Romana eki

HOMEOPATIJA ZA SVAKOGA
Potpuni prirunik za prvu pomo i akutne bolesti

Karlovac 2009

Preporuka Hrvatske udruge homeopata

Ovu knjigu od srca preporuujemo svima koji su zainteresirani za cjelovitu samopomo homeopatijom i drugim prirodnim metodama lijeenja navedenim u njoj. Ona sadri pravo bogatstvo informacija o mnogim tegobama. Osim toga, opisuje velik broj homeopatskih pripravaka za njihovo tretiranje ime osigurava veliku tonost pri lijeenju. Koristit e ne samo poetnicima, nego i svima koji se ve bave homeopatijom. U svakom sluaju, ovo je jedinstveno i iznimno vrijedno djelo koje bi svaka obitelj trebala imati pri ruci. Vjerujemo da ete uz ovu knjigu pomoi sebi i svojim najdraima u mnogim situacijama. Ukoliko je vaa bolest ozbiljnog karaktera ili se u kratkom roku stanje ne pobolja, svakako konzultirajte profesionalnog homeopata odnosno lijenika.
Ivan imetin, homeopat Predsjednik Hrvatske udruge homeopata

Sadraj
Preporuka Hrvatske udruge homeopata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Zahvala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Znate li...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Kako koristiti ovaj prirunik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 OPENITO O HOMEOPATIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 OSNOVE HOMEOPATIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 to je homeopatija?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Nastanak homeopatije i glavna naela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Slino se slinim lijei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Minimalna doza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Primjena jednog lijeka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Cjelovitost i individualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 ivotna energija ili vitalna sila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Smjerovi izljeenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 irenje homeopatije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Homeopatija danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Razni smjerovi u homeopatiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Konstitucijski tretman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Homeopatija i kronine bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 HOMEOPATSKI LIJEKOVI REMEDIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Nain proizvodnje remedija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Kako nastaje nova remedija?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Sigurnost remedija i popratne pojave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Oblik remedija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 uvanje, trajanje i rukovanje remedijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 SAMOPOMO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 TO MOETE LIJEITI SAMI?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Razlike izmeu akutnih i kroninih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Kada potraiti strunu pomo?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Sastavljanje kune ljekarne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

 ODREIVANJE TERAPIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Uzimanje sluaja prikupljanje podataka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Analiza sluaja i odreivanje remedije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Koritenje repertorija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Potencija i doziranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Uzimanje remedija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Tumaenje reakcija nakon uzimanja remedije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Primjeri sluajeva ozljeda i akutnih bolesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 RAZNE TEGOBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 OZLJEDE, NEZGODE I PRVA POMO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 ok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Modrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Krvarenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Ozljede miia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Ogrebotine, porezotine i rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Ubodne rane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Ugrizi i ubodi insekata, pauka, korpiona i meduza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Zmijski ugrizi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 ivotinjski i ljudski ugrizi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Ozljede glave i vrata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Ozljede lea i bolovi u leima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Ozljede i naprezanja oiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Ozljede prstiju, dlanova i stopala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Ozljede zglobova, tetiva i ligamenata (istegnua, uganua, iaenja). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Frakture (napuknue ili lom kosti). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Trnje i druga strana tijela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Opekline. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Toplotni udar i sunanica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Toplinska iscrpljenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Hipotermija (pothlaenost). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Ozebline. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Dehidracija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Nesvjestica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Oteenja zbog ponavljajuih pokreta i sindrom karpalnog tunela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

 POVIENA TEMPERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Konvulzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 INFEKTIVNE BOLESTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Prehlada i kaalj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Krup. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Gripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Grlobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Uhobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Upala sinusa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Laringitis i promuklost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Epiglotitis (upala hrskavice grkljana). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Bronhitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Bronhiolitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Upala plua. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 ALERGIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Kone alergije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Koprivnjaa (urtikarija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Kontaktni dermatitis. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Atopijski dermatitis (neurodermitis, ekcem) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Alergije dinog sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Peludna hunjavica (alergijski rinitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Akutni napadi astme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Anafilaktiki ok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 TEGOBE S OIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Konjunktivitis (upala sluznice oiju). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Jemenac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 PROBLEMI S USTIMA I ZUBIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Upala sluznice usta (stomatitis kandidijaza, afte, glositis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Zubobolja i upala zubnog mesa (gingivitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 PROBAVNE SMETNJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Munina i povraanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Proljev i kolika (grevi u trbuhu). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 Zatvor (opstipacija, konstipacija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Upala crvuljka (apendicitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

 Kila (hernija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 TEGOBE MOKRANOG SUSTAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Upala mokranog mjehura (cistitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 Upala mokrane cijevi (uretritis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 TEGOBE REPRODUKTIVNOG SUSTAVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Tegobe kod ena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Menstrualni bolovi i PMS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Vaginalne infekcije i upale (vaginitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 Tegobe kod mukaraca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Upala prostate (prostatitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 KONE BOLESTI I TEGOBE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Apscesi i pritevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Impetigo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Bradavice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 Herpes simplex (groznica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Herpes zoster (pojasasti osip, pasac). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 Tinea (dermatofitoza, gljivine infekcije). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 Oiljci i priraslice (adhezije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 DJEJE ZARAZNE BOLESTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 Vodene kozice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 Ospice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 Rubeola (crljenac). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Zaunjaci (mumps, parotitis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Hripavac (pertusis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 arlah (skarlatina). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 Trodnevna groznica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 TEGOBE KOD DOJENADI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 Tjemenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 Pelenski osip. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 Dojenake kolike (grevi u trbuhu). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Nicanje zuba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Povraanje majinog mlijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Zaepljeni suzni kanali. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

 TEGOBE KOD DJECE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Mokrenje u krevet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Gliste. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Ui. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 TEGOBE NA PUTOVANJU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Bolest putovanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Visinska bolest. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 Problemi kod putovanja avionom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Strah od letenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Jet lag bolest prekooceanskih putnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Uhobolja za vrijeme putovanja avionom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Sprjeavanje zaraznih bolesti homeopatijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 RAZNO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 Glavobolja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 Nesanica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 Trema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 TRUDNOA, POROD I POSLIJEPOROAJNE TEGOBE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 Trudnoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 Jutarnja munina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 Predleea posteljica (placenta previa). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Okretanje bebe u optimalan poloaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 Bolovi u trbuhu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Porod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 Noenje preko termina poticanje trudova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Zastoj poroda i bolovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Zaostala posteljica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 Krvarenje za vrijeme ili nakon poroda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Poslijeporoajno razdoblje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Rane od poroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Poslijeporoajni bolovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Reguliranje koliine mlijeka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 Upala dojki (mastitis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Ispucane i bolne bradavice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294

 OPERACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Prije i poslije operacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Strah od operacija i drugih lijenikih intervencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Poslijeoperativne tegobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 ok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 Krvarenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 Nadutost trbuha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 Zastoj (retencija) mokrae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 Inficirane rane. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 Proljev i povraanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 Specifine operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 MATERIA MEDICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 ZA ONE KOJI ELE ZNATI VIE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 DODATNE TERAPIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 Schsslerove (tkivne) soli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 Cvjetne esencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340 NEKE MEDICINSKE KONTROVERZE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 Antibiotici upotreba i zloupotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 iva i srebrne amalgamske plombe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349 Fluorid lijek ili otrov?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 ZNANSTVENA ISTRAIVANJA.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 ...o homeopatskim remedijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 ...o ivotnoj energiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 366 ...o djelotvornosti homeopatije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 PRIMJERI HOMEOPATSKOG KONSTITUCIJSKOG LIJEENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Korisne informacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Kako odabrati homeopata?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Gdje nabaviti homeopatske remedije?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Homeopatske udruge i obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 Udruga korisnika homeopatije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 Popis remedija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381 Literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387

15

Znate li...?
 da je po broju korisnika homeopatija druga vrsta medicine na svijetu (odmah iza kineske medicine)  da britanska kraljevska obitelj koristi i promovira homeopatiju jo od 1865. godine te pod svojim

okriljem ima kraljevsku homeopatsku bolnicu u Londonu

da se homeopatija koristi u svim europskim zemljama  da u Indiji postoji oko 120 homeopatskih fakulteta, radi preko 180.000 homeopata, a vlada financijski

podrava preko 270 homeopatskih bolnica i 9000 ambulanti

 da 50% licenciranih lijenika i terapeuta u Njemakoj redovno propisuje homeopatske pripravke  da u Brazilu postoji oko 12.000 homeopata, 200 homeopatskih veterinara, 100 homeopatskih zuba-

ra, 1300 homeopatskih ljekarnika i 6 tvornica homeopatskih lijekova

 da je Ameriki institut za homeopatiju osnovan prije Amerikog medicinskog udruenja (American

Institute of Homeopathy 1844., American Medical Association 1847.)

 da je najmanje 11 amerikih predsjednika (Lincoln, Tyler, Hayes, Garfield, Arthur, Harrison, McKinley,

Coolidge, Harding, Hoover i Clinton), kao i dva britanska premijera (Benjamin Disraeli i Tony Blair) koristilo homeopatiju ili sponzoriralo donoenje zakona za dozvolu prakticiranja homeopatije
 da su mnogi svjetski poznati glazbenici koristili i koriste homeopatiju, npr. Beethoven, Schumann,

Chopin, Cher, Tina Turner, Paul McCartney, George Harrison, Annie Lennox, Bob Weir, Paul Rodgers, Axl Rose, Moby, Dizzy Gillespie
 da su mnogi poznati glumci koristili i koriste homeopatiju, npr. Marlene Dietrich, John Wayne, Cathe-

rine Zeta-Jones, Jane Seymour, Priscilla & Lisa Marie Presley, Jennifer Aniston, Jade Jagger, Orlando Bloom
 da je Majka Tereza koristila homeopatiju i otvorila prvu dobrotvornu homeopatsku ambulantu za

siromane u Calcutti 1950. godine

16

Homeopatija za svakoga

Predgovor
Homeopatija moe potpuno zadovoljiti terapeutske potrebe naeg doba, bolje nego ijedan drugi sustav ili nain lijeenja.
Dr. Charles Menninger, psihijatar, osniva poznate Menninger klinike

Homeopatija se koristi u svim europskim zemljama i u veini zemalja svijeta. Prema izvjetaju Europskog vijea1, ona je jedna od etiri najbolje utemeljenih CAM2 terapija u Europi. U Hrvatskoj je jo uvijek u povojima, iako postaje sve popularnija. Jedan od razloga njezine sve vee upotrebe je nekodljivost homeopatskih lijekova, jo zvanih pripravci ili remedije. Naime, homeopatske remedije su netoksine i bez bojazni ih mogu koristiti svi, ukljuujui i trudnice i bebe. Homeopatija je metoda lijeenja ije osnove svatko moe nauiti. Kada spoznate njene mogunosti i otkrijete kako je moete koristiti, postat ete manje ovisni o drugima i aktivno preuzeti odgovornost za svoje i zdravlje svoje djece. U novije vrijeme esta pojava infektivnih bolesti kod djece povlai za sobom uestalo koritenje antibiotika to moe uzrokovati razvoj otpornih mikroba i slabljenje imuniteta, a time i jo vie bolesti. To je kao zaarani krug. Moete izabrati izai iz njega, a homeopatija vam u tome moe pomoi. Ponukana pozitivnim iskustvima vezanim uz koritenje homeopatije i s velikom eljom da pomognem to veem broju ljudi, odluila sam napisati knjigu koja e sadravati sve informacije potrebne za lijeenje onih tegoba koje se esto mogu tretirati kod kue. Za razliku od homeopatskih prirunika koji se fokusiraju na jednostavnost odnosno navode mali broj remedija za svaku tegobu i samo osnovne podatke o svakoj od remedija, cilj mi je bio kreirati cjeloviti vodi koji e dati puno vie informacija i pomoi svakome tko eli nauiti propisivati onako kako to ine profesionalni homeopati. Rezultat je ovaj sveobuhvatan i iscrpan prirunik za samopomo koji je namijenjen svima kako potpunim poetnicima, tako i homeopatima i studentima homeopatije. Pomou njega moete nauiti odnosno proiriti svoje znanje o koritenju homeopatije kod ozljeda i akutnih bolesti. Tegobe i situacije u kojima homeopatske remedije mogu biti od pomoi su mnogobrojne. ak i znanje o samo jednoj remediji vam moe biti od velike pomoi u svakodnevnom ivotu. Jedan od najboljih primjera je poznati homeopatski lijek Arnica. Arnica uzeta nakon ozljeda te prije i poslije operacija ili poroda sprjeava krvarenja i nastanak krvnih ugruaka, smanjuje mogunost komplikacija (npr. infekcija), ublaava bolove i ubrzava oporavak. Kod ozljeda glave Arnica moe ukloniti bolove, povratiti svijest i izgubljeno pamenje te izlijeiti potres mozga. Arnica se redovno koristi u homeopatskim kao i u mnogim konvencionalnim bolnicama u svijetu, iako ne i u naim. Openito govorei, remedijama moete uvelike ubrzati oporavak nakon ozljeda te sprijeiti razvoj komplikacija i kroninih tegoba kao posljedica ozljeda. Akutne bolesti (npr. gripe, infekcije uha, upale sinusa,
 uropsko vijee (1999) Europski pristup ne-konvencionalnim medicinama. Rezolucija 1206. (A European approach to non-conE ventional medicines, Resolution 1206) 2 CAM komplementarna i alternativna medicina (Complementary and alternative medicine).
1

17

grlobolje) ete esto moi potpuno sprijeiti ako uzmete odgovarajui pripravak na vrijeme, a ako je bolest ve uzela maha moi ete ubrzati oporavak i sprijeiti razvoj ozbiljnijih tegoba. Uinak dobro odabrane remedije se kod akutnih bolesti i ozljeda obino primjeuje vrlo brzo, ponekad ak i odmah nakon uzimanja. Osim kod pruanja prve pomoi i tretiranja akutnih bolesti, homeopatijom se uspjeno lijee i mnoge kronine bolesti i ponavljajue tegobe. Za njihov tretman potrebno je potpunije znanje i iskustvo, pa je najbolje obratiti se profesionalnom homeopatu. Iako remedije nisu tetne, nepravilno koritenje ponekad moe potaknuti prejake reakcije i zato je vrlo vano da se koriste pravilno. Ako ste poetnik, obavezno slijedite upute navedene u knjizi ili savjet vaeg homeopata. Ne zaboravite da samostalno lijeenje ne moe biti zamjena za profesionalnu njegu koja je ponekad neophodna. Zbog toga su za svaku tegobu navedene situacije i simptomi kod kojih obavezno treba potraiti strunu pomo. Osim homeopatskih remedija u priruniku su navedene i ope informacije o svakoj pojedinoj tegobi te savjeti o lijeenju biljem, eterinim uljima, osnove kune njege i sl. U dijelu Za one koji ele znati vie nalaze se tekstovi koji e vam pruiti vie informacija ne samo o homeopatiji, ve i o drugim zanimljivim temama. Upotrebom ovog prirunika moete pomoi sebi i drugima i tako se sami uvjeriti ne postoji mnogo dragocjenijih i ljepih stvari u ivotu od uspjenog izljeenja sebe ili drugih! elim vam puno uspjeha u koritenju ove njene, ali mone metode lijeenja!

18

Homeopatija za svakoga

Kako koristiti ovaj prirunik

Zbog svoje iroke namjene prirunik je obiman i detaljan. Kod veine tegoba je naveden relativno velik broj remedija (a ne samo nekoliko najvanijih) kako bi prirunik zadovoljio i zahtjeve homeopata. Poetnici se ne moraju zamarati s itanjem opisa svih remedija, nego se koncentrirati na prvih nekoliko, jer su (osim ako je drugaije navedeno) one poredane po vanosti glavne remedije su opisane prve. Isto tako, u tekstu Savjeti i tretman (prije same liste remedija) istaknuto je koje se remedije najee uspjeno koriste u odreenim situacijama. To moe biti od velike pomoi, pogotovo ako se ini kako nijedna opisana remedija ne odgovara simptomima bolesnika ili vie njih odgovara podjednako. Zbog lakeg snalaenja, u nekim poglavljima o tegobama remedije su poredane po drugaijim kriterijima npr: po abecednom redu zbog velikog broja remedija (vidi Zubobolja i upala zubnog mesa), prema stadiju razvoja bolesti (vidi Prehlada i kaalj), prema stupnju jaine tegobe (vidi Opekline). Opisi remedija u poglavljima o tegobama su prilino detaljni jer je esto potrebno vie informacija za to kvalitetnije propisivanje. Radi lakeg snalaenja, najvaniji su simptomi tiskani podebljanim slovima. Njima dajte prednost kod odabira lijeka. Na nekim mjestima su u zagradi navedene i druge vane remedije za spomenuti simptom. Za poetnike je neophodno da prije samostalnog koritenja homeopatskih remedija najprije proitaju dio Samopomo koji govori o nainu propisivanja i doziranja remedija. Kako je ovo prirunik, a ne knjiga koja se ita od korica do korica, vane informacije se ponavljaju na vie mjesta. Prirunik se sastoji od pet dijelova:

Prvi dio: OPENITO O HOMEOPATIJI

Sadri informacije o tome kako je homeopatija nastala, naela na kojima se temelji, to su homeopatske remedije te poneto o tome koliko i gdje se koristi. Preporuuje se da proitate ovaj dio zbog boljeg razumijevanja homeopatije openito.

Drugi dio: SAMOPOMO

Kako biste to bolje mogli pomoi sebi i svojim blinjima homeopatskim tretmanom, vrlo je vano da proitate i prouite ovaj dio. Tu ete nai podatke o tome to moete lijeiti sami, kako odabrati odgovarajuu remediju, potenciju i dozu, nainu uzimanja remedija te kako prilagoditi daljnji tretman. Razumijevanje ovog dijela knjige e osigurati da vae koritenje remedija bude to djelotvornije i sigurnije.

19

Trei dio: RAZNE TEGOBE

Trei dio sadri mnoge tegobe koje moete sami tretirati, poevi od ozljeda i nezgoda, preko infektivnih bolesti i drugih akutnih tegoba, pa do problema tijekom trudnoe, poroda i poslije poroda. Tu je i dio s informacijama o nainu na koji moete sebi i drugima pomoi prije i nakon kirurkih zahvata. Veina poglavlja o tegobama sadri ope informacije o tegobi, zatim slijedi dio sa savjetima i tretmanom koji, osim homeopatskih remedija sadri i druge preporuke (npr. koritenje ajeva, eterinih ulja) te ope mjere. Slijedi preporuka o potenciji i doziranju odabrane remedije te popis onih najee indiciranih. Navedene su remedije koje pokrivaju otprilike 60-95% sluajeva. Na kraju su istaknuti simptomi koji ukazuju na potrebu za strunom pomoi.

etvrti dio: MATERIA MEDICA

Materia medica sadri listu najee spominjanih remedija u knjizi zajedno s njihovim simptomima i karakteristikama. Taj dio moete koristiti kad elite vie informacija kod odabira remedije ili jednostavno elite nauiti vie o nekoj od njih. Svaka remedija ima kljune simptome (u tekstu tiskani debljim slovima te navedeni pod Kljuni simptomi) koji su prisutni kod pacijenata u veini sluajeva i na osnovu kojih lake moete doi do odgovarajueg lijeka.

Peti dio: ZA ONE KOJI ELE ZNATI VIE

Peti dio sadri lanke s informacijama o znanstvenim istraivanjima vezanim uz homeopatiju, kao i lanke o drugim vrstama terapija i kontroverznim temama.

VANA NAPOMENA
U priruniku su za mnoge tegobe preporuene odreene biljke i eterina ulja. Prije njihove upotrebe obavezno se informirajte kroz strune knjige ili obratite profesionalcu u odreenoj vrsti terapije. Ovo je osobito vano za koritenje kod djece, trudnica i dojilja, alerginih osoba, osoba koje uzimaju konvencionalne lijekove te tekih kroninih bolesnika.

Razne tegobe
Pojava homeopatije natjerala je lijenike staroga kova da preispitaju racionalnu prirodu svog poziva i neto naue iz toga. Moete biti iskreno zahvalni to je homeopatija preivjela pokuaje konvencionalnih lijenika da je unite.
Mark Twain

OZLJEDE, NEZGODE I PRVA POMO

Ozljede i nezgode su esta pojava, a pravodoban i kvalitetan tretman ozlijeene osobe esto moe sprijeiti ili barem umanjiti ozbiljne posljedice. Remedije mogu pomoi kod oka nakon ozljeda, kod zacjeljivanja ozlijeenog dijela te sprijeiti nastajanje komplikacija i kroninih tegoba koje se mogu javiti nakon ozljeda. Mogu se koristiti same ili u kombinaciji s konvencionalnim tretmanom. Za svaku ozljedu koja nije blaga obavezno treba posjetiti lijenika. Preporuuje se imati kod kue dobru knjigu o pruanju prve pomoi koju treba prouiti s vremena na vrijeme, klasini pribor za prvu pomo kao i homeopatski set s osnovnim remedijama (vidi Sastavljanje kune ljekarne u poglavlju to moete lijeiti sami?).

ok
U medicini se ok definira kao ozbiljno stanje pri kojem su vane funkcije tijela ugroene zbog nedovoljnog dotoka krvi u vitalne organe (npr. kod gubitka tjelesnih tekuina ili naglog pada tlaka). ok moe biti posljedica ozljeda, infekcija, jakih alergijskih reakcija (anafilaktiki ok), poremeaja rada ivanog sustava ili srca te drugih bolesti. U pravilu, svaka vea ozljeda je praena veim ili manjim okom, jer reakcija ivanog sustava na stres utjee na krvotok. U ovoj knjizi rije ok se takoer koristi za emocionalnu reakciju nakon ozljeda, loih vijesti ili drugih stresnih situacija. Simptomi oka su slabost, hladna i blijeda koa, brz i slab puls, plitko neravnomjerno disanje, smanjena panja te zbunjenost ili nesvjestica. Moe se javiti osjeaj ei, hladnoe, munine i katkad povraanje. Osoba u stanju oka je gotovo uvijek pri svijesti, ali je nezainteresirana ili nesvjesna svog stanja i zbivanja oko sebe. Obino ne zapomae i ne zahtijeva pomo. esto odsutno gleda u daljinu i apatina je. U poetnom stadiju oka moe biti nemirna, uzbuena ili agresivna. Uz lijeenje ozljede vrlo je vano lijeiti i ok kad god je prisutan. Ako osoba jako krvari, ima velike opekline ili je zadobila ozljedu glave, tretiranje oka je prioritetno.

Razne tegobe

61

SAVJETI I TRETMAN
Kod blaih i srednje jakih ozljeda ozlijeenom odmah dajte Arnicu. U sluaju teke ozljede ili velikog oka, prvo poduzmite sve neophodne mjere za spaavanje (provjerite medicinski prirunik za prvu pomo) kao to su provjera disanja i pulsa, postavljanje ozlijeene osobe u vodoravan poloaj licem prema gore i lagano podignutim nogama (ne savijajte joj noge podloga ispod nogu bi trebala biti visoka 20 do 30 centimetara). Ako je osoba u nesvijesti, polegnite je na bok. Postoji li i najmanja vjerojatnost da je ozlijeena kraljenica, nemojte osobu pomicati. Otpustite tijesnu odjeu. Obavite ostale neophodne mjere prema potrebi (zaustavite krvarenje, pokrijte ranu, imobilizirajte ozlijeene dijelove tijela i sl.). Pozovite hitnu pomo ili osigurajte ozlijeenom to udobniji i to bri prijevoz u bolnicu. Loa i neudobna vonja pogorava stanje oka. Dok ekate pomo ili se vozite do bolnice, dajte inidiciranu remediju. Kod ozljeda je to obino Arnica. Za homeopatsko lijeenje kroninih posljedica oka i posttraumatskog sindroma, obratite se homeopatu. Potencija i doziranje Dati odabranu remediju u potenciji 30C (ili 200C kod jakog oka), s razmakom od deset minuta do dva sata (zavisno od intenziteta simptoma), smanjiti uestalost davanja kad doe do poboljanja. Ako osobi nije bolje ni nakon 4 doze, prestati davati remediju i odabrati drugu ili se obratiti homeopatu. ARNIca: glavna remedija za ok nakon bilo kakve ozljede, nezgode, poroaja ili operacije (npr. nakon prometne nezgode, pada s visine ili niz stepenice), nakon primljenih loih vijesti, svjedoenja tuoj nezgodi i sl. Imajte na umu da ono to se odrasloj osobi ne ini traumatino, djetetu moe biti vrlo okantno. Za Arnica stanje je karakteristino da osoba kae da joj je dobro iako je oito da nije. Mogu biti zbunjeni i nesuvislo priati. Ne vole da im se bilo tko pribliava ili ih dodiruje, pogotovo po ozlijeenom dijelu. AcONITUm: za ok nakon ozljeda, operacija i poroaja, primanja loih vijesti ili svjedoenja tuoj nezgodi ili smrti. ok je praen strahom, panikom i tjeskobom. Vrlo su nemirni, uplaeni i mogu se bojati da e umrijeti. To je ujedno i glavna razlika izmeu Arnice i Aconituma, jer osobe u Arnica stanju misle da im je dobro i jo nisu svjesne to im se dogodilo. Aconitum je ponekad potreban nakon davanja Arnice, jer Arnica pomogne osobi da postane svjesna to se dogaa, a tada se moe prestraiti. REscUE REmEDY: ovo nije homeopatska remedija nego kombinacija Bachovih kapi (vidi Cvjetne esencije u Za one koji ele znati vie). Odline su za bilo kakav ok, prestraenost ili nervozu. Kod oka ih uzmite svakih pet minuta u poetku, a zatim tri-etiri puta na dan nekoliko dana, sve dok se ne osjeate bolje. Jedna doza su etiri kapi u lici vode ili direktno u usta (zadrite ih pod jezikom desetak sekundi prije gutanja). Takoer se moe nekoliko kapi staviti na zapea ili ozlijeeni dio. IGNaTIa: odlina za stanje u kojem su ok i alost prisutni zajedno. Koristi se kod emocionalnog oka, npr. nakon naglog gubitka voljene osobe (bez obzira je li u pitanju smrt ili prekid veze), prijatelja, imovine, posla i sl. Pomoi e djeci nakon gubitka kunog ljubimca ili preseljenja u drugu kolu. Dobra je i kod razoaranja, primjerice nakon financijskog gubitka (Aur) ili neispunjenog obeanog napredovanja na poslu ili sportu. Uobiajeni simptomi su: uzdisanje kojeg osoba esto nije svjesna, promjene raspoloenja, nemir, nezainteresiranost, slaba koncentracija, alost, a ponekad histerija ili depresija. Dati 30C za blagu tugu, a 200C za intenzivnu te ponoviti prema potrebi.

62

Homeopatija za svakoga

OpIUm: za ok nakon ozljede ili nakon to su se neeg jako prestraili. Osjetila su im otupljena, ne osjeaju bol niti doivljavaju stvari oko sebe kao inae. Oi su im staklene, pogled tup i uglavnom se ne miu puno. Osjeaju se slabo, utrnulo i mogu se tresti. Lice im je crveno i upalo, s moguom plavkastom nijansom. Mogu imati problema sa spavanjem, dobiti konvulzije, pasti u komu ili ak razviti dijabetes. Djeca koja su upravo doivjela ok ne mogu mokriti. (Opium je dobar i za alkoholni ok, ali ne za osobe koje redovito piju, nego za izdvojeni sluaj konzumiranja prekomjerne koliine alkohola.) Ako se Opium ini indiciran, ali ne djeluje, uzmite u obzir Camphoru. GELsEmIUm: za ok nakon loih vijesti, iznenaenja ili nakon to su se neeg jako prestraili. Simptomi su drhtanje, paraliza i blokirani govor. Tijelo im je teko i slabo, a loije im je od fizikog napora. Bezvoljni su i ravnoduni. CaRBO VEGETaBILIs: za ok nakon ozljeda i operacija, praen velikom slabou mogu se sruiti ili onesvijestiti. Imaju pojaanu potrebu za zrakom i bolje im je kad im zrak pue u lice. U teim sluajevima ne reagiraju uope ili su u stanju kolapsa (u takvim sluajevima Carb-v je stanje u kojem postoji mogunost da osoba umre od oka (Stront-c). Tijelo im je hladno kao i dah i znoj, lice blijedo ili plavo-zeleno. Za Carb-v se kae da die iz mrtvih, jer je sposoban pomoi kod ovakvih ozbiljnih akutnih situacija. CampHORa: za ok nakon ozljeda, operacija ili toplotnog udara, praen velikim umorom. Povrina tijela je hladna, lice je plavo ili blijedo, a usne plave ili sive. Iako im je tijelo na dodir hladno ne ele biti pokriveni i bacaju pokrivae sa sebe. Ruke i noge su im takoer hladne te mogu drhtati ako pokuaju ustati. Jedna od najboljih remedija za perinatalnu asfiksiju (nedovoljna opskrbljenost tkiva i organa novoroeneta kisikom). HYpERIcUm: za ok zbog boli nakon ozljede dijela tijela bogatog zavrecima ivaca (usne, ui, prsti, ake i stopala), kraljenice ili trtice. Hypericum e pomoi ublaiti bol i ok i pospjeiti zacjeljivanje rane (kada se za ok nakon ozljede daje Hypericum nije potrebno davati Arnicu). LacHEsIs: za ok nakon ozljeda s osjeajem guenja i stiskanjem ili boli u grudima. Ne podnose odjeu u predjelu vrata. Hvataju zrak brzim udisajima, a uz to mogu uzdisati. Koa im je plava ili ljubiasta, elo hladno, mogu imati vrtoglavicu, tupost i privremenu sljepou. PHOspHORIcUm acIDUm: emocionalni ok zbog loih vijesti, nostalgije, tuge, alosti ili nesretne ljubavi (Ign). Depresivni su i osjeaju se prazno ili ne osjeaju nita. VERaTRUm aLBUm: za ok nakon ozljeda i operacija. Glavne karakteristike su obilan hladan znoj (pogotovo na elu), povraanje i proljev. Jako su edni i ozljeda je obino vrlo bolna. Mogu biti delirini ili prestraeni. Nervozni su i slabi, sa smrtno blijedim licem. STRONTIUm caRBONIcUm: za poslijeoperativni ok te umor i ok nakon ozljeda. Javljaju se simptomi poput paralitine slabosti, trnaca u ekstremitetima i kolapsa (Carb-v). Ovo je najbolja remedija za ok nakon velikih operacija u trbunoj upljini. Za razliku od Carb-v, osobama kojima je potreban Stront-c je loije kad im zrak pue u lice. cHINa: za ok zbog gubitka tjelesnih tekuina putem proljeva, povraanja ili krvarenja. MORpHINUm acETIcUm: za ok nakon strujnog udara, udara groma ili prestravljenosti.

146

Homeopatija za svakoga

otkrivaju. Limfne lijezde u vratu mogu biti bolne i nateene (Hep, Sil). edni su. Umorni su i sporo odgovaraju na pitanja. Mogu biti razdraljivi i impulzivni. LYcOpODIUm: remedija za bilo koju fazu uhobolje ako boli samo desno uho, ako desno boli jae od lijevog ili u poetku boli desno, a onda bol prijee i na lijevo (Lach i Phos obrnuto). Ne podnose dodir pokrivaa. Dijete je obino razdraljivo, nezadovoljno, nesigurno i voli zapovijedati. SULpHUR: ui jako svrbe, a zatim ponu boljeti ako ih pokuaju eati. ee je zahvaeno lijevo uho. Iscjedak je prljavog izgleda i neugodnog, ponekad kiselog mirisa. Mogu imati gorue bolove i osjeaj prisutnosti vode u uhu. Obino je dobar za vruu i neurednu djecu. CaLcaREa sULpHURIca: pomoi e zacjeljivanju puknutog bubnjia. Sekret je ut i gust, esto s grudicama i malo krvi. Sluh moe biti oteen. KaLIUm mURIaTIcUm: odlina remedija kod gubitka sluha (za vrijeme ili nakon upale uha) uzrokovanog zaepljenjem Eustahijeve cijevi gustim, bijelim i rastezljivim ili gnojnim sekretom. Pri vakanju i gutanju mogu imati pucketanje u uima. PLaNTaGO: za uhobolju zbog zubobolje (Cham) i ostale neuralgine bolove uha.

POTRAITE STRUNU POMO Odmah:

Ako je uhobolja popraena jakim umorom i slabou, gubitkom panje, jakom glavoboljom ili ukoenim vratom Isti dan: Ako je uhobolja jaka i praena vruicom ili iscjetkom iz uha Ako je podruje mastoidne kosti (iza uha) crveno ili bolno na dodir Ako doe do nagle nagluhosti bez obzira je li prisutna bol Ako dijete mlae od godinu dana ima uhobolju (ako vue ili trlja svoje ui) Ako bolovi, vruica ili razdraljivost ne prou nakon dva dana Uskoro: Ako blaga bol ili oskudni iscjedak iz uha traju vie od tjedan dana Ako je sluh oslabljen vie od dva tjedna

Upala sinusa
Sinusi su simetrino smjeteni otvori u kostima lubanje u podruju gornjeg dijela lica. Skupno se nazivaju paranazalni sinusi, a dijele se na frontalne sinuse (iznad oiju u podruju obrva), maksilarne sinuse

Razne tegobe

147

(ispod oiju unutar svake jagodine kosti), etmoidne sinuse (iza korijena nosa i izmeu oiju) i sfenoidne sinuse (iza etmoidnih, dublje u glavi). Sinusitis ili upala sinusa je upala i oticanje sluznice kojom su obloeni sinusi. Uzrok akutne upale moe biti nahlaenje, alergije ili infekcija bakterijama, virusima i ponekad gljivicama. Mogu ga izazvati i razne traume kao to su operacije, prometne nezgode ili druge ozljede te upala zuba. Simptomi akutnog sinusitisa su zaepljen nos, pojaano izluivanje uglavnom uto-zelenog gnoja, osjeaj pritiska, teine i boli u podruju zahvaenih sinusa. Tjelesna temperatura moe biti poviena, a glavobolja je uobiajena. Intenzitet glavobolje esto ovisi o poloaju glave. Simptomi i mjesto boli variraju ovisno o tome koji je od sinusa upaljen. Bol se ponekad iri iz predjela sinusa u druge dijelove pa se moe javiti u uhu, vratu, gornjoj vilici ili zubima. Ostali simptomi su: gubitak njuha, oticanje zahvaenih dijelova, suzenje te umor i iscrpljenost. Glas je nazalan kod zaepljenog nosa (prianje kroz nos). Mogue komplikacije sinusitisa su upala uha, bronhitis i upala plua. Kronini sinusitis traje nekoliko tjedana ili vie i moe se razviti kao posljedica ponavljanih akutnih upala sinusa. est je kod djece i osoba koje boluju od alergija koje se manifestiraju simptomima dinih puteva (astma, peludna hunjavica i sl.). Lokalni imbenici mogu biti devijacija nosnog septuma, nosni polipi, deformiteti nosa i nosnih kostiju, upala zuba gornje eljusti i dr.

SAVJETI I TRETMAN
Koristite ovlaiva zraka na vlanom zraku se sluz i gnoj razrijede, pa se lake cijede van iz sinusa. Stavljanje tople krpe na lice esto moe pomoi ublaavanju boli. Pijte dovoljno tekuine. Izbjegavajte alergene ako su oni uzrok upale. Uzimajte dosta vitamina A (kojeg ima u crvenkastom vou i povru) i C. Izbjegavajte ljutu hranu i alkohol, puenje, zadimljene prostorije, smog i zagaenu okolinu. Takoer izbjegavajte hranu koja potie poveanu proizvodnju i zgunjavanje sluzi mlijeko i mlijene proizvode, banane i penine proizvode. Ako dva dana jedete samo svjee voe to e pomoi tijelu da izbaci toksine. Topli napici s limunom smanjuju proizvodnju sluzi, kao i luk, enjak, a osobito hren koji odlino proiava sinuse (za upotrebu vidi Savjeti i tretman u Prehlada i kaalj). Pijte sok od zelenog lisnatog povra i enjaka, jednu licu tri puta na dan. Vlaenje zraka, redovito ispuhivanje nosa i inhaliranje mogu puno pomoi. Inhalirajte se eterinim uljima eukaliptus, menta i bor su dobri za zaepljenost sinusa, lavanda i timijan (majina duica) za bolove, a ajevac protiv infekcija. Na prvi znak bolesti ponite koristiti propolis ili echinaceu tinkturu, a jo bolje ih je uzimati preventivno za jaanje imuniteta (vidi Savjeti i tretman u Prehlada i kaalj). Homeopatske remedije mogu biti vrlo djelotvorne kod akutnog sinusitisa. Glavne su: Kalium bichromicum, Pulsatilla, Hepar sulphuris i Silicea. Ako je sinusitis uzrokovan alergijom za vie detalja pogledajte Peludna hunjavica u poglavlju Alergije, a ako su prisutni prehlada ili kaalj pogledajte Prehlada i kaalj. Ne zaboravite da je dobar imunitet presudan u borbi protiv infekcija, pa se zato osobama s kroninim ili ponavljajuim problemima sinusa preporuuje homeopatski konstitucijski tretman. Potencija i doziranje Kod intenzivnih bolova dati tri doze 30C potencije u razmaku od 15 minuta. Ako to ne pomogne, promijeniti remediju. Ako pomogne, ponoviti kad se bol vrati. Kod manje intenzivnih bolova dati dozu 6C, 12C ili 30C tri do est puta na dan, zavisno od jaine simptoma. Ako nije bolje nakon 6 doza, promijeniti remediju ili konzultirati homeopata.

148

Homeopatija za svakoga

KaLIUm BIcHROmIcUm: jedna od najboljih remedija za akutni sinusitis, pogotovo kad je sekret iz nosa vrlo gust i rastezljiv (Hydr) i uto-zelen. Moe curiti postnazalno u grlo, skupljati se tijekom noi u grlu te ga je zbog gustoe ujutro teko iskaljati. Moe potpuno zablokirati nos pa ga je nemogue ispuhati. Bolovi su u elu (esto lokalizirani u jednu toku), ispod oiju ili u korijenu nosa. Vrlo su jaki i mogu uzrokovati zamuen vid. Toplina i pritisak bolnog mjesta pomau ublaavanju boli. Na svjeem zraku nos curi vie to ublaava glavobolju. Loije im je na hladnom, od svjetla, buke, hodanja, saginjanja prema naprijed, ujutro i nou. Kalium bichromicum je odlian za drenau sekreta iz sinusa openito (Sil). PULsaTILLa: odlina za sinusitis s puno utih gustih izluevina, pogotovo ujutro nakon ustajanja. Sekret ne nagriza kou i sluznice. Loije im je u toplom i zatvorenom prostoru, a bolje od lagane etnje na svjeem zraku. Kad su u toplom, nos je zaepljen i bol u sinusima jaa, dok na otvorenom nos pone curiti i bol je slabija. Bol je jaa i kad lee, kad se sagnu, nakon jela i naveer. Bolje im je ako vrsto sveu glavu krpom. Nisu edni. Promjenjivog su raspoloenja, ali uglavnom plaljivi, mazni i vole puno panje i dodira. HEpaR sULpHURIs: bol u sinusima je jaa i od najmanjeg daka hladnog zraka, a koa lica i glave je vrlo osjetljiva na dodir. ak je i eljanje bolno. Obino je bol lokalizirana u korijenu nosa i jaa je ujutro. Odlian za sinusitis koji se razvio kod prehlade. Izluevina iz nosa je uta ili zelena i neugodnog mirisa. Glavobolja je jaa ujutro, od tresenja glavom, kretanja, vonje automobilom, saginjanja, micanja oiju i noenja kape na glavi, a slabija od vrstog pritiska ili stegnutog zavoja oko glave. Limfne lijezde u vratu mogu biti oteene i osjetljive. Zimogrozni su i razdraljivi. SILIcEa: odlina za sve vrste sinusitisa, a osobito kod maksilarnog. Bolovi su otri ili pulsirajui. Ublaavaju ih pritisak i toplina, pa glavu vrsto i toplo zamotaju ili zabiju u jastuk. Bolovi su esto samo na jednoj strani, obino desnoj, npr. kraj oka ili nosa. Bol je jaa od hladnoe i vlage, kretanja, saginjanja, psihikog naprezanja, buke i prianja. Silicea je odlina za drenau sekreta iz sinusa openito (Kali-bi). SpIGELIa: otri bolovi na lijevoj strani. Za sinusitis nakon izlaganja hladnom vremenu. Bol je jaa na toplom i od saginjanja, a ublaavaju je hladni oblozi, pranje hladnom vodom ili leanje s glavom na uzdig nutom poloaju. MERcURIUs: za sinusitis s gnojnim iscjetkom iz nosa. Sekret je rijedak, obino uto-zelen, ima neugodan miris i nagriza kou ispod nosa. Moe biti krvav. Dah iz usta i znoj su takoer neugodnog mirisa. Imaju puno sline i puno se znoje, pogotovo nou. Ponekad imaju osjeaj kao da im je glava stisnuta u kripcu s lijeve i desne strane. Obino je zahvaen desni frontalni sinus. Nos i vlasite su osjetljivi na dodir. edni su. Bolovi su jai i od hladnoe i od vruine, odgovara im umjerena temperatura. Takoer su jai po noi, na otvorenom, od spavanja te nakon jela i pia. ARsENIcUm: pulsirajui i gorui bolovi u sinusima. Bolje im je kad lee u zamraenoj sobi s glavom podignutom na jastuke i toplim oblogom na bolnom dijelu. Bolovi su jai kod kretanja, od svjetla i buke. Vrlo su zimogrozni. Vodenasti iscjedak iz nosa nagriza nosnice i kou ispod nosa. Nos je zaepljen. Zubi mogu biti bolni i initi se dugi (Merc). Tjeskobni su, prestraeni i nemirni, pogotovo poslije ponoi. Zbog straha ili tjeskobe ne vole biti sami. BELLaDONNa: sinusitis praen navalom krvi u glavu, crvenim i vruim licem i pulsirajuim bolovima u elu ili oko oiju. Temperatura moe biti visoka. Obino je desna strana jae zahvaena. Loije im je od dodira, saginjanja, leanja, kretanja i micanja oiju, a bolje od polaganog vrstog pritiska, sjedenja ili naginjanja prema nazad. Bolovi mogu naglo dolaziti i prolaziti. Mogu imati vrtoglavicu kod saginjanja.

Razne tegobe

149

HYDRasTIs: obilan gusti, ljepljivi, rastezljivi uti ili bijeli sekret iz sinusa. Moe biti proaran krvlju. esto se cijedi postnazalno u grlo. Obilan vodenasti iscjedak iz nosa kad su vani na svjeem zraku. Sekreti nagrizaju kou. Ujutro je nos zaepljen. Prisutna je pulsirajua bol i osjeaj punoe u frontalnim sinusima. Jezik je obloen utom naslagom. Zbog bolesti su iscrpljeni. LYcOpODIUm: upala frontalnih sinusa (obino desna strana) s trgajuom glavoboljom koja je jaa naveer. Blaa je ili nestane kad nos procuri, a jaa kad se zaepi. Po noi je nos zaepljen pa diu na usta. esto sekret iz sinusa curi u grlo (Kali-bi, Hydr). Iscjedak iz nosa je obino gust, ut ili siv i nagriza kou. Kasnije se od sekreta u nosu naprave kraste i epovi. Razdraljivi su, puno kritiziraju i vole zapovijedati. LacHEsIs: upala maksilarnih sinusa na lijevoj strani ili pone na lijevoj pa prijee na desnu. Bolovi su blai ili nestanu kad nos procuri, a jai kad se zaepi i ujutro kod buenja. Ne podnose toplinu. Priljivi su i aktivni. Ostale vane remedije: NUX VOmIca i NaTRIUm mURIaTIcUm (vidi Prehlada i kaalj).

POTRAITE STRUNU POMO Isti dan:

Kod intenzivnih simptoma jakih bolova, visoke temperature ili ako je sekret iz nosa vrlo neugodnog mirisa Uskoro: Kod kroninih problema sa sinusima, npr. bolova, zaepljenosti nosa, disanja na usta ili ponavljajuih upala

Laringitis i promuklost
Laringitis je upala glasnica i grkljana, a glavni simptom je promuklost. Laringitis je rijetko kad ozbiljna bolest i obino traje manje od sedam dana. Osim promuklosti, uobiajni simptomi laringitisa su grlobolja, poviena tjelesna temperatura, suhi kaalj, kakljanje u grlu i oteano gutanje. Najei uzrok je virusna infekcija. Promuklost se moe nastaviti tjedan dana ili due nakon to je infekcija prola. Osim laringitisom, promuklost moe biti uzrokovana i prekomjernim koritenjem glasa, udisanjem iritanata (npr. puenjem), kroninom upalom sinusa, refluksom kiseline iz eluca, tuberkulozom, tumorima i polipima. Ako laringitis potraje, to moe biti znak da je dolo do ozbiljnije infekcije. Ponekad je laringitis samo simptom tonzilitisa ili bronhitisa. Laringitis moe biti osobito opasan kod djece zbog malog promjera grkljana, pa kod njih ve i mala oteklina sluznice moe dovesti do zatvaranja lumena i guenja. Ako je kod djece do 3 godine starosti prisutan kaalj koji je praen potekoama u disanju, najvjerojatnije se radi o krupu (vidi Krup). Akutni epiglotitis takoer moe izgledati kao laringitis (vidi Epiglotitis).

Materia medica

311

Arnica montana
Arnika, branka, moravka gorska, vuji zub, zlatenica Arnica je prva remedija koju treba dati nakon bilo kakvih ozljeda, prometnih nezgoda, operacija i poroda. Ubrzat e zacjeljivanje, zaustaviti krvarenje, smanjiti otekline, izlijeiti podljeve, sprijeiti stvaranje gnoja i uvelike ubrzati oporavak. Odlina je i za ok kad ozlijeeni ne eli da mu se prilazi ili ga se dodiruje te tvrdi da je dobro, a oito je da nije. Tada mogu biti zbunjeni, zaboraviti to se dogodilo ili se kod prianja ne mogu dobro izraziti. Posebno je dobra nakon ozljeda glave moe povratiti izgubljeno pamenje i izlijeiti potres mozga. ak i ako je dolo do gubitka svijesti, povratit e svijest bre od morfija, a bez tetnih popratnih pojava. Arnica je djelotvorna i kod negativnih posljedica nekih ozljeda i operacija, bez obzira koliko je vremena od tada prolo. Odlina je i u prvoj fazi uganua i iaenja zglobova te lomova kosti. Ako se uzme prije i poslije vaenja ili popravljanja zuba, sprijeit e prekomjerno krvarenje i nastanak podljeva u zubnom mesu. Dobra je i za bolove kod navikavanja na noenje aparata za ispravljanje zuba ili zubnih proteza. Odlina je kod zike izmorenosti i za bolove u miiima (zbog pretjeranog naprezanja) nakon dugotrajnog zikog rada, hodanja ili sportskih aktivnosti (Bell-p). Pomoi e i kod bolnih miia nakon neprospavane noi. Treba je dati odmah nakon modanog udara, dok ekate na medicinsku pomo. Pomoi e da se ugruak u mozgu reapsorbira ili krvarenje zaustavi, bez obzira to je od toga bio uzrok udaru (nakon toga se preporuuje konstitucijski tretman). Bolovi karakteristini za Arnicu su nalik bolovima kod modrica ozlijeeno mjesto ili cijelo tijelo kao da je natueno, ranjivo i osjetljivo na dodir (Ham, Hep, Lyc, Rhod, Ruta, Sil). Mogu se osjeati kao da su pretueni. Zbog toga im je krevet pretvrd, vrte se i nikako se ne mogu dobro namjestiti. Krema od Arnice je dobra za modrice i umorne miie, a smije se koristiti samo na koi koja nije oteena.

Uzroci: ozljede (padovi, iaenja, lomovi kostiju, udarci); operacije; porod; ok; jet lag; modani udar; produeni ili intenzivni fiziki napor; stomatoloki zahvati; noenje zubne proteze. Kljuni simptomi: modrice i bolovi nakon fizikih trauma; ok, ne vole da im se prilazi i da ih se dodiruje. Bolovi su kao da je bolno mjesto natueno. Tegobe: modrice, krvarenja, otekline i bolovi nakon ozljeda, operacija i poroda; gubitak pamenja nakon pada na glavu; nesanica ili none more nakon trauma; ozljede oka; krvarenje zubnog mesa nakon stomatolokog zahvata; mali bolni pritii; hripavac; zubobolja nakon potresa mozga ili stavljanja zubne ispune; posljedice tekog rada ili dugog putovanja avionom. Psihike i emocionalne karakteristike: nakon ozljeda ili trauma se boje kad im drugi prilaze; nisu svjesni kad im je loe, a ako su svjesni puno se brinu i ale; gubitak pamenja, zaboravnost, zbunjenost, koma ili beznae nakon potresa mozga. Bolje: leanje s glavom na niskom uzglavlju; na otvorenom; hladne kupke; otkrivanje; mijenjanje poloaja. Loije: dodir; micanje; leanje na bolnom dijelu; nakon spavanja; toplina.

Materia medica

327

Magnesium phosphoricum
Magnezijev fosfat Poznat kao homeopatski aspirin zbog svoje djelotvornosti kod bolova. Odlian je za glavobolje, zubobolje, uhobolje, greve, kolike, menstrualne i neuralgine bolove te one koji se ire uz ivac. Pomoi e samo u sluajevima kad bolove ublaava toplina, a pogorava hladnoa. Odgovaraju im topli oblozi, tople kupke, termofor, a loije im je od etnje na hladnom zraku, pranja ili plivanja u hladnoj vodi te kad su na hladnom i mokrom. Bolove ublaava i vrsti pritisak, a lagani dodir im smeta (Lach). Bolovi su ee na desnoj strani. Mogu biti neuralgini, grei, steui, sijevajui, iriti se okolo ili mijenjati mjesto. Nikad nisu peckajui, gorui i arei. Dolaze i odlaze naglo ili u valovima. Moe biti prisutan osjeaja stezanja u bolnom dijelu. Bolovi ine osobu nemirnom, ali kretanje pogorava bolove. Osjetljivi su ili tjeskobni te se esto ale. Obino im je loije nou. Dobar je za greve u miiima zbog ponavljajuih pokreta, npr. kod rada na kompjuteru, sviranja violine ili klavira i sl. (za probleme sa zglobovima zbog ponavljajuih pokreta je odlina Ruta). Ovu remediju je najbolje dati tako da se 1-2 kuglice potencije 12C ili 30C, odnosno 5 kuglica potencije 6X, 12X ili 6C zdrobi ili rastopi u toploj vodi i pije malo po malo, prema potrebi.

Uzroci: rast zuba; hladan vjetar; kupanje ili stajanje u hladnoj vodi; ljutnja; potisnuta ljutnja; umni rad. Kljuni simptomi: bolovi poboljani toplinom i pritiskom, a pogorani hladnoom. Tegobe: kolika; grevi; uhobolja; glavobolja; zubobolja; menstrualni bolovi. Psihike i emocionalne karakteristike: ale se na bolove; plau; depresivni i tjeskobni; averzija prema umnom radu (itanju, uenju, analiziranju). Bolje: toplina; vrue kupke; vrst pritisak. Loije: hladne stvari zrak, voda, propuh; otkrivanje; dodir; nou; kretanje.

Mercurius solubilis (vivus)

Mercurius solubilis ivin amonium nitrat Mercurius vivus iva Mercurius solubilis i Mercurius vivus imaju iste karakteristike i koriste se za iste tegobe. Mercurius je jedna od esto potrebnih remedija i kod kroninih i akutnih tegoba. Budui da je napravljen od ive, Mercurius pospjeuje detoksikaciju od nje. Mercurius je koristan za upale i infekcije praene gnojem i ulceracijama (izdubljenim ranama na koi i sluznicama). Neki od primjera su: bakterijske infekcije uha sa zelenim sekretom, infekcije grla s jakim bolovima i gnojnim epiima, gnojne infekcije oka, apscesi, upala mjehura sa sluzi ili gnojem u mokrai. Vrlo esto su infekcije praene oteenou odgovarajuih limfnih lijezda, npr. na vratu, preponama ili pod