Posebno Povrtarstvo I Povrtarstvo 1 VEZBE Moravcevic2012 - 2013

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U P O Lj O P R I V R E D N I F A K U L T E T ZEMUN
POVRTARSTVO -vebeMaterijal za internu upotrebu
Dr ore Moravevi
soba 045
djordjemor@agrif.bg.ac.rs
2012.
Sadraj materijala:
1. 2. 3. 4. 5. Paradajz, paprika, plavi paradajz, bamnja, fizalis Krastavac, lubenica, dinja Graak, boranija Crni luk, beli luk, praziluk Mrkva, perun, patrnjak, celer, cvekla, rotkva, rotkvica, crni koren, beli koren Kupus, kelj, karfiol, brokoli, kelj pupar, keleraba, ratan Salata, endivija, cikorija Spana, blitva, rukola Viegodinje povre
6. 7. 8. 9.
PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

Nauno ime vuja breskva (lyco - vuk, persicum breskva)
(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae
Actecko ime tomathe nabubreli plodovi

Centar porekla: Juna Amerika (Peru, Ekvador, Bolivija...) Lekovitost Energetska vrednost paradajza na 100 g je 114 kJ ili 25 kcal, vode ima 94%, ugljenih hidrata 4%, malo masti i belanevina. Od mineralnih materija kalijuma 316 mg, natrijuma 125 mg, kalcijuma 43 mg, magnezijuma 51 mg , kao i gvoa. Sadri karotenoidni pigment likopen, glikoalkaloid tomatin (antibiotik, bakteriostatik, fungicid, insekticid itd.), demsin, ksantofil, amide itd. Od vitamina, karotina (provitamina A) ima 3,3 mg, B kompleksa 1,2 2 mg, C 5-20 mg, vitamina P P E K i B 9; Od oligoelemenata ima bakra, cinka, joda, pepela, itd. , a od kiselina jabunu, gama - amino buternu i limunsku 0,4 %. U zelenim plodovima, lidu i stablu ima solanina (otrov).
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
http://faostat.fao.org/site/567/default.aspx#ancor
PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.
(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae
KOREN
kod mlade biljke je vretenast, a kasnije razgranava, dobre je usisne modi, prodire do 1,6m dubine, glavna masa korena se nalazi u zemljinom sloju od 50cm.
SVAKI ZELENI DEO BILJKE U POVOLJNIM USLOVIMA MOE DA FORMIRA ADVENTIVNI KOREN.
Brazde
Kap po kap
Supstrat
Razvoj korena pri raznim sistemima gajenja
STABLO
Zeljasto i sono, Razgranato (pri slobodnom rastu), Pri osnovi je uglasto i odrvenjava, a pri vrhu je oblo Bone grane (zaperci) izrastaju iz pazuha listova. Najjae se razvijaju zaperci formirani odmah ispod cvasti, a najslabije oni iznad cvasti. Na zapercima se razvijaju svi organi kao na glavnom stablu. Zaperci se u proizvodnji uklanjaju zalamenjem (PINCIRANJE) ili se neki ostavljaju za reprodukciju. Prekriveno je gustim dlaicama (maljama), kao i svi zeljasti delovi biljke. Postoje dve vrste malja: kratke koje sadre solanin i duge (mrtve) bez solanina. Zelene je boje sa jaim ili slabijim nijansama ljubiaste (mlade biljke), Visine je od 40cm (patuljaste forme), pa do 20m (staklenika proizvodnja). Stablo je kolencima podeljeno na internodije. One mogu biti duine od 3cm (bunaste forme, pa do 15cm (visoke sorte). Biljke u zatidenom prostoru imaju due internodije od onih sa otvorenog polja. Prema visini stabla sve sorte paradajza se dele na: VISOKE (indeterminantne), NISKE (determinantne) i POLUVISOKE (poludeterminantne)
10
VISOKE SORTE (indeterminantne)

Visine preko 1m Tanke, izduene internodije, Neophodan im oslonac, Gaje se na 1 ili 2 stabla, Beru se runo, Koriste se za sveu potronju,
11
NISKE SORTE (determinantne)

Visina stabla do 60cm, Internodije kratke i debele, Gaje se bez oslonca, Moguda je mainska berba, Koriste se za industrijsku preradu.
POLUVISOKE SORTE Visine od 50 do 100cm, Na stablu se formira oko 6 cvasti, Pogodne za gajenje u plastenicima i za ranu proizvodnju,
12
LIST
kotiledoni su lancetasti i maljavi, prvi pravi list je trodelan, a ostali su sloeni, neparno perasti (dva do tri para liski, plus vrna liska), liske su duboko urezane ili nazubljene, svi nadzemni delovi biljke su prekriveni lezdanim dlaicama, po veliini moe biti krupan, srednji ili sitan (sorta i ekoloki uslovi) oblik liske je jajolik do izdueno jajolik, a vrni listid moe biti i bubreast, ivica liske je razliito nazubljena, lisna ploa moe biti glatka, slabo ili jako naborana, slabo ili jako maljava, boje je od uto zelene do tamno zelene, u odnosu na stablo je uzdignut, horizontalan, rairen ili otklonjen.
Pravi list (paradajz tip) (dominantna osobina)
Krompirast list (recesivna osobina) Obino nema meulistide. Liske su manje useene nego kod normalnog tipa. Sorte paradajza sa ovakvim listovima su osetljivije na bolest plamenjau.
Razlikujumo vrni listid, osnovne listide, meulistide. Osnovni listidi su urezani.
13
CVETOVI
uti, skupljeni u grozdaste cvasti, izbijaju izmeu dva nodusa (direktno iz stabla), hermafroditni, samooplodni, 5-8 kruninih listida koji su maljavi sa spoljanje strane, 5-8 ainih listida koji su zeleni i maljavi, 5-8 pranika, meusobno sraslih, koji okruuju tuak u vidu kape, tuak je zelenkasto ut zadebljao i na vrhu loptast.
Tuak
Pranici
14
15
GRAA CVETA I OPRAIVANJE
16
VETAKO OPRAIVANJE (U OPLEMENJIVANJU)
17
OBLIK CVASTI
Grozdasta cvast Prosta (nerazgranata)

Ravasta Sloena (razgranata)
18
PLOD Sona bobica:

Omota ploda Semene komore (2-20), Pregradni zidovi, Seme, Placenta.
19
< 0,65
0,66-0,85
0,86-1,00
1,01-1,25
> 1,26
Oblik ploda
Oblik ploda
Pljosnat Okruglo-pljosnat Okrugao Ovalan Izduen
Indeks oblika
< 0,65 0,66-0,85 0,86-1,00 1,01-1,25 > 1,26
i = h/d
i- indeks ploda h- visina ploda (mm) d- prenik ploda
20
Povrina ploda
1. 2. Glatka Rebrasta
Boja ploda
zelena crvena narandasta uta bela
Paradajz u tipu ljivara
Klasiranje plodova
Sitan (do 60g) Srednji (60-120g) Krupan (preko 120g)
Tip cherry paradajza
21
Crni paradajz
BOJA PLODA
Beli paradajz
uti paradajz
Pink paradajz
Zeleni paradajz
Ljubiasti paradajz
22
23
sitno, spljoteno, prekriveno sitnim dlaicama, bledo-uto, neravne povrine, 1 g 250-350 semena Klijavost 5-6 godina.
SEME
KLIJANJE I NICANJE
24
Tip rasta stabla
Naziv hibrida i rezistentnost Topkapi F1 (V, F0,1, St) Florida 47 F1 (V, F1,2,A, St) Hector F1 (V, F2, St, N) Orco F1 (V, F1, ToMV) Rebus F1 NS niski, Alparak , Baka Mobil Balkan F1 (V, F1, Tm1, Tm2) Balka F1 (V, TmV) Kendah F1 (V, F0,1) Ivet F1 (V, F1,2, For, LM, St, ToMV) Marko F1 (V, F1, N) Magnus F1 (V, F2,ToMV, N) Queen F1 (V, F1,2, ToMV)
Vreme stasavanja
Prosena teina ploda (g)

180 220 220 180
Mesto gajenja
Niski (determinantni)
R R SR VR SR R, R, SK SR VR VR VR R R R R
PL/OP OP OP OP OP OP OP PL PL/OP PL/OP PL PL/OP PL OP/PL

25
200 120, 95, 180 130

130 120 160 170 200 200 250
Agenda: VR-veoma rani, R-rani, SR-srednje rani, SK srednje kasna, OP-otvoreno polje, PL-plastenik
Poluvisoki (poludeterminantni)
Belle F1 (V, F0,1, ToMV) Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N)
SR SR
200 200
PL/OP PL/OP
Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N)

Amati F1 (V, F1,2,ToMV, N) Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N)
R
SR SR R SR
220
180 220 180 200
PL
PL PL/OP PL PL/OP
Visoki (indeterminantni)
Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N) Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N)
Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N)

Nemo Netta F1 (V, F1,2, ToMV, N) Nemo Tammi F1 (V, F1,2, ToMV, N) Alambra F1 (V, F0,1,ToMV, N) Jeremy F1 (V, F2,ToMV, N) Iker F1 (V, F2,Pi, ToMV, N) Jenna F1 (V, F0,1, ToMV, LM, N)
R
SR SR R R SR R
160
180 180 170 180 220 200
PL/OP
PL/OP PL/OP PL PL/OP PL/OP PL
Zlatni jubilej F1 (V, F), Marko F1, Nada F1 SR, R NS-6 F1 (V, F) R ore Moravevi, Poljoprivredni SR Maraton F1 (V, F, A,Dr S) fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe Kazanova F (V, F) SR
200 140 220 250
OP/PL OP OP 26 OP
Rezistencija
Simbol ToMV TSWV TYLCV V F1,2 For A S Ff ili LM Lt Pi N Uzronik Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2) Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus) Virus ute kovrdavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus) Zeleno uvenue (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, race 1) Fuzariozno uvenue paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 1,2) Fuzariozno uvenue korena paradajza (Fusarium oxysporum f.sp. Radicis lycopersici) Crna pegavost (Alternaria) Siva pegavost lia (Stemphylium sp.) Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva) Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica) Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans) Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. Javanica)
Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe 27
ta je to hibridno seme ?
Hibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja, komplikovanijim i duim u odnosu na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrtanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujudi kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, vede otpornosti i vedeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Hibridna snaga kod paradajza se ogleda u povedanju prinosa, ranostasnosti a naroito u ranijem zrenju plodova prve i druge etae. Jedna od osobenosti hibrida jeste da ove povoljne osobine zadravaju samo u prvoj generaciji, zato se hibridno seme mora svake godine iznova obnavljati, tj. kupovati. Hibridni paradajz pored imena nosi oznaku F1.
Ukrtanje paradajza
28
KLASIFIKACIJA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum L.)

1. L.e. ssp. spontaneum divlji var. racemigerum -II- pimpinellifolium L.e. ssp. subspontaneum poludivlji var. cerasiforme trenjoliki -II- pyriforme krukoliki -II- pruniforme ljivoliki -II- elongatum izdueni plodovi -II- succenturiatum krupan plod sa velikim brojem semenih komora L.e. ssp. cultum gajeni var. vulgare gajeni -II- validum patuljasti -II- grandifolium krupnolisni (krompirast list)
2.
3.
29
Kalemljenje
Kalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se: snaan korenov sistem, otporniji na bolesti i tetoine, laka proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, povedan prinos i ujednaen kvalitet plodova. Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.
PODLOGE ZA KALEMLJENJE PARADAJZA

Maxifort, Beaufort , Vigomax (De Ruiter Seeds), Arnold (SG) Licopersicon esculentum var. cerasiformae (trenjoliki paradajz), Licopersicon esculentum var. pruniformae (ljivoliki paradajz) Licopersicon esculentum var. pyriformae (krukoliki paradajz)
30
2 1
3 4
31
SPECIFINE MERE NEGE

Postavljenje oslonca i vezivanje Formiranje uzgojnog oblika Vetaka oplodnja.
Zakidanje zaperaka Povedanjem broja grozdova po biljci povedava se ukupan, ali smanjuje rani prinos i pogorava njegov kvalitet. Zavisno od cilja proizvodnje, formira se i odgovarajudi uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, ree na dva stabla. Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva bona grana. Ostali boni izdanci (zaperci) se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi, do maksimalne duine 5cm.Pinciranje je najbolje obaviti otrim noem ili makazama ukoliko su boni izdanci preko 10cm. Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida iznad etvrte ili este cvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznad este do osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova.
32 Donji listovi se uklanjaju ispod cvetne granice u kojoj zapoinje zrenje
Vetaka oplodnja
Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomau vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovo delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga moramo pomodi oplodnju i to na sledede naine po vanosti:
Vetakim konicama sa bumbarima (oko 3 standardne konice/1000m2) Elektrinim zujalicama Protresanjem nosede konstrukcije (ice) Ventilatorima .
Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena.
Konice sa bubmarima
33
Nodus
PINCIRANJE
Nodus
Boni izdanak
liska
Boni izdanak
LIST
Nodus
35
36
PODRKA CVETNIM GRANAMA

U proizvodnji paradajza u zatidenom prostoru (grejani objekti) prve cvetne grane (do pete) imaju skolonost ka savijanju i pucanju usled teine plodova na njoj. Da bi spreili tu pojavu koja znatno redukuje rani prinos paradajza na formirane cvetne grane (posle oploenja) postavljaju se plastini drai kao podrka toj cvetnoj grani. U kasnijoj fazi plodonoenja elastinost cvetne grane je bolja, cena ploda paradajza je nia pa se ova mere i ne sprovodi. Loa ishrana biljaka tokom plodonoenja moe dovesti do toga da ova pojava bude masovna tokom cele proizvodnje. Reenje nije u stavljanju ove podrke ved u iznalaenju optimalne, odgovarajude i izbalansirane ishrane useva.
37
STANDARDI ZA BOJU PLODA (USA)

PARADAJZ Posle 2 nedelje uvanja
39
RAST I RAZVIDE PARADAJZA
Faza i opis
Nicanje (pojava kotiledona) Prvi pravi list Obrazovanje pupoljaka Poetak cvetanja
Trajanje (dana posle nicanja)

3-4 3-5 20-35 50-75
Trajanje (dana posle cvetanja

Poetak obrazovanja plodova Sazrevanje 5-10 40-50
I i II cvast se javljaju u razmaku od 10 do 15 dana, a kasnije na oko 7 dana.

40
ETAPE ORGANOGENEZE
Etapa I II
Etape ogranogeneze zavise pre svega od uslova gajenja.

Znaaj
Od uslova u ovoj etapi zavisi broj formiranih listova do 1. cvasti. Manji broj listova biljka ranostasnija. Traje 1-3 dana i u njoj poinje obrazovanje generativnih organa. Biljka izrazito osetljiva na nedostatak vlage. U njoj se obrazuju gen. organi i diferencira se broj cvetova na cv. grani. Nastupa oko 25 dana posle nicanja. Formiranje cveta (C, K, A,G). Traje oko 20 dana. Nastaje i formiranje druge cvasti . Biljci obezbediti hranu (P, K, Me) Makro i mikro sporogeneza (formiranje polena i semenskih komora). Do ove etape najvie rastu listovi. Raste cvet, posebno krunini listidi.Bri rast stabla. Raste cvetna osa i pupoljci postaju vidljivi. Krunini listidi i pranici dobijaju utu boju. Rani paradajz se u ovoj fazi najede rasauje. Masovno cvetanje i opolodnja cvetova 1. cvasti.
Faza rasta
Seme i klijanje Nicanje 3 do 4 prava lista
III
IV V VI
Faza 3-4 lista

Faza oko 4 lista 4-7 listova (oko 50 dana vegetacije) Biljka stara oko 60 dana (pred rasaivanje) VI i VII etapa traju oko 3-5 dana. 70-90 dana vegetacije 70-90 dana vegetacije Oplodnja Obrazovanje klice Sazrevanje
VII
VIII IX X XI XII
Ove tri etape (X, XI, XII) traju 40-50 dana.
41
PAPRIKA - Capsicum annuum, fam Solanaceae

Rodu Capsicum pripada veliki broj vrsta (preko 25), a najznaajnije su: - Capsicum annuum (jednogodinja)
- Capsicum frutescens (viegodinja) - Capsicum pendulum (viegodinja) - Capsicum pubescens (viegodinja) - Capsicum chinense (viegodinja) Od navedenih vrsta najrasprostranjenija je i ima najvedi privredni znaaj Capsicum annuum sa slededim podvrstama (Popov):
1. Capsicum annuum ssp. MACROCARPUM KRUPNORODNE Grupa varijeteta GROSSUM Var. DOLMA babure Var.ROTUNDA rotunde Var.CORDATUM srcolike b)Grupa varijeteta LONGUM konusni, oblika kanije i roga 2. C.a. ssp. Microcarpum sitnoplodne Grupa varijeteta SHIPCA ipke Var.ACCUMINATUM feferone Var. CONOIDES obine ipke Var. FUSIFORMIS plodovi vretenastog oblika Var. ABBERVIATUM plodovi sa zaobljenim vrhom Grupa varijeteta CERASIFORME trenjolike
Sistematika i klasifikacija paprike
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe 3) C. a. ssp. FASCICULATUM - ukrasne
42
Najljuda sorta
Capsicum frutescens
Naga Jolokia, 1 milion SU, Banglade
Capsicum pendulum
http://www.uniprot.org/taxonomy/4073
43
Capsicum pubescens
http://www.uniprot.org/taxonomy/4073
Capsicum chinense
44
POREKLO
I centar porekla: Juna Amerika, Centralna Amerika. II centar porekla: Azija (zapadna Indija)
Botaniko ime Capsicum dobila je od grkih rei kapso, kaptein (ljutina, gutati) i kapsakes (mahuna)
Grka re peperi i latinska piper, koje znae crni biber.
45
ZNAAJ
Visoka nutritivna i bioloka vrednost paprike ogleda se u znaajnom sadraju ugljenih hidrata, belanevina, biljnih vlakana, ulja, organskih kiselina, mineralnih materija, vitamina, pigmenata, kapsaicina i eterinih ulja.
Voda. U sirovoj industrijskoj paprici se kree 82-92% U osuenom proizvodu iznosi max. 11% (JUS E.H6.101, 1975). Ugljeni hidrati . Od ukupne koliine eera koje plod paprike sadri, oko 90-98% ini glukoza, a ostatak saharoza. Na poetku formiranja ploda sadraj eera je oko 20% (raunato na suvu materiju), da bi kasnije, u fazi zrelosti, dostigao maksimum od 40%. Kod zainske paprike je naroito vaan sadraj eera jer znaajno utie na zainske osobine. Uslovi uzgoja, kao i sortne karakteristike, bitno utiu na sadraj eera. Celuloza je u paprici prisutna u koliini 10-18% (raunato na suvu materiju). Proteini . Plod paprike je bogat u azotnim materijama (belanevine, aminokiseline, ..). Sadraj proteina u paprici u odnosu na suvu materiju je 16-17% u perikarpu i 18% u semenu. Lipidi. Mlevena zainska paprika sadri proseno oko 10-14% ulja. Sadraj ulja u perikarpu je oko 6%, dok je u semenu 20-30%, od ega je najvie nezasiene masne kiseline sa 18 C-atoma, tj. linolne (18:2). Organske kiseline. Organske kiseline imaju velikog uticaja na formiranje ukusa paprike. Plodovi su relativno siromani organskim kiselinama, najvei je sadraj jabune i limunske kiseline. Mineralne materije. Perikarp ploda paprike sadri 5-6% mineralnih materija, raunato na suvu materiju. Od makroelemenata zastupljeni su: kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvoe, aluminijum, hlor, sumpor. Najzastupljeniji mikroelementi su: bakar, cink, kobalt, mangan.
46
Vitamin
C B1 B2
mg/100g
100 300 0,07 0,15 0,04 0,07
Sadraj vitamina C u paprici je 4-6 puta veda nego kod limuna.
E
Pantotenska kiselina Niacin Amid nikotinske kiseline Karoten
0,30 8,24
0,12 0,14 0,20 0,76 1,40 3,00 37,00
Kapsaicin.
Ljutina paprike potie od kapsaicina, koji se nalazi u ilicama ili bonim pregradama ploda, u specijalnim elijama koje su ugraene izmeu tkiva ilica. Ove elije lako pucaju, rasipajui svoju sadrinu po celom plodu, to daje utisak da je ceo plod ljut. Ljutina kapsaicina se oseti i pri razblaenju 1:2.000.000. Slabo je rastvoran u vodi. Dobro se rastvara u mastima, uljima i alkoholu. Ako se uzima u veoma malim koliinama kapsaicin u organizmu poveava apetit, podstie peristaltiku creva, pomae varenje. Moe se primenjivati u leenju reumatskih tegoba (utrljavanjem u kou ari i izaziva priliv krvi u potkono tkivo, stvarajui oseaj toplote). U veim koliinama je tetan, naroito kod osoba sa oteenom sluzokoom probavnog trakta. Kapsaicin, dihidrokapsaicin, nordihidrokapsaicin, homokapsaicin i homodihidrokapsaicin pripadaju grupi jedinjenja kapsaicinoida. Ukupan sadraj kapsaicinoida u paprici kree se izmeu 0,1 i 1,0%, od toga kapsaicin i dihidrokapsaicin ine 80-90% (www. chezwilliams.com).
Ljutina paprike izraava se u SU jedinicama (Wilbur Scoville Skovilove jedinice). Broj SU jedinica dodeljuje se na osnovu podatka koliko puta je treba razblaiti da se ne oseti ljutina. ili paprike sadre i do 1% kapsaicina i srodnih 47 jedinjenja (kapsaicinoida), to je oko 150.000 SU jedinica. ist kapsaicin ima ljutinu 16.000.000 SU jedinica.
Karotenoidi paprike
Najznaajnije bojene materije. Kvalitet ploda paprike odreuje se na osnovu sadraja karotenoida. Korienjem hromatografskog metoda se moe izvesti odvajanje pigmenata paprike i mogu se identifikovati sledee komponente: kapsantin, kapsorubin, zeaksantin, lutein, kriptoksantin, -karoten i -karoten. Zelena boja ploda paprike potie od hlorofila i karotenoida hloroplasta: ksantofili (lutein, neoksantin, violaksantin) i -karoten. Sazrevanjem plod dobija narandastu, a na kraju procesa intenzivnu crvenu boju. Ova promena se deava uglavnom zbog sintetizovanih novih oksigenovanih karotenoida (sa keto grupama), karakteristinih samo za papriku. Najvaniji meu njima su kapsantin i kapsorubin, koji ine 65-80% ukupne boje crvene paprike. Sadraj ukupnih karotenoida moe se poveati sa oko 30 mg/kg (u nezrelom plodu) na oko 1000mg/kg (u zrelom plodu). U ishrani su znaajni pre svega zbog svoje provitaminske aktivnosti i antioksidativne sposobnosti.
48
BiH, 3867
Bulgaria (staklenici), 3751
Croatia, 3365
Greece, 3900 Hungary, 5200
Italy, 11721
Netherlands (staklenici), 1200
Turkey, 88000
Romania, 20162
Serbia, 18827
Povrine pod paprikom u nekim zemljama Evrope [ha]

Bulgaria Serbia; 8,0 Turkey; 20,4 BiH; 10,3 (staklenici); 15,9 Romania; 11,8 Croatia; 10,6 Greece; 30,7
Hungary; 40,0 Italy; 27,8
Netherlands (staklenici); 275,0 Proseni prinosi paprike u nekim zemljama Evrope [t/ha]
100
150
200
250
300
50
0
7. nedelja 9. nedelja 11. nedelja 13. nedelja 15. nedelja 17. nedelja
19. nedelja
21. nedelja 23. nedelja 25. nedelja 27. nedelja 29. nedelja 31. nedelja 33. nedelja 35. nedelja 37. nedelja 39. nedelja 41. nedelja 43. nedelja 45. nedelja 47. nedelja
2008. godina 2009. godina

49. nedelja
51. nedelja 53. nedelja
Cena paprike (ilje) na zelenoj pijaci u Vranju (din)
KOREN
Jako je razgranat i iliast. Slabe je usisne i regenerativne modi, najvedim delom u oraninom sloju. Biljke iz rasada formiraju plidi korenov sistem u sloju do 30cm, dok biljke iz direktne setve imaju koren koji prodire u dubinu do 1m i irinu 50-70cm.
U odnosu na nadzemnu masu slabo je razvijen.
Ponik paprike
52
STABLO
Zeljasto, razgranato, visine 30 do 100 cm, ispunjeno sri. Boja stabla je zelena, dok kolenca (nodusi) mogu biti obojeni antocijanom. Na poprenom preseku stablo je okruglo ili petougaono. Stablo kulturne paprike je glatko i bez malja. Razlikujemo nekoliko tipova grananja stabla: aolika forma Buketna forma Prelazna forma Visina zavisi od sorte i agroekolokih uslova gajenja. * NISKO manje od 50cm, * SREDNJE 50 do 70cm, * VISOKO vie od 70cm
53
Formiranje i voenje biljke

Ovo je mera koja se primenjuje u visokim plastenicima i staklenicima zbog velike bujnosti hibrida. Na taj nain se dobije vedi broj krupnijih, ujednaenijih i kvalitetnijih plodova po biljci .Potpora moe biti u obliku palira od manile ili ice. Nema opteg obrasca za formiranje uzgojnog oblika paprike. 1) Primer rezanja ranih hibrida u tipu babure: Pustimo biljku da se posle rasaivanja ukoreni i razgrana Kada grane dostignu veliinu od 20-25 cm izaberemo dve najjae, a ostale zakinemo na drugom kolencu s tim da na zakinutim izdancima ostavimo listove, ali uklonimo cvetove Na 2 stabla koja smo ostavili zakidamo bone izdanke iznad drugog kolenca Na glavnim stablima na svakom kolencu ostavimo jedan plod 2) Primer rezanja ranih hibrida u tipu kapije i ljutih u tipu ipke: Na svim formiranim granama ostavljamo i beremo 2 ploda (prodaju se na komad) Nakon ubiranja po dva ploda najslabije grane se otklanjaju i ostavljaju se samo dve najae Dalje voenje je kao kod prethodnih hibrida (rana babura)
Opta pravila
Ostavljati dovoljno vegetativne mase (lida) Pravovremeno uklanjati viak grana Orezivanje prilagoditi osobinama hibrida Neki naini orezivanja paprike Kod babura se ostavlja manji broj plodova u poreenju sa ipkama i kapijama (HRF tip)
54
Loe orezivanje redukuje prinos!

Ako ostavimo mali broj plodova, ili ukoliko redukujemo lisnu masu izazvademo opadanje cvetova i plodova.
55
Posledice grada, 22. jul
56
22. septembar
57
LISTOVI
Kotiledoni listidi su uski, lancetasti, glatki, bez malja i po obodu celi Pravi listovi su prosti, celi ili luno nazubljeni po obodu, asimetrini, od iroko ovalnog do ovalno lancetastog oblika. Sitnoplodne sorte imaju mani list na duim drka,a, a krupnoplodne imaju ire liske i krade lisne drke. Krupnoda lista je u korelaciji sa krupnodom ploda. Povrina lista je glatka, mada moe kod pojedinih sorata biti izraena i maljavost. Boja listova je zelena (od svetle do tamne nijanse), ree ljubiasta. Boja lista je u korelaciji sa bojom ploda (svetliji list = svetliji plod).
CVETOVI
Pojedinani ili 2 do 3 u grupi na kratkim drkama, (5-7) ainih listida, 5 do 7 kruninih, najede belih ili ljubiasto obojenih, 5 do 7 sumporasto ljubiastih pranika. Plodnik nadcvetan sa 3 do 5 komora. Samooplodna biljka (moguda stranooplodnja i do 50 %).
58
Kod semenske proizvodnje potrebna izolacija od 500m. Pri ukrtanju paprike dominantna je: * crvena boja nad belom, * crvena nad utom, * ljuta nad slatkom, * visedi plodovi nad uspravnim. Cvetanje zapoinje 60-70 dana posle nicanja. Cvetanje traje maksimalno 12h.
PLOD
Plod je uplja bobica, koja nije tako sona kao kod paradajza, i ima 3 do 5 semenih komora. Na plodu razlikujemo: Perikarp ( mesnati deo ploda ): egzokarp, mezokarp, endokarp Centralna placenta ( semenoa) Bona placenta ( pregrade ili ilice)
59
OBLIK PLODA
Paradajz paprike ( rotunde). Oblikom podsedaju na plod paradajza. Odnos visine (H) prema preniku ploda (R), H:D = 1:2.
Babure (kockaste ili prizmatine). Imaju 1, 3 ili 4 vrha. Odnos H:D je 2:1 do 3:1
Kanije ili kapije. Plodovi su spljoteni, kupastog oblika, duine preko 10cm i irine preko 5cm sa debelim perikarpom. Zovu ih jo i ajvarue.
ipke. H:D= 4:1 do 7:1
Srcolike (igraste) Feferone (plodovi dugi 810cm, irine 0,8-1cm, debljina perikarpa 0,5cm). Trenjaste
Polubabure (H:D= 3-4:1)
60
KRUPNODA PLODA Jako krupan - vie od 150gr Krupan od 40 do 150gr Srednje krupan od 10 do 40gr Sitan manje manje od 10gr
POVRINA PLODA Glatka Rebrasta Naborana Ispucala
BOJA PLODA Zelena uta Naranzasta Crvena Crna
DEBLJINA PERIKARPA
Vrlo tanak 0,5-1mm Tanak 1-2mm Srednji 2-4mm Jako debeo vedi od 6mm
Seme
Pljosnata (ravna)
Tanjirasta
Peharasta
OBLIK AICE
Babure, rotunde
Kapije, trenjolike
ipke, roge, feferone, zainske

62
SEME
Pljosnato, bubreasto sa trnolikim izratajem na hilumu, uto, vrste i naborane semenjae. Seme je u preniku 3-5mm i 0,5-1mm debljine. Najvedim delom je privrdeno za glavnu placentu, a manjim delom za bone placente. U plodu moe biti 70-600 semena. Masa 1000 semena je 0d 5 do 7g.
63
Karakteristike sorte
BABURE Palanaka babura. Snana, kompaktna biljka, niskog rasta, sa viseim plodovima. U tehnolokoj zrelosti je mleno ute boje, a u biolokoj crvene. Ranostasna je sorta. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju, ali u zatienom prostoru. orokari. Snana, kompaktna biljka, niskog rasta, sa treim plodovima. U tehnolokoj zrelosti je mleno ute boje, a u biolokoj crvene. Srednjestasna je sorta. Pogodna je za sve vidove potronje i prerade. Palanaka babura
Anita. Srednje kasna sorta u tipu babure. Plod je mase 100-150g, debljine perikarpa do 8mm. U tehnolokoj zrelosti je belo-ute boje, a u biolokoj crvene. Odlina je za sveu potronju i za preradu.
Atina. Kasna sorta. Plod je mase 120-180g, perikarpa debljine oko 7mm. Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je uta, a u biolokoj crvena. Ima lep izgled, dobar ukus i visok sadraj suve materije (8-9%) Boni. Plodovi su ute boje, mesnati, slatki, duine 8-10cm, a u ramenom delu 7-8cm. U biolokoj zrelosti dobija crvenu boju.Plodovi imaju masu od 140 do 180g. Istra F1. Plodovi su krupni, ujednaeni, bledo-ute boje. Rani je hibrid koji se moe koristiti za proizvodnju u zatienom prostoru i na otvorenom polju. Bianca F1. Rani hibrid namenjen za zatien prostor i za otvoreno polje. Mleno-bela boja plodova u tehnolokoj zrelosti prelazi u mleno utu, a potom sporo u crvenu boju (bioloka zrelost). Plodovi su mase 150-200g. Bobita F1. Blok babura. Uspeno se gaji i na otvorenom polju i u plasteniku. Plod je sa debelim zidom. U biolokoj zrelosti dobija narandastu boju Vranjska, Taltos, Brill F1, Planika F1, Vedrana F1, Dallas F1, KT-1 F1, Mango F1, Dominy F1, Valentin F1, Belladonna F1, Albatros F1, Blondy F1, Lafayette F1, Delta F1, Calibra F1, Claudio F1, Gemini F1, Apolo F1, Nikita F1,....
POLUBABURE
Mavanka. Snana, razgranata bilja, umerene visine, treih plodova. U tipu je polubabure. U tehnolokoj zrelosti je mleno ute boje, a u biolokoj crvene. Srednje je rana sorta. Matica. Srednje rana sorta. Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je ukasto-zelena, au fiziolokoj intenzivno crvena. Kupastog je oblika, sa jednim vrhom. Masa ploda je 70-90g, debljine mesa 5-6mm. Cecil F1. Visoka paprika vegetativnog tipa. Plodovi su duine 12-16cm, teine 120-130g, debelog mesa. U tehnolokoj zrelosti su ute, a u punoj crvene boje. Somborka, Buketna I, Moravica, Parainka, Gypsy F1, Albatros F1, Danubia F1, Ciklon F1, Century F1, DRV 9460 F1,...
64
DUGE I ROGE Ekstaza. Rana sorta plodova duine 25-30cm. Plodovi su slatki i ukusni. Biljka je visokog stabloa. Gaji se u plastenicima i na otvorenom polju. Ringo F1. Rana je paprika u tipu roge.Plodovi su krupni, teki i vrlo kvalitetni.U tehnolokoj zrelosti je uto zelenam, a u punoj crvena. Koristi se sve i na razne naine preraen. Pinokkio F1, Kameleon F1, Adina F1, Silvija,...
KANIJE (KAPIJE) Palanaka kapija. Snana kompaktna biljka, visokog rasta. U tehnolokoj zrelosti plod je svetlo zelene boje, a u biolokoj intenzivno crvene. Plod je debelog je mesa i izraene krupnoe i duine. Koristi se u sveem stanju i za preradu. Rana je sorta. Palanako udo. Veoma snana biljka, umereno visokog porasta, viseih plodova. Plodovi su srcolikog oblika u tehnolokoj zrelosti tamnozelene, a u biolokoj tamno crvene boje, debelog perikarpa i izraene krupnoe. Srednje rana sorta. Slonovo uvo. Slatka paprika ajvarua sa krupnim i mesnatim plodovima koji na biljci vise. Boja ploda iz zelene prelazi u tamno crvenu. Dostie masu od 150 do 250g. Srednje rana sorta. Amfora. Srednje rana sorta. Prosena masa ploda je 130g, a debljina mesa 4-6mm. Boja ploda u tehnolokoj zrelosti je tamno-zelena, au fiziolokoj intenzivno crvena. upska rana. Snana biljka, kompaktnog, visokog rasta, viseih plodova. U tehnolokoj zrelosti je ute-ilibarne, a u biolokoj crvene. Rana je sorta. Pogodna je za ranu poljsku proizvodnju i proizvodnju u zatienom prostoru Kurtovska kapija, Una, Duga bela, Belcanto F1, Atris F1,...
65
IPKE Sirena F1. Snana kompaktna biljka, visokog rasta, viseih plodova. U tipu je ipke. U tehnolokoj zrelosti je svetlo zelene boje, a u biolokoj crvene, dugog ploda, debelog perikarpa i ljutog ukusa. Veoma je rana sorta. Izuzetno pogodna za ranu proizvodnju u zatienom prostoru.
Romana. Rana sorta, visokog rasta, viseih plodova.U tehnolokoj zrelosti plod je utozelene boje, a u biolokoj intenzivno crvene, veoma dug, umereno ljutog ukusa.
Plamena. Rana sorta, blago ljutog ukusa. Plod je duine oko 15cm, irine 2,5cm. U tehnolokoj zrelosti je bele do svetlozelene boje, au biolokoj crvene.
Pinir F1. Vrlo rani hibrid dugakih ljutih paprika.Plodovi su duine 25-30cm i podjednake su ljutine celom tom duinom. Koristi se u negrejanim i grejanim objektima zatienog prostora.
Homera F1. Duga ljuta papriica u arlston tipu. Plodovi su vrlo ujednaeni, pravi, veliine 3,5x20cm, mleno-zelene do svetlo-ute boje. Odlikuje se visokom rodnou. Kobra, Krunica, Fortesse F1, Jepeto F1,Thoros F1, Biskra F1,Yanka F1, Bichop F1, Veronika F1, Rapires F1,... PARADAJZ PAPRIKE (ROTUNDE)
Beli kalvil, Zeleni rotundl, Novosaanka, Olimpia, Alma,..
FEFERONE
Feferona crvena, Feferona uta, Rumenka, Karmen, Zlata, Balkan...

INDUSTRIJSKE PAPRIKE
Horgoka slatka-2 (HS-2), Horgoka slatka-3 (HSH-3), Odvajajua slatka-1, Peani grom, Tisa, Gorogled
66
NAINI I ROKOVI PROIZVODNJE PAPRIKE

U Srbiji se paprika uglavnom proizvodi iz rasada, osim industrijske paprike (oko 5.000ha) koja se proizvodi najede direktnom setvom semena. Proizvodnja se obavlja: Na otvorenom polju U zatidenom prostoru ROKOVI PROIZVODNJE Mesto proizvodnje Setva rasada Pikiranje Rasaivanje Poetak berbe
Otvoreno polje
Otvoreno polje
10.II 1. III
15.III 25.III
Da
Moe, ali retko se izvodi
15.IV 10.V
15.V 25.V
15.VI
15.VII
67
PROIZVODNJA RASADA
Rasad se moe proizvoditi u svim oblicima zatidenog prostora. U objektima gde se vri grejanje vazduha i zemljita odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. Za ranu zimsko prolednu proizvodnju paprike treba koristi rasad zatidenog korenovog sistema. Taj rasad se proizvodi u kontejnerima, saksijama i tresetnim kockama. Po pravilu je to pikiran rasad. Za proizvodnju na otvorenom polju koristi se upan rasad (golih ila), najede nepikiran. UPAN RASAD paprike starosti 60 dana treba da ima najmanje est pravih listova tamno zelene boje, bez simptoma bolesti sa elastinim stablom visine oko 20cm. PIKIRAN RASAD u momentu sadnje treba da ima najmanje 8 pravih listova i formirane cvetne pupoljke.
Pravilno odnegovan rasad

69
70
Supstrati i zemljino-ubrevite smee za setvu semena i odgajanje rasada treba da su sterilisani i da ne sadre patogene i tetoine. Dezinfekciju manje koliine supstrata najbolje je obaviti pomodu bureta sa vodenom parom ili pak nekim dozvoljenim hemijskim sredstvom (ortocid ili cineb, 50g/m2 leje ili previkur N, 25g/10 l vode).
UTICAJ SUPSTRATA NA KVALITET RASADA
71
Maliranje zemljita (nastiranje)

Maliranje se moe vriti i u plastenicima i na otvorenom polju. Osnovna prednost koridenja mala se ogleda u racionalnijem koridenju vode, kontroli korova, smanjenim tetama od bolesti, povedanju koliine CO2, boljem iskoridavanju svetlosti.... Kao mal koristi se organski materijal (slama, piljevina, kora...) ili plastine folije Kod proizvoaa sa manje iskustva pri gajenju na malu mogu nastati problemi, koji su obino posledica loeg navodnjavanja Pri nastiranju mal folijom ona treba u potpunosti da nalegne na zemljite (bez vazdunih depova)
32-33cm
50cm
Folija 1-1,2m
74
75
76
77
78
79
80
81
Navodnjavanje sistemom kap-po-kap
82
Nije bolest, ali izgleda kao da jeste:
Trule vrha
Trule vrha paprike Stvara ogromne tete. Nastaje pucanjem delijskog zida usled neredovnog zalivanja uz nedostatak kalcijuma. Ovu estu pojavu moemo spreiti dodavanjem kalcijum nitrata od faze razvoja od 7-9 listova 0,6% svakih 7 dana. Takoe i upotrebom sistema kap po kap ili redovnijim zalivanjem u letnjim mesecima smanjujemo pojavu pucanja delija usled naglog povedanja koliine vode (tj.povedanja delijskog pritiska- turgora). Otedene plodove ne uklanjati, jer su manje anse da se to dogodi na novim. Oegotine od sunca javljaju se na otkrivenim delovima ploda. Najvede se tete javljaju na sortama krupnog ploda gde lisna masa ponekad ne moe da pokrije sve plodove. Otedenja prizemnog dela mladih biljaka od visokih temperatura, mogu se pomeati sa otedenjima od pogrizajudih sovica. Opadanje cvetova javlja se nakon rasaivanja prebujnog rasada usled niskih temperatura ili zemljine sue. Otedenja od pesticida javljaju se pri njihovoj nepravilnoj primeni.
Oegotine od sunca
83
Otedenje od insekticida
Viak azota
Otedenje od herbicida (Reglone)
84
BERBA, PAKOVANJE I UVANJE

Berbu je najbolje obavljati svakih 4-6 dana. Kod nas se paprika najede bere i klasira runo. U ukupnim trokovima radne snage berba iznosi 50-60 %. Pri takvoj berbi treba obratiti panju da plod ne kidamo, nego da plod odseemo otrim noem sa stabljikom duine 3 cm (kod krupnoplodnih paprika). Feferone se mogu brati i jednokratno. Biljke se poupaju sa njive i donesu na jedno mesto gde se vri otkidanje plodova. Postoje i kombajni za berbu feferone i zainske paprike. Beremo po sunanom vremenu, nikako posle kie. Paprika se moe brati u tehnolokoj i u fiziolokoj zrelosti (npr od zelene ka crvenoj boji). Prinos fizioloki zrelih plodova je za 20-25% manji u odnosu na papriku obranu u tehnolokoj zrelosti. Ne treba ostavljati prezrele plodove na biljci, jer de to usporiti formiranje ostalih plodova. Prinosi na otvorenom polju od 50 tona su mogudi. U zatidenom prostoru prinosi se kredu od 70 do 200t/ha. Prinosi su direktno zavisni od vremena proizvodnje, tehnologije gajenja i sortimenta. Priprema plodova za trite se sastoji u pranju, klasiranju i pakovanju.
85
PLAVI PARADAJZ, PATLIDAN - Solanum melongena, fam Solanaceae

Eggplant (eng) biljka sa jajastim plodom Vodi poreklo iz Indije i Burme
Evropska Unija (bez Turske); 16085
Srbija; 1500
Berengenas (spain) jabuka ljubavi
Italija; 8000
panija; 4000 Grka; 3000
Plod plavog patlidana sadri (% na sveu materiju): suve materije 6,0-13,5 ukupnih edera 2,2-4,6 saharoze 0-1,2 hemiceluloze 0,3-0,8 pektina 0,5-0,7 celuloze 0,7-1,7 belanevina 0,3-1,5 masti 0,1-0,4 min. materija 0,4-0,7 askorb. kiselina 1,5-19,0 mg/100 g
Holandija; 85
Turska; 31000
Francuska; 1000
86
KORENOV SISTEM Dobro razvijen sa izraenim centralnim korenom, koji se pri pikiranju skraduje. Glavne ile dostiu dubinu do 90cm, a najveda masa korena se nalazi u sloju zemljita do 40cm. Na lakim zemljitima dublji je korenov sistem.
Starost biljke 7 nedelja
87
STABLO
Stablo je okruglo, razgranato, u osnovi drvenasto, a u gornjem delu zeljasto i sono. NISKE SORTE, visina stabla 35-50 cm, SREDNJE VISOKE, 55-70 cm, VISOKE, 75-100 cm i IZRAZITO VISOKE, preko 100 cm. Stablo se grana, i formira bun prenika 40-60 cm. Posle formiranih 5 do 12 listova poinje grananje (sortan odlika). Broj grana se krede od 3-11. Mlado stablo ima zelenu ili zeleno ljubiastu boju i guste malje. Sa starenjem u osnovi odrveni, dobije mrko zelenu boju, a broj malja se smanjuje.
88
89
LIST
Listovi su razliite forme od lancetaste do siriko ovalne. Liska je vie ili manje narezana na delove. Prekriveni su maljama. Nervatura lista je zelena ili ljubiasto obojena.
CVET
Cvetovi se javljaju na stablu izmeu grana. Cvetovi su pojedinani, retko u grupi 2-3. Dvopolni su i na kratkim drkama. Duina drke je sortna odlika, kao i koliina malja na njima. aica se sastoji od 5 do 7 listida sraslih u osnovi. Krunica je srasla u osnovi i razliito obojena, najede svetlo ljubiasto. Pranici (6-10) su u osnovi prekriveni krunicom, prstenasto rasporeeni oko tuka. Plodnik je dobro razvijen i trodelan. Samooplodnja dominatna (stranooplodnja i do 40%)
90
SISTEMATIKA (Filov)
Plavi patlidan ini pet podvrsta sa vedim brojem varijeteta:

1. ssp.agrestis divlji 2. ssp.subspontaneum polukulturni var.arabicum arapski var.leucoum dekorativni 3. ssp.orientale istonoazijski var.depressum ranozreli var.pekinense pekinki var.serpentinum zmijolik 4. spp.meriodionale junoazijski var.palestinicum palestinski var.esculentum indijski var.americanum ameriki 5. ssp.occidintale zapadnoazijski var.zhukowkii ukovski var.falcatum srpast var.izmir izmirski var.bulgaricum bugarski var.azerbaijanicum azerbejdanski var.europaeum evropski var.ramosisinum puzavi, polegljivi.
91
PLOD
Plod je bobica. Slabo prinosne sorte daju po biljci 5 plodova, dok visoko prinosne preko 12. U zavisnosti od sorte i uslova gajenja plodovi mogu biti: Jako krupni preko 800g Krupni 400-800g Plodovi mogu biti sa sjajem ili bez. Srednji 200-400g Broj komora je od 7 do 11. Sitni 100-200g Jako sitni ispod 100g.
Meso ploda je najede bele boje ili bele sa zelenkastom nijansom. Zbog vrstine Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe pokoice plod je pogodan za transport.
92
Najvedi sadraj solanina M je u botaniki zrelim plodovima.

Solanin M (C31 H51 N012) Solanim M je otrovna materija, jer razgauje krvne sudove u crevima, nadrauje eludanu i crevnu sluzokou, izaziva povradanje i rastrojstvo. Stoga se plod plavog patlidana nikada ne koristi sve. Ova materija se gubi kuvanjem ili peenjem ploda.
OBLIK PLODA
- Okrugao - Plosnato okrugao - Kratko krukolik - Izdueno krukolik - Jajolik - Cilindrican - Zmijolik
BOJA PLODOVA
- Crno ljubiasta - Ljubiasta - Zeleno bela - Svetlo zelena - Bela
DUINA PLODA
- Kratak do 10cm - Srednje dug 10-25cm - Dugi 25-40cm - Jako dug iznad 40
93
SEME
- Broj semana u plodu je razliit (50-420) - Seme je sitno, pljosnato, bubreasto, - Prenik semena je oko 2,5mm, svetlo smee boje, sjajne povrine (sa starodu gubi sjaj), - Masa 1000 semena je 4-6g - Klijavost uva do 6 godina
SORTIMENT
Domadi srednje dugi, Dugaki ljubiasti, Kekemeti lila, Junior, Epic F1, Picola F1, Ova F1, Murena F1, Solara F1, Arrow F1, Madonna F1, Tango F1, Galine F1, Clasic F1...
94
95
PHYSALIS ssp. fizalis, paradajz za slatko

Rizom
Baljkast, horizontalan, razgranat, lankovit sa adventivnim korenidima
Stablo
Zeljasto, prosto ili razgranato, maljavo pri vrhu, na poprenom preseku uglasto
Listovi
Prosti (pojedinani), na dugim drkama, lancetasti ili jajoliki, 415cm x 2-8cm, blago useeni po obodu, maljavi.
Cvetovi
Pojedinani na dugim drkama, prenika 15-25mm. Krunica je bela ili zelenkasta sa 5 listida. aica sa 5 listida od zelene ka narandastoj boji, zvonasta prema mehuru, maljava.
Plod
Bobica koja je unutar mehura, bobica je prenika 1,5-2,5cm, pa i vie. Bogat je vitaminom C. Boja je uta, narandasta, crvena ili zelena.
97
Seme
Bubreasto, uto smee, sitno (kao kod plavog patlidana, samo sitnije)
Rod PHYSALIS Ph. Pubescens. Plod je 5-10g, okrugao i ut Ph. Peruviana. Plod je 6-12g, utonarandast, ovalan Ph. Aepuata. (Meksiki), 40-80g, okrugao, zelen ili ut.
Hibiscus esculentus - BAMNJA
Fam. Malvaceae
Jednogodinja zeljasta biljka poreklom iz Severne Afrike KORENOV SISTEM Vretenast, sa glavnom korenovom ilom do 2m (najveda masa do 45cm) STABLO Poludrvenasto, visine od 90 do 250cm. Stablo i svi zeleni delovi su maljavi. Stablo ima tz. Cik-cak formu LISTOVI Prosti, pojedinani, srcolikog oblika sa 3-5 renjeva. Takoe su maljavi. Vie biljke imaju i vede listove.
99
CVETOVI Formiraju se u pazuhu listova. Limun ute su boje sa tamnom mrljom pri dnu kruninih listida. Zvonastog su oblika i stoje uspravno. PLOD Vieugaona (sortna odlika) aura koja u tehnolokoj zrelosti moe da bude zelena ili crvena. Mlada aura se koristi u ishrani. Fizioloki zrela aura puca po avovima. SEME Okruglo, maslinaste boje, prenika oko 3mm.
100
KRASTAVAC- Cucumis sativus, fam. Cucurbitaceae

Jednogodinja zeljasta dikotiledona biljka. Prema Vavilovu postoje dva centra porekla krastavca: 1) Kineski centar (Centralna i zapadna Kina) i 2) Indijski centar Nisko kalorina hrana, (100 g sveeg ploda ima samo 8-10 kcal odnosno 3 do 42 kJ). VODA (94-98%), 0,3-2g sirovih proteina0,05-0.3g sirovih masti, 1-2,5g ugljenih hidrata (na 100g sveeg ploda); Vitamini (B1 , B2 , B3 , B5 , C). Prijatan ukus potie od organskih kiselina koje se nalaze u plodu, dok gorak ukus potie od glukozida kukurbitacina, iji je sadraj uslovljen sortom i nainom gajenja.
101
Serbia; 7,1 Romania; 13,4
Turkey; 28,5
BiH; 8,2
Bulgaria (staklenici); 168,8
Croatia; 22,1
Greece; 59,2 Hungary; 55,4

Italy; 34,6
Netherlands (staklenici); 713,3
Proseni prinosi krastavca u nekim zemljama Evrope [t/ha]

102
Bulgaria (staklenici); 371
Croatia; Greece; 2100 BiH; 800 Hungary; 1000 3047 Italy; 2065 Netherlands (staklenici); 600
Romania; 12986
Turkey; 59000
Serbia; 8755
Povrine pod krastavcem u nekim zemljama Evrope [ha]

40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
260
240
20
2008. godina 2009. godina
Cena krastavca na zelenoj pijaci u Vranju [din.]
7. nedelja 8. nedelja 9. nedelja 10. nedelja 11. nedelja 12. nedelja 13. nedelja 14. nedelja 15. nedelja 16. nedelja 17. nedelja 18. nedelja 19. nedelja 20. nedelja 21. nedelja 22. nedelja 23. nedelja 24. nedelja 25. nedelja 26. nedelja 27. nedelja 28. nedelja 29. nedelja 30. nedelja 31. nedelja 32. nedelja 33. nedelja 34. nedelja 35. nedelja 36. nedelja 37. nedelja 38. nedelja 39. nedelja 40. nedelja 41. nedelja 42. nedelja 43. nedelja 44. nedelja 45. nedelja 46. nedelja 47. nedelja 48. nedelja 49. nedelja 50. nedelja 51. nedelja 52. nedelja 53. nedelja
Proseni prinosi krastavca po Okruzima u Srbiji [t/ha]

14
12
10
105
KORENOV SISTEM vretenast tip, prodire u supstrat do 80cm, a u irinu ide do 100cm, ima najslabiji koren od svih biljaka iz fam. tikava, najveda masa korena je u sloju od 5 do 25cm, slabe je regenerativne sposobnosti, ukoliko se krastavac u rasadnom periodu pikira, prijem biljaka je najvedi kada se ova mera primenjuje do faze pojave prvog pravog lista (Slika 1). Pikiranje u kasnijoj fazi prouzrokuje slab prijem sejanaca.
Slika 1
STABLO zeljasto, polegljivo, vreasto, uglasto, maljavo, prosene duine do 2,5m u staklenicima i do 10m. razlikujemo glavno stablo, zatim stablo II i III reda, celom svojom duinom ima mogudnost formiranja adventivnih korenova.
LISTOVI Prosti, krupni, trodelni ili petodelni, izrastaju pojedinano sa kolenaca stabla, na dugakim drkama, tamno do svetlo zelene boje lica, sa nalija sivo zeleni, sa urezima, maljavi ili bodljikavi. Po obliku liska je srcasta, uglasta ili loptasta. U pazuhu listova se razvijaju bona stabla, raljike i cvet. Raljike mogu biti proste i razgranate
Raljika ili vitica
107
CVET stranooplodna, entomofilna vrsta, ut, obima 2-3cm, zvonast, K5C(5)A(5) ( ) G1 ( ) Na glavnom stablu preovlauju muki cvetovi, koji se i prvi pojavljuju, dok na bonim granama I i II reda preovlauju enski cvetovi. Miris cveta je najintenzivniji ujutru (5h), pa je i opraivanje insektima tada najintenzivnije. Prostorna izolacija kod semenske proizvodnje krastavca je minimalno 1000m.
Morfoloke i anatomske varijacije cveta
TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae (2., 4. i 5. su dominantni tipovi cvetanja kod krastavca) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. HERMAFRODITE savren cvet (A, G) MONOECIUS - , ANDROECIUS GYNOECIUS ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga ) GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga ) TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)
enski cvet
Muki cvet
108
Crte biljke krastavca
109
ta je to partenokarpija? Osobina krastavca da razvije plod bez oplodnje, da raste kao list ili grana, i ako 110 polen nije dospeo na ig tuka.
111
PLOD Bobica (sona) razliitog oblika i povrine ploda. Na poprenom preseku ima tri semene komeore Popreni presek ploda okrugao, touglast, zaobljeno trouglast.
Povrina ploda 1. Glatka (holandski tip) 2. Bradaviasta (bele ili crne bodlje) ameriki tip Klase salatnog krastavca (dug plod) Dugi salatari (od 30 do 45 cm) Poludugi salatari (od 20 do 28 cm) Mini salatari (od 16 do 20 cm) Klase korniona (kratak plod) I 3-6cm II 6-9cm III 9-12cm IV 12-15cm
U kilogramu korniona prve klase ima 80 - 100 plodova, druge 25 - 80, trede 12 - 25 i etvrte 7 - 10 plodova.
112
Varijacije duine i preseka ploda
113
SEME lancetasto belo ili bledo uto duine 7-12mm klijavost uva 6-7 godina, Masa 1000 semena je 30-35g
114
SORTE
Prema nainu iskoridavanja: 1. 2. Za potronju u sveem stanju (salatne sorte), Za konzervisanje (kornioni),
SALATNE SORTE Delikates, Dugi zeleni, Sprinter, Tajfundomade sorte Slavija F1, Renesansa F1 domadi hibridi
Caman F1, Adrian F1,Tornac F1, Darina F1, Rawa F1, Jazzer F1, Pontia F1, Ekron F1, Pontia F1, Raider F1, Verino F1 Olympian F1, Tornado F1 , Kung fu F1, Augie F1 - najzastupljeniji inostrani hibridi.
KORNIONI Pariski kornion , Palanaki korinion- stara inostrana sorta Sirano F1, Nais F1, Miror F1, Mirta F1, Pola F1 domadi hibridi Danas najzastiupljeniji: Promissa F1, Harmonie F1, Octopus F1 , Pasamonte F1 Profi F1, Ringo F1, Ajax F1, Regal F1, Bereg F1, Haro F1, Asterix F1 , Adam F1 ,Anusha F1, Marinda F1, Levina F1...
115
Proizvodnja na otvorenom polju

116
Proizvodnja u tunelima
117
Hidroponska proizvodnja
Proizvodnja na slami
Gajenje na mrei
120
Donja kopa
Vezanje na kanap u stakleniku

Vezanje na kanap u visokom tunelu

Svaki hibrid ima svoju tehniku orezivanja!

Primer orezivanja staklenikog krastavca
Sistem kiobrana Sistem brajdi

50cm
list
Plod
124
125
126
LUBENICA
Citrullus vulgaris Schard. (Citrullus lanatus (Thunb.) Matsum. & Nakai) fam. Cucurbitaceae
SAD; 57.140 panija; Grka; 16.100 19.000
Turska; 137.000 Rusija; 112.000
Iran; 100.000
Srbija; 19.645
Kina; 2.014.500 Svet; 3.414.345
Povrine pod lubenicom, ha

127
Prinos lubenice, t/ha

45,0
34,4 27,9 28,4 27,7 21,5 29,2
33,8
17,4
Svet
Kina
Rusija
Turska
Iran
SAD
Grka
panija
Srbija
128
Centar porekla: Centralna i Juna Afrika Jednogodinja zeljasta biljka
KORENOV SISTEM
razgranat i dubok, glavni koren preko 1m, a boni korenovi 40-45cm, korenove dlaice imaju izuzetnu mod usvajanja vode.
Proizvodnja rane lubenice (pokrivanje agrotekstilom)

129
STABLO razgranato, snano, puzavo, dugako preko 4m, pokriveno je dugim, gustim, mekanim i beliastim dlakama, iz glavnog stabla izbijaju bone vree prvog reda iz njih drugog reda, najsnanije su vree pri osnovi glavnog stabla.
130
LISTOVI
na dugim drkama, naizmenino rasporeeni na stablu, izrastaju na kolencima, razliite su krupnode i stepena useenosti, prema vrhu vree listovi su sitniji, prema centru krupniji, u pazuhu listova obrazuju se vitice, muki i enski cvetovi.
131
TIPOVI CVETANJA (ISPOLJAVANJE POLA) KOD fam. Cucurbitaceae 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. HERMAFRODITE savren cvet (A, G) MONOECIUS - , ANDROECIUS GYNOECIUS ANDROMONOECIUS - + 1. (uloga ) GYNOMONOECIUS - + 1. (uloga ) TRIMONOECIUS - + + hermafroditni (1.)
CVET jednodoma biljka, jednopolni cvetovi monoecius, trimonoecius, andromonoecius (TIPOVI CVETANJA) cvetna formula. C(5)K(5)A(2)+(2)+1 G1 pojedinani cvetovi prvo cvetaju cvetovi i ima ih dosta vie na biljci stranooplodna biljka (moguda samooplodnja).
132
PLOD sona bobica razliite forme, veliine, boje kore, pljosnati, sferini, elipsoidni, cilindrini, povrina glatka, blago segmentirana, boja kore jednobojna ili raznobojna, debljina kore sortna odlika (0,5-3cm), masa od 1 do 50kg, jestivi deo (meso) crvene, ute ili narandaste boje, Plod sadri 8-14% suve materije.
Farao F1
Kora
Meso (40-60%)
Seme (2-6%)
SEME crno ili areno, krupno, pljosnato, ovalno, uva klijavost i do 20godina, AT=30-150 g
134
SORTIMENT LUBENICE
STARE (podlone Fuzarioznom uvenudu) Sremska, Vukovarska, Mramorna, Zajearka... NOVE (dominantne na njivama u Srbiji)
Varda F1, Vasko F1, Bonta F1 , Galaxy F1 , Crisby F1, Lady F1, Dumara F1, Caravan F1 ,Trophy F1, Farao F1, Crimson Sweet F1, Paladin F1 , Top gun F1, David F1 (besemena),Sultan F1 , Paladin F1, Crimstar F1, Daytona F1, Madera F1, Fantasia F1, Mediteria F1, Constellation F1, Samanta F1, Super Mara F1, Aramis F1 (besemena), Rosa F1 (besemena), Zora F1, Hevei futo F1, Saci F1, Samanta F1, GiantFlesh F1, NS-43 F1, NS-44 F1, Danka ....
BOJA KORE
uto-bela (tip arlston grej), tamno zelena (tip sugar beby) arena (tip crimson sweet)
Besemena lubenica je triploid tvrde semenjae i sterilnog je polena pa joj je potreban opraiva, tj. obina lubenica (4135 5:1)
Klasifikacija, prema Krivenku (1990)

Rod Citrullus, u koji spada lubenica, obuhvata pet razliitih vrsta:
- Citrullus vulgaris Schard. Obina (kulturna) lubenica. Ovoj vrsti pripadaju sve jednogodinje kulturne forme i jednogodinje divlje forme. Divlje forme imaju belo obojeno meso ploda sa ili bez gorine. Neke forme bez gorine koriste se kao stona hrana ili pak za spravljanje slatka. - Citrullus mucosospermus Fursa. Potie iz Zapadne i Centralne Afrike, jestiva golosemena lubenica. - Citrullus colocynthis L. Viegodinja vrsta rasprostranjena u Severnoj Africi i Centralnoj Aziji sve do Indije. Karakteriu je krupni sivozeleni cvetovi. Plodovi su dosta krupni, sa gorkim mesom. Teko se ukrta s obinom lubenicom. - Citrullus ecirrhosus Cong. Viegodinja vrsta sa veoma razvijenim korenom i malim plodovima, sa belim i gorkim mesom. Teko se ukrta s obinom lubenicom. Karakteristino je da ne obrazuje malje ili su slabo razvijene, inae je endem namibijske pustinje. - Citrullus naudinianus Hook. Hodenova lubenica. Viegodinja vrsta koja se srede u pustinjama u Jugozapadnoj Africi. Ova vrsta razvija dvodome biljke. Cveta u drugoj godini vegetacije. Plodovi srednjekrupni i bradaviasti. Kora je tanka, mesnati deo soan i kiselasto-slatkog ukusa, i jestiva je. Ova vrsta teko se ukrta s obinom lubenicom. 136
KALEMLJENJE LUBENICE
Lubenica moe da se kalemi na: Lagenariju spp. (vrg, lejka, ajduk, natega, tikva sudovnjaa, jurgeta...) Posebno selekcionisane hibridne podloge kao to su Nphasis F1, Strongtosa F1, Macis F1, , Friend F1 , Strong F1 , Nimbus F1, Cirrus F1, Root power F1 itd.
Kalemljenje se vri u fazi mladih biljaka, rasad star 3-4 dana. Prednosti: 1. 2. Povedana otpornost biljke na bolesti (Fusarium sp.) Bujnija vrea, vedi broj listova, grana i plodova (razvijeniji korenov sistem), Plodovi su krupniji i slai,
Lagernaria spp..
3.
Mane: Proizvodnja je skuplja (vedi utroak rada i semena). KAKO SE TO RADI? Alat ilet, skalpel, male burgije, Posle kalemljenja: 25oC, Dr ore Moravevi, Poljoprivredni bukove akalice... RVV 95% fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
137
Podloga
Plemka
Priprema podloge
http://www.watermelon.dzaba.com
Priprema plemke
138
Spajanje podloge i plemke specijalom tipaljkom 139
Okalemljene biljke
Rasad lubenice pred sadnju

Rasad u saksiji
Rasad u saksiji
Japan
Japanske etvrtaste lubenice.
Vie atrakcija, nego poslastica!!!
144
DINJA Cucumis melo, fam. Cucurbitaceae

Vodi poreklo iz Srednje Azije Jednogodinja zeljasta biljka.
KORENOV SISTEM dobro razvijen, glavni koren preko 1m, boni 25-30cm, zauzima do 6m3, u poreenju sa lubenicom koren joj je slabije razvijen
STABLO puzavo, razgranato sa vreama duine do 3m. zelene je boje i gusto je prekriveno grubim maljama. tri nedelje posle inicanja u pazuhu I lista javljau se bone grane I reda, a kasnije i II reda.
145
LISTOVI rasporeeni naizmenino, lisne drke su zelene, rebraste, sone, prekrivene maljama, uspravne ili visede, liska je tro ili petodelna, nazubljena ili talasasta po ivici, sa obe strane prekrivena maljama, u pazuhu listova javljaju se vitice (raljike) i cvetovi. CVET jednodoma biljka sa tipovima cvetanja kao kod lubenice (monoecius, trimonoecius, andromonoecius) enski cvetovi pojedinani, muki grupisani 5-7, enski cvetovi se javljaju vie na stablu I i II reda, jedna biljka dinje formira proseno do 25 enskih i preko 100 mukih cvetova.
146
NAINI OREZIVANJA DINJE
147
PLOD sona bobica razliitog oblika, veliine i boje, masa od 0,5 do 20 kg (najede 2-5kg), povrina ploda glatka, segmentirana, bradaviasta i naborana, neke sorte imaju mreastu koru (manje pucanje plodova), boja kore je uta, bledo uta, smea, bela, zelenkasta, meso najede uto, belo, oran, zeleno, najede sa 3 semene komore (ree 4 i vie).
148
SEME izdueno, elipsoidno i pljosnato, ute ili krem boje najede, u jednom plodu 400-600 semena, AT 35-50g
149
SORTIMENT
SORTE Ananas, Desertna, Medna rosa, Sezam, Cerovaa, Persijska, Topaz.. HIBRIDI Capri F1, Fiata F1, Corin F1, Dikti F1, Agos F1, Centro F1, Sembol F1, Hoby F1, Flesh F1, Nirit F1, Rina F1, Brennus F1, Super star F1, Early down F1, Mila F1, Ajax F1, Agos F1, Zengo F1, Passport F1, Aikido F1, Bari F1,..
150
Botanika klasifikacija
Dinja spada u red Cucurbitales, vrsta Cucumis melo L. Sve kulturne, poludivlje i divlje dinje francuski botaniar Charle Naudin je razvrstao u 10 varijeteta: var. cantalupensis - kantalupe var. reticulatus - mreaste dinje var. sacharinus - slatke dinje var. inodurus - nearomatine var. flexuosus - zmijolike dinje var. chito - limunaste dinje var. dudaim - male dinje var. erithraeus - aromatine dinje var. acidulus - dinje sa kiselim mesom var. agrestis - korovska dinja
Varijeteti u okviru vrste Cucumis melo se lako ukrtaju meu sobom to je dovelo do pojave velike raznolikosti koja se ogleda u fizikim osobinama i ukusu ploda:
boja mesa (narandasta, zelena, bela)

tekstura i boja kore (hrapava ili glatka, be, zelena bela) oblik (izduen, okrugao, spljoten)
151
Ananas type
Galia type
152
Amarillo type
Honeydew type
153
Orange flesh
154
Green flesh
155
White flesh
156
Rinds
157
Retato type
158
Cantaloupensis type
Rochet type
159
Asya Stepansky, Irina Kovalski and Rafael Perl-Treves Plant Systematics & Evolution: June 1999, Vol. 160 217: 313-333
161
162
163
Piel de Sapo type (frog skin)
164
165
Proizvodnja dinje u zatidenom prostoru (vertikalni uzgojni oblik)
166
GRAAK Pisum sativum, fam. Fabaceae

Centrom porekla graka smatra se Jugozapadna Azija (Avganistan, Indija), Zakavkazje i Etiopija, Jednogodinja je samooplodna, zeljasta biljka.
KOREN
Vretenast, prodire duboko u zemljite (100-120cm). Bone ile prodiru u stranu do 80cm. Dobre je usisne modi. Na korenu se nalaze kvrine bakterijeazotofiksatori.
STABLO
Zeljasto, tanko, slabo razgranato. uplje je i na poprenom preseku uglasto. Prekriveno je pepeljkom. Niske sorte do 50cm Srednje visoke do 100cm Visoke preko 100cm. U niskih sorata lanci su kradi, a Dr u visokih ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe dui.
167
LIST
Sloen, parno perast. Jedan sloen list moe imati 1 do 3 para liski. Prvo lide ima obino manje liski, a srednje najvie. Pojedinane liske u listu su ovalnog, jajastog do jajasto okruglog oblika, sitnije ili krupnije (sorta, uslovi uspevanja). U pazuhu listova nalaze se dva krupna ZALISKA. Zalisci su krupniji od pojedinanih liski u listu. Stoni graak po pravilu ima ljubiasto obojen donji deo zaliska. Vrhovi lisnih drki zavravaju se RALJIKAMA. Postoje sorte kod kojih su sve pojedinane liske preobraene u raljike (AFILA tip). Lide je takoe prekriveno pepeljkom.
168
Leptirastog oblika, bele boje, sastoji se od 5 ainih, 5 kruninih listida od kojih su 2 srasla u obliku zastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i ini unid u kome se nalazi tuak i 10 pranika (9 sraslih i 1 slobodan). Samooplodan je. Cvetovi su pojedinani, ede dvojni, a ima sorata sa tri i vie cvetova u grupi. Cvetanje pa i zrenje poinje odozdo navie. Jedan cvet cveta oko 3 dana, cela biljka od 2 do 3 nedelje (sortna odlika). Kod ljudskog graka boja cveta je bela.
CVET
169
PLOD
Mahuna sa 2 do 10 zrna.Oblik mahune zavisi od sorte, a moe biti prava ili malo povijena, sa tupim ili zailjenim vrhom. Na poprenom preseku je okrugla ili pljosnata. Po krupnodi moe biti : sitna do 5cm, srednja 5-7cm, krupna 7-10cm. Odnos duine i irine iznosi 3-5:1. Boja mahune je zelena, razliitog intenziteta. Anatomska graa mahune: zrna (var. vulgare) poluederac (var. medulare) ederac (var. sacharatum) Kod zrnaa mahuna ima na unutranjoj strani pergamentni sloj (lako se odvaja). Poluederci i ederci nemaju taj sloj, mahune su naborane i u isharni Dr ore Moravevi, Poljoprivredni se koriste cele. fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
170
Veliina zrna je sortna odlika. Mlada zrna su sitnija i kvalitenija od krupnih. Odreivanje tehnoloke zrelosti fizika metoda (pomodu tenderometra) meri se otpor koji zrno prua pritisku ili pomodu teksturometra gde se meri otpornost prema probadanju na osnovu specifine teine; hemijska metoda prema sadraju skroba i edera ili belanevina); morfoloka metoda utvrivanje odnosa zrna i mahuna. Period tehnoloke zrelosti je veoma kratak (2-3 dana).
Vrednosti Metoda Tenderometar Teksurometar
Optimum
110 110
Minimum
90 90
Maksimum
180 180
Pokazatelji kvaliteta zrna graka
ANT%
Specif. masa
16
1.06
11.3
1.04
23.3
1.09 171
SEME
Okruglo, uglasto, glatke ili naborane semenjae. Apsolutna masa do 200g sitno 200-250g srednje krupno iznad 250g - krupno
172
Industrijska klasifikacija zrna graka po krupnodi [mm]
Oznaka
Kategorija
Glatko seme
Smeurano seme
A B C D E
Ekstra fino Vrlo fino Fino Srednje krupno Krupno
< 7,5 7,5-8,2 8,2-8,7 8,7-9,3 > 9,3
< 7,5 7,5-8,2 8,2-9,3 9,3-10,2 > 10,2
Sitnije frakcije se pakuju u manja pakovanja (konzerve, kese) i imaju viu cenu Krupnije frakcije se pakuju u veda pakovanja
Krupnije zrno je hranljivije, ali je po pravilu tvrdo i loijeg ukusa.
SORTE
Postoji nekoliko hiljada sorata graka. Prema visini stabla dele se na visoke (preko 110cm), srednje (45-110cm) i niske ( do 45cm) sorte. Prema vremenu stasavanja na rane, srednjerane i kasne. Na osnovu naina koridenja mahuna i zrna dele se na krunce (koristi se mlado zrno), ederce (mlada mahuna se koristi) i njivske (za zrelo zrno) sorte. Podela na glatke ili naborane (smeurane), tj. sitnozrne i krupnozrne uslovljena je oblikom i veliinom semena.
Rane (period nicanje-berba je do 60 dana) (DOMADE)- Frukogorac, Mali provansalac, Tami, Maja, Visak... (STRANE)- Avola, Cash, Masterfon, Karina, Kalvedon, Action, Danielee, Erli swit...
Srednje rane (61-65) (DOMADE)-Vitez (afila tip), Kosmaj, Dunav, Mali provansalac, Gostas, Galija... (STRANE)- Protor, Triton, Polar, Lancet, Visto, Oskar
Srednje kasne (66-70) (DOMADE)- Palanaki G-65, Palanaki G-67, Zelena dolina,... (STRANE)- Sprinter, Orkado, Skinado...
Najvie se gaje sorte sa smeuranim zrnom koje su ukusnije i boljeg kvaliteta.
Kasne (preko 70) (DOMADE)- Flora... (STRANE)- Stern, Jof, Frila, Verdo, Juwel...
174
Kakav je to AFILA tip graka?

Bezlisni graak. Listovi su mu preobraeni u vitice (raljike). Podnosi gudi sklop (oko 150biljaka po m2), lake se ubira, pa su gubici manji.
Graak ederac
Poto se u ishrani koriste mlade mahune naziva se jo i boranija graak. Mahune se beru postepeno dok su mlade. Za razliku od krunca gaji se na vrlo malim povrinama. Najede se sredu sorte visokog rasta kao to su vodiki ederac, engleski ljubimac, rani hajnrih...
175
Ne iznosi kotiledone KLIJANJE I NICANJE
176
BORANIJA - Phaseolus vulgaris, fam. Fabaceae

Jednogodinja zeljasta biljka koja se gaji radi sonih mahuna.
KLASIFIKACIJA VRSTE Ph. vulgaris:
Phaseolus vulgaris var. sphaericus, sa okruglim semenom Phaseolus vulgaris var. elipticus, sa eliptinim semenom Phaseolus vulgaris var. oblongus, sa valjkastim semenom Phaseolus vulgaris var. subcompresus, poluspljoten Phaseolus vulgaris var. Compresus, spljoteno
KORENOV SISTEM Bretenast (osovinski), glavna ila prodire do 100cm. Najvedi deo bonih grana je u oraninom sloju. Na korenu se nalaze kvrice sa bakterijama azotofiksatorima. Dr ore Moravevi, Poljoprivredni Neke sorte nemaju kvrice. fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
177
STABLO
Zeljasto je i razgranato, slabo odrvenjeno u donjem delu. Grananje je slabije ili jae izraeno (sortna odlika) i poinje ili u osnovi ili u gornjem delu stabla. Na poprenom preseku je okruglasto ili rebrasto. Boje je svetlo do tamno zelene. Mogude prisustvo antocijan ljubiaste boje, pre svega u vrnom delu. Visina stabla je sortan odlika i razlikujemo: uave (niske) sorte - 30-50cm, srednje visoke sorte - 70-80cm, visoke (pritkaice) - 150-300cm
178
LIST
Dikotiledona je biljka i prilikom nicanja iznosi dva kotiledona listida bubreastog oblika, smeurane povrine i zelene boje. Posle kotiledonih listida javljaju se dva prosta lista srcolikog oblika. Svi ostali listovi su trojni na duim lisnim drkama Sloen troper list je zelene boje sa srcolikim liskama koje su prekrivene maljama. 1.KOTILEDONI LISTIDI 2.PRVI PRAVI LISTOVI 3.STALNI (TROPERI) LISTOVI Izraeni su pokreti listova.
179
CVET
Karakteristine leptiraste grae, najede bele boje, sastoji se od 5 ainih, 5 kruninih listida od kojih su 2 srasla u obliku zastavice, 2 su slobodna (krila), a 1 je savijen, izrastao i ini unid u kome se nalazi tuak i 10 pranika (9 sraslih i 1 slobodan).
Nalaze se u pazuhu listova kao pojedinani, u grupi ili u obliku grozdaste cvasti. Boja cvetova je najede bela, ali moe biti i uta, ljubiasta, crvena, arena... Postoji pozitivna korelacija izmeu boje cvetova i semena, veliine cvetova i veliine semena.
180
PLOD
MAHUNA, sa 4-12 semena, duine 8-14cm (30cm). OBLIK PLODA 1. Valjkast 2. Sabljast 3. Srpast POPRENI PRESEK 1. Elipsoidan 2. Okrugao 3. Polupljosnat 4. Pljosnat KONZISTENCIJA MAHUNE 1. Sona 2. Vlaknasta
Neke sorte nagomilavaju u mahunama sklerenhimske delije, najede na ivici mahune, tako da se stvaraju tzv. KONCI. Kod boranije ova pojava nije poeljna, za razliku od pasulja gde su konci 181 dobrodoli (bolja vridba).
SEME
Razliite je veliine, oblika i boje. Masa 1000 semena (apsolutna masa) je 150-1000g HILUM izraen i razliito obojen OBLIK SEMENA 1.Bubreasto 2.Cilindrino 3.Ovalno 4.Okruglo 5.Pljosnato BOJA SEMENA 1.Bela 2.uta 3.Smea 4.Crna 5.arena
182
Iznosi kotiledone
KLIJANJE I NICANJE BORANIJE
183
SORTE
Postoje niske i visoke forme boranije. Preteno se gaje niske sorte zbog jednostavnije i jevtinije proizvodnje. Visoke forme boranije (pritkaice) najede se gaje u vrtovima i okudnicama.
Niske sorte
Sorte sa utom mahunom

Dosta se gaje posebno za sveu potronju. Mahune su beliaste ili ute. UNIDOR (Royal Sluis) -Biljke su uspravne, a mahune se formiraju vrlo koncentrisano i visoko na biljci (100% u gornjoj tredini biljke) to je ini pogodnom za runu i mehanizovanu berbu.Mahune su prave i lepe intenzivno ute boje. DARINA (SM Palanka)- Prava, ovalno pljosnata mahuna, uta sa ljubiastim prugama, duine 14 - 16 cm. Za sve oblike potronje i zamrzavanje. Prinos do 15 t/ha. ZLATNA OLOVKA (SM Palanka)- stablo visoko oko 40cm, mahuna duga do 15cm, zlatnouta, okruglog preseka, malo povijena, nena, sona, odlinog ukusa. Stasava za oko 55 dana. Osetljiva na bolesti. PALANAKA RANA (SM Palanka)- prava, nena, malo pljosnata mahuna duine oko 13cm i belim semenom. Rana, prinosna, pogodna za potronju u sveem stanju i za preradu. UMADINKA (SM Palanka)- Mahuna je blago povijena, pljosnata, uta sa ljubiastim arama, duine do 14 cm. Pogodna za sveu potronju i zamrzavanje. Prinos do 10 t/ha. ECHO (Sluis-Groot)- Rana uta boranija podesna za mainsko branje. Okrugle ute mahune su bez konca duine oko 13cm i prenika 10,5mm. FRUIDOR (Clause)- uta mahuna sa semenom smee boje. Pogodna za sveu potronju. Dobro podnosi nie temperature pa se moe sejati ranije. SUNDANCE, FREOR, FRUIDOR, PV-701, SONESTA, ORINOCCO, URANUS, CASTOR...
184
Sorte sa zelenim mahunama

Prvenstveno se gaje za preradu. LODI (Asgrow) Ravan Romano tip, bunaste, srednje rane boranije sa zelenim, pljosnatim mahunama TIBER (Clause)- Tamno zelena mahuna romano tipa. Duine 12-13cm. Biljka je jaka i robusna, amahune se uglavnom koriste za sveu potronju. NERINA (Royal Sluis)- Mahune su tamno zelene boje, uske, ujednaenog sazrevanja i due vreme ostaju u tehnolokoj zrelosti. Biljka je uspravna i pogodna za mehanizovanu berbu HYSTYLE (Clause)- Visoka biljka sa dobrim prinosom tamno zelenih mahuna, prenika 9-11mm. Mahune su odlinog kvaliteta i mogu se koristiti svee ili preraene. Odlino podnosi visoke temperature. ROMA II (S&G)- Srednje rana boranija u Romano tipu. Mahune su glatke, bez konca, svetlo do srednje zelene. TOP KROP- Stara sorta ije su biljke visine 35-40cm, s mnogo listova i ljubiastim cvetovima. Mahune su duge 15cm, valjkaste, nene, bez konca. Stasava za oko 50 dana posle setve. Otporna na mozaik pasulja. Vrlo rodna, pogodna za preradu i sveu potronju. ESPADA, ROMANO, MAGNUM, SCYLLA, SCUBA, GREEN ARROW, EDEN...
Visoke sorte
Puterka, krupnog tamno modrog semena, sa mahunama od 15cm, Starozagorski er...
185
Postavljanje oslonca za visoke sorte boranije
186
Postavljanje oslonca za visoke sorte boranije
187
CRNI LUK, Allium cepa L., fam. Alliaceae

Crni luk je zeljasta, dvogodinja, monokotiledona, stranooplodna biljka. Vodi poreklo iz Centralne Azije (nizijski deo).
ZNAAJ
Zauzima znaajno mesto u ljudskoj ishrani. Koristi se sve ili na razliite naine pripremljen. Bogat je vitaminima i mineralnim materijama. Koristi se kao lek protiv crevnih oboljenja, kao oblog za reumatske i zapaljive procese, regulie rad srca i nivo eera u krvi. Ljut ukus i specifian miris daju mu eterina ulja od ije koliine zavisi ljutina i ukus luka.
HEMIJSKI SASTAV
U crnom luku ima najvie ugljenih hidrata i malo belanevina i masti. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naroito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K ), a ima i karotena (provitamin A), glikozida, eterinih ulja, biljnih hormona slinih insulinu, kao i bakteriostatika.
Bulgaria (staklenici), 1281
U Srbiji se crni luk gaji na oko 20000 hektara sa veoma niskim prosenim prinosom od 6 do 8t/ha.
Croatia, 2200
Greece, 7300 Hungary, 2700 Italy, 13589
BiH, 5073
U svetu se najvie gaji u Kini na 785713ha, Indiji 520000ha, Pakistanu 104000ha, Rusiji 113000ha, Ukrajini 60000ha. Stara je kulturna biljka ijim se centrom porekla smatra Srednja Azija. Predstavlja jednu od vodeih povrtarskih kultura u svetu.
Turkey, 75000
Netherlands (staklenici), 26200 Romania, 34810
RASPROSTRANJENOST
Serbia, 18908
Povrine pod crnim lukom u nekim zemljama Evrope [ha]
Turkey; 26,8
;0
Bulgaria (staklenici); 12,5

Croatia; 18,5
Serbia; 7,5 Romania; 11,4 Greece; 27,5
Netherlands (staklenici); 43,1 Hungary; 25,3
Italy; 29,7
Proseni prinosi crnog luka u nekim zemljama Evrope [t/ha]
Proseni prinosi crnog luka po Okruzima u Srbiji [t/ha]

20 18
16
14 12 10 8 6 4 2 0
CIKLUS RAZVIA CRNOG LUKA

Botaniki posmatrano crni luk je dvogodinja biljka, ali u zavisnosti od naina gajenja moe biti i trogodinja biljka.
I godina
II godina
III godina
Trogodinji ciklus razvia (gajenje preko arpadika)
I godina
II godina
Dvogodinji ciklus razvia (direktna setva semena)
MORFOLOKE OSOBINE
Crte 1
LIST uplja liska (pero) i Cilindrini lisni rukavac
LANO STABLO (skup lisnih rukavaca)
PRAVO STABLO (DANCE ili PLITICA), veoma je skraeno, iz apikalnog meristema razvijaju se listovi i pupoljci (Crte 2).
KOREN Primarni koreni (odumire sa pojavom prvog pravog lista) Sekundarni korenov sistem je rasporeen kruno po itavoj povrini stabla prema rasporedu listova (prve godine). Druge godine korenii se ne nalaze na sredinjem ispupenom delu koji se naziva PETA (Crte 2).
LUKOVICA
Predstavlja zadebljale osnove listova u kojima se deponuje hrana.
Crte 2
Uzduni presek 1. 2. 3. Popreni presek
1. Suvi ovojni listovi 2-3 razliito obojena listia bele, ute, crvene, utosmee...boje.
4. 5.
Suvi ovojni listovi Unutranji mesnati otvoreni listovi Unutranji mesnati zatvoreni listovi koji tite klicu i sa njom ine gnezdo Peta Dance ili plitica (pravo stablo)
2. Unutranji mesnati OTVORENI listovi Nastali su zadebljanjem osnove lisnog rukavca normalno razvijenih listova koji su formirali pera.
3. Unutranji mesnati ZATVORENI listovi Nastali od celih lisnih rukavaca onih listova koji ne formiraju lisna pera i okruuju pupoljak.
Pupoljak (klica) Formiraju se na plitici. Moe ih biti 1-20. Iz jarovljenih pupoljaka izbijaju cvetonosna stabla.
KAKO NASTAJE LUKOVICA? Crni luk je biljka dugog dana, ali je reakcija na duinu dana odreena mestom njegovog nastanka (selekcije). Sorte nastale na veoj geografskoj irini formiraju lukovicu i generativne organe pri duini dana od 14 do 16h, a one selekcionisane na manjoj geografskoj irini pri duini dana od 12 do 14h. Pri kupovini semena i sadnog materijala treba voditi rauna o ovoj injenici. Pri ranoj setvi u naim uslovima (kraj februara-poetak marta) kada je dan kratak, intenzivnije se razvija korenov sistem i listovi, to kasnije doprinosi adekvatnom formiranju lukovice, a samim tim i veem prinosu. Kanjenje sa setvom dovodi po pravilu do breg ulaska biljke u fazu formiranja lukovice (dui je dan). Takva biljka nije imala dovoljno vremena da formira odgovarajui korenov sistem i lisni aparat to e prouzrokovati lo kvalitet formiranih lukovica (sitne) i slab prinos.
195
OBLIK LUKOVICE
Prema JPGRI deskriptoru:
1. spljoteno okrugli 2. okrugli 3. izdueno okrugli 4. vretenast 5. panski 6. ravan (spljoten) 7. spljoteno-okrugao 8. zailjeno pljosnat 9. zailjen
Oblik lukovice je odreen odnosom njene visine i prenika. Najvie se cene sorte i hibridi ije lukovice imaju pljosnato okrugli do okrugli oblik (indeks od 0.7 do 1.1), vie suvih ovojnih listia (ljuspi), tanak i zatvoren vrat (da u glavicu ne prodiru izazivai bolesti). Vane su i druge osobine: visoka rodnost, dobar ukus, sposobnost dueg uvanja, otpornost prema bolestima. Gleda se i kolika je duina vegetacije, otpornost na suu i visoke temperature, reakcija na duinu dana i sl. Najvea potranja je za lukom okruglih lukovica, belog mesa, tankog vrata i prenika 40-70mm sa uto-braon suvim ovojnim listova. Lukovi za skladitenje moraju imati visok sadraj suve materije, vrstu lukovicu sa to vie suvih ovojnih listova zbog lake mehanizovane etve,
CVETONOSNO STABLO (BIK). Razvija se iz klice (1-20). Pojava je uglavnom uslovljena temperaturom, veliinom lukovice i sortom. Cevasto je, sa karakteristinim proirenjem pri osnovi i pupoljkom na vrhu koji je obavijen opnom. Po pucanju opne iz pupoljka se obrazuje loptasta cvast.
CVAST. tit, loptastog oblika sa nekoliko stotina cvetova. Obavijena je tankom opnom koja puca onda kada se prvi cvetovi otvore. CVETOVI. Beli na dugim drkama sa K6 i A6, plodnik ima 3 semena gnezda sa po 2 semena zametka. Opraivanje je entomofilno (insektima)
ta inicira pojavu cvetonosnog stabla?

Temperatura. Temperatura ima veliki znaaj za prolaenje stadijuma jarovizacije, bez ega luk ne moe da cveta i obrazuje seme. Jarovizacija je neophodna i korisna za semenjae crnog luka (glavice koje se koriste u proizvodnji semena), ali je tetna za arpadik. Ako se arpadik izjarovi, umesto lukovica e se dobiti bikovi. Sitniji arpadik (prenika do 1,5cm) retko se izjarovi, dok se krupniji (preko 2,5cm) esto izjarovi. Da se arpadik ne bi izjarovio, treba ga uvati na temperaturi oko 0oC ili neto nioj. Arpadik ili mlada biljka (7-10 listova) se jarovi na niskim pozitivnim temperaturama (optimum je 5-10oC) koje traju u kontinuitetu od 60 do 150 dana (sortna odlika). Ukoliko niske temperature budu naglo smenjene viim, obeshrabrie se iscvetavanje (povremeno zagrevanje arpadika tokom uvanja). Krupniji arpadik ili via faza razvoja biljke takoe rezultiraju veim % iscvetavanja. Proleni luk iz direktne setve daleko manje ima problema sa pojavom cvetonosnog stabla. Veliina lukovice ili biljke. Kod arpadika manjeg od 12 do13mm u preniku i rasada crnog luka oko 6mm u preniku tee e doi do pojave cvetonosnog stabla. Razvijenije, dobro ubrene biljke lake idu u cvet. Biljka sa pet, est listova e bre krenuti u cvet, nego sa etiri, pet listova. Kada su lukoviice poloene pri sadnji to e znaajnije uticati na pojavu iscvetavanja. Ranija sadnja e dovesti do razvitka veeg useva koji e generalno imati najvie listova u toku zime to e rezultirati veim procentom iscvetavanja (jesenja proizvodnja). Vee doze ubrenja dodate poetkom sezone mogu rezultirati prekomeran rast, to e verovatno dovesti do cvetanja kod veeg broja biljaka.
Sorte. Sorte kratkog dana (Granex, Grano) su osetljivije na cvetanje nego lukovi dugog dana.
PLOD je aura (tobolac) sa 6 semena.
SEME je sitno, smeurano, uglasto, izrazito crne semenjae (barutnjak). U 1g ima 250-300 semena. Zadrava klijavost 3-4 godine.
Kazakova (1978) je prouavajui kolekciju genotipova crnog luka (Allium cepa L.) izvrila unutarvrsnu klasifikaciju: Itipine (zapadne)-subsp. Cepa, II-june-subsp. australe Trof., III-istone-subsp. orientale Kaz. Osnova ove klasifikacije je geografsko poreklo uslovljeno ekolokim specifinostima (duinom dana, temperatura, vlanost). U svakoj podvrsti su grupe sorata koje imaju zajednika bioloka i agronomska svojstva.. Karakteristike podvrsta A. cepa L. (Kazakova, 1978.) (Gvozdenovi et. al, 2008).
Osobina sorte
Duina vegetacije Ciklus razvia
June sorte subsp. australe Trof.

Kasne do srednje kasne Dvogodinje
Tipine sorte (zapadne) subsp. Cepa

Srednje kasne i kasne Dvogodinje i trogodinje
Istone sorte subsp. orientale Kaz.

Rane do srednje rane Trogodinje i viegodinje, vegetativno se razmnoavaju Iz arpadika i vazdunim lukovicama
Nain gajenja Broj zaetaka (klica) u lukovici Bujnost biljaka i grananje
Iz semena 1, ree 2-3
Iz semena, arpadika 3-5
Vie klica (5-10, moe i do 25 lukovica) Veoma bujne biljke, odsustvo Srednje bujne biljke, grananje Biljke nisu bujne, grananje grananja, Cv. stablo visine 1- srednje, visina cv. stabla 1-1,6 m izraeno, visina cv. stabla 0,6-1 m. 1,7 m Veliina lukovice i Veoma krupne lukovice, Srednje krupne lukovice, okruglo- Sitne lukovice, pljosnate do oblik okruglog i izduenog oblika, pljosnate do pljosnate, ree pljosnato-okruglog oblika ree okruglo-pljosnatog izduene Ukus Boja Slatke, retko poluljute Bela, uta, braon-uta, crvena i ljubiasta Poluljute i ljute ute, braon i razliite nijanse ljubiaste Ljute do gorkog ukusa uta, uto-braon, braon sa crvenoljubiastom nijansom
Duina uvanja
Rasprostranjenost (porlo)
2-3 meseca nakon ubiranja

Severne obale Sredozemnog mora, Avganistan, Turska, , Irak, SAD i panija
5-7 meseci nakon ubiranja

Srednja Evropa, SAD, Kanada i Japan
7-10 meseci nakon ubiranja

Severna Evropa, evropski deo Urala, Daleki Istok, Kavkaz, Mongolija, severni deo SAD
SORTIMENT
U registru priznatih sorti Republike Srbije za sada je upisano preko 60 sorata (2011). Daleko vei broj je stranih, introdukovanih. Gaje se sorte i hibridi. Na osnovu sadraja suve materije, eera i eterinog ulja sve sorte crnog luka mogu se podeliti u tri grupe: 1. Ljute sorte. Sadraj suve materije iznad 14%, visok sadraj saharoze i eterinog ulja. Proizvodi se iz arpadika i dobro se uvaju. 2. Poluljute sorte. Imaju 10-14% suve materije, podjednak odnos saharoze i monosaharida. Proizvode se iz arpadika i direktnom setvom. Slabije se uvaju u odnosu na ljute sorte. 3. Slatke sorte. Sadre do 10% suve materije, od eera dominantna je glukoza, imaju malo eterinog ulja. Proizvode se iskljuivo direktno iz semena ili rasada u uslovima navodnjavanja. Veoma se slabo uvaju.
Kod nas se gaje domae i inostrane sorte i hibridi, kao: Kupusinski jabuar, Jaseniki crveni i Jaseniki uti, Holandski uti, Kolos F1, Majski srebrnjak, Radar, Parade, Electric, Vitez, Daytona F1, Manas F1, Talon F1, Sedona F1, Redwing F1, Dacapo F1, Taresco F1, Burgos F1, Lorenco F1, Kun F1, Jaz F1, Teton F1, Arsenal F1, Vihar F1, Candy F1, Columbia F1, Red zeppelin F1, Mars F1, Prestige F1, Elody F1, Sturon F1, Mundial F1, Atos F1 i dr. U intenzivnoj proizvodnji direktnom setvom dominiraju hibridi.
LUK
BELI LUK, Allium sativum,

FAO statistika i naa matematika Povrine u svetu
7,6t/ha
Serbia, Republic of 9000 1% Ukraine 2%
fam. Alliaceae
Proizvodnja
3,5t/ha
Bangladesh 2%
India 12%
17,6t/ha
China 657250 57%
4,5t/ha
Oko 1,2 miliona ha Srbija

9.000ha Prosean prinos oko 3,7t/ha
China 76%
Srbija oko 29.000t
Uvozimo beli luk, pre svega iz Kine, Irana

(FAO, 2006)
KLASIFIKACIJA
Familija Rod Podrod
Alliaceae
Sekcija
Allium
Vrsta
1. ssp. sativum obian beli luk
Allium sativum L.
Podvrste Varijeteti
2. ssp. asiae mediae srednjoazijski beli luk
var. vulgare obian (necvetajui) beli luk Tip 1

Podtip beli luk proletnjak
Podtip beli luk jesenjak
Tip 2
var. sagitatum cvetajui beli luk Tip 1 Tip 2
(Kazakova, 1978; urovka i Markovi, 1992
Vavilov
Sekundarni centar POREKLO
Primarni centar
Hemijski sastav
Lukovica sadri 33 -45% suve materije Proteina sadri oko 6%
Mineralnih materija oko 1,5% (K, Fe, S, J, Ca, P, Se)

0,15-0,75% etarskog ulja iju osnovu predstavljaju jedinjenja na bazi sumpora.
Najznaajnija organo-sumporna jedinjenja u lukovici belog luka su alin, izoalin i metin. Alin je dominantan. Naruavanjem delijske strukture dolazi do transformacije organo sumpornih jedinjenja na tiosulfinate. Najvedi deo tiosulfinata ini alicin. To je na vazduhu nestabilno jedinjenje iji isparljivi sekundarni proizvodi imaju neugodan, prodoran miris karakteristian za ovaj luk.
(Sugii et al., 1964; Block, 1985, Lancaster and Shaw, 1991; Block et al., 1993; Lanzotti, 2006).
Korenov sistem je iliast, adventivan i nalazi se najvedim delom na dubini od 5 do 50cm.
Pravo stablo (dance ili plitica) je veoma skradeno. Razlikujemo zajedniko stablo lukovice koje pri kraju vegetacije odumire i stablo koje ima svaki en.
List se sastoji od lancetaste, pljosnate liske i cilindrinog lisnog rukavca. Prekriven je votanom prevlakom. Prvi list prorasta iz ena, a ostali jedan kroz drugi inedi pri tome lano stablo.
Na listu razlikujemo tri dela: GORNJI deo, linearan, prevuen votanom prevlakom (liska); VRAT lista koji ini lano stablo i OSNOVU lista, koja se pri zrenju sui i ini suvi omota lukovice.
Lukovica je sloena i sastoji se od manjeg ili vedeg broja enova (7-20) koji su spolja obavijeni zajednikom ovojnom ljuskom.
en predstavlja vrst pergamentni spoljni listid koji zatvara mesnati pupoljak iz kojeg se razvija nova biljka.
Pravo stablo ena se lako odvaja od zajednikog . Razmnoavanje belog luka vri se iskljuivo enovima.
SORTE BELOG LUKA Beli luk proletnjak Beli luk jesenjak
Sloena lukovica mase 20-30g Broj enova 7-20 Lukovica se dugo uva
domade populacije Piros Labud Sedef
Sloena lukovica mase 30-50g Broj enova 5-10 Loije se uvaju

domade populacije Bosut
PRAZILUK Allium porruum,

KOREN
fam Alliaceae
Dvogodinja biljka
je iliast, razgranat, gusto pokriven dlaicama, veoma je jak. Ima veliku sposobnost regeneracije. Najveda masa korena nalazi se u 30cm sloju zemljita do 60cm.
2 meseca stara biljka
30cm
60cm
STABLO
je skradeno, irine 2-3cm, neprekidno je aktivno, tako da ni druge godine ne odumire. Ima sposobnost obrazovanja adventivnih korenova.
KLICIN LISTID
praziluka je okrugao, cilindrian, upalj. Nice kao i crni luk u obliku petlje.
LISTOVI su razliiti. Prva dva stalna lista su
okrugla, a ostali su linearni, savijeni u obliku slova V ka centralnom nervu. irina lista je 3-5cm, a duina 40-60cm. Rasporeeni su spiralno ili simetrino
Vrat listova inio LANO STABLO. Osnova listova u tehnolokoj zrelosti zadebljava inedi tkz. Lanu lukovicu. Od prave lukovice se razlikuje po tome to nema zatvorenih mesnatih listova.
CVETONOSNO STABLO najede
prorasta u toku proleda druge godine. Visine je do 150cm i nema proirenja kao crni luk. U poetku je zeljasto, kasnije odrvenjava.
PLOD je tobolac, a seme je crno, smeurano, slino
crnom luku, ali malo sitnije.
SORTE
Ekotip dugi istoni. Lano stablo dugo 50 do 80cm i debelo 2 do 4cm. Due su vegetacije i manje su otporni na niske temperature. Koriste se domae populacije (domai dugi praziluk) i sorta ampion, bugarske sorte Starozagorski kamu i umenski, Varna, Arkansas, Davinci F1, Lincoln, Stricer F1, Lancia ,Leroy F1 ,Profina, Altina...
Ekotip kratki zapadni. Lano stablo duine 10 do 20cm i debljine 4 do 7cm. Listovi grubi i ljuti. Veoma je otporan na niske temperature. Sorte: Karentan,Elefant
Proizvodnja rasada praziluka
Biser luk, elephant garlic Allium ampeloprasum L., fam. Alliaceae
Vlaac, ljutika, kozjak
Allium cepa L. var. ascalonicum,
fam. Alliaceae
Aljma, zimski luk
Allium fistulosum L., fam. Alliaceae
Rezanac, vlasac
Allium schoenoprasum l., fam. Alliaceae
( , , ) - Allium ursinum Sremu je viegodinja zeljasta biljka, raste na vlanim i senovitim Biljka dostie visinu od oko 30cm. Listovi su iroki 3 - 5 cm, dugaki do 25 cm. Izbijaju neposredno iz lukovice. Cvet sremua je karakteristian, na dugakoj drci, beo, i izbija direktno iz lukovice. Listovi miriu na beli luk (osnovna karakteristika u prepoznavanju ove vrste). Otrovne biljke koje lie na sremu su Mrazovac, urevak, emerika i Kozlac. Listovi sremua imaju ukus i miris belog luka, Mrazovac je gorak, takoe i emerika.
KORENASTO POVRDE
Fam. Apiaceae titonoe 1. Daucus carota mrkva 2. Petroselinum hortense perun 3. Pastinaca sativa patrnak, pakanat 4. Apium graveolens celer Fam. Chenopodiaceae pepeljuge 1. Beta vulgaris var. esculenta cvekla Fam. Brassicaceae krstaica 1. Raphanus sativus var. major rotkva 2. Raphanus sativus var. radicula rotkvica 3. Brassica rapa ssp. rapiferae repa ugarnjaa 4. Brassica napus ssp. rapifera - broskva
Dvogodinje su kulture (osim rotkvice i nekih rotkvi) koje u prvoj godini obrazuju zadebljali koren, a u drugoj iz zadebljalog korena izrasta cvetonosno stablo sa cvetovima.
227
ZADEBLJALI KOREN
GLAVA, nastaje od epikotila i predstavlja jako reducirano stablo. Iz glave izrastaju listovi koji ine rozetu. VRAT, nastaje od hipokotila i ini vezu izmeu glave i pravog korena. Listova na vratu po pravilu nema, dok se tanke korenske dlaice esto javljaju.
Kod mrkve, peruna, patrnaka i celera u formiranju zadebljalog korena uestvuju sva tri dela ponika, ali je najvie izraen vrat (nastao od hipokotila). Zadebljali koren kod nekih sorti cvekle nastaje uglavnom od epikotila i hipokotila, a postoje i sorte kod kojih najvedi deo zadebljalog korena nastaje od korenka. Okrugle sorte rotkvice nastaju debljanjem hipokotila, a izduene debljanjem sva tri 228 dela.
PRAVI KOREN, (osnova korena), snaan deo obrastao mnogobrojnim ilama koje prodiru u zemljite i snabdevaju biljku mineralnim materijama i vodom.
Na osnovu anatomske grae i naina formiranja razlikujemo tri tipa zadebljalog korena: - tip mrkve (mrkva, perun, patrnak i celer),
- tip repe (cvekla),

- tip rotkve (rotkva, rotkvica, broskva i repa ugarnjaa).
Deobom delija kambijalnog prstena prema perifernom delu korena formira se sekundarni floem (sekundarna kora), a prema unutranjem sekundarni ksilem (sekundarno drvo, srce, sr). Ukoliko u korenu ima vie kambijalnih prstenova svaki de se deliti po istom principu. Broj kambijalnih prstenova zavisi od vrste.
229
MRKVA Daucus carota

Fam. Apiaceae (titonoa)
Rasprostranjenost
230
Austria; 1534
Belarus; 12738
Bulgaria; 502
Spain; 8000
Croatia; 622 Czech Republic; France; 13072 1033 Germany; 10471 Greece; 1443 Hungary; 3000 Italy; 13100
Slovenia; 170 Slovakia; 2494

Serbia; 7715
Turkey; 31961
Kazakhstan; 13000 Russian Federation; 67500 Netherlands; 9100 Poland; 29547
Povrine (ha)
Romania; 17643
231
Dvogodinja biljka. Vodi poreklo iz srednje Evrope i umerenog pojasa zapadne Azije
Postoje tri grupe mrkvi. I Evropska occidentalis sa tri varijeteta a) var. aurantius narandasta b) var. hollandicus naradansto crvena c) var. anquvineus crvena II Azijska orientalis III Adanska adanensis
232
Hemijski sastav korena mrkve (%)

Voda 86,5-93,0 Sirove belanevine 0,5-1,2 Sirove masti 0,1-0,3 Ugljeni hidrati 5,8-8,8 eeri 4,8 Celuloza 0,6-1,32 Mineralne materije 0,66-1,0 Od mineralnih materija u sveoj mrkvi najvie su zastupljeeni: kalijum, kalcijum, gvoe, fosfor i jod. Takoe u manjim koliinama sadri i cinka, mangana, aluminijuma, molidbena i sumpora. Mrkva je znaajni izvor vitamina u ljudskoj ishrani, naroito provitamina A (karotin). Treba napomenuti da iskoridavanje vitamina A zavisi od naina pripremanja mrkve. Tako na primer beta karotin se iskoridava samo 2% iz svee mrkve, 18% iz kuvane, 82% iz sirovo ceene ili rendisane i skoro 100% iz sveeg soka mrkve (Gvozdenovi i sar., 2007). Lekovita svojstva se ogledaju pre svega u delovanju na smanjenje koliine edera u krvi, deluje protiv arteroskleroze, malokrvnosti, pojaava rad jetre, ime se organizam lake titi od bolesti, a sve to je u vezi sa
233
usporavanjem procesa starenja i i nizom drugih pogodnosti.
KORENOV SISTEM
Pravi koren je dobro razvijen i glavna ila prodire i do 2m. Zadebljali koren je u tipu mrkve (najede izduen, mada moe biti i okruglast). Na preseku zadebljalog korena registruje se: a) Sloj plutastih, poroznih delija, b) Floem (kora) najkvalitetniji deo, c) Ksilem (sr) drvenasti deo koji ine traheje i traheide. Izmeu kore i sri nalazi se 1 (jedan) kambijalni prsten.
234
Zadebljali koren % KORE = D-d/D x 100

D - ukupan prenik korena, d - prenik sri
Dobar kvalitet korena uede kore 70-80%, Srednji kvalitet 50-70%, Lo kvalitet ispod 50%.
Boja zadebljalog korena je sortna odlika. Karotin daje narandasto crvenu boju, likopin intenzivno crvenu, antohlorat utu, a antocijan ljubiastu. Spoljanji faktori (nie temperature, vii sadraj organske materije u zemljitu, pojaana ishrana kalijumom...) utiu na izraajnost boje.
Glava korena moe biti ravna, zaobljena ili konusna. Boja je ista
kao i ostatka korena. Moe biti i zelena, ali je to nepoeljna osobina.
Stepen ozelenjavanja glave korena

Prema obliku zadebljalog korena razlikujemo vie tipova mrkve:
Pariska
antene
Nantes Amsterdamska
Berlikum
Imperator
Pariski tip okruglog oblika, duine 3-4 cm i prenika oko 3 cm. Koristi se za proizvodnju u zatidenom prostoru i u ranoj proizvodnji. Amsterdamski tip valjkastog oblika sa tupim vrhom. Duina korena je 8-12 cm a prenik 1,5 cm. Rana do srednje rana sorta. Nantes tip koristi se za letnju proizvodnju ali ima i srednje ranih i srednje kasnih sorata. Valjkastog je oblika sa tupim vrhom. Duina korena je od 15-20 cm a prenik oko 3 cm. Najvie se koristi u sveem stanju ali i smrznuta. antene tip kasna sorta, konusnog oblika korena sa tupim vrhom, duine 12-16 cm i prenika oko 4 cm. Pogodna je za skladinjenje u podrumima i trapovima i za suenje. Berlikum tip kasna, bujnog rasta, sa dugim valjkastim korenom, tupog vrha. Duina korena je 20-30 cm i prenika 3,5 -5cm. Stie za upotrebu u jesen za sveu potronju i Dr skladitenje . ore Moravevi, Poljoprivredni
fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe20-25cm. Imperator tip popularan tip mrkve u Aziji. Koren je prenika 2-2,5cm i duine 237
INDEKS oblika korena = duina / prenik

1. 2. 3. 4. 5. 6. Pariski tip (Indeks oko 1) Amsterdamski tip (5-8) Nantes tip (5-7) antene tip (3-4) Berlikum tip (6-8) Imperator tip (oko 10)
Krupnoda zadebljalog korena:
a) Sitan do 60g, b) Srednji od 60 do 150g, c) Krupan, od 150 do 220g.
238
Pravo stablo (glava korena) je

jako redukovano. Na njemu se nalazi lisna rozeta.
STABLO
239
List
Mrkva je dikotiledona biljka sa izrazito uskim, dugakim i otrim kotiledonim listovima.
Iz skradenog stabla formira se lisna rozeta.

Listovi imaju duge i rebraste lisne drke.
Neparno su perasti, a liske su duboko urezane, skoro resaste. Ne koriste se u ishrani
240
U II godini formira se zeljasto maljavo, razgranato cvetonosno stablo visine oko 1,5m (posle jarovizacije). Cvast je tit. Biljka ih u proseku obrazuje preko 15. pojedinani cvetovi su beli sa 5 ainih, 5 kruninih listida, 5 pranika i dvodelnog tuka (K5C5A5C2). Pranici su na dugim drkama iznad kratkog tuka (protoandrija). Plodnik je obrastao bodljama koje kasnije ostaju na semenu . U plodniku se oplode 4 semenke, ali samo 2 nastavljaju porast. Cvet ima nektarije (sa nektarom) to privlai insekte i obezbeuje oplodnju. (stranooplodna). Plod je izokarpijum sa dva jednosemena plodida koji su spojeni tankom niti (KARPOFOR).
241
Seme
je tamno braon boje, srpastog oblika duine oko 3, a irine oko 2mm. Na semenu se nalaze nervi (do 5) koji formiraju sekundarna rebra na kojima se nalaze dlaice (bodlje). Apsolutna masa je 1-1,3g. U endospermu se nalaze eterina ulja. 242 Seme uva klijavost 3-4 godina.
Prve sorte mrkve su stvorene jo u XIX veku. Cilj oplemenjivaa je stvaranje sorata pravilnog oblika, sa visokim sadrajem suve materije i edera, sa intenzivnom bojom koja se ne razlikuje kod floema i ksilema. Prema duini vegetacije sorte mrkve mogu biti rane (70-80 dana), srednje rane 80-100), srednje kasne (100-120) i kasne (120-150).
Zahvaljujudi ovoj injenici mrkva se u naim uslovima moe proizvoditi od ranog proleda do kasne jeseni.
Sortiment
Exelso F1, Presto F1, Bolero F1, Cabana F1, Zian F1, Karotan F1, Crofton F1, Primo F1, Tempo F1, Mokum F1, Napoli F1, Napa F1, Naval F1, Nevis F1, Nanda F1, Jeanete F1, Corinna F1, Sirena F1, Chambor F1, Turbo F1, Scarla, Nantes, Bureau, Campo, Tip top, ...
Nantes tip
243
Nakupljanje nitrata
1500 mg/kg
400 mg/kg
65 mg/kg
244
PERUN - Petroselinum hortense Hoffm.,

var. foliosum var. tuberosum
(Apium petroselinum L.)
Poreklom je iz June Evrope (centralni mediteran). Nalazi se u spontanoj flori na vlanim i kamenitim terenima. Povrtarska je i lekovita vrsta. Kao kulturna vrsta poeo da e gaji u XVI veku u Holandiji.
Dvogodinja je biljka iz familije Apiaceae. Gaji se zbog zadebljalog korena i aromatinog lida, koje se koriste kao dodatak jelima. Za izvajanje eterinog ulja se koristi i seme.
Jelima daje aromu, a znaajna su mu hranljiva i lekovita svojstva.
245
Hemijski sastav 100 g sveeg peruna u % Koren List Voda 86,5-96,2 78,7-88,0 Sirove belanevine 2,11-3,75 2,6-5,2 Sirove masti 0,2-0,9 0,2-0,72 Ugljeni hidrati 1,7-10,0 6,69-9,82 Celuloza 1,1-1,74 do 1,45 Mineralne materije 1,51-1,74 do 1,68 Sadraj vitamina u mg/100 g sveeg oienog peruna Koren List Karoten 0,01-1,6 5,0-8,0 Vitamin B1 0,07-0,14 0,06-0,15 Vitamin B2 0,085-0,088 do 0,30 Vitamin B3 1,35-2,80 1,0-1,7 VitaminB6 0,18-0,33 0,12-0,3 Folna kiselina Do 0,043 Vitamin C 20-150 150-290 Sadraj mineralnih materija u mg/100 g sveeg peruna Koren List Natrijum 30-33 Kalijum 541 923-1080 Magnezijum 32 30-52,2 Kalcijum 16-50 165-325 Gvoe 5,4-20 3,2-8,0 Fosfor 24-77 Do 128
(Gvozdenovi i sar., 2007)
246
KORENOV SISTEM Lidar ima iliast korenov sistem i bujnu lisnu rozetu koja se koristi u ishrani. Moe se vie puta brati i kositi. Korena ima zadebljali koren bele boje, konusan i aromatian i ima 1 kambijalni prsten. Pravi koren kao kod mrkve.
247
Listovi imaju dugake rebraste drke, neparno su perasti. Liske su nazubljene i duboko urezane, ali su vede lisne povrine u odnosu na list mrkve.Glava korena i kod mrkve i kod peruna moe biti ravna, udubljena ili ispupena (sortna odlika).
SORTE Lidari: Titan, Lisnati perun, Kudravolisni perun, domade populacije.. Korena: NS molski, Berlinski poludugi, Berlinski dugi, Fakir, Bordoviki, ...
248
Cvetonosno stablo se formira u drugoj godini (posle jarovizacije). Listovi na cvetonosnom stablu su sitni, prosti i jednodelni (heterostilija). Stablo je razgranato, visine 70-150cm, sa cvetovima sakupljenim u titove. Cvetovi su bledo ute boje sa cvetnomformuleom K5 C5 Dr ore Moravevi, Poljoprivredni A5 G(2). fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
249
Seme je lancetasto, malo ispupeno i malo
sitnije od mrkve, rebraste povrine, bez bodlji. Dugo je 1,7-3,0mm, a iroko 1,5-2,8mm. 1 gram sadri 700-900 semenki. Seme uva klijavost 1-2 godine
250
PATRNAK Pastinaca sativa

Dvogodinja dikotiledona biljka. Nie sa dva krupna klicina listida koji su pri osnovi ui, a pri vrhu proireni. List je neparno perasto sloen. Liske su krupne (25-40cm duine), slabo useene, po obodu nazubljene. Sa lica su glatke, a sa malija prekrivene sitnim maljama. LIsna rozeta je najkrupnija od svih korenastih vrsta povrda.
251
Koren je najede konusan, vretenast ili okrugao. Sa spoljanje strane je prljavo bele i udkaste boje, hrapave povrine, bez sjaja (sortna karakteriastika). Anatomski slian mrkvi (tanja mu je kora). Ima eterinih ulja koji mu daju specifian miris i aromu.
Krupnoda korena je sortna odlika (od 80 pa preko 150g. Cvetovi su ute boje, a seme je jako spljoteno, ovalno, sa jako razraslim plodnim omotaem, svetlo smee boje
Sorte
Dugi beli glatki, Gogobel, Panonski glatki i Balaban
MRKVA
PERUN
PATRNAK
253
CELER - Apium graveolens
var. rapaceum korena var. dulce rebra var. foliosum - lidar
254
RASPROSTRANJENOST
Centar porekla Region gajenja

Lidar i rebra imaju iliast korenov sistem. Korena ima zadebljali koren bledo ute boje, beo. Ima 1 kambijalni prsten. Karakteristinog je mirisa i moe biti okrugao,
KOREN
pljosnat ili
vretenast. Povrina korena moe biti glatka, ali i neravna. Koren je iste anatomske grae kao i kod mrkve s tim da mu je kora dosta tanja. Jestivi deo je razvijena sr (ksilem). a) Sitan koren do 100g, b) Srednje krupan, 100-400g, c) Krupan, preko 400g.
List je perasto sloen, delovi liske su krupni, po obodu nazubljeni. Lisne drke su razliito
razvijene. Kod rebraa su LD izrazito krupne u osnovi proirene, jako mesnate. Zelene su boje, ali se metodom blaniranja (belenja) proizvode etiolirane lisne drke (ukusnije su). Kod lisnatog i korenastog celera liske su slabije razvijene. Kod lidara se koristi bujna lisna rozeta u ishrani, a kod rebraa debele, rebraste, aromatine lisne drke. Lisne drke su debljine 3-4cm.
Lisna drka
257
Seme je veoma sitno, braon

boje, lancetasto, rebraste povrine. U 1g ima 2500-3000 semena. uva klijavost 3-4 godine.
SORTE
Korenai: Luna, Brilliant, Magdenburki, Praki, Delikates, Sabrina, Alabaster, Apia, Prinz ... Lidar: Safir... Dr ore Moravevi, Poljoprivredni Rebrai: Tango, Claret, Biancoto... fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
258
CVEKLA
Beta vulgaris var. rubra L. Sin. Beta vulgaris L., ssp. esculenta
Fam. Chenopodiaceae
Vodi poreklo od divlje forme Beta maritima (Sredozemlje, Balkan, Iran, Egipat).
Dvogodinja, zeljasta biljka, koja u I godini formira zadebljali koren, au II godini posle jarovizacije cvetonsono stablo. Jarovizacija se obavlja na temperaturama od 5 do 10oC u trajanju 2-3 nedelje. Vodi poreklo od divlje forme Beta maritima (Sredozemlje, Balkan, Iran, Egipat).
Beta maritima
259
KORENOV SISTEM
Koren je dobro razvijen i razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 2,5m i irinu do 1m. Najveda masa korena rasporeena je do dubine od 40cm. Dobre je usisne modi (dobro podnosi suu).
10 nedelja posle setve
Drugi deo vegetacije
260
LIST
Po nicanju iznosi dva kotiledona listida (elipsasto izdueni, sa gornje strane tamnozeleni, sa nalija intenzivno crveni).
Prvi list je trouglasto izduen, tamno zelen sa slabim nijansama crvene (antocijan) boje. Ostali listovi su najede nepravilno trouglasti ili srcasti, sa izduenim vrhom, boje od svetlo do tamno zelene, preko razliitih nijansi crvene (sortna karakteristika). Listovi ine lisnu rozetu (leeda, poluuspravna ili uspravna). Listovi rastu iz glave korena, koja u stvari predstavlja redukovano stablo.
261
Zadebljali koren je u tipu repe i moe po obliku biti: Pljosnat, Okrugao ili Izduen.
262
Pri formiranju korena tri puta dolazi do znaajnih promena, pa zato razlikujemo: 1. Primarnu, 2. Sekundarnu i 3. Tercijalnu grau korena. Primarna graa je prisutna kod ponika, pri emu na poprenom preseku razlikujemo rizodermis, primarnu koru i centralni cilindar (ksilem, floem i osnovno parenhimsko tkivo). Sekundarna graa nastaje pojavom stalnih listova kada u centralnom cilindru ispod floema nastaje kambijum. Kambijum prema centru stvara sekundarni ksilem, prema periferiji sekundarni floem, a izmeu se formira parenhim. Tercijalna graa zapoinje kada se od parenhimskih delija stvara novi kambijum (stvara prstenove sprovodnih snopida i parenhima). Tako dolazi do tercijalnog Dr ore Moravevi, Poljoprivredni debljanja korena. fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
263
U zavisnosti od sorte i uslova uspevanja tokom vegetacije se formira 6-12 tamno obojenih koncentrinih krugova parenhima i isto toliko krugova sprovodnih snopida (ksilema)
Pigmenti za boju Betacijanin i antocijan (crvena boja), Betaksantin (uta boja).

Krupnoda korena je razliita: -Sitan do 300g, - Srednje krupan od 300 do 600g, - Krupan, preko 600g. Cvetonosno stablo izrasta iz glave korena druge godine. Visine je do 120cm, razgranato je i na njemu se nalaze metliaste cvasti. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova 1-3 zajedno, hermafroditni su, ree sa razdvojenim polovima.
Palanaka crvena
Plod je klupko (klube) u kojem ima 1-4 semenke. Danas postoje i monogermne (jednokline) sorte i hibridi, kod kojih se razvija samo jedan cvet u kolencu i dobija se jednosemeno klube. Ta pojava je genetski uslovljena. Apsolutna masa semena: 10-15g (monogermne sorte), 20-25g (viekline sorte). Seme zadrava klijavost do 5 godina.
SORTIMENT
Egipatska (Pogaast oblik), Detroitska (Okruglast), Bicor (O), Erfurtska (Cilindrian),Bordo (O), Monopoly (O), Motora (O), Palanaka crvena (O)...
265
ROTKVA - Raphanus sativus var. major

Centar porekla: Srednja Azija i Kina Dvogodinja vrsta
Fam. Brassicaceae krstaica
KOREN
Zadebljao, tipa rotkve . U njegovom formiranju najvedim delom uestvuje epikotil i hipokotil (okruglaste forme), kao i korenak (izduene forme). - Plitko tkivo - tanak sloj kore (floem), 1-2mm, - Kambijum, - Ksilem, drvenasti deo (jestivi deo), - Forma: okrugla, pljosnata, izduena, - Boja: bela, uta, crvena ili crna.
266
LIST
- Dva kotiledona listida bubreasto srcolikog oblika. - Prvi list je jako useen u osnovi, delovi liske imaju nazubljenu periferiju. - odrasli listovi deljeni. - Obrasli su dlaicama.
- LISNA ROZETA
- 8-12 listova
CVETONOSNO STABLO
-Druge godine, kod ranih sorti i prve. Visine je do 150cm, obraslo dlaicama i sitnim listovima lancetaste forme. Plod je kratka ljuska, naduvena i ispunjena parenhimom (ljuica).
SEME
Nepravilno okruglasto, crvenkaste boje, krupnije od drugih kupusnjaa. U 1g ima 100-120 semena. Dr ore Moravevi, Poljoprivredni
fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
267
Bela proledna, Crna zimska, Bela zimska, Minhensko pivo, Nigra....
SORTE
Crna zimska Bela zimska
268
ROTKVICA - Raphanus sativus var. radicicola

Centar porekla: Srednja Azija i Kina

Jednogodinja vrsta KOREN Forma: okrugla, sferina, cilindrina... U formiranju zadebljalog korena kod okruglih formi uestvuje epikotil i hipokotil, a kod izduenih jo i korenak. Boja korena: crvena, ruiasta, bela i uta, jednobojna ili dvobojna. Boja mesa je uvek bela.
269
LIST
- Dva kotiledona listida trouglasto srcolikog oblika, zelene boje, prekrivena gustim dlaicama. - Prvi list ovalno izduen, sa neravnomerno nazubljenom periferijom, slabo useem, jako maljav. - Ostali listovi su iste forme kao kod rotkve, samo sitniji.
270
Generativni organi su kao kod rotkve. Seme ima izraeniju nijansu crvenkaste boje. U 1g ima 100-120 semena.
Leda
SORTE
Leda, Non plus ultra, Verica, Saksa, Beogradska, Cherrybelle, Novired, Masterred F1, Vitared F1, Tarzan F1, Ricardo F1, Sora, Rudolf, Poker, Marabele
BROSKVA Brassica napus ssp. napobrassicae
272
CRNI KOREN - Scorzonera hispanica fam. Asteraceae
273
BELI KOREN - Tragopogon porrifolius fam. Asteraceae
274
KUPUS (Brassica oleracea var. capitata)

Povrine pod kupusom u nekim zemljama Evrope [ha]
Bulgaria (staklenici); 2093 Croatia; 2088 BiH; 6213 Greece; 7400 Hungary; 3400 Turkey; 32000
Italy; 17104
Serbia; 20711
Netherlands (staklenici); 8000
Romania; 49220
275
Proseni prinosi kupusa u nekim zemljama Evrope [t/ha]

Turkey; 21,1 Serbia; 14,5 BiH; 13,8 Bulgaria (staklenici); 31,0
Romania; 19,7 Croatia; 18,3
Netherlands (staklenici); 25,9

Greece; 25,4
Italy; 20,2 Hungary; 29,2

276
Poreklo
Divlji rodoelnici kupusnjaa, od kojih je najznaajniji divlji kupus Brassica oleracea var. Sylvestris L., rastu na obalama Sredozemnog, Jadranskog i Egejskog mora, kao i na Atlantskoj obali Francuske, jugozapadne Engleske, Irske i na obalama severnog mora. Vekovnom selekcijom stvoren je vei broj danas znaajnih vrsta iz roda Brassica.
Hemijski sastav i lekovitost

U kupusu najvie ima eera (4,2%), belanevina (1,4%) i celululoze (1,2%). Bogat je i mineralnim solima (oko 800mg%). Od vitamina ima, pre svega, karotina ili provitamina A (0,035mg%), zatim vitamina E (2-3mg%), vitamina C (30-60mg%), vitamine B-kompleksa i dr. Sadri i sumporna jedinjenja (heterozide). Kupus je i lekovit, jer lei mnoge bolesti (prehladu, upalu plua, anginu, ir na elucu). Koristi se i kao dijetalno sredstvo.
277
Kupus spada u lisnato povre (broj hromozoma 2n=18), familija kupusnjaa, (krstaica), Brassicacea, red Brassica, gde spadaju: 1.Brassica oleracea var. capitata - glaviasti kupus 2.Brassica oleracea var. sabauda kelj 3.Brassica oleracea var. botrytis karfiol 4.Brassica oleracea var. gemmifera kelj pupar 5.Brassica oleracea var. gongylodes keleraba 6.Brassica oleracea var. botrytis (var. italica) brokoli 7.Brassica oleracea var. acephala lisnati kupus, ratan, lisnati kelj
Dvogodinja biljka
Postoje dve forme: 1. Brassicae oleracea var. capitata forma alba beli, 2. Brassicae oleracea var. capitata forma rubra crveni.
Antocijan u delijskom soku
278
KOREN
Kod ponika je konast, obrastao sitnim dlaicama, Odrasla biljka ima razgranat korenov sistem, sa glavnom masom na dubini 3040cm, U odnosu na nadzemni deo slabo je razvijen, Slabe je usisne modi, Obrazuje i adventivne korenove.
25 dana posle rasaivanja
45 dana posle rasaivanja
279
STABLO
Zeljasto (mlada biljka), Donji deo odrveneo (stara biljka), Kratko, zbijeno sa skraenim internodijama,
Unutranji koan, deo stabla unutar glavice.

USLOVLJAVA KVALITET GLAVICE, ako je stablo visoko, internodije su due, listovi su ree rasporeeni i tako je i glavica rastresitija. Duina unutranjeg koana se odreuje u procentima u odnosu na visinu glavice: - NIZAK (30%), - SREDNJE VISOK (30-50%), - VISOK (preko 50%).
Spoljanji koan, donji deo stabla koji je van glavice (deo

od korenovog vrata do glavice): -Do 15cm, biljke su niske; -Do 20cm, biljke su srednje visoke; -Preko 20cm, biljke su visoke. Rane i srednje rane sorte imaju nie stablo u poreenju sa kasnim sortama. Gusta sadnja, visoke temperature, kao i niska RVV utiu na izduivanje stabla
280
LIST
Kupus je dikotiledona biljka koja prilikom nicanja iznosi dva kotiledona bubreasto srcastog oblika, zelene ili crvenkasto obojena i glatka. List je prost i razlikujemo listove rozete, listove glavice Lisna drka Razliite duine, a moe biti i sededi list. Ranostasnije sorte imaju kradu lisnu drku nego kasnije sorte. Dua lisna drka kod kasnih sorata ponekad obraste lisnim delovima, ukama.
UKE
Listovi se formiraju usled aktivnosti vegetacionog vrha, pri emu u jednom periodu (prvih 15-20 listova) on ima otvoren porast i formira listove rozete, a posle tog perioda ima zatvoren porast i formira listove glavice.
Prvi pravi list
okruglaste forme do jajolike obod je sitno nazubljen, povrina je glatka bez malja, sjajna, zelene boje, kod crvenog kupusa liska je u gornjem delu zaobljena i bez sjaja, ljubiaste boje sa ruiastom nervaturom.
Ostali listovi izbijaju iz nodija, spiralno rasporeeni, stvaraju lisnu rozetu. Oblik liske
okrugla, izduena, loptasta ili bubreasta.
281
KUPUS
KARFIOL BROKOLA
282
GLAVICA
Indeks forme:
J=H/D
(H-visina; D-irina glavice) FORMA Indeks
Jako pljosnata
Pljosnata Okrugla Ovalno izduena (konusna)
0.40-0.60
0.60-0.80 0.80-1.10 1.10-2.40
vrstina (zbijenost) glavice:
Z=H-h/n
Z-zbijenost; H- visina glavice; h-visina koana; n-broj listova Z > 1, glavica je rastresita; Z = 1, glavica je srednje zbijena; Z < 1, glavica je zbijena.
Masa glavice: - Mala, do 2kg; - Srednja, 2-4kg; - Velika, preko 4kg.
283
GENERATIVNI ORGANI
Izrastaju u drugoj godini, posle jarovizacije. Posle prolaska kroz stadijum jarovizacije iz pupoljaka (prvo temeni, pa pazuni) izbijaju cvetna stabla koja se granaju i rastu do visine 50 do 180cm, Cvetanje poinje odozdo, a cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti, Na jednoj biljci bude od 100 do 1000 cvetova ute boje, C4K4 A(4+2)G1, ute boje, Samooplodnja je jako retka,
PLOD je ljuska sa placentom (tin) na kojoj se sa obe strane nalazi seme. SEME U ljusci oko 20 semena uva klijavost 4-5 godina A.T. 2-4g
284
SORTIMENT KUPUSA
Rane Parel F1 Farao F1 Delight ball F1 Borodin F1 Hikari super express F1 Elisa F1 Nozomi F1 Kevin F1 Adut F1 Golden cross F1 Sunta F1 Oracle F1 Sir F1 Jetma F1 Chessma F1 Adema F1 Erma F1 Minoris F1 Srednje rane Cerox F1 Balbro F1 Leopard F1 Marbo F1 Compass F1 Ruby king F1 Ruby perfection F1 Pruktor F1 Potomak F1 Redsky F1 Srednje kasne Hinova F1 Discover F1 Satelite F1 Ranchero F1 Gradndslam F1 Coronet F1 Strukta F1 Bravo F1 NS Futoki Kasne Paradox F1 Saratoga F1 Counter F1 Rendero F1 Huzaro F1 Klabishi F1 Nobilis F1 Fuego F1 Kalorama F1 Rubin
Pandion F1
Rexoma F1
Ditmar
Srpski melez 4 (SM 4)

Srpski melez 10 (SM 10) Trijumf
CITOPLAZMATSKA MUKA STERILNOST Pri proizvodnji semena koristi se majinska linija koja ne proizvodi polen, te ne moe sebe oploditi. Ova pojava je poznata pod nazivom Citoplazmatska muka sterilnost (CMS). Osnovna prednost je nepostojanje samooplodnje pri emu je hibridnost 100% -na. Genetski je svaka biljka ista i time se postie maksimalna uniformnost useva. Na ovaj nain se proizvode i ostale kupusnjae.
285
Skladitenje kupusa
286
PROIZVODNJA RASADA
TOPLA LEJA ( za ranu proizvodnju ) Setva se obavlja sredinom februara, Koliina semena je 3-5g/m2 leje, Za zagrevanje leje koristi se najee stajnjak. HLADNA LEJA ( za jesenju i zimsku potronju) Setva se obavlja u maju i u junu mesecu, Formiraju se leje irine 120cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljitu, Potrebno je 3-5g semena/m2 (nepikiran rasad), 810g/m2 (pikiran rasad).
Za proizvodnju jednog hektara kupusa potrebno je 300-500g semena.
287
KAKO SE VRI SETVA U LEJU? Omake uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje rasporeivanje semena), Runo u redove 6-7x2cm, Runom sejalicom u redove, Mainski u kontejnere (rana proizvodnja).
KADA SE VRI SETVA I RASAIVANJE?

Tip proizvodnje RANA SREDNJE RANA KASNA SETVA II-III III V-VI SADNJA III-IV IV-V VI-VII BERBA VI-VII VII-VIII X-XII
NEGA RASADA
Provetravanje, Prihranjivanje, Zalivanje, Zatita od bolesti i tetoina, Suzbijanje korova,

288
289
290
291
KELJ (Brassica oleracea var. sabauda)

Morfoloki je slian kupusu, ali ima nekoliko bitnih razlika. Obrazuje sitnije glavice i manje zbijene, Povrina listova mu je jako naborana, Listovi su na kratkim lisnim drkama ili sedei, tamno zelene boje, a unutar glavice uto zeleni, Glavica je mase 0,6-3kg, Sorte: Famosa F1, Firensa F1, Wirosa F1, Premius F1, Alaska F1, Vertus Sarija F1, Emerald F1, Cornalyn F1, Estoril F1, Caserta F1, Conwoy F1, Gvozdena glava, Advent,.....
292
KARFIOL, (Brassica oleracea var. botrytis)

Dvogodinja je biljka (rane sorte jednogodinje) Cenjeno povrde, koje se gaji radi cvasti,
STABLO (koan) Cilindrino, dugo 15-70cm, Sa manje ili vie listova koji obrazuju rozetu.
LISTOVI krupni, elipsoidno lancetasti, na lisnim drkama (prvi), a kasnije formirani su sededi, celi ili useeni najede su sivo zelene boje sa jako izraenom nervaturom, lisna rozeta je srednje velika, uspravna ili poluuspravna, zajedno sa drkama dostiu duinu 30-40cm.
293
CVAST U prvoj godinu obrazuje ruu (glavicu), koja predstavlja nerazvijenu cvast sastavljenu od mnogobrojnih mesnatih cvetnih drki. Jestivi deo Cvast je razliite krupnode, mase 0,5-2kg, okrugle ili pljosnate forme
CVETONOSNO STABLO razvija se iz rue visine 60-80cm,
CVET Kao kod kupusa Stranooplodna je biljka, mada esto dolazi i do samooplodnje.
294
Botanika klasifikacija karfiola:

(na osnovu habitusa biljke, svojstva listova i cvasti) a) b) c) d) e) f) g) Erfutska dugi listovi, bele cvasti, slabo zatidene, skolone razrastanju (npr. sorta Suprimax); Alfa veliki broj listova i slabo zatidena cvast (novije sorte dobro zatidene); Mechelse Belgijske sorte, srdenje bujne za proizvodnju u zatidenom prostoru; Lecerf Francuskog porekla, bujnog porasta i neujednaenih cvasti; Jesenji orijai izrazito bujne biljke, dobro zatidena cvast, prinosne, poreklom sa mediterana; Talijanski orijai zimske sorte bujnog rasta i doro zatidenih cvasti; Walcherse otporna na niske temperature ( u fazi rozete i do -10oC).
SORTIMENT
OVIEDO F1, FLAMENCO F1, JEREZ F1, FARGO F1, ARFAC F1, FREMONT F1, PLANA F1, CASHMIRE F1, MALAGA F1, KASTOR F1, SINERGY F1, VALTOS F1, CORTES F1, SPACESTAR F1, KORLANU F1, KASPERI F1, ROKSFORD F1, NAUTILUS F1, SIRIA F1, GIPSY F1, SEOUL F1, BORIS F1, BARCELONA F1, SNENA GRUDVA, RAA... Bradaviasti (Romanesko tip): NAVONA F1 Ljubiasti: GRAFFITI F1
295
BROKOLI, Brassica oleracea var. botrytis svar. cymosa

Jednogodinja biljka. Poslednjih godina kod nas zauzima sve vei prostor na trpezi i njivi. Bogatiji je po hemijskom sastavu od karfiola, a najnovija istraivanja govore o tome da sadri i neke antikancerogene materije.
CVAST kod brokole je rastresita, zelene boje. Moe imati i utu ili ljubiaste nijansu. U pazuhu listova izrastaju cvetni pupoljci sakupljeni u cvasti prenika 8 -10cm i vie. U ishrani se pored cvetova koristi i cvetna drka koja moe biti i do 15cm duga. Formiranje pupoljaka je postepene, pa se moe izvoditi i sukcesivna berba
Sortiment
Lucky F1, Fiesta F1, Griffen F1, Marathon F1, Sciff F1, Green Magic F1, Stolto F1, Monterey F1, Montop 296 F1, Monaco F1, Flash F1, Viking F1,. Volta F1,Verdia F1..
uvanje
Ubrane cvasti uvati na temperaturi do 4oC, kako ne bi dolo do otvaranja cvetova u cvasti. Na 0oC i pri relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95% cvasti je mogue uvati nekoliko nedelja.
Berba
Bere se kada je cvast potpuno razvijena, a cvetovi jo nisu otvoreni, Najee sukcesivno svakih 2-3 dana, Prvo se odseca primarna (centralna) cvast sa 10-15cm zadebljale stabljike, Kod jesenje proizvodnje na bonim granama 2-3 nedelje posle I berbe stiu za berbu i sekundarni cvetovi kojih ima vei broj, ali su sitniji, 297 Prinosi s eu savremenom nainu gajenja kreu od 10 do 20t/ha.
KELJ PUPAR (Briselski kupus), Brassica oleracea var. gemmifera D.C.
Znaaj i iskoriavanje
Po hranljivoj vrednosti je u poreenju sa drugim kupusnjaama na prvom mestu, Sadri belanevina preko 4%, ugljenih hidrata oko 7,5%, masti 0,5%..., Bogat je vitaminima A, B1, B2, C i mineralima (P, K, Ca, Fe, Mg, Cu, S, J...), Koristi se sve i na razliite naine pripremljen (kuvan, kiseljen...).
ta je jestivi deo kod kelja pupara?

Kelj pupar formira jaku, visoku stabljiku obraslu listovima koji su na dugim lisnim drkama i u ijem pazuhu rastu sitne glavice, 298 glaviurci, zbog kojih se i gaji.
Ima vrsto i uspravno stablo visine od 50 do 120cm (sortna odlika). Na stablu formira gusto, spiralno rasporeene listove na dugakim lisnim drkama. Na vrhu stabla formira lisnu rozetu. U pazusima listova iz aksijalnih pupoljaka formira male glavice (2-5cm u preniku i mase 5-15g), sukcesivno odozdo prema gore. Raspored glavica na stablu je konusan ili cilindrian, a po obliku su okrugle ili ovalne, zbijene ili rastresite.
Brilliant F1
ta je dekapitacija?
Mera koja podrazumeva zakidanje vrha biljaka, kako bi se pospeio razvoj glaviuraka. Time se dobijaju krupniji glaviurci i vei prinos. Dekapitacija se vri kada su prvoformirani glaviurci (pri osnovi) prenika oko 1,5cm.
Sortiment
Bright F1, Brilliant F1, Franklin F1, Diablo F1, Brilliant F1, Maximus F1, Brigitte F1, Oliver F1, Philemon F1, Titurel F1, Lunet F1, Boxer F1,, Herkules, Erfurtski...
299
Otpornost na niske temperature

Od svih kupusnjaa najbolje podnosi niske temperature. Sorte za kasnu jesenju i zimsku proizvodnju beru se pod snegom. Niske temperature (preko -10oC) sa golomrazicom izazivaju propadanje biljaka. Takoe i velike koliine snenih padavina utiu na izvaljivanje i lomljenje biljaka i smanjenje roda. Glaviurci koje uhvati mraz i slana bivaju ukusniji za jelo.
Berba i prinosi
Glaviurci u pazuhu listova su potpuno formirani; Bere se sukcesivno, od osnove ka vrhu; Pojedine sorte u naim uslovima (Vojvodima) pod snenim pokrivaem mogu se brati i do februara meseca na otvorenom polju; Radi lakeg branja biljke se u toku zime mogu isupati i smestiti u skaldite na dozrevanje galviuraka. Stablo sa ostranjenim listovima koji se brzo kvare ovako se moe brati i do mesec dana; U zavisnosti od hibrida i vremena proizvodnje prinosi su od 10 do 20t/ha; Na trite se doprema u mreastim dakovima ili manjim kutijama; Ubran se moe uvati u komorama na 0oC i RVV do 95% i do 5-7 nedelja.
300
KELERABA, Brassica oleracea var. gongylodes D.C.
Keleraba se kod nas gaji na ogranienim povrinama. Upotrebljava se u sveem stanju ili za pripremanje mnogih jela. Hranljivija je od kupusa. Sadri dosta vitamina C, po emu je meu vodeim povrtarskim vrstama.
301
Dvogodinja je biljka koja se gaji radi zadebljalog nadzemnog stabla. Listovi su ovalni, izdueni, na rubovima jae nazubljeni, a na lisnoj drci koja je izduena razvijaja se nekoliko pari zalistaka. Boja listova je svetlo zelena ili ljubiasta (po pravilu kao boja stabla). Lisna drka je pri osnovi stabla jako proirena Stablo je najee okruglo, ali moe biti i pljosnato i ovalno. Mase je od 250 pa preko 500g. Konzistencija mesa je nena, polutvrda ili tvrda. Prema ukusu stablo je slatko ili blago ljuto.
SORTE
Beka bela, Beka plava, Delikates, Golijat, Rogli, Lanro, Trero, Quick Star F1, Korist F1, Kolibri F1, Avanti F1, Oasis F1, Timpano F1...
KINESKI KUPUS, Brassica chinensis

Jednogodinja zeljasta biljka, malo zastupljena na naim njivama. Gaji se radi zelenih listova koji sainjavaju rastresitu, izduenu glavicu (30-40cm). Korenov sistem je iliast, jako razgranat i plitak. Stablo je izrazito skraeno i zadebljalo. Listovi su ovalno izdueni sa okruglim vrhom i suenom osnovom, sedei, sa izraenim, debelim centralnim nervom. Cvetonosno stablo je visine do 80cm.
SORTE
Manoko F1, Emiko F1, Bilko F1, Chorus F1, Parkin F1,...
303
LISNATI KUPUS (RATAN), Brassica oleracea var. acephala

Gaji se kao povrtarska, dekorativna biljka. krmna i
Stablo je dosta visoko (oko 1m) i na njemu su spiralno rasporeeni listovi. Listovi su ovalni ili izdueni, naborani i useeni, svetlo do tamno zelene boje. Nalaze se na kraim lisnim drkama koje imaju proirenu osnovu. Listovi se beru sukcesivno odozdo prema gore. Na niim temperaturama u listovima se nakuplja eer, a ostovi postaju neniji. Gaji se dosta u Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji. Zastupljene su domae sorte: Niski zeleni, Poluvisoki mahovinasti, Visoki mahovinasti...
SALATA, Lactuca sativa L.

Jednogodinja vrsta poreklom iz oblasti Sredozemnog mora. Gaji se zbog lida i glavica. Vodedi proizvoai salate u svetu su SAD, Holandija i Francuska. Gaji se na otvorenom polju i u zatidenom prostoru.
fam. Asteraceae
HRANLJIVA VREDNOST
Dosta zavisi od uslova proizvodnje, rokova setve i varijeteta. Svea salata sadri ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%), celulozu (0,5%), minerale (0,5%). Od minerala najzastupljeniji je kalijum. Spoljanje, zeleno lide je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutranjeg (etioliranog).Koriste je u ishrani dijabetiari, ljudi sa poremedenim metabolizmom. Odavno se koristi i u leenju nesanice.
305
Maslenka
Postoji vie razliitih varijeteta: Lisnata salata, talasasto-kovrdavi listovi (Lactuca sativa var. crispa) Salata za rezanje (L.s. var. acephala) Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia) parglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)
Glaviasta salata (L.s. var. capitata)
Kod nas se najvie gaje glaviaste salate koje se dele na: 1.Maslenke ili puterice. Listovi su nene nervature, ravnog oboda. 2.Kristalke ili ledenke. Listovi imaju izraenu nervaturu i manje ili vie valovit ili Dr ore Moravevi, Poljoprivredni nazubljen obod. fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe
306 Kristalka
parglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)
307
308
Glaviasta salata (L.s. var. capitata)
Kristalka (Iceberg)
309
Lisnata salata, talasasto-kovrdavi listovi (hrastov list) (Lactuca sativa var. crispa.)
Tip Lollo rossa Tip Lollo bionda
310
Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia)
311
KORENOV SISTEM
Kod mlade biljke koren je konast, ali kasnije zadebljava i prodire u dubinu i do 150cm. Osnovna masa korena je u sloju do 30cm. Salata gajena preko rasada obrazuje razgranat korenov sistem.
Rastresito zemljite
Zbijeno zemljite
STABLO
Usporenog porasta, reducirano, sa kratkim i debelim internodijama. Visine je do 4cm, a debljine 1-2cm. Sadri mleni sok (glikozid laktucin) vie nego listovi i on daje salati blago gorak ukus.
3 nedelje 312
LIST
Kod glaviaste salate razlikujemo listove rozete i listove glavice. Mogu biti prosti i sededi. Salata nie sa dva ovalna klicina listida. Listovi rozete izbijaju iz nodusa koji su pravilno rasporeeni po krupnodi (sitni, do 15cm; srednji od 15 do 18cm; krupni iznad 18cm) po obimu (izdueni, iroko ovali, okrugli, obrnuto jajasti) boja je tamno zelena, sivo zelena, svetlo zelena, uto zelena, crvenkasta povrina im je glatka ili naborana obod je ravan, valovit ili nazubljen konzistencija je nena ili gruba Glavica se formira nakon odreenog broja listova rozete (sorta i uslovi uspevanja). prema poloaju (zatvorena listovima rozete, poluotvorena i otvorena), veliina (mala kada je prenik glavice u najirem delu do 8cm, srednja od 8 do 12cm i velika iznad 12cm), veda glavica je pri gajenju u zatidenom prostoru, rane sorte imaju manju glavicu, oblik glavice je izdueno ovalan (marula), okruglast, pljosnato okruglast prema vrstodi moe biti zbijena, poluzbijena i rastresita, spoljanji listovi imaju boju kao listovi rozete, dok unutranji mogu biti utozeleni, svetlozeleni, svetlouti
313
CVETONOSNO STABLO
Posle jarovizacije i fotoperiodskog stadijuma iz temenog pupoljka formira se cvetonosno stablo visine do 1,5m. Razgranato je i granice se zavravaju cvastima u obliku glavice.
CVET
Cvet je dvopolan sa 5 ainih, 5 kruninih listida ute boje, 5 sraslih pranika i dvodelnog tuka.
Semenski usev salate
314
SEME
PLOD
Ahenija, izduenog kopljastog oblika, sa uzdunim rebrima po povrini. Na sebi nosi PAPUS.
Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smee boje Broj semena u 1g je od 800 do 1200 Seme uva klijavost 4-5 godina Posejano seme nie za 5-7 dana Duina vegetacije je 45-90 dana Vedina sorata je dugog dana (u uslovima dueg dana bre formiraju cvetonosno stablo)
315
U pogledu fotoperiodizma postoje sorte salate dugog dana i sorte indiferentne na duinu dana.
SORTE
VERA (Sm. Palanka) VIOLA (Sm. Palanka) NANSEN MAJSKA KRALJICA LJUBLJANSKA LEDENKA KRISTAL UTA VUKA (Novi Sad) ANUKA (Novi Sad) CLARION (Enza Zaden) VANITY (Enza Zaden) TATIANA (Enza Zaden)
Srednje bujna, tip maslenke. Zelene boje, listovi glavice su svetliji i lepo sloeni u pravilno okruglu glavicu. Prosene mas e glavice 230240 gr. Pripada zimskim salatama srednjeg stasavanja. U tehnolokoj zrelosti je za 70 dana od nicanja. Srednje bujna, lisnati tip, naborane povrine i oboda lista, intenzivno obojeni. Prosene mase glavice 400 -420 gr. Ovo je prolena salata ranog stasavanja. U tehnolokoj zrelosti je za 65 dana od nicanja. Maslenka Maslenka Kristalka Kristalka Prolena glaviasta salata u tipu maslenki. Rozeta je s poloenim listovima. Listovi su neni, svetlo uto-zelene boje, sa slabo izraenom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, vrste, okruglog oblika, mase do 280g. Ozima, glaviasta salata u tipu maslenki. Listovi su svetlo zelene boje, nene strukture. Glavica je teine do 250g. Dobro podnosi niske temperature i zato se gaji iz jesenje setve na otvorenom polju, kao i u zatienom prostoru u zimskom periodu. Srednje rana, kasno jesenja zimska salata kratkog dana, krupnih, tekih, vrlo ujednaenih glavica, iroke osnove, dobre ispunjenosti, sjajne, svetlo zelene boje listova. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na Rhizoctonia. Sorta u tipu ledenke, koja zavija krupnu glavicu i veoma je otporna na iscvetavanje i rubnu pale. Vrlo je adaptilna sorta.
Sorta vrlo krupnih glavica, svetlo zelene boje listova i iroke lepo svedene osnove. Odlino podnosi due stajanje na polju nakon formiranja glavice, kao i transport Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV).
GRISELDA (Seminis)
FULMARIA (Seminis) ORESTO (Seminis)
Rani varijetet sa glavicama srednje krupnoe, svetlo zelene boje. Namenjena je za proizvodnju u zatienom prostoru. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV).
Krupna i vrlo zatvorena salata u tipu puterice. Pogodna za prolenu, letnju i jesenju proizvodnju. Svetlo zelene je boje. Ima izuzetno brzo formiranje glavice. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Salata u tipu puterice. Ima tamno-zelene listove, krupnu glavicu mase 400-600g. Otporna je na pepelncu i virus mozaika salate. 316 Prvenstveno se gaji na otvorenom polju, mada dobre rezultate postie i gajena u zatienom prostoru.
Najzastupljenije sorte salate na naim njivama

SUNNY (Nickerson-Zwaan) PLENTY (Nickerson-Zwaan) ROBINSON (Nickerson-Zwaan) CAMBRIA (Vilmorin) FIORETTE (Rijk Zwaan) NADINE (Rijk Zwaan) DOBRA (Rijk Zwaan) PEZILLA (Clause) LIMAX (Nunhems) ARMORE (S&G) DAGUAN (S&G)
Rana puterica. Pogodna za proizvodnu u plastenicima i na otvorenom polju. Dobro podnosi niske temperature. Ima krupnu glavicu, nenog lista, svetlo zelene boje. Uspeno se gaji na foliji i dobro podnosi pokrivanje agrotekstilom. Jesenja puterica blago naboranog lista, krupne glavice, svetlo zelene boje. Uspeno se gaji u plastenicima u zimskom periodu. Dobro podnosi loe vremenske prilike. Otporna je na plamenjau (1-16) i virus mozaika salate (LMV) Kristal salata, atraktivnih, okruglih glavica. Listovi su svetlo uti boje, kovrdavih ivica.Ima jako razvijen korenov sistem i dobru tolerantnost na stresne uslove. Laka je za gajenje i tolerantna na iscvetavanje. Otporna na plamenjau i tolerantna na LMV. Bujna zimska salata za uzgoj u zatienom prostoru. Glavica odline strukture, teka, sa jakim, sjajno zelenim listom, odlinog kvaliteta. Otporna je na plamenjau. Kristal salata, umereno zelene boje. Glavice su vrlo vrste, teke i do 700g. Vrlo kasno obrazuje cvetonosno stablo. Predlae se za prolenu, letnju i jesenju proizvodnju. Otporna na plamenjau (1-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Prolena-letnja salata u tipu puterice. Listovi su lepi, neto deblji, svetlo zelene boje. Glavice vrlo vrste, teine i do 700g. Otporna na pale ruba lista, kao i na plamenjau. Dobro podnosi stresove. Pogodna za proizvodnju tokom cele sezone. Listovi su vrsti, debeli, lepe zelene boje. Vrlo dobro podnosi stresove.. U poetku vegetacije formira velike dobnje listove. Brzo obrazuje glavicu. Teina glavice 250-500g. Otporna na plamenjau. Puterica namenjena jesenjoj proizvodnji na otvorenom polju. Najbolje rezultate postie u predelima gde je intenzitet svetlosti dosta jak i u jesen. Formira glavice srednje veliine tamno zelene boje listova Salata u tipu puterice pogodna za prolenu i jesenju proizvodnju na otvorenom polju. Glavice su kvalitetne, ujednaene i kompaktne, prosene teine 400-450g. Otporna je na plamenjau ( 1-7 i 10-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Salata u tipu puterice. POgodna za jesenju, zimsku i ranu prolenu proizvodnju. Glavice su veoma krupne, prosene teine 450-500g. Otporna je na plamenjau (1-22), tolerantna prema nedostatku kalijuma. Univerzalni tip salate puterice. Proizvodi se u toku prolea i leta, kao i u jesen na otvorenom polju. Glavice nisu osetljive na suenje ivica listova, teine su 550-600g. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV).
317
Zalivanje salate oroavanjem 318
PROIZVODNJA RASADA
Rasad se proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy ploicama ili u kontejnerima sa razliitom veliinom otvora (1040cm3). Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.
Proizvodnja rasada u leji

U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolede u mlakoj, leti u hladnoj Kvalitetan rasad leji Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaraena bolestima i tetoinama Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3g semena/m2 leje Meanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom itd. omogudavamo pravilniji raspored semena pri setvi Jako gust usev treba obavezno prorediti Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zatita od bolesti i tetoina, kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad Kroz mesec dana (zimi due, leti krade) rasad je spreman za rasaivanje
Proizvodnja rasada u tresetnim kockama

Najede se koriste tresetne kocke dimenzija 3x3 ili 5x5cm Kocke se prave mainski od odgovarajude tresetne smee Formirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvueno plastinom folijom Seje se po jedna semenka u kocku Dobija se rasad odlinog kvaliteta
Pravljenje supstrata za tresetne kocke
320
Jiffy-7 ploice
Napravljene su od treseta uz dodatak NPK ubriva Vlaenjem uvedavaju svoju zapreminu nekoliko puta Ploice su obavijene mreicom koja im uva oblik posle vlaenja i irenja Ne sadre uzronike bolesti, tetoine i seme korova Biljke ne trpe ok posle presaivanja pa je prirast posle sadnje je bri i vedi Rasad je ujednaenog kvaliteta
Priprema i nega rasada 1. Ploice se postavljaju na foliju ili stolove, 2. U otvor na sredini ploice seje se jedna semenka (samo se sputa) 3. Na mesto gde su postavljene ploice uputa se voda 4. Tresetne ploice bubre i seme se zatvara 5. Kasnija nega je ista kao kod klasine kontejnerske ili saksijske proizvodnje 6. Sadi se kompletna ploica sa biljkom.
Setva u Jiffy
321
Kontejnerska proizvodnja rasada

Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitom veliinom otvora (10-40cm3) Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajude plodnosti Specijalnim izbijaima pred rasaivanje biljice se vade iz otvora uz minimalno otedenje korena
Kontejnerski rasad
Rasad salate (zatiden korenov sistem) se rasauje plitko, maksimalno do polovine supstrata u kom je rasad proizveden.
Izbijai kontejnerskog rasada
322
NEKROZA IVICE LISTA SALATE

Pojavljuje se na liskama koje neposredno obavijaju glavicu. Nije zapaena na unutranjim listovima. Uzrok je nedovoljna aktivnost korenovog sistema u uslovima povedane transpiracije. Javlja se najede u hladnijem delu godine kada pri sunanom vremenu doe do pojaanog efekta staklene bate u zatidenom prostoru. Preporuuje se redovno zalivanje i zasenjivanje objekata pri jakom suncu, kao i gajenje otpornijih sorata .
Nedostatak mangana
323
BERBA
Salata se bere (see) sukcesivo, po pristizanju, Obino bude 2-3 berbe, Moe se brati i mainski specijalnim kombajnima. Pakuje se u plitke letvarice, gajbe ili kutije, Glavica se okredu na dole u jedan red, UVANJE Na temperaturi od 1oC i relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95% moe se uvati 15-25 dana.
Poetak berbe
PAKOVANJE
Hidroponski proizvedena salata
324 Upakovana salata eka kupca (Beogradski kvanta)
Nitrati i nitriti
-Povrde, vode, konzervisano meso..
Toksidnost nitrata za oveka je relativno mala. Nitrati koji dospeju u organizam najvedim delom potiu iz povrda (70%), dok ostatak potie iz pijade vode (20%) i ostale hrane (10%). Najvedi uneti deo se izluuje preko urina, a 3 do 6% se redukuje u nitrite. Toksinost nitrita je mnogostruko veda. Cvekla, zelena salata, rotkva i spana ( i preko 2500mg/kg nitrata).
Doza za oveka (60kg)

Nitrati Nitriti
Letalna
4,8-200g 2,7-15g
Toksina
2-5g 0,06-1,3g
Prihvatljiva
0,4-1g 8-32mg
325
Faktori koji utiu na sadraj nitrata
Spoljanji faktori Obezbeenost supstrata nitratima Nain gajenja UV uticaj (otvoreno polje ili plastenik/staklenik) Osvetljenost Doba dana Godinje doba Obezbeenost vodom, CO2, hranivima Unutranji faktori Distribucija u biljci Vrsta Sorta
326
Sadraj NO3 (mg/kg svee mase), Corre i Breimer, 1979)

Vrsta Prosean Cvekla Kupus beli Graak Salata Rotkvica Spanad Paradajz Praziluk Paprika 2083 345 26 2591 1916 1664 53 512 121 Minimalni 100 0 0 90 60 20 0 36 0 Maksimalni 8060 1520 70 12826 9000 6700 173 4480 352
Karfiol
415
4470
327
Kao i vedina lisnatog povrda i salata na viak azota u zemljitu reaguje negativno (nakuplja ga u listovima).
Da ne bi dolo do tetnih uticaja po oveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva.
Distribucija nitrata i vitamina C
328
ENDIVIJA, Cichorium endivia L.

Postoje dva varijeteta endivije: 1. Cichorium endivia L., var. latifolium eskarol ili eskariol, sa krupnim, rastresitim glavicama 2. Cichorium endivia L., var. crispum kovrdava, krecava ili zimska endivija
fam. Asteraceae
Jednogodinja bilja koja potie iz istone Indije i Mediterana.
329
Cichorium endivia L., var. latifolium
Cichorium endivia L., var. crispum
CIKORIJA, Cichorium intybus var foliosum L.
fam. Asteraceae
Jednogodinja bilja koja se nalazi u spontanoj flori Evrope i Azije Postoje dva varijeteta cikorije: 1. Cichorium intybus var. foliosum L. lisnata 2. Cichorium intybus var. radicola L. korenaica (radi)
331
Cichorium intybus var. foliosum
333
334
GAJENJE RADIA
335
336
337
338
Spana, Spinacea oleracea L.

Jednogodinja vrsta
ZNAAJ Pristie za upotrebu kada drugog sveeg povra ima malo na tritu, Ima odlian hemijski sastav (bogat mineralnim materijama).
Fam. Chenopodiaceae
ISKORIAVANJE
Svee povre, Sirovina za industrijsku preradu Izvor boje za testenine.
Prosean prinos spanaa u nekim evropskim zemljama (FAO)

25
t/ha
20
Holandija
15
Austrija Nemaka Bugarska Italija Slovaka Maarska
10
KORENOV SISTEM
Vretenastog tipa sa poetnim horizontalnim, pa tek onda vertikalnim razvojem.
6 nedelja
10 nedelja
STABLO
Skraeno i na njemu se formira lisna rozeta.
LISTOVI
Zelene boje, glatke ili naborane povrine. Oblik kopljast, ovalan ili iroko ovalan. esto se po obodu listovi uvijaju prema naliju. Lisne drke razliite duine.
CVETONOSNO STABLO
Izrasta u I godini u uslovima dugog dan i poviene temperature. Dvodoma je biljka (odnos i biljaka je najee 1:1). Mogu se nai i jednodome. Tipina biljka. Mala lisna masa, stablo brzo prorasta, biljka odumire posle precvetavanja. Cvetovi u metliastoj cvasti koja je pri vrhu razgranata. Tipina biljka. Velika lisna masa. Cvetonosno stablo jako obraslo listovima. Prorasta kasnije od mukih biljaka. enski cvetovi grupisani u pazusima listova 6-18 zajedno.
PLOD Jednosemeni orai, nepravilno okruglastog oblika. Koristi se za setvu. A.T. oko 10g.
Hibridi i sorte za intenzivnu proizvodnju

HIBRIDI Otpornost Tolerantnost DM 1,2,3
GEMINI F1 (Daehnfeldt) MARISCA F1 (Seminis) SPANDA F1 (Bejo Zaden) SPACE F1 (Bejo Zaden) TRIATHLON F1 (Nickerson-Zwaan) DOLPHIN F1 (Rijk Zwaan) BELLA F1 (Daehnfeldt)
Popularan hibrid odlinog kvaliteta. Tamno zeleni, veoma glatki listovi, blago narezaenih ivica. Hibrid odlinog kvaliteta. Uspeno prezimljava, vrlo je ran, brzog je porasta. List ovalan, lisna rozeta uspravna (laka mainska berba). Hibrid tamnog, zelenog, glatkog, okruglog lia. Cveta kasno. Preporuuje se i za letnju proizvodnju. Dvodomi hibrid. Sporo tera u cvet i zato se moe dugo brati. Listovi tamno zeleni i glatki. Predvien za gajenje u rano prolee i kasnu jesen. Uspeno se gaji zimi u plasteniku, prekriven agrotekstilom. Ima krupan, mesnat, tamno zelen list. Veoma prinosan.
DM 1,2,3
DM 1,2,3
DM 1,2,3
DM 1-7 CMV DM 1,2,3 YR 8
Vrlo rani hibrid, sa velikim listovima, srednje zelene boje. Vrlo sporo procvetava.
Moe se gajiti u letnjoj setvi. Ima usporeno iscvetavanje.
SAN VERDO F1 (S&G)
Polukasni, visokoprinosni hibrid, pogodan za prezimljavanje. Tamno zeleni listovi.
DM 1,2,3,4
SORTE MATADOR (NS) VIROFLEY (Sm. Palanka)

Sorta sa tamno zelenim, krupnim, ovalnim, blago naboranim liem. Sporo formira cvetonosno stablo. Sorta sa polu uspravnom rozetom i jajastim glatkim listovima sa zailjenim vrhom, svetlo-zelene boje. Otporna je na niske temperature. -
CMV-Virus mozaika krastavca DM-Plamenjaa YR-Fusarium
BERBA
Runo seenje spanaa
Kombajn za spana Kosa za etvu spanaa
Podbiranje spanaa
Berba poinje kada biljka razvije lisnu rozetu sa 56 listova, pa traje sve do cvetanja. Berba se obavlja podbiranjem, upanjem ili koenjem. Podbiranje se vri na manjim povrinama gde se beru spoljni listovi sa peteljkom i vodi se rauna da se sredinji deo rozete ne povredi, ime omoguavamo sledee berbe. Za industrijsku preradu spana se kosi mainski
Kakav mora biti spana za trite?

SVE DA NIJE OVLAEN, NATRUO, PRLJAV DA NEMA OSTATAKA OD HEMIJSKIH SREDSTAVA DA NEMA STRANIH PRIMESA I NEPRIJATNOG MIRISA DA NEMA OTEENJA Kod spanaa koji ne zadovoljava ove uslove smanjena je hranljiva i vitaminska vrednost, a samim tim i cena.
Spana u plastinom dak
Suenje spanaa
UVANJE Zamrznut, do 12 meseci (-180C, 85-95% RVV), Kao sve u hladnjai, do 15 dana (00C, 85-90% RVV),
Spremanje spanaa i ostalog lisnatog povra

Odstraniti peteljke i vee lisne nerve (najvedi sadraj nitrata i oksalne kiseline), Pripremati ga neposredno pre konzumiranja, Termiki obraen ne sme se due uvati, niti podgrevati., Priprema se sa mlekom (oksalna kiselina se vezuje za kalcijum i stvara kalcijumoksalat). Koriste se i drugi mleni proizvodi (jogurt, pavlaka), kao i sok od limuna.
BLITVA, Beta vulgaris ssp. cycla L.

Fam. Chenopodiaceae
Dvogodinja biljna vrsta koja u prvoj godini ivota razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo, cvetove i seme. U ishrani se koristi list i lisna drka. Kod nas se u proizvodnji retko sreu sorte sa izraenim lisnim drkama (rebraice). Mediteranska je biljka. Narodi iz tog podneblja je i najvie koriste u ishrani. Seme je klube (kao kod repe ili cvekle) sa dve do etiri semenke. Masa semena varira od 70100 semena u gramu. uva klijavost preko 5 godina. Za jedan ar je potrebno 300-400g semena. Moe se proizvoditi i preko rasada. Preko ove proizvodnje za hektar se utroi do 2kg semena. Rasad se rasauje na istu dubinu na kojoj je rastao u leji. Kvalitetan rasad treba da ima 5-6 listova i visinu oko 15-20cm. Seje se sukcesivno od marta do juna, na dubinu od 2 do 4cm. Seje se na rastojanju 4050x20-30cm. Veoma je traeno povre jer dospeva za prodaju kada drugog povra nema u ponudi. Uspeno se gaji kako na otvorenom polju, tako i u zatienom prostoru.
Biljka blitve
Rasaena blitva u stakleniku
Upakovani listovi blitve
RUKOLA, Eruca sativa
Fam. Brassicaceae
Sredozemna biljka, karakteristine arome. U Sredozemlju se moe nai i samonikla forma. Veoma je cenjeno povre, posebno u Italiji odakle je stiglo i prvo seme kulturne rukole (Rucola cultivata). U ishrani se koriste mladi listovi koji sadre pre svega vitamin C (120190mg u 100g lisne svee mase) i oko 6-9mg karotina. Cela biljka u ishrani regulie varenje, a veruje se da deluje i kao afrodizijak.
Kod nas se uspeno moe gajiti, a potranja za ovom biljnom vrstom je sve vea i vea.
Rucola selvatica
Rucola coltivata
Fam. Aizoiceae
Novozelandski spana
(Tetragonia expansa Murr.)
MIROIJA -
Anethum graveolens
Fam. Apiaceae titonoe
MORA
- Foeniculum vulgare
Fam. Apiaceae titonoe
Kres salata (Lepidium sativum L.)
Fam. Brassicaceae
Fam. Valerianaceae
Matovilac (Valerianella olitoria Poll.)
VIEGODINJE POVRTARSKE BILJKE

Fam. Asparagaceae
Asparagus officinalis - pargla

KORENOV SISTEM Poseduje rizome u kojima se deponuju rezervne hranljive materije. Rizomi su obino horizontalno postavljeni. Iz pupoljaka na gornjoj strani izbijaju nadzemni izdanci koji se nazivaju SVEDE i oni su jestivi delovi. Iz pupoljaka sa donje strane rizoma izbijaju korenove ile. Svede mogu biti ETIOLIRANE ILI ZELENE. Ukusnije su etiolirane svede zbog manje mehanikog tkiva.
355
Izdanci za ishranu su duine 18-25cm i debljine do 2cm. Neiskorideni izdanci za ishranu izrastaju dalje u vegetativno stablo. To stablo je visine oko 150cm ili vie. Na stablu se formiraju sitni ljuspasti listovi koji imaju mali udeo u fotosintezi. U pazuhu listova razvijaju se igliaste granice FILOKLADIJE. One uglavnom vre fotosintezu. pargla je dvodoma biljka. Muki cvetovi su neto sitniji od enskog, prenika 3-4mm, a enski 5-8mm. Cvetovi su zvonastog oblika, limunute boje. Muke biljke su prinosnije od enskih Plod je bobica crvene boje, prenika 5-6mm u kojoj se obino formira 6-8 semenki.
Seme je crne boje, nepravilnog, okruglog oblika. Ima debelu Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 356 fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe semenjau.
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
Fam. Asteraceae
Cynara scolimus - artioka

KORENOV SISTEM Dobro razvijen, najveda masa u oraninom sloju. STABLO U poetku usporenog porasta, reducirano sa gusto formiranom lisnom rozetom. LIST Listovi (lisna drka, liska) mogu biti duine i do 1m. Liske su izduene, nazubljene ili peraste (perasto urezane). Sivo su zelenkaste boje prekrivene mekim dlaicama ili pak bodljicama. CVETONOSNO STABLO Moe biti visine i do 1,5m ili vie. Na njemu se formiraju glaviaste cvasti. Te glavice mogu biti razliitog oblika, najede okruglaste ili duguljaste.
CVETOVI Plavo-ljubiasti ili crveno-ljubiasti. Boja potie od antocijana. Jestivi deo biljke su soni, ljuspasti, mesnati listovi cvasti (aini listidi). Poetak odvijanja kruninih listida od cvasti je momenat njihove berbe. PLOD Ahenija (oraica). SEME Malo podseda na seme lubenice. Tamno sive boje sa svetlim prugicama na povrini. A.T. 45g. uva klijavost 4-6godina.
375
376
377
Fam. Polygonaceae
Rheum undulatum - rabarbara
Korenov sistem je dobro razvijen sa najvedom masom u oraninom sloju. Stablo je u poetku reduciranog porasta i na njemu se formira bujna lisna rozeta. Listovi su u poetku razvoja sitni, a kasnije postaju veoma krupni tako da lisne drke mogu biti duine 60-80cm i irine 2-4cm. Liske mogu biti dugake 6080cm, irine 40-50cm. Jestivi deo su lisne drke koje su rebraste, sone, kiselkaste zato to sadre dosta organskih kiselina, najvie jabune (ukus jabuke). Od njis se spremaju filovi za kolae, salate... Liske su sa dobro izraenom lisnom nervaturom po obodu cele, talasaste ili nazubljene. Oblik liski je okrugao srcolik. Du liski i drki moe se javiti ruiasta boja. Cvetonosno stablo moe biti visine i preko 1,5m. Na njemu se formira metliasta cvast. Plod je krupa (semenjaa srasla). Seme je okruglastog oblika, crvenkasto-braon boje. A.T. 9-14g. uva klijavost 24godine. Razmnoava se semenom ili deljenjem bokora
378
379
380
Fam. Brassicaceae
Armoracia lapatifolia (rusticana) hren (ren)
Korenov sistem ima rizome koji su zadebljali, soni, bledo ute boje, karakteristinog mirisa i ljutine. Ovi jestivi delovi obino imaju cilindrian, konusan oblik. U najirem delu rizom moe biti debljne 5-6cm. Stablo je u poetku usporenog porasta i formira bujnu lisnu rozetu. Listovi rena su na duim lisnim drkama, a liske su ovalno izduene, nazubljene po obodu, a ponekad i duboko urezane. Liske se koriste takoe u ishrani. Cvetonosno stablo je visine do 1,5m. Na njemu se formira metliasta cvast sa belim cvetovima karakteristine grae za kupusnjae. Plod je jedna okruglasta ljuska, a seme je crvenkasto i okruglo. U naim uslovima ren cveta ali ne formira seme Razmnoava se korenovim reznicama, najbolje duine 20-25cm i debljen 1cm. Reznice se seku u klis ( ukoso) sa donje strane kako bi pri sadnji poveli rauna o polaritetu sadnice.
381

Posebno Povrtarstvo I Povrtarstvo 1 VEZBE Moravcevic2012 - 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Posebno Povrtarstvo I Povrtarstvo 1 VEZBE Moravcevic2012 - 2013

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Posebno Povrtarstvo I Povrtarstvo 1 VEZBE Moravcevic2012 - 2013

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U P O Lj O P R I V R E D N I F A K U L T E T ZEMUN

POVRTARSTVO -vebeMaterijal za internu upotrebu

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

Actecko ime tomathe nabubreli plodovi

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

Razvoj korena pri raznim sistemima gajenja

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

VISOKE SORTE (indeterminantne)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

NISKE SORTE (determinantne)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Pravi list (paradajz tip) (dominantna osobina)

Razlikujumo vrni listid, osnovne listide, meulistide. Osnovni listidi su urezani.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

GRAA CVETA I OPRAIVANJE

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

VETAKO OPRAIVANJE (U OPLEMENJIVANJU)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Grozdasta cvast Prosta (nerazgranata)

PLOD Sona bobica:

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Tip cherry paradajza

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Tip rasta stabla

Prosena teina ploda (g)

PL/OP OP OP OP OP OP OP PL PL/OP PL/OP PL PL/OP PL OP/PL

200 120, 95, 180 130

Belle F1 (V, F0,1, ToMV) Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N)

Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N)

Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N) Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N)

Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N)

200 140 220 250

Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N)

KLASIFIKACIJA PARADAJZA (Lycopersicon esculentum L.)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

PODLOGE ZA KALEMLJENJE PARADAJZA

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

SPECIFINE MERE NEGE

32 Donji listovi se uklanjaju ispod cvetne granice u kojoj zapoinje zrenje

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

PODRKA CVETNIM GRANAMA

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

STANDARDI ZA BOJU PLODA (USA)

PARADAJZ Posle 2 nedelje uvanja

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni fakultet BU, Povrtarstvo FM - vebe

RAST I RAZVIDE PARADAJZA