Istorija psihologije

Istorija psihologije do sada je bila, u naoj zemlji, predmet radova Pejaka, Radonjia, Rotera, P. Klajna, Stevanovia i odorovia. I! I!"#R$% odorovi, &.% Istorija psihologije u Srbiji do '('). godine, *eograd, +,,+. -Psihologija je nauka koja ima kratku istoriju, ali dugu prolost. ka/e &insterberg i ta reeni0a na sa/et ali taan nain govori o psihologiji i njenom nasle1u. 2ardner &ar3i, jedan od poznatijih istoriara psihologije, smatra da -upravo ta velika i bogata istorija psihologije omoguava njen dananji izuzetno brz i silovit razvoj.. reba rei da je &ar3i upotrebio termin -istorija. u smislu u kome &insterberg upotrebljava pojam -prolost. i da oba autora smatraju da iza dananjeg stanja u psihologiji stoji vievekovna intelektualna zale1ina koja je poela da se izgra1uje jo u antikom dobu, kada su ljudi poeli da se bave pitanjima sopstvenog duha i svesti. a obimna psiholoka raspravljanja kroz vekove, tek poslednjih stotinu godina s pravom mogu da ponesu epitet 4 nauna. ... Danas se smatra da je psihologija oduvek bila meu ljudima , i to zbog njihove potrebe da tumae sebe, sopstvene do/ivljaje i druge ljude. 5egde mo/emo naii na ideju da je vera u duu bila osnov najstarije popularne psihologije koja je zapravo praktino prouavanje ljudi i njihovih postupaka. Psihologija kao nauka ima veoma stare korene, jer se javlja sa antikom kulturom i 3ilozo3ijom. adanja psihologija je bila izra/ena kao re3leksija o prirodi, duhu, vrlinama i osobinama oveka. 6 tom periodu psihologija je bila vrlo bliska 3ilozo3iji i na nekim mestima je teko razluiti grani0u izme1u jednog i drugog pristupa problemu. ... 7edan dugi period razvoja naune misli psiholoke prirode bio je intuitivno spekulativnog karaktera. ek kada zadobija neke atribute objektivnije nauke, psihologija se liava proizvoljnosti koju sa sobom nosi ovakav nain razmiljanja. okom svoje istorije psihologija je bila ras0epkana vrlo esto zbog subjektivnosti predmeta kojim se bavi, ali isto tako i zbog metodoloke nedovrenosti u opredeljivanju na koji nain e se reavati problemi. Pored ovih podeljenosti psihologija se sa proirivanjem svog predmeta delila na razliite primenjene dis0ipline, tako da ih danas ima veoma veliki broj. #va teden0ija razgraniavanja psihologije, pored dobre strane proirivanja predmeta istra/ivanja, ima i negativni aspekt, jer se usled preobimne materije ne izgra1uje zajedniki metod i de3inisani predmet nauke. ... Savremena psihologija sadr/i u sebi dva velika izvora% jedan je 3ilozo3ija, a drugi prirodne nauke. Kao nauka psihologija se o3ormljavala postepeno, koristei u svom uspostavljanju modele i iz 3ilozo3ije i iz raznih prirodnih nauka. Posle niza iskustava i spoznaja o raznim psiholokim problemima i ekspanzije nalaza i eksperimenata iz prirodnih nauka, kao i akumuliranih 3ilozo3skih stanovita, krajem '(. veka javljaju se i vidljiva odre1enja psihologije kao samostalne nauke. !apoinje prvo sistematsko izuavanje psiholokih problema eksperimentalnim metodom i kvantitativnim utvr1ivanjem. Razvija se psiho3izika koja je bila prva empirijska psiholoka dis0iplina, koristila je metod iz 3iziologije tog vremena i nastojala da utvrdi 3ilozo3ski problem 4 odnos 3izikog i psihikog. 6 to vreme pojavljuje se i ovek koji prvi sam sebe naziva psihologom 4 "ilhelm "unt koji osniva prvu psiholoku laboratoriju ')8(. godine u 9ajp0igu. aj datum se obino uzima kao poetak psiholoke nauke, a u tom periodu zapoinje i vea aktivnost psihologa u empirijskim istra/ivanjima nego 3ilozo3skim raspravama. ... Psihologija se u naoj zemlji razvijala sa stalnim zakanjenjem i sporijim tempom nego to je to bilo u zemljama koje su uvek prednjaile u produk0iji psiholokih istra/ivanja a to su% 5emaka, :ngleska, Rusija, odnosno Sovjetski Savez, ;ran0uska i S$<. 5aa psihologija ima svoj razvojni put i svoje rezultate, ali su oni vrlo esto u/eg karaktera i baziraju se na originalnim shvatanjima stranih autora.

... Razvoj psihologije na naem prostoru moemo podeliti na tri perioda. Prvi period ')=>4'(,> :mpirijska psihologija '(,>4'(>= Savremena nauna psihologija od '(>=