i
nemogucnost mnogih rucnih izmena u sistemu. Ona sluzi da se sprece virusi (u ovome
je uspela) i piraterija. )'+
- 3 -
9 . BUDUNOST
9.l SAMSUNG BB
ldeja Bada platforme jeste da zameni postojece
SAMSUNG touchscreen telefone koji nisu imali napredan
operativni sistem. Bada OS baziran je na TouchWiz korisnickom
interfejsu, a namenjen je iskljucivo touchscreen smartphone
mobitelima
Samsung je iskoristio iskustvo korisnika za dizajn korisnickog interfejsa. BADA
operativni sistem izgleda kvalitetno, a one najbitnije opcije kao sto su copy, paste,
pinch-to-zoom, pregled interneta u tabovima su takode prisutne, pustanje video fajlova
u DivX i Xivd formatu, e-mail klijent, Flash materijala, podrska Office i PDF fajlovima,
Theathering i DLNA fukcija . Takode, tu su najnoviji servisi socijalnih mreza i "lokacija".
Naravno, na ovo treba dodati i iskoriscavanje hardverskih komponenti zarad
funkcionalnosti aplikacije. Ono sto Bada sistem nema, jeste multitasking. Osnovni vid
multitasking postoji, kroz rad sistemskih komponenti "iz pozadine", ali bilo kakve
dodatne aplikacije nece moci da rade na ovaj nacin. Sigurno da ce se nedostatak
multitaskinga etiketirati Bada telefonima kao mana, ali s obzirom da jedan iOS tri godine
nije imao multitasking (ni sada nema klasican MT), da ga Windows Phone 7 nema, cini
se da ce Bada sistem moci da prezivi bez istog, s obzirom da inicijalno nije ni namenjen
da bude najbolji OS za mobilne uredaje. )K+
A kako bi Samsung BADA postala jos privlacnija programerima a zajedno sa tim i
samim korisnicima zbog brojcano povecanih aplikacija, ona postaje open source od
20l2 godine.
9.2 MOZILLA Boot to Gecko
Reklo bi se da Mozilla namerava da se ukljuci na trziste mobilnih operativnih
sistema, ukoliko novi projekat ove kompanije Boot to Gecko bude uspesan. Pored toga
sto je (tipicno) dobio bizarno ime, Mozilin Boot to Gecko projekat (B2G) je pokusaj da se
razvije OS standardnim web tehnologijama za pametne telefone i druge mobilne
uredaje.
Kreator poznatog pretrazivaca zeli da napravi nenamenski OS, operativni sitem
koji nije vezan za odredeni specifican mobilni uredaj.
Mozilin Boot to Gecko ima jedan jednostavan cilj: "da nastavi da ide za ciljem
izgradnje kompletnog, samostalnog operativnog sistema za otvoreni internet."
Mozilla ce objaviti B2G izvorni kod kada bude razvijen, u tipicno open source
maniru Firefox programera.
Mozilla ima plan da uzme kod iz nizih nivoa Google-ovog Android OS-a, i onda
da gradi poseban korisnicki interfejs i kolekciju aplikacija zasnovanih oko Firefox-ovog
HTML Gecko endzina za rednerovanje. )L+
- 3 -
l0. UPOREENJE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE
TELEFONE
Razlog za veliki uspeh smart telefona ne lezi samo u povecanom broju funkcija
njih treba i koristiti.
Budimo realni: mnoge karakteristike danasnjih s(art telefona odavno smo vec
sreli na drugim uredajima. Jedina razlika je u tome sto su ih tada koristili samo ljubitelji
tehnike, koje nije moglo da zastrasi komplikovano rukovanje i nisu se plasili susreta sa
lP i serverskim adresama, ili jednostavno nisu imali alternativu. Poneki prosecan
korisnik bi, iznerviran, verovatno ostavio svoj prvi s(art telefon na stranu i opet se latio
svog dobrog starog mobilnog telefona.
Taj problem, zbog koga je krug potencijalnih korisnika bio srazmerno mali, prvi je
prepoznao A44%e* proizvodac cuven po lakoci rukovanja uredajima. Ako pitate eksperte
za upotrebljivost (usa.i%it') uredaja koja je najbolja literatura za upoznavanje sa ovom
temom, mnogi od njih ce pomenuti i nacela dizajna koje je postavio tim za razvoj
iPho#e-a. Razlog je jasan: od prve pojave A44%e-ovih telefona svi proizvodaci su obratili
vise paznje na lakocu rukovanja s(art telefonima. A poslednjih godina se zaista mnogo
napredovalo. Pritom se ne radi samo o organizaciji menija, koji su najvazniji za lako
rukovanje s(art telefonom, nego je odlucan doprinos dao i dalji razvoj hardvera. Mocni
procesori koji lakse izvrsavaju naredbe korisnika, kao i ekrani koji se konstantno
unapreduju i u stanju su da mnogo preglednije prikazu sve vise informacija dva su
ocigledna polja na kojima je ucinjen veliki korak napred.
l0.l OSAM ZLATNIH PRAVILA
Poboljsanje rukovanja u odnosu na stare s(art telefone potvrdice svaki korisnik.
Ali, prilikom dizajniranja interfejsa covek-masina koji treba da bude lak za rukovanje
moraju se uzimati u obzir i naucne direktive. Osam pravila Bena Snajdermana spadaju
u obaveznu literaturu o upotrebljivosti uredaja, i posluzice nam kao orijentacija u
poredenju sistema. Stoga cemo se ukratko osvrnuti na ta pravila:
*. K:4Di276474:27: Srodne funkcije, kao sto su brisanje podataka ili unesenih
informacija, moraju da funkcionisu u citavom sistemu i da imaju isti naziv.
1. U4i;6#Dl4: #@":;496: Dok ste pocetnik, za brzi rad potrebno vam je vise
uputstava prilikom rukovanja nego ekspertima precica.
,. I4C:#>7i;4i C66BE!": Svaka komanda treba da bude propracena povratnom
informacijom.
4. Zatvorenost: Svaka funkcija ima jasan pocetak i jasan kraj koji vam se saopstava
povratnom informacijom.
/. IDE6=;496 =#6H": Sistem prepoznaje greske pri unosu i pomaze vam da ih
korigujete.
0. R6;6#DiEil4:27: Svaki unos mozete opozvati.
- 3 -
'. K:#i24i8" ":47#:l: Sami zapocinjete odredene procese umesto da cekate reakciju
uredaja.
K. R276#6G6496 "#7":7#946 >6>:#i96: Stalno vidite sve neophodne informacije za
rukovanje ni vise ni manje. )*J+
l0.2 TEHNIKE KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA ZA MOBILNE
TELEFONE
[l3]
- 3 -
[l4]
- 3 -
[
l2]
- 3 -
ll. ZAKLJUAK
Kao sto se moze videti razvoj operativnih sistema za mobilne telefone ulazi u
svoju zlatnu eru i njihovo vreme tek nailazi sto su prepoznali veliki a i manji proizvodaci
softvera operativnih sistema. Svaki proizvodac ima svoju viziju o tome kako treba da
izgleda jedan moderan, mocan, stabilan operativni sistem na mobilnim telefonima sa
mnostvo aplikacija i servisa i takvim korisnickim interfejsom koji ce sve ovo pribliziti i
prosecnom korisniku.
Svaki operativni sistem namenjen mobilnim telefonima ima svoje prednosti i
mane, mada je to subjektivno. Poslovnim ljudima potrebne su poslovne aplikacije dok
mladi ipak preferiraju operativni sistem koji nudi veliku podrsku za multimedijom.
Kako vreme tece i samim napedkom hardvera i operativni sistemi ce morati
napredovati kako bi podrzali nove mogucnosti koje donose ova tehnicka dostignuca.

Koji je operativni sistem najbolji, koji je bolji od drugog ili sta je bolje koristiti?
Tesko pitanje dok je odgovor uvek subjektivan. Na trizistu ima nekoliko operativnih
sistema. Neki su tek usli u fazu razvoja, razvoj pojedinih je u jeku dok postoje i
operativni sistemi cija se era polako zavrsava posle duzeg razvojnog perioda. Kako god
bilo, potreba za novim operativnim sistemima nikad nece prestati, era pametnih telefona
tek nailazi i siguran sam da cemo videti jos mnogih zanimljivih resenja u ovom
segmentu softverskog razvoja.
- 3 -
12. LITERATURA
)*+ 3 htt4:::,e..z4r./er.hr:er<o#o(ija:2005:to(isi+:sta#je.ht(%
)1+ 3 S%ave# 0ru(e+=2005>*(a<istarski ra$ #a te(i Razoj +o,il-i/i-0or+acijs1i/ s2staa, ?ara@$i#*
Sveu"i%iAte u Ba<re.u ;7aku%tet or<a#iza+ije i i#/or(atike ?ara@$i#
),+ 5 htt4:::,,,.4rekora(e#a.+o(:t.ite(.255:(o.i%#i)te%e/o#i)o$)(orzeove)az.uke)$o)zvez$a#ih)
staza.ht(%
) - + 3 htt4:::(o.i%are#a.hu:teszt:a#$roi$C/ej%o$estorte#ete:a#$roi$Ctorte#e%e(.ht(%
) / + 3 1iros%av DajjiE* 0o<$a# 0rkiE :1o$e%i si<ur#os#o< rjeAe#ja za (o.i%#e ureFaje zas#ova#ih #a
A#$roi$ o4erativ#o( siste(u* 1-. 2e%eko(u#ika+io#i /oru( 2!3!7OR 200G* Sr.ija* 0eo<ra$ #ove(.ar
2H ; 26. 200G
) 0 + 3 htt4:::i#/oter.eu:+ikk:itC.izto#sa<C(o.i%Co4era+iosCre#$s'erekCe%e(zes
) ' + 3 htt4:::,,,.(o.i%ize.rs:200-:0G:0-:kratak)razvoj)s'(.ia#a
) K + 3 htt4:::(o.i%e..e#+h(ark.rs:(o.i%#:te%e/o#i:sa(su#<).a$a
) L + 5 htt4:::,,,.teh#o<uru.i#/o:vesti)(ai#(e#u)2-:--26)iz<%e$a)$a)(ozi%%a)razvija)(o.i%#i)o4erativ#i)
siste()
)*J+ 5 htt4:::+o##e+t.4+4ress.i#/o:+o##e+t)03)11:(o.i%#i)o4erativ#i)siste(i)ko%iko)su)4ri%a<o$e#i)
koris#iku:
)**+ 5 http://logout.hu/cikk/mobil_oprendszerek_egymas_ellen/eloszo.html
)*1+ ) htt4:::,,,.(as+o.z.+o(:,i#$o,s)4ho#e)-)vs)i4ho#e)os)H)0)vs)a#$roi$)2)1)vs),i#$o,s)(o.i%e)
6)5:
)*,+ 5 htt4:::%eka#.aru,a.,or$4ress.+o(:2011:0H:1H:,i#$o,s)4ho#e)-)vs)ios)vs)a#$roi$:
)*-+ 5 htt4:::shar4est(i#$s..%o<s4ot.+o(:I(J1/ee$s:4osts:$e/au%tIa%tJrss