OSNOVNI PROCESI OBRADE

1. Izmjena jona
Izmena jona je proces kojim se neeljeni joni u vodi zamjenjuju jonima koji su prihvatljivi u vodi a takvi su joni vodonika i hidroksilni joni. Veina izmenjivaa se sastoji od kolone koja je ispunjena poroznim zrncima smole prenika 0.3 do 1.2 mm. Najee korien materijal je polimer polistirena koji se povezuju sa divinil - benzenom. Smole sadre aktivne anjonske ili katjonske grupe koji se mogu zamenjivati kao to su jon vodonika i hidroksilni jon. Prilikom obrade, voda potie kroz kolonu dolazei u kontakt sa zrncima smole. Uobiajena brzina protoka je 10 do 30 m/h. Zapremina smole kod jonske izmene je od svega nekoliko litara za laboratorijsku upotrebu ili u domainstvu pa do nekoliko kubnih metara za potrebe velikih industrijskih postrojenja. Da bi se izbegla oteenja smole i gubitak pritiska, voda koja dolazi u kolonu treba da je prethodno filtrirana kako bi iz nje bile odstranjene pojedine materije.

Aktivni centri u koloni sadre elektrostatike aktivne grupe jona koji obrazuju veze sa jonima iz vode. Elektrostatike grupe mogu se izabrati tako da pokazuju razliite kisele i bazne karakteristike. Postoji razlika izmeu slabo i jako kiselih katjonskih izmenjivaa kao i izmeu slabo i jako baznih anjon skih

izmenjivaa. Sposobnost izmenjivaa jona da preuzmu jone uvek zavisi od ravnotee koja je uslovljena koncentracijom jona u smoli kao i koncentracijom u okolnoj tenosti (slika 1). Ravnotea takoe zavisi od sposobnosti izmenjivaa da lake oduzima i bolje vee neke jone na sebe. Ovo se zove jonska selektivnost izmenjivaa. Najee se primenjuju izmenjivai za omekavanje i demineralizaciju vode, imaju sposobnost apsorbovanja dvovalentnih jona pre nego jednovalentnih. Na primer: katjonski izmenjivai e imati K+, Na+ i H+ dok e anjonski imati Cl- ili OH-. Tokom katjonske izmene jednovalentni joni K+, Na+ i H+ e se u smoli zamjeniti dvovalentnim jonima Ca2+ ili Mg2+ prisutnim u vodi. Tokom anjonske izmene, jednovalentni Cl- ili OH- e se zamjeniti dvovalentnim jonima prisutnim u vodi kao to je sulfat. Ako se vri zamena jona jonima istog elektronskog naboja, jonski izmenjiva je vie selektivan za vee jone. Kod procesa desalinizacije kombinacija katjonske i anjonske izmene izvodi se tako da se H+ i OH- zamenjuju katjonima i anjonima prisutnim u vodi a rezultat je voda bez jona "dejonizovana voda". Selektivna sposobnost izmenjivaa jona je uslovljena grupama kompleksa na matriksu. Neki metalni joni mogu se vezati sa jonima matriksa u komplekse dok su ostali joni zanemareni. Ovi jonski izmenjivai se nazivaju helatnim i selektivni su u uklanjanju odreenih metalnih jona. Smole se mogu opisati kao "makroporozne" ili "gel". Makroporozne smole jonske izmene sadre vee pore sa smanjenim kapacitetom za aktivne grupe pa stoga imaju manji kapacitet nego jonski izmenjivai sa gel smolom. S druge strane velike organske molekule se lake transportuju kroz makroporozne jonske izmenjivae. Makroporozni jonski izmenjivai su takoe vie otporni na mehaniki zamor i veoma su otporni prema oksidaciji. Jon - izmenjivake smole se moraju regenerisati pre nego to sloj postane potpuno zasien neeljenim jonima u vodi, u suprotnom moe doi do prolaska istih u obraenu vodu to predstavlja proboj.

1.1.Regeneracija
se postie prolaskom rastvora koji sadri zahtevane jone kroz smolu. Sadraj jona rastvora za regeneraciju zavisie od aktivnog oblika smole pa se tako rastvor NaCl koristi za regeneraciju Na+ katjonskih smola ali moe biti korien i za regeneraciju Cl- anjonskih smola. Alternativno, kiseli rastvori se mogu koristiti za regeneraciju smola koje imaju H+ a za regeneraciju anjonskih smola sa OH- koristi se rastvor NaOH. Koncentracija rastvora za regeneraciju je izmeu 1 10 %. Visoke koncentracije ukazuju na promenu ravnotee, kako su procesi zamene povratni, neeljeni joni se uklanjaju sa vodom koja se odbacuje posle prolaska kroz smolu u efluent. Tokom regeneracije protok je mnogo slabiji nego u procesu rada, mada je komplikovanije, postupak regeneracije uz merenje protoka podrazumeva manju koliinu rastvora za regeneraciju. Posle regenerecije izmenjiva jona retko zadrava poetni kapacitet. Stepen gubitka kapaciteta je teko ili ak nemogue predvidjeti. Uobiajeno za proces regeneracije potrebno je 3 8% od ukupno primljene vode. Ovo znai da je efikasnost procesa 92 - 97 %, izraena preko WCF (Water Conversion f Factor) - "faktor konverzije vode".

Apsorpcija neeljenih jona se deava u zoni apsorpcije. S obzirom da se pomera u pravcu protoka to je obino prema dnu, joni sa slabijim afinitetom za smolu bie otputeni a apsorbovae se oni koji imaju izraeniji afinitet za smolu.

Kada zona apsorpcije proe kroz pakovanje dolazi do zasienja i ravnotee sa vodom koja ulazi (slika2).

Ako se grafikonom predstavi koncentracija onih jona koji se apsorbuju odnosno uklanjaju iz obraivane vode u ovisnosti od zapremine vode koja prolazi kroz pakovanja dobija se grafikon "proboja" (slika 3.3).

Grafikon predstavlja kapacitet pakovanja koji se odreuje povrinom iznad krive i moe se izraunati.

"Proboj" je uslovljen sa tri parametra: ravnotea, koja odreuje maksimalnu koliinu koja se moe apsorbovati, brzina koja odreuje proces apsorpcije i otpor prenosa, koncepcija postupka, koja odreuje maseni bilans u postupku.

Ravnotea se moe izmeniti sa promenom temperature i pH. Otpor masenom prenosu kontrolie nekoliko faktora. Difuzija u pore apsorbenta se obino menja sa promenom temperature. Sa brzinom protoka i temperature menja se difuzija na granici izmeu tenosti i smole.

Izmena jona se najee primenjuje kod: omekavanja, uklanjanja bikarbonata, potpune dejonizacije.

3.2 Omekavanje Za omekavanje vode se koriste katjonski izmenjivai u obliku Na - R a za njihovu regeneraciju NaCl. Sve soli kalcijuma i magnezijuma prisutne u vodi prevode se u Na soli a Ca - R i Mg - R se uklanjaju kao nosioci tvrdoe.

"R" je oznaka za smolu

Uklanjanje bikarbonata
Birkabonati se odstranjuju primenom slabo kiselih izmenjivaa j ona u obliku H - R, a za njihovu regeneraciju se koristi kiselina, uklanjaju se metalni katjoni vezani sa anjonima slabih kiselina. Metalni katjoni vezani sa anjonima jakih kiselina e prolaziti kroz kolonu.

Preporuljivo je da se aeracijom uklanja rastvoreni CO2 nastao tokom ovog procesa, kako bi se spreili problemi vezano za koroziju. Slikom 3.5 je prikazana primena izmene jona kod uklanjanja bikarbonata sa aeracionim tornjem za odstranjivanje CO2.

Potpuna dejonizacija
Ako se zahteva potpuna dejonizacija, jako kiseli katjonski izmenjivai u H-R obliku su praeni jako baznim izmenjivaima jona u OH-R obliku. Za uklanjanje CO2 izmeu jonskih izmenjivaa je potrebna aeracija (ili vakum). Katjonska izmena: Ca(HCO3)2 CO2 (rastvoren) + Ca-R MgSO4 H2SO4 + Mg-R CaCl2 + H-R HCl + Ca-R NaHCO3 CO2 (rastvoren) + Na-R Na2SO4 H2SO4 + Na-R Anjonska izmena:

H2SO4 R-SO4 HCl + R-OH H2O + R-Cl SiO2 R-HSiO3 Kako bi se smanjio utroak NaOH za regeneraciju anjonskog izmenjivaa, pre jako baznog anjonskog izmenjivaa moe se upotrebiti slabo bazni anjonski izmenjiva. Slabo bazni anjonski izmenjiva ima vei kapacitet i lake se regenerie nego jako bazni anjonski izmenjivai. Slika 3.6 ematski prikazuje sistem demineralizacije.