2.

Predavanje iz PEU

Gde smo stali na zadnjem !asu

Kreirali smo novi WorkSpace. Snimili smo ga pod novim imenom: Factory Demo.DsnWrk. Smestili smo ga u direktorijum: D:\PEU\Factory Demo.

3.4.3 Projekat u Altium DesignerDesigner-u

Projekat je osnovni alat za povezivanje projektnih dokumenata svojstvenih datom tipu projekta.

Ili, projekat je kontejner u koji se logi!ki smetaju dokumenti svojstveni datom tipu projekta.

U Altium Designer-u postoji 6 vrsta projekata.

3.4.3.a ta je PCB projekat

PCB projekat organizuje neophodne fajlove za projektovanje konkretne tampane plo!e u jednu celinu. Tipi!no jedan PCB projekat sadri jednu ili vie ema ali samo jednu tampanu plo!u.

3.4.3.b ta je FPGA projekat?

FPGA projekat obuhvata sve neophodne fajlove i podeavanja za generisa-nje konfiguracionog bit fajla kojim se direktno programira FPGA kolo. Obi!no se FPGA projekat sastoji iz eme, Verilog HDL ili VHDL opisa i jednog ili vie constraint fajlova na bazi kojih softver formira konfiguracioni bit fajl koji se koristi za fizi!ko programiranje FPGA komponente.

3.4.3.c ta je Core (jezgro) projekat?

Core projekat je veoma sli!an FPGA projektu. Me"utim, umesto izlaznog konfiguracionog bit fajla, njegov izlaz se sastoji od sintetizova-nog modula koji se moe ponovo koristiti u FPGA projektima kao samostalan modul.

Ova vrsta projekta se koristi onda kada se eli napraviti neki FPGA jezgro (core) kako bi ga podelili sa drugim dizajnerima.

3.4.3.d ta je projekat integrisane biblioteke (integrated library project)?

Integrisana biblioteka je skup informacija o pojedinim komponentama. Za svaku komponentu se navodi ematski simbol, footprint, 3D, simulacioni i signal integrity model.

Upotreba proverenih integrisanih biblioteka omogu#ava bre i pouzdanije projektovanje jer se svi potrebni modeli nalaze na jednom mestu.

3.4.3.e ta su Embedded projekti?

Embedded projekti su kontejneri za programske kodove koji #e se izvravati na jednom od podranih procesorskih platforma. Sastoji se od:

C izvornih kodova i header fajlova, rutina napisanih u asembleru, niza podeavanja koje omogu#uju kompajleru generisanje izvrnog mainskog koda za datu procesorsku platformu.

3.4.3.f ta je Script projekat?

Script projekat je skup script-ova koji slue za automatiza-ciju jednostavnih zadataka u Altium Designer-u.

3.4.3.g Odnos izme"u WorkspaceWorkspace-a

i projekata

Projekti koji logi!ki pripadaju nekom Workspace-u ne moraju i fizi!ki da se nalaze u onom folderu gde se nalazi i Workspace. Me"utim, kako bi se olakalo kopiranje i arhiviranje, direktorijum projekta treba kreirati u folderu onog Workspace-a kome #e projekat logi!ki pripadati. Jedan projekat moe logi!ki da pripada jednom ili vie Workspace-u. Tipi!an primer takvih projekata su biblioteke za komponente.

10

3.4.3.h Kreiranje novog PCB projekta za Factory Demo WorkSpace

11

3.4.3.h 3.4.3. h Rezul Rezultat tat kreiranja novog projekta

12

3.4.3.i Snimanje PCB projekta pod novim imenom

Pre snimanja pod novim imenom potrebno je odrediti direktorijum gde #e se snimiti. Zbog portabilnosti projekta, svaki projekat je potrebno snimiti u zasebnom folderu. Naj!e#e se folder za projekat kreira u folderu WorkSpace-a kome projekat pripada. U naem zadatku mesto snimanja Workspace-a je bio: D:\PEU\Factory Demo. U naem slu!aju ime direktorijuma i samog projekta #e se poklapati sa imenom direktorijuma od WorkSpace-a.

13

3.4.3.i Snimanje PCB projekta pod novim imenom

Desni klik na default ime projekta. Bira se stavka Save Project As.

14

3.4.3.i Rezultat snimanja PCB projekta pod novim imenom

15

3.4.4 Dodavanje nove eme PCB projektu

Nepisano pravilo je da se:

projektni dokumenti (npr. SchDoc, PcbDoc) snimaju u poddirektorijum DataSheets koren direktorijuma datog projekta (PCB ili Integrated Library). izvorni kodovi (Verilog,VHDL, C...) snimaju u poddirektorijumu Code koren direktorijuma datog projekta (FPGA, Core, Embedded ili Script).

U ovom slu!aju koren direktorijum projekta treba da izgleda na slede#i na!in nakon kreiranja DataSheets direktorijuma:

16

3.4.4.a Dodavanje nove eme PCB projektu

Desni klik na ime projekta >> Add New to Project >> Schematic.

17

3.4.4.b Rezultat dodavanja nove eme

Projektne dokumente Altium automatski smeta u folder Source Documents. Folder Source Documents se automatksi kreira prilikom dodavanja prvog projektnog dokumenta izabranom projektu. Source Documents nije direktorijum na hardisku u koji se snimaju projektni dokumenti. On je samo logi!ki kontejner koji pamti mesta projektnih dokumentata na harddisku i njihove hijerarhije unutar projekta.

18

3.4.4.c Snimanje eme pod novim imenom

Desni klik na ime eme Sheet1.SchDoc >> Save As Snimiti ga u direktorijum DataSheets pod imenom FactoryDemo.SchDoc

19

3.4.4.d Rezultat snimanja eme pod novim imenom

20

3.4.5 Biblioteke

Za sastavljanje elektri!nog kola potrebne su komponente. Zbog toga, pre crtanja eme neophodno je dodati tzv. biblioteke projektu. U bibliotekama se pamte neophodni podaci o komponentama (ematska simbol, PCB footprint, simulacioni model itd.). Kada je neka biblioteka dodata projektu, svaka komponenta koja se nalazi u njoj se moe slobodno koristiti.

21

3.4.5.a Vrste biblioteka

Postoje tri vrste biblioteka za PCB projekte:

biblioteke za eme (Schematic Library). Pamte ematske simbole elektri!nih komponenti. footprint biblioteke (PCB Library). Biblioteke sa otiscima komponenti na tampanim plo!ama. integrisane biblioteke (Integrated Libraries). Najkorisnije biblioteke jer u njima su za svaki ematski simbol unapred definisani odgovaraju#i footprint-ovi. Neke integrisane biblioteke pored ematskog simbola i mogu#ih footprintova sadre i 3D, simulacione i/ili signal integrity modele za svaki ematski simbol.

22

3.4.5.b Gde se nalaze biblioteke

Sa instalacijom Altium Designer-a dolazi veliki broj integrisanih biblioteka koje se nalaze u slede#em direktorijumu:
C:\Program Files\Altium Designer Winter 09\Library

U naem zadatku koristi#emo 3 integrisane biblioteke:

Maxim Communication Transceiver.IntLib Miscellaneous Connectors.IntLib PEU.IntLib

Pre kori#enja integrisanih biblioteka moramo ih dodati projektu ili ih moramo instalirati.

23

3.4.5.c Instaliranje biblioteka

Instalirane biblioteke su dostupne svim projektima. Biblioteke koje predstavljaju zajedni!ki imenitelj za veliki broj projekate treba instalirati. Po default-u dve biblioteke su automatski instalirani (pored integrisanih biblioteka za FPGA projekte) pri instalaciji softvera:
Miscellaneous Devices Miscellaneous Connectors

24

3.4.5.c Instaliranje biblioteka

Prozor sa listom instaliranih biblioteka se moe otvoriti iz panela Libraries pomo#u tastera Libraries.

Redosled instaliranih biblioteka u listi ima svoju teinu. Kada od Altiuma zatraimo neku komponentu, on #e uvek krenuti sa vrha liste kako bi naao traenu komponentu. Sa Tasterima Move Up i Move Down se moe menjati redosled biblioteka u listi.

25

3.4.5.d Dodavanje biblioteka projektu

Biblioteke koje su dodate nekom projektu su dostupne samo tom projektu unutar datog WorkSpace-a. Biblioteke kojima se pristupa u malom broju projekata se dodavaju onim projektima kojima su potrebne. Na ovaj na!in se spre!ava prenatrpanost liste instaliranih biblioteka.

26

3.4.5.d Dodavanje biblioteka projektu

Kao i kod instaliranih biblioteka redosled dodatih biblioteka je vaan.

27

3.4.5.e Redosled kojim Altium pretrauje biblioteke kako bih naao traenu komponentu

Kada se trai neka komponenta, Altium prvo pretrauje:

dodate biblioteke projektu instalirane biblioteke zadate direktorijume.

28

3.4.5.f Dodavanje biblioteka naem projektu

Na slajdu 3.4.5.b je ve# bilo dato da u ovom zadatku #emo koristiti 3 integrisane biblioteke. Dve su fabri!ke:
Maxim Communication Transceiver.IntLib Miscellaneous Connectors.IntLib

Jedna dodatna biblioteka je posebno pravljena za potrebe ovog predmeta:

PEU.IntLib

29

3.4.5.f Dodavanje biblioteka naem projektu

Integrisana biblioteka Miscellaneous Connectors.IntLib je po default-u instalirana. U naem zadatku podeavanja na kartici Installed ne treba menjati. Donja slika prikazuje kako treba da izgleda kartica Installed.

30

3.4.5.f Dodavanje biblioteka naem projektu

Druge dve biblioteke (PEU.IntLib, Maxim Communication Transceiver.IntLib) je potrebno dodati pritiskom na taster. Direktorijumi u kojima ih moete na#i su prikazani ovde. Obratiti panju na redosled biblioteka u listi.

31

3.4.5.g Rezultat dodavanja dve biblioteke naem projektu

Dodavanjem biblioteke nekom projektu pojavljuje se kontejner Libraries u hijerarhijskoj strukturi projekta. U kontejner Libraries se smetaju dodate biblioteke.

32

3.4.6 Postavljanje potrebnih komponenti za emu Factory Demo

33

3.4.6.a Lista potrebnih 3.4.6.a komponenata

Crtanje eme se po!inje postavljanjem ematskih simbola (ispravnije je koristiti termin komponenta). Lista upotrebljenih komponenti je prikazana na slede#em slajdu u obliku BOM (Bill Of Materials) liste. BOM lista se obi!no generie tek kada je ema zavrena. Iako od eme nema ni slova , uputstvo za generisanje BOM liste je dato ve# ovde jer je spisak potrebnih komponenti za na projekat i njihova lokacija prikazan preko BOM liste.
BOM lista se generie pomo#u:

34

3.4.6.a 3.4.6. a BOM lista

BOM lista se naj!e#e koristi za generisanje liste potrebnih komponenti za nabavku na osnovu nacrtane eme. Sadraj BOM liste se moe proizvoljno sastaviti od parametara koji su prikazani u slede#oj listi. Dobijena lista se moe snimiti u raznim formatima, npr: pdf, txt, xls.

35

3.4.6.a BOM lista

36

Nazivi komponenti koje treba postaviti (u naem projektu) na emu su prikazani u prvoj koloni. Nazivi biblioteka u kojima se nalaze date komponente su prikazane u drugoj koloni.

3.4.6.b Postavljanje komponenata na emu

Prvo odabrati biblioteku iz koje elimo postaviti komponente sa liste aktivnih (raspoloivih) biblioteka.

37

3.4.6.b Postavljanje komponente na emu

Komponente se mogu postaviti na vie na!ina na emu:

drag and drop metodom:
pritisnuti levi taster mia nad imenom eljene komponente. povu#i komponentu na eljeno mesto na emi uz pritisnut taster mia. kada je komponenta iznad eljenog mesta otpustiti taster mia. komponenta je postavljena.

38

3.4.6.b Postavljanje komponente na emu

Drugi na!in postavljanja komponente:

selektovati komponentu koju elite postaviti, pritisnuti taster Place, pozicionirati komponentu na eljeno mesto na emi, pritisnuti levi taster mia, komponenta je postavljena.

39

3.4.6.c Odustajanje od postavljanja komponente na emu

Kada smo u procesu postavljanja komponenti na emu tada pritiskom na desni taster mia mogu#e je odustati od daljnjeg postavljanja. Alternativa za odustajanje je taster Esc. U Altium Designer-u je mogu#e odustati od postavljanja svih vrsta objekata (npr. ica, magistrala, portova napajanja...) klikom na desni taster mia ili pomo#u Esc tastera.

40

3.4.6.d Rasteri (Grids)

Rasteri u Schematic Editoru predstavljaju vizuelno pomo#no sredstvo za orijentaciju i kretanje kroz eme. Schematic editor raspolae sa 3 rastera !ije vrednosti korisnik moe da podeava. Prozor u kojem se podeavaju vrednosti Grid-ova se otvara klikom na Desig >> Document Options i prikazan je na donjoj slici.

Slede#i rasteri postoje u Schematic Editoru:

Snap Grid Visible Grid Electrical Grid

41

3.4.6.e Raster za pomeranje (Snap Grid)

Odre"uje veli!inu osnovnog koraka pri pomeranju objekata po emi. Najmanja vrednost za snap grid i ostala dva grid-a je jedan. Ovako mala vrednost snap grid-a se koristi skoro samo pri pozicioniranju tekstova (Designator-a i Comment-a) kako bi dobili preglednu emu.

42

G Na svaki pritisak ovog tastera prelazi se redom na slede"u vrednost snap grid grid-a sa liste vrednosti 1, 5 i 10.

3.4.6.e Raster za pomeranje (Snap Grid)

Svi ematski simboli se projektuju tako da se njihove noice zavravaju na rasteru od 10. To olakava njihovo povezivanje. Zato, za postavljanje komponenata i drugih elektri!nih objekata i za njihovo oi!avanje se koristi samo snap grip veli!ine 5 ili 10. U toku crtanja eme !esto je potrebno menjati veli!inu snap grid-a i zato su ove tri vrednosti 1, 5 i 10 dobili poseban shortcut u vidu tastera G. Na svaki pritisak tastera G se prelazi redom na slede#u vrednost snap grid-a sa liste unapred definisanih vrednosti: 1, 5 i 10.

43

3.4.6.e Raster za pomeranje (Snap Grid)

U svakom trenutku Altium Designer prikazuje trenutnu vrednost Snap Grid-a na svojoj status liniji.

44

3.4.6.f Vidljiv raster (Visible Grid)

45

Visible Grid omogu#uje vizuelnu referencu tokom kretanja na emi. Njegova vrednost je po default-u 10. Nije preporu!ljivo menjati ovu vrednost. Tokom crtanja eme visible grid se dri uklju!enim i obi!no se isklju!uje tek nakon zavetka eme odnosno prilikom njenog tampanja. Snap i visible grid se uklju!uje i isklju!uje u prozoru Document Options

3.4.6.g Elektri!ni raster (Electrical Grid)

Elektri!ni raster definie oblast privla!enja oko svakog elektri!nog objekta kako bi olakao crtanje eme. Ove oblasti se me"usobno privla!e. Zbog toga nije potrebno ta!no pozicionirati dva elektri!na objekta kako bih spojili jedan sa drugim ve# ih je dovoljno pribliiti toliko da im se dodiruju oblasti privla!enja i oni #e se automaski spojiti. Vrednost elektri!nog rastera se definie u polju grid range. Nije preporu!ljivo menjati ovu vrednost.

46

3.4.6.h Premetanje ve# postavljene komponente na emi

Premetanje ve# postavljene komponente na emi je mogu#e na dva na!ina:

Drag and drop metodom:
Levim tasterom mia uhvatimo eljenu komponentu Uz pritisnuti levi taster mia povu!emo komponentu na novu poziciju Otpustimo taster mia Premetanje je zavreno.

Preko tastature:
Prvo selektovati eljenu komponentu kratkim pritiskom na levi taster mia iznad eljene komponente. Kombinacijom tastera CTRL+gore, dole, levo ili desno promeriti komponentu na njenu novu poziciju. Veli!inu jednog koraka odre"uje snap grid. Kombinacijom tastera CTRL+SHIFT+gore, dole, levo ili desno se selektovana komponenta pomera u 10 puta ve#im koracima od podeene vrednosti u snap grid-u.

Ove dve metode premetanja rade nad svim postavljenim objektima u Schematic Editor-u i ne samo nad komponentama.

47

#PACE Rotira objekat koji se dri za 90 stepeni u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu.

3.4.6.i 3.4.6. i Rotiranje

48

Ukoliko orijentacija komponente nije dobra, potrebno ju je rotirati. Komponentu moemo rotirati samo onda ako je drimo. Ukoliko smo u fazi postavljanja komponente onda ve# drimo komponentu i moemo je rotirati. Ako je komponenta ve# postavljena onda je moemo uhvatiti tako to kliknemo levim tasterom mia na komponentu i drimo taster pritisnut. Kada ve# drimo komponentu tada pritiskom na taster SPACE komponenta se okre#e za 90 stepeni u suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu. Ova funkcija radi nad svim elektri!nim (ica, port itd.) ili grafi!kim (linija, krug, pravougaonik itd.) objektima koje je mogu#e postaviti na emu.

X Preslikava objekat koji se dri po X osi. Y Preslikava objekat koji se dri po Y osi.

3.4.6.j Preslikavanje po X i Y osi.

Kada smo uhvatili neku komponentu ili bilo koji drugi elektri!ni ili grafi!ki objekat tada ga moemo preslikati po X osi ili Y osi. Kada drimo neki objekat, pritiskom na X taster objekat prislikavamo po X osi. Kada drimo neki objekat, pritiskom na Y taster objekat prislikavamo po Y osi.

49

TAB Otvata Properties prozor onog objekta koji se trenutno dri.

3.4.7 Dodavanje vrednosti ili tipa komponentama

Parametre komponenata (ili bilo kog objekta) je mogu#e menjati u toku postavljanja (ili ako objekat drimo) pritiskom na TAB koji otvara Properties prozor.

50

3.4.7.a Definisanje vrednosti ili tipa komponentama

Pre oi!avanja eme definisa#emo vrednost ili tip komponentama (ovaj redosled nije obavezan). Za komponentu se defininie:
vrednost u slu!aju:
otpornika kondenzatora kalema.

tip u slu!aju ostalih komponenata (integrisana kola, diode, tranzistori...). 51

3.4.7.a Definis Definisanje anje vrednosti ili tipa komponentama

Vrednosti ili tipovi komponenata se upisuju u Comment polje Component Properties prozora.

52

3.4.7.b SI prefiksi 3.4.7 (prefiksi me"unarodnih sistema mernih jedinica)

53

3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti

Merna jedinica za:

Otpornost je Ohm (skra#eno !). Kapacitivnost je Farad (skra#eno F). Induktivnost je Henri (skra#eno H).

Merna jedinica pri zadavanju vrednosti neke komponente se ne pie zbog tednje mesta na emi. Primeri:
Umesto 10nF pie se 10n, Umesto 100uH pie se 100u. Umesto 27k! pie se 27k. Na osnovu ematskog simbola kojem pripada odgovaraju#a vrednost se zaklju!uje koja merna jedinica pripada datoj numeri!koj vrednosti.

54

3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti

U irokom krugu inenjera je prihva#eno da umesto decimalnog zareza (na engleskom decimalne ta!ke) se pie odgovaraju#a oznaka za red veli!ine doti!ne vrednosti. Postoje dva razloga za ovaj postupak:
tednja prostora (jedan karakter manje). Pouzdanije o!itavanje vrednosti. Ako se npr. ema projektovana na papiru formata A3 tampa na papir veli!ine A4 (ina!e !esta praksa), teko je videti decimalnu ta!ku. Ali upotrebom reda veli!ine umesto decimalne ta!ke se smajuje verovatno#a pogrenog o!itavanja vrednosti.

Primeri: Umesto
6.8k! pie se 6k8. 4.7M! pie se 4M7.

55

3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti

Ako je vrednost nekog otpornika takva da ne sadri SI prefiksa tada se na kraj broj!ane vrednosti dodaje karakter R. Na ovaj na!in se naglaava to da se radi o vrednosti bez SI prefiksa a ne o greci kao da je SI prefiks zaboravljen. Primer: Umesto
180! pie se 180R

Ako vrednost bez SI prefiksa sadri decimalnu ta!ku tada se ona zamenjuje sa R. Primeri: Umesto
6.8! pie se 6R8

56

3.4.7.d Pravila za pisanje vrednosti sa 3 karaktera

Kada su komponente gusto postavljene jedna pored druge i postoji mali prostor za postavljanje vrednosti tada se primenjuje pravilo za pisanje vrednosti sa 3 karaktera. Pravilo 3 karaktera:
Neka je induktivnost nekog kalema 220nH, tada bi se u polje Comment unosila vrednost 220n, to zauzima 4 karaktera. Tada se red veli!ine SI prefiksa pove#ava sa 3 i dobije se vrednost 0.22u. 0.22u se zapisuje sa 5 karaktera. Me"utim, zanemarivanjem 0 ispred decimalne ta!ke i zamenom decimalne ta!ka sa SI prefiksom dobije se rezultat u22 to zauzima 3 karaktera.

Primeri: Umesto
120k pie se M12. 820R pie se k82. 330p pie se n33. 470n pie se u47.

57

3.4.8 ematske oznake (Designators)

Pored polja Comment postoji jo jedno vano polje !ija je vrednost vidljiva na emi. To je polje Designator.

Svaka komponenta treba da ima jedinstvenu ematsku oznaku.

58

3.4.8.a Formiranje ematskih oznaka (Designators)

ematske oznake se sastoje iz dva dela:

alfabetske oznake za vrstu komponente jedinstvenog broja za datu vrstu komponente na emi.

Primer:

ematske oznake
Brojevi se dodavaju alfabetskom delu ematske oznake kako bi svaka komponenta imala jedinstvenu ematsku oznaku.

59

Komentari

3.4.8.b Imena ematskih oznaka za razli!ite vrste komponenata

Ne postoji jedinstveni dogovor za imenovanje ematskih oznaka u stru!noj javnosti. Me"utim, nazivi ematskih oznaka koji su prihva#eni u najirem krugu inenjera su:
BT - baterija C - za sve vrste kondenzatora LED - svetle#e diode D - za diode, otki diode, Zener diode D - tiristore DS - lampe i sve vrste displeja F - osigura!e FB - feritni prstenovi J - konektori JP - damperi

60

3.4.8.b Imena ematskih oznaka za razli!ite vrste komponenata

K L Q R RT S T TP U Y - releji - kalemovi - sve vrste tranzistora - otpornici - termistori - prekida!i - transformatori - ta!ke za testiranje - integrisana kola - kristali i oscilatori

61

3.4.9 Rezultat postavljanja komponenti

62

3.4.10 Povezivanje komponenti

Slede#i korak nakon postavljanja potrebnih komponenata je njihovo oi!avanje. Komponente se me"usobno povezuju preko svojih noica. Noice u Altium-u se nazivaju pin-ovima. Svaka komponenta se sastoji od dve vrste elemenata:
grafi!kih elektri!nih.

Grafi!kim elementima (linija, krug, pravougaonik...) se crta simbol komponente. Postoji samo jedna vrsta elektri!nog objekta, a to je pin. Jedine ta!ke na komponentama sa kojima je mogu#e povezati provodnike su pinovi.

63

ALT + F5 Sakrivanje svih panela i naslovne linije programa

3.4.10 Povezivanje komponenti

Prikazani ematski simbol poseduje 4 pina. Mesta na koja pokazuju strelice su ta!ke u kojima je mogu#e ostvariti elektri!ni kontakt sa datom komponentom. Pinovi su uvek crne boje.

Postoje dve vrste povezivanja komponenti:

fizi!ko logi!ko

64

Pre povezivanja komponenata korisno je pove#ati aktivnu povrinu za crtanje. Pritiskom Alt+F5 se sakrivaju paneli i naslovna linija programa!

3.4.10.a Fizi!ko povezivanje komponenata

Fizi!ko povezivanje je kada se dve ta!ke na elektri!noj emi povezuju sa provodnikom (wire-om). Primer: veze koje su prikazane na donjoj emi su fizi!ke veze. Izuzetak od ovog !ine samo dva power porta.

65

3.4.10.a Fizi!ko povezivanje komponenata

P + W Postavljanje wire wire-a

Fizi!ke veze, odnosno provodnici (wires) se formiraju pomo#u slede#eg alata na wiring toolbar-u.

Ako wiring toolbar nije vidljiv moe se uklju!iti na slede#i na!in:

66

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

67

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

68

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

69

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

70

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

71

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

72

73

klik na desni taster tastera mia u toku postavljanja provodnika zavrava se postavljanje datog provodnika

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

74

klik na desni taster mia u reimu postavljanja provdnika izlazi se iz reima postavljanja provodnika

3.4.10.b 3.4.10. b Postavljanje provodnika

BACKSPACE brie provodnik segment po segment

3.4.10.c Brisanje zadnje postavljenog segmenta provodnika u toku postavljanja

Ako smo po!eli da postavljamo provodnik na emu ali jo nismo izali iz reima postavljanja tada pritiskom na taster BACKSPACE moemo da briemo doti!ni provodnik segment po segment. Ovu mogu#nost moemo koristiti samo onda ako smo u reimu postavljanja provodnika.

75

76

SPACE menja pravac postavljanja provodnika za 90 stepeni.

3.4.10.d Promena pravca provodnika prilikom postavljanja

3.4.10.d Promena pravca provodnika prilikom postavljanja

77

3.4.10.d Promena pravca provodnika prilikom postavljanja

78

SHIFT+SPACE menja na!in postavljanja provodnika kada je Schematic Editor u reimu postavljanja provodnika.

3.4.10.e Na!inini postavljanja provodnika

Postoje 4 na!ina:
Promena pravca prodnika se vri u koracima od 90 stepeni. Promena pravca se vri u koracima od 45 stepeni. Dve ta!ke se pravolinijski povezuju provodnikom (pod proizvoljnim uglom). Schematic Editor automatski povezuje date ta!ke kre#u#i se po gridu.

Promena na!ina postavljanja provodnika se vri pomo#u SHIFT+SPACE kada je Schematic Editor u reimu postavljanja provodnika.

79

3.4.10.e.1 Promena pravca u koracima od 90 stepeni

80

3.4.10.e.1 Promena pravca u koracima od 90 stepeni

81

3.4.10.e.2 Promena pravca u koracima od 45 stepeni

82

3.4.10.e.2 Promena pravca u koracima od 45 stepeni

83

3.4.10.e.3 Pravolinijsko povezivanje

84

3.4.10.e.3 Pravolinijsko povezivanje

85

3.4.10.e.4 Automatsko povezivanje datih ta!aka po gridu

86

3.4.10.e.4 Automatsko povezivanje datih ta!aka po gridu

87

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

88

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

89

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

90

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

91

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

92

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

93

94

jedan klik levim tasterom mia na bilo koji objekat na emi vri selekciju datog objekta. DEL brie selektovani objekat.

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

3.4.10.f Postavljanje paralelnih provodnika

95

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

96

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

97

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

98

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

99

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

100

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

101

3.4.10.g Istovremena promena duine vie provodnika

102

3.4.10.h Logi!ko povezivanje komponenata

Kod logi!kog povezivanja ta!ke se povezuju bez vidljive fizi!ke veze (bez wire-a) na emi. Kod logi!kog povezivanja pojedina!ne ta!ke na emi se povezuju pomo#u tzv. identifikatora veza. Me"u identifikatore veze spadaju:

103

oznake veze (net label) portovi napajanja (power ports) portovi (ports) pristupi stranicama (sheets entries) skriveni pinovi (hidden pins).

3.4.10.i Logi!ko povezivanje preko oznake veze

Oznake veze slue za stvaranje veza na emi bez upotrebe ice. Odnosno, dve ili vie ta!aka na emi je mogu#e povezati pomo#u istoimenih oznaka veze (net label-a) bez bilo kakve vidljive fizi!ke veze. Primer za oznake veze: 6. noica Netburner modula je povezan sa 2. noicom konektora J2 pomo#u oznake veze sa imenom GPIO6.

104

3.4.10.i Logi!ko povezivanje preko oznake veze

Oznake veze se postavljaju na emu klikom na: Nakon klika kurzor dri oznaku veze i pritiskom na taster TAB otvara se Net Label prozor u kojem se zadaje ime identifikatora veze u polju:

105

3.4.10.i Logi!ko povezivanje preko oznake veze

106

Nakon upisa imena veze pritiskom na taster OK vra#a se na emu pri !emu kursor i dalje dri oznaku veze. Tada se pozicionira veza i klikom na levi taster mia se postavlja oznaka veze. Nakon postavljene oznake veze kurzor #e drati novu oznaku veze sa inkrementiranim imenom ako se njeno ime zavravao sa brojem. Odnosno ako je postavljena oznaka veze sa imenom npr. GPIO6 nakon njenog postavljanja kursor #e drati oznaku veze sa imenom GPIO7. Ako je ve# neka oznaka veze postavljena na emu a potrebno je promeniti njeno ime tada se prozor Net Label otvara dvostrukim klikom na povrinu date oznake veze. Podsetnik: Kao i svaki drugi elektri!ni i grafi!ki objekat i oznaka veze se moe rotirati pomo#u tastera SPACE kada se dati objekat dri.

3.4.10.j Logi!ko povezivanje preko portova napajanja

107

Portovi napajanja su jedna vrsta oznake veze sa posebnom funkcijom. Njihova upotreba je predvi"ena samo za veze napajanja. Portovi napajanja pored imena poseduju i grafi!ki simbol. Desna slika pokazuje sve grafi!ke simbole koje moe da poprima jedan port napajanja.

3.4.10.k Oblast vaenja identifikatora veze

Prema osnovnom podeavanja oblast vaenja za:

identifikatore veze je stranica na koju je postavljena. port napajanja je ceo projekat. Portovi napajanja su globalnog karaktera.

Ova tema #e kasnije biti detaljnije obra"ena kada stignemo do viestrani!nog projektovanja (Multy Sheet Design).

108

3.4.10.l Ovako treba da izgleda ema nakon povezivanja

109

3.4.10.m Pomeranje oi!ane komponente bez prekidanja veze

Ako oi!anu komponentu uhvatimo sa levim tasterom mia i pomerimo tada provodnici koji su bili povezani sa datom komponentom ne#e pratiti pomeranje date komponente. Verovatno, najve#u utedu vremena prilikom oi!avanja eme daje funkcija CTRL + povuci. Veze prilikom premetanja elektri!no povezanih komponenti sa pritisnutim CTRLom se ne prekidaju ve# se produavaju prate#i poloaj komponenti.
Ova funkcija radi za sve wiring toolbar objekte.

110