Naziv fakulteta

Bilans uspeha

Profesor:

Student:

Uvod
Termin bilans esto se koristi u praksi, uglavnom s ciljem da oznai uspostavljanje ravnotee ekonomskih ili drugih veliina. Iako se primenjuje u razliitim segmentima privrednog i drutvenog ivota, pojam balans najiru primenu ima u knjigovodstvu. Upotreba termina balans u knjigovodstvu neposredno je povezana sa italijanskom rei bilancio (bilano) i pod tim ili slinim nazivom, koristi se u skoro svim jezicima sveta. Formalna obeleja bilansa, na koja ukazuje i samo poreklo te rei, izraavaju se u sledeem: bilans uvek ima dve strane, to ga karakterie kao dvostrani pregled, obe strane bilansa su raunski jednake veliine, to oznaava ravnoteu obe strane. pojam bilansa se uglavnom, shvata kao pregled primanja i izdavanja, prihoda i rashoda, predvienih primanja i predvienih izdavanja, ostvarenja i neostavrenja itd. u ekonomskoj teoriji i praksi, kada se radi o iskazivanju vrednosti preduzea, pod bilansom se podrazumeva raunsko uporeivanje ili suoavanje aktive i pasive.

Bilans uspeha je finansijski izvetaj koji prikazuje rezultat poslovanja za

odreeni obraunski period kao razliku izmeu prihoda i rashoda.

Bilans uspeha prikazuje uspenost poslovanja u odreenom periodu, odnosno tokove rentabiliteta. Pregled prihoda, rashoda i rezultata ostvarenih u odreenom vremenskom periodu.

Prihodi i rashodi - elementi bilansa uspeha koji su u neposrednoj vezi sa

utvrivanjem rezultata poslovanja.

Prihodi sva poveanja aktive ili smanjenja obaveza proistekla iz poslovanja

koja dovode do poveanja sopstvenog kapitala, izuzev dodatnih uloga vlasnika.

Rashodi sva smanjenja aktive ili poveanja obaveza proistekla iz

poslovanja koja dovode do smanjenja sopstvenog kapitala, izuzev povlaenja uloga vlasnika.

Bilans uspeha predstavlja tabelarni pregled rashoda i prihoda u jednom obraunskom periodu, on moe biti u obliku dvostranog ili jednostranog pregleda. Ako se prikazuje u obliku dvostranog pregleda, na njegovoj levoj strani se prikazuju rashodi (poslovni, finansijski i vanredni) i pozitivan finansijski rezultat (dobitak), a na desnoj prihodi (poslovni, finansijski i vanredni) i negativan finansijski rezultat (gubitak).

Ukoliko se bilans uspeha prikazuje u vidu jednostranog pregleda, u balans se najpre unose prihodi, a ispod njih rashodi, a ostvareni finansijski rezultat ispod rashoda.

Osnovni razlog izrade bilansa uspeha je izraunavanje ostvarenog finansijskog rezultata poslovanja. Utvrivanjem nastalih prihod i rashoda u posmatranom obraunskom periodu, stvaraju se uslovi za izraunavanje njihove razlike, koja predstavlja pozitivan ili negativan finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) . Za uspeno poslovanje je neophodno da preduzee vodi rauna da finansijska situacija (likvidnost) bude uravnoteena i da prihodi nadmauju rashode (rentabilnost).

Sadrina bilansa uspeha, zavisi od metode po kome je bilans

uspeha sainjen.
1. Metoda ukupnih trokova 2. Metoda trokova prodatih uinaka 3. BU po metodi ukupnih trokova

Metoda ukupnih trokova

Metoda trokova prodatih uinaka

Poslovni rezultat jednog obraunskog perioda obraunava se kao razlika izmeu prihoda od prodaje proizvoda i trokova prodatih proizvoda i trokova perioda (trokova prodaje i uprave). Omoguava obraun ostvarenog rezultata po uim organizacionim delovima preduzea, prodajnim teritorijama, kanalima prodaje, proizvodima.

BU po metodi ukupnih trokova

Bilans uspeha je finansijski izvetaj u kome se prikazuju prihodi i rashodi privrednog drutva sa ciljem utvrivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u odreenom vremenskom periodu. Logino, sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi stim da se naroito istie struktura prihoda i rashoda.

Strukutura prihoda
Prihodi su razvrstani u etiri grupe: 1. Prihodi od prodaje robe i usuga (poslovni prihodi) ova vrsta prihoda ini osnov poslovanja privrednog drutva. 2. Finansijski prihodi ovu vrstu prihoda ine uglavnom prihodi od kamata i dividendi 3. Vanredni prihodi ova vrsta prihoda nastaje po osnovu prodaje hartija od vrednosti, osnovnih sredstava za rad privrednog drutva, smanjenja obaveza i sl. 4. Revalorizacioni prihodi nastaju po osnovu revalorizacije osnovnih sredstava, kapitala, finansijskih plasmana i dr.

Stuktura rashoda
Isto kao i prihodi i rashodi su podeljeni u etiri grupe: 1. Poslovni rashodi u poslovne rashode spada nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, zarada, amoritizacije i slino. 2. Finansijski rashodi uglavnom su to rashodi po osnovu kamata ili negativnih kursnih razlika. 3. Vanredni rashodi nastaju kao posledica nepredvienih poslovih dogaaja na koje privredno drutvo ne moe da utie. 4. Revalorizacioni rashodi ova vrsta rashoda nastaje po osnovu revalorizacije kapitala. Plan bilansa uspeha pokazuje oekivani iznos finansijskog rezultata i njegovu strukturu za odreeni period. Ovaj plan se ralanjava po mesecima i tromesejima ili po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama, kupcima i sl.

Ovim planom se planira neto dobitak, ime se definie: rentabilnost, ouvanje i uveanje imovine i odravanje solventnosti. U okviru planiranja bilansa uspeha utvruju se i rizici i ispituje se mogunost njihovog smanjenja.

Forma rauna uspeha

1. Forma liste 2. Forma konta Obe forme su dopustive Forma liste

Forma liste doputa segmentirano iskazivanje rezultata, tj razdvajanj poslovnog

rezultata od rezultata koji rezultira finansiranje, i rezultata koji je posledica poslovanja ali nije vezan za uinke niti za upravljanje finansijskim sredstvima. Forma konta Pozicija rashoda i prihoda se nalazi jedna naspram druge. Omoguava iskazivanje ukupnog rezultata preduzea.

Zakljuak
Osnovni razlog izrade bilansa uspeha je utvrivanje rezultata poslovanja, radi kontrole i analize raspolagnja sredstvima preduzea. Ostvareni rezultat poslovanja se utvruje za preduzee u celini i za njegove ue organizacione delove: asortiman, kanali prodaje, teritorija i slino. Dve onovne kategorije bilansa su prihodi i rashodi, koji su razliiti po svom poreklu. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1)poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzea kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati brutodobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.