Lepse je postati covek nego kralj

U ovim tekim vremenima, svega ima. Ali, sve manje pravih ljudi. ovek je stvoren da napreduje, da se razvija, ui, voli, pati, a sve to u jednom cilju. Da bi postao ovek! A to nije toliko teko. Za to nam ne treba fakultet, diploma, novac, posebni uslovi. Potrebni su nam srce i dua; ono to svaki ovek ve poseduje. Danas je veoma tesko prepoznati postenog coveka u ovakvom savremenom svetu gde vecina ljudi grabi I trazi najlaksi nacin da stigne do nekog svog cilja. Svi teze za uspehom, samo se kod ljudi razlikuje nacin na koji oni to postizu. Svi znamo da je za svaki uspeh potrebno dosta truda, ulaganja, napora ali I dosta podrske od strane bliznjih ljudi. Posten covek ima dosta priojatelja, ljudi koji ga vole, podrzavaju I ljude koji znaju da uvek mogu da racunaju na njega. Veoma je tesko danas verovati nekom, jer se to isto poverenje veoma tesko stice, toliko tesko da nekad dobijemo noz u ledja od osobe od koje najmanje ocekujemo. Svaki posten covek tezi uspehom koji podrazumeva borbu za egzistenciju, teznju da postane porodican I uspesan covek I da sutra svojoj deci prerpciava I vaspitava ih na nacin na koji je on dosao do uspeha. Cesto se ljudi hvale da zive ugodno, kako nemaju problema, kako im je zivot lak, kako za sve imaju novca I vremena. Ali da li ste se nekada zapitali da li su oni srecni? Da li mogu da se ponose nacinom na koji su stekli uspeh? Da li ih sredina gleda takvim ocima, ocima punim postovanja? Retke su situacije kad ce ljudi reci Da, srecni su. Veoma je bitno da sve sto u zivotu radimo radimo na posten nacin, pravedan nacin jer ce nam se tako u zivotu I vratiti. Treba teziti uspehu I odisati optimizmom kako bi svaki predstojeci dozivljaj u nasim zivotima predstavljao novi stepenik uspeha I zadovoljenja zivotom. Kada to uspemo, biemo na tronu. Ali ne na onom tronu na kome sede kraljevi i kraljice. Biemo na tronu svoga srca, jer postati ovek je lepe nego postati kralj.