Uvod u Prenos Podataka

Eksploatacija Telekomunikacionih Mrea -Saobraajni Odsek 05-03-2012

Teorijske osnove prenosa podataka

Podaci se prenose signalima. Signal prenosi informaciju koja je ugraena (modulisana) u signal. Za prenos informacija kljuno je poznavati tehnike analize signala

Furijeova analiza Spektralno ogranieni signali Maksimalna brzina prenosa podataka u kanalu

Spektralno ogranieni signali

(a) Binarni signal i njegovi Furijeovi koeficijenti (b) (c) Sukcesivne aproksimacije originalnog signala

Spektralno ogranieni signali

(d) (e) Sukcesivne aproksimacije originalnog signala

Maksimalna brzina prenosa

Nikvistova teorema Idealan kanal

Teorema o odabiranju:
Propusni opseg kanala H 2H odbiraka/s V diskretnih nivoa signala

R = 2H log2V bit/s

enonova teorema Kanal sa umom

SNR Signal to Noise Ratio 10 log10 S/N [dB]

R = H log2(1 + SNR) bit/s

Prenos Signala u Osnovnom Opsegu

Baseband Transmission

Signal se prenosi kao niz impulsa (digitalnih nula i jedinica) bez prethodne modulacije na nosei signal velike uestanosti

Prenos Signala u Propusnom Opsegu

Passband Transmission

Signal se prvo formira kao niz impulsa (digitalnih nula i jedinica) a onda modulie na nosei signal velike uestanosti (mnoenjem visokofrekventnim nosiocem)

Voeni prenosni medijumi

Bakarne parice Koaksijalni kablovi Optika vlakna

Bakarne parice

UTP = Unshielded Twisted Pair

Upotreba: pristupni deo telefonske mree (od korisnika do centrale), povezivanje raunara u lokalnu mreu Vie varijanti: kategorija 3 (16 MHz) kategorija 5 (100 MHz) kategorija 6 (250 MHz) kategorija 7 (600 MHz)

Bakarne parice

(a) Kategorija 3 UTP (b) Kategorija 5 UTP

Bakarne parice
Prenos digitalnih i analognih signala
Nekoliko km bez pojaanja, rastojanjima potrebni ripiteri na veim

Propusni opseg zavisi od debljine i duine provodnika, mogue je postii nekoliko stotina Mbps na manjim rastojanjima Zadovoljavajue performanse i niska cena!

Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl.

Koaksijalni kabl

Upotreba: kablovska televizija, kablovski internet (ranije u telefoniji za prenos izmeu centrala)
Bolja zatita od parice bolji imunitet na um i interferenciju, vei protoci na veim rastojanjima Propusni opseg zavisi od kvaliteta izrade, duine i SNR do 1 GHz

Optiki sistemi za prenos

Tri osnovne komponente: izvor prenosni medijum i detektor svetlosti Izvori:

svetlosti,

LED dioda, PP Laseri

Detektori: fotodiode generiu elektrine signale kada svetlost pada na njih Prenosni medijum: tanko stakleno vlakno Impuls svetlosti = 1, nedostatak impulsa = 0

Optika vlakna

Praktino neogranien propusni opseg, do nekoliko desetina Tbps Ogranienje na protok u komunikacionim sistemima namee konverzija elektrinog u optiki signal i obrnuto

Optika vlakna

Princip prenosa baziran na Snelovom zakonu refleksije iz optiki gue u optiki reu sredinu

(a) Tri primera svetlosnog zraka koji se prelama na granici silicijumskog vlakna i vazduha. (b) Svetlost zarobljena u vlaknu principom totalne refleksije.

Optika vlakna

Multimodna vlakna Monomodna vlakna

Optiki kablovi

(a) Jedno vlakno. (b) Tri vlakna sa zajednikim plastinim omotaem.

Prenos svetlosti kroz vlakno

Slabljenje infracrvene svetlosti prilikom prenosa kroz vlakno.

Prenos svetlosti kroz vlakno

etiri optika spektra): 850 nm 1310 nm 1550 nm 1625 nm

prozora

(infracrveni

deo

Propusni opseg (svakog prozora): 25 30 THz

Optiki kablovi

Prednosti: mnogo vei propusni opseg otpornost na elektromagnetne smetnje otpornost na korozivne hemikalije malo poduno slabljenje mala veliina i masa zatienost na ometanje i prislukivanje manja cena instalacije

Optiki kablovi

Mane: osetljivost na savijanje i druge mehanike uticaje relativno visoka cena pribora i opreme jednosmeran prenos

Beini prenos

Elektromagnetski spektar Radio prenos Mikrotalasi

Infracrveni i milimetarski talasi

Prenos vidljive svetlosti

Elektromagnetski spektar

EM spektar i njegova upotreba u telekomunikacijama.

Radio talasi

Lako se generiu Prelaze duga rastojanja Prolaze kroz zidove Omnidirekcioni Osobine generalno zavise od uestanosti na niim f prolaze lako kroz prepreke ali snaga

opada sa kvadratom rastojanja; na viim f prostiru se pravolinijski i odbijaju se od prepreka, a pojavljuje se i problem apsorpcije Na svim uestanostima podloni su interferenciji

Spektar se deli tako da je za korienje datog opsega potrebna licenca (izuzev ISM opsega)

Radio prenos

(a) U VLF, LF, i MF opsezima, radio talasi prate zakrivljenost Zemlje. (b) U HF opsegu, talasi se odbijaju od jonosfere.

Radio talasi

U VLF, LF i MF opsezima radio talasi prate Zemlju (slika), npr. AM radio Imaju mali propusni opseg

U HF i VHF opsezima radio talase apsorbuje zemlja ali odbijaju se od jonosfere Signal tako moe da se odbije vie puta
Primena: radio-amateri, vojska

Mikrotalasi

Iznad 100 MHz talasi putuju pravolinijski i mogu se fokusirati ime se poveava odnos signal-um Prenos izmeu centrala u telefoniji pre pojave optike Ripiteri potrebni zbog zakrivljenosti Zemlje Ne prolaze dobro kroz prepreke (zgrade) Multipath fading zavisi od f i vremena Na viim f apsorbuje ih voda Mobilna telefonija, TV distribucija, prenos izmeu centrala u fiksnoj telefoniji Prednost nad optikom: ne treba kupovati prava na prolazak, relativno niska cena

Politika elektromagnetskog spektra

Nacionalni i internacionalni dogovori o korienju spektra Nacionalni: AM i FM radio, TV difuzija, mobilna telefonija, vojska Internacionalni: preporuke ITU-R ISM opsezi (Industrial, Scientific, Medical)

ISM opsezi u SAD.

Infracrveni talasi

iroko korieni za kratkodometne komunikacije

Daljinski TV upravljai, VCR, komponente raunara Usmereni, jeftini, ali ne prolaze kroz prepreke Nije potrebna licenca za upotrebu Nisu toliko znaajni za komunikacije

Vidljiva svetlost
Visok propusni opseg, jednostavna instalacija, nepotrebna licenca ali vrlo osetljiva na atmosferske uslove

Vazdune struje mogu da utiu na laserske sisteme komunikacije. Na slici je dvosmerni sistem sa dva lasera i dva detektora.

Beini prenos

Mogunost komunikacije i pristupa Internetu uvek i svuda mobilnost korisnika

Postavljanje komunikacione strukture na nepristupanim terenima Nepotrebna kupovina prava prolaska

Brzo uspostavljanje komunikacione infrastrukture vojne primene

Satelitski prenos

Tri vrste komunikacionih satelita

Satelitski prenos

Geostacionarni sateliti (GEO) uvek iznad iste take na Zemlji u ekvatorijalnoj ravni (period 24h) Sateliti u srednjoj orbiti (MEO) period oko 6h GPS (24 satelita na 18000 km) Sateliti u niskoj orbiti (LEO) period oko 1.5h Teledesic, Iridium, Globalstar

Digitalni prenosni linkovi

Karakteristike prenosnih linkova Tehnike multipleksa

Performanse prenosa

Propusni opseg (propusnost, protok)

koliina podataka prenetih u jedinici vremena koliko traje jedan bit (a) notacija KB = 2^10 bajtova Mbps = 10^6 bita u sekundi
(b)

Kanjenje

vreme slanja poruke od take A do take B u jednom smeru ili u oba (RTT) komponente Kanjenje = Propagacija + Emitovanje + ekanje u redu Propagacija = Rastojanje / c Emitovanje = Veliina / Protok

Kanjenje na Internetu

Kanjenje x Propusni opseg

Koliina podataka u cevi, tj. trenutno u prenosu Primer: 100ms x 45Mbps = 560KB
Delay

Bandwidth

Kanjenje x Propusni opseg

1-Mbps cross-country link Source .1 Mb .1 Mb .1 Mb . . . .1 Mb (a) Destination

1-Gbps cross-country link Source 1 MB (b) Destination

Osnovne tehnike multipleksa podataka

Multiplex: Paralelan prenos vie digitalnih signala preko istog prenosnog medijuma
Osnovne tehnike multipleksa:

Vremenski multipleks (Time Division Multiplexing) Frekvencijski multipleks (Frequency Division Multiplexing) Kodni multipleks (Code Division Multiplexing) Jedna od osnovnih tehnika za prenos u proirenom spektru

Frekvencijski i vremenski multipleks

Kombinovanje vie tokova podataka kroz isti prenosni medijum

Paralelno u frekvencijama (FDM) Kombinovano u vremenu (TDM)

Kodni multipleks

Telekomunikacione Mree

Skup mrenih vorova povezanih digitalnim prenosnim linkovima

Mreni vorovi vre komutaciju saobraaja

Podela mrea prema nainu komutacije

Mree sa komutacijom paketa (Packet-Switched) Mree sa datagram (Datagram) komutacijom Mree sa komutacijom paketa tehnikom virtuelnih kola (Virtual Circuits)
Mree sa komutacijom kola (Circuit-Switched)

Komutacija kola (Circuit Switching)

najstariji oblik komutacije, razvijen za potrebe telefonske mree

izmeu krajnjih taaka veze postoji stalna putanja putanja se sastoji od niza linkova izmeu vorova mree na svakom linku postoji kanal (vremenski slot ili frekvencijski opseg) dodeljen za datu vezu komunikacija se odvija u tri faze: 1. uspostava kola 2. prenos podataka 3. raskidanje kola

Komutacija kola uspostava veze

A alje zahtev za vor 5 prihvata zahtev i donosi o sledeem linku na putanji. komunikacijom saodluku D B linku6i prihvata preko njega voru na koji je Alocira kanal navor zahtev i prosleuje zahtev za komunikacijom povezan donosi odluku o sledeem sa D ka voru 6. linku na putanji. Alocira kanal vor 3 prihvata zahtev. 1na njemu i prosleuje zahtev Utvruje da li je D raspoloiv A za komunikacijom sa D ka za komunikaciju sa A. Ako 5 voru 3. 2 C jeste, prosleuje mu zahtev. Sada postoji rezervisana 6 putanja za prenos podataka.

kolo
3 4 D E

Komutacija kola prenos podataka

Kolo (Circuit) direktna i rezervisana putanja

prenos podataka moe biti: jednosmeran (simplex) dvosmeran (duplex):
semi-duplex full-duplex

primer: javna telefonska mrea

PSTN Public Switched Telephone Network Govorni kanal: kolo protoka 64 kbit/s

Komutacija kola raskidanje veze

B

A alje zahtev raskidanjem.

vor 5 prihvata zahtev prosleuje ga dalje du kola i dealocira rezervisani kanal. 1

5

...
6

3 4 D E

Komutacija kola
Prednosti

Mane
protok konstantan (nefleksibilno)

malo i konstantno kanjenje (vrlo bitno pri prenosu glasa i videa) kada je kolo jednom uspostavljeno, vorovi vre samo prekidaku funkciju

loa iskorienost kapaciteta dodeljene putanje pogotovo kod meuraunarskih komunikacija

Komutacija Paketa (Packet Switching)

razvijana za potrebe klasinih raunarskih komunikacija (prenos fajlova)

podaci se dele u pakete i prenose kroz mreu

na prijemnoj strani se iz paketa rekonstruiu podaci pored podataka, svaki paket sadri i zaglavlje
zaglavlje = kontrolna informacija koja sadri adresu, bite za proveru ispravnosti, redni broj paketa...

u svakom voru se paket skladiti, zaglavlje razmatra, a zatim paket prosleuje dalje; storeand-forward (uskladiti i prosledi) princip

Vrste komutacije paketa

Dve tehnike komutacije paketa:

virtuelno kolo datagram lii na komutaciju kola tri faze: 1. prva faza - uspostava virtuelnog kola 2. druga faza - prenos podataka 3. trea faza - raskidanje virtuelnog kola

Virtuelno kolo:

Virtuelno kolo uspostava veze

A alje specijalan paket - CR, sa vor 5 prihvata zahtev i donosi odluku o sledeem linku na putanji. zahtevom za B komunikacijom saProsleuje zahtev za komunikacijom sa D ka voru 6. D.

CR CA
5

1 ...

CR CA
6

CR CA virtuelno kolo
4

D se odluuje da prihvati poziv 2 alje potvrdu C CA, koja se vor 3 vraa istom prosleuje putanjom zahtev ka D. ka A.
3

CR CA
D

Virtuelno kolo prenos paketa

kada je putanja uspostavljena, vorovi vre samo prosleivanje i svi paketi slede istu putanju
uspostavljena putanja logike prirode

vor emituje pakete tek kada putanja postane slobodna,

Kanjenje moe da varira od paketa do paketa Statistiko multipleksiranje paketa na link

Primer: ATM mree

Datagram tehnika

prenos podataka zapoinje odmah

ne postoji predefinisana putanja kojom e se paketi prenositi za svaki paket se u svakom voru vri prosleivanje i komutacija nezavisno Primer: IP mree

Datagram tehnika
vor 5 prima P1 i donosi odluku A eli da komunicira sa D. o sledeem linku B na putanji. vor 5 prima P3. Sada se Odmah alje prvi Odluuje sa za link ka voru 6 i odluuje za link ka voru 4 i na paket (P1) ka D tuda alje P1. njega alje P3. vor 6 prima 1 P1. Odluuje P1 P3 P2 A se za link ka 5 2 voru 3. C P1 P2 vor 6 prosleuje P3 6 paket ka D.

P1 P2
4

P3

P1 P3 P2
D

Virtuelno kolo vs Datagram Virtuelno kolo

Datagram
ne troi se vreme na uspostavu kola u vorovima se odreuje izlazni link za svaki paket posebno, to troi vreme redosled paketa se moe poremetiti sekvenciranje, detekcija i korekcija greaka na strani korisnika fleksibilan prenos

zahteva vreme za uspostavu kola nakon uspostave kola u vorovima samo komutacija paketi stiu u poetnom rasporedu pouzdaniji prenos, detekcija i korekcija greaka mogu da se automatski vre u vorovima du putanje prenos osetljiv na prekid virtuelnog kola

Kanjenje
vreme
uspostava kola uspostava virtuelnog kola rutiranje, prosleivanje, komutacija

call request signal

call acept signal

call request paket

call accept paket

P1 P2 P3

podaci

P1 P2 P3

P1 P2 P3

podaci

podaci

P1 P2 P3

P1 P2 P3

P1 P2 P3

samo komutacija

paket potvrde prijema

komutacija kola

virtuelno kolo

datagram

Multipleksiranje paketa

Statiko multipleksiranje

Jednom korisniku stalno na raspolaganju podkanal fiksnog kapaciteta Vremenski multipleks (TDM), frekvencijski multipleks (FDM) Korisnik dobija resurs kada ima podatke za prenos. Ako neko ve koristi resurs, nastaje kanjenje usled ekanja

Statistiko multipleksiranje

Multipleksiranje paketa

Pitanja?

Opisati osnovne osobine bakarne parice kao prenosnog medijuma. Koliki je propusni opseg UTP parice? Objasniti tehniku prenosa podataka komutacijom kola i navesti jedan primer mree koja koristi ovu tehniku? Objasniti tehniku prenosa podataka komutacijom virtuelnih kola. U emu je razlika izmeu kola i virtuelnih kola?

Objasniti tehniku prenosa podataka datagram komutacijom i navesti jedan primer mree koja koristi ovu tehniku?
Nabrojati i ukratko objasniti tehnike multipleksiranja podataka?

Uvod u Prenos Podataka

Eksploatacija Telekomunikacionih Mrea -Saobraajni Odsek 05-03-2012