SKRIPTE IZ INENJERSKE PSIHOLOGIJE & ERGONOMIJE

Ljudski faktor

Na isao !otku"ao#$ %%%%% & ot u'i(a !doku"a(a#$ Su'"i"a

L)*)'da$

- znati napamet

- istraivanje

Pr)d u+od$ Specificni ciljevi inzenj.psih.su da doprinese da dizajn uredjaja, poslova, zadataka, produkata, celovitih tehnickih sistema i okoline, kao i njihova evaluacija, budu uskladjeni sa potrebama, sposobnostima i ogranicenjima ljudi.

I, &-O.

K(asifika"ija rad'i/ sist)0a$ 1. !. T)/'i1ki , ovek projektuje i koristi tehnike sisteme, i kontrolie procese u njima tu se ovek pojavljuje u ulozi operatora koji obavlja razlicite o )rat)rsk) fu'k"ij)2 Or*a'i3a"io'i , upravlja se i rukovodi ljudima, koordiniu se aktivnosti zaposlenih kroz podelu posla, funkcija i preko hijerarhije autoriteta, radi postizanja zajednickog cilja "produktivnosti i efikasnosti organizacionog poslovanja# covek se nalazi u ulozi menadzera i obavlja razlicite 0)'ad4)rsk) fu'k"ij)2 Ra3(ika i'3)'j)rsk) si/2i dru*i/ 'auka$ I'3)'j)rsku si/o(o*iju posebno i't)r)suju psiholoski problemi operatorske delatnosti i ona rou"a+a rad i bezbednost ljudi u tehnickim i kompijuterskim sistemima, dok se psiholoskim aspektima organizacionih sistema i pitanjima menadzmenta vise bave industrijska i organizaciona psihologija, psih.rada, kadrovska i psih.medjulj.odnosa. G(a+'o ita'j) IP$ $itanje istovremenog razvoja tehnike i efikasnosti i bezbednosti ljudi koji su na razlicite nacine ukljuceni u tehnicke sisteme. Efikas'ost t)/'i"ki/ sist)0a$ %avisi od toga u kom stepenu su ljudska i masinska komponenta "osnovni elementi sistema covek-masina# usk(adj)'i i kako su o5(iko+a'i uslovi njihovog uzajamnog rada. Istorijat$ 62T)j(or se usredsredio na ljudsku stranu produkcionih sistema. $ovecanje produktivnosti zavisi od unapredjenja efikasnosti radne snage i uskladjivanja ljudi, alata i sredstava za rad. &reirao je tehnike analize rada' studiju vremena i pokreta, standardizaciju alata i sredstava za rad, tehnike stimulisanja radnika na zalaganje, novi oblici specijalizacije rada. (ilozofiju menadzmenta temelji na naucnim i proverljivim cinjenicama. )rganizacija rada je najbolja kad su metode definisane i logicne, pravila jasna i zadaci rutinski postavljeni. H26ajo( iznosi principe menadzmenta' podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo komande, subordinacija, centralizacija, pravednost, inicijativa, timski duh. *ejlorove i (ajolove ideje danas predstavljaju t)0)(j) menadzmenta i organzacione psih., psih.rada i i'3)'j)rsk) si/2 Sa+r)0)'a si2rada 7 -2 .i( Skot iznosi teoriju reklame, H2Mi'st)r5)r* knjiga Psihologija i industrijska efikasnost.

. O8LIKO-9NJE POSLO-9 I ORG9NIZ9:IJ9 R9.9 O5(iko+a'j) os(o+a "dizajniranje rada# podrazumeva$ +zbor vrste poslova i radnih zadataka i naina na koji su poslovi , zadaci grupisani u funkcionalne celine &ao i - podela dunosti i odgovornosti me-u radnicima odre-enog nivoa i specijalnosti $oslovi se mogu oblikovati putem usitnjavanja ili uslonjavanja/specijalizacije. &sit'ja+a'j) , tradicionalni pristup Ralaniti kompleksnu delatnost na vie jednostavnih poslova, koje obavljaju pojedinci ili dobro ukomponovane grupe radnika. Pr)d'osti' vreme obuke radne snage je kratko. postizu se znacajne ustede u proizvodnji. kontinuirani porast produktivnosti. /eftinija i manje obuena radna snaga se jednostavnije zapoljavala, otputala i premetala. +ma samo jedna kvaka- slabo kori0enje mentalnih kapaciteta. Pos()di") usit'ja+a'ja$ 1mor radnika' veoma jednostavni poslovi izazivaju nezadovoljstvo, dosadu, umor i na duge staze slabe mentalno zdravlje zaposlenih. 2eurotini oblici ponaanja su zastupljeniji kod radnika kojima je posao da motre, kao i na poslovima koji se obavljaju na traci u fabrikama automobila.

Pr) oruk) za preoblikovanje' Rota"ija rad'ika , premetanje na odre-eno vreme s jednog jednostavnog posla na drugi posao Hori3o'ta('o ro;iri+a'j) os(o+a , kori0enje vie razliitih vetina na poslovima razliitog nivoa sloenosti na koje se radnici povremeno raspore-uju. Sist)0 o5o*a<i+a'ja rada ti0ski rad i auto'o0ija amo sadrajniji i smisaoniji oblici rada ine radnike zadovoljnim i motivisanim ! Hercberg o faktorima higijene posla

3ercbergove ideje o faktorima higijene i sadrzaja posla isti"u da, sadrzajniji i smisaoniji oblici rada kao i ukupno radno okruzenje, cine radnike zadovoljnim i motivisanim. )ve ideje su brzo 'as() s+oj) 0)sto u novim pristupima oblikovanja poslova i organizacije rada, koje su postale opste poznate kao 4sistem prosirivanja i obogacivanja rada5. Ti0ski rad , faktor dodatne motivisanosti zaposlenih u uslovima kad je lini identitet radnika na poslu manje zastupljen. 1spesno kompenzuje nedostatak samoostvarivanja na radu. 9uto'o0ija rad'ika , najznaajniji faktor zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih.

Model Hekmana i Oldama- istraivanje autonomije poslova putem metodologije "ijagnoza posla )snovna pretpostavka' dobro oblikovan posao zadovoljava potrebe radnika i deluje motiviu0e 1pitnik- dijagnostiki pregled poslova 7ezultati su pokazali da postoji o+)3a'ost autonomije i mentalnog i fizikog zdravlja radnika

1 modelu izdvaja se )t karakt)ristika os(o+a od kljune vanosti za autonomiju' 8arijacija vetina "8# opseg u kome posao zahteva od radnika kori0enje razliitih vetina i talenata, sposobnosti. !. +dentitet zadatka "+# opseg u kojem posao pruza prepoznatljive rezultate radniku 6. %naaj zadatka "%# - uticaj koji posao ima na druge poslove, ivot i rad ljudi u organizaciji i sire. 9. :utonomija ":# opseg u kome posao dozvoljava radniku da slobodno i nezavisno odlucuje o tome kako ce ga obavljati. ;. (idbek "(# povratne inf.o obavljenom zadatku opseg u kome radnik dobija jasne informacije o tome kako radi i koliko je efikasan. )ve 4k(ju1') +arija5()5 odredjuju 4kriti1'a si/o(o;ka sta'ja5 radnika. $rve 6 uticu na dozivljaj znacajnosti posla, autonomija na odgovornost radnika, a povratne informacije na dozivljaj postignuca. &riticna stanja deluju na motivaciju, zadovoljstvo i produktivnost na radu. <e-utim, model nema isti znaaj za ponaanje na radu svih radnika. $ogodniji je za tumacenje motivacije za rad radnika koji streme postignucu i imaju izrazenije potrebe da se ostvare i iskazu kroz rad. &$S vie 0e uticati na motivaciju i postignu0e radnika koji poseduju adekvatna znanja i vetine za dati posao, kao i kod onih koji preferiraju ba taj posao u ba tim uslovima. N)dosta"i' 8elikim delom studije su zasnovane na subjektivnim procenama, radnici su e0e saoptavali samo pozitivne strane posla. )vi metodoloski nedostaci su prevazidjeni uzimanjem podataka iz =druge ruke> "saradnika,..#, ali su i u tim istraivanjima, rezultati o znacajnoj ulozi autonomije posla naknadno ocenjeni kao predimenzionirani i u izvesnoj meri preterani. Eks )ri0)'ta('o r)o5(iko+a'j) os(o+a u+o=)'j)0 auto'o0ij) 'a radu$ 1 eksperimentalnim grupama uvedena autonomija - nije bilo nadzornika, radnici su sami radili. +spitivani su sta+o+i prema radu, i ?@ koje su opaale svoj rad autonomnim, produktivnost je bila ve0a i trokovi pla0anja nadzornika svedeni su na minimum. &ritika' uticaj drugih faktora, pre svega onih iz socijalnog okruenja iji se efekti ne mogu smatrati trajnim. O ;ti 3ak(ju1ak$ /e bio da autonomija moze da ima znaajnu prednost nad simplifikacijom "pojednostavljivanjem# poslova u kojima radnici ne vide znacaj rada, niti se na bilo koji nacin samostalno iskazuju. <e-utim, kasnije se efekti nisu pokazali naroito znaajnim. %akljucak &elija je da uvodjenje autonomije i ne moze da ostvari pozitivni efekat na sve oblike rada, jer samo u A studija ove vrste postoji jasna veza izme-u uvo-enja autonomije i porasta zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih. 1.

&(o*a do0i'a't'i/ so"ija('i/ +r)d'osti i o5)()4ja 'a"io'a(') ku(tur) u o5(iko+a'ju os(o+a ut)0 auto'o0ij) i ti0sko* rada$ #straivanja obeleja nacionalnih kultura, nacionalnih vrednosti i osobina linosti od znaaja su za radno i organizaciono ponaanje i oblikovanje poslova )blikovanje poslova "uvodjenjem auton.i tim.rada#, kao i svaka druga radikalna mera izmene nacina rada i pristupa radnika poslovima koje obavljaju, ne mogu se odvojiti od dominantnih socijalnih vrednosti i dominantnih obelezja nacionalne kulture.

Gert Hofsted: Slede0e dimenzije su predstavljale znaajna obeleja i uslovljavala razlike nacionalnih kultura' 1. +ndividualizam - kolektivizam !. distanca mo0i 6. tenja ka postignu0u ili tenja ka socijalnoj pravdi 9. tolerancija nesigurnosti i rizika 2pr.u kolektivistickim kult., grupa je vaznija nego pojedinac, a clanovi slede i neguju vrednosti koje naglasavaju grupnu pripadnost "npr./apan#. 2aa nacionalna kultura' visoka autoritarnost, izraen kolektivizam, visok stepen izbegavanja rizika i nezavisnosti, prednost socijalnih nad materijalnim vrednostima. Bominantne vrednosti i osobine naih ljudi "Cupanov# - egalitarizam, autoritarnost i etatizam. )snovni izvor autoritarnosti je patrijarhalni kulturno vrednosni obrazac vaspitanja "3avelka#. Zak(ju"ak j)' &ulturne vrednosti predstavljaju osnov za oblikovanje poslova, upravljanje ljudskim potencijalima i upravljanje promenama. 8rednosti determinisu motivacione sisteme u procesu rada, stavove prema radu i stavove prema zaposlenima,.. )rganizaciono ponaanje, oblikovanje rada i upravljanje ljudskim resursima u organizacijama se uvek zasnivaju na vrednosnim obrascima i odlikama nacionalne kulture.

NO-E TEHNOLOGIJE I NO-I O8LI:I R9.9 Unapreena - nova tehnologija - informatiko upravljanje proizvodnjom. kup razliitih promena na radu koje su uslovljene primenom informatike tehnologije koja ukljuuje kreiranje, prikupljanje, skladitenje, procesioniranje, prenoenje, izlaganje i kori$enje informacija. Bakle, nova tehnologija s) od'osi na sve one tehnologije kojima je zajednicko da se zasnivaju na radu kompjutera.

1.

6or0) poslova zasnovane na informacionim tehnologijama' 0a'ufaktor'a i'for0a"io'a t)/'o(o*ija , je u osnovi razlicitih poslova gde se rad sprovodi sa novom tehnolokom opremom kojom se proizvodnja obavlja na postojecim materijalima. $rimer manufakturne tehnologije' I'dustrijski ro5ot "koji samostalno obavlja programirane radne zadatke zavarivanje, farbanje, pakovanje,..#. auto0atski +odj)'a tra's ort'a 0asi'a "koja prenosi delove iz jednog pogona u drugi#.

!.

ka'")(arijska ko0 jut)ri3o+a'a o r)0a 7 omogucava uvanje, menjanje i doterivanje, prezentacije i manipulisanje informacijama u verbalnom i numerikom obliku, neophodnim za vo-enje razliitih oblika kancelarijskih poslova. $rimer' <S )ffice paket.

No+a for0u(a rada' mogu0e je raditi bilo kad, bilo gde, u realnom ili virtuelnom prostoru. Ef)kti dista'"ira'o* os(o+a'ja i virtuelne organizacije rada' 1. smanjenje troskova odrzavanja radnog prostora. !. 1vecanje produktivnosti, 6. $ovecanje profita, 9. $oboljsanje kvaliteta usluga.

Ra3(o3i 3a u+o=)'j) novih tehnologija' smanjenje trokova pove0anje produktivnosti unapre-enje kvaliteta rada smanjenje zavisnosti od kvalifikovane radne snage opta tendencija u drutvu korak sa konkurencijom izazivnost, atraktivnost novih formi rada promena odnosa snaga u organizaciji

poslednja 9 dominantna

%lakler i %raun! i'i"ija('i 0oti+ 3a u+o=)'j) ko0 jut)ra zasnivao se na potrebi kreiranja i oblikovanja poslova kojima su poele da dominiraju lako dostupne informacije. D %olji ose$aj kontrole od strane zaposlenih, to vodi ve0oj produktivnosti ? sad, +* oboga0uje neke, a osiromaava neke druge poslove. &od ovih to osiromaava, moemo oekivati porast problematinih mentalnih stanja u budu0nosti jerbo je maksimum koji oni mogu posti0i indiferentnost prema radu.

&elo i 'atrin! uvo-enje +*-a vodi i viim nivoima stresa na radu. $ostoje dva tipa tog stresa' profesionalni "kod radnika iji se posao zasniva na radu sa kompjuterima, posledica je mentalnog preoptere0enja# ili posledica specifine kontrole zaposlenih.

Ko0 jut)rski 0o'itori'* , trajna kontrola rada zaposlenih. )va povecana kontrola moze biti neprijatna zbog gubitka privatnosti i anksioznosti. Stres nastao kao posledica kompjuterskog monitoringa moe se u5(a4iti razumnijim merama kontrole, razvijanjem poverenja izme-u zaposlenih i menadera i radom u kohezivnijim grupama.

I'di+idua(') ra3(ik) i k+a(ifika"ij)> i KM ' teko podnose( oni sa visokim spoljanjim lokusom kontrole, oni koji cene svoju privatnost, i kompjuterski fobiari. 1vodjenje monitoringa ima ')*ati+a' )f)kat i na visoko specijaliziovane i kvalifikovane radnike. dobro podnose( autoritarci "oni kojima prija autoritarno okruzenje#, i komjuterofili. $rvi zato to im ne pada teko da ih neko kontrolie, a drugi jer ele da nadmudre mainu. *akodje, kod manje kvalifikovanih radnika uvodjenje monitoringa ima o3iti+'iji )f)kat. Ku(tura i k(i0a rad') or*a'i3a"ij)> i IT i KM$ )psta kultura i psiholoska klima u radnoj organizaciji ima vaznu ulogu u pogledu prvobitnog prihvatanja +* u oblikovanju poslova, pa i kompjuterske kontrole. 1 preduzecima sa fleFibilnom kulturom i klimom, uvodjenje kompjutera i monitoringa daje bolje rezultate, nego ona u kojima je dominirala autoritarna orjentacija. 8erovatno je razlog taj sto fleFibila kultura orjentise i grupe i pojedince ka boljem i laksem prihvatanju promena. Pro0)') nastale usled primene +*' na si/o(osko0 planu zaposlenih povecanaje brzine i kvaliteta izvresenja zadataka, zahtevi za vecim kognitivnim angazovanjem zaposlenih, povecan opseg odgovornosti zaposlenih za kvalitet i kvantitet rada, povecana socijalna interakcija zaposlenih pomocu kompjuterskih veza. na fu'k"io'a('o0 planu organizacije "globalne implikacije na funkcionisanje organizacija#..

G(o5a(') i0 (ika"ij) 'o+i/ t)/'o(o*ija$ 1. :)'tra(i3o+a'j) 0o<i , centralizovanje informacija. <ada, neki misle i drugaije jer je uvo-enjem +*a mo0 postala rasprena tj.mnogo vie ljudi ima pristup informacijama. :ko se slozimo sa stavom 8(o0fi(da i Ko05sa$ moc nije nesto sto neko poseduje vec nacin funkcionisanja medjusobnih odnosa ljudi, i da se priroda odnosa "koja govori o lokaciji moci# zasniva na slici o sebi i shvatanju svog identiteta mozemo da zakljucimo da primena +* pozitivno deluje na prosirenje kompetencija, promenu identiteta, prosirenje opste organizacione praFe, cini odnose medju ljudima fleFibilnim i kvalitetnijim, a ne centralizuje moc. Or*a'i3o+a'j) os(a , vie ljudi moe da obavlja radne zadatke van organizacije ili u sopstvenom domu. $ogodno za roditelje sa malom decom, invalide,.. $ozitivno je po samoaktuelizaciju, mada sa stanovista zamora i povecanja stresa zbog ometanja privatnog vremena, ne mora uvek da bude korisno. I't)*ra"ija rad'i/ u(o*a , +* integriu poslove, ine ih raznovrsnijim, te radnici moraju konstantno da ue nove vetine, ili da pristupe integraciji uloga kroz timski rad. Po+)<a'j) rodukti+'osti , bri dolazak do relevantnih informacija, kvalitetnije donoenje odluka, uspenija realizacije profitabilnijih i perspektivnijih poslova. Sve ovo moze da doprinese povecanju produktivnosti rada, ali prvenstveno tamo gde postoji dobra organizacija i fleksibilna klima i kultura.

!.

6. 9.

II INENJERSK9 PSIHOLOGIJ9 I ERGONOMIJ9

Zaj)d'i"ko 3a o5)$ +n. $sihologija i ergonomija rou1a+aju me-usobne odnose ljudi, tehnike i spoljanje sredine. ")rijentisane su na otkrivanje i primenu znanja o aspektima ljudskog ponasanja i reagovanja, karakteristika, sposobnosti i obelezja ljudi u vezi sa radom u tehnickim sistemima, planiranje i organizovanje poslova, radnog mesta sredine i uslova rada#. *u interakciju istrazuju sa "i(j)0 da pruze visoko strucne preporuke za projektovanje i dizajniranje posla, opreme za rad, radnih zadataka, radnog prostora i uslova rada, kako bi se najbolje iskoristile ljudske sposobnosti, unapredilo zdravlje zaposlenih, povecala sigurnost i eliminisali nedostaci. Nastoj) da se masine i uslovi na radu sto vise prilagode ljudima, pre nego da se ljudi prilogadjavaju radu i radnom okruzenju ergonomski pristup. Istra3i+a'ja koja sprovode inzenj.psih.i ergonomi su naje0e multidisciplinarna i cesto ulaze u podrucja drugih naucnih disciplina "medicine, fiziologije, ekologije,..# O5) su tokom razvoja prosirile polje delatnosti i znacajno unapredile tehnike i metode istrazivanja do sistematskog pristupa. Istra3i+a"ka o(ja +$ i ? se najvise poklapaju. Sadr3aj +$ i ? je najcesce toliko slican da se izvesne razlike mogu zanemariti. Ra3(ik)$ Er*o'o0ija je multidisciplinarna oblast "mesavina psihologije, anatomije i medicine sa jedne str., fiziologije i eFperimentalne psihol.sa druge str.i fizike i tehnike sa trece str.#. +z ovih oblasti ergonomija uzima i integrise podatke kako bi maksimalizovala bezbednost operatora, njegovu efikasnost i pouzdanost, ucinila radne zadatke laksim za obuku i ucenje i povecala osecanje komfora operatora. ?rgonomija je opstiji pojam za sire polje koje se bavi ljudskom performansom i ponasanjem u sistemu -m, kao i dizajnom i razvojem sistema. +$ se moze smatrati samo jednom disciplinom ili posebnom oblascu u sirokom polju koje pokriva ergonomija. I'3)'j)rsku psih.je moguce posmatrati pre svega kao psiholosku "jer istrazuje psiholoske procese i svojstva coveka-operatora#, ali delimicno i kao tehnicku "jer izucava principe projektovanja sistema, uzimajuci u obzir psihofizicka svojstva operatora# disciplinu.

Zada"i i'4)'j)rsk) si/o(o*ij) "na osnovu karakteristika rada operatora i faza kroz koje prolazi njegova delatnost u sistemu covek-masina#$ ?2 analiza funkcija oveka u tehnikim sistemima "podrazumeva izucavanje sadrzaja rada operatora i klasifikacija delatnosti o.# @2 prouavanje toka informacija u sistemu "odnosi se na prijem, obradu informacija, donosenje resenja i izvodjenje akcija upravljanja i kontrole# A2 izuavanje veza psiholokih inilaca "sposobnosti, osobine licnosti, stavovi,..# i fiziolokih faktora "umor, budnost, paznja,..# sa efikasno$u sistema ovek!maina B2 izuavanje dominantnih funkcionalnih stanja i dinamike sposobnosti za rad operatera C2 razrada principa i metoda selekcije, obuavanja i treninga operatera D2 izuavanje timskog rada operatera, motivacije za rad, zadovoljstva poslom i stimulacije za rad E2 razrada principa dizajniranja posla, projektovanja i optimizovanja rada i sredstava za rad i radne okoline F2 ocena uinka sistema ovek!maina, sa akcentom na efektivnost "greke# i efikasnost "vreme, utroena sredstva#

:i(j$ ostvarivanje optimalnog odnosa izme-u oveka, tehnike i sredine. )vaj odnos se moze posmatrati kroz ; nivoa kompatibilnosti u sistemu -m...

1.

!. 6.

9. ;.

P)t 'i+oa ko0 ati5i('osti u sistemu ovek-maina po otiku' i'for0a"io'i 'i+o usk(a=)'osti "odnosi se na optimalan nacin prezentacije info, optimalan obim informacija i vremenski raspored inf.u sistemu. Iilj ove uskladjenosti u sistemu -m jeste je projektovanje takvom informaiconog opsega da prijem signala u sistemu bude adekvatan sa stanovista ljudskih kapaciteta, a samim tim tacan i pouzdan#. )')r*)tski 'i+o usk(a=)'osti "ukazuje na energetsku potrosnju operatora, njegov mentalni i fizicki napor, brzinu, tacnost i usmerenost rada, racionalni rezim rada i odmora u cilju manjeg zamaranja, smanjenja monotonije, naprezanja i stresa#. rostor'o,a'tro o0)trijska usk(a=)'ost "govori o radnom prostoru i radnom mestu, odnosi se na projektovanje opreme u prostoru prema obliku koji odgovara antropometrijskim karakteristikama populacije za bezbedno i tacno rukovanje koje ne vodi zamoru, greskama i povredjivanju. Banas se ova uskladjenost prosiruje i na virtuelni prostor#. 5iofi3i1ka usk(a=)'ost "je prilagodjavanje uslova radne okoline buka, vibracija, temperatura,.. obezbedjenje optimalnog komfora sa stanovista bezbednosti, zdravlja, zadovoljstva i efikasnosti operatora#. t)/'i1ko , )st)tska usk(a=)'ost "je estetsko oblikovanje sredstava za rad, radne okoline, radnog mesta i prostora za rad, sto doprinosi' ugodnosti, komforu, dobrim odnosima, motivaciji, zadovoljstvu i efikasnosti operatora#.

Od'os i'3)'j)rsk) si/o(o*ij) i si/o(o*ij) rada$ 7azlika je u r)d0)tu njihovog istrazivanja. PR posao posmatra kao konstantu od koje polazi u analizi problema coveka na radu. )na zastupa prokrustovski pristup po kojem je covek prilagodljiviji od masine i sredine i da ga je zato lakse 4uklopiti5 u njegovo radno okruzenje. %naci, cilj $7 je da coveka prilagodi radu, uslovima i zahtevima posla. : zadatak joj je da regrutuje, selekcionira i obucava radnike, da istrazuje i unapredjuje zadovoljstvo poslom i motivaciju za rad zaposlenih, kako bi se sto uspesnije adaptirali na zahteve i uslove posla. IP ima suprotno polazno opredeljenje. )na radnika posmatra kao psihofiziolosku i biolosku konstantu sa velikim brojem sposobnosti, ali i ogranicenja. %astupa ergonomski pristup koji nastoji da prilagodi rad "posao# coveku, a ne coveka radu. )adatak +$ je da pomogne u konstrukciji i eksploataciji tehnickih sistema, aparata, uredjaja, sredine,.. kako bi se posao u celini bolje prilagodio coveku i kako bi se ostvarili uslovi za siguran i bezbedan rad, sto doprinosi zadovoljstvu i produktivnosti radnika.

M)tod) i t)/'ik) i'4i'j)rsk) si/o(o*ij)

I T)/'i1k) 0)tod) sluze za prikupljanje i analizu podataka o tehnikim i konstrukcijskim resenjima, kao i o raznim drugim aspektima tehnickih komponenti sistema. $siholog je samo konsultant. II M)tod) os0atra'ja i ra<)'ja rada o )ratora 7 ovde spadaju' analiza posla, antropometrijska merenja, studije vremena i pokreta, hronometrija.. akcenat je na prikupljanju podataka o karakteristikama informacionih kanala, vremenskim karakteristikama odvijanja rada, i analizi propusta i greaka u radu. $siholog se nalazi u timu sa ostalim strunjacima.

III M)tod) o")') fu'k"io'a('o* sta'ja o )rat)ra koriste se fizioloke, psiholoke i biohemisjke metode za registraciju aktivnosti organskih sistema. %a ocenu stanja I2S-a koristi se ??@, za merenje 82S-a koriste se' metode merenja pulsa, volumena krvi, frekvenca disanja, temperatura tela.. &od viih modanih funkcija koriste se testovi panje i pam0enja. )d biohemisjkih metoda tu su' analiza sastava mokrace "radi odredjivanja nivoa pojedinih hormona#, merenje secera u krvi, natrijuma u pljuvacki,.. I- M)tod) ro")') (i1'osti o )rat)ra 7 koriste se razliciti testovi, upitnici, skale procene "upitnici i skale procene, testovi papir-olovka, projektivni testovi, kompjuterski podrano testiranje, test-aparati i razliiti simulatori#. $rocena linosti se obavlja kroz ocenu crta linosti, ocenu vrednosti i stavova, vetina i sposobnosti, analize ivotnog iskustva i ocenu motiva i interesovanja. $rocena licnosti je moguca i preko biografskih i licnih podataka "I8-a, licne dokumentacije, upitnika koje sam popunjava ili neko popunjava o njemu, razgovora, intervjua, neposrednog utiska,..#. - Eks )ri0)'ta(') 0)tod) , se primenjuju za resavanje slozenih problema "kao sto je pozornost, umor, rad u smenama,..#. <oze se sprovesti u prirodnim ili laboratorijskim uslovima. -I T)r)'ska istra4i+a'ja , spadaju u neeksperimentalna istrazivanja i bave se analizom uslova rada i psiholoskim ciniocima rada operatora u realnim uslovima, u svakodnevnim okolnostima. 2azalost, imaju manju mogucnost eFperimentalne manipulacije nezavisnom varijablom i relativno nisku internu validnost. -II Mat)0ati1k) i statisti1k) 0)tod) 7 se koriste za formalizovano opisivanje i modelovanje delatnosti operatera i sistema u celini kao i za analizu i obradu rezultata istraivanja.

1K

III SISTEM GO-EK, M9HIN9

SistemL vie komponenti ujedinjenih radi ostvarivanja odre-enog cilja, gde specifine ulazne veliine daju specifine izlazne veliine.

1. !. 6.

Pod)(a sist)0a u 3a+is'osti od +rst) o5j)kata koji *a sa1i'ja+aju$ materijalni "tehniki aparati# bioloki "ivi organizmi# hibridni "aparati D ovek, npr ovek- maina#

Sistem ovek maina je k(ju1'i r)d0)t izuavanja + . <ogu se otkriti samo rezultati unutranjih zbivanja, a o onome to se doga-a unutar sistema zakljuuje se na osnovu prethodnih ulaznih i zavrnih, izlaznih veliina. 2ajznaajniji element za odre-enje sistema - m je poznavanje krajnjeg cilja koji taj sistem treba da ostvari. &ljune varijable' sredina, zadati okviri, ponaanje oveka, projektovanje maine.

KL9SI6IK9:IJ9 SISTEM9 GO-EK,M9HIN9

I kroz istoriju modernog industrijskog rada 1.

tj.kroz razvoj'

M9N&ELNI 7 ovaj sistem odlikuje samostalni pristup poslu u kome radnik u potpunosti ovladava svim radnim postupcima i direktno rukuje alatima i opremom. *ovek je osnovni izvor energije. maksimalno koristi svoje sposobnosti. diktira tempo i brzinu rada. i u potpunosti je ukljuen u proces. Pri0)r' kroja-maina za ivenje. MEH9NIZO-9NI 7 znaajna je zastupljenost maina, ali je ovek i dalje neophodan. )n kontinuirano kontrolie rad sistema i intervenie kad je potrebno. +aine daju pogonsku snagu. izme-u oveka i objekta upravljanja ukljuuje se tehniki sistem koji prenosi informacije i akcije u oba smera. ovek se udaljava od objekta upravljanja. postaje kontrolor. i ovek je transmisija podataka - on prima, obra-uje i analizira informacije, donosi odluke i preduzima akcije. Pri0)r$ mainovo-a - lokomotiva. 9&TOM9TIZO-9NI , ovek je praktino iskljuen iz neposrednog procesa rada. )n konstruie, programira i opsluuje sistem. Sve operacije obavlja sistem sastavljen od tehnikih komponenti. sistem je programiran da samostalno obavlja sve funkcije u svim predvi-enim situacijama. ovek samo prati rad Pri0)r$ linija br J metroa u $arizu- mainovo-a koji tamo sedi skoro bezveze

!.

6.

11

9.

SISTEM GO-EK,KOMPJ&TER , najrasprostranjeniji oblik interakcije oveka i maine danas. )dlike' *ovek daje informacije i zadatke kompjuteru. sve operacije obavljaju operativni sistem i korisniki programi. ovek kontrolie put informacija i obradu podataka koriste0i komande kompjutera "tastatura i mi#. i prati rad sistema putem informacija na monitoru Pri0)r$ /a dok kuckam ove skripte .#

II prema funkcijama koje obavlja operater 1. !. SISTEMI PR-OG RE.9 , upravljanje je automatizovano, operater samo epizodno, povremeno deluje. Pri0)r$ let aviona posredstvom automatskog pilota. SISTEMI .R&GOG RE.9 , sistemi sa elementima =igre>. )perater neprekidno reava situacije i zadatke koji se pojavljuju u radu sistema. Pri0)r$ 8oza bolida koji upravlja komandama ili pilot koji upravlja sistemom koristeci komande.

III prema hijerarhiji i broju operatera koji ucestvuju u radu sistema SISTEMI S9 JE.NIM OPER9TEROM "npr. covek-personalni komp.# SISTEMI S9 -IHE OPER9TOR9 "npr.operatori u kontroli letenja#. &ada u radu sistema ucestvije vise operatora, rad se timski iMili hijerarhijski organizuje. 1 hijerarhijskom upravljanju sistemom rad je moguce organizovati na vise nivoa. 2a prvom su oni operatori koji neposredno upravljaju sistemom, dok se na visim nalaze oni koji sistemom upravljaju preko naloga koje upucuju operatorima prvog nivoa. Efikas'ost t)/'i"ki/ sist)0a$ %a bolju efikasnost ts nuzno je utvrditi kakve zahteve postavlja tehnika psihofizickim svojstvima coveka, kao i da se odredi koji zahtevi u pogledu tehnike proisticu iz odlika psihofizickih procesa i svojstava ljudi. 6u'k"ij) "o+)ka da'as u ts$ $rogramiranje, projektovanje, pracenje, odrzavanje sistema, upravljanje i kontrola.

1!

K9R9KTERISTIKE .EL9TNOSTI OPER9TOR9 & SISTEMIM9 GO-EK,M9HIN9

KONTROLN9 T98L9

GO-EK, OPER9TOR

&PR9-LJ9GK9 T98L9

M9HIN9

&L9Z !INP&T#

IZL9Z !O&TP&T#

Struktura('a s)0a sist)0a "o+)k,0asi'a,sr)di'a. )va sema odrazva susti'u rada operatora u tehnickim sistemima. Ko'tro(a'a ta5(a !dis ()j# 7 je pokazivac informacija. $reko njega operator prima informacije, poruke "koje mogu biti slozene, posredne - simbolicko kodirana, neposredne - emitovana u manje vise primitivnom vidu, kao npr.paljenje lampice# o stanju sistema. Go+)k,o )rator 7 brzina kojom prima i prenosi informacije je ogranicena. *okom refrakcionog perioda onemogucen je dalji prijem i donosenje odluka "kada operator primi informaciju o stanju sistema, tokom tzv.ref.per., onemogu0en je dalji prijem i slanje poruka#. Novek radi sa visokom varijabilno0u i ogranienom pouzdano0u. &ada o.primi inf.mora da je razume, interpretira i da na osnovu nje izvrsi odredjene operacije "preracunavanje, diferenciranje,..# kako bi mogao da donese odluku. %ato operator koristi prethodna znanja, iskustvo, sposobnosti. *u se pred operatora postavlja jos jedan zadatak dekodiranje pristiglih poruka. 2akon donesene odluke , o.preuzima odredjene akcije, koje se najcesce sprovode kao neka vrsta kontrole "pocevsi od jednostavnijih' pokretanje volana, pritisak na dugme,.. do komplikovanog niza radnji. 2ekad je odluka nista ne raditi i tada je o.motrilac rada sistema#. & ra+(ja"ka ta5(a !ko0a'd'i sist)0 7 tastatura i 0is# 7 operator dejstvuje i upravlja radom t.sistema.

6a3) rada i sadr3aj akti+'osti o )rat)ra u sist)0u 1,0$ 1. !. 6. 9. rij)0 i'for0a"ija formiranje perceptivnog modela r)rada i'for0a"ija formiranje operativnog modela do'o;)'j) r);)'ja akcije, sprovodjenje aktivnosti koje vode resenju r)a(i3a"ija motorna aktivnost, verbalizacija, sloena aktivnost

16

I- R9SPO.EL9 6&NK:IJ9 & SISTEM&

?fikasnost sistema je uslovljena time koliko su projektovane funkcije koje obavljaju njegove komponente uskla-ene sa mogu0nostima tih komponenti !its' vano je koja 0e komponenta u sistemu adekvatno obavljati posao za manje novca, uz manje energije, manju verovatno0u gubitaka i manje potrebe za odravanjem Zadatak IP i E je da prouce i preporuce da li odredjenu funkciju u sistemu moze bolje obavljati covek ili je treba prepustiti masini. Go+)k 5o(j) o5a+(ja os(o+)$ - kada treba sagledati s(o3)'u situa"iju u celosti - kada je potrebno i'dukti+'o misljenje - kada se obavljaju zadaci koji nose veoma +)(iku od*o+or'ost 1 globalu, operator je bolji u donosenju odluka koje nisu unapred predvidje, bolji je u svim situacijama kada se zahteva fleksibilnost u radu i kada se mogu dogoditi nepredvidjeni dogadjaji, kada je potrebno da se improvizuje, da se na kreativan i inventivan nacin iskoriste prethodna iskustva i znanja. Ma;i'a su 5o(j)$ - pri resavanju situacija kada se zahteva +isoka ta1'ost pri raunanju, uvanju, integrisanju, preure-ivanju i diferenciranju podataka - pri upravljanju programima gde je u'a r)d r)d+i=)' a(*orita0 - kada iz razlicitih razloga o )rator 'ij) u sta'ju da r)a*uj) - imaju +)<i o5i0 a0<)'ja - ') 3a0araju s) - bolje resavaju zadatke u kojima se zahteva 4d)dukti+'o 0i;(j)'j)5 Novek - domiljat, fleksibilan i kreativan <aina - ima na raspolaganju ogromnu bazu podataka. Prakti1') i0 (ika"ij) ras od)() fu'k"ija u sist)0i0a 1o+)k,0a;i'a$ prednost odre-ene komponenta "lj ili m# zavisi od okolnosti i zahteva zadatka "bez obzira koja je komponenta u prednosti, ima ogranicenjo vazenje i ne vazi u svim okolnostima# nije bitno koja komponenta bolje obavlja odre-enu funkciju, ve0 da li je dovoljno dobra za dati posao pri raspore-ivanju funkcija uvek treba uzeti u obzir objektivne mogu0nosti "cena i troskovi# sam raspored funkcija se zasniva na ravnopravnmoj saradnji i poverenju projektanata sistema i operatora, kao korisnika.

Pri'"i i ras od)() fu'k"ija> o Kotiku$ ?2 @2 A2 riorit)t') 0o*u<'osti 7 se svodi na to da odre-enu funkciju i zadatke u sistemu ovek-maina treba dati onoj komponenti sistema koja 0e je bre, tanije, pouzdanije i uspenije obaviti. 0aksi0a(i3a"ija oka3at)(ja )fikas'osti ")(o* sist)0a 7 podrazumeva takvu raspodelu funkcija pri kojoj ceo sistem postize optimalnu efikasnost. )vaj princip pociva na pretpostavci da .i m.nisu suparnici, vec da zajednicki ostvaruju zadatke sistema u celini. o ti0i3a"ija i'for0a"io'o* o5i0a , obim i brzina pristizanja informacija treba da budu u skladu sa kapacitetom sistema "i ovek i maina# koji treba da ih opazi, registruje i obradi, jer u protivnom dolazi do zaguenja. $ostovanje ovog principa omogucava najpovoljniji informacioni protok i cirkulaciju informacija u sistemu. u3aja0'o do u'ja+a'j) i r)3)r+) 7 da bi se obezbedila optimalna ou3da'ost sistema treba uvazavati i ovaj princip, koji se odnosi na to da treba voditi racuna da i ovek i maina mogu u

B2

19

C2 D2 E2 -

datim okolnostima da obave jedan isti zadatak ili operaciju. 1 slucaju otkazivanja jedne komponente, druga moze da preuzme funkciju, ili da se dopunjuju u slucaju potrebe. Od*o+or'ost 7 raspodela funkcija zavisi i od odgovornosti i znacaja koji konkretni zadatak ima u radu sistema. )vaj princip se zasniva na ogranicenoj pouzdanosti tehnickih uredjaja i znacajno vecoj fleksibilnosti coveka da nalazi optimalna resenja za situacije koje su nejasne. j)d'osta+'ost o5uk) 7 podrazumeva da sa pri raspodeli funkcija uzima u obzir vreme koje ce biti potrebno za selekciju i obuku ljudi, tj.vreme koje je potrebno da se operator ukljuci u rad i pripremi da samostalno i odgovorno upravlja sistemom. akti+'ost i 3ado+o(jst+o , $rincip aktivnosti operatera' Belom procesa uvek upravlja ovek, obezbe-uju0i ve0u fleksibilnost i ou3da'ost rada sistema "svaki sistem je pouzdaniji sa ovekom-operatorom#. $ostoje ! opsta s/+ata'ja o u(o3i coveka u sistemima -m' 1. +ehanocentricno "pristup 4od tehnike ka coveku5#' posmatra coveka kao specificnu funkcionalnu strukturu ukljucenu u tehnicki sistem. )vde tehnika odredjuje karakter covekovog funkcionisanja. $o njemu covek je fleksibilniji i treba ga prilagoditi masini. +ako je ovaj pristup rigidan i nepotpun omogucio je otkrivanje znacajnih ogranicenja coveka u radu tehnickih sistema. !. &ntropocentricno "pristup 4od coveka ka tehnici5#' sustina ovog pristupa jesu 6 najbitnija uslova koja uticu na covekovu efikasnost i zadovoljstvo na radu, a to su' a# koriscenje sposobnosti, znanja i vestina, b# znacajnost i vaznost sadrzajnosti onoga sto se radi, c# odgovornost za ono sto se radi. )vaj pristup ne posmatra coveka samo kao funkcionalnu strukturu u sistemu , vec kao subjekta koji obavlja radnu delatnost sa odredjenim ciljem.

1;

- KOM&NIK9:IJ9 & SISTEM& GO-EK,M9HIN9

I'for0a"iju "i') , podaci, saoptenja, doga-aji koji nisu bili poznati od ranije. +nformacije unose znanje, red, oganizaciju. Poruka je informacija ako je njeno pojavljivanje sluajno i ako njen sadraj do tada nije bio poznat 1z poruku se cesto prenosi i sadrzaj koji je koliko toliko poznat primaocu i koji cini visak saopstenja. %a ovaj viak saopstenja, suvisnu informaciju kazemo da je redundantan. R)du'da'"a , suvinost, preopirnost informacije ili kvaziinformacija. Ko0u'ika"ija 7 se definise kao kretanje poruke od posiljaoca do primaoca. Struktura ko0u'ika"io'o* sist)0a !struktura prenosa informacija# sastiji se iz ; delova' 1. i3+or sao st)'ja "inf.ili poruke# moze biti pojedinac, organizacija, masina, tehnicki sistem koji upucuje obavestenje, komandu, poruku "koja moze biti rec, znak, ..# !. r)daj'ik je emisioni aparat. )n obradjuje saopstenje i emituje si*'a( 6. ka'a( veze je sredina u kojoj se ostvaruje prenos informacija. Signal se prenosi odredjenom brzinom i na tom putu trpi uticaje, koje nazivamo su0 9. rij)0'ik je tehnicki sistem ili deo sistema u kome se vrsi dekodiranje primljenih signala ;. adr)sa't "primalac signala# 7 je lice "operator# ili tehnicki uredjaj kome je namenjeno saopstenje saoptenje signal signal+um primljeno saoptenje

mera degradacije energije i mera "Okolicina energije koja se u toku izvor E'tro ija 7 je predajnik kanalnepovratnosti proseca prijemnik adresant procesa mora predati okoliniO#. )na je mera dezorganizacije i hausa, dok je informacija mera reda i saopstenja organizacije. &s(o+ 3a fu'k"io'isa'j) sistema su' predaja, prenos, obrada i prijem informacija. &s(o+ 3a )*3ist)'"iju - postojanje povratneIzvor veze. suma Po+rat'a +)3a , uslov i pretpostavka svake komunikacije. Boprinosi uredjenju odnosa i stanja u sistemu i kontrolise teznju ka entropiji. <oe imati negativno "smanjivanje uticaja ulaznih dejstava na izlazna tj.odgovor. )na ublazava dejstvo sredine na sistem# i pozitivno "pove0avanje uticaja ulaznih dejstava na izlazna# dejstvo. <ora postojati ravnotea izme-u pozitivne i negativne, kako ne bi dolo do prenapregnutosti sistema, tj.kako bi se postigao zeljeni sklad.

1E

M)'ta('i 0od)(i o )ratora i i'for0a"ijska usk(a=)'ost Zadatak IP 7 da pomogne da se konstruisu signalni i upravljaki ure-aji u sistemu tako da odgovaraju i tehnikim mogu0nostima sistema "to je laki deo#, i ovekovim kapacitetima "to je tee, jer treba obratiti panju na dimenziju stimulusa, obim informacija, vremenski sled izlaganja, ulni modalitet...#. &ad god korisnci stupaju u interakciju sa bilo kojim sloenim sistemom, oni koriste svoje, prethodno shematizovano znanje, kako bi razvili mentalne modele sistema "informacione i konceptualne#. %ato dizajneri sistema treba da vode rauna o tome da projektuju takav sistem koji u kognitivnom smislu odgovara mentalnim modelima korisnika. I'for0a"io'i 0od)( 7 je tehnicka podrska i osnova rada operatora. )n je organizovan u skladu sa programom rada sistema i prenosi realnu sliku stanja sistema. "$ri daljinskom upravljanju, to je osnovni punkt oko koga se ostvaruje celokupna upravljaka delatnost operatera#. 2a osnovu informacionog modela, operater kreira o )rati+'o o(j) na osnovu koga dejstvuje upravljaki, svakodnevno ili u nerutinskim situacijama "operativno polje je osnova za pokretanje psihickih procesa kojima se ostvaruje upravljacko dejstvo u sistemu#. Ko'") tua('i 0od)( 7 sadrzi individualno "subjektivno# odslikavanje sistema "tj.ono to ti misli o tome kako radi ono na emu radi#. &r)=aji 3a i3(a*a'j) i r)'os i'for0a"ija Zadatak 3a )r*o'o0) 7 konstrukcija delova sistema kojima se izlazu informacije. *reba konstruisati displej uzimaju0i u obzir brzinu, tanost i osetljivost u komuniciranju informacijama u sistemu u datim okolnostima. *o jesu posebni kriterijumi, ali u praksi se oni uvek koriste kao zavisni i uskladjeni. $ri konstrukciji displeja najcesce se koriste ! "od ;# cula' vid i sluh, dodir samo za posebne namene, a ukus i miris u posebnim uslovima "sistem probaa jela... recimo..#

KO.IR9NJE IN6ORM9:IJ9 2ajvaniji element u prezentaciji informacija u komunikaciji je kod2 ,unkcija koda je da omogu0i da informacija generie odre-eno znaenje. &od se uvek ustanovljava, planira i kombinuje prema vae0im pravilima.

O )ra"ij) koje pri prijemu informacija i njihovom dekodiranju obavlja operater se odnose na razumevanje nekog stanja sistema kome je u osnovi' Id)'tifika"ija o5j)kata "to su.. velike sive gromade sa surlom# Pr) o3'a+a'j) o5j)kata "evo ih.. slonoviP# Pr)5roja+a'j) o5j)kata "koliko je.. ima ih sedam# -)rifika"ija o5j)kata i(i sta'ja "da li su.. jes vala, slonovi..# Pro+)ra o5j)kata i(i sta'ja "da li su slonovi.. ili su nosoroziQ#

1G

Pro us'a s oso5'ost o )rat)ra $ropusna sposobnost kanala - maksimalna brzina s kojom neki komunikacioni kanal moe preneti odre-enu koliinu informacija u jedinici vremena. Rrzina moze biti veoma razlicita u zavisnosti od karakteristika komunikacionog kanala. $ri prenosu informacija u sistemu covek-masina od najveceg znacaja je propusna sposobnost operatora. %ato treba ispostovati ri'"i 0i'i0u0a - brzina prenosa informacija ne sme da prelazi prag propusne sposobnosti najslabije komponente sistema, a najcesce je to covek-operator. @ kriti1') situa"ij) kod propusne sposobnosti operatera' ?2 situa"ija i'for0a"io'o* siro0a;t+a !0o'oto'ija# !. situa"ija i'for0a"io'o* r)o t)r)<)'ja !str)s o t)r)<)'ja# , u istraivanjima nisu dobijeni stabilni rezultati. -r)d'osti r)')s)'i/ i'for0a"ija su od ; do EK bita u sekundi "sad pametno klimnuti glavom'#, to zavisi od' vrste posla, individualnih sposobnosti, broja i vrste signala, operacija koje treba izvriti nakon prijema informacija itd. $S nije stabilna velicina. $ostoji tendencija da se vremenom narusava, opada "kao i radna sposobnost#. <oze se odrzavati na visem nivou - pove0anjem motivacije za rad, interesovanjem i ukljucenoscu u rad, boljom selekcijom itd. I'for0a"io'o siro0ast+o se javlja kada je broj inf.koji dolaze do operatora u jedinici vremena mali. *ada dolazi do pada aktivacije o., snizava se emocionalni tonus i javlja se dosada, pospanost, sto je stanje koje moze da dovede do propusta i velikih gresaka. )vo stanje se javlja' kod poslova u kojima je o.samo pasivni posmatrac procesa "tada se tehnoloski procesi obavljaju manje vise automatizovano#, zatim, u uslovima spoljasnje monotonije, kao i u vreme niske bioloske aktivacije o."nocni sati,..# kada su budnost, pozornost i sposobnost detekcije signala na niskom nivou. $ri kodira'ju informacija treba uzeti u obzir nekoliko kljunih parametara samih kodova "signala#' 8rsta koda 2ivo kodiranja &omponovanje kodnog znaka ili grupe znakova 8eliina i poloaj koda na displeju -rsta koda %a kodiranje najcesce se koriste' cifre, slova, posebni znaci, boje, jaina stimulusa, veliina figure, poloaj figure na displeju, forma figure. Svaki od ovih 'a"i'a kodiranja informacija nazivamo kat)*orijo0 kodira'ja "koda#.

Hitovo istra"ivanje
1 eFperimentu j) t)stirao )t +rsta kodo+a' brojevi, slova, geometrijske figure, konfiguracije i boje )bjekti za prepoznavanje koji su bili kodirani' industrijska postrojenja, tipovi aviona, tipovi gra-evinskih objekata

1H

Zada"i' identifikacija "prepoznavanje objekata na displeju#, lociranje "odre-ivanje mesta#, prebrojavanje "utvrdjivanje broja objekata#, pore-enje i proveravanje objekata "komparacija i verifikacija#

R)3u(tati su pokazali da su$ 8oja i 5roj najpogodniji, a konfiguracije najmanje pogodni za kodiranje informacija pri resavanju zadataka. &onkretnije, u zadacima prepoznavanja najbolji kod bila je boja, a u zadacima lociranja boljim su se pokazali brojevi i boje. 1 istrazivanjima gde se ispitivala samo brzina dekodiranja i brzina otkrivanja kriticnih signala na displeju, vreme je 'ajkra<) kad s) radi sa 5oja0a , a najdue kad se kodira veliinom znaka

)stala istraivanja koja su usledila'

1z kodiranje bojama i brojevima, kodira'j) for0o0 je veoma pogodno. $ri tome forma znaka treba da bude jednostavna, bez mnogo uglova i prezentirana na ravnoj liniji. *rouglaste, pravougaone i kruzne geometrijske forme su bolje " #. &od kruga je 7t najmanje "pa su se dobro pokazale kada je brzina reagovanja o.od velikog znacaja, i zato su nasle siroku primenu u projektovanju saobracajnih znakova#. *rougao - nosilac informacije o nepoeljnoj promeni koja zahteva aktivaciju operatera i hitnost reagovanja &rug - pasivno obavetenje da se neto opasno dogodilo &vadrat - ne postoji jasna naznaka neposredne opasnosti $etougao - konotacija pojma nejasna ili je nejasno znaenje koje nosi 8roj)+i 7 nemaju svi brojevi isti znacaj. Rolji "tacnije i brze# je prenos informacija brojevima koji su manje slini ostalim, i onim koji se sastoje iz pravih linija "1, G, 9#.

Kodira'j) 8ojo0 $osto ljudi u proseku, sa dovoljnom preciznoscu ne razlikuju vise od H boja, primena boje u kodiranju inf.je donekle ogranicena. 2a percepciju boja uticu i brojni faktori iz okruzenja' kontrast, osvetljenje,.. <uskarci su slabiji u raspoznavanju boja. 2ajbolje "sa najvecom tacnoscu# se prepoznaju crvena, plava, zelena, uta, narandasta i ljubiasta. $ostoje ko'+)'"ij) pri kodiranju bojama &ada se porede plava, zelena i crvena boja u eFperimentima vremena reagovanja na pojavu odredjenog signala, pokazalo se da je 'aj5o(j) kodirati crvenom, pa plavom, a najloije zelenom bojom. &od brzine izvo-enja sloene radnje obojenim objektom, 7t je sporije na ure-aju koji je obojen crveno i plavo. &od eFtremnih uslova /i oksij) vie se grei u reprodukciji forme nego kod boja $ri ispitivanju pogodnosti boja za kodiranje inf.polazi se i od si05o(ik)2 Sjudi bojama pripisuju odre-ena znaenja' crvena - ljubav, plava - pravda, uto - veselje, ljubiasta - ljubomora, sme-a telesnost, crna - alost... )va simbolika boja je ukljucena u ergonomske standarde.

-upunski i *izmi$, .//0( povezanost znaenja poruke sa odre-enom bojom i geometrijskim oblikom D istraivanje naina na koji kontekst oblikuje znaenje

1J

$ored boje i forme, od znacaja je i 5roj tr) taja si*'a(a i(i 3'aka 'a dis ()ju u +r)0)'skoj j)di'i"i , ne koristiti vie od 9. Ni+o kodira'ja Ra3(ikuj)0o$ J)d'odi0)'3io'a('o "jedna kategorija koda# kodiranje. )vde jedna vrsta koda nosi inf.i prenosi znacenje operatoru. &oristi se vie u laboratoriji nego svakodnevno. -i;)di0)'3io'a('o dve ili vie dimenzija prenesi jedinstveno znaenje SENZORNI K9N9LI 6aktori koji odre-uju koji 0e se kanal koristiti' 1. ve0 postoje0i komunikacioni kanali !. stepen razvijenosti sistema 6. raspodela funkcija +zbor komunikacionog kanala 3a+isi i od' vrste informacija koje treba preneti, poloaja i lokacije oveka pri radu, naina prezentacije i kori0enja informacija u datom sistemu, karakteristika ulnog organa, okruenja...

-i3u)('i dis ()ji s) korist) kad$ je poruka kompleksna "sadrzi vise razlicitih poruka# i apstraktna "sadrzi tehnicke i strucne termine# je poruka duga je p.verbalne prirode i kao takva treba da se preneseMsauva p.sadri naloge koje treba sprovesti ne postoji hitnost u prenosu informacije je auditivni kanal ve0 optere0en se rad obavlja u uslovima pove0ane buke poruka sadri informacije spacijalne prirode koje je lake primitiMobraditi vizuelnim oitavanjem

-i3u)('i dis ()ji u radu o )rat)ra &odiranje za vizuelni displej moe biti' di*ita('o k2"prenos informacija pomo0u brojeva#, i a'a(o*'o "prezentuje informacije pozicijom instrumenta, preko kazaljke, slikom, grafikonom, krivuljom, tabelom#. )ve analogne kodove o.mora najpre da interpretira, a potom donese odluku i reaguje. $rimer analognog instrumenta je vestacki horizont koji slikovito pokazuje polozaj aviona u odnosu na horizont.

K+a'titati+') ska()$ vertikalne horizontalne krune polukrune sa brojanikom =u prozoru>.

!K

9uditi+'i dis ()ji s) korist) kad$ je poruka kratka, jednostavna i urgentna je komunikacija vremenski ograniena je vizuelni kanal optere0en okruenje nije pogodno za vizuelnu prezentaciju informacija operater nije vezan za radno mesto se rad odvija u nepovoljnim uslovima - prisustvu tetnih materija se rad obavlja uz prisustvo ometaju0ih signala 9uditi+'i dis ()ji

7ec je o so'aru> koji moze biti' akti+'i 7 a.s.sam emituje zvuk visoke frekvencije koji se odbija od objekata koji su u blizini., i asi+'i koristi se za prikupljanje podvodnih zvukova objekata koji proizvode zvuk.)vde se vibracije konvertuju u elektronske zvucne signale koje posredstvom auditivnog displeja prima operator. 7ad na sonaru zahteva razvijene auditivno diskriminativne perceptivne sposobnosti, kontinuiranu paznju i budnost. $sihofizika stanja operatera trebaju biti slina onima kao kod radariste. 2eophodna otpornost na stres i monotoniju. Takti('i dis ()ji %a taktilno oitavanje u prednosti su znaci jednostavnih i istih linija. 7t taktilnog oitavanja daleko je manje nego kod vizuelnih i auditivnih. Binamiki taktilni displeji- razliitim vidovima energije se deluje direktno na kou u cilju prenosa specifinih informacija. $ogodno za privlaenje panje, orijentaciju operatera u prostoru, odravanje budnosti. &oriste se i kodirane vibriraju0e informacije i elektrini stimulusi "mogu se preneti samo tri vrste razliitog intenziteta sa uspehom i bez bola, i to na est lokacija na telu subjekta#

OPHTI PRIN:IPI KO.IR9NJ9 IN6ORM9:IJ9$ ?2 @2 A2 .)t)kti5i('ost koda - svaki kod mora biti takav da se poruka moze primiti putem cula kome je namenjen. <ora da bude na nivou =apsolutnog praga>. .iskri0i'ati+'ost koda - kod mora da bude takav da ga je mogu0e razlikovati od ostalih kodova. Ko0 ati5i('ost koda - kodovi po svojim karakteristikama moraju biti konzistentni sa ljudskim iskustvom, oekivanjima i asocijacijama koje su u vezi sa prirodnim "urodjenim# ili steenim stereotipima.

!1

&PR9-LJ9NJE I KONTROL9 Ru1'a ko0a'da , ure-aji kojima se radi vrlo precizno i brzo No4'a ko0a'da , ure-aji kojima se radi uz vie sile, a uz manju preciznost Po u(a"ijski st)r)oti i , ono to ve0ina ljudi u populaciji oekuje "bilo da se radi o pokretima na regulatorima ili o skladu pozicija signala na displeju sa pokretima na displeju#. &ada su informacije na displeju "ili video terminalu# i pokreti koje treba izvesti na regulatoru uskla-eni i harmonizovani, i kada ta uskla-enost odgovara oekivanjima ve0ine ljudi u datoj populaciji, kae se da su ure-aji ko0 ati5i('i2 &ro=)'i PS , oni koji odgovaraju prirodnim pokretima zgloba, naroito zgloba ake. 7egulatori se pokre0u u smeru kretanja kazaljke na satu radi pove0anja, a obrnuto radi smanjenja vrednosti. Svi ljudi pokazuju sklonost ka rotacionom kretanju. @ornji delovi vizuelnih displeja se bre opaaju i na njima se bolje prate promene. $ostovanje ri'"i a popul.ster.i kompat.je jedan od najvaznijih psiholoskih i ergonomskih principa dizajniranja i projektovanja sistema i opreme.

1. !. 6.

6or0) si*'a('o r)*u(a"io') ko0 ati5i('osti "$etz#' i3o0orf'a , je jednostavna. 7adi se o uskladjivanju po slinom obliku ili po istoj boji signalnih i kontrolnih ure-aja. s a"ija('a 7 je znacajna i siroko rasprostranjena. )dnosi se na potovanje prostorne logike "vazno postavljamo u gornji desni ugao, na gornje i centralne lokacije, a manje vazno na donje i periferne pozicije# i prostorne podudarnosti pri uskladjivanju signalnih i regulacionih ure-aja +)3a'a 3a st)r)oti ) 7 je takodje znacajna i rasprostranjena. $rimer je volan automobila, koji bi i sasvim neuk covek pokrenuo na levo da auto skrene levo. ) ovoj vrsti kompatibilnosti se posebno vodi racuna kada se posao obavlja u ekstremnim uslovima. *ada, bilo kakva nekompatibilna veza, i kada je uvezbana i prethodno dobro poznata, lako moze da bude potisnuta vezom koja je primarnija i kompatibilna. Pr)d'osti kompatibilnih ure-aja' vreme obuke je kra0e rizik od udesa je smanjen uinak je stabilniji, ak i pri oteanim okolnostima S0)r'i")' svi upravljaki ure-aji koji vode istom efektu, treba da se =kre0u> u istom smeru ako se u radu koristi vie ure-aja, njihova kompatibilnost treba da bude uskla-ena ako ne mogu svi stereotipi da se ukljue, voditi rauna da oni najutemeljeniji ne izostanu.

Ko'3ist)'t'ost ko'tro('i/ ur)=aja , istovetnost odnosa razliitih pokazivaa i regulatora na jednom ili vie razliitih ure-aja. )vaj problem se znaajno pogorava kad o.radi pri stresu brzine ili pri stresu optere$enja. 2aje0e gree prave radnici sa nedovoljnim radnim iskustvom i stariji.

Zdra+(j) i u otr)5a ra"u'ara +ntezivna upotreba racunara moze imati negativne posledice i na osecaj komfora i na zdravlje ljudi. /avlja se oslabljen vid, deformiteti kicmenog stuba, kao i kar a('i si'dro0 7 specificno oboljenje misicnoskeletnog sistema sake.

!!

-I E6IK9SNOST SISTEM9 GO-EK,M9HIN9

#$ &$ ($

&ljuni pokazatelji efikasnosti sistema "Ttajnberger,1JHK# ta%nost pou'danost vreme ciklusa regulacije T9GNOST I PO&Z.9NOST SISTEM9 GO-EK,M9HIN9

)a%nost - pravilno i precizno obavljanje radnih zadataka i funkcija. 1slovljena je karakteristikama i strukturom regulacionih komponenti i objekata sistema i programom koji oni ostvaruju. )dre-ena je proizvodom verovatno0e tanog rada svakog elementa' *SL *1 F *! F *6 F ... F *n *ou'danost - verovatno0a preciznog, sigurnog izvravanja programa celog sistema, kao i svakog njegovog elementa, u datom vremenskom intervalu i u datim uslovima. &oeficijent pouzdanosti je uvek manji od jedinice "posto je tesko govoriti o apsolutnoj pouzdanosti bilo kog sistema#. Stepen sloenosti isto odredjuje pouzdanost, i isto kao i sa tano0u, to je vie elemenata, to je ve0a verovatno0a da jedan od njih otkae. Gr)sk) ljudskog faktora u sistemima c-m nastaju zbog neusaglasenosti tehnike i uslova rada i osobenosti i kapaciteta coveka. *siholoke karakteristike operatera kao temeljna svojstva ta%nosti i pou'danosti sistema ! razlike izme-u njih se u znaajnoj meri ispoljavaju u ekstremnim uslovima, i tada je za ta1'ost od ve0eg znaaja prisustvo adekvatnih psihofizikih stanja "odsustvo umora, stresa, monotonije i znaajna motivisanost za posao#, a to se tie pou'danosti, bitnije su bazine karakteristike linosti "anksioznost, saradljivost, emocionalna stabilnost, odgovornost...#

+ksperiment ,ubnove-#./01 *ri klastera koji sadre personalne korelate pouzdanosti operatera' 1. emocionalna ekspresivnost, anksioznost, autizam i depresivnost - negativna korelacija sa kvalitativnim pokazateljima efikasnosti operatera. Bakle, poeljno ih imati u to manjoj meri. !. 6. emocionalna labilnost - pozitivna korelacija sa kvantitativnim, a negativna sa kvalitativnim pokazateljima efikasnosti. Bakle, poeljan srednji nivo labilnosti. emocionalna stabilnost - pozitivna korelacija i sa kvalitativnim i sa kvantitativnim pokazateljima pouzdanosti. Bakle, to stabilniji to pouzdaniji.

Naj+a4'ij) fu'k"ij) u radu operatora' opaanje i pam0enje sloenih i kompleksnih objekata pri deficitu vremena. Bakle, za tacnost i pouzdanost zahteva se' visoka postojanost, visok stepen i iroki obim panje u duem vremenskom periodu. ?fikasna radna delatnost o.zahteva usredsredjenost na odredjenu zonu, sposobnost raspodele panje na vie sadrzaja. sposobnost pam0enja.

!6

2aravno, funkcije se razlikuju u zavisnosti od vrste posla, iskustva i nivoa obuenosti kao i drugih individualnih karakteristika. 1 radu u ekstremnim uslovima, sistem koji je podravao taan i efikasan rad prelazi u funkcionalni sistem koji protivrei efikasnosti - stvaranje =zatitne inhibicije>., koja moe biti i korisna ako treba prekinuti rad da se ne bi naruila tanost i pouzdanost. *acnost i pouzdanost rada sistema neophodno je konstantno pratiti "nadgledati# + )B7%:8:*+.

@7?T&? )$?7:*)7: Ra3(i1it) d)fi'i"ij) & s )ku(a"ij) o *r);ki$ odstu a'j) u miljenju, delanju, od onoga to se smatra tanim, pravilnim, uobiajenim ili normalnim "*rebjeanin, !KKK# konstrukt, koji se koristi da oznai' o mogu0i u3rok neke nepravilnosti o sam do*a=aj o is/od ili konsekvencu - kako je vidi ve0ina istraivaa

- S obzirom na to da postoji logika povezanost ljudske greke i posledica koje ona prouzrukuje, ljudska greka ima status hipotetikog konstrukta zakljuenog na osnovu ishoda. Stoga' 3ollnagell predlae termin pogrena akcija , ponaanje koje je posledica greke i koje je dostupno posmatranju - Boga-aj, akcija, dejstvo koji dovode do naruavanja funkcionisanja sistema i odstupanja od predvi-enog programa "Ttajnberger i Nizmi0, 1JJ1#, i u skladu s tim' - $retpostavljeni uzrok aktivnosti koji ima za posledicu neuspeh da se postigne oekivani rezultat. $rocenat ljudske greke raste - EKih je bio 6KU, a u novije vreme GK do JKU. 7azlozi za to su' - pove0ana sloenost tehnikih sistema, pa ih je tee kontrolisati - pove0ana pouzdanost tehnikih sistema, i izdvojen je ve0i broj potencijalnih uzronika greke - jednostavnije je i jeftinije okriviti oveka, nego rekonstruisati ceo sistem u potrazi za uzronikom 2i'on "!KK1# - pripisivanje krivice za greku ljudskom faktoru je svima prihvatljivije. Ninjenica je da bi u svakoj analizi greke, na kraju ovek bio krivac. %naci,okrivljavanje lj.faktora pre donosi emocionalno zadovoljenje svima koji su pretrpeli gubitke. )kriviti coveka je lakse i jednostavnije resenje i za organizaciju i za drustvo, jer ih delimicno ili u potpunosti oslobadja odgovornosti. $a je tako lj.greska =popularan> uzrok nezgoda na radu, kako iz psiholoskih tako i iz prakticnih i ekonomskih razloga. : i, kada bi se krenulo u detaljnu analizu, na kraju lanca uvek bi covek bio identifikovan kao uzrok. .a'as se greka shvata kao neto neminovno, pa i korisno, te kao mera kreativnosti i potencijal za razvoj, uenje i reparaciju. /er njihovo otkrivanje "analiza uzroka greske# i uklanjanje moze da doprinese unapredjenju funkcionisanja sistema. N) ra+i(a' rad sistema moe biti os()di"a' @reke operatera @reke indikatora, kontrolnih ure-aja, raunarskog programa tj greaka koje su rezultat neadekvatnosti tehnike

!9

K(asifika"ija *r);aka

Tradi"io'a('a shvatanjaMpodela greki operatora' 1. s)'3or') , posledica neadekvatnog opaanja signala "g.nastaju zbog' uredjaja tj.zbog neadekvatnog projektovanja uredjaja kojim se izlazu signali, operatora tj.subjektivnog stanja o.' umora, stresa, monotonije,..# !. (o*i1k) , posledice neadekvatnosti procene pri donoenju odluke "razlozi pojave g.se nalaze u operatoru posledica su nedovoljnog iskustva, neznanja, dedficita vremena,..# 6. 0otor') , posledice neadekvatno izvedenih pokreta i neadekvatnih reakcija "javljaju se zbog' uredjaja 1 zbog neprikladne konstrukcije i rasporeda kontrolnih uredjaja, ljudi 1 nedovoljne obucenosti, neiskustva,.. drugi faktori 1 klimatski cinioci, uslovi rada, umor, konzumiranje alkohola,..#

++ <edjutim, poto u praksi nije lako tako fino podeliti greke, esto se nailazi na *r);k) ro usta ili
*r)sk) i3+r;)'ja za koje praktiari smatraju da su sasvim ok za opis stanja na terenu.

+++
1. !.

Sa'd)rs i M)kor0ik na osnovu analize posledica greaka u avijaciji, ! naje0a izvora su' t)/'i1k) nastale zbog propusta u konstrukciji uredjaja, neotklonjenih i neregistrovanih kvarova, kao i zbog neadekvatne raspodele upravljackih uredjaja. *r);k) (judsko* faktora zbog neadekvatnog ocitavanja indikatora, netacne interpretacije signala, problema u komunikaciji, zaboravljanja, nemara, lose organizacije,..

+8
1. !. sist)0sk) - posledica stalnog delovanja faktora u sistemu s(u1aj') - nastale usled trenutne nestabilnosti, nepredvidivih doga-aja...

8
1. !. 6.

Ri3o' , greke koje se deavaju kada' radnik obavlja ruti'sk) o )ra"ij) 3 desavaju se i iskusnim radnicima, najcesce zbog sredinskih razloga kada propuste da primete neku znacajnu promenu u radnom procesu radnik obavlja ')ruti'sk) o )ra"ij) 3 posledica su nepoznavanja pravila, propisa i procedura radnik 'a0)r'o kr;i ra+i(a

8+ $odela greaka po st) )'u i't)"io'a('osti "namernosti# i s+)s'osti prisutnom u trenutku izvrenja
nepropisnog akta' 1. *r);k) u u4)0 s0is(u - aktivnost koja im prethodi nije bila proizvod namerne odluke !. r)kr;aji - nepridravanje propisa pri radu

8+a Gr);k) o )ratora'

1. !. o0a;k) ! neuspeh u izvravanju zadatka ro usti ! nepoklapanje stvarnog ponaanja sa planom rada

!;

Pr)kr;aji 2amerno odstupanje od pravila ili procedure. 1glavnom ih prate negativne ocene, me-utim taj stav nije uvek jednoznaan. *reba gledati zbog ega se deavaju.

1. !. 6.

Postoj)' ruti'ski , krenje pravila je postao svakodnevni nain rada da bi se postigao bolji uinak. 8ie ne postoji motivisanost radnika da se pridravaju pravila. <ogu se ublaiti boljim nadgledanjem ili kontrolom, menjanjem pravila, participacijom zaposlenih... situa"io'i , razlog je veliki pritisak na poslu koji moe biti posledica nedostatka vremena, osoblja, nemanja opreme, loih uslova... i3u3)t'i 7 kada neto krene naopako, pa operatori ne ispotuju pravila jer smatraju da 0e to doneti vie koristi nego tete u datim okolnostima. Pr)d+i=a'j) *r);aka

2ajve0i broj greaka nastaje zbog neadekvatnog ljudskog potencijala, kad se posao obavlja u oteanim uslovima "kako psihikim, tako i fizikim#, a i menadment organizacije igra bitnu ulogu. )dnosno, kad je menadment neadekvatan, greke su e0e. 1 cilju integrativnog pregleda inilaca i uslova koji pogoduju nastanku ljudske greke koristi se'

1. !. 6.

Model kau'ali'acije ljudske greke4 koji sadri kauzalni lanac inilaca, po sekvencama' 2ta se dogodilo "eksterni inioci# 'ako se dogodilo "interni inioci# )ato se dogodilo "interakcija personalnih, spoljanjih i internih faktora# 9'a(i3a *r);aka

P)'ikok i E05rij su analizirali u3rok) razliitih greaka, dobili dvadesetak grupa faktora i svrstali ih u tri iroke kategorije' 1. nivo menad"menta( stepen participacije zaposlenih, efikasnost komunikacije na svim nivoima, efikasnost razliitih postupaka i procedura pri upravljanju, rukovo-enju, planiranju, organizovanju i vodjenju poslova !. operacionalni nivo ve'an 'a ljude( radne grupe, obuavanje, procenjivanje i kontrola, zatita 6. operacionalni nivo ve'an 'a tehniku( kompjuterski sistemi, kontrolni paneli, odravanje i unapre-ivanje hardverskih i softverskih sistema i ure-aja. &ako to radiQ - otkrije glavniMe nivoMe u funkcionisanju greke koji su generatori greaka i osetljivi na pojavu istih - oznai, kategorie i detaljno prati podruja kako bi se utvrdile osetljive take - kad ima =osetljiva polja> za latentne i realne greke, radi detaljnu analizu - specifikacija konkretnih procedura i generacija iskustva koje se koristi u programima prevencije neprilago-enih ponaanja

!E

.o0i'o 0od)( !3ajnrih# +stice postojanje velikog broja faktora koji mogu dovesti do greaka. (aktori ukljucuju linost operatera, socijalni kontekst, fiziku opasnost i rizina ponaanja. $ojava greke je prirodna posledica serije doga-aja ili okolnosti koje se javljaju u logikom sledu. *aj sled se moe predstaviti nizom domina, gde ako jedna padne, izaziva pad svih ostalih. *aj sled se moe preduprediti otkrivanjem i izuzimanjem samo jednog od faktora, a to su najcesce rizina ponaanja. +zbegavanje faktora rizika u sistemu, do kojih se dolazi preciznom i dugom analizom, veoma je vazno za prevenciju gresaka u Bomino modelu.

8RZIN9 PRENOS9 IN6ORM9:IJ9I-REME :IKL&S9 REG&L9:IJE "indikator efikasnosti, pored tacnosti i pouzdanosti#

-r)0) "ik(usa r)*u(a"ij) J vreme za koje sistem pre-e iz nekog poetnog u zadato stanje tj.vreme koje je potrebno za potpun i neometan protok informacija kroz sistem u jednom ciklusu. O3'a1a+a se sumom vremena zadravanja informacije u svakom elementu sistema'
iLn

T L V ti
i L1

+ odre-eno je mogu0nostima operatora. $oto je u ve0ini situacija uloga oveka da regulie i odrava programirano stanje sistema, treba uskladiti protok informacija kroz sistem s mogu0nostima operatera tako da vreme koje je neophodno operateru da obavi regulaciju ne premauje ukupno vreme regulacije sistema. %ato je neophodno obezbediti re'ervno vreme 3 viak vremena za operatera, da bi na vreme uspeo da intervenie kada do-e do promena u radu sistema, a koji ima poseban znaaj u havarijskim i slinim uslovima. 5rednost rez.vrem."Trez# predstavlja razliku vremena za koje operator mora da intervenise "*o# ukoliko se dese neke nepravilnosti i vrem.cikl.reg.sistema "* - vremena koje je dovoljno za protok informacija u sistemu#' Trez L * - *o -r)0) "ik(usa r)*u(a"ij) odr)=)'o j) sumom vremena potrebnog za obavljanje svih kljunih sekvenci u regulaciji sistema' TL t D t1 D t! D t6 t , vreme za koje ure-aj objavi signal t1 - vreme za koje operater registruje signal i obradi informaciju t! - vreme potrebno za intervenciju kojom operater doteruje parametre t6 - vreme potrebno za integraciju parametara i dovo-enje sistema u normalno tj.zadato stanje

rezultati raznoraznih istraivanja vremenskog aspekta rada operatera' vreme proste senzomotorne reakcije zavisi od modaliteta signala i zahtevanog motornog akta sa pove0anjem intenziteta stimulacije skra0uje se vreme reagovanja vreme reakcije na iezavanje ili promenu intenziteta signala kra0e za oko 1KU od vremena za pojavu 7t moe da se skrati ako se istovremeno drai vie ula

!G

7t moe da se skrati ako signal predajemo i auditivnim i vizuelnim putem 7t na pokretne objekte zavisi od vremena posmatranja i pra0enja pokretnog objekta tj.- ako je vreme posmatranja kra0e, onda se 7t pribliava vremenu proste S< reakcije. :ko je vreme posmatranja dovoljno dugo, svejedno je da li se radi rukom ili nogom, ali ako je vreme pracenja kra0e, bra je ruka 7t "vreme reagovanja# na ve0i broj signala koji zahtevaju ve0i broj odgovora' latenti period reakcije izbora proporcionalan je logaritmu alternativnih stimulusa, ako je verovatno0a njihovog pojavljivanja jednaka. 8e0i deo latentnog vremena je prerada informacija, manji reakcija "pokret#. 7eagovanje je utoliko duze ukoliko je broj signala medju kojima se pravi izbor veci. Bakle - treba to vie uprostiti informaciju i prijem, a ne reakciju "pokret#. %naci, 7t radnika ce biti adekvatnije, ukoliko se racionalizuje i optimizuje informaciono opterecenje i prijem informacija, nego ukoliko se uproscavaju pokreti kojima se daju odgovori.

!H

-II .IN9MIK9 R9.NE SPOSO8NOSTI OPER9TOR9

)d vrste poslova, uslova rada, ukupnog trajanja rada i linih sposobnosti i karakteristika operatora zavisi konkretan oblik kri+u(j) )fikas'osti, ali ono to je zajedniko za sve je da je uvek zakrivljena prema dole na poetku i na kraju.

'rivulja rada ! livac

*ipini stadiju0i rada' 1. stadijum zagrevanja !. stadijum optimalne radne sposobnosti 6. stadijum umora 9. stadijum konanog pada uinka uz ponovni =skok> krivulje "radne sposobnosti# nakon pauze za ruak. 7adna )fikas'ost zavisi od' - o5j)kti+'i/ faktora' vrsta posla, uslovi rada, ritam rada, rezim rada i odmora,.. - su5j)kti+'i/ cinilaca "individualnih karakteristika radnika, sposobnosti i osobine#' uzrast, pol, motivisanost, zdravlje,.. - cinioci koji se ra3+ijaju toko0 o5a+(ja'ja os(a' zagrevanja za rad, zamora, pocetnog i zavrsnog elana Svi faktori deluju u interakciji. *ipicna si/ofi3i1ka sta'ja o.koja su odgovor funkcionalnih sistema na spoljanje ili unutranje zahteve. )va stanja nastaju, razvijaju se i nestaju u toku rada. 8it'a za rad su' 1. umor !. monotonija 6. pozornost "iliti srpski - panja# 9. profesionalni stres i naprezanje

!J

&MOR %oran Rujas' reverzibilno pogoranje spremnosti za rad do kojeg je dolo zbog i tokom obavljanja same aktivnosti

Pristu i u d)fi'isa'ju i istra4i+a'ju u0ora$ 1. umor sa stanovita produktivnosti ! akcenat je na opadanju radne sposobnosti i padu uinka tokom intenzivnog ili dugotrajnog rada. Sto za posledicu ima' pove0anje broja greaka, promenu kvaliteta i kvantiteta uinka, pove0anje broja nezgoda na radu... umor kao poreme6aj ravnote"e fi'iolokih funkcionalnih stanja u organizmu - umor se shvata kao bioloka zatitna funkcija organizma, akcenat je na fiziologiji. 1mor se posmatra kao inhibitorno funkcionalno stanje kortikalnih i drugih aktiviraju0ih sistema, koje je rezultat iscrpljenosti nervnih struktura. psiholoki aspekti umora - subjektivni doivljaj vezan za iscrpljivanje psiholokih rezervi. &ao posledica se javlja pad motivacije i interesovanja za rad, pove0anje dosade, bezvoljnosti i apatije, ose0aj psiholoke iscrpljenosti. T)orij) u0ora WstarijeW *umace umor kao posledicu 5io/)0ijski/ promena u celom organizmu ili samo u aktivnom organu

!.

6.

t)orij)$ ?2 uguenja - poto pri radu svaka 0elija troi kiseonik, a organizam moe maksimalno obezbediti 1K puta vie kiseonika u odnosu na bazalni nivo, kad ovek naporno radi, aerobni kapacitet organizma postaje nedovoljan i javlja se nedostatak kiseonika za zavrtek metabolikog ciklusa tj.mii0ne 0elije ponu da se =gue> sto je znak pojave umora. *okom odmora nadoknadjuje se kiseonik. iscrpljenja - umor je posledica troenja i iscrpljenja energetskih rezervi "konkretno rezervi nastalih razgradnjom :*$a "adenozintrifosfata# kad su mii0ne 0elije u pitanju#. 1trosena energija se nadoknadjuje razgradnjom glikoze iz krvi i glikogena iz jetre. &ada se ove rezerve istrose, organizam se zamara. intoksikacije - u toku tekog rada, metabolizam hranjivih materija se zaustavlja na nivou pirogro-ane i mlene kiseline koje se nagomilavaju u mii0noj 0eliji, dok se istovremeno troe energetske rezerve, to destabilizuje metabolizam. )ba procesa utiu na to da se u 0eliji nagomila mnotvo tetnih produkata - mlena i fosforna kiselina, ugljen dioksid itd.usled ega se ovek umori.

@2

A2

: poto su dokazi za ove teorije samo preneseni sa ivotinja na oveka, ili dobijeni posmatranjem oveka za vreme fizikog rada, nisu valjale za objanjenje psiholokih optere0anja radnika. *e'

6K

WnovijeW $ristupa tumacenju umora sa si/o(osko* aspekta B2 centralno mo"dana teorija - $avlov, Seenov i ekipa. 1mor se moe objasniti neurofiziolokim promenama u I2Su "ne u krvi ili mii0ima#. Stanje umora je rezultat neadekvatne aktivacije ili dominacije inhibitornih procesa u odgovaraju0im nervnim centrima.

-rst) u0ora$

I 1. !i'i%ki - javlja se kod produenog ili napornog fizikog rada. Z'a"i umora su' usporena aktivnost mii0a, pogreni ili suvini pokreti, spontane pauze sto sve za posledicu ima smanjenje kvaliteta i kvantiteta rada. $risutni su i razliiti fizioloki simptomi vezani za' frekvenciju disanja, puls, potronju e0era.. )ve fizioloske promene i nisu tako dobar pokazatelj jer su subjektivno obojene. Mii6ni umor 3 je smanjenje uinka nekog mii0a. )bjektivni simptomi' smanjenje snage i spori pokreti. 1 ovome lezi i objasnjenje poremecaja koordinacije pokreta, porast gresaka u radu,.. %a misicni umor su karakteristicni' biohemijski procesi - ukoliko zahtevi za radom i trosenjem energije prevazilaze mogucnosti odmora i regeneracije dolazi do narusavanja metabolicke ravnoteze sto rezultira gubitkom misicne sposobnosti i snage. elektrofizioloki procesi - promene u I2Su su u osnovi i mii0nog umora. $okazalo se da se mii0 moe griti i nakon potpunog iscrpljenja, ako se direktno stimulie. Mentalni - kod produenog intelektualnog rada gde dominira mentalno-emocionalno optere0enje. Z'a"i i si0 to0i' teko0e u koncentraciji, oteano pam0enje, usporeno i oteano rasu-ivanje, opadanje intelektualnih funkcija i promene raspolozenja. )padaju psihofizioloske funkcije opsta aktivacija i budnos, zatim se javlja pospanost,..

!.

II 1. !. 7okalni4 specifi%ni - odnosi se na zamor nekog mii0a, grupe mii0a ili organa koji su aktivni tokom rada, posebno prilikom statikog optere0enja. Opti4 nespecifi%ni - obuhvata ceo organizam i prisutan je kod fiziki napornog i dinamikog rada i poslova gde dominira mentalni napor i visoko opte optere0enje. @lavni znak je malaksalost, pospanost, smanjena motivacija,..

III 1. Hroni%ni - due traje i tei je oporavak. 2astaje kada se rad koji je doveo do zamora nastavi, i takav umor prelazi u premor, koji je patoloka posledica iscrpljenosti, ali esto i hroninih frustracija i nezadovoljstva na radu. 3ronicni umor ili premor se razlikuje od akutnog po simptomima' dan se zapocinje sa osecajem zamora, objektivni znaci umora su izrazeniji pojacana razdrazljivost, nestabilnost, opadanje interesovanja, javljaju se napadi depresije i anksioznosti. $risutni su i psihosomatski problemi kao sto su glavobolja, vrtoglavica, nesanica, aritmija, znojenje, gubitak apetita i probavne smetnje,..

61

!.

8kutni - situacione prirode i laki je oporavak.

K(asifika"ija se obino vri prema uzrocima koji ga izazivaju, ili nainu manifestovanja. <e-utim, ova dva aspekta su povezana. *ako da..

.. roemer i Grandjean smatraju da su regulatorni procesi u mozgu odgovorni za sve vrste umora, a posebno za' 1. fiziki ili mii0ni !. senzorni umor, posebno umor ociju 6. opti telesni umor 9. mentalni ili psihiki ;. emocionalni umor E. psihomotorni umor G. hronini umor H. cirkadijalni umor & susti'i, umor se javlja kao bioloski i psihofizioloski zastitni mehanizam cija je funkcija da spreci preopterecenje i iscrpljenost organizma.

Poka3at)(ji i si0 to0i u0ora$ I ?2 @2 II 1. fi'ioloki - suvini pokreti, tremor ili drhtanje prstiju, produeno vreme senzo-motorne reakcije, porast spoljanje telesne temperature, ubrzan rad srca, porast krvnog pritiska, ubrzano i plitko disanje, pove0ana potronja )!, potronja kalorija. psiholoki "ponekad ih je tesko je razdvojiti od fizioloskih# - malaksalost, pospanost, istroenost, slabost, oteano miljenje i zakljuivanje, opdanje budnosti, sporija percepcija, nezainteresovanost, promena i varijacija raspoloenja, usporavanje psihikih procesa i pogrene reakcije, doivljaj nelagodnosti, ose0aj bola.. )vi simptomi do odre-enog stepena mogu biti kompenzovani motivacionim i emocionalnim faktorima. proi'vodni - opadanje efikasnosti, produavanje i pove0avanje broja pauza, pojava greaka, karta, povredjivanje na radu i pojava nezgoda u saobra0aju. medicinsko-bihejvioralni 3 odnose se na uestalija bolovanja, uopteni problemi sa zdravljem naje0e izraeni kroz psihosomatiku. M)r)'j) u0ora 2ema ire prihva0enog i standardizovanog naina za direktno i objektivno merenje umora, niti jedinica za isto. Nesto se kao pokazatelji uzimaju kvalitet i kvantitet rada, mada su oni povezani samo do odre-ene mere, jer je uinak povezan i sa drugim varijablama, kao to su stavovi, motivacija itd.. O5j)kti+'i si0 to0i Su5j)kti+'i si to0i

!.

6. 9.

6!

%a subjektivnu procenu naje0e se koriste raznorazni upitnici jedna vrsta ovih instrumenata su bipolarni upitnici, slicni )zgudovoj skali semantikog diferencijala, meri se na poetku i na kraju radnog vremena. ?lektroencefalografija je pogodna za objektivnu procenu umora - alfa i teta ritmovi direktno pokazuju pospanost.

R)j & R)j , frekvenca fuzije ili frekvenca stapanja vidnih podraaja. <etoda se sastoji u izlaganju oiju ispitanika titraju0em svetlu koje se postepeno pove0ava, sve dok po proceni ispitanika ne nestane i pre-e u kontinuirano. (rekvenca na kojoj se ovo desi se naziva frekvencom fuzije vidnih podraaja. %naajno smanjenje se dobija nakon optere0enja mentalno zahtevnim poslovima, dok kod poslova kod kojih postoji umereni ili nikakav mentalni zamor, praktino i nema smanjenja fuzije. Psihomotorni testovi kojima se posredno dijagnostikuju zamor ukljucuju percepciju, detekciju i interpretaciju signala kao i motornu reakciju na odredjene svetlosne ili zvucne signale. +spituje se' vreme jednostavne i sloene reakcije, testovi vetina, psihomotorna koordinacija i preciznosti, tajping testovi, testovi na simulatorima, brojni perceptivni testovi. 2edostatak' na rezultate utiu motivacija i iskustvo radnika "nemoguce je razluciti sta je rezultat umora a sta je samo posledica pada motivacije ili pozitivan ucinak iskustva#. +entalni zadaci i testovi koji se zadaju interpolirano, tokom rada njima se meri aritmetiko rezonovanje, koncentracija panje, neposredno pam0enje, procena vremenskih intervala.2edostatak isti kao kod psihomotornih, a pored toga, izazivaju dodatno uzbu-enje i radoznalost koji mogu maskirati znake umora.

Rad'o o t)r)<)'j) o )ratora 7 odredjuje se kroz odnos operatora i zahteva posla koji obavlja. %a rad'o o t)r)")'j) kazemo da su to radne okolnosti u kojima se operator ne oseca prijatno, u kojima se nekompetentno odnosi prema zahtevima posla i u kojima ne postize i ne odrzava zadovoljavajucu efikasnost. 1zima u obzir i sredinske zahteve, i emocionalni i motivacioni odnos prema poslu, kao i uvezbanost operatora i njegov kapacitet za podnosenje zamora. M)r)'j) rad'o* o t)r)<)'ja$

1. !. 6. 9.

Hoki predlaze nekoliko metoda: metode zasnovane na primarnom zadatku "merenje )fikas'osti# metode zasnovane na sekundarnom zadatku "merenje r)3)r+'i/ ka a"it)ta# razliiti fi3io(o;ki oka3at)(ji opterecenja su5j)kti+'a sta'ja i subjektivne 0)r)

9uji64 faktori radnog optere0enja kontrolora letenja "zadaci simulacije# broj i tip aviona koji ulaze u sektor "gustina saobra0aja# saobra0ajna kompleksnost "vertikalna kretanja i zaokreti aviona# teina zadatka karakteristike sektora "veliina, oblik, mrea# mentalni napor koji uslovljava veliki vremenski pritisak provedeno vreme na radnoj poziciji subjektivna procena stresa, motivisanosti, zainteresovanosti za posao

66

MONOTONIJ9 I .OS9.9 N9 R9.& Mo'oto'ija se vezuje za radne situacije smanjene stimulacije i nedostatka raznolikosti. Iovekova reakcija na monotoniju je dosada. /avlja se u poslovima gde covek treba da registruje retke dogadjaje, ili da ponavlja iste, jednostavne operacije. Bosada je slozeno psihicko stanje koje je posledica smanjene aktivacije visih nervnih centara, a prati je specifican zamor, letargija i pad budnosti.

$ristupi u d)fi'isa'ju monotonije' 1. !. 6. 9. subjektivni - specifino subjektivno stanje dosade koje je reakcija na jednoobraznu stimulaciju i siromaan sadraj rada - <insterberg. objektivan - radna aktivnost koju odlikuje produena jednoobraznost, siromatvo sadraja i nametnut tempo. i objektivna i subjektivna pojava - doivljaj neprekidnog, kontinuiranog i jednoobraznog ponavljanja aktivnosti koji je odre-en specifinim sadrajem i vrstom rada. fi'ioloko stanovite - smanjenje opsega senzornih impulsa i smanjenje stimulacije 45 !a, koje za posledicu ima pad opte aktivacije i sposobnosti reagovanja celog organizma, praceno subjektivnim stanjem dosade. O5)()4ja 0o'oto'i/ os(o+a

&od' fi3i"ki 'a or'i/ os(o+a, tj.poslova u kojima dominira energetski faktor, monotoniji doprinosi ponavljanje radnih operacija, jednoobraznost i uproscenost fizicke aktivnosti,.. 0)'ta('o 'a or'i/ os(o+a> tj.poslova u kojima je dominantan informacioni faktor "u cijoj osnovi je opazanje i pamcenje inf-signala#, mon.doprinosi dugotrajno i pasivno motrenje i opazanje i pracenje jednostavnih signala koji se ne pojavljuju cesto. 1 tom smislu je moguce razlikovati' Motor'u 0o'2 7 jednoobraznost izvodjenja pokreta, i S)'3or'u 0o'oto'iju 7 jednoobraznost i siromastvo perceptivnih stimulusa.

Grandjean navodi da su za pojavu dosade znaajniji subjektivni faktori, i navodi sledece cinioce koji doprinose monotoniji na radu' hronini zamor slaba motivisanost obrazovanjeMsposobnosti radnika koje su vie od zahteva posla neadaptiranost na no0ne sate

69

faktori otpornosti na monotoniju , koji doprinose smanjenju dosade' opta sveina radnika, aktivacija, budnost poetak savladavanja neke vetine ili posla zadovoljstvo poslom sklad sposobnosti, znanja, vetina i zahteva posla

.i'a0ika rad') )fikas'osti i su5j)kti+'a sta'ja rad'ika ri 0o'oto'i0 os(o+i0a Subjektivni do4i+(jaji 3a0ora kod monotonih poslova javljaju se pre pojave znakova umora kod nemonotonih poslova. &od mon.poslova krivulja umora ide naglo uvis vec u prvim satima smene. Tto se )fikas'osti tie, na monotonim poslovima radnik vrlo brzo dolazi do platoa, nakon ega uinak pocinje da opada, ali umesto rapidnog pada i nemogu0nosti da se rad nastavi, e0e se javlja samo variranje efikasnosti. POZORNOST

Mekvort - eksperimentalno istraivao kri+u(ju rada )snovni 3ak(ju1ak' pri detekciji retkih, vremenski i prostorno nepredvidivih signala, pad radnog uinka nastupa vrlo brzo, ve0 pola sata nakon poetka rada.

6padanje nivoa detekcije na +ekvortovom stimulatoru rada radarista 7sat!testu8

6;

2ajvanije karakt)ristik) rada radarista "koje su <ekvortu posluile za simulaciju rada u laboratoriji i objanjenje fenomena#' radni period je relativno dug zadatak je obicno =ekanje da se nita ne desi> lani alarmi su esti i teko ih je eliminisati operator je izolovan teko je diskriminisati "razlikovati# objekte i radarski um pojava signala je kratka i zahteva brzu reakciju

%a objanjenje promena u uinku koristio je pojam koji je Henri Hed oznacio kao vid"ilans "vigilance biti budan, zivahan, bdeti#$ 3ed je pod tim podrazumevao opseg u kome aktivnost odre9enog dela 45 a pokazuje znake integracije i svrsishodne adaptacije. Iovek, ciji je vidz.na visokom nivou, spreman je da na odredjenu slabu stimulaciju odgovori adekvatnom reakcijom. ?ksplikativna fu'k"ija oj0a vidz. je da se smanjenjem budnosti moze objasniti opadanje ucinka tokom rada motrilaca.

<ekvortovi 3ak(ju1"i' pad u detekciji signala nastupa jako brzo kratak odmor ili druga vrsta aktivnosti efikasnost vra0a na optimalni nivo centralni stimulatori "npr.amfetamini# produavaju optimalnu efikasnost ako su zadaci iste teine, opadanje detekcije je nezavisno od ulnog modaliteta

T)orij) o3or'osti$ 1. !. teorija inhibicije - "<ekvort# poto se nita ne deava, vrlo brzo dolazi do parcijalnog gaenja uslovnog refleksa i naglog pada uinka teorija filtra - "Rrodbent# akcenat je na ogranienoj sposobnosti prijema informacija i karakteristinom postuliranom neuralnom mehanizmu - filteru koji vri selekciju ulaznih stimulusa "na osnovu njihovog intenziteta, bioloske vaznosti i noviteta# aktivacijska teorija - "3eb# vaznu ulogu imaju retikularna formacija, intenzitet signala i motivacija ispitanika. teorija habituacija - "Bejn <ekvort# habituacija aktivacijskog efekta ponovljene stimulacije njime se jos preciznije objasnjava stanje I2S-a motrilaca i pad ucinka. teorija o%ekivanja - "Biz# tu je istaknut znacaj nivoa ocekivanja koji subjekti formiraju u toku zadataka detekcije signala. &ako se ova ocekivanja retko ostvaruju, subjekti sa sve manjom verovatnocom predvi-aju pojavu kriticnih signala, sto dovodi do pada pozornosti

6. 9. ;.

6E

E.

teorija opservacionih odgovora 3 "3oland# negira relevantnost =unutrasnjeg stanja>. 1 njoj je istaknuto da je pozornost, odnosno frekvencija opservacionih odgovora uslovljena potkrepljenjem u vidu samog signala. :ko je pojavljivanje signala veoma retko i sledi tek posle dugih i varijabilnih intervala, frekvencija opservacionih odgovora se smanjuje cime i nivo detekcije opada. )eorija detekcije signala 3 naglasava neMsposobnost subjekta da razlikuje signal i um i da odlui kojoj distribuciji pripada odredjeni signal na koji treba da reaguje. )eorija motivacije - "Smit# akcenat je na motivaciji subjekta da kontinuirano motre i aktivno ucestvuju u ispitivanjima

G. H.

2ijedna od ovih teorija nije u stanju da objasni ponasanje motrilaca u eFperimentima, a jos manje u prakticnim okolnostima, ipak svaka od njih ima znacajne elemente bar za delimicno objasnjenje. Ritni za objanjenje pozornosti su i karakt)ristik) si*'a(a i is ita'ika2 Si*'a(i$ intenzitet, trajanje, frekvenca, vremenski i prostorni raspored :ko je intenzitet signala slabiji, ako oni kratko traju, ako im je ucestalost mala, a prostorni i vremenski raspored slucajan i nepredvidiv, detekcija ce biti slabija i pozornost motrilaca niska.

:tajnberger 3 je ispitivao odnos uspeha u zadacima pozornosti i kognitivnih "intelektualne i perceptivne sposobnosti# i konativnih "neuroticnost i eFtra-intreovertnost# karakteristika linosti motrilaca. R)3u(tati' $ojavu lanih uzbuna "gresaka# najvie odre-uju intelektualne sposobnosti i emocionalna stabilnost ispitanika &ognitivni cinioci su znacajni u prvim fazama, kada ispitanici nastoje da otkriju karakteristike signala i proniknu u pravilnost njihovog pojavljivanja. $erceptivne sposobnosti u poslednjim fazama rada postaju beznacajne. &onativne karakter.su znacajne za produzeno motrenje i determinisu izdrzljivost i toleranciju na neprijatnosti dugotrajne detekcije retkih kriticnih signala. 2eurotinost i introverzija postaju znaajne za efikasnost tek u poslednjim fazama zadatka pozornosti "tacnije u poslednjih 1; min#. Uticaj starosti: 7azlika izme-u mla-ih i starijih je izrazitija samo ukoliko se pove0ava brzina prezentacije signala. 7azlika se povecavala i postajala znacajnija u zadnjem periodu rada kada je kod mla-ih dobijen porast nivoa detekcije, a kod starijih dalji i nagli pad. Uticaj pola: 1glavnom nije potvr-eno Cene detekcijski nivo iz prvih pola sata zadravaju i posle tog perioda, a kod mukaraca kontinuirano opada. &od mukaraca je kra0e 7t na signal.

6G

-III :IRK9.IJ9LNI RITMO-I I R9.

7itmiki potencijal je deo filogenetskog nasle-a koji se kroz ontogenetski, individualni razvoj uobliava s obzirom na razliite spoljanje uticaje

2auka koja se bavi bioloskim ritmovima je hronobiologija, bioritmologija, biohronometrija. $osebne oblasti su hronofarmakologija, hronomedicina i hronopsihologija.

1. !.

Por)k(o 5io(o;ki/ rit0o+aItu0a1)'ja$ eg'ogeno 3 ,efer ! ritminost je uro-ena i esencijalna odlika ivih sistema. )ni poseduju tzv.=bioloki asovnik> - urodjeni mehanizam koji je odgovoran za pulsiranje unutrasnjih ritmova. endogeno 3 2topel - ritminost procesa i funkcija u biolokim sistemima je posledica spoljanjih promena. ) spoljasnjim ritmovima organizam dobija informacije posredstvom =+r)0)'ski/ k(ju1)+a>' fi3i1ki/ "smene svetlosti i mraka, promena temeprature, pritiska i vlanosti tokom !9 sata# i so"ija('i/ "socijalno definisano vreme ustajanja, odlazak na posao..#. +straivanja ra-ena na pojedincima u izolaciji potvr-uju endogenu hipotezu. Bobijen je nalaz o tzv.=slobodanom hodu> ritmova u izolaciji "ritmu dnevnih aktivnosti, sna, telesne temperat.,..#. 8remenske oscilacije ovih funkcija u izolaciji bile su veoma blizu funkcija u regularnim okolnostima.

6.

eklekti%ko 3 u zivim sistemima postoji primarna, endogena, dinamika osnova koja determinie ritmicnost, koja adaptacijom na egzogene inioce postie svoj konani sklad koji se zapaa kod adaptiranih i uro-enih bioloskih sistema, a u slucaju coveka kod zdravog i sredini prilagodjenog pojedinca. $otvrda toga je eksperiment <aksa 7enera sa pelama u $arizu i 2jujorku "2akon premestanja pcela iz $ariza, gde su hranu uzimale izmedju H'1; i 1K'1;, u 2jujork,one i dalje nastavljaju da je uzimaju nakon !9h, a vremenom su pocele da se usaglasavaju sa lokalnim casovnikom i tako su hranu uzimale izmedju H'1; i 1K'1;#.

K(asifika"ija 5io(o;ki/ rit0o+aI:alberg( 1. ritmovi visoke u%estalosti 7 srcana i mozdana ritmika "??@, ?&@#, cija veza sa spolj.ritmovima postoji mada nije striktno uredjena. !. ritmovi srednje u%estalosti 1 cirkadijalni ritmovi, ultradijalni, infradijalni tu spada ciklus sanbudnost, varijacije telesne temperature, ritmovi metabolickih funkcija. 6. ritmovi niske u%estalosti tu spadaju ritmovi sa periodima oscilovanja od est dana do vie godina - makrobioloki ritmovi, kojima se uredjuju razliciti metabolicki procesi, produkcija hormona i funkcije koje su sa njima u vezi "menstrualni ciklus, graviditet, laktacija# i ritmovi koji se uskla-uju sa solarnom aktivno0u i traju vie godina.

6H

Os'o+') fu'k"ij) 5io(o;ki/ rit0o+aI6tli i ;udvin Sve 6 funkcije omogucavaju tj.preduslov su harmonicnog, sinhronizovanog i koordinisanog funkcionisanja organizma i interakcije org.i sredine. 1. odmeravanje vremena 3 podrzava preciznost odvijanja procesa i tokova normalnog funkcionisanja !. predvianje - organizam predvi-a doga-aje u spoljanjoj sredini. $retpostavlja se da se to odvija pomo0u modela spoljanje sredine, koji je ukomponovan u funkcionisanje I2Sa. %nacajno je za pripremu za aktivnost, rad, odmor 6. kontrola 3 ostvaruje se preko mehanizama povratne sprege npr.ritmika respracije je kontrolisana koncentracijom I)! u krvi

6J

:IRK9.IJ9LNI RITMO-I 4irkadijalni ritmovi - izmene razliitih biolokih i psihofiziolokih funkcija i procesa tokom !9 asa, sa fazama uspona i padova u odre-enim periodima, koje se trajno ponavljaju. Sta su istrazivanja pokazala' - I7 psihofizioloskih funkcija vecina funkcija je sinhronizovana i pokazuje vise iznose tokom dana "kada je organizam i budnom i aktivnom stanju#, a nize nocu. *o ukazuje na postojanje bioloskog sata koji upravlja cirkadijalnim sistemom. *aj unutrasnji sat meri trajanje procesa i vrsi uskladjivanje I7. - I7 organskih funkcija su veoma vazni jer oblikuju ponasanje. 8ecina psiholoskih funkcija prati i integrise oscilacije fizioloskih, metabolickih procesa i sa njima je u uzrocno-posledicnoj vezi. &ao i svi bioloski ritmovi, I7-ovi traju i onda kada se iskljuci spoljasna periodicnost "npr.promena spolj.temperature#. $ojedinac i sam formira I7-ove svojih organskih i psiholoskih funkcija, koji zavise i od licnih karakteristika i osobina, odlika nervnog sistema i temperamenta. 7azliciti faktori mogu da destabilizuju cirkadijlnu ritmiku. &ada se rad obavlja nocu, psihofizioloske funkcije vazne za uspesno obavljanje posla su znatno snizene u odnosu na dnevni period jer je covek prirodno u ergotropnoj fazi "spreman je za rad i aktivnost# danju, a u trofotropnoj fazi "fazi oporavka# nocu. Iovekova sposobnost za rad varira bez obzira u kakvim uslovima se rad odvija, na kom nivou obucenosti se nalazi radnik i bez obzira na njegovu telesnu konstituciju i zdravlje.

$osledice or)0)<aja cirkadijalne ritmike, kada su transmeridijalni letovi u pitanju, nazivaju se desinhrono'a$ Sainjava je kompleks simptoma koji nastupa kad se naglo odstupi od uobiajene pravilnosti spoljasnjih vremenskih kljueva , kao i u sluajevima kad se remeti uobiajen ritam spavanja i budnog stanja, kod naruavanja zdravlja i kod svakog vida stresa.

Istra4i+a'ja "irkadija('i/ rit0o+a$ ?2 lajtman4 #.(. 8rio ispitivanja tokom dana, koristio je osam jednostavnih testova. 1speh i telesnu temperaturu je merio pet puta. 2alazi' Subjekti su postizali nie rezultate na testovima u ranijim jutarnjim i u kasnijim veernjim ispitivanjima u odnosu na sredinu dana i poslepodnevne sate.. +aksimalno postignu$e je ostvareno u ranim poslepodnevnim satima. 2ajnie rano ujutro. Bobijeno je da rezultati na testovima prate kolebanje temperature tokom dana. &lajtman je taj odnos tumacio kao uzrocan smatrajuci da tel.temp.odrazava nivo aktivacije nervnog sistema i determinise postignuce. $reciznim merenjima nije dobijena neposredna povezanost, pa je opravdaniji zakljucak da se veza tel.temp.i mentalne i fizicke efikasnosti pojavljuje kao kovarijantna, a ne uzrocno-posledicna.

9K

&$

,lejk4 #.0; <aksimalna efikasnost na ; testova je zabeleena u !1h, izuzetak je zadatak kratkorone memorije - 1K'6K 7ezultati' 2eki zadaci su podlozniji variranju tokom dana. 8ece su kod onih koji zahtevaju kontinuiranu paznju. &lajtmanovo objasnjenje da se oscilacije u efikasnosti kod relativno jednostavnih zadataka, koji nisu monotoni, mogu lakse prevazici motivisanoscu ispitanika, slaze se sa Rlejkovim nalazima. 1 svim zadacima uoceno je da efikasnost u radu opada oko 16h. $odnevni pad ucinka ne prati pad tel.temp. )vo je u skaldu sa &lajtmanovim opservacijama. %akljucak svih "&lajtman, Rlejk, drugi autori#' 1cinak na testovima pokazuje !9-orocasovno kolebanje perceptivnih, psihomotornih i mentalnih funkcija.

($

5ojt4 #.0; 7ezulatati o kolebanju radne sposobnosti tokom !9h' +ndeF koji pokazuje odnos izmedju porasta frekvencije pulsa i porasta radnog ucinka imao je najnizu vrednost izmedju ! i 9h, a najvisu izmedju 1E i 1Hh.

&ompletna inverzija 4R moze se postici jedino promenom sredine "npr.premestanje u drugu vremensku zonu#, ali ne odmah. 8reme postizanja kompletne adaptacije zavisi od nacina zivota i dnevnog rezima u novim uslovima.

<akljucak laboratorijskih istra'ivanja =2 tokom &>h: +strazene su brojne f-je koje razlicito varijaju tokom !9h i ciji se opsezi variranja znatno razlikuju. %a nas su najinteresantnije one f-je koje su od znacaja za efikasnost radnika' detekcija kriticnih signala, mentalni zadaci, psihomotorne f-je. Naj3'a"aj'iji 'a(a3, sa stanovista bezbednosti radnika i pouzdanosti radnih sistema, jeste da je veoma nizak nivo psihofizicke spremnosti za rad "koji se u svim istrazivanjima dobija# izmedju < i =h ujutro , kao i najveci broj gresaka i udesa.

T)r)'ska istra4i+a'ja 8eliki broj terenskih studija se bavio povezanoscu doba dana i broja gresaka i nezgoda na radu. *retpostavke( - najcesce su greske nocu u periodu kada je najnizi nivo psihofizioloskih funkcija i aktivacije. , najcesce su greske danju kada se najvise radi i kada je aktivacija najvisa. 2a udese na radu ne utice samo cirkadijalna ritmika unutrasnjih f-ja i ponasanja radnika, vec i mnogi drugi tehnicki i subjektivni i organizacioni faktori. ?abarkapa4 #./@: )animala ga je inverzija faza dnevnog ritma f-ja kod radnika u termoelektrani posle E-odnevnog neprekidnog rada u nocnoj smeni.

91

Rezultati su pokazali da ritam tel.temperature biva ocuvan i pored duzeg smenskog rada, s tim da se najvise vrednosti temperature pomeraju prema periodu najvise aktivnosti. 2ocni rad u toku E dana ne utice bitnije na inverziju f-je tel.temp., a njeno kolebanje dosledno prate ostale psihofizioloske f-je. 8reme potrebno za potpunu inverziju iznosi nekoliko nedelja neprekidnog rada. 2arusavanje pravilnosti ritmike govori o izvesnoj pocetnoj fazi navikavanja, ali i o mogucim negativnim posledicama po zdravlje radnika.

I'di+idua(') ra3(ik) i "irkadija('i rita0 +ndividualne razlike, u pogledu ispoljavanja cirkadijalnih varijacija psiho-fizioloskih f-ja, znacajne su za adaptaciju i selekciju ljudi za rad u smenama.

OjutarnjiO i OvecernjiOtipovi i fi3io(oski oka3at)(ji$ lajtman je zapazio da neki od subjekata u eFperimentima ranije nego drugi postizu maFimalne rezultate na testovima "ali tu pojavu nije detaljno izucavao#. &asnija istrazivanja pokazuju da krivulja t)(2t)0 )ratur) ispitanika koji su efektivniji u jutarnjim satima tj.Ojutarnjim radnicimaO "tako ih naziva *atkai, 1JG1#, pokazuje tendenciju brzeg dnevnog porasta nego krivulja temp.ispitanika koji imaju popodnevnu i vecernju efektivu tj.Ovecernjih radnikaO. *atkai i :tajnberger sa sar$"nezavisno# njihovi rezultati ukazuju da fizioloski status Ojutarnjih tipovaO, meren preko 'i+oa t)(2t)0 )ratur) u toku dana ostaje uglavnom konstantan, dok je kod Ovecernjih tipovaO u vecernjim satima znacajno veci nego u jutarnjim. OjutarnjiO i OvecernjiOtipovi i oso5i') (i"'osti$ /utar.i vec.tipovi se razlikuju i po osobinama licnosti. Bobijeno je da se i'tro+)rt'i i )Ktra+)rt'i ispitanici razlikuju po efikasnosti u razlicito doba dana. 1 jutarnjem eFperimentu, introvertni su bili znatno bolji, dok je sa eFtrovertnima to bio slucaj u poslepodnevnim ispitivanjima. olkun i orkoran su potvrdili ovaj rezultat ali uz jednu dopunu. 1 njihovom istrazivanju introverti su postigli podjednako dobar rezultat u vecernjim ispitivanjima kao i u jutarnjim kada je istrazivanje obavljeno u grupi, a ne individualno. )vo je vazilo i za eFtraverte kada je jutarnje ispitivanje obavljeno u grupi. &orkoran je dobijene rezultate inerpretrao u svetlu aktivacione hipoteze, tj.da prisustvo drugih osoba deluje na povecanje aktivacije i ponistava efekat doba dana. ,lejk4 #.0; 3 je istrazivao povezanost osobina licnosti i promena dnevne aktivacije. &rivulja t)(2t)0 )ratur) i'tro+)rtira'i/ pokazuje tendenciju brzeg dnevnog porasta nego eFtravertiranih. %naci, dobijene su razlike u ucinku tokom dana. *atkai - polazi od toga da se ljudi razlikuju u pogledu st)")'i/ 'a+ika "zivotnih i radnih#. 2jena istrazivanja su pokazala da se jutarnji radnici razlikuju od vecernjih' ,jutarnji su bili uglavnom podjednako efikasni na testovima u jutarnjim i vecernjim satima a njihov aktivacioni tonus "meren preko tel.temp.# bio je uglavnom konstantan. pre introverti. -kod vecernjih je zapazeno znacajno povecanje aktivacionog tonusa i ucinka u vecernjim satima. pre ekstraverti. Horn i +stberg4 #.;; - jutarnji imaju cirkadijalni maFimum t)(2t)0 )ratur) pre vecernjih i ranije jedu. *akodje imaju i vecu autonomiju !9h ritma. )vi rezultati potvrdjuju znacaj 'a+ik) u3i0a'ja /ra') tokom dana kao cinioca za formiranje individualnih razlika i kriterijuma za uocavanje razlika u pogledu cirkadijalnog ritma.

9!

?i'mi6 7 istrazivanje individualnih razlika u pogledu cir.ritma. ! grupe' eFtremno Ovecernji tipO i eFtremno Ojutarnji tipO. $odvrgnuti su merenjim fi3io(oski/ parametara, testiranju a3'j) i si/o(oski0 ispitivanjima. <erenja su obavljena u ! seanse' u H i u !Kh. 7ezultati' -spoljna i unutrasnja temperatura, kao i puls "tj.nivo aktivacije# su u Hh bile visi kod jutarnjih a u !Kh kod vecernjih tipova ispitanika. -nisu nadjene razlike u paznji. -kod istrazivanih osobina licnosti pokazalo se samo da vecernji pokazuju statisticki znacajno izrazenu hipomanicnost i prisustvo gastrointestinalnih konverzija u odnosu na jutarnje. +strazivanje "godinu dana kasnije# psiholoskih cinilaca dnevnih nivoa aktivacije i efikasnosti u radu' fizioloski aktivacioni tonus, osobine licnosti, formirane navike. /utarnji tip je opisan kao introvertna osoba koja tezi redu u zivotu i radu, a vecernji tip kao eFtravertna osoba sa prilicno izrazenom potrebom za pokazivanjem i zblizavanjem sa ljudima. *rebalo bi da ove potrebe imaju udela u formiranju dnevnih navika vecernjih tipova. 7ezulatati pokazuju da' - u jutarnjem ispitivanju dnevne navike ispitanika nisu predstavljale znacajan faktor uspesnosti, dok je njihov uticaj bio snazan u vecernjem ispitivanju, kada su vecernji eFtravertni ispitanici pokazali znacajno bolje rezultate od jutarnjih. 1 to vreme vecernji ispitanici su se nalazili na svom aktivacionom maFimumu "mere aktivacije' tel.temp.i puls#. - zadaci nisu u istoj meri podlozni varijacijama. Sto je monotoniji i sto duze traje, pad efikasnosti na njemu je izrazeniji u periodima dana koji prema dnevnim navikama i nivou aktivacije ispitanika jesu manje pogodni za obavljanje ovakve vrste zadataka. %a razliku od !olkarda4 koji fenomen Ojutarnjost-vecernjostO smatra stabilnom osobinom, *izmi$ka i sar.pretpostavljaju da se radi o sprezi delovanja bazicnog aktivacionog tonusa, osobina licnosti i tokom zivota formiranih navika.

*ako, i'tro+)rt) karakterise snazni nervni s>stem nizih pragova reagovanja i dobrih potencijala za brzo formiranje uslovnih reakcija, usled cega ce u jutarnjim satima pre reagovati na razlicite fizicke + socijalne stimuluse. S vremnom oni za njih postaju signali sa znacenjem vremenskog kljuca %aitgebera. 2agomilavanjem ovih veza, uz sadejstvo odredjenih osobina licnosti, olaksava put ka formiranju jutarnjih navika u zivotu + radu. Eksta+)rt') osobe imaju nervni sistem slabijeg opsteg aktivacionog kapaciteta + visih pragova reagovanja + u vecernjim satima bivaju na svom aktivacionom maFimumu. Specificne osobine licnosti ekstraverta "npr.zblizavanje + pokazivanje# su ono sto potpomaze i ucvrscuje stvaranje vecernjih navika. 2eki autori smatraju da socijalni faktori uticu na indiv.razlike u efikasnosti koje se javljaju izmedju intro i eFtraverta tokom dana. Roravak u drustvu tokom veceri ili nocu, za cime eFtraverti imaju vecu potrebu, vodi + vecem trosenju energije + povisenju nivoa aktivacije. : moze se tumaciti + tako da teznja eFtraverata ka socijalnim kontaktima u vecernjim satima ne mora biti uzrok vec posledica specificnih promena njihove aktivacije tokom dana. *eri64 &@@0 3 sprovodi istrazivanje koje ima za cilj dovodjenje u vezu indiv.razlika izmedju ljudi u pogledu I7 sa razlikama u osobinama licnosti. 7ezultate koje je dobila opisuju' -Ovecernje tipoveO kao aktivne, stabilne, eFtravertne i otvorene za ideje. -dimenzija OjutarnjostO se nije pokazala statisticki znacajno povezana ni sa jednom osobinom licnosti. -)sobe sa izrazenim Okapacitetom za spavanjeO su u stanju da spavaju uvek + stalno. )ni nemaju preferirano doba dana za vrsenje aktivnosti i aktivni su bilo kada u intervalu od !9h pod uslovom da su se prethodno dobro ispavali. 2alaz o njihovoj povisenoj disocijaciji moze da ukaze na simptome depersonalizacije, derealizacije i dozivljaja podeljenosti. 1 tom slucaju bezanje u san moze da sluzi u funkciji mehanizma odbrane.

96

Pri0)'a r)3u(tata istra4i+a'ja :R 'a ro")s rada )snovni cilj preporuka za praksu je da smanje i ublae negativne posledice uslova u kojima se smenski rad obavlja. Sve r) oruk) se mogu podeliti u tri grupe' organi'acija smena u pogledu vremena obavljanja rada istrazivanja pokazuju da je usvajanje novih sema cirkadijalnih ritmova uglavnom sporo i da se vracanjem u uobicajene okolnosti brzo gubi. +z ovoga sledi zakljucak da smene ne treba rotirati cesto ili, sto je jos bolje, ne treba ih rotirati uopste smene bi trebalo da budu fiksne. )vo je demonstrirano jo 1J;E.godine u vojnom komunikacijskom centru 2:*)-a. 1inak je porastao jer su se ljudi navikli na svoju smenu, da uzimaju obroke u odre-eno vreme i nisu morali stalno na kalendaru da trae u koje vreme treba da rade. <e-utim, kako nije uvek mogu0e uvesti fiksne smene treba primeniti drugo resenje. Brugo resenje je sasvim suprotno brza rotacija smena, npr.po dva dana u svakoj "prakticno ni ne dolazi do prilagodjavanj bioloskih funkcija a zadovoljstvo radnika je vece#, sa umetnutim slobodnim danima. 1z ovakvu semu rada korisno je uvesti i skracenje rada u nocnoj smeni. A'bor4 obuka i trening ljudi 'a rad u smenama istrazivanja su pokazala da se ljudi razlikuju po fazama i periodima cirkadijalnih ritmova, kao i po mogucnostima "kapacitetima# prilagoodjavanja na neuobicajene vremenske seme rada. Bakle, za rad u smenama radnike treba paljivo birati. Selekcija bi trebalo da ukljuci merenje fizioloskih parametara "narocito dnevnih varijacija telesne temperature# i specijalni upitnik o mogucnostima adaptacije "!olkrad - brze se prilagodjavaju na nocni rad oni koji imaju nizu amplitudu dvadesetcetvorocasovnog ritma, kao i oni ciji je ritam fleksibilniji#. $ored selekcije osoblja, korisno je organizovati i programe obuke u kojima bi se radnici upoznavali sa osnovnom problematikom dnevnih ritmova. planiranje i rasporedjivanje poslova i radnih 'adataka unutar pojedinih smena potrebno je planirati radni proces uz optimalnu vremensku raspodelu radnih zadataka kad god je to moguce "npr izbegavati dugotrajne, monotone zadatke u postponocnim + ranim jutarnjim satima, narocito ako je njihovo obavljanje povezano sa rizikom od gresaka, propusta ili povreda#. 1koliko se ovakve promene ne mogu izvesti, neophodno je duplirati rad operatora + uvoditi razlicite sisteme za odrzavanje budnosti + aktivacije. Zak(ju"ak$ znatan broj radnika oseca tegobe + neprijatnosti pri smenskom rezimu rada, sto se moze odraziti na fizicko + mentalno zdravlje, podloznost greskama + nezgodama, izostanke sa posla,.. +z ovoga sledi daje postovanje normalnog dnevnog ritma bioloskih + psiholoskih f-ja veoma vazno, a kada postane nuzno da se ritmovi poremete drugacijim radnim semama, treba rad organizovati tako da se teskoce + problemi sto vise redukuju.

99

IL STRES N9 R9.&
tres na radu je biopsiholoska varijabla koja posreduje izmedju radne sredine, zadovoljstva i radnikovog zdravlja, a nastaje iz pritiska koje stvaraju zahtevi posla i odgovora ljudi na te pritiske. 7ad u otezanim uslovima je pogodan za razvoj stresnih stanja operatora jer se danas sve vise izlazu dvostrukom ritisku' slozeni zadaci i kompleksni uslovi rada, s jedne strane i zahtevi za gotovo apsolutnom tacnoscu, s druge strane.

1. !. 6. 9. ;. E. G.

H. J.

&3ro"'i"i tj.stresogene karakteristike rada u nase vreme' :ngazovanost ljudi na razlicitim poslovima u usluznim delatnostima. *u se cesto govori o sindromu Oemocionalnog izgaranjaO, stresne situacije su frekventne i intenzivne, a radnici nemaju interpers.vestine. Savremena privreda je podlozna brzim + sirokim transformacijama, sto stvara klimu trajne nesigurnosti zaposlenih. Smanjenje broja zaposlenih, sto dovodi do povecanja obima posla onih koji ostaju, tesnih rokova, sve kracih odmora + pauza, pojave nezadovoljstva, pa su samim tim vise izlozeni nezgodama + greskama. Savremena +* "informaciona tehnologija# koja je cest izvor problema zbog stalnih inovacija. ?lektronska kontrola "monitoring#. Biskriminacija i seFualno uznemiravanje. $siholoski i moralni teror na radnom mestu "mobbing#, kojima se 1 osoba ili grupa zlostavlja i ponizava s ciljem da joj se ugrozi ugled, identitet, dostojanstvo + da se odstrani s posla. 7azlikujemo' horizontalni m.! medju radnicima na istoj lestvici u hijerarhiji, i vertikalni m.! kad nadredjeni zlostavlja jednog podredjenog ili grupu. 7azlozi su razliciti' visoki zahtevi poslodavaca, losa klima + odnosi medju ljudima, slaba organizacija, tendencija smanjivanja broja radnika,.. . :ngazovanje radnika na odredjeno vreme, na radu sa skracenim radnim vremenom + radu Ona crnoO, sto iako ima svoje prednsoti ipak predstavlja dodatni izvor nesigurnosti, strepnje i zamora. %astarevanje znanja, vestina i tehnika + stalna potreba za savladavanjem novih vestina predstavlja samo jos jedan izvor stresa + naprezanja.

Karakt)ristik) profesionalnog opterecenja i stresa operatora Stres i radno opterecenje 3a+isi od$ - broja signala - aktivnih radnji koje o.treba da izvede - eFtremnih i havarijskih situacija - akutnog i hronicnog zamora - ocekivanja, tj.kad objektivne havarijske situacije nema ali se govori da se ona ocekuje - odsustva anticipacije tj.npr.u situaciji Oskoro udesO, stres ne nastaje u toku situacije ili pre nje, vec tek nakon izvesnog vremena. 2ajteze je u havarijskim situacijama jer' - predstavlja neocekivano usloznjavanje rada i prilagodjavanje reakcija - tada najupadljivija karakteristika ponasanja je nefleksibilnost - moze da, s jedne strane, pokrene o.na aktivnost i efikasnost "a stres dozivljava tek naknadno#, dok s druge strane, havarija moze da izazove stres koji usled ne prevladavanja dovodi do neefikasnosti o.i pravljenja greski, kao i do negativnih afektivnih reakcija.

9;

Ri3i"'i os(o+i$ 2jih karakterise rizik od nezgode ili trauma usled izlozenosti neprijatnim uslovima i rizicnoj aktivnosti koje prati poviseno emocionalno naprezanje. - ,izicka opasnost se odnosi na izlozenost stetnim agensima koje mogu da dovedu do fizickog bola, povrede,.. - ?mocionalna opasnost dozivljaj ugrozenosti koji nastaje usled izlozenosti patnji, tragediji, bedi,.. 7izicne poslove karakt)ris)$ - objektivne komponente postoje nezavisno od toga da li radnik zaista opaza opasnost na poslu. )d obj.opasnosti radnik se moze zastititi strogim pridrzavanjem pravila i da koristi propisane mere zastite. )bj.opasnost je zavisna od stava radnika i moze se istaci kroz socijalna i simbolicka obelezja sto moze znatno da redukuje subj.dozivljaj stresa "uniformisana lica#. - subjektivne komponente opasnosti posla odnose se na eFtremne situacije u kojima su radnici primorani da rade sa svojim Orezervnim kapacitetimaO. $rema rezultatima istrazivanja "Gi30i<> ?MFF# psiholoski faktori koji modeliraju ponasanje u eFtr.situacijama ukljucuju emocionalnost stabilnost i otpornost, nisku neuroticnost i anksioznost i snagu nervnog sistema.

O*-tipO licnosti profil ljudi koji mogu uspesno da obavljaju opasne poslove. 2jih odlikuje stremljenje ka eFtremnoj mentalnoj i fizickoj stimulaciji i visoka tolerancija opasnosti "sto moze da odvuce ka drustveno prihvatljivim ali i neprihvatljivim oblicima ponasanja#. ST9 JE STRES anon 3 reakcija bezi ili se bori, koja podrazumeva lucenje hormona i opstu mobilizaciju energetskih potencijala za pripremu organizma da se suoci sa pritiscima i opasnostima. Pos()di") stresa se izrazavaju kroz razlicite emocionalne, intelektualne i fizicke simptome. Ra3(ikuj) se' - pozitivan stres 1 koji nije previse intenzivan, dug i iscrpljujuci. &ao takav dovodi do bolje organizacije i uvecavanja resursa, sto je podsticaj emoc.i intel.razvoju i usavrsavanju. Savladavanjem stresa razvija se samopouzdanje i kompetencija. - negativan stres 1 koji je tezak, trajan i iscrpljujuci, i uzrok je poremecaja funkcionisanja organizma i deluje supresivno na imuni sistem.

A os'o+') ko'") "ij) 'j)*o+o* tu0a")'ja$ 1. stres je r)ak"ija "ono sto se desava u coveku# Hans Beli je def.stres kao nespecificnu reakciju organizma na pretecu stimulaciju. 1 svakoj situaciji kada je org.izlozen pojacanim zahtevima u kojima dominira strah, patnja,.. nastupa reakcija koju je nazvao o sti0 ada ta"io'i0 si'dro0o0> koji se odvija u nekoliko faza' - uzbuna 1 ovo je kratkotrajna burna reakcija u kojoj se org., mobilizacijom zastitnih snaga "odbram.mehanizmi#, priprema za borbu. - otpor 1 nastupa ukoliko stres potraje. 1 njoj se org.bori ili se adaptira. *ada se najcesce uspostavlja ravnoteza. 1koliko se adaptacioni mehanizmi ne pokazu efikasnim, posle sve vece tenzije i anksioznosti, nastupa iscrpljenje. - iscrpljenje 1 znak da je borba sa stresom privremeno ili trajno izgubljena. $osledice su najcesce funkcionalne teskoce koje vremenom prelaze i u organska oboljenja.

9E

%nacajna pretpostavka Selijeve koncepcije jeste da duga i iscrpljujuca borba sa stresom vodi 5o()sti0a str)sa2 $roblemi se mogu ispoljiti' kao lakse funkcionalne tegobe i poremecaji koji se mogu savladati. i kao teska oboljenja sa neizvesnim ishodom. O2especificna reakcijaO je, u stvari, retko nespecificna, jer nije slobodna od psihosocijalnih i genetskih faktora i iskustva. $a se zato ova reakcija danas tumaci i kao Osklonost reagovanja po odredjenom psiholoskom obrascuO. !. stres je sti0u(a"ija "ono sto se desava sa covekom# S.je niz uzroka a ne simptoma i posledica. 7ec je o karakteristikama uslova rada koje oznacavamo kao eFtremne i stresne. O is eFtremnih uslova' - kratkovremeni stresori 1 podrazumevaju uslove koji sistematski, ali ne dugo, ometaju ostvarenje neke radne aktivnosti. *o su situacije u kojima je za izvesno vreme potrebno odzati visoku brzinu i tacnost u radu u nepovoljnim okolnostima. - dugovremeni stresori 1 kada operator boravi u uslovima izolacije i tada obavlja slozene i rizicne poslove. Stres nastaje u svim onim okolnostima kada dolazi do odstupanja od optimalnih nivoa zahteva. 6. stres je ro")s "transakcija# "i't)rak"ija covek-okruzenje# *emelji se na modelu uzajamnog dejstva, interakcije coveka i okruzenja i na aktivnoj ulozi coveka u situaciji stresa. )vaj pristup pokusava da objasni zasto se stres javlja. Mod)( stresa oksa i Makeja4 #.;0: - zasnovan na ekoloskoj i transakcionoj prirodi fenomena. - u model je ukljuceno ; fa3a$ +. u ovoj fazi dominiraju zahtevi spoljasnje sredine. $ored njih znacajni su i unutrasnji zahtevi i potrebe. %adovoljenje potreba je vazno i ono odredjuje ponasanje. aznanje da su nastupile potrebe i mogucnosti njihovog zadovoljenja odredjuje sledeci stadijum. ++. ukljucuje se stres, koji nastaje kada je narusena ravnoteza saznanja o postojanju odredjenih potreba i mogucnosti njihovog zadovoljenja. 7adi se o subjektivnom dozivljaju mogucnosti zadovoljenja, koji moze da bude realan i nerealan. Ritna je kognitivna ocena situacije i ocena mogucnosti da je resi. *o narusavanje ravnoteze prati emocionalno prezivljavanje koje je povezano sa kog.i bihejvioralnim pokusajima da se snage mobilisu radi slabljenja stresa i pritiska. )vo je sadrzaj +++.i +8.faze, koje karakterise povratna reakcija. 8. takodje regulise povratnu vezu koja sada obuhvata sve stadijume u sistemu reagovanja i koja je znacajna za ishod svake faze. )va faza je znacajna npr.za fiziolosku reakciju na stres "jer utice na lucenje adrenalina#. 2ajcesce, zbog neadekvatne povratne reakcije, produzava se i pojacava prezivljavanje stresa sto dovodi do poremecaja zdravlja. &kratko C fa3a' 1. %ahtevi spoljasnje sredine, !. Saznanje o potrebama i mogucnostima zadovoljenja, pojava stresa. 6.i 9. ?mocionalno prezivljavanje koje je povezano sa kog. i bih. pokusajima da se oslabi pritisak, sto se vidi u izmenama shema ponasanja. ;. 7egulisanje povratne veze koja obuhvata sve stadijume reagovanja. 7a'arusov 0od)( stresa' - da bi se razumela priroda psiholoskog stresa treba uk(ju"iti ko*'iti+') ro")s) koji determinisu vrstu i intenzitet stresne reakcije. +. u nizu ovih varijabli je pretnja 1 dozivljaj nekog stimulusa kao potencijalno ugrozavajuceg. ++. sledi primarna procena pretnje 1 zasniva se na evaluaciji stimulusa "realnoj ili nerealnoj# na bazi iskustva, ocekivanja i stavova. - ,aktori licnosti koji determinisu prim.proc.pretnje su' sigurnost "utice na stepen procene p.# i anksioznost "utice na opadanje otpornosti#. ituacioni faktor koji deluje na prim.proc.pretnje je' dvosmislenost pretnje "ukoliko je nejasnoca veca, procena se pojacava#.

9G

+++. sekundarna procena 3 osoba vrsi izbor ponasanja i aktivira mehanizme prevazilazenja i suprotstavlja se pretnji. + na ovu procenu deluju' redinski faktori, od kojih je najvazniji' izvor pretnje, mogucnost da se situacija promeni, i sredinska ogranicenja. - ,aktori licnosti su' ego snaga, struktura motivacije, i odbrambene snage. 2ajvaznija je snaga ega koja determinise nivo tolerancije na frustraciju, ponasanje u stresnoj situaciji i tip odbrambene reakcije. %nacajni su i neuroticizam, eFtraverzija, istrajnost, optimizam i nada. )snovne f-je sekund.pr.p.teku u ! pravca' ka aktivnom 1 uklanjanje prepreka ili promena ponaanja pasivnom reagovanju 1 ogleda se u emocionalnoj regulaciji, naje0e u psiholokim odbrambenim mehanizmima $rimarna i sekundarna procena se e0e simultano odvijaju.

.)fi'i"ija str)sa$ Stras je rezultat procene "realne ili ner.# pove0anih iMili oteanih zahteva koji se name0u oveku, s jedne strane, i procene oteane mogu0nosti da se zahtevi savladaju, s druge strane. &ada individua oceni zahteve kao ugroavaju0e, a svoje raspoloive snage kao neadekvatne, stres dovodi do negativnih posledica, pa i bolesti. :ko oceni da se zahtevi mogu savladati, osoba, iako ose0a posledice stresa i naprezanja, situaciju moe da doivi kao izazov. /avlja se prisustvo pozitivnih emocija koje mogu da doprinesu zadovoljstvu, kompeticiji i pove0anju otpornosti. Ieo ovaj proces je oposredovan "dobrim delom# karakteristikama linosti.

Kako 'astaj) str)s 'a radu Mekgratov model, #.;0 "najznaajniji model u tumaenju stresa# zasniva se na shvatanju da je stres na radu =individualni fenomen>, subjektivan u osnovi, i moe se smatrati postoje0im samo kod onog radnika koji proceni da je pod pritiskom. <ekgrat ga je predstavio u formi zatvorene sistemske reakcije'

9H

A SITUACI A ishod "#$ASA$ %

procena

reagovanje

B opazanje situacija proces odlucivanja izbor odgovora

model stresa na radu $o ovom modelu sistemska reakcija nastaje kada u radnoj situaciji nastupi neka promena koju radnik proceni kao ugroavaju0u ": i R#. 2akon procesa koji potroi na odluivanje, radnik bira odgovor na situaciju, reaguje "ili se uzdrava#, to se zavrava ponaanjem koje dovodi do nekog rezultata "pozitivnog, negativnog, ...# koji se =uliva> u prvobitnu situaciju "I i B#. )vaj ciklus utie na budu0i tok doga-aja. <ekgrat i saradnici smatraju da se geneza stresa moe sagledati kroz interakciju tri podruja' fiziki uslovi ":#, socijalna sredina "R# i radnik - linost "I#

Podruja nastanka stresa na radu

S obzirom na kombinacije, mogu0e je definisati sve potencijalne izvore stresa u radnoj sredini' 1. s. je posledica obavljanja radnih zadataka :I !. s. je vezan za radnu ulogu RI 6. s. je rezultat sveukupnog radnog ponaanja :RI 9. s. je rezultat me-uljudskih odnosa R ;. s. izazivaju fiziki uslovi na radu : E. s. je posledica individualnih karakteristika radnika I $reklapanje fiz. i soc. sredine je vano za ukupno funkcionisanje na radu :R

9J

Str)s i str)sori u rad'o0 okru4a'ju Bve orjentacije' 1. s. sagledava kroz delovanje sredinskih uslova !. s. podrazumevaju individualne reakcije i stanja radnika u nepovoljnim okolnostima Str)sor uslovi na radu koji deluju nepovoljno "unutranji ili spoljanji# Str)s reakcije i unutranja stanja radnika

Unutranji -intrin'i%ni1 %inioci stresa na radu - priroda i sadraj posla nastaje ukoliko posao nalae da se radi previe ili premalo u odnosu na oekivanje, ako se radi pod stalnim vremenskim ogranienjima i tesnim vremenskim rokovima, kao i kad je prisutna velika odgovornost, ako se esto putuje, radi produeno, u uslovima stalnih i neoekivanih promena,... Stres je naroito jak kad je radnik izloen nesigurnosti i strahu da 0e posao izgubiti. $rekomerno angaovanje na radu je znaajan stresor i moe se iskazati k+a'titati+'o "kada se radi veliki broj sati produeno# i k+a(itati+'o "kada se radi posao koji je previe teak#. - radna uloga ovo je drugi znaajan stresor, definisan je nejasno0om i konfliktno0u. N)jas'a rad'a u(o*a nastaje kada radnik nema adekvatne informacije o tome ta se od njega oekuje. Ko'f(ikt'a rad'a u(o*a karakteristina je za situaciju kada radnik obavlja neuskla-ene radne zadatke, kada je prinu-en da radi ono to mu je nametnuto i to ne eli, ili za ta smatra da nije deo njegovog posla - odgovornost na poslu moe se podeliti na odgovornost 3a (jud) i odgovornost 3a 0at)rija('a do5ra. - odnosi zaposlenih razliiti vidovi poreme0enih odnosa, sukoba i konflikata su est i neprijatan stresor na radu. 7adnici koji smatraju da ih njihov ef nedovoljno uvaava imaju neprijatan i trajan doivljaj ugroenosti i stresa. +ntenzivni konflikti dovode do deformacija u opaanju realnosti. Stres nastaje i kada je stvorena klima u kojoj grupe ili pojedinci ive u suparnikim odnosima. - karijera odnosi se na probleme u vezi sa nesigurno0u i promenama posla, napredovanjem, degradiranjem i smenjivanjem sa poloaja.

Bpoljanji -ekstrin'i%ni1 %inioci stresa na radu fiziki uslovi radne sredine i radnog ponaanja obuhvata skup razliitih faktora koji se oznaavaju kao sanitarno-higijenski uslovi rada. Goldoni, 1JHJ, je podelila fizike uslove radne sredine u 9 kategorije prema fizikim osobinama izvora' 1. mikroklimatski uslovi temperatura, atmosferski pritisak, kretanje i vlanost vazduha !. energija zraenja jonizuju0e zraenje, nejonizuju0e zraenje 6. mehanika energija infrazvuk, buka, vibracija 9. elektrina energija elektrina polja od ;K3z i statiki elektricitet *amo gde su ovi faktori negativno izraeni ili gde znaajno odstupaju od prihva0enih standarda, govorimo o niskoj kulturi rada. Svojim delovanjem ovi fiziki uslovi naje0e dovode do nezadovoljstva radnika, do pojave fluktuacije i absentizma, povreda, opadanja efikasnosti i produktivnosti, nastanka ili pogorenja profesionalnih oboljenja.

;K

mikroklimatski uslovi radne sredine mikroklima "unutranja klima# odnosi se na fizike uslove radne okoline u kojima ivimo i radimo. 7adna, proizvodna mikroklima obuhvata temperaturu, vlanost, brzinu strujanja vazduha i atmosferski pritisak. T)0 )ratura$ - toplota - koliina energije uslovljena kretanjem molekula - temperatura stepen zagrejanosti nekog tela - kao fizioloki kriterijum nepovoljnog delovanja visoke * uzima se potronja kiseonika - kontinuiran rad u uslovima +isok) T dovodi do fiziolokih poreme$aja koji su najizraeniji u' kardiovaskularnom sistemu, sistemu za varenje i metabolizmu minerala. *ako-e se mogu javiti poreme0aji I2S-a "simptomi su zamor, opadanje panje i budnosti, slabljenje psihomotorne koordinacije i brzine reagovanja, i pomu0enje svesti#. @oplotna hiper!termija nastaje kada se telesna temperatura kre0e u razmaku od 9K do 9!XI @oplotni udar nastaje kada tel.temp. dostigne 9!-96XI. $ra0eno je gubitkom telesne tenosti i elektrolita iz organizma, poreme0ajem funkcija I2S-a i gubitkom svesti. 'olaps stanje koje nastaje kao posledica dueg izlaganja visokim temperaturama i pra0eno je doivljajem zamora, klonulosti, munine, snienjem krvnog pritiska, vrtoglavicom i gubitkom svesti. ! unutranja tel. @. moe dosti0i veoma visok nivo "9!XI# za vreme grozniavih stanja, ali i za vreme sportskih takmienja "6JXI#, a da pri tome ne izazove kolaps. 7azlog je taj sto I2S ima dobre zatitne mehan izme kada se radi o toploti koja se stvara u telu, ali on slabije funkcionie kada je u pitanju spoljanja temperatura. ! tolerancija na ekstremne @ zavisi od godina, pola, zdrastvenog stanja, psihofizike kondicije i aktlimatizacije. - s'i4a+a'j) T tela dolazi do hladnog diskomfora, koji ima nekoliko faza' u 1. fazi dolazi do pove0anja krvnog pritiska, ubrzanja rada srca i disanja. &od produenog delovanja hladno0e usporava se puls i disanje, smanjuje se metabolizam i nastaje disfunkcija I2S-a, to utie na sniavanje radne efikasnosti i pove0anje hipotermije. $od uticajem niskih * povezano sa kretanjem vazduha i pove0anjem vlanosti, moe do0i do lokalnih promrzlina, smrzavanja celog tela i nastanka smrti. ?fikasnost radnika u uslovima hladno0e zavisi od kondicije, stanja zdravlja, intenziteta fizike aktivnosti i vrste posla. $rodukcija toplote moe se voljno "fizika aktivnost# i bezvoljno "drhtanje i spontano grenje mii0a# pove0ati. )ba naina su odbrana organizma od hipotermije - i kod sniene i kod poviene * ljudski organizam uz mere zatite putem ode0e i vetakog hla-enja i zagrevanja moe se prilagoditi ivotu i radu u svim uslovima. -(a4'ost i kr)ta'j) +a3du/a , +(a4'ost +a3du/a se odnosi na prisustvo vodene pare i izraava se kao apsolutna, maksimalna i relativna. :ps' predstavlja koliinu vodene pare koja se nalazi u vazduhu, izraena u gramima na kubni metar vazduha <aF' odnosi se na najve0u koliinu vodene pare koju vazduh moe da sadri na odre-enoj temperaturi. 7el' predstavlja stepen zasi0enosti vodenom parom izraen kao procentualni odnos izme-u :ps. i <aF. vlanosti. Sa promenama * vazduha menjaju se i vrednosti <aF i 7el vlanosti. - ispod 6KU vv postaje nehigijenska i negaitvno deluje na mukozne membrane nosa i grla - kada vv dostigne 1KKU, znojenje prestaje - kr)ta'j) i(i struja'j) +a3du/a podrazumeva pomeranje vazdunih masa u prostoru to ima veliki znaaj za termoregulaciju i olakavanje odavanja toplote. Arste' horizontalno vetrovi. vertikalno turbulencije. vrtlono kombinacija prethodne dve. #zraava se metrima u sekundi "mMs# Bre9aji za merenje' anemometri, a za mala kretanja i vrtlona strujanja katatermometri. 2ajbolja vrednost je brzina kretanja od K,;-1,;mMs 8rste ventilacija' prirodna i vetaka "kondicioniranje vazduha je najbolji vid mehanike, tj. vetake ventilacije#.

;1

9t0osf)rski ritisak i /i oksija , at0osf)rski ritisak se menja u zavisnosti od nadmorske visine i temperature vazduha. 2ormalan je 1K1,6!; k$a. $od dejstvom o+i;)'o* ritiska "kompresije# mogu se pojaviti akutni bolovi u uima i sinusima, kao i pojava vrtoglavice, zujanje, pucketanje u uima, munina i blaga dezorjentacija, a u ekstremnim uslovima moe do0i do pucanja bubne opne i ote0enja ula sluha. $ovisenom $ izlozeni su podvodni, tunelski radniciY 1z povieni $ prisutna je i poviena vlanost vazduha, poviena * i aerozaga-enje. :ko su ove vrednosti u normalnim granicama, rad se moe obavljati bez ve0ih fiziolokih promena u organizmu. =2onila%ka> ili =kesonska> bolest nastaje kao posledica brze dekompresije organizma, posle rada u uslovima povienog $. $ostoji akutni "trnjenje i svrab po koi, bolovi u udovima i predelu zglobova, kod teeg oblika moe se pojaviti munina, povra0anje, vrtoglavica, gubitak ravnotee,... ak i do ote0enja I2S-a, srca, plu0a,... kolapsa, pa i smrti# i hronini "nastaje postepeno i stradaju srce, zglobovi, kotanomii0ni sistem i dolazi do neuro-psihikih poreme0aja# oblik bolesti. S'i4)' at0osf)rski P izaziva irenje vazduha u pojedinim delovima tela, to moe dovesti do pritiska na bubnu opnu i pojave bolova u mii0ima i zglobovima. , Hi oksija ili anoksija je stanje pomanjkanja kiseonika u krvi i predstavlja osnovni uzrok visinske bolesti. 1koliko je nadmorska visina veca utoliko je atmosferski pritisak manji i parcijalni pritisak svakog gasa nizi, te snabdevanje kiseonikom redukovano. $osle 9KKKm zasi0enost krvi kiseonikom poinje naglo da pada pri emu su prvi znaci ubrzano disanje i puls i pove0an krvni pritisak. 2a psi planu nastupa euforija, pojavljuje se parestezija "osje0aj utrnulosti, bockanja, toplote, svraba#, poreme0aj vidnih funkcija, opadanje panje, oteano pam0enje, vrtoglavica i glavobolja to se odraava na funkcionalno stanje i radnu efikasnost radnika. 3ipoksiji su posebno izlozeni piloti, planinari, planinski vodici.. ?ksperimentalni nalaz je pokazao da pri ekstremnim uslovima, tj. hipoksiji 0e0e je pojava greaka pri reprodukciji forme, nego boje. %a prevenciju visinske bolesti, pored tehnike zatite "maske i skafanderi sa kiseonikom#, neophodna je psiholoka selekcija letakog osoblja i medicinski pregledi. - nasuprot hipoksiji, pove0anje koliine kiseonika u udahnutom vazduhu nije tetno za organizam "ist kiseonik koristi se u terapijske i kozmetike svrhe#. 1disanje ve0e koliine kiseonika pri pove0anju pritiska moe da dovede do greva i smrti.

;!

mehanika energija i energija zraenja 8uka ! "efinicija( b. je bilo koji neeljeni zvuk kada uznemiruje i iritira. Stepen neprijatnosti buke na radnom mestu zavisi od intenziteta, sastava ili spektra razliitih frekvencija, ekspozicije i individualne osetljivosti radnika. #ntenzitet izraava se u decibelima "dR# i kre0e se u rasponu od praga sluha do 19KdR kada prestaje sluna osetljivost i pojavljuje se bol. ! Bestalost ili frekvencija izraava se u hercima "3z# i oznaava broj vibracija u sekundi. )d spektralnog sastava frekvencija zavisi visina pojedinih zvukova i buke u celini. ! "elovanje buke na organizam zavisi od vie inilaca koji ukljuuju i personalne karakteristike "neurotinost i anksioznost#, ali i stavove onih koji su izloeni buci prema izvoru buke. R. ometa koncentraciju panje i tanost rada. 2ajbolja akustina sredina je kada intenzitet buke je 9K-;KdR "normalan razgovor#. Ruka iznad JKdR posle dueg izlaganja moe da dovede do ote0enja sluha. $ri dugotrajnom delovanju R i nedovoljnom odmoru mogu nastupiti patoloke promene u auditivnom aparatu "snienje slune osetljivosti#. 8eoma jaka buka moe izazvati povredu bazilarne membrane i membrane timpana, to za posledicu ima gubitak sluha. 8isokofrekventna buka izaziva tea ote0enja nego niskofrekventna. $od utjecajem kratkrotrajne buke jaeg intenziteta dolazi do smanjenja slune osetljivosti koja se nakon odmora moe oporaviti. @ubitak sluha za vie od !KdR uzima se kao kriterijum ote0enja sluha koji utie na radnu sposobnost radnika. $ored auditivnih promena, buka izaziva i druge promene fiziolokih i psiholokih f-ja koje su poznate kao ekstraauditivni efekti buke. R deluje na f-je pojedinih organa i sistema "srce i krvotok, digestivni i endokrini sistem, I2S - posebno vegetativne f-je#, utie i na koncentraciju panje i opaanje, opte raspoloenje, izaziva bre zamaranje, pojaava agresiju i razdraljivost, oteava soc. komunikaciju i doprinosi pojavi neurotinih stanja. *ako-e zbog intenzivne buke moe do0i do maskiranja i nerazumevanja zvunih i verbalnih upozorenja koja se odnose na opasnost, tako da mogu nastati greke koje dovode do nesre0e na poslu. *o sve ukazuje da su ekstraauditivni i psiholoki efekti buke tako-e znaajni za opte stanje radnika, pojavu bolesti i invaliditeta, nastanak povrede i udesa, opadanje radnog uinka i zadovoljstva poslom. - 2a oveka nepovoljno deluje i gradska ili komunalna buka. +zloenost stalnoj gradskoj buci koja prelazi EKdR pove0ava rizik od visokog krvnog pritiska, infarkta, problema sa varenjem, ote0enja sluha, doprinosi pojavi neuroza i napetosti. 2eprijatna je tokom spavanja i odmaranja. 1zronik je poreme0aja cirkadijalnih ritmova, naruavanja sna i psihosomatskog zdravlja. - $otpuna tiina nije poeljna jer cirkulacija krvi i umovi koji dolaze iz unutranjosti organizma deluju tako-e uznemiravaju0e i ometaju0e. - Ruka na ve0ini poslova ne treba da prelazi vrednost od H;-JKdR. - )astita( tehnicke mere zastite ukljucuju postupke koji se primenjuju prilikom konstrukcije i eksploatacije masina i uredjaja koji proizvode buku. 2a poslovima gde se buka ne moze otkolniti tehnickim merama primenjuju se sredstva licne zastite, antifoni, kacige i stitnici za usi. ?fikasnost ovih sredstava u pogledu zastite sluha i organizma u celini moze biti veoma visoka, ali zavisi od obucenosti, navika, stavova i spremnosti radnika da ih koriste. -i5ra"ij) ! "efinicija( bilo koji regularni ili povremeni pokret tela u odnosu na fiksiranu taku. Iovek vibrira na G1!3z. $ri lokalnom delovanju tetne vibracije su od H-1;K3z, dok su pri optem delovanju tetne od !1KK3z ! Arste( lokalne i opte S.v mehanika kolebanja koja deluju na ograniene oblasti ljudskog organizma, pri emu dolazi do razdraenja posebno osetljivih organa "to je tzv.receptorna vibraciona osetljivost#. 2ervni impulsi se odatle prenose preko retikularne formacije u druge centre mozga. )ve vibracije izazivaju razliiti alati i instrumenti kao to su builice, brusilice, eki0i i drugi ure-aji koji se dre u rukama. ).v mehanika kolebanja koja zajedno sa osciliraju0em objektom potresaju celo telo i njegove organe u razliitim povrinama i pravcima'

;6

3orizontalno imaju nepovoljno dejstvo kada se ovekovo telo nalazi u lee0em poloaju. 8ertikalno deluju nepovoljnije na oveka koji stoji. 8ertikalne vibracije deluju na' opadanje osetljivosti, premor ruku i nogu, slabljenje preciznosti pri obavljanju finijih pokreta. 7otaciono "ili kruno # prisutne kod transportnih sredstava i pri uestalosti manjoj od 13z glavni su uzrok bolesti vonje koja predstavlja vibracionu bolest ! 5egativan uticaj kratkotrajno izlaganje delovanju vibracija ne dovodi do teih i nepovratnih posledica Bugotrajno delovanje izaziva najpre funkcionalne promene na kotano-mii0nom i neuro-endokrinom sistemu, a zatim i morfoloke promene koje se ispoljavaju kao vibraciona bolest. 5ibraciona bolest razlikuju se dva oblika zavisno od tipa i lokalizacije dejstva vibracije vb nastala delovanjem lokalnih v, i vb nastala pod dejstvom optih v. )rganizam je naje0e izloen kombinovanom dejstvu oba tipa vibracija, tako da se javljaju polimorfne funkcionalne i organske promene koje obuhvataju ote0enja razliitih organa i sistema. Simptomi koji nastaju usled dugotrajne izloenosti v vezuju se za sindrom vibracione angiotrofoneuro'e. 2ajraniji znaci bolesti su parestezije i bolovi u ekstremitetima, pojaan zamor i funkcionalne smetnje I2Sa u vidu glavobolje, vrtoglavice i drugih neurotinih simptoma. ! +ehanizam negativnog uticaja v slian je delovanju buke, jer pored specifinog dejstva imaju i opte i nesepecifino. 8 deluju na organizam refleksnim putem, ali imaju i neposredno mehaniko dejstvo na unutranje organe. ! )atita( razliiti izolatori, amortizeri i polivalentni materijali koji priguuju vibracije. Jo'i3uju<) 3ra1)'j) ! "efinicija( svako zraenje koje se sastoji od elektromagnetnih talasa ili estica koje raspolau kinetikom energijom dovoljnom da izazovu jonizaciju atoma sredine kroz koju prolaze. ! "ejstvo( Civa materija izloena zraenju apsorbuje energiju tog zraenja, pri emu se javljaju procesi koji mogu imati primetne bioloke posledice na nivou 0elija, tkiva i organa. 8eliina nepovoljnog biolokog efekta zavisi od koliine apsorbovane energije, vrste i naina zraenja, radioosetljivosti, starosti, pola, individualne osetljivosti, ishrane, pa i godinjeg doba. 2ajznaajniji somatski efekat jz je kancer. - $rofesionalni rizici od jz uglavnom se vezuju za alfa, beta i gama zraenje, neutronsko zraenje, rentgensko "Z# zraenje. ! #zvori zraenja( prirodni "npr. kosmiko zraenje# i tehnoloki "nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja, u vetakim -ubrivima, ... - 1 istraivanjima psiholokih aspekata profesionalnog izlaganja jz pokazalo se da izlaganje j zraenju u duem vremenskom periodu dovodi do promena psihikog zdravlja, tj. vie se javljaju depresivne reakcije nego na prosenoj populaciji. +spitanici, lekari na radiodijagnostici i radioterapiji, u velikom procentu "H! i H6U# su zadovoljni svojom profesijom i smatraju da je njihov posao zanimljiv, to govori da se radi o poslovima koji imaju visoku intrinzinu vrednost.

;9

Sk(ad 1o+)ka i rad') oko(i') +odel sklada oveka i radne okoline ukljuuje odnos potreba individue i izvora zadovoljstva u radnoj situaciji, kao i mogu0nosti da se ove potrebe zadovolje. )snovni )()0)'ti modela su' - objektivna situacija "obj. okolnosti# - subjektivna situacija "subj. okolnosti doivljaj radne situacije# - objektivna osoba "sposobnosti, vrednosti, potrebe, znanja, vetine# - subjektivna osoba "samopoimanje elja, potreba, vrednosti, sposobnosti# !ren% i saradnici, 1JH!, smatraju da su svi ovi elementi kljuni pojmovi u modelu profesionalnog stresa, i da se njima mogu definisati jo 9 dodatna pojma, kao izvora nesklada izme-u osobe i radne situacije' - kontakt sa realno0u nesklad objektivne realnosti individualne percepcije - tanost samopoimanja nesklad objektivne osobe i percepcije selfa - objektivna uskla-enost situacija i osobe - subjektivna uskla-enost sklad subjektivne osobe i subjektivnih okolnosti, ukljuuje samopoimanje. Svaka od njih 9 je pokazatelj mentalnog zdravlja. Bobro zdravlje je reprezentovano odustvom nesklada ili eventualno blagim i kratkotrajnim oblicima neuskla-enosti. Usklaenost postoji ukoliko okolnosti individui pruaju eljene nagrade "novac, soc.pripadnost, postignu0e#, a osoba poseduje "i ostvaruje# posebne osobine, sposobnosti, znanja, vetine, fiziku kondiciju. Cesklad osobe i okolnosti definie profesionalni stres. $osao je stresan u meri u kojoj uskra0uje zadovoljenje individualnih motiva i u meri u kojoj sposobnosti individue ne odgovaraju zahtevima ostvarivanja dobiti. 1 oba sluaja individualne vrednosti i motivi su osuje0eni. Stres na radu vodi naprezanju i devijacijama ponaanja. 2aprezanja su izvor nezadovoljstva, anksioznosti, doivljaja zamora, iscrpljenosti,... Rihejvioralni simptomi su puenje, konzumiranje alkohola, lekova, gojaznost,... (izioloki simptomi se ispoljavaju kao promene normalnih vrednosti krvnog pritiska i povien nivo holesterola u krvi. Simptomi se mogu javiti izdvojeno, ali e0e su u interakciji. 1koliko naprezanje potraje, javljaju se poreme0aji mentalnog zdravlja "depresija# iMili fizikog zdravlja "koronarna bolest, ir na elucu#. Bobra uskla-enost rezultira pozitivnim ishodima i po fiziko i po mentalno zdravlje "ose0aj samopouzdanja, efikasnost i samouvaavanje# *ovratne ve'e u modelu, tj. njihove putanje opisuju promene tokom dueg perioda kada individua nastoji da popravi neuskla-enost kroz suoavanje i mehanizme odbrane. Suoavanje predstavlja promene objektivne osobe ili objektivne situacije "npr. dodatna obuka za posao ili zahtevati da se smanji obim posla#. <ehanizmi odbrane su nesvesne psiholoke distorzije percepcije objektivne situacije i objektivnog selfa, koje u psiholokom smislu smanjuju naprezanje. 2esklad se moe umanjiti i promenama objektivne osobe "koja nastaje starenjem, sazrevanjem, stupanjem u brak,... to uslovljava promenama stavova i vrednosti tokom ivota# <aklju%ak( ovaj model samo delimino moe da objasni kako i koliko fiziko okruenje moe nepovoljno da deluje na radnike.

Psi/o(o;ki si'dro0 )0o"io'a('o* i3*ara'ja ?mocionalna pregorelost 7izgaranje8 oznaava stanje radnika koji se zbog stresa na poslu ose0aju toliko iscrpljeno i isce-eno da vie nisu u stanju da efikasno funkcioniu. )vaj sindrom zahvata pre svega one radnike koji due vreme obavljaju emocionalno visoko zahtevne poslove koji ukljuuju interakciju sa drugim ljudima. )vi radnici obino zapoinju karijeru sa visokim oekivanjima koja se retko ostvaruju. )vaj psiholoki sindrom sastoji se iz tri dimen'ije'

;;

emocionalna iscrpljenost - simptomi su' ose0aj isce-enosti, jutarnji zamor, frustriranost, odsustvo elje da se dalje radi sa ljudima. !. depersonalizacija - neosetljivost, tretiranje ljudi kao da su stvari, otupelost i odsustvo empatije. i 6. opadanje efikasnosti - nemogu0nost efikasnog suoavanja sa problemima, nemogu0nost uticaja na druge, odustvo radosti i zadovoljstva. +straivanjima je utvr-eno da 0e se ovaj sindrom pre ispoljiti kod emocionalno osetljivih, anksioznijih i manje iskusnih radnika, kao i kod onih koji manje anticipiraju probleme, kod osoba sa spoljanjim lokusom kontrole, otu-enih i kod neto mla-ih. I'di+idua(') ra3(ik) i str)s 'a radu2 1 istraivanjima inilaca koji posreduju izme-u radnika i faktora nastanka stresa, akcenat se stavlja na pol, uzrast i karakteristike linosti. Btarost i stres istraivanja pokazuju da je njihov odnos u obliku obrnutog slova =1> i da su radnici u srednjoj dobi najvie pogo-eni stresom "zbog pove0anog angamana u tom periodu#. *ol i stres neuroticizam i emocionalna nestabilnost pokazali su tendenciju opadanja sa godinama kod zaposlenih ena, to kod mukaraca nije bio sluaj. Druge personalne dispo'icije i stres dimenzije koje su se pokazale najznaajnijim prediktorima stresa na radu su' neuroticizam, emocionalna labilnost "odgovorna je i za efikasnost u stresnim situacijama i za upravljanje stresom#, anksioznost "to je ve0a, podloniji su stresu#, hostilnost, depresivnost, lokus kontrole "oni koji imaju unutranji lokus kontrole, manje su podloni stresu#, ponaanje oznaeno kao tip : "ponaanje osoba tipa : odre-uje anksiozno-emocionalni kompleks, naziva se i =koronarni tip> jer oboljevaju od koronarnih bolesti vie su izloeni stresu za razliku od osoba tipa R#. & ra+(ja'j) str)so0 'a radu 1 postupcima upravljanja stresom polazi se od toga da su uzroci stresa na radu raznovrsni i brojni, da su moderabilni i da su u interakciji. %a prevenciju stresa na radu mogu0e je preduzeti razne intervencije koje podrazumevaju primenu savremenih ergonomskih principa koji se odnose na prilago-avanje sredstava za rad "maine, aparati, ure-aji# i radnih uslova prosenim psihofizikim sposobnostima radnika kako bi se zatitilo zdravlje i unapredilo zadovoljstvo. Tto se tie upravljanja stresom na samom radnom mestu, najvie se koristi analiziranje i dizajniranje poslova, radnih mesta i radnih prostora, uvo-enje i planiranje autonomije zaposlenih, i planiranje naina donoenja odluka i participacija. )d znaaja je i pra0enje i kreiranje odnosa me-u zaposlenima, kao i vo-enje rauna o fizikim i mikroklimatskim uslovima na radu i uvo-enje zatitne opreme i kontrola kori0enja, te prostorno ure-enje i opremanje radnih mesta. +straivanja pokazuju da su za snalaenje u stresnim situacijama i upravljanjem stresom na radu posebno znaajne personalne karakteristike radnika "lokus kontrole, anksioznost, emocionalna labilnost...# %naajni moderatori stresa na radu mogu biti i odnosi zaposlenih van organizacije "sa porodicom, prijateljima, odnosi u iroj zajednici, kao i brojni egzistencijalni, statusni, pravni problemi# +ntervencije koje se mogu preduzeti u samoj organizaciji naje0e podrazumevaju neposrednu pomo0 ljudima i savetovanje u cilju reavanja problema, promene neadekvatnih strategija prevazilaenja stresa i formiranje novih navika i taktika. Pr)+)'ti+') i't)r+)'"ij) /edan od poznatijih programa za prevenciju stresa je 'rimerov program anticipativne socijalizacije koji ima za cilj da umanji ok suoavanja sa realno0u radnika medicinske struke. )n se sastoji iz etiri faze. 1 prvoj se studentima naje0e putem auditivno-vizualnog materijala prikazuju teke situacije u radu sa obolelima. 1 drugoj fazi se predavanjima, razgovorima sa strunjacima i radom na terenu prua mogu0nost da studenti uvide zato su u njihovom budu0em radu neizbene teke situacije. )ve dve faze su usmerene na menjanje postoje0ih i formiranje novih oekivanja, a sve u cilju prihvatanja realnosti. *re0a faza ukljuuje informacije supervizora, pretpostavljenih i pacijenta o tome to drugi na radu oekuju od budu0ih medicinara. 1 etvrtoj fazi osoblje se obuava za konstruktivno reavanje konflikta. $rovera valjanosti ovog programa je dala pozitivne rezultate, tj. medicinske sestre koje su ga poha-ale zadravale su se due na prvom radnom mestu, manje su izostajale sa posla, bolje su se snalazile u konfliktnim situacijama, bile su zadovoljnije,...

1.

;E

I't)r+)'"ij) toko0 traja'ja str)sa 'a radu +ntervencije ove vrste podrazumevaju organizovanje programa upravljanja akutnim stresom kod zaposlenih. $rogrami ukljuuju savetodavnu i terapeutsku psiholoku pomo0 i razliite akcije unapre-enja zdravlja radnika. $rimenjuje se i obuavanje za ovladavanje tehnikama upravljanja emocijama. Poststr)s') i't)r+)'"ij) )dnose se na pruanje podrke zaposlenima u situacijama nakon doivljenog stresa na radu, preivljene teke traume, nasilja, ili zbog nesigurnosti izazvane razliitim situacijama na radu. +ntervencije zapoinju analizom incidentnog doivljaja i preivljene traume i sprovode se kroz nekoliko etapa.

;G

L R9.NI PROSTOR
, Rad'o 0)sto ogranien prostor u kome se odvija radni proces, u kome radnici obavljaju radne zadatke i ostvaruju raznovrsne komunikacije i interakcije. )bavljaju0i posao, radnik u odre-enom stepenu privatizuje radni prostor i zato taj prostor nosi obeleja korisnika. , Ha(( je uveo termin roks)0ika odnosi se na kulturne, socijalne, i psiholoske dimenzije ponasanja u prostoru. )brasci nauenog ponaanja utiu na znaenje koje ljudi pridaju prostoru i na nain na koji koriste prostor. Subjektivni dozivljaj radnog mesta definise ponasajni okvir, koji stavlja do znanja sta i kako treba raditi, i sta je primereno, a sta ne. - (izike karakteristike radnog prostora su znaajne za rad operatora zato to direktno deluju na njegovu efikasnost, tanost i pouzdanost. - 2ajbitniji as )kti o'asa'ja u prostoru odnose se na personalni prostor i teritorijalnost. P)rso'a('i rostor je oblast sa nevidljivim granicama koja se prostire oko tela osobe. *o je prostor u kojem se odigrava najve0i broj interakcija sa drugima. $$ moemo zamisliti kao seriju koncentrinih krugova oko osobe koji nemaju strogo definisan oblik, i slue kao zone zatite i omota u interpersonalnoj komunikaciji, a svako rastojanje ima svoje znacenje u smislu vrste pozeljnih interakcija, koje zavise od kulturoloskih faktora. Ha(($ B 3o') u'utar PP$ :. +ntimna "K,;m poverljiva, ugodna interakcija#, prisustvo strane osobe nije poeljno i ukoliko do njega do-e, to moe izazvati uznemirenost i senzornu stimulaciju. R. $ersonalna zona "K,; 1,!;m prijatelji# I. Socijalna zona "!,; 6,;m poslovni kontakti#, B. /avna distanca " 6,;m komunikacija sa masom, publikom#.

Cini prostor

8ie faktora utie na to kolika 0e se distanca u linom prostoru zauzeti u odnosu na druge osobe. 2ajuocljiviji efekat na ponasanje u licnom prostoru imaju personalne karakteristike "psihoticni, neurotini i anksiozni preferiraju vecu distancu#, pol "zene manja razdaljina#, godine "vrsnjaci teritorijalno blizi#, kulturna obelezja i drustveni status. $ersonalna distanca kod pripadnika svih kultura se pove0ava kada se ponaanje drugih ljudi opaa kao prete0e, ili kada se drugi vide kao pripadnici vieg statusa, ili kao stranci. %a ponaanje u radnom kontekstu vai da, kada se drugi opaaju prijateljski, i kada se prema njima gaje pozitivni stavovi, personalna distanca se smanjuje.

;H

T)ritorija('ost' T)ritorija je prostorni fenomen sa vidljivim granicama koje ukazuju na odnose posedovanja. T)ritorija('ost je prostor koji ima utvrdjenu, fiksiranu lokaciju i ne pomera se zajedno sa osobom. $rostor postaje teritorija naim =investiranjem> u njega, simbolicnim obelezavanjem i omedjavanjem. 1 komunikacionom smislu, teritorijalnost podrazumeva personalizaciju odre-enog prostora da bi se nekoj grupi ili osobi dalo do znanja da prostor nekome pripada. 8ltman definie A +rst) teritorijalnosti$ primarna, sekundarna i javna. 7azlikuju se u stepenu posedovanja i stremljenju vlasnika ka zastiti i odbrani. *eritorijalno o'a;a'j) ljudi povezano je i sa odre-enim psiholokim funkcijama. )dre-ena teritorija prilii odre-enim soc ulogama i vezuju se za odre-eno ponaanje. &od i't)rak"ija lini prostor regulie ko(iko 0e se blisko ostvariti neka interakcija, a teritorijalnost ko ce stupiti u interakciju. *eritorijalnost i teritorijalno ponaanje moe biti *ru 'o "podrazumeva ve0e povrine zgrade, parkove, gradove,...# i i'di+idua('o "ua teritorija ili predmeti u okviru teritorije stolica, soba, kabinet,...#. Rad'o 0)sto i rad'i rostor :rhitektonska reenja i dizajn poslovnog enterijera utiu na percepciju radne sredine, odnose na radu, efektivnost, subjektivni doivljaj i produktivnost. 2ajvazniji aspekti dizajniranja radnog prostora su velicina ambijenta, rastojanje radnih pozicija, razmak opreme, namestaja i zaposlenih, stepen privatnosti, mogucnost interakcije i zajednicki prostor. 8eliina radnog prostora se izraava u dimenzijama kvadratnog metra po zaposlenom i ona zavisi od njegovog statusa i mo0i u organizaciji. Sve vie se prelazi na timski rad, pri emu zajedniki prostor postaje sve aktuelniji i znaajniji. Dafi - 0od)( RP koji kombinuje autonomiju i interaktivnost. )n formira B ti a' konica, klub, 0elija i jazbina.

5ain rada i prostor

7azlikuju se dve for0) radnog prostora' jednoznacni "single minded oni prostori koji imaju samo jednu funkciju, npr. kancelarije, parkinzi# i viseznacni "open minded multifunkcionalni i participativni# 7$ %akljuak je taj da je za razliite vrste poslova potreban razliit tip radnog prostora. Prostor'i od'osi 7 od'osi 0o"i i statusa 'a radu Rastoja'j) osim to ukazuje na vrste interakcije otkriva i soc. odnose i razlike u statusima. )dnosi mo0i u prostornom kontekstu na radu povezani su i sa mogu0no0u osobe ili grupe da na radu ima pristup odre-enoj teritoriji i da joj daje znaenje. &ontrolu teritorije povezujemo sa tri aspekta ponaanja' 1. $ravo prvenstva da se udje u odre-eni prostor, !. +zbor tipa aktivnosti koja ce se obavljati, 6. sposobnost da se neutralise kontrola drugih. *eritorijalnost u kontekstu rada se moe definisati kao nain da se postigne i proiri kontrola u odre-enom delu prostora na radu i da se na osnovu toga uspostavi i odri eljeni stepen privatnosti.

;J

Tto se tie vidljivosti i propustljivosti teritorijalnih granica, one mogu biti fiksirane zidovima, ali mogu biti i tzv.socijalne membrane. )vakve granice, iako nevidljive, retko se naruavaju zahvaljuju0i neverbalnoj komunikaciji koja ima vanu ulogu u prostornom ponaanju. RP i )fikas'ost o )ratora ! stvari koje su znaajne za psiholoko i ergonomsko projektovanje radnog prostora' 1. neophodna je neometana komunikacija koja podrazumeva optimalnu mobilnost operatora i neometanu vizuelnu i auditivnu komunikaciju u sistemu. !. Sakoca upravljanja i dozivljaj komfora kroz posedovanje licnog prostora i teritorijalnosti, uzimajuci u obzir i druge operatore. )vi osnovni principi vaze i za otvorene radne prostore. )peratorima treba dozvoliti da zadovolje subjektivni dozivljaj kontrole nad prostorom jer time unapredjujemo sigurnost, efikasnost, ugodnost i kvalitet zivota na radu.

EK