CIM KONCEPT PREDUZEA - OSNOVNI TERMINI I DEFINICIJE CIM COMPANY CONCEPT, FUNDAMENTAL TERMS AND DEFINITIONS

Mr Predrag V. Dai 1 Rezime: CIM koncept preduzea predstavlja novu filozofiju voenja proizvodnog sistema koja poiva na podrci raunara, a treba da objedini tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema. Najznaajniji moduli CIM koncepta su: CAD, CAPP, CAM, CAQ i PPS moduli. U radu su dati osnovni termini CIM koncepta koji su definisani meunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995 i ostalim delovima serije meunarodnih ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382-xx standarda u obliku renika standardnih termina. Kljune rei: CIM, CIM-OSA koncept, CA tehnologije, PPS Summary: CIM company concept is representing the new philosophy of production system management that stands on computer support and need to unite technology, equipment, organizing units and informatics resource of manufacturing system. Most significant modules of the CIM concept defined by the international standard ISO/IEC 2382-24:1995 and rest of the ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382xx series of standards shaped in the standard terms vocabulary. Key words: CIM, CIM-OSA concept, CA technologies, PPS

1. UVOD Tendencija je bila, a i danas je, da se sve aktivnosti proizvodnog sistema koje su auromatizovane i meusobno poveu pomou raunara. Tako je u strunoj javnosri nastao termin raunarski integrisana proizvodnja (Computer Integrated Manufacturing - CIM) ili krae CIM sistem ili CIM koncept. CIM je nova filozofija voenja proizvodnog sistema koja poiva na podrci raunarom, a treba da objedini tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema. U okviru CIM koncepta integrie se deo sistema za naunotehniku i poslovnu primenu i sistemi za planiranje i upravljanje proizvodnjom, uz podrku informacionih sistema, ekspertnih sistema i vetake inteligencije i povezani su u raunarsku mreu. Osnovni termini CIM koncepta definisani su meunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995.
1

Via tehnoloko tehnika kola u Kruevcu, Via tehnika mainska kola u Trsteniku, dasicp@ptt.yu 257

2. OSNOVNI MODULI CIM KONCEPTA Pojam CIM se oficijelno pojavio, po prvi put, na sajmu tehnike u Hanoveru 1985. godine, od strane velikih firmi iz oblasti informatike. Do sada veliki broj preduzea, u svetu, je uveo CIM strategiju voenja preduzea, ili to stavlja u prvi plan. Tako da danas postoji veliki broj razliitih interpretacija CIM koncepta. Interpretacija jednog od optimalnih reenja CIM koncepta prikazana je na slici 1, koja veoma jako slii DEC-ovom i Nixdorf-ovom konceptu. Onoo to je zajedniko u svim interpretacijama to je da CIM koncept obuhvata sledee najznaajnije module (slika 1): CAD modul, CAPP modul, CAM modul, CAQ modul i PPS modul.

Slika 1. Interpretacija jednog od optimalnih reenja CIM koncepta

3. OSTALI MODULI CIM KONCEPTA Pored napred navedenih osnovnih modula savremenih CIM koncepata, veoma se esto sreu i moduli, koji obuhvataju: - funkcije preko kojih se prezentuju poslovne informacije i podrava donoenja odluka (MIS i DSS moduli), - funkcije koje podravaju donoenje odluka zasnovanih na znanju (ekspertni sistemi), - funkcije preko kojih se omoguava upravljanje bazom podataka (DBMS sistemi), - funkcije pomou kojih raunari komuniciraju jedan sa drugim (LAN i WAN mree i Internet),

258

- funkcije preko kojih se podrava komunikacija raunarskih sistema i drugih inteligentnih ureaja unutar fabrike pomou skupa komunikacijskih pravila i protokola (MAP i TOP protokoli), - funkcije preko kojih se podrava standardizacija u oblasti komunikacija (ISO/OSI i TCP/IP protokoli), - funkcije preko kojih je omogueno meusobno i istovremeno povezivanje pojedinih modula CIM koncepta (GKS, PHIGS, CGI, IGES, CLDATA, IRDATA, STEP, SET, PDES, PDDI, CAD*I) itd. Svi navedeni moduli CIM koncepta treba da integriu sve osnovne funkcije u preduzeu a to su: - kadrovska evidencija i opti poslovi, - marketing, - istraivanje i razvoj, - planiranje proizvodnje, - proizvodnja, - isporuka i distribucija proizvoda, - finansije i - upravljanje poslovanjem. CIM koncept se mora tako realizovati kako bi se u to je mogue veoj meri primenio i integrisao sa poznatim proizvodnim principima (modelima) ili filozofijama, kao to su npr.: MRP (Material Requirements Planning planiranje potreba materijala), MRP II (Material Resource Planning II planiranje proizvodnih resursa II), JIT (Just-In-Time - upravo na vreme), Kanban (re kanban je japanska re koja znai ident karta), OPT (Optimized Production Technology - optimizacija proizvodnih tehnologija), TQM (Total Quality Management - potpuno upravljanje kvalitetom) i dr., koji se mogu posmatrati i kao odvojeni i meusobno konkurentni. Pojedini modeli inplementacije CIM koncepta integriu i aktivnosti u okviru finansija i automatizacije kancelarijskih poslova, odn. CAO, OA i EDI sistema, stvarajui tako tzv. strategiju preduzea ili raunarski integrisano poslovanje (Computer Integrated Bussines - CIB). U okviru istraivanja, koja obuhvataju industrijski orijentisane istraivakorazvojne projekte EUREKA i Esprit (European Strategic Programme for Research in Information Technology - Evropski strateki program za istraivanja u informacionim tehnologijama), koje finansira Evropska unija sa ciljem podizanja industrijske konkurentnosti, definisan je sistem otvorene arhitekture (Open System Architecture - OSA). OSA sistem omoguuje konfiguraciju proizvodnih sistema iz generikih modula, koji se moe primeniti i kod CIM sistema, stvarajui tako tzv. referentni CIM-OSA koncept. Informatika i tehnoloka revolucija uslovile su stalni napredak i u delu interpretacija i implementaciji CIM koncepta. Jedna od poslednjih interpretacija
259

je tzv. virtualni CIM koncept preduzea, koji koristi realnu bazu podataka/znanja i prethodne module i modele radi distribuirane simulacije ukupnog poslovanja. Krajnji cilj razvoja CIM sistema je postizanje eljenih performansi preduzea i najvie mogue efektivnosti preduzea i ostvarivanje virtualne i humane proizvodnje na osnovu automatizacije, fleksibilnosti i integracije proizvodnih sistema i principa vetake inteligencije, stvarajui okvir za razvoj fabrika budunosti. CIM koristi savremene tehnologije MIS i DDS informacionih i ekspertnih sistema da integrie sve proizvodno-poslovne ciljeve preduzea. Principi vetake inteligencije i elementi ekspertnih sistema primenjuju se u razvoju osnovnih modula CIM sistema. U okviru CIM koncepta najee su u primeni relacione i objektno orijentisane baze podataka i sistemi za upravljanje tim bazama podataka (Data Base Management System - DBMS). Za definisanje, kreiranje, odravanje i pristup relacionim bazama podataka i njihovo logiko povezivanje pri radu u raunarskim mreama danas je najpoznatija platforma na bazi jezika SQL (Structured Query Language - strukturni upitni jezik). LAN mree, kao deo CIM koncepta, izvode se obino za jedno preduzee, jednu organizacionu celinu ili jedan pogon. A WAN mree i Internet se obino koriste za komunikaciju: sa dislociranim organizacionim celinama i izmeu meusobno udaljenih LAN mrea ili za komunikaciju LAN mree sa udaljenim raunarom ili spoljnim svetom. Radi postizanja kompatibilnosti raunarske opreme razliitih proizvoaa, u okviru CIM koncepta, usvojena su MAP i TOP komunikaciona pravila i protokoli, koji podravaju: MMS, NM, DS, FTAM, VT, MHS, ACSE i sl. funkcije. MAP (Manufacturing Automation Protocol - automatski protokol za proizvodnju) je skup komunikacijskih pravila i protokola za fabrike LAN mree. Predloen je od strane General Motors-a 1980. godine, sa ciljem da podri komunikaciju raunarskih sistema i drugih inteligentnih ureaja unutar fabrike. MAP protokol, je zasnovan na ISO/OSI definicijama sedmo-slojnog modela komunikacije, a koristi token-bus pristup sa irokim opsegom prema standardu IEEE 802.4. TOP (Technical and Office Protocol - tehniki i kancelarijski protokol) je skup komunikacijskih pravila i protokola koji imaju zadatak da poboljaju unutar i van kancelarijske komunikacije. Poeo je sa radom u kompaniji Boeing 1979. godine. TOP protokol koristi CSMA/CD pristup prema standardu IEEE 802.3.

260

U oblasti komunikacija u okviru CIM koncepta koristi se ISO/OSI komunikaciona arhitektura i TCP/IP skup komunikacionih protokola. Svaka arhitektura CIM koncepta za jedno preduzee treba svakako da omogui meusobno i istovremeno povezivanje pojedinih modula koje se ostvaruje preko datoteka za prenos podataka ili tzv. standardnih ili korisnikih interfejsa. Danas su, veoma esto, u primeni sledei korisniki interfejsi: GKS (Graphics Kernel System - grafiki jezgrovni sistem) standardni sistem za raunarsku grafiku, koji predstavlja standardnu biblioteku potprograma ISO/IEC 7942 ili DIN ISO 7942 za programiranje definisanih grafikih funkcija, sa ciljem da se obezbedi prenosivost aplikativnih programa na raunarsku opremu razliitih proizvoaa. Veza sa programskim jezicima definisana je serijom meunarodnih standarda ISO/IEC 8651; PHIGS (Programers Hierarchical Interactive Graphics System - programski hijerarhijski interaktivni grafiki sistem sistem) standardni sistem za raunarsku grafiku koji omoguava rad u 2D i 3D prostoru, slian GKS sistemu. Osnovni meunarodni standard za PHIGS je ISO/IEC 9592, dok je veza sa programskim jezicima definisana serijom meunarodnog standarda ISO/IEC 9593; CGI (Computer Graphics Interface - interfejs za raunarsku grafiku) standardni interfejs za raunarsku grafiku, koji definie standardan nain upravljanja grafikim ureajima, tj. odreuje jedinstven niz komandi, bez obzira na vrstu ili proizvoaa grafike opreme. Osnovni meunarodni standard za CGI je ISO/IEC 9636, dok je veza sa programskim jezicima definisana serijom standarda ISO/IEC 9638; IGES (Initial Graphics Excange Specification - specifikacija razmene za poetnu grafiku) standard za raunarsku grafiku, koji oznaava specifikaciju za prenos podataka koji definiu proizvod izmeu razliitih CAD sistema, a sastavni je deo ANSI normi Y14.26M; CLDATA (Cutter Location Data - podaci o odreivanju poloaja presenih taaka) standardizovan format po ISO 3592, odn. DIN-u 66215, za prikaz postupaka i tehnolokih podataka na CNC mainama. CL-DATA sadri uputstva za izradu i kretanje srednje linije reznog alata; IRDATA (Industrial Robot Data - podaci o industrijskom robotu) standardizovan format za prenos podataka izmeu sistema programiranja i upravljanja industrijskim robotima, obuhvaen uputstvom VDI 2863, a uraen je u skladu sa CL-DATA; SET (Standard dEchange et de Transfert - standard za razmenu transfera) standard AFNOR Z68300, koji definie nain prenosa geometrijskih podataka izmeu dva CAD sistema; CAD*I (CAD*Interface - CAD interfejs) standard, koji definie nain prenosa geometrijskih podataka izmeu dva CAD sistema, razvijen u okviru projekta Esprit od strane Evropske unije;

261

 STEP (Standard for Excange of Product data model - standard za razmenu podataka o modelu proizvoda) serija meunarodnog standarda ISO 10303, koja definie informacioni opis proizvoda za ceo njegov ivotni ciklus; PLIB (Parts Library - biblioteka delova ) serija meunarodnog standarda ISO 13584, koja definie biblioteku podataka za standardizovane delove; PDES (Product Data Exchange Specification - spcifikacija za razmenu podataka o proizvodima ) standardni protokol, koji definie kako treba da se razmene informacije izmeu CAD i CAM sistema; PDDI (Product Definition Data Interface - interfejs za definisanje podataka o proizvodima) standard koji definie nain prenosa podataka o modelu proizvoda izmeu CAD sistema i sl. 4. ZAKLJUCI Da bi se izbegli nesporazumi i da bi se olakala komunikacija unutar i izmeu zemalja, pojmovi i termini razjanjeni su i standardizovani u obliku renika standardnih termina, u okviru serije meunarodnih ISO 2382-xx i ISO/IEC 2382-xx standarda. Osnovni termini CIM koncepta koji su definisani meunarodnim standardom ISO/IEC 2382-24:1995. U okviru istraivanja, koja obuhvataju industrijski orijentisane istraivakorazvojne projekte EUREKA i Esprit, definisan je i tzv. referentni CIM-OSA koncept. Informatika i tehnoloka revolucija uslovile su stalni napredak i u delu interpretacija i implementaciji CIM koncepta, pri emu je jedna od poslednjih interpretacija tzv. virtualni CIM koncept preduzea. LITERATURA [1] Dai, P. (1990): FORTRAN 77, Via tehnoloko-tehnika kola Kruevac, Via tehnika mainska kola u Trsteniku, Kruevac-Trstenik, 268 s. [2] Dai, P. (1996): Raunarske skraenice, Via tehnoloko tehnika kola u Kruevcu i Via tehnika mainska kola u Trsteniku, Kruevac-Trstenik, 133 s. [3] Dai P.: Standardizacija informacionih tehnologija, VTT u Kruevcu i VTM u Trsteniku, Kruevac-Trstenik (u pripremi) [4] ISO/IEC 2382-1:1993 Information technology Vocabulary - Part 1 Fundamental terms [5] ISO/IEC 2382-24:1995 Information technology - Vocabulary - Part 24: Computer-integrated manufacturing [6] Mici ., Jemenica R., Dai P. (1998): Neki aspekti razvoja, standardizacije i primene informacionih tehnologija (IT), Zbornik radova Tehnikog fakultet u aku, aak, god. 17 (1998) br. 11, s. 75-78
262