I STACIONARNE ELEKTRINE STRUJE

1. ELEKTRINO KOLO STACIONARNE STRUJE

1.1. KONVEKCIONA ELEKTRINA STRUJA
Sistematsku studiju makroskopskih magnetostatikih polja, centralnog pojma
magnetostatike, zapoinjemo analizom stacionarnih elektrinih struja u makroskopskim
fizikim sistemima. Sa makroskopskog stanovita, pod stacionarnom elektrinom strujom
podrazumevamo usmereno kretanje naelektrisanja ija se gustina raspodele u prostoru ne
menja tokom vremena. Fundamentalna injenica na osnovu koje se moe zasnovati
magnetostatika zasnovana je u tvrenju da su stacionarne struje uzronici magnetostatikog
polja. U tom smislu, stacionarno kretanje naelektrisanja preuzima u magnetostatici onu ulogu
koju su u elektrostatici imali sistemi nepokretnih naelektrisanja.
ostoji vie naina pomo!u kojih je u odreenom fizikom sistemu mogu!e formirati
stacionarno kretanje naelektrisanja. Sa principijelnog stanovita, jedan od najjednostavnijih i
najdirektnijih naina formiranja stacionarne struje svodi se na to da se odreeno
makroskopski naelektrisano telo dovede u stanje kretanja.
"a slici #$a% prikazan je disk koji je naelektrisan po svom o&odu i koji se moe dovesti
u stanje rotacije oko sopstvene ose konstantnom ugaonom &rzinom. re pokretanja diska
njegova naelektrisanja formiraju iskljuivo elektrostatiko polje, koje !e delovati odreenom
silom na neko takasto nepokretno naelektrisanje $'% postavljeno u &lizini diska. (agnetna
igla, takoe postavljena u &lizini diska &i!e orijentisana u pravcu magnetnog polja )emlje.
Slika #.
*ada se disk zarotira oko svoje ose konstantnom ugaonom &rzinom

, slika #$&%,
zajedno sa diskom kre!u se i naelektrisanja formiraju!i takozvanu konvencionu elektrinu
struju. U prostoru oko ove struje se pored elektrinog polja formira i magnetno polje.
+ndikator pojave magnetnog polja je skretanje magnetne igle sa svog prvo&itnog pravca.
1.2. KONDUKCIONE ELEKTRINE STRUJE
(ada primer sa rotiraju!im naelektrisanim diskom od dielektrika ukazuje na
fundamentalnu vezu izmeu stacionarnih elektrinih struja i magnetnog polja, ovakav fiziki
sistem nije dovoljan za nae dalje analize magnetostatikih fenomena. ,entralno mesto u
naim razmatranjima ima!e oni fiziki sistemi u kojima se stacionarne elektrine struje
formiraju unutar nepokretne i provodne materijalne sredine. "aime, pod odreenim
#
specifinim uslovima mogu!e je dovesti u stanje usmerenog kretanja ogroman &roj
naelektrisanih i slo&odnih mikroestica $elektrona, pozitivnih ili negativnih jona% unutar
provodnih sredina. -vakvo usmereno i kolektivno kretanje naelektrisanih estica unutar
provodnih sredina $u vrstom, tenom ili gasovitom agregatnom stanju% naziva se
kondukciona elektrina struja ili struja provodnosti.
.ipian makroskopski fiziki sistem u kome su o&ez&eeni uslovi za trajno odravanje
kondukcionih struja ima strukturu takozvanog strujnog kola. od strujnim kolom
podrazumevamo sistem meuso&no povezanih provodnika kroz koji se odvija usmereno
kretanje naelektrisanja. *od svakog strujnog kola pogodno je razlikovati njegovu aktivnu i
pasivnu komponentu. -&ino ulogu aktivne komponente elektrinog kola preuzima
odgovaraju!i ureaj koji se naziva generator. -stali deo kola predstavlja pasivnu komponentu.
Slika /.
"a slici / prikazan je primer strujnog kola u kome rotiraju!i metalni disk preuzima
ulogu mehanikog generatora. asivni deo kola predstavlja provodna ica nainjena od istog
metala kao i disk, koja je preko prekidaa 0 spojena sa njegovim takama 1 i 2. *ada je
prekida 0 otvoren, a nenaelektrisan disk rotira konstantnom ugaonom &rzinom

, dolazi do
preraspodele njegovih naelektrisanja $slika /$a%%. "aime, slo&odni elektroni metalnog diska
rasporeuju se po njegovom o&odu, dok centralna taka diska $1% postaje elektro3pozitivna.
Sa stanovita rotiraju!eg koordinatnog sistema vezanog za disk, svaki slo&odni elektron
metala izloen je delovanju centrifugalne sile
cf
F

koja ga pomera prema o&odu diska.

4rlo &rzo nakon zatvaranja prekidaa 0 $slika /$&%% dolazi do uspostavljanja
dinamike ravnotee. U ovom, takozvanom stacionarnom stanju, slo&odni elektroni ianog
provodnika pomeraju se od take 2 prema taki 1. 5u&itak elektrona na kontaktu 2
neprestano se nadoknauje radijalnim kretanjem elektrona kroz disk od take 1 prema taki
2. 6rugim reima, strujno kolo formira se od ianog provodnika i dela 12 diska. *retanje
elektrona unutar ovog strujnog kola odrava se u stacionarnom stanju sve dok se disk okre!e
konstantnom ugaonom &rzinom

. Uspostavljanje elektrine struje pra!eno je pojavom

magnetostatikog polja koje se registruje skretanjem magnetne igle. (ada strujno kolo
odraava &itna elektromagnetna svojstva koja prouavamo, tre&a primetiti da je u praksi teko
ostvariti uslove pod kojima &i mehaniki generator doveo do intenzivnijih struja i lako
merljivih magnetostatikih polja.
6aleko izraajnije efekte imamo kada koristimo elektrino kolo sa hemijskim
generatorom elektromotorne sile $slika 7%. Upravo je pomo!u ovakvog strujnog kola prvi put
registrovano magnetostatiko polje stacionarne struje u -erstedovom eksperimentu iz
#8/9.godine. Sa fizikog stanovita, hemijski generatori su znatno komplikovaniji sistemi u
odnosu na mehaniki generator sa slike /, pre svega zato to je njegovo funkcionisanje
/
povezano sa odgovaraju!im hemijskim procesima. .ipian hemijski generator moemo
shvatiti kao sud sa elektrolitom u koji su uronjene dve elektrode razliitih metala $slika 7$a%%.
:lektroliti predstavljaju rastvore kiselina, &aza ili soli $na primer, rastvor kuhinjske soli "a,l
u vodi% u kojima je izvrena delimina disocijacija molekula rastvora na pozitivne i negativne
jone $na primer, pozitivne "a
;
i negativne ,l
3
%.
Slika 7.
*ada je prekida 0 otvoren $slika 7$a%%, hemijski procesi na kontaktima elektroda i
elektrolita dovode do toga da jedna elektroda sadri viak pozitivnog, a druga viak
negativnog naelektrisanja. <emijski generator kao celina predstavlja elektriki neutralan
sistem, pri emu je pozitivna elektroda prekrivena tankim slojem negativnih jona, dok je
negativna elektroda okruena slojem pozitivnih jona. Sve dok je prekida 0 otvoren, u
hemijskom generatoru sva kretanja neutralnih molekula i jona elektrolita imaju haotini
karakter, a raspodela naelektrisanja na elektrodama ne menja se tokom vremena.
)atvaranjem prekidaa 0 $slika 7$&%% uspostavlja se novo stacionarno stanje
$dinamika ravnotea% u kome se javlja stacionarna elektrina struja. *ao i u sluaju kola sa
mehanikim generatorom, struju u metalnoj ici formiraju slo&odni elektroni koji se kre!u od
negativne ka pozitivnoj elektrodi. (eutim, elektrinu struju u elektrolitu hemijskog
generatora ine usmerena kretanja pozitivnih i negativnih jona. "a slici 7$c% prikazano je
kretanje ekvivalentnog negativnog naelektrisanja kroz elektrolit. U hemijskom generatoru
ulogu =strane sile> koja o&avlja prostorno razdvajanje naelektrisanja preuzimaju hemijski
procesi $za razliku od naeg primera mehanikog generatora, gde se u ulozi =strane sile>
pojavljuje centrifugalna sila
cf
F

%. rimetimo da je delovanje stranih sila kod hemijskog

generatora lokalizovano u &lizini povrina elektroda $delovi 12 i 1?2? sa slike 7$c%%. U ovim
delovima strujnog kola ekvivalentno negativno naelektrisanje se kre!e $suprotno
elektrostatikim zakonima% od =;> ka =3= naelektrisanjima.
(ada navedeni primeri elektrinih kola sa mehanikim i hemijskim generatorom
predstavljaju tipine fizike sisteme u kojima su o&ez&eeni uslovi za stacionarno kretanje
naelektrisanja, tre&a primetiti da se ovi uslovi mogu o&ez&editi pod raznim drugim
okolnostima. .ako, na primer, kontakt dva razliita provodnika koji se odravaju na razliitim
temperaturama ponaa se kao neka vrsta termikog generatora. "e ulaze!i ovde u detalje
raznovrsnih fizikih procesa kojima se moe o&ez&editi stacionarnost elektrine struje,
naglasimo da se u svim sluajevima pojavljuje slede!e opte svojstvo@ za odravanje
elektrine struje potre&no je o&ez&editi da u delu elektrinog kola, ili u itavoj njegovoj
zapremini, deluju =strane sile> neelektrostatikog porekla. U naem primeru mehanikog
7
generatora, ulogu strane sile preuzima centrifugalna sila
cf
F

, dok je kod hemijskog

generatora strana sila =hemijske prirode>.
1.3. STRUJNO KOLO KAO STACIONARNI ELEKTRO-MAGNETNI
SISTEM
"a osnovu primera iz naih dosadanjih razmatranja moemo uoiti da kondukcione
struje imaju karakter =vrtloga>, koji se formira unutar odreene provodne sredine. Formalno
elektrino kolo stacionarne struje podse!a na zatvoreni sistem cevi u kojima stacionarno struji
nestiljiv fluid, pri emu generator preuzima ulogu mehanike pumpe. (eutim, generator
elektrine struje ne potiskuje slo&odne elektrone metalnog provodnika. 6ominantni procesi
strujnog kola su &itno nemehanikog karaktera.
olazna taka svih naih daljih razmatranja &azira se na injnici da strujno kolo
predstavlja elektro3magnetni sistem. reciznije reeno, procesi koji lee u osnovi stacionarnog
i usmerenog kretanja naelektrisanih mikroestica unutar provodne sredine strujnog kola
posledica su sloenih elektro3magnetnih z&ivanja. 6etaljnija kvantitativna analiza ovih
procesa &i!e izloena u drugom, tre!em, etvrtom i petom poglavljuA ovde !emo ukazati na
neke kljune pojmove koji se mogu shvatiti na osnovu ve! datih primera sistema sa
kondukcionim strujama.
Slika B.
Sa stanovita opte strukture, strujno kolo se pre svega karakterie odreenom
raspodelom naelektrisanja, vidi sliku B$a%. .ake 1 i 2 strujnog sistema sa slike B$a%
repezentuju polove generatora $o&lasti statinog pozitivnog i negativnog naelektrisanja%.
Struju u spoljnjem delu kola formiraju elektroni koji se kre!u od take 2 prema taki 1.
Uoimo da unutar samog generatora imamo kretanje ekvivalentnih negativnih naelektrisanja
$pod delovanjem strane sile% od take 1 prema taki 2, to jest od pozitivnog prema
negativnom polu generatora.
-vakvu raspodelu statinog i pokretnog naelektrisanja moemo protumaiti polaze!i
od analize elektromagnetnog polja u stacionarnom stanju posmatranog strujnog sistema.
"aime, u procesu ukljuenja generatora u strujno kolo javlja se sloeno vremenski zavisno
elektro3magnetno polje koje se prostire &rzinom svetlosti u itavom prostoru samog sistema i
njegove okoline. -vaj prelazni reim skoro trenutno dovodi do stacionarnog stanja u kome se
formira vremenski nezavisno, trajno elektrino polje
:

i magnetno polje
2

$vidi sliku
B$&%%. olje
:

postoji kako u spoljnjem delu kola, tako i u samom generatoru, pri emu linije
ovog polja polaze od pozitivnog, a zavravaju se u negativnom polu generatora. ri tom je
B
polje
:

uglavnom lokalizovano unutar samog strujnog sistema, dok je magnetno polje

2

dominantno lokalizovano izvan strujnog sistema.
ostojanje trajnog elektrinog polja
:

u pasivnom delu kola sa slike B$&%% o&janjava

zato u ovom delu kola dolazi do usmerenog kretanja svih slo&odnih elektrona. "aime, polje
:

deluje na svaki pojedinani elektron silom

e
F

C 3e
:

, z&og ega skoro trenutno po

ukljuenju generatora, zapoinje kretanje elektrona u svim delovima metalnog provodnika.
(eutim, sila
e
F

polja
:

nije dovoljna da o&ez&edi i kretanje elektrona $to jest

odgovaraju!eg naelektrisanja% unutar samog generatora @ sa slike B$&% vidimo da linije ovog
polja : imaju smer od pozitivnog ka negativnom polu generatora, to znai da sila
e
F

C 3e
:

unutar generaotora tei da onemogu!i kretanje elektrona. renoenje elektrona kroz generator,
od njegovog pozitivnog pola prema negativnom polu, odvija se u prisustvu strane sile
*
e
F

koja je neelektrostatikog porekla. :fekat delovanja ovakve D strane sile, ekvivalentan je
delovanju dopunskog i fiktivnog elektrinog polja

unutar generatora koje je usmereno od

negativnog prema pozitivnom polu $isprekidane linije na slici B$&%%.
Uslovi stacionarnog kretanja elektrona u itavom strujnom kolu &i!e o&ez&eeni
ukoliko je rezultuju!e polje u generatoru,
u
:

C
:

;

:

, takvo da ima smer od pozitivnog

prema negativnom polu. :fektivno polje
u
:

deluje na elektrone $ odnosno odgovaraju!a

naelektrisanja% silom
u
F

C 3e
u
:

i pomera ih od pozitivnog ka negativnom polu, vidi sliku

B$a%. "a taj nain dolazi do =zatvorenog strujnog kola>.
Scenari po kome se odvija kretanje naelektrisanja u ovakvom kolu ima i jo jedan
aspekt, koji je u vezi sa zakonom odranja energije. "aime, sa stanovita ovog zakona, strujno
kolo u stacionarnom reimu predstavlja jedan otvoren fiziki sistem, u koji se neprestano
mora dovoditi energija, a iz kojeg neprestano odlazi toplotna energija. U tom smislu,
generator predstavlja aktivni deo kola koji dvodi energiju sistemu, dok je ono uglavnom iz
sistema zrai u o&liku toplote u pasivnom delu kola.
1.4. ELEKTRINA KOLA SA KONTINUALNIM
PARAMETRIMA
)avravaju!i nau kvalitativnu analizu elektrinih kola stacionarnih struja, preostaje
nam da razmotrimo i neka osnovna svojstva ovih fizikih sistema koja su &itno uslovljena
njihovim geometrijskim karakteristikama. Sa geometrijskog stanovita, elektrino kolo je
pogodno podeliti u dve osnovne grupe@ elektrina kola sa kontinualnim parametrima i
elektrina kola sa koncentrisanim parametrima.
od elektrinim kolima sa kontinualnim parametrima podrazumevamo strujni sistem
ije su karakteristike rasporeene po itavoj njihovoj zapremini, to jest koja se sastoje od
takozvanih zapreminskih provodnika. Eaznovrsnost geometrijskih o&lika ovakvih kola je
naroito izrazita u njihovim pasivnim delovima, to jest u onim o&lastima u kojima ne deluju
strane sile $na primer, polulopte, cilindri i tako dalje%.
Specijalnu, ali za naa dalja razmatranja vanu klasu kola sa kontinualnim
parametrima ine takozvana kvazi3linijska elektrina kola stacionarnih struja prikazana na
slici F.
6a &i strujno kolo spadalo u kvazi3linijska kola moraju &iti zadovoljena dva uslova, od
kojih je prvi isto geometrijski, a drugi fiziki. rvi uslov zahteva da se unutar provodne
sredine moe definisati takva linija G i u svakoj taki ove linije povrina poprenog preseka S,
kroz koju linija G prolazi pod pravim uglom. U optem sluaju ne predpostavlja se da je
povrina poprenog preseka S ista u svakom delu kola. 6rugi uslov kvazi3linearnosti kola
zahteva da u svakoj taki datog poprenog preseka S, naenog u &ilo kom delu kola, sve
F
fizike veliine $koje opisuju lokalna svojstva jaine elektrine struje, otpornosti sredine i
elektrino polje% imaju iste vrednosti.
Slika F.
Smisao uvedenog pojma kvazi3linijskog strujnog kola je u tome to se izuavanje
elektrine struje u njima moe zameniti jednostavnijom slikom po kojoj su sve relevantne
fizike karakteristike pripisane takama krive G. U tom smislu, kriva G kvazi3linijskog
elektrinog kola ponekad se naziva strujna kontura. 6rugim reima, iako je kvazi3linijsko
kolo zapreminski strujni sistem, ono se formalno moe posmatrati kao linija na ijem
aktivnom delu $izmeu 1 i 2, slika F$a%% deluje strana sila.
Uoimo u praksi relevantnih strujnih sistema, uz ve!i ili manji stepen tanosti, moe
se svrstati u klasu kvazi3linijskih elektrinih kola. 6va gore navedena uslova kvazi3linijskog
kola, vae, na primer, u svim delovima tankog ianog provodnika od metala koji je
prikljuen za polove generatora, to je u praksi veoma est sluaj. Htavie, generator kao
aktivni deo strujnog sistema moe se esto smatrati delom kvazi3linijskog kola.
ojam prostog kvazi3linijskog kola, ilustrovanog na slici F $a%, moe se uoptiti i na
sloena kvazi3linijska kola prikazana na slici F$&%. -vakvo kolo se sastoji od pojedinih delova
koji se mogu smatrati kvazi3linijskim provodnicima.
1.5. ELEKTRINA KOLA SA KONCENTRISANIM
PARAMETRIMA
Svaki realni makroskopski fiziki sistem u kome je formirana stacionarna elektrina
struja predstavlja, u sutini, elektrino kolo sa kontinualnim parametrima. (eutim, pod
odreenim uslovima, elektrino kolo moe &iti shva!eno kao sistem u kome se relevantni
procesi dominantno odvijaju u odreenim delovima prostora samog kola. -vako shva!en
strujni sistem naziva se elektrino kolo sa koncentrisanim parametrima.
"a slici I$a% prikazana je struktura prostog strujnog kola sa koncentrisanim
parametrima. 6elovi ovakvih kola u kojima se dominantno odvijaju odreeni procesi nazivaju
se elementi kola sa koncentrisanim parametrima.
:lement kola u kome se odvija pretvaranje energije kretanja naelektrisanja u toplotu
naziva se otpornik i karakterie se otporno!u E. 6rugi element kola stacionarne struje
predstavlja generator, koji se karakterie kako odreenom elektromotornom silom g

tako i
odreenom otporno!u E
g
. reostali delovi kola predstavljaju provodnike zanemarljive
otpornosti $u odnosu na E i E
g
%, ija je osnovna funkcija da poveu elemente kola i time
I
o&ez&ede zatvorenost strujnog kola. retpostavi!emo, takoe, da u ovim provodnicima ne
deluju strane sile.
Slika I.
4eliki &roj sistema stacionarnih struja sa kojima se sre!emo u tehnici i la&oratorijama
moemo smatrati elektrinim kolima sa koncentrisanim parametrima. ritom se esto dogaa
da ulogu otpornika preuzimaju manje ili vie sloeni elektrini ureaji $na primer, sijalica ili
elektrina grejalica%, koji su spojeni sa polovima generatora tankim metalnim icama
zanemarljive otpornosti. od ovim uslovima, ni o&lik niti duina ovakvih metalnih ica ne
igra &itnu ulogu u reimu stacionarnog kretanja naelektrisanja u sistemu.
*ola sa koncentrisanim parametrima mogu se grafiki prikazati odgovaraju!om
elektrinom emom kola. -snovna funkcija elektrine eme datog kola je da vizuelno predoi
&roj i vrstu elemenata kola i nain na koji su oni povezani. "a slici I$&% prikazana je
elektrina ema strujnog kola sa slike I$a% pri emu su punim linijama 1# i /2 $irelevantnih
o&lika i duina% prikazane veze izmeu elemenata kola. -tpornik otpornosti E prikazan je cik3
cak linijom. 5enerator je predstavljen rednom vezom otpornika otpornosti E
g
i sim&olom za
elektromotornu silu g

, pri emu dua i tanja linija predstavlja pozitivan pol, a kratka i

de&lja linija negativni pol posmatranog generatora. "apomenimo da se u literaturi sre!u i
drugi grafiki sim&oli kojima se predoavaju karakteristike E, g

i E
g
.
Sloena elektrina kola sa koncentrisanim parametrima mogu se takoe prikazati
odgovaraju!im emama. U tom sluaju moemo uoiti grane $linije sa odgovaraju!im
elementima% i vorove $take u kojima se sustie vie grana%.
2. KINETIKA STACIONARNIH ELEKTRINIH STRUJA
2.1. NOSIOCI ELEKTRINIH STRUJA
"aa kvalitativna analiza iz prvog poglavlja pokazala je da se u elektrinom kolu
stacionarne struje istovremeno odvija vie fizikih procesa razliitih stepena sloenosti.
"ajjednostavniji aspekt stacionarnih struja povezan je sa kretanjem naelektrisanih
mikroestica du kontinualnih putanja. U tom smislu, na prvi zadatak je da razmotrimo
kinetiku stacionarnih elektrinih struja.
-snovni pojam kinetike elektrinih struja je pojam nosioca elektrine struje, pod
kojim o&ino podrazumevamo naelektrisane estice koje u provodnim sredinama mogu
prelaziti puteve makroskopskih duina. U razliitim provodnim sredinama ulogu nosioca
J
struje mogu preuzeti razliite naelektrisane estice. *ao to smo videli u prvom poglavlju,
nosioci elektrine struje u metalima su negativni slo&odni elektroni. Sa druge strane, nosioci
elektrine struje u elektrolitima su pozitivni i negativni joni, nastali disocijacijom molekula
elektrolita. (i !emo se ovde ograniiti na razmatranje kinetike slo&odnih elektrona metala
kao osnovnoj vrsti nosioca struje u okvirima elektromagnetizma.
Eazmotrimo najpre kinetika svojstva slo&odnih elektrona metalnih provodnih sredina
D ice, ako ona nije spojena sa polovima generatora. U tom sluaju kretanje svih slo&odnih
elektrona ima haotini karakter. Svaki pojedinani i3ti elektron elektronskog gasa metala
opisuje odreenu izlomljenu putanju sa trenutnom &rzinom
i
V

, vidi sliku #$a%. "aime, i3ti

elektron se sudara sa vorovima reetke $jonima% kristalne strukture metala menjaju!i pravac
svog kretanja. )&og velikog &roja elektrona elektronskog gasa, kretanje pojedinanog
elektrona izgleda haotino.
Slika #.
Ukoliko se na krajeve ice prikljue polovi generatora elektromotorne sile, unutar
provodne sredine $metalne ice% uspostavlja se trajno elektrino polje jaine
:

, slika #$&%. U
ovakvom elektrinom polju kretanje elektrona do&ija i usmerenu komponentu z&og ega on
moe da se pomera na makroskopska rastojanja $nasuprot polju%. .renutna &rzina
i
V

i3tog
elektrona sada je jednaka z&iru &rzine haotine komponente kretanja
i
V

i usmerene
komponente kretanja
i
U

, to jest@
i
V

C
i
V

;
i
U

$/.#
%
Kasno je da trenutna &rzina i3tog elementa
i
V

na veoma komplikovan nain zavisi od

njegovog poloaja kretanja. )&og toga je sa makroskopskog stanovita izuavanja elektrinih
struja potre&no pre!i na odgovaraju!e srednje vrednosti &rzine elektrona. -vo usrednjavanje
je najlake izvesti ako posmatramo raspored elektronskih &rzina u trenutku t. Uoimo, unutar
metala, taku ( sa koordinatom r

i zamislimo fiziki infinitezimalnu zapreminu L4 oko

ove take $slika /$a%%. "eka se u trenutku t u ovoj zapremini nalazi L" slo&odnih elektrona.
Srednja &rzina svakog od ovih elektrona je@
"
i
i

V
V

,
$/./
%
gde se sumiranje vri po svim elektronima zapremine L4. *ako je
i
V

C
i
V

;
i
U

,
nalazimo@
" "
i
i
i

U V
V

, $/.7a%
8
to jest@
M
i
V

N C M
i
V

N ; M
i
U

N
$/.7&
%
gde je M
i
V

N srednja vrednost =haotine> komponente &rzine $to jest &rzine elektrona u

odsustvu trajnog polja
:

%, a M
i
U

N srednja vrednost &rzine usmerenog kretanja.

Slika /.
*ako je &roj elektrona u zapremini L4 vrlo veliki, &i!e zastupljeni svi mogu!i pravci
vektora
i
V

, tako da je@
M
i
V

N C 9.
$/.B
%
Srednja vrednost M
i
U

N je razliita od nule i njom se definie jedan vektor koji je potpuno

odreen u svakoj taki provodne sredine i u svakom trenutku. -znaavaju!i ovaj vektor sa
( ) t r
e e
,

U U $M
i
U

N C
e
U

%, za srednju &rzinu elektrona do&ijamo@

M
i
V

N C
e
U

.
$/.F
%
rema tome, elektrinu struju sa makroskopskog stanovita moemo posmatrati kao
kolektivno i potpuno usmereno kretanje elektrona srednjom &rzinom
e
U

$slika /$&%%. ritom

je stvarni, fiziki smer struje u metalima $to jest smer kretanja elektrona% suprotan od smera
polja
:

.
ri izuavanju makroskopskih zakona elektrine struje pogodnije je umesto strujnog
$fizikog% smera definisati takozvani tehniki smer struje. -vaj smer se definie tako da se
poklapa sa smerom jaine polja
:

u metalu, to jest on je suprotan od smera kretanja

elektrona. 6rugim reima, umesto da posmatramo stvarno usmereno kretanje elektrona, mi
elektrinu struju moemo shvatiti kao usmereno kretanje pozitivnih estica naelektrisanja ;e
u suprotnom smeru.
U daljim izlaganjima mi !emo pod smerom struje podrazumevati njen tehniki smer,
to jest podrazumeva!emo da se umesto elektrona $3e% kre!u pozitivna naelektrisanja ;e.
-vakva naelektrisanja !emo nazvati ekvivalentni nosioci struje. *oncentracija n nosioca
struje $to jest njihov &roj u jedinici zapremine% mora &iti jednaka koncentraciji ne
elektronskog gasa metala. )a &rzinu ( ) t r,

U U ovako uvedenih pozitivnih estica imamo@
e
U U

.
$/.I
%
2.2. GUSTINA ELEKTRINE STRUJE,
j

O
Sa makroskopskog stanovita u svakoj taki provodne sredine $u trenutku t% u kojoj je
uspostavljena elektrina struja transport naelektrisanja se odvija u odreenom pravcu i smeru i
sa odreenim intenzitetom. )&og toga se pojavljuje potre&a za uvoenjem jedne
makroskopske vektorske veliine j

, koja se naziva gustina elektrine struje i koja

predstavlja lokalnu karakteristiku struje u posmatranoj taki provodnika $u datom trenutku%.
4ektor j

!emo definisati ograniivi se na struju elektrona koja se formira u

provodnoj sredini, pri emu je
e
U

srednja &rzina usmerenog kretanja elektrona u

posmatranoj taki i datom trenutku. -znaimo sa n
e
koncentraciju elektrona u posmatranoj
taki metala. odse!amo da je u teoriji elektrinih struja pogodnije koristiti pozitivne
ekvivalentne nosioce struje srednje &rzine
e
U U

, jednaina $/.I%, i koncentracije n C n
e
.
5ustina struje j

se definie kao proizvod gustine naelektrisanja

e n

ekvivalentnih pozitivnih nosioca struje i srednje usmerene &rzine U

@
U

j $/.Ja%
na osnovu formule $/.Ja% vidimo da je $dimenziono%@
j

$C%
/
m
,
s
$/.J&
%
:lektrinu struju iji se vektor j

C j

$
r

,t% u nekim takama provodne sredine

menja tokom vremena nazivamo nestacionarna elektrina struja. 1ko je gustina struje
j

u
svim takama nezavisna od vremena $P
j

QPtC9% onda imamo stacionarnu elektrinu struju.

"aravno, u vanim takama provodne sredine u kojoj je uspostavljena stacionarna struja
vektor j moe &iti razliit, to jest kod stacionarne struje imamo da je j

C j

$
r

%. U glavi
++ magnetostatike !emo videti da upravo stacionarne struje predstavljaju uzronike
takozvanog magnetostatikog polja.
Slika 7.
)a vizuelno prikazivanje raspodele stacionarne struje po zapremini provodnika
koristimo pojam strujne linije. -na predstavlja liniju koja u svakoj taki za tangentu ima
pravac vektora
j

, a usmerena je u smeru vektora

j

. oto je na osnovu jednaine $/.Ja%

vektor
j

istog pravca i smera kao i &rzina U

, to strujne linije stacionarne struje u stvari

predstavljaju usrednjene putanje pozitivnih nosioca struje, vidi sliku 7. Stujne linije imaju istu
funkciju koju imaju i linije elektrostatikog polja, pa se naje!e za njihovo crtanje koristi i
ista konvencija o njihovom &roju po jedinici povrine $odeljak /./ elektrostatike%.
2.3. JAINA ELEKTRINE STRUJE, I
5ustina struje
j

, definisana u prethodnom odeljku, predstavlja lokalnu vektorsku

karakteristiku struje u odreenoj taki provodne sredine i u datom trenutku koja veoma esto
#9
nije lako merljiva fizika veliina. )&og toga je u kinematici elektrinih struja pogodno
koristiti jednu dodatnu, skalarnu makroskopsku veliinu koja se naziva jaina elektrine
struje, +. -pisno govore!i, veliina + predstavlja naelektrisanje koje u jedinici vremena proe
kroz odreenu povrinu S u uoenom smeru. U tom smislu, jaina struje + predstavlja
glo&alnu karakteristiku elektrinih struja.
6a &ismo dali precizniju definiciju jaine elektrine struje u metalnoj provodnoj
sredini, uoimo neku orijentisanu povrinu S unutar ovakve sredine $slika B$a%%. "eka je d'
naelektrisanje koje je za vreme dt proteklo kroz povrinu S u zadatom smeru $odreenim
smerom povrine S%. od jainom elektrine struje + podrazumevamo slede!u veliinu@
dt
d'
+
.
$/.8
%
6akle, jaina struje + je &rojno jednaka naelektrisanju koje u jedinici vremena proe kroz
unapred zadatu povrinu S u zadatom smeru. rime!ujemo da skalarna veliina + podse!a, na
primer, na fluks
e

vektora jaine elektrostatikog polja $odeljak 7./ :lektrostatike%. "aime,

i jaina struje je definisana u odnosu na datu povrinu. .akoe, kao i
e

, ona moe &iti

pozitivna ili negativna, zavisno od relativnog odnosa orijentacije povrine $to jest zadatog
smera% i smera struje.
U meunarodnom sistemu jedinica $S+% za jainu struje koristimo amper $1%@
+$C%1.
1mper spada u takozvane osnovne jedinice ovog sistema. 6efinicija ampera se zasniva na sili
koja deluje izmeu dva tanka paralelna provodnika u kojima je uspostavljena elektrina struja.
-va sila !e, zajedno sa definicijom ampera, &iti razmatrana u slede!em poglavlju.
Slika B.
-vde !emo primetiti da se na osnovu $/.8%, kulon $,% moe izraziti preko ampera $1% i
sekunde $s%@
#, C #1 #s
6a &ismo integralnu veliinu + povezali sa lokalnom karakteristikom
j

, potre&no je
izraziti jainu struje + neposredno preko karakteristika nosioca struje. -znaimo da LS mali
deo povrine S $slika B$&%%, a sa L+ jainu struje kroz LS. Smer vektora L S

&iramo
proizvoljno. Kaina struje L+ !e u odnosu na ovaj proizvoljno iza&rani smer &iti pozitivna
$L+N9% ako vektor U

zaklapa otar ugao sa smerom vektora LS

$kao na slici B$&%%A u

suprotnom sluaju je L+ negativne &rojne vrednosti $L+M9%.
##
)a vreme dt kroz povrinu LS prou svi nosioci struje iz zapremine kosog
paralelopipeda $slika B$&%% duine Udt i osnovice LS. roteklo naelektrisanje za sluaj
prikazan na slici B$&% je@
d' C e n d4
$/.O
%
gde je d4 zapremina uoenog paralelopipeda. )apremina d4 odreena je formulom@
d4 C U dt LS
!"#
C U

LS

dt
$/.#9
%
gde je

ugao izmeu vektora LS

i U

prema tome, za jainu struje L+ kroz uoenu

povrinu LS do&ijamo@
dt
d'
+
C e n U

LS

$/.##
%
+sti izraz vai i ako je LS suprotnog smera od onog prikazanog na slici B$&%.
4ektorska veliina enU

u jednaini $/.##% predstavlja gustinu struje

j

na povrini
struje LS, tako da jainu struje L+ moemo napisati u o&liku skalarnog proizvoda
j

i LS@
L+C
j

LS.
Uzimaju!i da je LS

infinitezimalna veliina, jaina struje L+ takoe postaje

infinitezimalna veliina, to jest@
d+ C j

d
S

$/.#/
%
na taj nain, za ukupnu jainu struje + kroz itavu povrinu S imamo@

S
+ j

d
S

$/.#7
%
Uoavamo da jaina struje + predstavlja fluks gustine struje
j

kroz povrinu S, vidi odeljak

7./ :lektrostatike.
"a osnovu jednaine $/.#/% intenzitet vektora
j

do&ija slede!i fiziki smisao.

+mamo@
d+ C j

d
S

C j dS !"# C j dS
R
$/.#B
%
gde je dS
R
projekcija vektora povrine dS

na pravac vektora
j

. rema tome

dS
d+
j
$/.#F
%
drugim reima, gustina struje je &rojno jednaka jaini struje po jedinici povrine, postavljene
normalno na pravac struje. -tuda za dimenziju veliine j imamo j $C% 1Qm
/
.
2.4. JEDNAINA KONTINUITETA
U odeljku #.7 :lektrostatike smo videli da se ukupno naelektrisanje izolovanog
sistema estica ne menja tokom vremena. -va fundamentalna injenica predstavlja zakon
odranja naelektrisanja izolovanog sistema. (atematiki o&lik navedenog zakona je poznat
pod nazivom jednaina kontinuiteta.
retpostavimo da se odreeno naelektrisanje S u trenutku t nalazi unutar zapremine 4
ograniene povrinom S $slika F$a%%. Sistem naelektrisanja S posmatramo kao izolovan sistem
$on se, na primer, moe sastojati od nepromenljivog &roja pozitivno naelektrisanih estica%.
"eka je za vreme dt jedan deo estica napustio uoenu zapreminu, odnevi sa so&om
naelektrisanje d' $slika F$&%%. "a osnovu zakona odranja naelektrisanja mora &iti@
d' C 3dS
$/.#I
%
#/
gde je dS razlika naelektrisanja u trenutku t;dt i trenutku t, sadranog u zapremini 4.
Slika F.
)nak minus na desnoj strani jednaine $/.#I% se javlja zato to je naelektrisanje unutar uoene
zapremine 4 smanjilo tokom vremena dt. 6ele!i levu i desnu stranu izraza $/.#I% sa dt
do&ijamo@
dt
dS
dt
d'

$/.#J
%
4eliina d'Qdt predstavlja jainu struje + kroz zatvorenu povrinu S $iz unutranje
o&lasti prema spoljnjoj% i moe &iti izraena preko gustine struje j

C j

$
r

,t%, vidi
jednainu $/.#7%.
rema tome,

S
j

dS

$
dt
dS

,
$/.#8
%
gde je dS

vektor elementarne povrine d S

usmeren u pravcu spoljne normale na S. Sa

druge strane, naelektrisanje S moemo izraziti preko gustine naelektrisanja
( ) t r,

4
d4 S
,
$/.#O
%
tako da je@

S
j

dS

$

4
d4
dt
d
.
$/./9
%
+ntegracija po zapremini 4 funkcije
( ) t r,

se svodi na integraciju po prostornim
koordinatama. )&og toga diferenciranje po vremenu i integracija po 4 na desnoj strani izraza
$/./9% mogu da zamene mesta. .ako do&ijamo@

S
j

dS

4
d4
t
,
$/./#
%
gde P

QPt predstavlja parcijalni izvod funkcije

( ) t r,

po vremenu. +zraz $/./#%
predstavlja integralni o&lik jednaine kontinuiteta. +ako matematiki komplikovanija, formula
$/./#% se po svom fizikom sadraju ne razlikuje od polazne jednaine $/.#I%.
Gevu stranu jednaine $/./#% moemo transformisati u zapreminski integral koriste!i
5auss3-strogradski3jevu teoremu. .ako do&ijamo formulu@




4 4
d4
t
d4 j

%&'
.
$/.//
%
#7
oto do&ijeni izraz mora vaiti za proizvoljnu zapreminu 4, to je@
t

j

%&'
.
$/./7
%
-vo je diferencijalni o&lik jednaine kontinuiteta. Formula $/./7% izraava lokalnu vezu
izmeu gustine struje j

u datoj taki provodne sredine u datom trenutku i gustine

naelektrisanja

u istoj taki i istom trenutku.

rime!ujemo da jednaina kontinuiteta podse!a na diferencijalni o&lik 5auss3ove
teoreme :

%&' $
9

. "a kraju odeljka B.#. :lektrostatike smo videli da linije polja
:

=izviru> iz onih taaka prostora u kojima je

N9, a =poniru> u takama gde je

M9.
1nalognu situaciju imamo i u sluaju strujnih linija vektora
j

. +zvori strujnih linija su one

take u kojima je 3P

QPt N 9, to jest take u kojima se gustina naelektrisanja smanjuje sa

vremenom. .ake u kojima se tokom vremena pove!ava gustina naelektrisanja $3P

QPt M 9%,
predstavlja =ponore> strujnih linija.
2.5. USLOV STACIONARNOSTI ELEKTRINE
STRUJE
Stacionarne elektrine struje su u odeljku $/.7% definisane kao struje ija se gustina
j

u svim takama provodne sredine ne menja sa vremenom $ j

C j

$
r

%%. U ovom odeljku

!emo, sa stanovita jednaine kontinuiteta, razmatrati pod kojim uslovima elektrina struja
moe &iti stacionarna.
Stacionarnost struje !e &iti ostvarena ako je &rzina U

nosioca struje u svakoj taki

provodne sredine nezavisna od vremena $
U

C
U

$
r

%%. *ako je j

, vidi jednainu
$/.Ja%, to dalje znai da !e i gustina naelektrisanja

u svakoj taki &iti nezavisna od

vremena $
( ) r

%, to jest@
9
t

.
$/./B
%
"a osnovu integralnog o&lika jednaine kontinuiteta $/./#% i jednaine $/./B%
do&ijamo@

S
j

dS

$ 9
$/./F
%
-va formula predstavlja takozvani uslov stacionarnosti elektrine struje u integralnom o&liku.
Kednaina $/./F% izraava injenicu da je fluks vektora
j

kroz proizvoljnu zatvorenu

povrinu S jednak nuli. .o znai da !e iz proizvoljne zapremine 4 metalnog provodnika
ograniene povrinom S u jedinici vremena iza!i tano onoliko naelektrisanja koliko je u nju
ulo za isto to vreme.
)amena $/./B% u diferencijalni o&lik jednaine kontinuiteta $/./7% daje@
9 j

%&'
$/./I
%
-vo je uslov stacionarnosti elektrine struje u diferencijalnom o&liku. Kednaina $/./I%
podse!a na diferencijalni o&lik 5auss3ove teoreme, 9 :

%&' , za elektrostatiko polje u

takama gde nema naelektrisanja, vidi odeljak B.#. :lektrostatike. 2itna razlika izmeu $/./I%
i 9 :

%&' je u tome to je uslov

9 j

%&'
ispunjen u svakoj taki provodne sredine sa
stacionarnom strujom.
Uslov stacionarnosti $/./I% se moe prevesti na jezik strujnih linija vektora
j

. "aime,
kako u svakoj taki provodne sredine vai relacija
9 j

%&'
, to strujne linije nigde nemaju
ni
#B
=izvore> ni =ponore>, takve linije moraju &iti zatvorene linije $slika I$a%%.
Slika I.
rema tome, stacionarna elektrina struja moe postojati jedino u formi =vrtloga>, to
jest u o&liku zatvorenog strujnog kola. onekad je korisno smatrati da stacionarna struja
dolazi iz &eskonanosti i odlazi u &eskonanost $slika I$&%%A ovakvu struju moemo shvatiti
kao deo &eskonano velikog strujnog kola.
rimetimo na kraju da se iz dosadanje analize ne vidi kako je mogu!e ostvariti uslove
za odravanje stacionarne elektrine struje. ro&lem je, pre svega, u tome to je za trajno
usmereno kretanje elektrona potre&no stvoriti trajno elektrino polje u unutranjosti metala
$vidi odeljak #.#%. -vo polje u specijalnom sluaju stacionarnih struja mora &iti i vrtlonog
karaktera, to predstavlja dodatni pro&lem.
+ako se vidi da ne postoji elektrino polje koje zadovoljava ove uslove, pre svega, u
unutranjosti provodnika poto ga stavimo u spoljnje elektrino polje ne moe da se uspostavi
trajno elektrino polje, ve! ono vrlo &rzo iezava uspostavljanjem ravnotenog stanja.
.akoe, u odeljku 7.#. :lektrostatike je pokazano da ne postoji vrtlono elektrino polje.
6rugim reima, reenje navedenih pro&lema se ne moe na!i u okviru elektrostatike.
3. ELEKTRINO POLJE STACIONARNE STRUJE
3.1. MEHANI(AM NASTANKA ELEKTRINOG POLJA
STACIONARNE STRUJE
U prethodnom odeljku smo videli da je za odravanje stacionarne struje neophodno
prisustvo stalnog $trajnog% elektrinog polja
:

. )adatak ovog odeljka je da opie

=mehanizam> nastanka ovog polja.
:ksperimenti ukazuju da se ovakvo polje uspostavlja skoro trenutno po ukljuenju
generatora elektromotorne sile u kolo. "aime, eksperiment ukazuje na skoro trenutno
uspostavljanje struje u kolu, to znai da se usmereno kretanje elektrona $&rzinom
e
U

% skoro
trenutno javlja du itavog provodnika, ak i kada je ovaj veoma dugaak $na primer,
nekoliko kilomatara%. ritom su same &rzine U
e
usmerenog kretanja elektrona provodnika
neznatne. "a primer, kod uo&iajenih metalnih provodnika sa gustinom struje jC#1Qcm
/
&rzina elektrona U
e
je reda veliine jednog centimetra u minutu.
#F
Eazlog za skoro trenutno zapoinjanje usmerenog kretanja slo&odnih elektrona po
itavoj duini provodnika moramo traiti u procesima koji se odvijaju u prisustvu
elektromagnetnog polja neposredno nakon ukljuenja provodnika za polove izvora
elektromotorne sile. :lektromagnetno polje predstavlja specifinu kom&inaciju vremenski
zavisnog elektrinog polja i vremensku zavisnog magnetnog polja. 2rzina uspostavljanja
elektromagnetnog polja u vakuumu spada u maksimalne &rzine koje se sre!u u prirodi i
jednaka je &rzini prostiranja svetlosti u vakuumu $c C 7T#9
8
mQs
/
%.
+spostavlja se da je za razumevanje mehanizma nastanka stacionarne struje i njenog
polja najznaajnije da je ukljuivanje provodnika za polove generatora pra!eno skoro
trenutnom promenom gustine slo&odnih naelektrisanja du itavog strujnog kola. *ao
posledice ove preraspodele naelektrisanja, u tankom povrinskom sloju itavog provodnika
dolazi do formiranja pozitivno i negativno naelektrisanih o&lasti $slika #%.
Slika #.
-d onog trenutka kada je opisanim =mehanizmom> stvoreno polje
:

u unutranjosti
provodnika, po itavoj njegovoj duini, ostvareni su svi uslovi za usmereno kretanje
elektrona. "a svaki elektron deluje ,oulom&3ova sila@
e
F

C 3e
:

$7.#
%
tako da se, u srednjem, elektroni pomeraju konstantnom &rzinom
e
U

u smeru suprotnom od
smera polja
:

, slika #. rimetimo da u unutranjosti generatora sila

e
F

C 3e
:

ima
suprotan smer od smera kretanja elektrona, slika #. (eutim, mi smo u odeljku #./. ve! videli
da se u ovom delu kola pomeranje kola naelektrisanja odvija pod delovanjem ukupne sile
u
F

C
e
F

;
*
e
F

gde je
*
e
F

strana sila $
*
e
F

C 3e
*
:

%. "aime, slika #. se jednostavno prevodi na

jezik tehnikog smera struje.
+z dosadanje analize uoavamo da izvor elektromotorne sile samo posredno utie na
pomeranje elektrona provodnika koji je vezan za njegove polove. "aime, osnovna uloga
generatora u odravanju stacionarne struje u kolu se svodi na formiranje vremenski
nezavisnog trajnog elektrinog polja
:

u unutranjosti provodnika. .ek posredstvom ovog

polja dolazi do usmerenog kretanja elektrona po itavoj duini provodnika. oto se polje
:

uspostavlja skoro trenutno, to se, u skladu sa eksperimentalnim rezultatima, u kolu skoro
trenutno mora javiti struja.
.re&a primetiti da elektrino polje stacionarne struje moe postojati samo dotle, dok u
kolu struje deluje izvor date elektromotorne sile. -nog trenutka kada se generator iskljui iz
#I
kola nestaju i uslovi koji su doveli do formiranja povrinskih naelektrisanja provodnika po
itavoj povrini provodnika se rada ponovo uspostavlja ravnomerna raspodela slo&odnih
naelektrisanja i ona postaje elektronski neutralna. Samim tim nestaje i polje
:

, a sa njim i
struja u kolu. 6rugim reima, za odravanje polja
:

neophodno je neprestano dovoditi

energiju u sistem.
o ovom svojstvu se elektrino polje stacionarne struje &itno razlikuje od
elektrostatikog polja nepokretnih naelektrisanja, koje smo izuavali u elektrostatici. )aista,
za odravanje elektrostatikog polja nije potre&no neprestano dovoditi energiju u sistem,
poto je ono direktno izazvano samim nepokretnim naelektrisanjima sistema.
3.2. JEDNAINE ELEKTRINOG POLJA
STACIONARNE STRUJE
+ako se elektrino polje
:

stacionarne struje po nainu svog nastanka &itno razlikuje

od elektrinog polja nepokretnih naelektrisanja, izmeu njih postoje i neke opte slinosti.
"aime, u o&a sluaja imamo vremenski nezavisna elektrina polja koja su izazvana
vremenskim nezavisnim raspodelama naelektrisanja. )&og toga integralne i diferencijalne
jednaine elektrinog polja stacionarne struje moraju &iti iste kao i u elektrostatikom sluaju
$vidi, na primer, poglavlja tri i etiri u elektrostatici%. U ovom odeljku !emo razmatrati neke
posledice koje slede iz ove injenice.
retpostavimo da je provodnik koji formira zatvoreno strujno kolo postavljen u
dielektrik dielektrine propustljivosti

. "eka je : 6

indukcija polja
:

u dielektriku,
a : 6
9

indukcija u provodniku. 5auss3ova teorema za elektrino polje struje tada ima
o&lik@

S
u
S S d 6

$7./
%
gde je S
u
ukupno naelektrisanje lokalizovano u zapremini 4 ogranienoj proizvoljnom
povrinom S.
1ko je povrina S postavljena u celini u unutranjosti provodnika onda je S
u
C 9.
)aista, unutranjost provodnika sa stacionarnom strujom je elektriki neutralna sredina, poto
&roj slo&odnih elektrona koji u jedinici vremena ue u jedinicu zapremine provodnika mora
&iti jednak &roju elektrona koji za isto vreme izae iz nje. "a taj nain, pozitivna
naelektrisanja u vorovima kristalne reetke metala su u svakom trenutku kompenzovana
istim negativnim naelektrisanjem slo&odnih elektrona. rema tome, formula $7./% do&ija
slede!i o&lik@

S
9 S d :

$7.7%
oslednja jednaina takoe vai i u sluaju kada je povrina S postavljena u homogenom
dielektriku koji okruuje provodnik.
*onzervativni karakter elektrinog polja stacionarne struje, kao i u elektrostatici
izraava jednaina@

,
9 d :

$7.B
%
gde je proizvoljna zatvorena kontura. "avedena jednaina tvrdi da linije elektrinog polja
stacionarne struje ne mogu &iti zatvorene. 6rugim reima, i elektrino polje stacionarne struje
spada u &ezvrtlona polja.
)a diferencijalni o&lik 5auss3ove teoreme imamo@
u
6

%&'
$7.F
%
#J
gde je
u

C dS
u
Qd4 ukupna gustina naelektrisanja posmatranog sistema. U svim takama
unutranjosti provodnika, a takoe i u okolnom dielektriku imamo
u

C 9, tako da se sada
jednaina $7.F% svodi na jednainu@
9 :

%&'
$7.I
%
ri pisanju jednaine $7.I% pretpostavili smo da je dielektrik homogen. oslednja jednaina
tvrdi da polje
:

stacionarne struje nema =izvore>, ni =ponore> u unutranjosti provodnika,

odnosno dielektrika. -vo je u saglasnosti sa ve! istaknutom injenicom da ovo polje
formiraju povrinska naelektrisanja koja su lokalizovana na razdvojnoj povrini metala i
dielektrika. )a diferencijalni o&lik jednaine $7.B% imamo relaciju@
9 :

)"*
$7.J
%
koja vai u svim takama elektrinog polja stacionarne struje.
Formule $7./% i $7.B% omogu!avaju analizu graninih uslova koje zadovoljava jaina
polja
:

na povrini provodnika sa stacionarnom strujom. 6o ovih uslova se dolazi na slian

nain kao i u odeljku #9.#. :lektrostatike, gde je razmatrana razdvojna povrina dva
dielektrika. )ato !emo najpre uoiti zatvorenu cilindrinu povrinu S, ija je jedna osnovica u
provodniku, a druga neposredno iznad njegove povrine, slika /$a%. retpostavimo da visina
uoenog cilindra S tei nuli. +maju!i u vidu da jaina polja
#
:

u taki # unutranjosti
provodnika ima pravac i smer gustine struje
j

, to jest tangente na povrinu, i primenjuju!i

jednainu $7./% do&ijamo@

u
n /
:
$7.8
%
gde je :
/n
normalna projekcija jaine polja
/
:

u taki / neposredno izvan provodnika, dok je

u

povrinska gustina naelektrisanja provodnika.

Slika /.
"a analogan nain, primena formule $7.B% na pravougaonu konturu c sa slike /$&% $ije
duine kra!i stranica tee nuli% daje@
:
/t
C :
#
,
$7.O
%
gde je :
/t
tangencijalna projekcija jaine polja
/
:

.

rimetimo da elektrostatiko polje izvan
naelektrisanog provodnika nije imalo tangencijalnu komponentu $vidi odeljak /./.
:lektrostatike%.
+ntegralne i diferencijalne jednaine za jainu elektrinog polja
:

stacionarne struje
kompletiraju opis ovog polja. (eutim, vremenski nezavisno elektrino polje stacionarne
#8
struje nije jedino polje posmatranog sistema. (i smo u odeljku 7.# ve! napomenuli da se u
procesu uspostavljanja stacionarne struje javlja i vremenski zavisno elektrino polje, a takoe
i vremenski zavisno magnetno polje. 6etaljnija razmatranja pokazuju da magnetno polje
$analogno elektrinom polju% po uspostavljanju stacionarne struje postaje nezavisno od
vremena, z&og ega se naziva magnetostatiko polje stacionarne struje.
.re&a primetiti da, u optem sluaju, nije mogu!e nezavisno razmatrati elektrino i
magnetno polje stacionarne struje. Eazlog ovome je injenica da na slo&odno naelektrisanje
metala u sutini istovremeno deluju kako sile elektrinog tako i odgovaraju!e sile magnetnog
polja. (eutim, u sluaju kada jaina stacionarne struje nije suvie velika, sila magnetnog
polja u provodniku je zanemarljiva u odnosu na silu elektrinog polja. U ovakvom sluaju, na
koji se i mi ograniavamo, navedena polja stacionarne struje mogu!e je izuavati nezavisno.
3.3. ELEKTROMOTORNA SILA GENERATORA I NAPON U KOLU
KVA(I-LINIJSKE STACIONARNE STRUJE
ored elektrinog polja stacionarne struje jaine
:

u posmatranom sistemu postoji i

=strano polje> jaine
*
:

generatora. omo!u rada sile kojom ovo polje deluje na

naelektrisanje ;e moe se definisati elektromotorna sila

izvora. ored toga, pri izuavanju

kvazi3linijskih kola stacionarne struje koriste se pojmovi potencijala

i napona U. "aime,
konzervativni karakter elektrinog polja
:

stacionarne struje omogu!uje uvoenje

potencijala, dok se napon definie po analogiji sa elektrostatikom, stim to ulogu elektrinog
polja preuzima ukupno polje@
u
:

C
:

;
*
:

.
=:fikasnost> generatora odreena je radom 1
U
koji strana sila
*
e
F

C e
*
:

izvri
pomeraju!i pozitivno ekvivalentno naelektrisanje e od take 2 ka taki 1 $kroz generator%,
vidi sliku 7$a%@

1
2
d F 1

* *
$7.#9%
Slika 7.
od elektromotornom silom izvora

, podrazumevamo slede!u veliinu@

1
2
d F
e
#
e
1

*
*
$7.##%
4idimo da je veliina

&rojno jednaka radu strane sile pri pomeranju jedininog

pozitivnog naelektrisanja kroz generator od negativnog ka pozitivnom polu. 4eliina

po
svojoj fizikoj prirodi nije silaA ona se ne izraava u njutnima $"% nego u voltima $4%@
#O
( ) 4
,
K

:lektromotornu silu izvora

moemo izraziti preko jaine =stranog polja>

*
:

na
slede!i nain@

1
2
d :

*
$7.#/%
+z poslednje formule je oigledno da elektromotorna sila

nije vektorska, nego

skalarna veliina. (eutim, kao i pri definisanju jaine struje, potre&no je definisati takozvani
smer elektromotorne sile

, ime veliina

do&ija karakter =orijentisane> skalarne

veliine. od smerom elektromotorne sile

podrazumevamo smer kojim $kroz generator%

idemo od njegovog negativnog prema pozitivnom polu, to jest smer

se poklapa sa smerom
=stranog> polja
*
:

generatora.
oto se u kolu stacionarne struje javljaju elektrino polje
:

i strano polje
*
:

generatora, korisno je uvesti takozvano ukupno =elektrino> polje stacionarne struje, jaine
u
:

@
u
:

C
:

;
*
:

$7.#7
%
"aravno, u delovima strujnog kola izvan generatora imamo
u
:

C
:

. Gako je uoiti da je
ukupno polje
u
:

za razliku od elektrinog polja

:

, vrtlonog karaktera. )aista, ako za

konturu c iza&eremo neku zatvorenu strujnu liniju do&ijamo@

+
, , ,
u
d : d : d :

*
,
to jest, koriste!i $7.B% i $7.#/%, do&ijamo@
9 d :
,
u

$7.#B
%
to je upravo tre&alo pokazati.
"a osnovu $7.#B% zakljuujemo da ukupno polje $
u
:

% nije konzervativno, dok je

polje
:

&ilo konzervativno.
*ao i u sluaju elektrostatikog polja, vidi odeljak /.B. :lektrostatike, konzervativni
karakter polja
:

stacionarne struje omogu!uje uvoenje potencijala

. otencijal

date
take ( elektrinog polja stacionarne struje je definisan relacijom@

(
d :

$7.#F
%
gde je
o
proizvoljno iza&rana referentna taka. "aje!e se taka
o
&ira tako da potencijali
polova 1 i 2 izvora elektromotorne sile,
1

i
2

, zadovoljavaju relaciju
2

C 3
1

pri
emu je pozitivni pol 1 izvora na pozitivnom potencijalu $
1

N9%. Eazlika potencijala dve

&ilo koje take $# i /%, slika 7$&%, odreena je izrazom@

/
#
/ #
d :

$7.#I
%
*od kvazi3linijskih provodnika moemo smatrati da je intenzitet vektora gustine struje
j

kao i intenzitet elektrinog polja

:

isti u svim takama datog poprenog preseka. +

potencijal

je tada isti u svim takama povrine poprenog preseka, z&og ega ona
predstavlja ekvipotencijalnu povrinu, prema tome, u pogledu jaine polja
:

i potencijala

, kvazi3linijski provodnik je potpuno opisan vrednostima ovih veliina u takama koje lee
na njegovoj osi. (ogu!e je da se i generatori elektromotorne sile shvate kao odgovaraju!i
/9
kvazi3linijski delovi zatvorenog kvazi3linijskog kola, koji se karakteriu odgovaraju!om
elektromotornom silom

.
Stacionarne struje ovakvih sistema $strujnih kola% nazivamo kvazi3linijske stacionarne
struje. rimetimo da je jaina + ovakvih struja definie kao struja kroz povrinu poprenog
preseka. -va struja je ista u svim procesima kola, to je posledica jednaine kontinuiteta.
Easpodela intenziteta jaine elektrinog polja i potencijala du kvazi3linijskog provodnika
datog o&ima ne zavisi od njegovog o&lika.
ri izuavanju kvazi3linijskih kola stacionarne struje koristi se, pored potencijala

i
pojam napona U, pri emu tre&a uzeti u o&zir nekonzervativnost ukupnog polja
u
:

. "aime,
u definiciji napona U
#/
izmeu taaka # i / kvazi3linijskog kola neophodno je najpre usvojiti
takozvani pozitivni smer o&ilaska strujnog kola, to jest izvriti orijentaciju kola. ozitivni
smer o&ilaska &iramo proizvoljno, a napon U
#/
u odnosu na iza&ranu orijentaciju kola
definiemo izrazom@

/
#
u #/
d : U

$7.#J%
rvi indeks u sim&olu U
#/
oznaava taku od koje se polazi, dok se drugi indeks odnosi na
taku u koju se stie pri unapred iza&ranom pozitivnom smeru o&ilaska posmatranog dela kola
$nije neophodno da poetnu taku numeriemo sa #, a krajnju sa /A &itan je njihov redosled u
oznaci napona%.
*ako je
u
:

C
:

;
*
:

pri emu vae jednaine $7.#I% i $7.#/%, za napon U
#/
nalazimo slede!u optu formulu@
+
#/ / # #/
U
$7.#8%
gde je
#/

C 9 ako izmeu taaka # i / $u smeru orijentacije konture% nema izvora

elektromotorne sile. 4eliina
#/

C # ako se izmeu taaka # i / nalazi izvor elektromotorne

sile ija se orijentacija poklapa sa pozitivnom orijentacijom konture. Ukoliko su ove
orijentacije suprotne, imamo
#/

C 3#. "a primer, za napon U

#/
sa slike 7$&% imamo@
/ # #/
U
, dok je
+
# / /#
U
.rimetimo da iz relacije $7.#8% proizilazi da je
U
/#
C 3U
#/
.
onekad je pogodno koristiti pojam takozvanog ukupnog napona U kvazi3linijskog
kola stacionarne struje. "apon U je definisan ukupnim radom pri pomeranju jedininog
pozitivnog naelektrisanja du itavog kola u iza&ranom smeru $to jest polazi se od jedne take
i, o&iavi itavo kolo, dolazi u istu taku%. 6o formule za U najjednostavnije dolazimo ako
zamislimo da su take / i # kola sa slike 7$&% dovedene do poklapanja. .ada je
/ #

,
tako da do&ijamo U C

. U optem sluaju je@

t
,
d : U

*
$7.#O
%
gde je sa c oznaena navedena orijentisana kontura. )nak =;> odgovara orijentaciji sa slike
7$&%, a znak =3= se odnosi na suprotnu orijentaciju strujne konture.
4. TERMOGENA OTPORNOST KOLA STACIONARNE STRUJE
4.1. OHM-OV (AKON U DI+ERENCIJALNOM O,LIKU
ri razmatranju stacionarnih struja u glavi tri nije detaljnije izuavana injenica da je
kretanje naelektrisanja kroz provodnu sredinu pra!eno odgovarju!im otporom. "apomenuto
je da se z&og otpornosti u kolu stacionarne struje neprestano oslo&aa toplotna energija i da se
/#
toplotni gu&ici nadoknauju energijom koja se dovodi pomo!u izvora elektromotorne sile. U
slede!ih nekoliko odeljaka mi !emo detaljnije razmotriti pitanja vezana za otpornost kola i
oslo&oenu energiju.
olazna taka nae analize stepena otpornosti $ili stepena provodnosti% date provodne
sredine sa stacionarnom strujom zavisi od toga u kakvom odnosu stoje gustina struje
U

j i jaina ukupnog elektrinog polja
u
:

C
:

;
*
:

uspostavljenog u provodniku.
)aista, poto se kretanje naelektrisanja kroz provodnu sredinu odvija pod delovanjem polja
u
:

, to !e se provodnik sa ve!om gustinom struje

j

u taki datog
u
:

karakterisati ve!om
provodno!u, tj. manjom otporno!u. 6rugim reima, za opisivanje stepena otpornosti
provodne sredine potre&no je najpre ustanoviti vezu izmeu
j

i
u
:

. -va veza zavisi od

vrste provodnika i fizikih uslova u kojima se provodnik nalazi $na primer, temperature%
takoe, ona &itno zavisi i od toga kolika je jaina ostvarenja polja
u
:

u provodniku.
(i !emo se, pre svega, ograniiti na izotropne metalne sredine ija su svojstva ista u
svim pravcima. .akoe, pretpostavimo da temperatura provodnika nije ekstremno niska, niti
suvie visoka. "ajzad, razmotri!emo samo sluaj kada je u svim takama provodne sredine
polje
u
:

dovoljno sla&og intenziteta. "avedeni >uo&iajeniV uslovi su praktino ostvareni za

veliki &roj razliitih metala, ak i u prilino irokom intervalu temperatura i jaina polja
u
:

.
+spostavlja se da u ovakvim uslovima vai slede!a relacija@
u r
:

j
$B.#
%
4eliina
r

zavisi od vrste provodne sredine i fizikih uslova u kojima se ona nalazi i naziva
se specifina provodnost provodne sredine u posmatranoj taki. Formula $B.#% daje lokalnu
vezu izmeu
j

i
u
:

i naziva se -hm3ov zakon u diferencijalnom o&liku. rovodne sredine

za koje vai ovaj zakon nazivamo linearni izotropni provodnici. +zraz $B.#% nije jednostavno
eksperimentalno proveriti direktnim merenjem
j

i
u
:

A u njegovu ispravnost se moemo

uveriti tek na osnovu posledica koje iz njega slede i koje !e &iti diskutovane u odeljku B.7.
Specifina provodnost
r

je mera provodnih svojstava sredine u datoj taki $jer je pri

datom
u
:

gustina struje
j

u toliko ve!a to je ve!e

r

%. Stepen otpornosti koji se ispoljava

u datoj taki provodne sredine pri stacionarnoj struji odreuje takozvana specifina otpornost
r

@
r
r
#

.
$B./
%
Sa znatnim pove!anjem jaine polja
u
:

u datoj provodnoj sredini dolazi do

naruavanja linearne veze izmeu
j

i
u
:

, opisane relacijom $B.#%. ri odreenim kritinim

vrednostima jaine polja odstupanje od formula $B.#% postaje drastino. U ovakvim uslovima,
slo&odni elektroni metala stiu dovoljno veliku kinetiku energiju u procesu u&rzavanja, tako
da mogu jonizovati jone u vorovima kristalne reetke. 6odatni elektroni koji su napustili
vorove kristalne reetke i sami postaju nosioci struje u metalu. )&og toga gustina struje
j

postaje znatno ve!a od onih vrednosti koje se oekuju na osnovu formule $B.#%.
"alaenje odgovaraju!e formule za specifinu otpornost
r

metalnog provodnika
zahteva poznavanje njegove mikrostrukture. Struktura metala nije jednostavna i tane izraze
za
r

moemo do&iti tek na osnovu kvantno3mehanikih izraunavanja.

U principu, u delu metalnog provodnika u kome ne deluju strane sile za ukupnu jainu
elektrinog polja imamo
u
:

C
:

;
*
:

. od delovanjem ovog polja slo&odni elektroni

metala do&ijaju usmerenu komponentu &rzine u smeru suprotnom od smera vektora
:

. Sa
stanovita tehnikog smera struje, njihovo kretanje je ekvivalentno kretanju pozitivnih
//
nosioca struje $;e% u smeru suprotnom od kretanja elektrona $slika #%. ri svakoj promeni
pravca kretanja estice ;e $izazvanoj sudarima sa jonima u vorovima kristalne reetke% jedan
deo njene kinetike energije se gu&i, to se upravo i manifestuje kao otpornost posmatranog
dela provodne sredine.
Slika #.
Specifina otpornost provodne sredine duine slo&odnog puta elektrona M s
i
N, to jest
srednjeg rastojanja izmeu dva uzastopna sudara datog i3tog nosioca struje sa jonima u
vorovima kristalne reetke. .akoe,
r

mora zavisiti i od srednje vrednosti intenziteta

njegove haotine komponente &rzine M V
i
N. *vantno3mehanika izraunavanja dovode do
formule@
i
i
/
r
ne
m /
s
V

$B.7%
gde je m masa ekvivalentnog nosioca struje koja je jednaka masi elektrona@ mCm
e
O,#T#9
37#
kg,
dok je n koncentracija ekvivalentnih nosioca struje $n C n
e
%.
*olinik M V
i
NQM s
i
N u formuli $B.7% zavisi od temperature metalne sredine. Sa
pove!anjem temperature pove!avaju se kako &rzine haotinog kretanja nosioca struje
$odnosno slo&odnih elektrona metala% tako i amplitude oscilovanja jona oko vorova kristalne
reetke. 6rugi od navedenih efekata se manifestuje kao efektivno smanjenje srednje duine
slo&odnog puta nosioca struje M s
i
N. *ao rezultat ovih temperaturskih zavisnosti kolinik
MV
i
NQM s
i
N raste, a samim tim i specifina otpornost
r
. rema tome, specifina otpornost
r

se pove!ava sa pove!anjem temperature.

:ksperiment pokazuje da u irokom opsegu temperatura ve!ine metala za
r

vai
slede!a formula@
.
9 r r

$B.Ba%
gde smo sa . oznaili temperaturu $izraenu u *elvin3ovim stepenima% i gde je
9 r

specifina otpornost na temperaturi od t C 9, $ to jest . C /J7*%. *oeficijent

je takozvani
koeficijent termikog irenja metala. )a veliki &roj metala je

W#Q/J7 *
3#
. "apomenimo da
se jednaina $B.Ba% esto pie i u o&liku@
( ) t #
9 r r
+
$B.B&
%
gde je sa t oznaena temperatura izraena u ,elsius3ovim stepenima $,%, to jest tX,YC .XKY3
/J7. "avedena veza izmeu
r

i temperature se moe dokazati metodama statistike fizike.

/7
Slika /.
Ginearna zavisnist
r

od ., slika /, naruena je kako pri niskim, tako i pri visokim

temperaturama@ gru&o govore!i, formula $B.Ba% se za uo&iajene metale$&akar, gvoe, zlato,
platina, olovo...% naj&olje slae sa eksperimentima u granicama od nekoliko desetina do
nekoliko stotina *elvin3ovih stepeni. U o&lasti veoma niskih temperatura $&lizu .C9*% veza
izmeu
r

i . vie nije linearna i izrazito zavisi od vrste provodne sredine. U ve!ini

sluajeva odreena otpornost postoji i pri .Z9. ostoje, meutim, i takozvani
superprovodnici kod kojih
r

naglo pada na nultu vrednost i znatno pre nego to se

pri&liimo vrednosti .C9* $vidi sliku /%. $:fekat superprovodnosti je posledica kvantno3
mehanikih svojstava provodnih sredina%. ri veoma visokim temperaturama otpornost
provodnih sredina ima ve!e vrednosti od onih koje se oekuju na osnovu $B.Ba%.
4.2. INTEGRALNI O,LIK OHM-OVOG (AKONA (A -PASIVNI.
DEO KOLA
6iferencijalni o&lik -hm3ovog zakona, jednaina $B.#%, daje lokalnu vezu izmeu
j

,
E

i
u
:

u proizvoljnoj taki provodne sredine. U sluaju kvazi3linijskih strujnih kola ovaj

zakon moemo napisati u integralnom o&liku.
Eazmotri!emo najpre deo kvazi3linijskog provodnika kola stacionarne struje u kome
ne deluju strane sile $deo izmeu taaka # i / na slici 7%. U uoenom delu kola nema stranog
polja $
u
:

C
:

;
*
:

C
:

%, to jest re! je o =pasivnom> delu kola $=aktivni> deo kola je

ovaj u kome deluje elektromotorna sila generatora,

%. 6a &ismo odredili napon U

#/
izmeu
taaka # i / posmatranog kola, orijentiimo kolo kao na slici 7. na osnovu formula $7.#8% i
$7.#I% tada imamo@


/
#
/
#
/ # #/
d n : d : U

$B.F%
gde je

d n d $ n

je ort normale povrine S poprenog preseka provodnika, slika 7%.

/B
Slika 7.
"eka je n S S

vektor uoene povrine poprenog preseka kvazi3linijskog

provodnika polaze!i od diferencijalnog o&lika -hm3ovog zakona, : :
E u E

j , za
jainu struje + kroz povrinu S u smeru orijentacije konture imamo@
n : S S : S +
E E


j $B.Ia%
to jest@
+
S
#
n :
E

. $B.I&%
1ko poslednju relaciju uvrstimo u jednainu $B.F% i iskoristimo injenicu da je jaina struje +
ista kroz svaki popreni presek kvazi3linijskog provodnika, imamo@

/
# E
#/
d
S
#
+ U $B.J%
rime!ujemo da integral na desnoj strani izraza $B.J% zavisi samo od raspodele &rojnih
vrednosti specifine provodnosti
E

$to jest specifine otpornosti

E E
#
% du uoenog
=pasivnog> dela kvazi3linijskog kola. -tuda se navedeni integral uzima kao mera ukupne
otpornosti dela kola izmeu taaka # i / sa slike 7. 4eliinu@

/
# E
#/
d
S
#
E $B.8%
nazivamo termogena otpornost =pasivnog> dela kvazi3linijskog provodnika. Sa definicijom
$B.8%, jednaina $B.J% daje vezu izmeu struje +, otpornosti posmatranog dela provodnika E
#/
i
napona na njegovim krajevima@
U
#/
C E
#/
+. $B.O%
-vo je integralni o&lik -hm3ovog zakona za =pasivni> deo kvazi3linijskog kola stacionarne
struje.
+zloena analiza se direktno uoptava i na sluaj itavog =pasivnog> dela kvazi3
linijskog kola koji se nalazi izvan generatora elektromotorne sile. U tom sluaju se take # i /
poklapaju sa polovima izvora 1 i 2. )a termogenu otpornost E
12
C E tada vai izraz $B.J% u
kome integracija ide od take 1 do 2. +ntegrali o&lik -hm3ovog zakona se u ovom sluaju
moe izraziti na slede!i nain@
+ E
2 1

$B.#9%
gde su
2 1
i
potencijali polova izvora elektromotorne sile.
/F
.ermogena otpornost E se u meunarodnom sistemu jedinica izraava omima$ %. +z
$B.O% ili $B.#9% vidimo da je on kolinik volta $4% i ampera $1%@
1 #
4 #
#
,
to jest otpornost od jednog oma ima provodnik na ijim je krajevima napon od #4 kada se
uspostavi jaina struje od #1. rimetimo da je ponekad korisno umesto E koristiti takozvanu
termogenu provodnost 5@
E
#
5
$B.##%
4eliina 5 se izraava u simensima $S%, pri emu je@

#
#
S #
.
6efinicioni izraz $B.8% za otpornost E do&ija jednostavniji o&lik u sluaju homogenih
kvazi3linijskih provodnika konstantnog poprenog preseka S. Specifina provodnost
E

je
za homogene provodnike konstantna po itavoj njihovoj duini, tako da iz $B.8% do&ijamo@

S
#
d
S
#
E
E
/
# E
#/

$B.#/a%
gde je duina posmatranog dela kola. +maju!i u vidu da je
E E
#
, do&ijenu formulu
za otpornost E
#/
moemo napisati i na slede!i nain@
S
E
E #/


.
$B.#/&
%
+z ove formule vidimo da specifinu otpornost izraavamo u slede!im jedinicama@
( ) m
E
.
.o dalje znai da specifinu otpornost
E

izraavamo u simensima $S% po metru $m%@

( )
m
S
m
#
E



.
(ada je integralni o&lik -hm3ovog zakona $B.O% do&ijen iz diferencijalnog o&lika
$B.#%, sa stanovita eksperimentalne provere je pogodniji prvi od navedenih o&lika. "aime, za
merenje jaine struje + i napona U
#/
postoje vrlo precizni instrumenti $takozvani ampermetri i
voltmetri% pomo!u njih se zaista pokazuje da izmeu + i U
#/
postoji linearna veza, kao to se i
oekuje na osnovu $B.O%. preciznije govore!i, ova veza je linearna samo u domenu
=uo&iajenih> uslova o kojima je &ilo rei u odeljku B.#. -pisanu zavisnost izmeu napona i
jaine struje prvi je ustanovio 5. -hm $#8/I. godine% i to eksperimentalnim putemA odatle
potie naziv formula $B.#% i $B.O%. oto je integralni o&lik -hm3ovog zakona direktna
posledica diferencijalnog o&lika :
E

j , to dolazimo do zakljuka da eksperimentalnim
proveravanjem integralnog o&lika -hm3ovog zakona indirektno proveravamo i reenje
njegovog diferencijalnog o&lika.
4.3. INTEGRALNI O,LIK OHM-OVOG (AKONA
(A -AKTIVNI. DEO KOLA
Eezultati prethodnog odeljka mogu &iti uopteni i na =aktivni> deo kvazi3linijslog kola
stacionarne struje. )a deo kola kaemo da je aktivan ako ovuhvada izvor elektromotorne sile.
/I
Slika B.
osmatrajmo ovakav deo kola izmeu taaka / i # sa slike B u kome izmeu taaka 1 i
2 deluje elektromotorna sila

. Ukupna jaina elektrinog polja

u
:

sada je odreena
izrazom
u
:

C
:

;
*
:

, gde je jaina stranog polja

*
:

[ 9 u =aktivnom> delu kola izmeu

taaka 1 i 2. .ake 1 i 2 predstavljaju pozitivni i negativni pol generatora i nalaze se na
potancijalima
2 1
i
. *ao i do sada potencijale taaka # i / oznaavamo sa
/ #
i
A
orijentacija kola u odnosu na koju !e &iti odreen napon U
#/
naznaen je na slici B.
"a osnovu formule $7.#J% sada imamo@
( )


#
/
#
/
u /#
d n : : d : U

*
$B.#7%
gde je n

ort vektora3normale povrine S. S druge strane, diferencijalni o&lik -hm3ovog

zakona, primenjen na &ilo koju taku uoenog dela kola, moemo izraziti formulom
( )
*
: :
E

+ j . )a jainu struje + kroz proizvoljni popreni presek S posmatranog dela
provodnika $u smeru orijentacije konture% tada imamo@
( ) n S : : S +
E


+
*
j , $B.#Ba%
tako da je@
( )
S
+
n : :
E

+


*
.
$B.#B&
%
)amenom $B.#B&% u $B.#7% nalazimo@

#
/ E
/#
d
S
#
+ U . $B.#F%
Ukupna termogena otpornost E
U,/#
izmeu taaka / i # je definisana integralom na
desnoj strani formule $B.#F%@

#
/ E
/# U
d
S
#
E
,
. $B.#Ia%
Sa slike B vidimo da se poslednji izraz moe napisati u slede!em o&liku@

,
_

#
1 E
2
/ E
1
2 E
/# U
d
S
#
d
S
#
d
S
#
E
,
.
$B.#I&
%
rvi lan ovog izraza predstavlja termogenu otpornost generatora i &i!e oznaen sa E
g
A z&ir
preostala dva lana je termogena otpornost E
/#
pasivnog dela kola izmeu taaka / i #. rema
tome@
/J
E
U,/#
C E
/#
; E
g
, $B.#Ic%
tako da za integralni o&lik -hm3ovog zakona do&ijamo@
U
/#
C $E
/#
; E
g
%+. $B.#J%
Gako se do&ija i integralni o&lik -hm3ovog zakona za itavo kvazi3linijsko kolo
stacionarne struje. U tom sluaju se take # i / sa slike B poklapaju. "apon U
/#
tada postaje
napon itavog kola U, pri emu je, u odnosu na naznaenu orijentaciju kola $slika B% UC

,
vidi jednainu $7.#8%. rema tome, traeni integralni o&lik -hm3ovog zakona za itavo kvazi3
linijsko kolo izraava slede!a relacija@

C $E ; E
g
%+ $B.#8%
gde je E ukupna otpornost =pasivnog> dela provodnika prikljuenog na polove generatora.
oreenjem relacija $B.#9% i $B.#8% moemo videti u kom su odnosu potencijalna
razlika
2 1

polova generatora i njegova elektromotorna sila

. )aista, na osnovu ovih

relacija imamo da je@
g
2 1
E E
E
+

. $B.#O%
oto je
( ) # E E E
g
< +
, to znai da je elektromotorna sila

generatora uvek ve!a od razlike

potencijala
2 1

na njegovim polovima. .ek pri EZ \ jednaina $B.#O% daje@
2 1

, EZ \ $B./9%
to odgovara sluaju kada u kolu nema struje, to jest kada polovi generatora nisu spojeni
provodnikom. 6rugim reima, merenje elektromotorne sile

datog generatora se svodi na

merenje potencijalne razlike izmeu njegovih polova pomo!u voltmetra.
4.4. JOULE-LENC-OV (AKON U DI+ERENCIJALNOM
O,LIKU
U provodnoj sredini sa stacionarnom strujom se neprestano oslo&aa toplota. *oliina
toplote koja se u jedinici vremena oslo&odi u jedinici zapemine sredine zavisi od njene
specifine otpornosti
r

i gustine struje
j

. Eelacija koja povezuje navedene fizike veliine

se moe do&iti polaze!i od mikro3strukture provodnika.
-granii!emo se na metalne sredine i posmatrati one njegove o&lasti u kojima ne
deluju strane sile. -pis mehanizma nastanka toplote u ovakvim sredinema je ve! &io skiciran
u prethodnim odeljcima. Sa stanovita tehnikog smera struje, pri sudaru svakog pozitivnog
nosioca struje $;e% sa jonom u voru kristalne reetke dolazi ne samo do nagle promene
pravca kretanja nego i do smanjivanja njegove konetike energije. "a taj nain, energija koju
mikroestica ;e stie u&rzavanjem $pomo!u polja
:

u metalu% izmeu dva uzastopna sudara

se prenosi na jone u vorovima kristalne reetke. )&og toga oni poinju intenzivnije da
osciluju oko svojih ravnotenih poloaja $slika F$a%%. ritom se emituje toplotno zraenje, to
jest deo energije u o&liku toplote naputa sistem. $-vo zraenje je na slici F$a% prikazano
talasastim strelicama%
/8
Slika F.
-pisano kretanje pozitivnoh nosioca struje $;e% moe se shvatiti kao kretanje kroz
odgovaraju!u neprekidnu sredinu $fluid%, koje je pra!eno silom otpora
E
F

$slika F$&%%. .o
dalje znai da toplota LS oslo&oena u fiziki infinitezimalnoj zapremini L4 provodnika u
kratkom vremenskom intervalu Lt, zavisi od rada L1] koji izvri sila
F

C e
:

elektrinog
polja struje pri pomeranju svih nosioca struje uoene zapremine za uoeno vreme. 1ko se
celokupni izvreni rad pretvara jedino u toplotnu energiju, mora vaiti relacija@
LS C L1]. $B./#%
rema tome, oslo&oenu toplotu LS moemo na!i izraunavanjem rada L1].
Srednja vrednost elementarnog rada pri pomeranju jednog naelektrisanja $;e% du
vektora pomeraja r

$vidi sliku F$&%% za vreme Lt je odreena izrazom@

t u : e r F 1 d

$B.//%
gde je u

srednja &rzina usmerenog kretanja posmatrane estice. 1ko sa n oznaimo

koncentraciju pozitivnih nosioca struje, onda !emo za ukupni rad L1] izvren pri pomeranju
svih nosioca struje zapremine L4 imati@
1 d 4 n 1
to jest@
t 4 : u n e 1

. $B./7%
oto je gustina struje odreena izrazom@
u e n

j
, to je@
t 4 : 1

j . $B./B%
+maju!i u vidu relaciju $B./#%, za snagu
t S
toplotnog zraenja zapremine L4
provodnika do&ijamo@
4 :
t
S

j
. $B./F%
od gustinom snage toplotnog zraenja, P, podrazumevamo slede!u veliinu@
t 4
S

P
. $B./I%
rema tome,
:

j P . $B./J%
"a osnovu diferencijalnog o&lika -hm3ovog zakona $B.#% i formule $B./% imamo j

E
: ,
tako da je@
/
E
j P
.
$B./8%
-vo je Koule3Genc3ov zakon u diferencijalnom o&liku.
6o formule $B./8% smo doli pretpostavljaju!i da u posmatranom delu metalne sredine
ne deluju strane sile. "ije teko uoiti da ova formula vai i ako u sredini deluju strane sile, to
/O
jest ako za ukupno polje
u
:

vai izraz
u
:

C
:

;
*
:

. Htavie moe se pokazati da se ona

moe primeniti, na primer, i u sluaju struje kroz elektrolite. Kedina izmena je u tome to
umesto specifine otpornosti
r

metala tre&a uzeti odgovaraju!u vrednost

r

za elektrolite.
4.5. INTEGRALNI O,LIK JOULE-LENC-OVOG (AKONA
6iferencijalni o&lik Koule3Genc3ovog zakona, jednaina $B./8%, daje lokalnu vezu
izmeu gustine snage P toplotnog zraenja, specifine otpornosti
r

i gustine struje
j

proizvoljne provodne sredine. okaza!emo da se i ovaj zakon $kao i -hm3ov zakon% u sluaju
kvazi3linijskih provodnika moe napisati u integralnom o&liku.
osmatra!emo najpre pasivni deo kvazi3linijskog kola izmeu taaka # i /, iji su
potencijali
/ #
i
, vidi sliku I. "eka je
/ # #/
U
napon izmeu taaka # i /, E
#/
je
termogena otpornost posmatranog dela kola, a + jaina struje u kolu u smeru orijentacije
konture. koriste!i mogu!nost da se fiziki infinitezimalne veliine LS, Lt i L4 iz formule
$B./I% mogu shvatiti kao diferencijali dS, dt i d4, za snagu toplotnog zraenja posmatranog
dela kola do&ijamo@


4
/
E
4
#/
d4 d4
dt
dS
j P
. $B./O%
+ntegracija ide po itavoj zapremini 4 uoenog dela kvazi3linijskog kola.
Slika I.
)a elementarnu zapreminu d4 imamo@
d4 C Sd $B.79%
gde je S povrina poprenog preseka kvazi3linijskog provodnika, dok je d elementarna
duina njegove ose. rema tome, formula $B./O% do&ija slede!i o&lik@

/
#
/
E
#/
Sd
dt
dS
j . $B.7#%
*rivolinijski integral izmeu taaka # i / se moe izraziti preko jaine struje + C j SA imaju!i u
vidu da je + C const du itavog kola stacionarne struje, dolazimo do izraza@

/
#
E / #/
d
S
+
dt
dS
. $B.7/%
*ako integral u poslednjoj formuli predstavlja otpornost E
#/
, vidi jednainu $B.8%, to je@
/
#/
#/
+ E
dt
dS
$B.77%
-vo je traeni integralni o&lik Koule3Genc3ovog zakona.
79
)a ukupnu koliinu toplote S
#/
koja se u posmatranom delu provodnika oslo&aa za
vreme t imamo@


t
9
/
#/
t
9
#/ #/
dt + E dS S
. $B.7Ba%
oto su E
#/
i + nezavisni od vremena, ima!emo da je@
t + E S
/
#/ #/

$B.7B&
%
+z integralnog o&lika -hm3ovog zakona $B.O% vidimo da je
+ U E
#/ #/

, tako da se $B.7B&%
moe napisati u slede!em o&liku@
t + U S
#/ #/

$B.7Bc%
Formule $B.7B&% i $B.7Bc% su pogodne za poreenje sa eksperimentalnim rezultatima poto se
S, U, + i t mogu direktno meriti. Eezultati merenja su u saglasnosti sa do&ijenim formulama.
rva ovakva merenja su o&avili K. Koule $#8B#. godine% i :. ^. Genc $#8B/. godine%, z&og ega
se i razmotreni zakoni $B./8% i $B.77% vezuju za njihova imena.
(oe se pokazati da integralnim o&lik Koule3Genc3ovog zakona $B.77% vai ne samo za
deo, nego i za itavo kvazi3linijsko kolo stacionarne struje. U tom sluaju u formuli $B.77%
tre&a umesto otpornosti E
#/
odreenog pasivnog dela kola uzeti ukupnu otpornost itavog kola
E
u
C E;E
g
$gde je E
g
otpornost generatora%.
Kasnu predstavu o tome ta se sa energetskog stanovita dogaa u kvazi3linijskom kolu
stacionarne struje moemo do&iti primenjuju!i integralni o&lik Koule3Genc3ovog zakona na
itavo kolo. S tim u vezi primetimo najpre da se jednaina $B.77% tada moe izraziti u
slede!em o&liku@
+
dt
dS
U
$B.7F%
gde je U napon itavog kola. U odeljku 7.7 smo pokazali da je napon U odreen formulom
$7.#8%@

t
,
d :

*
U
gde je

elektromotorna sila generatora, a

*
:

jaina njegovog stranog polja. rema tome@

,
d : +
dt
dS

*
$B.7I%
*ako je jaina struje + povezana sa naelektrisanjem d' koje za vreme dt proe kroz
popreni presek provodnika u smeru orijentacije konture $
dt d' +
%, to je@

,
d :
dt
d'
dt
dS

*
$B.7Ja%
to jest@

,
d : '
dt
d
dt
dS

* $B.7J&
%
+ntegral na desnoj strani poslednjeg izraza predstavlja ukupni rad strane sile
* *
: ' F

, to
jest odgovara energiji koja se pomo!u generatora unosi u strujno kolo. rema tome, relacija
$7.BJ&% tvrdi da je oslo&oena koliina toplote du itavog kola $u jedinici vremena% upravo
jednaka energiji koju za isto vreme u kolo u&acuje generator. 6rugim reima, jednaina
$7.BJ&% izraava zakon odranja energije posmatranog sistema.
oto se toplotna energija oslo&aa du itavog kola struje $a ne samo u generatoru%,
to znai da se energija koju generator dovodi u posmatrani sistem mora na neki nain preneti
dalje od njega. osrednik u ovom prenoenju energije =na daljinu> je elektromagnetno polje
stacionarne struje. (i smo u odeljku 7.# videli da se ovo polje formira neposredno nakon
7#
ukljuivanja generatora, to znai da i oslo&aanje toplote zapoinje skoro trenutno i to po
itavoj duini provodnika. :ksperimenti potvruju ove zakljuke.
5. SLO/ENA KOLA STACIONARNE STRUJE
5.1. ELEKTRINA MRE/A KVA(I-LINIJSKIH PROVODNIKA
6o sada smo razmatrali samo najjednostavnije sisteme kvazi3linijskih provodnika
stacionarnih struja, koji su imali strukturu zatvorene linije, to jest =nerazgranatog> prostog
strujnog kola. (eutim, u praksi se naje!e sre!u sistemi kvazi3linijskih struja koji imaju
daleko komplikovanije prostorne strukture, u kojima se provodnici =granaju> na razliite
naine. -vakve sisteme nazivamo mrea kvazi3linijskih struja ili sloeno elektrino kolo.
Slika #.
retpostavimo da imamo skup kvazi3linijskih provodnika, od kojih se svaki
karakterie odreenom otporno!u E
i
. "eki od njih mogu sadrati generatore odreenih
elektromotornih sila
i

i unutranjih otpornosti E
gi
. -dgovaraju!im povezivanjem ovakvih
provodnika do&ijamo odreenu elektrinu mreu $slika #$a%%, u kojoj se uspostavlja
stacionarna struja. Svaki provodnik koji je uao u sastav mree karakterie se nekom jainom
struje +
i
$slika #$a%%.
rovodnici ijim se povezivanjem do&ija mrea ine takozvane grane mree. od
vorovima mree !emo podrazumevati one take mree u kojima se susre!u najmanje dve
grane. U jednostavnom primeru mree sa slike #$a% imamo I grana i B vora. od konturom
podrazumevamo takav skup grana date mree koje se nadovezuju jedna na drugu tako da
o&razuju zatvorenu =petlju>, to jest pojam konture moemo shvatiti kao uoptenje pojma
prostog strujnog kola. "a primer, u mrei sa slike #$a% skup grana sa strujama +
#
, +
F
, +
7
$ili +
/
,
+
B
, +
F
ili +, +
#
, +
/
,...% predstavljaju neke od kontura date mree.
*ao i u sluaju prostog strujnog kola, geometrijsku strukturu mree sa koncentrisanim
parametrima pogodno je sim&oliki prikazati elektrinom emom koja predstavlja skup
meuso&no povezanih osnovnih elemenata mree, otpornika $otpornosti E
i
% i generatora
elektromotornih sila $
i

, E
gi
%, vidi odeljak #.F. *oriste!i navedeni nain prikazivanja,
sloeno kolo sa slike #$a% moemo predstaviti elektrinom emom sa slike #$&%.
Fiziko stanje mree sa koncentrisanim parametrima $datih parametara E
i
,
i

, E
gi
%
mora zavisiti iskljuivo od optih =geometrijskih> svojstava mree, to jest od naina na koji
7/
su povezani otpornici i generatori. 6rugim reima, o&lici linija $koji spajaju neke osnovne
elemente eme% su nevani i moemo ih na proizvoljan nain deformisati $&ez prekidanja%,
kao da su idealno elastine niti. "a taj nain esto je datu emu mogu!e prevesti u vizuelno
jednostavniji i pogodniji o&lik $to je i uinjeno pro crtanju eme sa slike #$&%%. )a dve
elektrine mree koje se neprekidnim deformacijama grana mogu transformisati jedna u drugu
kaemo da su topoloki ekevivalentne.
5.2. PRVI KIRCHHO++-OV (AKON
-snovni zadatak koji se postavlja u vezi elektrine mree date topoloke strukture i
poznatih parametara $E
i
,
i

, E
gi
% sastoji se u odreivanju jaina struja +
i
svih grana. -vaj
pro&lem se reava polaze!i od dva osnovna zakona koje je #8BF. godine formulisao 5.
*irchhoff i koji se nazivaju *irchhoff3ovi zakoni. U ovom odeljku formulisa!emo takozvani
prvi *irfhhoff3ov zakon, koji se odnosi na &ilo koji vor sloenog kola stacionarne struje.
U tom sluaju posmatrajmo proizvoljni vor date mree u kome se sustie vie
kvazi3linijskih provodnika sa stacionarnim strujama +
i
$iC#,/,...,s%. "a slici / prikazan je sluaj
vora sa pet grana, svaka od njih se karakterie odreenom jainom struje +
i
$iC#,/,...,F%, slika
/$&%. Uoimo proizvoljnu zatvorenu povrinu S koja o&uhvata posmatrani vor . 4ektor
elementarne povrine S d

uoene povrine S moemo orijentisati na proizvoljan nainA mi

!emo uzeti, na primer, da je vektor S d

orijentisan =od vora>, kao na slici /$a%.

Slika /.
rimenjuju!i uslov stacionarnosti $/./F% na povrinu S do&ijamo@

S
9 S d

j
, $F.#a%
gde je ( ) r

j j gustina struje u proizvoljnoj taki povrine S. oto je
9 j

jedino u onim
delovima povrine S koje presecaju kvazi3linijski provodnici, to se uslov stacionarnosti svodi
na slede!i o&lik@
9 S d
# i
S
i i
i

s
j

$F.#&
%
gde su S
i
povrine poprenih preseka provodnika, a sumiranje se vri po svim granama.
1ko za smerove struja +
i
u pojedinim granama uzmemo smerove vektora
i
j
, onda
integrali u relaciji $F.#&% predstavljaju takozvane alge&arske vrednosti jaina struja koje se
sustiu u voru . Uz struje iji se smer poklapa sa iza&ranim smerom povrine S d

stoji
znak =;>, dok uz struje iji je smer suprotan od smera povrine S d

stoji znak =3>.

6akle, izraz $F.#&% moemo napisati u o&liku@
77
9 +
# i
i i

s
$F./a%
gde je
#
i
+
ako je struja +
i
orijentisana od vora, dok je
#
i

ako je +
i
usmerena ka
voru. U sluaju prikazanom na slici / imamo@
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) 9 + + + + +
F B 7 / #
+ + + + + + +
.
$F./&
%
Eelacija $F./a% predstavlja opti o&lik prvog *irchhoff3ovog zakona. rema tome, prvi
*irchhoff3ov zakon tvrdi da je alge&arski z&ir struja koje se sustiu u proizvoljnom voru
jednak nuli.
Fiziki smisao prvog *irchhoff3ovog zakona, jednaina $F./a%, svodi se na slede!e@
ukupno naelektrisanje koje u jedinici vremena ue u proizvoljan vor sloenog kola
stacionarne struje jednako je ukupnom naelektrisanju koje za isto vreme izae iz vora.
6rugim reima, elektronski gas se u vorovima mree sa stacionarnom strujom ponaa kao
neki nestiljiv naelektrisani fluid. 6akle, prvi *irchhoff3ov zakon je posledica zakona
odranja naelektrisanja u stacionarnim uslovima elektrine mree. -vaj zakljuak se moe
proveriti i neposrednim merenjem jaine struje koje ulaze i izlaze iz datog vora. rva
merenja ovakve vrste izvrio je (. Farada_, #8B7. godine neposredno pre nego to je
*irchhoff formulisao svoje zakone.
5.3. DRUGI KIRCHHO++-OV (AKON
)a razliku od prvog *irchhoff3ovog zakona, koji se odnosi na proizvoljni vor
elektrine mree, drugi *irchhoff3ov zakon se primenjuje na proizvoljno iza&ranu konturu.
*ao to !emo videti, do ovog zakona moemo do!i polaze!i od -hm3ovog zakona u
integralnom o&liku.
U tom cilju posmatrajmo proizvoljnu konturu date mree stacionarne struje, sa s grana
otpornosti E
i
i elektromotornih sila
i

pri emu su u otpornosti E

i
ukljuene i unutranje
otpornosti generatora. "a slici 7$a% prikazan je primer konture koja se sastoji od tri grane. )a
formulisanje drugog *irchhoff3ovog zakona potre&no je prethodno izvriti orijentaciju
konture $slika 7$&%%. +z&or orijentacije konture je proizvoljan, a pojam orijentisane konture
moemo shvatiti kao uoptenje orijentisanog prostog strujnog kola. Smerovi struje +
i
u
pojedinim grana konture takoe takoe se &iraju proizvoljno.
Slika 7.
retpostavimo da struje +
#
, +
/
i +
7
u granam konture sa slike 7 imaju prikazane smerove,
a da su
7 / #
i ,
potencijali vorova #, / i 7. naponske grane U
#/
, U
/7
i U
7#
posmatrane
konture $u odnosu na iza&ranu orijentaciju konture% do&ijamo imaju!i u vidu jednainu $7.#8%
slede!e@
7B
# / # #/
U +
$F.7a%
/ 7 / /7
U
$F.7&
%
# 7 7#
U
$F.7c%
6o&ijeni naponi se mogu izraziti preko jaina struje +
#
, +
/
i +
7
ako se iskoriste integralni
o&lici -hm3ovog zakona $B.O% odnosno $B.#J%. ritom tre&a imati u vidu da smo pri
formulisanju -hm3ovog zakona u o&liku U
#/
C E
#/
+, to jest U
/#
C $E
/#
; E
g
%+, pod +
podrazumevali jainu struje $kroz povrin poprenog preseka provodnika% u smeru
orijentacije konture. 6akle@
U
#/
C E
#
+
#
$F.Ba%
U
/7
C E
/
$D+
/
%
$F.B&
%
U
7#
C E
7
+
7
$F.Bc%
tako da je@
# / # # #
+ E +
$F.Fa%
/ 7 / / /
+ E
$F.F&
%
# 7 7 7
+ E
$F.Fc%
Sa&iranjem relacija $F.Fa3c% do&ijamo@
( ) ( )
/ # 7 7 / / # #
+ E + E + E + + +
$F.I
%
-pisani postupak do&ijanja formule $F.I% lako se uoptava na proizvoljnu orijentaciju konture
koja se sastoji od s grana. .ada je@



s s
# i
i i
# i
i i i
+ E
$F.J
%
gde uvedeni parametri
i

i
i

mogu do&ijati vrednosti ;# i 3#. "aime,

#
i
+
ako se
smer struje +
i
poklapa sa iza&ranom orijentacijom kontureA pri
#
i

smer struje je
suprotan od smera o&ilaska konture. ri
#
i
+
smer elektromotorne sile
i

poklapa se sa
smerom o&ilaska konure, dok je u suprotnom sluaju
#
i

, vidi sliku 7$&%. Svakako, nije
neophodno da se u svim granama uoene konture nalaze generatori. Shodno tome, neki
lanovi z&ira na desnoj strani jednakosti jednaine $F.J% mogu &iti jednaki nuli, to jest za
grane &ez generatora tre&a uzeti
9
i

, odnosno
9
i

i E
gi
C 9. Formula $F.J% predstavlja
opti o&lik drugog *irchhoff3ovog zakona. U sluaju prostog strujnog kola ovaj zakon se
svodi na ve! poznati ontegralni o&lik -hm3ovog zakona.
(eutim, &ez o&zira na ovakav karakter odnosna pojma prostog strujnog kola prema
konturi date mree izmeu njih postoji &itna razlika u energijskom pogledu. "aime, kod
prostog strujnog kola oslo&oena toplota $u jedinici vremena% upravo je jednaka energiji koju
je generator $za isto vreme% u&acio u sistem, jednaina $7.BJ&%. u sluaju proizvoljne konture
lako zakljuujemo da ova jednakost dovedene i emitovane energije, u optem sluaju, vie ne
vai, dovoljno je primetiti da postoje konture u kojima nema generatora, ali na ijim
otpornicima se ipak oslo&aa toplotna enrgija. U tom smislu kaemo da zakon odranja
energije ne vai za proizvoljnu konturu mree. -vakav zakljuak nije neoekivan poto
uoena kontura nije energijski nezavisna od preostalog dela mree. "aravno za itavu mreu
zakon odranja naelektrisanja nije naruen.
5.4. REDNA I PARALELNA VE(A OTPORNIKA
7F
.ehniki razlozi esto zahtevaju povezivanje vie provodnika odreenih otpornosti u
sloenije celine. (i !emo ovde razmotriti dve najjednostavnije vrste ovakvih veza, koje se
nazivaju redna i paralelna veza otpornika.
Slika B.
Eedna veza otpornika ije su otpornosti E
#
i E
/
prikazana je na slici B$a%. "eka je U
12
napon izmeu taaka 1 i 2, a U
1,
i U
,2
naponi na krajevima otpornika E
#
i E
/
kroz koje je
uspostavljena struja jaine +. .ada je primenom -hm3ovog zakona na delove kola izmeu
taaka 1, i ,2@
+ E U
# , 1 1,

$F.8a%
+ E U
/ 2 , ,2

$F.8&
%
Sa&iranjem ovih relacija nalazimo@
( ) + E E U
/ # 12 2 1
+
$F.O
%
4eliina E
e
definisana izrazom@
E
e
C E
#
; E
/
$F.#9
%
naziva se ukupna $ekvivalentna% otpornost redne veze otpornika E
#
i E
/
. Fiziki smisao
veliine E
e
sastoji se u slede!em@ ako &i deo grane izmeu taaka 1 i 2 sa otpornicima E
#
i E
/
$slika B$a%% uklonili i na njihovo mesto postavili otpornik E
e
C E
#
; E
/
, slika B$&%, onda se
jaina struje + i napona U
12
ne &i promenili. Htavie, ovakva zamena ne dovodi ni do
energijskih promena@ toplota koja se u jedinici vremena oslo&odi na E
#
i E
/
jednaka je onoj
koja se oslo&odi na ekvivalentnom otporniku E
e
. )aista, primenom Koule3Genc3ovog zakona
$B.77%, za snagu toplotnog zraenja
dt dS
sistema sa slike B$a% do&ijamo@
/
e
/
/
/
#
/ #
+ E + E + E
dt
dS
dt
dS
dt
dS
+ +
$F.##
%
to upravo odgovara snazi toplotnog zraenja na E
e
.
Slika F.
7I
aralelna veza otpornika E
#
i E
/
prikazana je na slici F$a%. rimena *irchhoff3ovog
zakona na vor 1 ili 2 daje@
/ #
+ + + +
$F.#/%
gde su smerovi struje +, +
#
i +
/
naznaeni na slici F$a%. *ako je
# 12 #
E U +
i
/ 12 /
E U +
,
to je@
12
/ #
U
E
#
E
#
+

,
_

+
$F.#7%
4eliina E
e
definisana izrazom@
/ # e
E
#
E
#
E
#
+
$F.#Ba%
naziva se ukupna $ekvivalnentna% otpornost paralelne veze otpornika E
#
i E
/
. +z poslednje
formule do&ijamo@
/ #
/ #
e
E E
E E
E
+

$F.#B&
%
Fiziki smisao uvedene otpornosti E
e
paralelne veze otpornika E
#
i E
/
je isti kao i u
sluaju njihove redne veze@ u sistemu sa slika F$a% i F$&% jaina struje + i napona U
12
imaju iste
&rojne vrednosti. 6a su navedeni sistemi ekvivalentni i u energijskom pogledu potvruju
slede!a izraunavanja@
+ U + U + U
dt
dS
dt
dS
dt
dS
12 / 12 # 12
/ #
+ + $F.#Fa%
odnosno, kako je na osnovu $F.#7% U
12
C E
e
+, imamo@
/
e
+ E
dt
dS

$F.#F&
%
Eelacije $F.#9% i $F.#Ba% se lako uoptavaju na sluaj redne i paralelne veze vie permanentnih
otpornika otpornosti E
#
, E
/
, ..., E
n
. )a ekvivalentnu otpornost E
e
redne veze imamo@
n / # e
E E E E + + +
$F.#I%
dok u sluaju paralelne veze vai relacija@
n / # e
E
#
E
#
E
#
E
#
+ + +
$F.#J%
rimetimo da formule $F.#9% i $F.#B&% podse!aju na relacije $#B.//% i $#B./#%
:lektrostatike za ekvivalentnu kapacitivnost paralelne i redne veze kondenzatora $o&ratiti
panju na =inverziju> u navedenoj analogiji@ rednoj vezi otpornika analogna je paralelna veza
kondenzatora%.
5.5. REDNA I PARALELNA VE(A GENERATORA
ELEKTROMOTORNIH SILA
5eneratori elektromotornih sila $odreenih unutranjih otpornosti% je, kao i otpornici,
mogu meuso&no povezivati u manje ili vie sloene celine $=&aterije>%. 6ve najjednostavnije
veze su redna i paralelna veza generatora.
Eedna veza generatora ije su elektromotorne sile
#

i
/

, istog smera, a unutranje

otpornosti E
g#
i E
g/
je prikazana na slici I$a%. "eka je + jaina struje kroz posmatrani deo kola,
i neka su
1

,
2

i
,

potencijali taaka 1, 2 i ,. rimenjuju!i -hm3ov zakon na delove

kola izmeu taaka , i 2 do&ijamo@
+ E U
# g # , 1 1,
+
$F.#8a%
+ E U
/ g / 2 , ,2
+
$F.#8&
%
7J
Slika I.
Sa&iranje relacija $F.#8a% i $F.#8&% daje@
( ) ( )
/ # 2 1 / g # g
+ E E + + +
$F.#O%
4eliinu@
/ g # g ge
E E E +
$F./9a%
nazivamo ukupna otpornost redne veze generatora, a veliinu@
/ # e
+
$F./9&
%
ukupna elektromotorna sila redne veze generatora. rema tome@
e 2 1 ge
+ E +
$F./#%
Hto znai da je redna veza dva generatora sa slike I$a% ekvivalentna jednom generatoru, slika
I$&%, ije su karakteristike E
ge
i
e

odreene formulama $F./9a% i $F./9&%.

Slika J.
Eazmotrimo sada paralelnu vezu dva generatora unutranjih otpornosti E
g#
i E
g/
$slika
J$a%%, ije su elektromotorne sile
#

i
/

istog smera. rimenjuju!i prvi *irchhoff3ov zakon

na vor 1 imamo@
/ #
+ + + +
$F.//%
rimena -hm3ovog zakona na grane sa strujama +
#
i +
/
daje@
# 2 1 # # g
+ E +
$F./7a%
/ 2 1 / / g
+ E +
$F./7&
%
gde su
1

i
2

potencijali taaka 1 i 2. 1ko iz ovih relacija naemo +

#
i +
/
i izvrimo
zamenu u $F.//% do&ijamo@
( )

,
_

+ + +

,
_

+
/
/ g
#
# g
2 1
/ g # g
E
#
E
#
E
#
E
#
+
$F./B%
4eliinu@
78
/ g # g ge
E
#
E
#
E
#
+
$F./F%
nazivamo ukupna unutranja otpornost paralelne veze generatora. *oriste!i E
ge
, iz izraza
$F./B% do&ijamo@

,
_

+ + +
/
/ g
ge
#
# g
ge
2 1 ge
E
E
E
E
+ E
$F./I%
4eliinu@
/
/ g
ge
#
# g
ge
e
E
E
E
E
+
$F./J%
nazivamo ukupna elektromotorna sila paralelne veze generatora.
)amena $F./J% u $F./I% daje@
e 2 1 ge
+ E +
, $F./8%
Hto znai da je paralelna veza generatora ekvivalentna jednom generatoru, slika J$&%, ije su
karakteristike E
ge
i
e

odreene formulama $F./F% i $F./J%.

6o&ijeni rezultati se lako uoptavaju i na sluaj redne ili paralelne veze proizvoljnog
&roja generatora ije su elektromotorne sile istog smera. )a rednu vezu " generatora
do&ijamo formulu@

"
# i
gi ge
E E
$F./Oa%

"
# i
i e
$F./O&
%
gde je
i

elektromotorna sila i3tog generatora, a E

gi
njegova unutranja otpornost.
U sluaju paralelne veze "3generatora imamo@

"
# i gi ge
E
#
E
#
$F.79a%

"
# i
gi
gi
g
e
E
E
$F.79&
%
U specijalnom sluaju istih generatora $
E E E E
gn / g # g

i

n / #

% pri njihovom rednom vezivanju do&ijamo " puta ve!u
elektromotornu silu, ali i " puta ve!u unutranju otpornost &aterije. (eutim, paralelna veza
ovakvih generatora ne dovodi do pove!anja elektromotorne sile, ali se otpornost smanjuje "
puta, to se moe videti iz formule $F.79a%.
5eneratori se ne moraju vezivati uvek tako da njihove elektromotrne sile imaju isti
smer. rimenjuju!i ve! isazani postupak na ovakve sluajeve doli &i do istih relacija
$F./Oa,&% i $F.79a,&% s tim to &i u njima veliine
i

imale alge&arska znaenja. .o drugim

reima znai da u formulama $F./O&% i $F.79&% umesto
i

tre&a uzeti
i i

gde je
#
i
t

$ako je
i

i3tog generatora istog smera kao i struja onda je

#
i
+
, u suprotnom sluaju je
#
i

%.
5.0. OP1TI METOD ODRE2IVANJA STRUJA SLO/ENOG
STRUJNOG KOLA
U odeljku F./. smo napomenuli da se nalaenje struja u granama sloenog elektrinog
kola $elektrine mree% svodi na primenu *irchhoff3ovih zakona. Sada !emo izloiti jedan
7O
opti metod kojim se mogu odrediti sve struje date elektrine mree. retpostavljamo da su
poznate sve otpornosti grana i sve elektromotorne sile generatora elektrine mree.
-znaimo sa " &roj vorova mree, a sa 5 &roj njenih grana. oto se svaka grana
karakterie odreenom jainom struje, to znai da je &roj nepoznatih struja koje je potre&no
na!i jednak &roju 5. .o dalje znai da je pomo!u *irchhoff3ovih zakona neophodno
formulisati sistem od 5 jednaina za nepoznate struje
5 / #
+ + + , , ,
ijim &i se reavanjem
do&ile njihove &rojne vrednosti. rimenom *irchhoff3ovih zakona na sve vorove i sve
konture mree do&ili &i ve!i &roj jednaina nego to nam je potre&an. -vako do&ijene
jednaine ne &i &ile meuso&no nezavisne.
"aime, sistem od 5 nezavisnoh jednaina moemo formulisati ako primenimo slede!i
postupak. rvi *irchhoff3ov zakon tre&a primeniti na sve vorove mree osim jednogA tako
!emo do&iti@
N-1
jednaina. ri tome moemo iza&rati &ilo koje vorove mree. reostale jednaine, koje
dopunjuju sistem od 5 jednaina, piemo po drugom *irchhoff3ovom zakonu. rema tome,
drugi *irchhoff3ov zakon daje@
G - 3N-14
nezavisnih jednaina za nepoznate jaine struja. *onture na koje se primenjuje drugi
*irchhoff3ov zakon moraju &iti meuso&no nezavisne, to jest moraju se razlikovati za &ar
jednu granu.
Sistem jednaina koji se do&ija na opisani nain &itno zavisi od toga na koji nain su
povezani elementi mree. )&og toga kaemo da su *irchhoff3ovi zakoni topolokog
karaktera. .re&a primetiti da efikasnost izloenog metoda &itno zavisi od stepena sloenosti
mree. 1ko mrea sadri mali &roj grana onda je sistem jednaina za nepoznate struje manji, i
moe se relativno lako reiti. (eutim, kada mrea sadri veliki &roj grana &i!e veliki i &roj
jednaina, tako da njihovo reavanje zahteva dosta vremena. -vaj pro&lem se moe prevazi!i
upotre&om kompjutera, ali i kori!enjem drugih metoda koji se ne zasnivaju na direktnoj
upotre&i *irchhoff3ovih zakona.
`rimer
Slika 8.
rimenu izloenog metoda za nalaenje svih jaina struja sloenog elektrinog kola
!emo prikazati na primeru takozvanog aeaststone3ovog =mosta>, slika 8. Sve otpornosti
grana i elektromotornu silu

smatramo poznatim veliinama. Sa slike 8 vidimo da je &roj

vorova "CB, a da je &roj grana 5CI $isti toliki je i &roj nepoznatih jaina struje@ +, +
#
, +
/
, +
7
, +
B
,
+
F
%. )a primenu *irchhoff3ovih zakona je najpre potre&no proizvoljno iza&rati smerove struje
u granama $na primer kao na slici 8%.
rimena prvog *irchhoff3ovog zakona na vorove 1, 2 i , tada daje@
9 + + +
7 #

$F.7#a%
9 + + +
B /
+
$F.7#&
%
B9
9 + + +
7 / #

$F.7#c%
reostale tri jednaine !emo napisati pomo!u drugog *irchhoff3ovog zakona za nezavisne
konture 1,61, ,26, i 1,21 $vidi sliku 8.%@
9 + E + E + E
7 7 F F # #
+
$F.7/a%
9 + E + E + E
F F B B / /
+
$F.7/&
%
+ + E + E + E
g / / # # $F.7/c%
Eeavanjem sistema jednaina $F.7#a3c% i $F.7/a3c% dolazimo do izraza za jaine struje
u svim granama posmatrane mree. rimetimo da je pri reavanju sistema linearnih jednaina
$F.7#a3c% i $F.7/a3&% pogodno koristiti metod determinanti $to jest takozvanu *ramer3ove
formule%.
ri odreenim vrednostima otporsnosti E
#
, E
/
, E
7
i E
B
moe do!i do toga da je jaina
struje +
F
C9A u tom sluaju kaemo da je aeatstone3ov most uravnoteen. okzuje se da tada
mora vaiti relacija@
7 / B #
E E E E
$F.77%
oslednja relacija se moe iskoristiti za odreivanje nepoznate otpornosti. 1ko je, na primer,
otpornost E
B
nepoznata onda se nakon uravnoteavanja mosta $na primer, podeavanjem
vrednosti otpora E
7
%, nepoznata otpornost do&ija pomo!u formule
# 7 / B
E E E E
.
II MAGNETOSTATIKO POLJE U VAKUUMU
0. AMP5RE-OVA SILA
0.1. STRUJNI ELEMENTI KVA(I-LINIJSKOG
PROVODNIKA
Eaznovrsnost pojava vezanih za stacionarne elektrine struje, kojima smo se &avili u
glavi +, odloila je sve do ovog poglavlja analizu centralnog fenomena magneatostatike. *ao
to smo ve! vie puta napomenuli centralni fenomen magnetostatike je pajava
magnetostatikog polja u prostoru u kome postoji stacionarna elektirna struja. Svojstva
magnetostatikog polja &itno zavise od toga u kakvoj se materijalnoj sredini nalaze
provodnici sa stacionarnim strujama. Sva razmatranja u ovoj glavi se odnose na
magnetostatika polja stacionarnih struja u vakuumu.
ristupaju!i sistematskom izuavanju magnetostatikog polja u vakuumu veoma je
vano ukazati na slede!e okolnosti@ prvo, magnetostatiko polje je vremenski nezavisno polje,
to je upravo i &io sluaj sa elektrostatikim poljemA drugo, uzronik magnetostatikog polja
je $vremenski nezavisna% stacionarna struja, dok su uzronici elektrostatikog polja
nepokretna naelektrisanja. "avedene okolnosti ukazuju na to da &i izmeu elektrostatike i
magnetostatike morale postojati neke opte slinosti, ali i principijalne razlike.
U tom smislu, na prvi zadat je da na neki konkretizujemo pomenutu analogiju izmeu
nepokretnog naelektrisanja i stacionarne struje. (i smo u elektrostatici ve! videli da se
naelektrisanje S makroskopskog tela moe shvatiti kao integral infinitezimalnih
naelektrisanja d' zapremine d4 po itavoj zapremini 4 posmatranog tela $vidi, na primer,
jednainu $#.F% :lektrostatike%. Uspostavljanje analogije izmeu veliine d' i odgovaraju!e
karakteristike provodnika sa stacionarnom strujom najjednostavnije je realizovati na sluaju
kvazi3linijskog strujnog provodnika $slika #$a%%. -vakav provodnik moemo zamisliti kao
B#
skup fiziki infinitezimalnih odseaka ije su duine d u optem sluaju razliite, ali u
kojima je struja iste jaine +.
Slika #.
1ko je d duina uoenog odseka kvazi3linijskog provodnika onda pod strujnim
elementom podrazumevamo vektorsku veliinu

+d , gde je

d istog pravca i smera kao

i gustina struje
j

posmatranog odseka $vidi sliku #$a%%. *ao to !emo videti tokom daljeg
razmatranja veliina

+d preuzima u magnetostatici onu ulogu koju je u elektrostatici

imala naelektrisanje d'. Gako se pokazuje da vai relacija@
d4 +d j

, $I.#a%
gde je d4 zapremina uoenog odseka kvazi3linijskog kola. )aista, ako je S povrina
poprenog preseka posmatranog odseka onda je@
d4 Sd Sd +d j j j

. $I.#&%
=Eaz&ijanje> strujnog kola na strujne elemente u cilju jednostavnijeg prouavanja
magnetnog polja nije ogranieno samo na prosta kolaA jasno je da se ono moe primeniti i na
sloena kola stacionarne struje. (eutim, u daljem izlaganju mi !emo se uglavnom ograniiti
na analizu magnetostatikog polja prostih kvazi3linijskih strujnih kola. Eazlog ovome je
jednostavanA kao to !emo videti, ve! je izuavanje magnetostatikih polja prostih strujnih
kola dovoljno kompleksan pro&lem. U osnovi ovr kompleksnosti lei injenica da
magnetostatiko polje ne zavisi samo od optih svojstava strujne konture nego i od njenog
o&lika $to jest dve proste konture istih jaina struje +, ali razliitih o&lika imaju razliita polja%.
.im pre !e magnetostatika polja dva topoloki ekvivalentna sloena strujna kola &iti veoma
razliita i, u optem sluaju, vrlo komplikovana.
"ije teko uoiti da se pojam strujnog elementa

+d moe koristiti i u sluaju

zapreminskih provodnika sa stacionarnom strujom $slika #$&%%. )aista, svaki zapreminski
provodnik moemo shvatit kao =snop> kvazi3linijskih provodnika, tako da !e svim odsecima
ovakvih kvazi3linijskih provodnika odgovarati po jedan vektor gustine struje
j

. Samim tim,
svaki strujni element zapreminskog provodnika opisan je vektorom
d4 j

. (agnetostatiko
polje zapreminskih struja mogu!e je prouavati relativno jednostavnim metodama jedino u
nekim sluajevima koji se odlikuju izrazitim stepenom prostorne simetrije. )&og toga !emo se
ovim pitanjem &aviti samo onda kada je to neophodno za razumevanje fundamentalnih
svojstava magnetostatikog polja.
ri izuavanju magnetostatikih polja koja se formiraju u prisustvu zapreminskih
provodnika, potre&no je imati u vidu da se ova polja formiraju ne samo u okolnom vakuumu,
nego i u samom provodniku. *akvo !e &iti magnetostatiko polje u unutranjosti
zapreminskog provodnika zavisi od vrste materijala od kojeg je naenjen provodnik. (i !emo
u ovom poglavlju $glava ++% uvek pretpostavljati da se magnetno svojstvo zapreminskih
B/
provodnika kao materijalnih neprekidnih sredina &itno ne razlikuju od magnetnih svojstava
vakuuma. U glavi +++ &i!e pokazano da je ova pretpostavka opravdana za takozvane sla&e
magnetike, u koje spada ve!ina provodnih materijala $na primer &akar i aluminijum%. -
magnetostatikim poljima takozvanih feromagnetika $gvoe, nikal, ko&alt%, specifinoj, ali
veoma vanoj klasi materijala koji spadaju u jake magnetike &i!e rei u +4 glavi ove knjige.
U vezi prelaska sa kvazi3linijske na zapreminske strujne provodnike pogodno je
ukazati na jednu okolnost koja !e &iti od koristi u daljim razmatranjima. "aime, esto se
pojavljuje potre&a za integracijom odreene skalarne ili vektorske funkcije
( ) r

F F
du
konture ,, to jest zahteva se izraunavanje integrala@
( )

,
+d r

F
. $I./%
Shvataju!i zapreminski provodnik kao skup od " kvazi3linijskih provodnika ,
i
, umesto $I./%
imamo@
( )

"
# i
,
i i
i
d + r

F
$I.7a%
*ada "Z\ mi sa diskretnog skupa kvazi3linijskih provodnika prelazimo na kontinualnu
raspodelu struje sa gustinom ( ) r

j j zapreminskog provodnika, pri emu gornja suma
integrala prelazi u zapreminski integral o&lika@
( )

4
d4 r j

F
. $I.7&%
oreenjem $I.7&% sa $I./% uoavamo da se prelazak sa kvazi3linijski na zapreminske
provodnike, ili o&ratno, moe sim&oliki zapisati na slede!i nain@
( ) ( )


4 ,
d4 r +d r j

F F
$I.B%
"aglasimo, na kraju, da prisustvo generatora elektromotorne sile u strujnoj konturi
naje!e ne!e &iti eksplicitno naznaeno, to jest njevovo prisustvo u kolu struje !e se
podrazumevati.
0.2. AMP5RE-OV (AKON
-snovni zadatak koji se postavlja pri izuavanju magnetnih interakcija izmeu
provodnika sa stacionarnim strujama svodi se na nalaenje odgovaraju!e formule za silu
uzajamnog delovanja strujnih provodnika. *ao to smo videli analogan zadatak je prethodno
morao &iti reen eksperimentalnim putem i pri zasnivanju elektrostatike gde smo poli od
,oulom&3ovog zakona za silu uzajamnog delovanja dva nepokretna takasta naelektrisanja. U
tom smislu je i odgovor na pitanje o interakciji strujnih provodnika mogu!e na!i adekvatnim
tumaenjem eksperimentalnih injenica.
.re&a meutim, odmah naglasiti da se, za razliku od elektrostatike interakcije, svako
eksperimentalno izuavanje magnetne interakcije izmeu stacionarnih struja ostvaruje pod
donekle specifinim okolnostima. "aime, u realnim eksperimentalnim uslovima nije mogu!e
prethodno izolovati dva elementarna dela strujnih kontura koje meuso&no interaguju, pa
onda izmeriti silu interakcije ovih delova. -vakav pro&lem se u elektrostatici ne javlja u
zaotrenoj formi zato to je mogu!e imati na raspolaganju dva naelektrisana tela dovoljno
malih dimenzija koja se na dovoljnom meuso&nom rastojanju mogu shvatiti kao takasta
naelektrisanja.
ored navedene okolnosti, ve!oj kompleksnosti doprinosi i injenica da strujni
elementi nisu &ezdimenzioni nego jednodimenzionalni o&jekti. -va jednostavna geometrijska
razlika je fundamentalna i od nje potiu, kao to !emo videti, mnoge razlike izmeu
elektrostatike i magnetostatike sile. )a sada !e &iti dovoljno ukazati na samo jednu od ovih
B7
razlika@ prostorni odnos dve materijalne take je odreen jedino njihovim meuso&nim
rastojanjem, dok sve dui mogu imati razliite meuso&ne prostorne orijentacije. Samim tim,
magnetna sila izmeu dva strujna elementa ne zavisi samo od njihovog meuso&nog
rastojanja, nego i od toga kakav je meuso&ni odnos njihovih pravaca.
Sa upravo navedenim injenicama vezan je takozvani pro&lem nejednoznanosti
iz&ora pogodne formule za meuso&nu interakciju strujnih elemenata. "aime, prve formule za
sile
#/
F d

$i
/#
F d

% postavio je 1. 1mpbre jo poetkom devetnaestog veka, ali je tokom

daljih analiza uoeno da je meuso&nu interakciju dva data strujna elementa
# #
d +

i
/ /
d +

kontura ,
#
i ,
/
mogu!e opisati i na neogranieno mnogo drugih meuso&no
ekvivalentnih naina. 6rugim reima, iz&or formula za
#/
F d

$i
/#
F d

% nije jednoznaan, to
jest postoji itava klasa funkcija koje su u saglasnosti sa eksperimentalno izmerenim
vrednostima za ukupnu silu
#/
F d

$i
/#
F d

% izmeu pomenutih kontura ,

#
i ,
/
. pod
ovakvim okolnostima najprirodnije je opredeliti se za takvu formulu koja !e &iti to
jednostavnija i koja !e to vie podse!ati na formulu za meuso&nu interakciju dva
nepokretna takasta naelektrisanja, to jest ,oulom&3ov zakon, jednaina $#.I% :lektrostatike,
koju je pogodno napisati u slede!em o&liku@
( )
7
# /
9
#/
r
r ' '
B
#
F

$I.F%
.ako do&ijenu formulu mi !emo i postaviti kao osnovu daljih razmatranja.
Slika /.
"eka su
# #
d +

i
/ /
d +

dva proizvoljna strujna elementa kvazi3linijskih strujnih

provodnika $okarakterisanih konturama ,
#
i ,
/
% postavljenih u vakuumu $slika /$a%%. "eka je
r
e r r

vektor poloaja strujnog elementa

/ /
d +

u odnosu na
# #
d +

. Fundamentalna
formula za silu
#/
F d

kojom prvi strujni element deluje na drugi strujni element moe &iti
zapisana u slede!em o&liku@
( )
7
# # / / 9
#/
r
r d + d +
B
dF

$I.I%
gde sim&ol c oznaava odgovaraju!i vektorski proizvod vektora. Formula $I.I% poznata je pod
nazivom 1mpbre3ov zakon, a sila koja je njom opisana naziva se 1mpbre3ova sila. U vezi
navedenih formula za ,oulom&3ovu silu
#/
F

, jednaine $I.F%, i 1mpbre3ovu silu

#/
F d

,
jendaina $I.I%, korisno je uoiti sasvim jednostavnu analogiju@
T Z c, ' Z

+d , 9
9
#

BB
*onstanta
9

u formuli $I.I% karakterie vakuum kao fiziku sredinu i naziva se

magnetna propustljivost vakuuma. :ksperimentalna merenja pokazuju da u meunarodnom
sistemu jedinica vai slede!a relacija@
/
J 9
1
"
#9
B

, $I.Ja%
prema tome@
/
J
9
1
"
#9 I #/

, $I.J&%
+maju!i u vidu jednainu $I.Ja% i podse!aju!i se da za dielektrinu propustljivost vakuuma
9

vai relacija $#.8a% :lektrostatike, dolazimo do slede!e formule@

/
9 9
c
#

$I.8%
gde je c &rzina prostiranja svetlosti kroz vakuum. oslednja formula eksplicitno ukazuje na
vrlo specifinu vezu elektrinih $
9

% i magnetnih $
9

% svojstava vakuuma. -va veza !e &iti

detaljnije razmatrana u :lektrodinamici, tre!em delu knjige Uvod u elektromagnetizam.
-no to nam je jo preostalo da razmotrimo jeste pitanje kojom silom
/#
F d

deluje
drugi strujni element
/ /
d +

na prvi strujni element

# #
d +

$vidi sliku /$&%%. "aime, mi

smo u elektrostatici videli $odeljak #.B. :lektrostatike% da za ,oulom&3ove sile
#/
F d

i
/#
F d

kojima takasta naelektrisanja d'

#
i d'
/
deluju jedno na drugo vai slede!a relacija
$#.J% :lektrostatike, to jest
/# #/
F d F d

. rimetimo da se eksplicitni o&lik za ,oulom&3
ovu silu
/#
F d

moe do&iti iz izraza $#.I% :lektrostatike za silu

#/
F d

ako se izvri
permutacija indeksa # i / u naelektrisanjima d'
#
i d'
/
i ako se umesto vektora r

uzme vektor
r

. +spostavlja se da se 1mpbre3ova sila

/#
F d

moe opisati formulom, koja se analognim

postupkom $izmena indeksa i transformacija r

u r

% do&ija iz izraza $I.I%, to jest@

( )
7
/ / # # 9
/#
r
r d + d +
B
F d

$I.O%
Formula $I.O% kompletira sadraj 1mpbre3ovog zakona.
oreenjem $I.I% i $I.O% dolazimo do zakljuka da je u optem sluaju@
#/ /#
F d F d

. $I.#9%
Sa matematikog stanovita, ova injenica je posledica svojstva vektorskog mnoenja vektora
koji figuriu u izrazima $I.I% i $I.O%. sa fizikog stanovita, relacija $I.#9% na prvi pogled
ukazuje na to da smo iz&orom formula $I.I% i $I.O% za
#/
F d

i
/#
F d

naruili vaenje +++

"edton3ovog zakona $=zakon akcije i reakcije>%. (eutim, do ovakvog pogrenog zakljuka
moe se do!i jedino ako se izgu&i iz vida injenica da se +++ "edton3ov zakon odnosi na
ukupnu silu interakcije izmeu strujnih kontura, ali ne i na silu interakcije izmeu parova
njihovih strukturalnih elemenata.
`rimer
Eazmotrimo najpre sluaj dva kolinearna strujna elementa
# #
d +

i
/ /
d +

koji stoje
pod pravim uglom u odnosu na du koja spaja njihova sredita $slika 7$a%%.
BF
Slika 7.
"a osnovu $I.I% tada do&ijamo@
r
/
/ / # # 9
#/
e
r
d + d +
B
F d

, $I.##%
dok primena formule $I.O% daje
#/ /#
F d F d

. 4idimo da se dva kolinearna strujna
elementa privlae dok se dva naelektrisanja istog znaka od&ijaju. U sluaju strujnih elemenata
suprotnih smerova $slika 7$&%% izraz za silu
#/
F d

se razlikuje od izraza $I.##% po znaku, pri

emu ponovo vai relacija
#/ /#
F d F d

. U posmatranom sluaju 1mpbre3ove sile
#/
F d

i
/#
F d

su od&ojne.
6u&lje razlike izmeu 1mpbre3ove i ,oulom&3ove sile javljaju se tek kada su
meuso&ni prostorni odnosi strujnih elemenata razliiti od onih prikazanih na slikama 7$a% i
7$&%. "eki od specifinih prostornih odnosa strujnih elemenata prikazani su na slikama 7$c% i
7$d%. )a silu
#/
F d

u sluaju prikazanom na slici 7$c% imamo@

#
/
# # / / 9
#/
e
r
d + d +
B
F d

, $I.#/a%
gde je
#
e

ort vektora
#
d

, dok je@
9 F d
/#

.
$I.#/&
%
"ajzad, strijni elementi sa slike 7$d% ne deluju meuso&no nikakvim 1mpbre3ovim silama. `
0.3. PRINCIP SUPERPO(ICIJE AMP5RE-OVIH SILA
U poslednjem odeljku mi smo se &avili 1mpbre3ovom silom kojom uzajamno deluju
dva strujna elementa kvazi3linijskih struja. Sada nam preostaje da razmotrimo i pitanje
uzajamnog delovanja itavih strujnih kontura. -vo pitanje je analogno onom kojim smo se
&avili pri izuavanju principa superpozicije ,oulom&3ovih sila $odeljak #.F. :lektrostatike%.
Slika B.
BI
Eazmotrimo najpre kako svi strujni elementi kvazi3linijske struje +
#
$kontura ,
#
%, slika
B, deluju na proizvoljni strujni element kvazi3linijske struje +
/
$kontura ,
/
%. Saglasnost sa
eksperimentima se postie ako se poe od toga da strujni elementi ( ) " / # i d +
i # #
, , ,

konture ,
#
deluju na uoeni strujni element
/ /
d +

konture ,
/
nezavisno jedni od drugih. )a
ukupnu silu
/ tot #
F d
,

kojom itava kontura ,

#
deluje na
/ /
d +

tada vai slede!a formula@

#
,
#/ / tot #
F d F d

,
$I.#7%
gde je sila
#/
F d

odreena formulom $I.I%. Eelacija $I.#7% izraava takozvani princip

superpozicije 1mpbre3ovih sila.
+ntegracijom izraza $I.#7% po itavoj konturi ,
/
do&ijamo ukupnu silu
#/
F

kojom
kontura ,
#
deluje na konturu ,
/
, to jest@

/
,
/ tot # #/
F d F
,

, $I.#Ba%
odnosno@

/ #
, ,
#/ #/
F d F

.
$I.#B&
%
"a analogan nain, za silu kojom kontura ,
/
deluje na konturu ,
#
, vai slede!a formula@

# /
, ,
/# /#
F d F

.
$I.#F%
gde je izraz
/#
F d

odreen formulom $I.O%.

(oe se pokazati, uprkos relaciji $I.#9%, za ukupne sile
#/
F

i
/#
F

vai slede!a
formula@
#/ /#
F F


.
$I.#I%
Formula $I.#I% tvrdi ono to se i moglo oekivati@ da za ukupne sile kojima itave konture ,
#
i ,
/
uzajamno deluju jedna na drugu mora vaiti +++ "edton3ov zakon. 6o prividnog
naruavanja ovog zakona dolazi samo ako se on primeni na delove strujnih kontura koji ne
mogu realno postojati kao nezavisni fiziki o&jekti. 6okaz formule $I.#I% nije suvie
komplikovan $koriste se standardne formule vektorske analize i injenica da je takozvani
integral od totalnog diferencijala po zatvorenoj konturi jednak nuli%, ali mi se time ne!emo
&aviti.
1mpbre3ov zakon formulisan u odeljku I./. i princip superpozicije 1mpbre3ovih sila
moemo smatrati osnovnim teorijskim postavkama na kojima se zasniva izuavanje
meuso&ne interakcije proizvoljnih provodnih kontura sa stacionarnim strujama. ro&lem
odreivanja 1mpbre3ovih sila izmeu strujnih kontura u vakuumu esto se naziva osnovni
zadatak magnetostatike. U tom smislu ovaj zadatak je analogan osnovnom zadatku
elektrostatike $vidi odeljak #.F. :lektrostatike%.
.re&a, meutim, odmah naglasiti da je pro&lem odreivanja sila koje deluju izmeu
datih strujnih kontura u optem sluaju daleko komplikovaniji od analognog elektrostatikog
pro&lema. -va injenica je neposredna posledica toga to se formula $I.I% 1mpbre3ovu silu
#/
F d

komplikovanija od ,oulom&3ovog zakona. eak i u sluajevima sistema koji se sastoji

od dve strujne konture jednostavnijih geometrijskih o&lika $na primer, dve kvadratne konture
koje lee u istoj ravni na datom meuso&nom rastojanju% izraunavanje ukupne sile
meuso&ne interakcije nije sasvim jednostavno. )&og toga se, kao i u elektrostatici, pro&lem
odreivanja sile meuso&ne interakcije reava u dve etape@ najpre se uvede pojam
BJ
$magnetostatikog% polja prve strujne konture i izrauna njegova jaina, a zatim se odreuje
sila kojom ovakvo polje deluje na drugu od posmatranih strujnih kontura. U tom
matematikom smislu potre&a za uvoenjem polja $magnetostatikog polja stacionarne struje%
kojom !emo se &aviti u sedmoj glavi, postaje ak i ve!a nego u elektrostatici.
6. JAINA MAGNETOSTATIKOG POLJA,
,

6.1. LAPLACE-OVA +ORMULA (A JAINU MAGNETOSTATIKOG

POLJA
,

rvi zadatak pri formulisanju magnetostatike kao >teorije polja> pri razmatranja polja
kvazi3linijskih stacionarnih struja je definisanje pojma jaine magnetostatikog polja,
2

strujnog elementa

+d .
ristupaju!i zadatku definisanja vektora
2

neophodno je ukazati da izraz za jainu

polja
2

zavisi od izvora magnetostatikog polja, stacionarne struje jaine + kroz strujni

provodnik datog o&lika D geometrije, poloaja take u kojoj se definie
2

i sredine u kojoj se
definie polje.
2

tre&a definisati tako da izraz za silu

#/
F d

delovanja strujnog elementa

date konture na strujni element neke druge konture do&ijamo kao delovanje odgovaraju!eg
magnetnog polja d
2

na strujni element druge konture.

+maju!i u vidu navedene okolnosti, nije teko na!i formulu za jainu magnetnog polja
2

elementarnog dela

d kvazi3linijskog strujnog provodnika sa stacionarnom strujom

jaine + u proizvoljnoj taki ( $slika #$a%%. 1ko se u taku ( postavi =pro&ni> strujni element
p p
d +

neke strujne konture sa strujom jaine +

p
, na njega !e strujni element +

d delovati
silom
p
F d

koja je odreena relacijom $I.I%. Formulu $I.I% je pogodno napisati u slede!em

o&liku@

,
_

7
9
p p p
r
r +d
B
d + F d

$J.#
%
gde je r

vektor poloaja pro&nog strujnog elementa

p p
d +

u odnosu na strujni element +

d $vidi sliku #$&%%.

Slika #.
B8
oslednja formula zadovoljava pomenute uslove koji su nam potre&ni za definisanje
jaine magnetostatikog polja
2

koje u taki ( stvara strujni element +

d . )aista, prvi
inilac
p p
d +

vektorskog proizvoda jednaine $J.#% zavisi samo od karakteristika pro&nog

strujnog elementa dok drugi inilac zavisi od karakteristika datog provodnika, poloaja take
( i sredine u kojoj se nalazi provodnik. 6rugim reima jednaina $J.#% ima strukturu formule
: ' F
p p

kojom smo definisali jainu elektrostatikog polja

:

. rema tome, za jainu

magnetostatikog polja
2 d

koje u taki ( stvara strujni element +

d moemo uzeti@
7
9
r
r +d
B
2 d

$J./a%
-vo je takozvana Gaplace3ova formula za jainu magnetostatinog polja strujnog
elementa.
6a &ismo jasnije uoili slinosti i razlike izmeu izraza $J./a% i izraza $/.#%
:lektrostatike za jainu elektrostatinog polja
:

takastog naelektrisanja ', napiimo izraz

$J./a% u slede!em o&liku@
/
r 9
r
e +d
B
2 d

$J./&
%
ovde je
r
e

jedinini vektor vektora

r
e r r

. -igledno je da vektor
2 d

vie nije
kolinearan sa ortom
r
e

nego lei normalno na ravan u kojoj su vektori r

d . rimetimo
takoe da
2 d

ne zavisi od pro&nog strujnog elementa. *ao i u elektrostatici $vidi odeljak /.#

:lektrostatike% ova stalnost se o&ino tumai kao injenica da posmatrano polje postoji
nezavisno od merenja $delovanja na pro&ni strujni element%.
)a jedinicu jaine magnetnog polja
2

se u (eunarodnom sistemu koristi tesla $.% @

2 $C% .
"a osnovu $J./&% i $I.J&% vidimo da tesla spada u takozvane izvedene jedinice ovog
sistema, pri emu je@
m 1
"
m
m 1
1
"
. #
/ /

odse!amo da je amper $1% osnovna jedinica (eunarodnog sistema $vidi odeljak
/.7%A definicija ampera !e &iti data u deljku J.B, zajedno sa konkretnim fizikim sadrajem
navedene veze izmeu tesle $.%, njutna $"%, ampera $1% i metra $(%.
Ukupna jaina magnetosatikog polja
2

koje u proizvoljnoj taki ( $vidi sliku #$a%%

stvara itava kontura , &i!e jednaka vektorskom z&iru jaina
2 d

odreenih Gaplace3ovom
formulom $J./a%. )aista, koriste!i princip superpozicije 1mpmbre3ovih sila $I.#7% i imaju!i u
vidu formulu $J.#% dolazimo do slede!e relacije@

,
2 d 2

$J.7
%
gde je integracija izvrena po itavoj konturi ,. oslednja formula se lako uoptava i na sluaj
ukupne jaine polja
2

koja u proizvoljnoj taki prostora formira vie kvazi3linijskih kontura.

"aime, ako su
" / #
2 2 2

, , , jaine polja kontura
" / #
, , , , , ,
onda vai slede!a
formula@

"
# i
i
2 2

$J.B
%
Slinu generalizaciju imamo i u sluaju zapreminskih stacionarnih struja.
"a osnovu izloene analize vidimo da vektor
2

u proizvoljnoj taki ( $pri datoj

prostornoj raspodeli stacionarnih struja% predstavlja funkciju polja, to jest@
( ) r 2 2


$J.F
BO
%
gde je r

vektor poloaja take (. 6akle jaina polja

2

predstavlja lokalnu karakteristiku

polja. odsetimo se da je u elektrostatici jaina elektrostatinog polja
:

igrala analognu
ulogu.
6.2 PRIMENA LAPLACE-OVE +ORMULE (A I(RAUNAVANJE
JAINE POLJA,
,

Gaplace3ova formula $I.#8a% omogu!uje da se u principu, izrauna jaina magnetnog

polja
2

proizvoljnog kvazi3linijskog strujnog provodnika. :fikasnost ovakvog direktnog

metoda odreivanja vektora
2

zavisi od toga koliko je komplikovan integral koji se

pojavljuje pri izraunavanju doprinosa svih strujnih elemenata date konture, jednaina $J.7%.
U ovom odeljku !emo ilustrovati navedeni metod odreivanja vektora
2

jednostavnim
primerima kvazi3linijskih strujnih provodnika.
`rimer #
Slika #.
+zrauna!emo jainu magnetostatikog polja
2

izvan &eskonanog i pravolinijskog

tankog provodnika sa stacionarnom strujom jaine + $slika /$a%%. Uoimo proizvoljnu taku (
koja je na rastojanju a od strujnog provodnika i proizvoljni strujni element

+d
. )a jainu
polja 2 d

uoenog elementa imamo@

2
/
9
e
r
+d
B
2 d

#&7
$J.Ia%
gde su r i

naznaene na slici /$a%, dok je

2
e

ort vektora 2 d

. Sa slike vidimo da je
#&7 r a
i
#&7 d d r
, tako da je@
2
9
e d +
B
2 d

#&7 $J.I&%
+maju!i u vidu relaciju $J.7%, za ukupnu jainu polja
2

do&ijamo@

9
2
9
e d
+
B
2

#&7
a
$J.Ja%
to jest@
F9
2
9
e
+
B
2

$J.J&%
oslednja formula predstavlja takozvani 2iot3Savart3ov zakon. rimetimo da jaina polja
2

neogranieno raste kada aZ9, to jest u takama koje lee na linijskom provodniku.
Eazreenje ove nefizike situacije lei u injenici da je linijski provodnik matematika fikcija.
)a provodnik konanog poprenog preseka jaina polja &i!e konana u svim takama
prostora.`
`rimer /
Slika 7.
Formulu za jainu polja
2

u proizvoljnoj taki ( polja linijske krune konture

poluprenika E, $slika 7$a%%, takoe je mogu!e do&iti u analitikom o&liku. (eutim, poto u
optem sluaju postupak izraunavanja nije jednostavan mi !emo se ovde ograniiti samo na
odreivanje vektora
2

u takama linije koja je normalna na ravan konture i koja prolazi kroz

njen centar, slika 7$&%.
4ektor jaine polja 2 d

koje u taki ( formira strujni element

+d $vidi sliku
7$&%% moemo razloiti na dva meuso&no normalna vektora
)
2 d

i
E
2 d

, to jest
E )
2 d 2 d 2 d

+ . )a komponentu
)
2 d

imamo@
)
/
9
)
e
r
+d
B
2 d

#&7
$J.8%
gde je
)
e

jedinini vektor z3ose, dok su veliine r i

definisane na slici 7$&%. Sa iste slike

vidimo da je
r E #&7
, tako da za komponentu ukupne jaine polja u pravcu z3ose
do&ijamo@

,
)
7
9
,
) )
d e
r
+E
B
2 d 2

$J.Oa%
to jest poto je poslednji integral upravo jednak o&imu E / posmatrane krune konture
imamo@
)
7
/
9
)
e
r
+E
/
2

$J.O&%
+maju!i u vidu da se vektor
E
2 d

pri integraciji du konture , meuso&no ponitavaju,

do&ijamo@
9 2 d 2
,
E E

$J.#9%
F#
rema tome, za traenu jainu polja
2

u taki ( na osi krune konture imamo

)
2 2

, to jest poto je ( )
/ #
/ /
) E r + , do&ijamo@

( )
)
/ 7
/ /
/
9
e
) E
+E
/
2

$J.##a%
+z poslednje formule vidimo da pri )Zf\ imamo 2Z9. (aksimalna jaina polja je u
samom centru krune konture $)C9%, kada vai formula@

) 9
e
E /
+
2

$J.##&%
6etaljnija analiza magnetostatikog polja u proizvoljnoj taki (, ali na dovoljnoj
udaljenosti od krune konture &i!e data u odeljku #/.`
6.3. LINIJE MAGNETOSTATIKOG POLJA
*ao i u sluaju elektrostatikog polja, za vizuelno prikazivanje prostorne strukture
magnetostatikog polja
2

pogodno je koristiti takozvane linije magnetostatikog polja.

(ada ni linije polja
2

nemaju neposredni fiziki smisao, pomu!u njih je mogu!e ukazati na

kljuna geometrijska svojstva magnetostatikog polja.
od linijom magnetostatikog polja podrazumeva liniju koja u svakoj svojoj taki za
tangenti ima pravac vektora
2

$vidi sliku B%.

Slika B.
o dogovoru, smer ovako definisane linije poklapa se sa smerom vektora
2

u posmatranoj
taki polja, definisanoj vektorom poloaja r

. Stepen sloenosti linija magnetostatikog polja

zavisi od stepena sloenosti prostornih raspodela stacionarnih struja koje ova polja formiraju.
rimeri strujnih kontura koji !e ovde &iti razmatrani omogu!uju nam da uoimo neke osnovne
karakteristike magnetostatikog polja.
*ao prvi primer nave!emo strukturu linija magnetostatikog polaj izvan tankog
&eskonanog i pravolinijskog strujnog provodnika sa strujom +, vidi sliku /$&%. U navedenom
jednostavnom sluaju linije polja su koncentrini krugovi koji lee u ravni normalnoj na
provodnik, a iji su vektori u samom provodniku. 6o ovog zakljuka dolazimo na osnovu
2iot3Savart3ovog zakona $J.J&%. romenom smera struje + linije polja zadravaju snoje o&like,
ali se njihov smer menja.
"eto komplikovaniju strukturu linija imamo u sluaju dva &eskonani i paralelna
provodnika, slika F$a%, ije su struje + istog smera i intenziteta. Sa slike 7$a% uoavamo da se u
razmatranom sluaju javljaju dva osnovna tipa linija polja, to jest neke od njih o&uhvataju
F/
prvi ili drugi provodnik, dok drugi tip linija o&uhvata o&a provodnika. =5ranicu> ova dva tipa
linija predstavljaju dve otvorene linije. +sprekidane linije na slici F$&% koje polaze i zavravaju
se iz neposredne okoline take
2

C9.
Slika F.
rikazana struktura linija polja se ponavlja u svakoj ravni koja je paralelna ravni sa
slike F$a%. Struktura linija je &itno manja u sluaju kada su struje suprotnih smerova $vidi
sliku F$&%%A primetimo da =granino> prava linija $isprekidana linija% dolazi iz &eskonanosti i
odlazi u &eskonanost.
Struktura linija magnetostatikog polja krune strujne konture prikazana je na slici je
na slici I. ri promeni smera struje u konturi menja se samo smer, ali ne i struktura linija
polja. 4idimo da su linije polja zatvorene linije sa izuzetkom linije polja koja se poklapa sa
osom simetrije posmatrane krune konture. Ee je o pravoj liniji koja dolazi iz &eskonanosti
i odlazi u &eskonanost $isprekidana linija na slici I%.
Slika I.
4e! se na osnovu navedenih primera mogu uoiti osnovne slinosti i razlike izmeu
linija elektrostatikog i magnetostatikog polja. *ao i u elektrostatici, linije magnetostatikog
polja su neprekidne linije koje se nigde ne presecaju. -snovna razlika izmeu linija polja
:

i
2

je u tome to linije magnetostatikog polja nemaju =izvore> ni =ponore>, to jest ne postoje

take u polju
2

iz kojih !e izlaziti ili u koje !e ulaziti linije ovog polja. U tom smislu i
kaemo da magnetostatiko polje stacionarnih elektrinih struja spada u klasu &ezizvornih
polja. U svim prikazanim primerima ovog odeljka pojavljuju se iskljuivo ili zatvorene
$vrtlone% linije ili linije koje dolaze iz &eskonanosti i odlaze u &eskonanost. Kedini izuzetak
F7
su $isprekidane% sredine take dui koja spaja dva &eskonana provodnika sa strujama + istih
smerova, a gde je
2

C9.
ored ve! opisanih linija polja
2

mogu! je i jedan specifian tip nezatvorenih linija

&eskonanih duina, takozvanih magnetostatikih linija eano3vog tipa. (oe se pokazati da
se linije ovakvog tipa ne pojavljuju u sluaju elektrostatikog polja
:

ni pri kakvoj raspodeli

nepokretnih naelektrisanja. +spostavlja se da se magnetostatike linije eano3vog tipa javljaju
ak i kod vrlo jednostavnog magnetostatikog sistema koji se sastoji od krunog strujnog
provodnika du ije ose simetrije lei &eskonaan pravolinijski strujni provodnik $slika J%.
+spostavlja se da ovakve magnetne linije imaju o&lik helikoide koja se omotava oko krunog
strujnog provodnika +
#
. U zavisnosti od toga kakav je kolinik
# /
+ +
jaina struje u
posmatranim provodnicima, helikoida koja prolazi kroz odreenu taku u polju
2

moe &iti
ili zatvorena linija ili otvorena linija eano3vog tipa, to jest linija pomo!u koje se moe
kompletno =pre&risati> itava povrina torusa oko koga se o&motava. U postojanje
helikoidnih linija polja
2

posmatranog strujnog sistema moemo se uveriti kom&inovanjem

linija polja
#
2

struje +
#
i polja
/
2

struje +
/
.
Slika J.
Upravo opisana analognost dovodi do toga da magnetostatiko polje
#
2

za razliku od
elektrostatikog, nije uvek mogu!e vizuelno predoiti crteima na kojima !e linije polja
2

zadovoljavati konvenciju o gustini linija polja. odse!amo da je ova konvencija &ila uvedena
u elektrostatici i da se svodi na slede!i zahtev@ &roj prikazanih linija polja koje prolaze kroz
jedinicu povrine postavljenu normalno na pravac polja mora &iti jednak jaini polja u
posmatranoj taki prostora. U naem konkretnom primeru sa slike J ova konvencija je
naruena ukoliko su struje +
#
i +
/
takve da se pojavljuju linije eano3vog tipa i zaista, ista linija
ovog tipa !e kroz uoenu jedininu povrinu pro!i &eskonaan &roj puta.
*onvenciju o gustini linija polja
2

moemo primeniti u svim ovim magnetostatikim

sistemima u kojima ne dolazi do opisanih pro&lema. )&og praktinosti upotre&e pojma linija
magnetostatikog polja, ovaj pojam !e &iti kori!en u naem daljem izlaganju, kad god je to
dopustivo.
6.4. NEPOKRETNI STRUJNI PROVODNIK U SPOLJNJEM
MAGNETOSTATIKOM POLJU
FB
Kaina magnetostatikog polja
2

je u odeljku J.#. definisana pomo!u pojma pro&nog

strujnog elementa
p p
d +

i sile
p
F d

koja deluje na ovaj strujni element. .ime, meutim,

jo nije odgovoreno na pitanje kojom !e silom ovako definisano polje delovati na strujni
element

+d nekog provodnika. "avedeno pitanje je analogno onom koje je ve!

postavljeno u elektrostatici $vidi odeljak /.7. :lektrostatike% i dovodi do slinog odgovora.
6a &i nali odgovor na postavljeno pitanje, pretpostavimo da je kvazi3linijski strujni
provodnik sa stacionarnom strujom + izvor magnetostatikog polja
2

i neka se u ovom
polju nalazi drugi nepokretni kvazi3linijski strujni provodnik sa strujom +, slika 8.
Slika 8.
)a ukupnu silu kojom itava kontura , deluje na strujni element

+d tada vai formula

$I.#&% u kojoj je
#/
F d

odreeno 1mpbre3ovim zakonom $I.I%, to jest@

( )

,
7
9
1
r
r d + +d
B
F d

$J.#/a%
odnosno@
( )

,
7
9
1
r
r d +
B
+d F d

$J.#/&
%
+ntegral u poslednjem izrazu je na osnovu jednaina $J./a% i $I.O% &a jaina spoljnjeg
magnetostatikog polja
2

. rema tome, za 1mpbre3ovu silu

1
F d

kojom spoljnje polje

jaine
2

deluje na proizvoljni strujni element

+d vai slede!a formula@

2 +d F d
1

$J.#7%
"avedena relacija se ponekad naziva i 1mpbre3ova formula. .re&a primetiti da formula $J.#7%
vai pod uslovom da mnoenje strujnog provodnika sa strujom + ne remeti spoljnje polje, to
jest ne menja jainu struje + izvora polja.
1mpbre3ova sila $J.#7% ne deluje na strujni element

+d koji lei na pravcu

vektora
2

, to jest koji lei na magnetnoj liniji $poto je tada 9 2 d

%. Sa druge strane,
ako je 2 d

onda je intenzitet 1mpbre3ove sile maksimalan. -va zavisnost sile

1
F d

od
prostorne orijentacije strujnog elementa je specifinost integracije struje i spoljnjeg
magnetostatikog polja $ne javlja se u elektrostatici%. rimetimo takoe da je ukupna sila koja
deluje na strujnu konturu c zadata izrazom@

,
1 1
F d F

$J.#B%
`rimer
FF
Slika O.
rimenu 1mpbre3ove formule !emo ilustrovati jednostavnim primerom izraunavanja
sile koja deluje po jedinici duine dva nepokretna, pravolinijska i paralelna strujna provodnika
&eskonanih duina, u kojima su uspustavljene struje jaine +
#
i +
/
. retpostavi!emo da su
struje +
#
i +
/
istog smera $slika O$a%%. Kaina polja
#
2

koje stvara struja +

#
na mestu drugog
provodnika odreena je 2iot3Savarat3ovim zakonom $J.J&%, to jest@
a
# 9
#
+
/
2

$J.#F%
rema tome, za 1mpbre3ovu silu
#/
F d

$vidi sliku O$a%% koja deluje na deo drugog

provodnika duine , na osnovu $J.#7% i $J.#F%, imamo@
c
/ # 9
# / / #/
e
+ +
/
2 d + F

$J.#I%
"ije teko pokazati da drugi provodnik deluje na prvi provodnik sa slike O$a% silom
#/ /#
F F

, to jest meuso&na interakcija paralelnih pravolinijskih provodnika sa struja
istih smerova je privlanog karaktera.
U sluaju kada su struje +
#
i +
/
suprotnih smerova $slika O$&%% dolazimo do analogne
formule formuli $J.#I%. Kedina razlika u odnosu na sistem sa slike O$a% je u tome to su sada
1mpbre3ove sile od&ojnog karaktera. `
Formula $J.#I% moe posluiti za definiciju ampera $1%. "aime, uzimaju!i u $J.#I% da
je
1 # + +
/ #

, da je
m # a
i
m #
i imaju!i u vidu jednainu $I.J&% do&ijamo
" #9 / F
J
. 6rugim reima, dva dela paralelnih pravolinijskih provodnika jedininih
duina, koja se nalaze u vakuumu na jedininom rastojanju, a koja se privlae silom
" #9 /
J
imaju jaine struje od jednog ampera. oslednji zakljuak upravo i predstavlja
definiciju ampera $1% kao jedne od osnovnih veliina (eunarodnog sistema jedinica $S+%. U
to smilsu je tesla
( ) 1m " .
kao izvedena jedinica za jainu magnetostatikog polja $vidi
odeljak J.#%, jaina polja koje silom od #" deluje na pravolinijski provodnik duine
m #

i struje
1 # +
, postavljenog normalno na vektor
2

.
8. LORENT(-OVA SILA
8.1. OSNOVNA SVOJSTVA LORENT(-OVE SILE
U odeljku J.B. mi smo razmatrali sluaj kvazi3linijskog strujnog provodnika u
spoljnjem magnetostatikom polju jaine
2

. 4ideli smo da na svaki strujni element ovakvog

provodnika deluje 1mpbre3ova sila 2 +d F d
1

. Sa stanovita mikrostrukture, svaki
strujni element metalnog provodnika predstavlja kompleksan sistem razliitih naelektrisanih
FI
estica. (i smo u glavi + ve! videli da elektrina struja u metalnim provodnicima predstavlja
usmereno kretanje elektrona. "avedena okolnost nam sugerie da potraimo odgovor na
pitanje kako spoljnje magnetostatiko polje deluje na pojedinana naelektrisanja. Htavie,
poto se naelektrisane estice javljaju na samo kao elementi strukture provodnih sredina, nego
i kao samostalni o&jekti koji se kre!u kroz vakuum, mi se suoavamo i sa jednim optim
pro&lemom. "aime, postavlja se generalno pitanje kako spoljnje magnetostatiko polje
2

deluje na &ilo kakvu naelektrisanu esticu koja se kre!e u ovom polju.
-dgovor na ovo pitanje mogu, u sutini direktno dati jedino eksperimenti.
Fundamentalna formula za silu
m
F

kojom spoljnje magnetostatiko polje jaine

2

deluje
na takasto naelektrisanje ' koje se kre!e u vakuumu &rzinom V

moe se zapisati u
slede!em o&liku@
2 ' F
m

V
$8.#
%
Sila
m
F

izraena ovom formulom naziva se $magnetno% Gorentz3ova sila. "aglaavamo da u

izrazu $8.#% figurira jaina polja
2

u onoj taki prostora kroz koju estica upravo prolazi

&rzinom V

. 6rugim reima, jednaina $8.#% predstavlja =lokalnu> relaciju@

m
F

, V

i
2

odnose se na istu taku prostora u kojem se trenutno nalazi naelektrisanje '. "aravno, o
primenljivosti formule $8.#% mogu!e je govoriti samo ako smo se prethodno opredelili za
odreeni referentni sistem u kome je &rzina estice odreena vektorom V

, a jaina polja
vektorom
2

.
"a osnovu formule $8.#% za intenzitet F
m
Gorentz3ove sile
m
F

imamo@
#&7 2 ' F
m
V
$8./
%
gde je

ugao izmeu vektora V

i
2

, dok je
'
apsolutna vrednost takastog
naelektrisanja '. ravac vektora
m
F

je uvek normalan na ravan u kojoj lee V

i
2

dok je
njegov smer odreen uzajamnim odnosom V

i
2

i znakom naelektrisanja ', slika #.

Slika #.
4ano je uoiti da se Gorentz3ova sila &itno razlikuje od sile : ' F

, jednaina
$/.J% :lektrostatike, kojom spoljnje elektrostatiko polje
:

deluje na taasto naelektrisanje

'. re svega, ako estica miruje u spoljnjem magnetostatikom polju $ 9 V

% onda je
9 F
m

, to jest Gorentz3ova sila ne deluje na nepokretna naelektrisanja. -sim toga ona ne!e
delovati ni na esticu koja se kre!e u pravcu linije magnetostatikog polja $poto je tada ugao

ili 9 ili

tako da je
9 #&7
, to jest
9 F
m

%.
FJ
Formula $8.#% za Gorentz3ovu silu 2 ' F
m

V donekle je slina formuli
2 +d F d
1

za elementarnu 1mpbre3ovu silu kojom spoljnje polje
2

deluje na
strujni element

+d , jednaina $J.#7%. uoavamo da veliina V

' u izrazu za
m
F

preuzima ulogu strujnog elementa

+d iz navedene formule za
1
F d

. Eelacija $8.#% za
Gorentz3ovu silu moe posluiti za definisanje vektora
2

kao eksperimentalno merljive

veliine. "aime, intenzitet 2 vektora jaine datog magnetostatikog polja
2

moemo
izmeriti u proizvoljnoj taki prostora koriste!i formulu@
V '
F
2
m 9:; ,

.
$8.7
%
)aista, mere!i maksimalnu Gorentz3ovu silu kojom polje deluje na dato $izmereno%
naelektrisanje ' koje se kroz posmatranu taku kre!e datom $izmerenom% &rzinom, i
primenjuju!i formulu $8.7% neposredno dolazimo do veliine 2. ravac i smer vektora
2

mogu!e je eksperimentalno utvrditi na osnovu pravaca i smerova vektora
9:; , m
F

i V

.
"aravno, opisani merni postupak je principijelnog karaktera, kojim se tvrdi da je veliina
2

principijelno merljiva veliina u istom smislu u kome je to &ila i jaina elektrostatikog polja
:

. U realnim eksperimentalnim uslovima ovakav postupak zahteva reenje pro&lema

merenja kako
9:; , m
F

tako i &rzine V

i naelektrisanja ', to naje!e nije jednostavan

zadatak. )&og toga se u praksi merenje veliine
2

zasniva na drugim, indirektnim

metodama, kojima se ovde ne!emo &aviti.
+zloena analiza je polazila od pretpostavke da se unoenjem pomenutog
naelektrisanja ' u magnetostatiko polje njegova jaina
2

nije izmenila. (eutim,

ispostavlja se da se ovakva pretpostavka moe smatrati ispravnom jedino u sluaju relativno
sporih kretanja i pri relativno malim u&rzanjima naelektrisane estice $relativno malog
naelektrisanja '%. *ada ovi uslovi nisu zadovoljeni u&rzano kretanje naelektrisanja stvara
sopstveno i vremenski zavisno elektromagnetno polje koje deluje na izvor magnetostatikog
polja $strujne konture%, z&og ega se estica nalazi u izmenjenom polju. -psana situacija je
donekle analogna onoj koja se javlja pri unoenju naelektrisanja u elektrostatiko polje $vidi
odeljak /.7. :lektrostatike%.
"aglasimo, na kraju, da je formula $8.#% za silu
m
F

specijalan sluaj jedne opte

formule. "aime, u sluaju kada na takasto naelektrisanje ' istovremeno deluje i
elektrostatiko i magnetostatiko polje vai formula@
( ) 2 ' : ' F
G

+ V
$8.B
%
4eoma esto se upravo rezultuju!a sila
G
F

naziva Gorentz3ova sila, tako da je sila

m
F

sa
kojom se sre!emo u magnetostatici samo =magnetna> komponenta ovakve ukupne sile.
Htavie, u elektrodinamici se pokazuje da formula $8.B% vai u optem sluaju vremenski
zavisnog elektromagnetnog polja, opisanog vektorima
:

i
2

koji su ne samo funkcije

poloaja nego i vremena. .ako shva!ena formula $8.B% predstavlja najoptiji izraz za silu
kojom elektromagnetno polje deluje na takasto naelektrisanje ', z&og ega se
G
F

naziva i
elektromagnetnom silom.
8.2. VE(A I(ME2U LORENT(-OVE I AMP5RE-OVE SILE
1mpbre3ova sila 2 +d F d
1

, kojom spoljnje magnetostatiko polje
2

deluje na strujni element predstavlja makroskopsku manifestaciju fundamentalnije, lorentz3
ove sile kojom polje
2

deluje na pojedinana naelektrisanja metalnog provodnika. U odeljku

F8
8.#. videli smo da $magnetna% Gorentz3ova sila deluje samo na pokretna naelektrisanja. )&og
toga je pri tumaenju veze izmeu Gorentz3ove i 1mpbre3ove sile dovoljno razmotriti uticaj
spoljnjeg polja
2

na pokretne, slo&odne elektrone metalnog provodnika.

Slika /.
Uoimo strujni element

+d kvazi3linijskog provodnika povrine poprenog

preseka S na mestu gde je spoljnje polje jaine
2

, slika /$a%. Sa makroskopskog stanovita

uoeni element predstavlja cilindar duine d $slika /$&%% kroz koji se usmereno kre!u
elektroni naelektrisanja
e '
. 1ko je n srednji &roj elektrona elektronskog gasa u jedinici
zapremine metala $koncentracija%, onda je
nSd dn
srednji &roj elektrona u posmatranom
delu provodnika. Gorentz3ova sila
i
F

koja deluje na i3ti elektron odreena je slede!om

formulom@
( )( ) 2 e F
i i i

+ U V
$8.F
%
gde je
i
V

&rzina haotinog kretanja posmatranog elektrona, a

i
U

&rzina njegovog
usmerenog kretanja $vidi odeljak /.#.%.
6a &ismo pokazali da je 1mpbre3ova sila makroskopska manifestacija delovanja sile
i
F

, naimo najpre izraz za srednju vrednost Gorentz3ove sile, i

F

. +ma!emo da je@
( )( ) 2 e F
i i i

+ U V
$8.Ia%
gde je i
V

srednja &rzina haotinog, a i

U

usmerenog kretanja elektrona. U odeljku /.#.

mi smo ve! pokazali da je
9
i
V

, vidi jednainu $/.B%. .akoe, na osnovu formula $/.7% i

$/.I% imamo
U U


i , gde je U

srednja &rzina ekvivalentnog nosioca struje $'C;e%. "a

taj naina za i
F

do&ijamo@
2 e F
i

U
.
$8.I&
%
rema tome, za ukupnu silu F d

kojom spoljnje polje

2

deluje na elektronski gas u

strujnom elementu sa slike /$&% imamo@
dn F F d
i

$8.Ja%
to jest@
2 Sd en F d

U .
$8.J&
%
oto je + S en

U , vidi jednainu $/.##%, to je@
2 +d F d

$8.8%
FO
to upravo predstavlja izraz za 1mpbre3ovu silu
1
F d

. 6rugim reima 1mpbre3ova sila

predstavlja makroskopsku posledicu delovanja Gorentz3ove sile. "aime, Gorentz3ova sila
deluje na svaki od pokretnih elektrona provodnika to rezultira delovanje 1mpbre3ove sile na
provodnik u celini.
Gako je uoiti da se izloeni postupak moe inverzovati u tom smislu to &i poli od
1mpbre3ove sile i doli do formule za Gorentz3ovu silu koja deluje na pojedini slo&odni
elektron metalnog provodnika. Upravo ovim postupkom je <. Gorentz i doao do formule
2 ' F
m

V , koja se u navedenom o&liku prvi put pojavljuje u jednom njegovom radu iz
#8OF. godine. 6rugim reima, formula za Gorentz3ovu silu prvi put je do&ijena analizom
eksperimentalno ustanovljene 1mpbre3ove sile kojom magnetno polje deluje na strujni
provodnik, uz pretpostavku o elektronskoj mikrostrukturi metalnih provodnika.
8.3. NEKON(ERVATIVNOST MAGNETOSTATIKOG POLJA
(i smo u odeljku 8.#. ve! istakli da se delovanje magnetostatikog polja na takasto
naelektrisanje ' $posredstvom Gorentz3ove sile 2 ' F
m

V % &itno razlikuje od delovanja
elektrostatikog polja $posredstvom sile : ' F
e

%. -ve razlike dovode do toga da
elektrostatika i magnetostatika polja pripadaju veoma razliitim klasama polja. "aime, u
ovom odeljku !emo videti da je magnetostatiko polje, za razliku od elektrostatikog,
nekonzervativno polje.
odse!amo da smo silu : ' F
e

kojom elektrostatiko polje
:

deluje na pokretno
ili nepokretno naelektrisanje ' nazvali konzervativnom silom, a samo polje
:

konzervativnim poljem iz slede!eg razloga@ "aime, videli smo $odeljak /.B. :lektrostatike% da
je rad
#/
1
sile : ' F
e

pri pomeranju takastog naelektrisanja iz take # u taku / polja
:

&io u optem sluaju razliit od nule i da je zavisio samo od poloaja ovih taaka, ali ne i
od o&lika putanje du koje se o&avlja pomeranje. -vo izuzetno vano svojstvo
elektrostatikog polja
:

omogu!ilo nam je uvoenje pojma razlike potencijala

/ #


izmeu taaka # i / kao jednoznane skalarne veliine $odeljak /.F. :lektrostatike%. Htavie,
pogodnim iz&orom referentne take mi smo &ili u mogu!nosti da u svakoj taki
elektrostatikog polja jednoznano definiemo njen skalarni potencijal. ritom je pokazano da
vai relacija grad :

, z&og ega se elektrostatiko polje esto oznaava i kao

potencijalno vektorsko polje $odeljak /.J. :lektrostatike%. "ajzad konzervativni karakter polja
:

nam je omogu!io da naemo potencijalnu energiju

' a
e
takastog naelektrisanja ' u
spoljnjem elektrostatikom polju $vidi odeljak F.#. :lektrostatike%. +z&orom referentne take,
veliina a
e
javlja se kao jednoznana veliina, koja zavisi od poloaja naelektrisanja ' i koja
u svim takama gde je
9
ima nenultu &rojnu vrednost.
6a &ismo uoili razlike izmeu navedenih oso&ina polja
:

i specifinih svojstava
magnetostatikog polja
2

stacionarnih elektrinih struja, po!i!emo od rada Gorentz3ove sile

2 ' F
m

V pri pomeranju takastog naelektrisanja '. U tom cilju, primetimo najpre da je
vektor &rzine V

naelektrisanja ' istog pravca i smera kao i vektor elementarnog pomeranja

dt r d V

ovog naelektrisanja. .o dalje znai da je 9 r d V

, tako da za elementarni rad

r d F 1 d
m m

Gorentz3ove sile
m
F

pri navedenom pomeranju imamo@

( ) ( ) 9 2 r d ' r d 2 ' 1 d
m




V V .
$8.O
%
"a taj naina, za ukupni rad
#/ m
1
Gorentz3ove sile
m
F

pri pomeranju naelektrisanja ' iz

take # u taku / polja
2

putanjom proizvoljnog o&lika do&ijamo@

I9
9 1 d 1
/
#
m #/ m

.
$8.#9
%
rema tome, Gorentz3ova sila
m
F

magnetostatilkog polja
2

ne vri rad pri pomeranju

naelektrisanja ', z&og ega se svrstava u nekonzervativne sile, a polje
2

u nekonzervativna
polja.
*ao posledica nekonzervativnosti magnetostatikog polja, pojavljuju se dva pro&lema.
rvi pro&lem se odnosi na pro&lem uvoenja pojma skalarnog magnetnog polja, a drugi je
pro&lem definisanja potencijalne energije takastog naelektrisanja u ovom polju. "aime,
skalarni potencijal
m

se u magnetostatici uvodi po analogiji sa skalarnim potencijalom

elektrostatikog polja $odeljak /.7. :lektrostatike%. 1ko je ( proizvoljna taka
magnetostatikog polja, onda se
m

u ovoj taki definie slede!om formulom@

( )


9

(
m
d 2 r

$8.##
%
gde je r

vektor poloaja take (, dok je

9
iza&rana referentna taka u kojoj je
9
m

.
(eutim ispostavlja se da je, za razliku od elektrostatikog sluaja potencijal
m

vieznana
funkcija u svakoj taki ( izvan strujnog provodnika. Samim tim, veliina
m

gu&i karakter
funkcije poloaja i ne moe se iskoristiti kao funkcija polja. S tim u vezi je i nemogu!nost
sefinisanja potencijalne energije $kao jednoznane veliine% u magnetostatikom polju.
8.4. PARADOKS RADA AMP5RE-OVE SILE
(i smo u odeljku 8./. ukazali na vanu injenicu da je 1mpbre3ova sila
1
F d

koja
deluje na element strujnog provodnika sa konstantnom strujom + jednaka z&iru Gorentz3ovih
sila koje deluju na svaki slo&odni elektron posmatranog strujnog provodnika. Sada !emo
razmotriti jednu na prvi pogled neoekivanu posledicu do koje do koje dolazimo pri analizi
rada
1
1 d
pri pomeranju strujnog elementa pod delovanjem 1mpbre3ove sile
1
F d

i rada
m
1 d
Gorentz3ove sile pri istom pomeranju. "avedena posledica je poznata kao paradoks
rada 1mpbre3ove sile. *ao to !emo videti, sutina paradoksa je u tome to se ispostavlja da
je rad Gorentz3ove sile jednak nuli, dok je rad 1mpbre3ove sile razliit od nule $iako je pritom
1
F d

z&ir Gorentz3ovih sila%.

retpostavimo da je kvazi3linijski strujni provodnik postavljen u spoljnje
magnetostatiko polje, slika 7$a%. Smatra!emo da u polju deluje takav generator elektromotrne
sile
( ) t
g

, koji u svakom trenutku t, pa i tokom pomeranja strujne konture, o&ez&euje

konstantnost struje +. Uslov +Cconst znai da !e 1mpbre3ova sila 2 +d F d
1

koja
deluje na strujni element

+d zavisi samo od spoljnjeg polja

2

, ali ne i od trenutka t.
I#
Slika 7.
1ko provodnik sa strujom + drimo u fiksnom poloaju $#%, onda !e na svaki slo&odan
elektron strujnog elementa

+d delovati Gorentz3ova sila 2 e F

e m

U , gde smo sa
e
U

oznai#i srednju &rzinu kretanja elektrona du provodnika. "a osnovu formule $8.#9%,
lako je uoiti da !e rad Gorentz3ove sile
m
F

tada &iti jednak nuli. rema tome, ukupan

elementaran rad
/ m
1 d
Gorentz3ove sile
/ m
F

, pri pomeranju svih slo&odnih elektrona

uoenog strujnog elementa takoe jednak nuli@
9 r d F dn 1 d
/ m n

$8.#/%
"aravno, rad
1
1 d
1mpbre3ove sile
1
F d

!e takoe &iti jednak nuli, sve dok se strujni

provodnik dri nepokretnim u poloaju $#%, to jest@
9 1 d
1

. $8.#7%
6o paradoksa dolazi ako strujni provodnik prepustimo samom se&i, pri uslovu
+Cconst. "aime, na proizvoljni element

+d delova!e 1mpbre3ova sila

1
F d

tako da !e
tokom vremena dt do!i do njegovog pomeranja opisanog, na primer, vektorom s

d , vidi
sliku 7$a%. Sa stanovita nepokretnog koordinatnog sistema S iz kojeg posmatramo pojavu,
strujni element

+d do&ija odreenu &rzinu

dt d
p
s

V
samim tim, svaki od elektrona
se kre!e u istom sistemu S &rzinom@
e p
#
dt
r d
U V W

+ $8.#B%
gde je
r d d r d
#

+ s
vektor pomeranja elektrona, dok je &rzina dt r d
e

U usmerenog
kretanja elektrona. ritom je Gorentz3ova sila koja deluje na svaki elektron u ovako
izmenjenim uslovima ponovo normalna na &rzinu W

, tako da za rad
m
1 d
ponovo imamo@
( ) ( ) 9 2 r d edn r d 2 edn 1 d
# # m




W W . $8.#F%
(eutim rad
1
1 d
1mpbre3ove sile vie nije jednak nuli, to jest u optem sluaju imamo@
( ) ( ) 9 2 d d + d 2 +d d F d 1 d
1 1

s s s
$8.#I%
os#ednji zakljuak na prvi pogled nije u saglasnosti sa injenicom da je 1mpbre3ova
sila z&ir Gorentz3ovih sila, to upravo i predstavlja sutinu paradoksa.
Eazreenje pro&lema krije se upravo u uslovima kojima smo o&ez&edili konstantnost
struje + u pokretnoj provodnoj konturi.6a &ismo uoili da je kontradikcija samo prividna
razloi!emo Gorentz3ovu silu ( ) 2 e F
m

W koja de#uje na pojedinani elektron na
I/
komponente
2 e F
p # m

V
i 2 e F
e / m

U , du provodnika i pravca pomeranja
provodnika, slika 7$&%. posmatrani strujni element pomera se pod
delovanjem 1mpbre3ove sile
1
F d

odreene formulom@
( ) 2 +d 2 dn e F dn F d
e / m 1

U $8.#J%
to je kao formula $8.8.%. 6rugim reima,
1
F d

je z&ir komponenti
/ m
F

Gorentz3ove sile,
pri emu i
1
F d

i
/ m
F dn

vri rad pri pomeranju strujne konture. 6odatna je okolnost to

postoji i komponenta
# m
F

Gorentz3ove sile, koja deluje nasuprot kretanju elektrona u

provodniku i koja =tei> da uspori njegovo kretanje.
(eutim, poto u strujnom kolu deluje takav generator
( ) t
g

koji u svakom trenutku

o&ez&euje uslov +Cconst, to znai da je komponenta
/ m
F

ponitena nekorn dodatnom silom.

U odsustvu specifinog =kompenzacionog> generatora elektromotorne sile
( ) t
g

, u kolu &i se
pri njegovom pomeranju u magnetnom polju javila =indukova> struja ije je poreklo upravo u
delovanju komponente
# m
F

Gorentz3ove sile. -vaj efekat se naziva elektromagnetna

indukcija i &i!e predmet izuavanja u :lektrodinamici.
<. JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG POLJA
<.1. AMP5RE-OVA TEOREMA (A POLJE KVA(I-LINIJSKOG
PROVODNIKA
Kainamagnetostikog polja
2

&ilo kakvog sistema stacionarnih struja zadovoljava

odreene vrlo opte uslove koji se mogu izraziti takozvanim jednainama magnetostatikog
polja. *ao i u elektrostatici, ove jednaine rnogu &iti zapisane u integralnom ili
diferencijalnom o&liku $vidi, na primer, poetak odeljka 7.#. :lektrostatike%. ostoje dve
fundamentalne integralne jednaine magnetostatikog polja, koje !e &iti formulisane i
primenjene na reavanje nekih konkretnih pro&lema u slede!ih nekoliko odeljaka.
6iferencijalnim jednainama magnetostatikog polja &avi!emo se u odeljku O.I.
U ovom odeljku !emo formulisati prvu od pomenutih integralnih jednaina i to za
sluaj magnetostatikog polja kvazi3linijskog provodnika. -va jednaina se odnosi na
cirkulaciju vektora
2

,to jest na slede!i krivolinijski integral po zatvorenoj konturi ,@

,
d 2

, vidi odeljak 7.#. :lektrostatike%. +ntegra#nu jednaina koja govori o &rojnoj
vrednosti ovog integrala naziva se 1mpbre3ova teorema o cirkulaciji vektora
2

.
"adenu teoremu !emo najpre formulisati za najjednostavniji sluaj magnetostatikog
polja &ekonanog i pravolinijskog provodnika sa strujom jaine + $slika #%. +zrauna!emo
cirkulaciju vektora
2

du orijentisane konture ,
9
koja se poklapa sa proizvoljnom linijom
magetostatikog polja struje + $slika #%. "a osnovu 2iot3Savart3ovog zakona $J.J&%
neposredno do&ijamo da je@
+ d 2
9
,
9

$O.#
%
I7
Slika #.
Kednaina $O.#% upravo i predstavlja 1mpbre3ovu teorernu za sistem za slike #. "ije teko
zak#juiti da !e pri promeni smera struje + do!i do promene znaka desne strane relacije $O.#%,
to jest umesto
+
9

ima!emo
+
9

.
Slika /.
okaimo sada da do istog izraza $O.#.% dolazimo i u sluaju proizvoljne konture ,
koja o&uhvata posmatrani pravolinijski provodnik $slika /$a%%. osmatrajmo vektor

d
orijentisane konture ,, koji se nalazi na rastojanju
a
od strujnog provodnika $sl./a%. Skalarni
proizvod

d 2 moemo izraziti u o&liku
2
d 2
, gde je
2
d
projekcija vektora

d pravac
vektora
2

, vidi sliku /$&%. +maju!i u vidu da je

d d
2
a
, gde je d elementarni ugao
naznaen na slici /$&%, do&ijamo@
d 2 d 2 a

. $O./%
rema tome, na osnovu $O./% i 2iot3Savart3ovog zakona $J.J&% dolazimo do slede!eg
izraza@

,
/
9
9
d +
/
d 2

, $O.7a%
to jest@

,
9
+
/
d 2

$O.7&%
to predstavlja 1mpbre3ovu teoremu za proizvoljnu konturu , sa slike /$a%. *ao i malopre,
pri promeni smera struje + sa slike /$a% u relaciji $O.7&% umesto
+
9

tre&a staviti
+
9

.
IB
oreenjem izraza $O.#% i $O.7&% dolazimo do vanog zakljuka o nezavisnosti
cirkulacije vektora
2

od o&lika konture po kojoj se vri integracija. 6rugim reima, ako

konturu , zamislimo kao idealno e#astinu nit, onda se pri ma kakvoj njenoj deformacji &ez
prekidanja integral na levoj strani jednaine $O.7&% ne!e menjati.
Slika 7.
Eazmotri!emo sada i sluaj proizvoljne konture , koja ne o&uhvata &ekonani
pravolinijski provodnik $slika 7.%. 6a &ismo izraunali cirkulaciju vektora
2

du ovakve
konture ,, potre&no je uoiti da

d 2 menja znak pri o&ilasku konture ,, slika 7, i to tako
da se doprinosi pojedinih strujnih elemenata ponitavaju. rema tome, ako kontura , ne
o&uhvata &eskonani pravolinijski provodnik, ima!emo da je@

1
1
]
1

, 9 9
9
# #
d d +
/
d 2

, $O.Ba%
gde je
#

prikazan na slici 7, to jest@

,
9 d 2

. $O.B&%
Slika B.
6o&ijeni rezu#tati se mogu uoptiti i na sluak proizvoljnog krivolinijskog provodnika
$slika B$a%%, konane ili &eskonane duine. "aime, moe se pokazati da vai slede!a formula@
+ d 2
9
,
9
t

$O.F%
IF
znak =;> odgovara smerovima struje + i konture , naznaenim na slici B$a%, dok se znak =3>
odnosi na situaciju sa slike B$&%. Formula $O.F% predstavlja opti o&lik 1mpbre3ove teorerne za
cirkulaciju vektora proizvoljnog kvazi3linijskog provodnika du proizvoljne konture , koja
o&uhvata ovaj provodnik.
(oe se pokazati da se formula $O.F% odnosi i na s#uaj proizvoljnog kvazi3linijskog
provodnika i proizvoljne konture , koja ne o&uhvata ovaj provodnik. Kaina struje + koja
figurie na desnoj strani jednaine $O.F% tada je jednaka nuli.
<.2. AMP5RE-OVA TEOREMA (A POLJE (APREMINSKIH
STRUJNIH PROVODNIKA
1mpbre3ova teorema je u prethodnom odeljku formulisana iskljuivo za jednu kvazi3
linijsku strujnu konturu. (eutim, ona se moe uoptiti i na sluaj sistema vie kvazi3linijskih
strujnih kontura. oto se svaki zapreminski provodnik sa stacionamom strujom moe shvatiti
kao sistern od &eskonano mnogo kvazi3linijskih struja, mogu!a je i generalizacija 1mpbre3
ove teoreme na zapreminske provodnike.
(i !emo najpre razmotriti sistem od " kvazi3linijskih provodnika sa stacionarnim
strujama
" / #
+ + + , , ,
proizvoljnih smerova, slika F$a%. "eka proizvoljna kontura ,
o&uhvata " provodnika, pri emu je " " . )&og jednostavnosti predpostavi!emo da
svaki od " provodnika preseca samo jedanput povrinu S, koja je oslonjena na konturu ,.
Slika F.
6a &ismo uzeli u o&zir injenicu da struje u provodnicima koji presecaju povrinu S
imaju razliite smerove, izvri!emo njenu orijentaciju $vidi odeljak 7./. :lektrostatike% i to na
slede!i nain. Kedinini vektor
i
n

vektora
i i i
n dS S d

elementarne povrine
i
S d

kroz
koju prolazi struja +
i
&i!e definisan pravilom desnog zavrtnja u odnosu na smer o&ilaska
konture ,, vidi sliku F$a%. Smer struje +
i
u odnosu na smer jedininog vektora
i
n

&i!e opisan
parametrom
#
i
t
, pri emu znak =;> vai ako su +
i
i
i
n

istog smera, a znak =3> ako je

struja +
i
suprotnog smera u odnosu na
i
n

. oto se ona strana povrine dS

i
iz koje izlazi ort
i
n

naziva spoljna, a suprotna strana ove povrine unutranja $vidi odeljak 7./.
:#ektrostatike% jasno je da !e vaiti slede!e pravilo@ uz struje koje izlaze iz spoljne strane
povrine S stoji znak =;>, a uz one koje ulaze u nju znak =3>.
Ukupna jaina magnetostatikog polja
2

u proizvoljnoj taki konture , odreena je

principom superpozicije@

"
# i
i
2 2

,
$O.I
%
II
gde je
i
2

jaina polja struje +

i
,
" / # i , , ,
. )a " struja +
i
, " i koje su o&uhva!ene
konturom , vai 1mpbre3ova teorema@
i i 9
,
i i
+ d 2
9

, $O.Ja%
dok za preostale struje $koje nisu o&uhva!ene konturom ,% imamo@
9 d 2
9
,
i i

. $O.J&%
+ntegracijom formule $O.I% du konture , i kori!enjem izraza $O.Ja,&% dolazimo do slede!e
relacije@

" i
i i 9
,
+ d 2
9

.
$O.8%
oslednja formula upravo i predstavlja 1mpbre3ovu teoremu za sistem od " kvazi3linijskih
struja, pri emu " predstavlja skup indeksa o&uhva!enih struja.
6a &ismo 1mpbre3ovu teoremu generalisali i na zapreminski provonik sa
stacionarnom strujom uoi!emo proizvoljnu konturu , $slika F$&%%, oslonimo povrinu S na
konturu , i izdelimo je na veliki &roj " malih povrina
" / #
S S S , , ,
. Svaka od "
povrina
i
S
, " i koja lei unutar zapreminskog provodnika definie jednu uzanu strujnu
cev sa strujom jaine
i
+
. )a i3tu strujnu cev !e vaiti slede!a formula@
i i i i
S +

j $O.O%
gde je
i
j

gustina struje na
i
S
$vidi sliku F$&%%.
rimenom formule $O.8% na ovakav sistem strujnih cevi dovodi do slede!e formule

" i
i 9
,
S d 2
9

j
.
$O.#9%
ako sada uzmemo " Z\, pri emu maksimalna povrina iz skupa
i
S
, " i tei nuli,
onda suma na desnoj strani jednaine $O.#9% prelazi u odgovaraju!i povrinski integral gustine
struje
j

po povrini S. 6rugim reima, dolazimo do slede!e relacije@

S
9
,
S d d 2
9

j
.
$O.##%
oslednja formula se moe smatrati jednim od najoptijih o&lika 1mpbre3ove teoreme o
cirkulaciji vektora
2

.
<.3. PRIMENA AMP5RE-OVE TEOREME NA I(RAUNAVANJE
POLJA ,

1mpbre3ova teorema formulisana relacijama $O.8% ili $O.##% omogu!uje nam da lako
naemo jainu polja
2

nekih kvazi3linijskih strujnih provodnika. rimena ove teoreme je

mogu!a ako je unapred poznato da magnetostatiko polje posmatranog sistema irna izrazitu
prostornu simetriju. U tom smislu metod odreivanja vektora koji je zasnovan na 1mpbre3
ovoj teoremi analogan je metodu odreivanja jaine elektrostatikog polja
:

koji koristi
5ass3ovu teoremu za vektor
:

$vidi, na primer, poetak odeljka 7.B. :lektrostatike%.

`rimer #
IJ
.ipian primer kvazi3linijskog strujnog provodnika ije polje, pod odreenim specifinim
uslovima, ima izrazitu prostornu simetriju je takozvani solenoid $zavojnica%, slika I$a%.
"airne, ako su navojci solenoida ravnomerno i gusto namotani i ako je njihov &roj dovoljno
veliki, onda moemo smatrati da polje
2

ima aksijalnu simetriju $simetrino je u odnosu na

osu solenoida%. -va injenica je posledica toga to se solenoid pod navedenim uslovima moe
posmatrati kao =kompaktan> skup vrlo velikog &roja meuso&no =slepljenih> krunih linijskih
kontura, slika I$&%, to jest kao strujni provodnik $strujni plat% cilindrinog o&lika. oto polje
koje stvara svaka od pomenutih krunih kontura ima aksijalnu simetriju, to !e u rezultuju!e
polje
2

zadrati isti tip simetrije.

Slika I.
(eutim, aksijalna sirnetrija polja
2

jo nije dovoljna za efikasnu upotre&u 1mpbre3

ove teoreme. -snovni pro&lem je u tome to je struktura magnetnih linija u proizvoljnoj ravni
koja prolazi kroz osu solenoida jo uvek komplikovana, naroito na krajevima solenoida.
ro&lem se izrazito pojednostav#juje ako zamislimo &eskonano dugaak solenoid sa
neogranieeno velikim &rojem navojaka. U takvom graninom sluaju polje poseduje ne
sarno aksijalnu nego i dodatnu translacionu simetriju $u odnosu na pravac ose solenoida%.
"aime, u tom sluaju moemo uzeti da je jaina polja 9 2

jedino u zapremini ogranienoj

solenoidom, a da je izvan ove zapremine 9 2

. )aista sa pove!anjem duine solenoida

dolazi do razmicanja linija polja
2

u prostoru izvan cilindrine zapremine solenoida, tako da

se u graninom sluaju neogranienog solenoida, one razmiu na &eskonano rastojanje, to
jest preostaju samo magnetne linije koje prolaze kroz popreni presek solenoida. "a taj nain,
pravac vektora
2

polja u unutranjosti &eskonano dugakog solenoida poklapa se sa

pravcem ose solenoida $slika I$&%%, dok je smer vektora
2

odreen pravilom desnog zavrtnja

$u odnosu na smer struje + u navojcima%.
6a &ismo odredili intenzitet vektora
2

polja ovakvog solenoida, uoimo

pravougaonu konturu ,, slika I$&%, ije su duine stranice paralelne osi solenoida. 1ko je
" &roj navojaka koje o&uhvata kontura ,, onda 1mpbre3ova teorema $O.8% dovidi do
slede!e relacije@

,
9
+ " 2 d 2

$O.#/%
gde je duina duih stranica pravougaonika ,, a + jaina struje u navojcima. rema tome,
kako je
" n
&roj navojaka po jedinici duine &eskonano dugakog solenoida, za
jainu polja
2

do&ijamo@
+ n 2
9
$O.#7%
+z poslednje formule vidimo da je magnetostatiko polje &eskonanog solenoida homogeno
$2Cconst%. Uoimo takoe da je veliina 2 konana ne samo u svakoj taki prostora
ogranienog solenoidom, nego i u neposrednoj &lizini povrine solenoida. 6rugim reima,
I8
opisanom =kompaktizacijom> kvazi3linijskih kontura automatski je uklonjena &eskonana
&rojna vrednost jaine polja 2 na samoj linijskoj konturi.
rimetimo, na kraju, da se formula $O.#7% esto koristi za pri&lino izraunavanje
jaine polja dovoljno dugakog i tankog, ali konanog solenoida.`
`rimer /
*ao i drugi primer kvazi3linijskog strujnog provodnika ije se polje
2

pod
odreenim specifinim uslovima lako odreuje pomo!u 1mpbre3ove teoreme, navodimo
takozvani torus $slika J$a%% pravougaonog poprenog preseka.
Slika J.
U optem sluaju, struktura magnetnih linija polja torusa je komplikovana i zavisi kako od
jaine struje + tako i od dimenzija torusa $E
#
, E
/
, h%, a takoe i od naina namotavanja
navojaka. Kaina polja
2

torusnih navojaka je, u optem sluaju, razliita od nule kako u

unutranjosti tako i izvan torusne zapremine.
(eutim, ako su navojci ravnomerno rasporeeni i gusto namotani, a &roj navojaka
dovoljno veliki, moemo smatrati da je vektor
2

razliit od nule jedino u unutranjosti

torusa, a da su linije ovog polja koncentrini krugovi $slikaJ$&%%. )a ukupan &roj navojaka "
vai slede!a formula@
n E / "
$O.#B%
5de je ( ) / E E E
/ #
+ poluprenik srednje linije torusa $slika J$&%% dok je n &roj navojaka
po jedinici duine ove linije. rimena 1mpbre3ove teorerne $O.8% na krunu konturu ,
poluprenika r $koja se poklapa sa krunom magnetnom linijom istog poluprenika, slika
J$&%% dovodi do slede!e relacije@

,
9
+ n r / r / 2 d 2

. $O.#F%
rerna tome, za intenzitet vektora
2

polja u unutranjosti toruske zapremine do&ijamo@

r
E
+ n 2
9

. $O.#Ia%
rimetimo da polje
2

posmatranog torusa nije homogeno $veliina

2

se smanjuju sa
udaljenjem od ose simetrije torusa%. Uoimo, takoe, da jaina polja 2 ima konanu &rojnu
vrednost u svim takama u unutranjosti i na povrini torusa.
U sluaju kada je torus dovoljno male povrine poprenog preseka, moemo uzeti da je E r
, tako da formula $O.#I% do&ija slede!i jednostavniji o&lik@
+ n 2
9

$O.#I&
%
IO
4idimo da se tek polje tankog torusa moe smatrati homogenim. U sluaju tankog torusa
o&lik povrine njegovog poprenog preseka S ne igra neku &itnu ulogu, tako da se formula
$O.#I&% moe primeniti, na primer, i na tanki torus krunog poprenog preseka. rimetimo,
takodje, da se pri&lina formula $O.lI&% poklapa sa formulom $O.#7%, za polje &eskonano
dugakog solenoida.`
`rimer 7
*ao tre!i primer razmotrimo magnetostatiko polje u unutranjosti metalnog strujnog
provodnika sa stacionarnom strujom i naimo odnos elektrinog i magnetnog polja unutar
provodnika.
Slika 8.
-vde se ograniavamo na razmatranje magnetostatikog polja unutar &eskonanog
pravolinijskog provodnika konanog i krunog poprenog preseka poluprenika E sa
stacionarnom strujom $slika 8$a%%. -znaimo sa + jainu struje kroz povrinu poprenog
preseka provodnika. "apomenimo da je u stacionarnom stanju jaina struje + ista kroz sve
poprene preseke. U tom sluaju je gustina struje
/
E + j ista u svim takama
provodnika. "eka je , kruna kontura poluprenika E r koja lei u ravni normalnoj na osu
posmatranog provodnika $slika 8$a%% i neka je S ravna povrina koju ograniava navedena
kontura. Ginije polja su koncentrini krugovi sa centrima na osi provodnika koji lee u
ravnima normalnim na osu. osmatrana kontura , se poklapa sa linijom polja.
olaze!i od 1mpbre3ove teoreme $O.##% dolazimo do slede!e relacije

,
/
9
r r / 2 d 2 j

$O.#Ja%
tako da inenzitet 2 jaine polja
2

u unutranjosti pvodonika dat slede!im izrazom@

/
9
E
r
/
+
2

.
$O.#J&
%
5rafik zavisnosti
2

E r prikazan je na slici 8$&%, zajedno sa zavisno!u 2 od r izvan

posmatranog provodnika $koja je odreena 2iot3Savart3ovim zakonom, jednaina $J.J&%%. Sa
grafika vidimo da je 2C2$r% neprekidna i konana funkcija od r pri emu je jaina polja
maksimalna na samoj povrini strujnog provodnika. Kaina polja postaje neogranieno velika
tek u graninom sluaju idealno tankog, linijskog provodnika $EZ9%.
ored magnetnog polja
2

u unutranjosti provodnika deluje i stalno elektrino polje

jaine
:

. Struktura linija ovog polja takoe je prikazana na slici 8$a%. :lektrino polje
formirano u unutranjosti provodnika deluje silom : e F
e

na svaki slo&odan elektron
=elektronskog gasa> posmatranog metalnog provodnika. (agnetno polje
2

deluje na isti
J9
elektron srednjom Gorentz3ovom silom 2 e F
e m

U , gde je
e
U

usmerena komponenta
&rzine posmatranog elektrona, slika O. Sila
m
F

je usmerena prema osi posmatranog

pravolinijskog provodnika.
Slika O.
)a kolinik intenziteta
m
F

i
e
F

vai slede!a formula@

:
2
F
F
e
e
m
U
$O.#8a%
-va formula nam omogu!uje da zakljuimo da u sluaju kada jaina struje + nije suvie velika
vai relacija
e m
F F <<
, to jest uticaj magnetnog polja na kretanje elektrona metala moe se
zanemariti. )a uo&iajene metale imamo
e e
n j U
, jednaina $/.Ja%, i j

r
: ,
jednaina $B.#%. Sa druge strane, na osnovu $O.#J&% za maksimalnu jainu magnetnog polja
imamo
E / + 2
9

. rema tome@
#
E
+
n
#
/ F
F
e r
9
e
m
<<

. `
$O.#8&
%
<.4. GASS-OVA TEOREMA (A +LUKS VEKTORA
,

6ruga od integralnih jedinaina magnetostatikog polja odnosi se na fluks

m

jaine
polja
2

. U ovom odeljku mi !emo definisati navedenu veliinu

m

, na nain koji je
potpuno analogan definiciji fluksa jaine elektrostatikog polja
e

$odeljak 7./.
:lektrostatike%. Sa definisanim pojmom fluksa &i!e formulisana druga integralna jedinaina
magnetostatikog polja u vakuumu. -va veliina se odnosi na fluks
m

kroz zatvorenu
povrinu S i u tom smislu je matematiki analogna 5auss3ovoj teoremi za fluks vektora jaine
elektrostatikog polja $odeljak 7.7. :lektrostatike%. )&og toga se jednaina koju !emo do&iti u
ovom odeljku esto naziva i 5auss3ova teorema za fluks vektora
2

.
J#
Slika #9.
osmatrajmo magnetostatiko polje proizvoljnog sistema kvazi3linijskih ili
zapreminskih struja, koje u proizvoljnoj taki ( ima jainu 2, slika #9. "eka je S d

vektor
elementarne povrine dS kojoj pripada taka ( i koji je definisan relacijom $7.7%
:lektrostatike, to jest n dS S d

, gde je n

ort normale na povrinu dS. :lementarni fluks

m
d
magnetostatikog polja odreen je slede!om relacijom@
!"# dS 2 S d 2 d
m

, $O./9%
gde je

ugao izmeu vektora

2

i S d

.
)a ukupni fluks
m

vektor
2

kroz proizvoljnu dvostranu povrinu S imamo@

S
m
S d 2

. $O./#%
Kedino ogranienje na povrinu S je da ne preseca linijske provodnike u ijim takama je
jaina polja
2

&eskonana. -vim se o&ez&euje konanost fluksa

m

. *ao i u
elektrostatici, skalarna veliina
m

moe &iti kako pozitivna tako i negativna, a takoe moe

imati i nultu vrednost $to zavisi od o&lika, poloaja i orijentacije povrine S u datom
magnetnom polju%. )a razliku od elektrostatikog sluaja, za jedinicu magnetostatikog fluksa
u meunarodnom sistemu jedinica imamo@
( )
/
m
m .
roizvod tesle $.% i kvadratnog metra $m
/
% naziva se ve&er $a&%A dakle@
( ) a&
m

U elektrostatici smo videli da fluks
e

kroz povrinu S ima jednostavnu i optu

geometrijsku interpretaciju. -na je izraena relacijom
+
+ " "
e
, jednaina $7.F&%
:lektrostatike, gde je "
;
ukupan &roj linija polja koje izlaze, a "
3
ukupan &roj linija koje ulaze
u spoljnju stranu povrine S. "avedeno geometrijsko tumaenje fluksa
e

oslanja se kao to
smo videli, na konvenciju o gustini prikazanih linija polja. 1ko navedena konvencija nije
naruena, onda i fluks magnetnostatikog polja
m

ima istu geometrijsku interpretaciju, to

jest@
+
+ " "
m
$O.//%
gde "
;
i "
3
imaju isti smisao kao i u elektrostatici.
Sa definisanim pojmom fluksa
m

prelazimo na formulisanje druge integralne jednaine

magnetostatikog polja u vakuumu. "avedenu teoremu !emo najpre razmotriti na
najjednostavnijem primeru magnetostatikog polja &eskonanog i pravolinijskog provodnika
sa jainom struje + $sl.##$a%%, koji se moe shatiti kao deo zatvorene krune strujne konture
&eskonanog prenika. "eka je S zatvorena povrina koja ne preseca kvazi3linijski provodnik.
)&og jednostavnosti, pretpostavi!emo najpre da svaka magnetna linija dvaput preseca
povrinu S $ili je uopte ne preseca%, vidi sliku ##$a%.
J/
Slika ##.
1ko je "
;
&roj linija koje ulaze u povrinu S, a "
3
&roj linija koje iz nje izlaze, onda je
jasno da mora &iti
+
" "
. rema tome, na osnovu geometrijske interpretacije fluksa,
jednaina $O.//%, dolazimo do zakljuka da je
m

kroz zatvorenu povrinu S jednak nuli.

6rugim reima vai slede!a relacija

S
9 S d 2

.
$O./7%
-vo je 5auss3ova teorema za fluks vektora
2

kroz zatvorenu povrinu S sa slike ##$a%, za

polje &eksonanog ravolinijskog strujnog provodnika. "ije teko zakljuiti da formula $O./7%
vai i u sluaju kada navedeni kvazi3linijski strujni provodnik prodire kroz zatvorenu
povrinu S. 6o ovakvog zakljuka dolazimo imaju!i u vidu injenicu da su linije
magnetostatikog polja u unutranjosti kvazi3linijskog provodnika takoe neprekidne i
zatvorene $vidi primer 7. odeljka O.7.%.
4ano je uoiti da formula $O./7% ostaje da vai pri ma kakvoj neprekidnoj deformaciji
zatvorene povrine S sa slike ##$a%. -vaj zakljuak je posledica geometrijske injenice da se
pri navedenoj deformaciji pvrine S &rojevi linija koje u nju ulaze $"
;
% i koje iz nje izlaze $"
3
%
pove!avaju za isti iznos. 6rugim reima, svaka pojedinana magnetna linija uvek preseca
paran &roj puta zatvorenu povrinu S, tako da je
m

kroz zatvorenu povrinu S uvek jednak

nuli.
ostavlja se pitanje da li formula $O./7% ostaje ista ak i usluaju proizvoljne ali
neprekidne deformacie kvazi3linijskih provodnika, slika ##$&%. -dgovor na ovo pitanje zavisi
od toga da li se pri navedenoj deformaciji mogu pojaviti takve take u magnetnom polju koje
!e se pokazati $analogno elektrostatinom sluaju% kao >izvoriV ili >ponoriV magnetnih linija,
slika #/. 1ko &i ovakve take magnetostatikog polja stacionarne struje postojale, onda &i
fluks jaine magnetnog polja &io razliit od nule kroz svaku povrinu koja &i o&uhvatala
ovakve take. ostojanje ovakvih taaka &i oznailo da struja u provpdniku nije jedini
uzronik magnetostatikog polja. "aime, ovakve take &i se mogle shvatiti kao dodatni, i, u
optem sluaju, ak samostalni izvori magnetostatikog polja, to jest kao takozvani monopoli.
(eutim, >kreacijuV monopola tokom deformacije kvazi3linijskog provodnika sa
stacianarnom strujom negiraju, pre svega, postaje!e eksperimentalne injenice. -sim toga,
naa polazna pretpostavku je u kontradikciji sa Gaplace3ovom formulom $J./a% za jainu polja
strujnih provodnika. -no to se stvarno dogaa sa svim linijama magnetostatikog polja pri
neprekidnoj transformaciji strujne konture svodi se na slede!e@ linije polja koje su &ile
zatvorene ili ostaju i dalje zatvorene i konane ili se prekidaju ali su tada njihovi krajevi u
J7
&eskonanosti. +lustraciju ove oso&ine magnetnih linija imamo ako zamislimo da se
&eskonani pravolinijski provodnik $shva!en kao deo kruga &eskonanog poluprenika%
neprekidnom deformacijom dovodi na o&lik krunog provodnika konanog poluprenika.
Samim tim, proizvoljna povrina S !e ponovo &iti preseena magnetnim linijama samo paran
&roj puta, to znai da formula $O./7% vai za kvazi3linijsku strujnu kotnuru proizvoljnog
o&lika.
Slika #/.
U sluaju sistema "3kvazi3linijskih strujnih provodnika proizvoljnih o&lika i proizvoljnih
prostornih poloaja moe do!i do pojave magnetnih linija eano3vog tipa $vidi odeljak J.7.%,
ime se naruava konvencija gustini &roja magnetnih linija, tako da $na prvi pog#ed% izg#eda
da se jednaina $O./7% ne moe generalisati na ovaj sluaj. (eutim, ovaj prividan pro&lem se
razreava imaju!i u vidu princip superpozicije vektora
2

. "aime, ako su
" / #
2 2 2

, , ,
jaine polja koje u proizvoljnoj taki ( stavaraju provodne konture sa strujama
" / #
+ + + , , ,
, pri emu za svako
2

vai $O./7%, onda je ponovo@

9 S d 2 S d 2
S
"
# i
S
i

$O./B%
*ao to vidimo, da &i vaila do&ijena formula nije neophodan uslov stacionarnosti magnetnih
linija polja
2

, kljuna oso&ina polja je njegova &ezizvornost.

rimetimo, na kraju, da formula $O./7% vai i u sluaju sistema zapreminskih
provodnika sa stacionarnim strujama.
<.5. DI+ERENCIJALNE JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG
POLJA
"aHa dosadaHnja analiza fundametalnih jednaina magnetostatikog polja u vakuumu
odnosila se iskljuivo na integralne o&like ovih jednaina, datih relacijama $O.##% i $O./7%.
*ao to je napomenuto na poetku odeljka O.#. jednaine magnetostatikog polja mogu &iti
zapisane i u o&liku odgovaraju!ih diferencijalnih jednaina. U punoj analogiji sa postupkom
iz#oenim u elektrostatici, prelazak sa integralnih na diferencijalne o&like navedenih
jednaina ostvaruje se primenom Stokes3ove teoreme i 5auss3-strogradski3jeve teoreme,
jednaine $B.##% i $B.7% :lektrostatike.
rimena 5auss3-strogradski3jeve teoreme na levu stranu integralne jednaine $O./7%
daje@
JB


S 4
9 d4 2 div S d 2

$O./Fa%
gde je 4 zapremina ograniena povrinom S. *ako poslednja jednaina mora vaiti za
proizvoljnu zapreminu 4 ogranienu proizvoljnom povrinom S, to mora &iti@
9 2 div

$O./F&
%
-vo je druga od traenih diferencijalnih jednaina magnetostatikog polja u vakuumu koja se
esto naziva i diferencijalni o&lik 5auss3ove teoreme za vektor
2

.
rimena Stokes3ove teoreme na levu stranu integralne jednaine $O.##% daje@


S
9
, S
S d S d 2 rot d 2

j
$O./Ia%
gde je S proizvoljna povrina oslonjena na konturu ,. .o dalje znai da mora vaiti slede!a
relacija@
j

9
2 rot
$O./I&
%
6o&ijena forumula $O./I&% predstavlja 1mpbre3ovu teoremu u diferencijalnom o&liku. )a
razliku od polaznog, integralnog o&lika koji je imao >nelokalniV karakter $to jest odnosio se
na cirkulaciju vektora
2

%, jednaina $O./I&% ima lokalni karekter i odnosi se na datu taku

polja.
Kednaine $O./F&% i $O./I&% u potpunosti opisuju magnetostatiko polje $stacionarnih
struja% u vakuumu. einjenica da je 9 2 div

oznaava da ovo polje nema ni >izvoreV ni

>ponoreV $za razliku od elektrostatikog polja kod koga je
9
: div

i u kome su take u
kojima je
9
&ile izvori polja%. *ako je 9 2 rot

to magnetostatiko polje spada u

vrtlona polja $dok je elektrostatiko polje &ilo &ezvrtlono, to jest u svakoj taki ovog polja
vaila je relacija 9 : rot

%.
Sa matematikog stanovita do&ijene diferencijalne jedriaine $O./F&%
i $O./I&% predstavljaju sistem parcijalnih jednaina za vektor
2

. 1ko je gustina stuje

( ) r

j j unapred zadata funkcija, onda se reavanjem ovog sistema moe, u principu,
odrediti jaina polja ( ) r 2 2


u svakoj taki prostora. Stepen sloenosti reavanja ovakvog
sistema jednaina &itno zavisi od toga kakva je funkcija ( ) r

j j A u praksi se pokazuje da je
reenje mogu!e na!i relativno jednostavno samo u sluaju vrlo jednostavnih raspodela gustine
struja.
Slika #7.
U teoriji diferencijalnih jednaina se pokazije da sistem jednaina tipa $O./F&% i
$O./I&% ima &eskonano mnogo reenja za vektorsku funkciju ( ) r 2 2


. Sa fizikog
stanovita, mi smo zainteresovani za takvo reenje ( ) r 2 2


koje &i &ilo jednoznana
funkcija u itavom prostoru. 6a &ismo iz skupa svih mogu!ih reenja izdvojili ovakvo fiziki
JF
relevantno reenje, neophodno je opredeliti se za odreene granine uslove koje mora da
zadovoljava vektor
2

. itanje graninih uslova je delikatan pro&lem u teoriji parcijalnih

diferencijalnth jednaina. +spostavlja se da !e reenje parcijalnih diferencijalnih jednaina
magnetostatikog polja &iti jednoznana u odreenoj zapremini 4 ako je vektor
2

zadat u
svim takama granine povrine S koja definie zapreminu 4, vidi sliku #7.
)a konkretan iz&or vektora
2

na povrini S opredeljujemo se na osnovu optih

fizikih pretpostavki o razmatranom sistemu. "a primer, ako su stacionarne struje
rasporeene sa odreenom konanom gustinom ( ) r

j u konanom delu prostora, onda za

povrinu S moemo uzeti sferu veoma velikog poluprenika E $EZ\% koja o&uhvata itav
strujni sistem. U tom sluaju, u svim takama ovakve sfere S moemo uzeti, pri EZ\, da je
( ) 9 r 2

. .ada je, pri datoj raspodeli ( ) r

j j jaina polja ( ) r 2

jednoznana funkcija u
itavorn prostoru. 6rugim reima, ako su struje lokalizovane u konanom delu prostora onda
postoji samo jedno reenje jednaina magnetostatikog polja. -vo tvrenje naziva se teorema
o jednoznanosti reenja jednaina magnetostatikog polja.
Ukoliko smatramo da se stacionarne elektrine struje konane gustine ( ) r

j proteu u
&eskonanoti $na primer, u sluaju &eskonanog pravolinijskog strujnog provodnika%, onda
nije $u optem sluaju% mogu!e zadrati uslov 9 2

na povrini S koja je udaljena u

&eskonanost. .ada se iz&or fizikog reenja o&avlja tako to se zahtevaju uslovi konanosti i
neprekidnosti funkcije ( ) r 2 2


u svakoj taki prostora. "a taj nain ponovo dolazimo do
zakljuka da !e polje ( ) r 2

&iti jednoznano u itavom prostoru.

1=. VEKTORSKI POTENCIJAL MAGNETOSTATI KOG
POLJA
1=.1. DE+INICIJA VEKTORSKOG POTENCIJALA, A

"emogu!nosti upotre&e pojma skalarnog magnetnog potencijala na koju smo ukazali u

odeljku 8.F. i koja je u vezi sa nekonzervativnim karakterom magnetostatikog polja, navodi
na ideju da &i neka vektorska veliina moda mogla &iti oslo&oena od navedenih
ogranienja. U ovom odeljku !emo pokazati da takva vektorska veliina zaista postoji, da se
rnoe jednoznano definisati u svakoj taki prostora i da poseduje osnovna svojstva
potencijala. -va veliina, koju je u teoriju uveo (acdell, naziva se vektorski potencijal
magnetostatikog polja,
1

.
ostupak definisanja vektora
1

mogu!e je realizovati na nekoliko meuso&no ekvivalentnih

naina. (i !emo ovde izloiti jedan jednostavan metod koji je dovoljno opti u tom smislu to
je mogao &iti iskori!en i pri definisanju potencijala

elektorostatikog polja. Kedinstvena

osnova od koje polazi ovaj metod su slede!e jednaine elektrostatikog i magnetostatikog
polja@ 9 : rot

, odnosno 9 2 div

. (atematika sutina metoda je u kori!enju optih

formula iz vektorske analize koje vae za rotor i divergenciju proizvoljne diferencija&ilne
vektorske funkcije.
otse!amo najpre kako se pomenuti postupak moe iskoristiti pri definisanju
potencijala elektrostatikog polja, a polaze!i od relacije 9 : rot

. +z vektorske analize je
poznato da za proizvoljnu neprekidnu i diferencijalnu skalarnu funkciju
( ) r

vai
relacija@
( ) 9 r grad rot

$#9.#%
rema tome, kako je 9 : rot

, svakoj taki prostora zaista je mogu!e pored vektora

:

pridruiti i skalarnu veliinu

( ) r

, takvu da je grad c :

gde je c proizvoljna
JI
konstanta. U naem konkretnom sluaju je $iz razloga pogodnosti% uzeto
# c
, to upravo
i dovodi do relacije grad :

.
renose!i ovaj postupak na magnetostatiko polje, gde je u svakoj taki polja
9 2 div

, moramo imati u vidu jednu drugu formulu vektorske analize. "aime, poznato je
da za svaku neprekidnu i deferencija&ilnu vektorsku funkciju
( ) r

a a
vai slede!a relacija@
( ) 9 r rot div

a
$#9./%
Upravo ova relacija navodi nas da se magnetostatiko polje moe u svakoj taki opisati ne
samo vektorom
2

nego i dodatnim vektorom ( ) r 1 1

, takvim da je@
1 rot 2

$#9.7%
4eliina
1

definisana formulom $#9.7% upravo i predstavlja traeni vektorski potencijal

magnetostatikog polja. +ntenzitet 1 vektora
1

u meunarodnom sistemu jedinica $S+%

izraava se na slede!i nain@
( ) m . 1
6efiniciona formula $#9.7% predstavlja lokalnu relaciju koja povezuje
1

i
2

u
proizvoljnoj taki magnetostatikog polja, poto je njom zadovoljena jednaina 9 2 div

koja takoe vai u proizvoljnoj taki polja. rimetimo, meutim, da formula $#9.7% ne
odreuje jednoznano vektorski potencijal ( ) r 1 1


. "aime, formulu $#9.7% zadovoljava i
svaka druga funkcija ( ) r 1 1



definisana izrazom@
+ grad 1 1

$#9.B%
gde je

proizvoljna diferencija&ilna skalarna funkcija koja se naziva kali&raciona funkcija.

)aista, imaju!i u vidu formulu $#9.7% i primenjuju!i jednainu $#9.#% na funkciju

do&ijamo@
( ) 2 1 rot grad rot 1 rot grad 1 rot 1 rot 2

+ +
$#9.F%
injenica da se jaina polja
2

ne menja pri transformaciji + grad 1 1 1

naziva se
kali&raciona $gradijentna% invarijantnost magnetostatikog polja.
Kednoznanost vektorskog potencijala
1

postie se takozvanim postupkom

kali&racije. (atematiku osnovu za navedeni postupak daje jedna teorema koja se dokazuje u
vektorskoj ana#izi koja se naziva <elmholz3ova teorema o jednoznanosti proizvoljne
vektorske funkcije
( ) r

a a
. -va teorema tvrdi da !e
( ) r

a
&iti jednoznana vektorska
funkcija ako su istovremeno poznati njena divergencija $ 1 div

% i njen rotor $ 1 rot

%. rema
tome, poto je na osnovu $#9.7% funkcija 1 rot

poznata $ 2 1 rot

%, to je neophodno da se
jo definie i 1 div

$kao jednoznana funkcija%. -vo se moe posti!i na vie naina, a mi
!emo se opredeliti za takozvanu ,oulom&3ovu kali&raciju, koja zahteva da je@
9 1 div

$#9.I%
-pisanim postupkom dolazimo do toga da je svakoj taki magnetostatikog polja
jednoznano pridruen vektor
1

. )&og toga se za vizuelno prikazivanje prostorne raspodele

vektora
1

mogu koristiti linije vektorskog potencijala, koje se definiu na isti nain kao i
linije polja
2

ili
:

$vidi, na primer, odeijak J.7.%. Kasno je da !e se tada geometrijski

smisao ,oulom&3ove kali&racije $#9.I% sastojati u tome da linije vektorskog potencijala
1

nemaju $ni u jednoj taki% ni =izvore> niti =ponore>.
Ukaimo, na kraju, i na jo jedno vano svojstvo vektorskog potencijala
1

, koje se
javlja kao neposredna posledica formule 2 1 rot

. U torn cilju uoimo orijentisanu
konturu , proizvoljnog o&lika koja prolazi kroz take magnetostatikog polja sa konanim
vektorskim potencijalom
1

. "eka je S dvostrana povrina proizvoljnog o&lika, koja je

ograniena konturom ,A integrale!i relaciju 2 1 rot

po ovakvoj povrini do&ijamo@
JJ


S S
S d 2 S d 1 rot

.
$#9.J
%
rimenom Stokes3ove teoreme na levu stranu poslednje jednaine, kao i uzimanjem u o&zir da
integral na njenoj desnoj strani predstavlja fluks
m

polja
2

kroz povrinu S, dolazimo do

slede!e relacije@

,
m
d 1
$#9.8
%
"a osnovu do&ijene formule vidimo da za oznaavanje fluksa
m

kroz povrinu S
nije neophodno poznavati ni jainu polja
2

, niti vektor
1

u svim takama ove povrine. )a

primenu formule $#9.8% pri izraunavanju veliine
m

dovoljno je imati vrednosti

potencijala ( ) r 1 1


, na ivici povrine S, to jest na konturi , koja je ograniava.
1=.2. DI+ERENCIJALNA JEDNAINA VEKTORSKOG
POTENCIJALA
U ovom odeljku !emo pokazati da se vektorski potencijal
1

magnetostatikoj polja
moe izraunati na osnovu unapred zadate raspodele gustine struje
j

. "aime, potencijal
1

je povezan sa gustinom struje
j

na skoro isti nain kao to je potencijal

elektrostatikog
polja povezan sa zapreminskom gustinom

nepokretnog naelektrisanja $vidi odeljak B.7.

:lektrostatike%. reciznije govore!i, pokaza!emo da vektor
1

zadovoljava odreenu
diferencijalnu jednainu koja je skoro identina oisson3ovoj jednaini za potencijal

elektrostatitkog polja, vidi jednainu $B.#I% :lektrostatike.
U tom cilju poimo od formule j

9
2 rot , jednaine $O./I&%. *ako je 2 1 rot

,
jednaina $#9.7% to je@
( ) j

9
2 rot 1 rot rot $#9.O%
*oriste!i relaciju vektorske analize@
( ) a a a

/
div grad rot rot
$#9.#9
%
koja vai za proizvoljnu diferencijalnu vektorsku funkciju
( ) r

a a
, gde je
/ / / / / / /
z _ c + + laplasijan $izraen u 6escartes3ovim koordinatama%,
nalazimo@
j

9
/
1 1 div grad
$#9.##
%
1ko se opredelirno za ,oulom&3ovu kali&raciju 9 1 div

, jednaina $#9.I%, jednaina

$#9.##% moe &iti zapisana u slede!em vektorskom o&liku@
j

9
/
1
$#9.#/
%
-vo je traena oisson3ova diferencijalna jednaina vektorskog potencijala
1

magnetostatikog polja. 4idimo da je jednaina $#9.#/% analogna oisson3ovoj jednaini
9
/

za potencijal

elektrostatikog polja i da se formalni prelazak sa jedne na

drugu ostvaruje transformacijom 1

i
9 9
#
.
4ektorska jednaina $#9.#/% predstavlja skup od tri skalarne jednaine u 6escarter3
ovim koordinatama to je slede!i sistem diferencijalnih jednaina@
c 9
/
c
/
/
c
/
/
c
/
z
1
_
1
c
1
j

$#9.#7a%
J8
_ 9
/
_
/
/
_
/
/
_
/
z
1
_
1
c
1
j

$#9.#7&
%
z 9
/
z
/
/
z
/
/
z
/
z
1
_
1
c
1
j

$#9.#7c%
"aravno, formula $#9.#/% se moe izraziti i u nekim drugim koordinatama $cilindrinim,
sfernim%. *ao i u elektrostatici, pogodan iz&or koordinata zavisi od vrste posmatranog sistema
strujnih provodnika i &itno zavisi od tipa simetrije u raspodeli gustine struje
j

.
`rimer
-dredi!emo vektorski potencijal
1

magnetostatikog polja &eskonanog solenoida

poluprenika E sa stacionarnom strujom jaine +, vidi sliku #.
Slika #.
U proizvoljnoj taki ( izvan &eskonanog solenoida $
E >
%. U prostoru izvan ovakvog
solenoida jaina magnetnog polja jednaka je nuli $ 9 2

% to jest 9 1 rot

. oslednja
relacija znai da se vektor
1

moe izraziti kao gradijent neke skalarne funkcije

, to jest@
grad 1

$#9.#B%
*oriste!i ,oulom&3ovu kali&raciju, jednaina $#9.I%, 9 1 div

, za skalarnu funkciju

do&ijamo slede!u diferencijalnu jednainu@
9 grad div
/

$#9.#Fa%
U posmatranoj taki ( vektorski potencijal je
( )

e 1 1

, vidi sliku #, tako da skalarna

funkcija
( )
. U tom sluaju jednaina $#9.#Fa% izraena preko ugla

do&ija o&lik@
9
d
d
/
/

$#9.#F&
%
-pte reenje diferencijalne jednaine $#9.#F&% je@
9
c c +
$#9.#Fc%
gde je

sferni ugao prikazan na slici #. )amenom jednaine $#9.#Fc% u jednainu $#9.#B%

nalazimo traeni vektorski potencijal u taki ( izvan solenoida@

e
c
e
#
grad 1

. $#9.#I%
reostalu nepoznatu konstantnu c nalazimo iz uslova neprekidnosti potencijala
1

pri
E
.
Uoimo vanu injenicu koja se javlja u razmatranom sluaju &eskonanog solenoida
2C9, ovaj deo prostora karakterie se konanom i nenultom vredno!u vektorskog potencijala
1

.`
JO
1=.3. INTEGRALNE +OMRULE (A POTENCIJAL A

U prethodnom odeljku smo videli da je za nalaenje vektorskog potencijala

1

$pri
datoj raspodeli struja% potre&no reiti oisson3ovu jednainu $#9.#/%. (eutim, u jednom
vanom sluaju ve! znamo reenje ove jednaine. U ovom odeljku !emo videti da se pod
odreenim uslovima ovo reenje moe izraziti preko odgovaraju!ih integrala, to jest u
intergralnoj formi.
Eazmotri!emo najpre pitanje integralne forme za potencijal
1

u sluaju zapreminskog
strujnog provodnika lokalizovanog u konanom delu prostora $vidi sliku /$a%% retpostavimo
da je u svim takama konane zapremine 4 ovakvog provodnika uspostavljena stacionarna
struja konane gustine ( ) r


j j . Kaina magnetostatikog polja 1 rot 2

ovakvog
strujnog provodnika tei nultoj vrednosti u svim takama prostora koje su na &eskonanim
udaljenostima od strujnog provodnika $rZ\%. U ovom sluaju potencijal
1

moemo
normirati tako to !emo da zahtevamo da je 9 1

pri rZ\. Smatra!emo da potencijal

1

zadovoljava ,oulom&3ovu kali&raciju.
Slika /.
od navedenim okolnostima, iosson3ova jednaina $#9.#/% za svaku od komponenti
1
c
, 1
_
i 1
z
vektora
1

, jednaine $#9.#7a,&,c,%, analogna je oisson3ovoj jednaini za skalarni

potencijal

elektrostatikog polja@
9
/

. U :lektrostatici smo pokazali da je
integralni o&lik formule za

dat izrazom $.% :ektrostatike. rema tome, po analogiji, za

traeni integralni o&lik formule za potencijal
1

do&ijamo@
( )
( )

4
9
r r
4 d r
B
r 1

j
$#9.#J
%
(oe se pokazati da je vektor ( ) r 1

izraunat po ovoj formuli konaan ne samo izvan

posmatranog zapreminskog provodnika, nego i u svakoj taki njegove zapremine 4.
rimetimo, takoe, da vektor
1

izraen formulom $#9.#J% zadovoljava ,oulom&3ovu

kali&raciju 9 1 div

, a takoe i uslov normiranosti ( ) 9 r 1

pri rZ\.
U graninom s+uaju kvazi3linijskog provodnika, slika /$&%, na osnovu relacije

+d d4 j opisane jednainom $I.B% do&ijamo@
( )

4
9
r r
+d
B
r 1

$#9.#8
%
89
pri emu se kontura integracije poklapa sa konturom , kvazi3linijskog provodnika.
6o&ijene integralne formule $#9.#J%, to jest $#9.#8%, ne mogu se, u optem sluaju,
upotre&iti kada se strujni sistern u pojedinim pravcima protee u &eskonanost. "aime u
posmatranom sluaju ove formule daju &eskonane &rojne vrednosti veliine
1

.
"apomenimo da se kod nekih strujnih sistema dolazi do kompenzovanja ovih &eskonanih
&rojnih vrednosti. *ao primer, navedimo sistem sva &eskonana paralelna pravolinijska
provodnika sa strujama istog intenziteta, ali suprotnih smerova.
11. MAGNETOSTATIKI DIPOL
11.1. MAGNETOSTATIKI DIPOLNI MOMENT STACIONARNIH
STRUJA
)avravaju!i magnetostatiku strujnih sistema u vakuumu, razmotri!emo jedan
specijalni strujni sistem koji u magnetostatici preuzima ulogu elektrostatikog dipola $vidi
odeljak I. :lektrostatike%. reciznije govore!i, mi !emo najpre pokazati da se u vezi kvazi3
linijskih i zapreminskih strujnih provodnika moe uvesti takozvani magnetni moment
m
p

,
koji je analogan elektrostatikom dipolnom momentu
p

.
Slika #.
Eazmotrimo najpre kvazi3linijski provodnik proizvoljnog o&lika, sa stacionarnom
elektrinom strujom + $vidi sliku #$a%%. Uoimo njegov strujni element

+d koji se nalazi
u poloaju definisanim vektorom poloaja r

. od magnetostatikim dipolnim momentom

m
p

posmatrane kvazi3linijske strukture podrazumevamo slede!u vektorsku veliinu@

,
m
+d r
/
#
p

,
$##.#%
gde integracija ide po orijentisanoj konturi , kvazi3linijskog provodnika. Smer konture ,
poklapa se sa tehnikim smerom struje +. +ntenzitet p
m
vektora
m
p

ima dimenziju ampera $1%

puta kvadratni metar $m
/
%, to jest ( )
/
m
m 1 p .
6efiniciona formula $##.#% do&ija jedinstveniji o&lik u sluaju kada kontura , lei u
ravni $na primer, u c-_3ravni, vidi sliku #$&%%. )a vektor S d

elementarne povrine rafirane

na slici #$&% vai slede!a formula poznata iz vektorske alge&re@
( )

d r
/
#
S d
. $##./a%
8#
4ektor S

ukupne povrine koja je definisana ravnom konturom , tada je odreena

relacijom@

,
d r
/
#
S

.
$##./&
%
rema tome, formula $##.#% u sluaju posmatrane ravne kontrure , do&ija slede!i o&lik@
S + p
m

,
$##.7%
naravno, poslednja formula vai ne samo kada se ravna strujna kontura nalazi u c-_3ravni,
nego i u sluaju ravni proizvoljno postavljene u prostoru.
osmatrajmo sada zapreminski strujni provodnik proizvoljnog o&lika, sa stacionarnom
elektrinorn strujom odreene zapreminske gustine ( ) r

j j , vidi sliku /. magnetostatiki
dipolni moment
m
p

ovakvog strujnog provodnika definisan je izrazom@

4
m
d4 r
/
#
p j

,
$##.B%
gde je 4 zapremina strujnog provodnika.
Slika /.
Uoimo da su definicione formule $##.#% i $##.B% za magnetostatiki moment kvazi3
linijskih $zapreminskih stacionarnih struja% donekle slian odgovaraju!im formulama iz
elektrostatike. o analogiji sa elektrostatikom moe se definisati i magnetostatiki dipol. (i
!emo pod magnetostatikim dipolom podrazumevati kvazi3linijski provodnik poluprenika E
u kome je uspostavljena stacionarna elektrina struja jaine +, slika 7. (agnetostatiki dipolni
moment
m
p

navedene krune konture dat je izrazom $##.7% u kome je

/
E S .
8/
Slika 7.
11.2. VEKTORSKI POTENCIJAL MAGNETOSTATIKOG DIPOLA
relazimo na izraunavanje magnetostatikog polja magnetostatikog dipola, strujnog
provodnika koji u magnetostatici preuzima ulogu elektrinog dipola. U ovom odeljku mi
!emo razmatrati vektorski potencijal
1

magnetostatikog dipola. ritom !emo se ograniiti

na one take prostora koje su na dovoljnoj udaljenosti od centra dipola. U slede!em odeljku
mi !emo na osnovu poznatog vektora
1

odrediti i vektor
2

, imaju!i u vidu formulu

1 rot 2

.
ristupaju!i odreivanju vektorskog potencijala
1

u proizvoljnoj taki ( koja je na

dovoljnoj udaljenosti od centra posmatrane krune strujne konture pogodno je koristiti sferne
koordinate $
, , r
%, vidi sliku B.
Slika B.
"a istoj slici naznaeni su i pomo!ni uglovi

, koji !e nam &iti neophodni pri

odreivanju vektora
1

. rimenjuju!i formulu $#9.#8% za vektor

1

na na sluaj imamo da
je@
( )

,
9
E r
d
+
B
r 1

$##.F%
87
gde kontura ide du kruga poluprenika E, dok je r

vektor poloaaja posmatrane take (.

4ektor
E

predstavlja vektor poloaja posmatranog strujnog elementa

+d u odnosu na
centar strujnog sistema.
*ada je taka ( na dovoljnoj udaljenosti od ovog centra vai uslov E r >> , tako da
na osnovu kosinusne teoreme imamo da je@

,
_

+ + !"# !"#
r
E
# r rE / E r E r
/ /

$##.Ia%
ri do&ijanju ove pri&line formule najpre je zanemaren lan ( )
/
r E , a zatim je iskori!ena
pri&lina formula c # c / # , gde je
# c<<
. "a osnovu $##.Ia% dolazimo do relacije@

,
_

!"#
r
E
#
r
#
E r
#

$##.I&
%
ri emu je iskori!ena i dodatna pri&lina formula
( ) c # c # # +
. )arnena $##.I&% u
$##.F% daje@
( )
1
1
]
1

,
_

,
/
,
9
d e
r
E
d
r
#
+
B
r 1 !"#

$##.J%
gde je

ort vektora

e Ed d

.
rvi integral u formuli $##.J% jednak je nuli $poto elementarni vektori konture ,
o&razuju zatvoren poligon vektora%. 6rugi integral iz formule $##.J% moemo izraunati
koriste!i relacije@
_ c
e e e

+

!"# #&7
$##.8a%
( )

!"# #&7 !"#

r E
r E

$##.8&
%
ri pisanju poslednjeg izraza iskoristili smo slede!e razlaganje vektora r

i
E

@
z _ c
e r e r e r r

+ + !"# #&7 #&7 !"# #&7
_ c
e E e E E

+ #&7 !"#
.
*oriste!i $##.8a,&%, dolazimo do slede!e vrednosti za drugi integral u jednaini $##.J%@

e d e
,

#&7 !"#
$##.O%
gde je
e

jedinini vektor u pravcu porasta ugla

.
+maju!i u vidu vrednost integrala $##.O%, do&ijamo pri E r >> da je@
( )

e
r
+E
B
r 1
/
/
9

#&7 $##.#9a%
to jest@
( )

e
r
p
B
r 1
/
m 9

#&7
$##.#9&
%
gde je p
m
intenzitet magnetostatikog dipolnog momenta
m
p

. Formula $##.#9&% moe da se

izrazi i preko vektorskog proizvoda vektora
m
p

i r

na slede!i nain@
( )
7
m 9
r
r p
B
r 1

$##.#9c%
Formulu $##.#9c% moemo izraziti pomo!u tri skalarne relacije. "aime, razlaganjem vektora
1

na komponente du osa sfernog koordinatnog sistema definisanih ortovima

e i e e
r

,

imamo@
( )

+ + e 1 e 1 e 1 r 1
r e

$##.##%
pri emu je@
9 1
r

$##.#/a%
8B
9 1

$##.#/&
%

e
r
p
B
1
/
m 9

$##.#/c%
-ve tri formule &i!e iskori!ene u slede!em odeljku pri odreivanju jaine polja
2

na
dovoljnoj udaljenosti od centra dipola.
11.3. JAINA POLJA ,

MAGNETOSTATIKOG DIPOLA
Slika F.
U ovom odeljku analizira!emo polje magnetostatikog dipola u takama prostora koje
su dovoljno daleke od centra dipola. -vakva aproksirnacija se po analogiji sa elektrostatikom
ponekad naziva aproksimacija takastog dipola. "a osnovu do&ijenih vrednosti vide!emo u
kom smislu je kruna linijska strujna kontura analogna elektrostatikom dipolu.
ristupaju!i izraunavaju jaine polja
2

krune strujne konture pri E r >> , pogodno

je ponovo koristiti sferne koordinate $
, , r
%. U tom cilju razloimo vektor
2

du osa
ovog koordinatnog sistema@

+ + e 2 e 2 e 2 2
r r

$##.#7%
gde su
e i e e
r

,
ortovi osa navedenog koordinatnog sistema. *oriste!i formulu za rotor
vektorske funkcije u sfernim koordinatama, poznate iz vektorske analize, do&ijamo@

1 r r1 1
r
e e
r
#
e
r
#
1 rot 2
r
r /
#&7
#&7 #&7


$##.#B%
Eeavanjem navedene sim&oline determinante i imaju!i u vidu jednaine $##.#/a,&,c%,
dolazimo do slede!ih formula@

!"#
7
m 9
r
r
p /
B
2 $##.#Fa%

#&7
7
m 9
r
p
B
2
$##.#F&
%
9 2
$##.#Fc%
)amenom do&ijenih vrednosti u jednainu $##.#7% dolazimo do slede!eg izraza za vektor
2

magnetostatikog dipola na velikom rastojanju od centra dipola@
8F
( )
F
/
m m 9
r
r p r r p 7
B
2

$##.#I%
za intenzitet 2 vektora
2

vai slede!a formula@

+

/
7
m 9
7 #
r
p
B
2 !"# $##.#J%
Uporeuju!i forrnule $##.#I% i $##.#J% sa odgovaraju!im izrazima za jainu elektrostatikog
polja takastog dipola $vidi odeljak g :lektrostatike% dolazimo do zakljuka da se radi o
identinim formulama.
*ao to vidimo, na osnovu iskazanih izraunavanja doli smo do jednog netrivijalnog
rezultata koji govori o poklapanju struktura fizikih polja
:

i
2

na dovoljnim rastojanjima
od dva fiziki veoma razliita sistema. "aime, polje elektrinog dipola, slika F$a%, i polje
krune strujne konture, slika F$&%, imaju istu strukturu. -vo je &io jedan od razloga da kruna
strujna kontura preuzme ulogu magnetostatikog dipola.
rimetimo, na kraju da je magnetostatiko polje proizvoljnog zapreminskog strujnog
provodnika lokalizovano u konanom delu prostora u takozvanoj dipolnoj aproksimaciji dato
takoe jednainom $##.#I%. "aime, polje proizvoljnog strujnog sistema u takama udaljenim
od njega, ekvivalentno je polju magnetnog dipola sa magnetnim momentorn datim
jednainom $##.B%. Uoimo da je elektrostatiko polje u dipolnoj aproksimaciji &ilo jednako
z&iru polja naelektrisanja i polja odgovaraju!eg elektrinog dipola. U sluaju
magnetostatikog polja, u kome ne postoje magnetni monopoli, magnetno polje sadri samo
dipolni lan.
11.4. MAGNETOSTATIKI DIPOL U HOMOGENOM POLJU ,

.
POTENCIJALNA +UNKCIJA
9
>
?
relazimo sada na razmatranje ponaanja magnetostatikog dipola u spo#janjem
magnetostatikom polju. U ovom odeljku &i!e razmatrano ovo ponaanje u homogenom
polju. ri izuavanju stujne konture u spoljnjem polju
2

mogu!a su dva meuso&no

ekvivalentna prilaza@ preko 1mpbre3ove sile 2 +d F d
1

$metod sile% ili preko
takozvane potencijalne funkcije
m
a
?
$energetski metod%. Slino je &ilo i u elektrostatici pri
razmatranju elektrinog dipola u polju
:

.
osmatrajmo sada magnetostatiki dipol $krune strujne konture poluprenika E sa
strujom jaine +% magnetostatikog dipolnog momenta S + p
m

u spoljnjem homogenom
magnetnom polju jaine
2

, slika I. )a ukupnu 1mpbre3ovu silu

1
F

kojom polje
2

deluje
na strujnu konturu imamo@

,
1
2 +d F

$##.#8a%
poto je
const +
, takvo je i polje
2

, imamo@
1
1
]
1

,
_

2 d + F
,
1

$##.#8&
%
oto vektori

d o&razuju zatvoren poligon vektora, to je

9 d
,

, tako da je@
9 F
1

$##.#8c%
rema tome, homogeno magntetno polje ne moe translatorno pomerati krunu strujnu
konturu $magnetostatiki dipol%. rimetimo da do&ijeni rezultat vai ne samo za krunu, nego
i za strujnu konturu proizvoljnog o&lika.
8I
Slika I.
(eutim, pokazuje se da magnetni dipol deluje moment sila
1
(

, koji =tei> da je
dovede u stanje rotacije. )a ukupni moment
1
(

1mpbre3ovih sila koje deluje na strujni

element posmatranog strujnog provodnika imamo@
( )


, ,
1
,
1 1
2 d E + dF E d( (

$##.#Oa%
gde je
E

vektor poloaja strujnog elementa

+d u odnosu na taku - $primer,

koordinanti poeta, vidi sliku I.% Formulu $##.#Oa% mogu!e je napisati u slede!em o&liku@
( ) ( )
1
]
1

, ,
1
d E 2 d 2 E + (

,
$##.#O&
%
pri emu je kori!ena formula za dvostruki vektorski proizvod =&ac minus ca&>
( ) ( ) ( ) b a c c a b c b a

.
6rugi integral u formuli $##.#O&% jednak je nuli jer su E i

d meuso&no normalni
vektori $ 9 d E

%. rvi integral u formuli $##.#O&% se uz pomo! relacija !"# E 2 E 2


i

e d E d

transformie u slede!i integral@

( )



,
/
,
/
e 2 E d e 2 E d 2 E

#&7 !"#
$##.#Oc%
ri pisanju gornjeg izraza iskoristili smo formulu $##.O% za vrednost integrala

,
d e !"#

.
Uvr!avanjem izraza $##.#Oc% u jednainu $##.#O&% i uzevi u o&zir da je
m
/
p S + E +
magnetni moment posmatranog magnetostatikog dipola, nalazimo@
2 p (
m 1

$##./9%
Formula $##./9% predstavlja konaan izraz za moment 1mpbre3ovih sila kojim spoljnje
homogeno magnetostatiko polje
2

deluje na magrietostatiki dipol dipolnog momenta

m
p

.
"a osnovu izraza $##./9% moe se izvriti analiza ponaanja magnetostatikog dipola,
pri emu pretpostavljamo da se pri ma kakvim pomerajima strujne konture struja + odrava
konstantnom. "aime, strujna kontura iji magnetni moment
m
p

zaklapa ugao sa pravcem

polja
2

, slika J$a%, tei da zauzme poloaj sta&ilne ravnotee, slika J$&%, u kojoj je ugao
9
$tako da je
9 2 p (
m 1
#&7
%. rema tome, kada se posmatrani sistem prepusti
samom se&i, a pritom vai uslov
const +
, onda !e do!i do poklapanja pravaca i smerova
vektora
m
p

i
2

, slika J$&%. rimetimo da za

ili

takoe imamo ravnoteno
stanje, ali je pritom re o la&ilnoj ravnotei. 1nalognu situaciju imali smo u sluaju
elektrostatikog dipola u homogenom polju
:

$vidi odeljak I.7. :lektrostatike%.

8J
Eazmotrimo, na kraju, isti pro&lem sa energijskog stanovita. 4e! smo videli da se,
strogo govore!i, ne moe uvesti pojam potencijalne energije strujne konture u polju
2

jer je
magnetostatiko polje nepotencijalno. +pak, u ovakvom polju se moe definisati takozvana
potencijalna funkcija
m
a
?
, koja pod izvesnim uslovima ima ulogu analognu ulozi
potencijalne energije. otencijalna funkcija
m
a
?
kvazi3linijske strujne konture , struje + u
spoljnjem magnetostatikom polju
2

definie se slede!im izrazom@

m m
+ a
?
$##./#
%
gde je
m

fluks vektora
2

kroz povrinu naleglu na konturu ,.

.ranslatorno pomeranje krune strujne konture u proizvoljnom pravcu moe se opisati
promenorn koordinata njenog centra. 1mpbre3ova sila
1
F

koja deluje na centar

magnetostatikog dipola povezana je sa potencijalnom funkcijom
m
a
?
na isti nain na koji je
sila
F

koja deluje u potencijalnom polju povezana sa potencijalnom energijom. "aime,

( )
+ m 1
a grad F
?

$##.//
%
gde indeks + oznaava da je
const +
. U konkretnom sluaju homogenog magnetnog polja,
gradijent fluksa
m

kroz konturu tokom njenog translatornog kretanja jednak je nuli, tako da

na osnovu $##.//% dolazimo do ve! poznatog zakljuka da je 9 F
1

, vidi jednainu
$##.#8c%.
1ko sada pretpostavimo da je kruna strujna kontura pod delovanjem 1mpbre3ovih
sila dovedena u stanje rotacije oko odreene ose $u pravcu vektora 2 p
m

% i daje ovakva
promena njenog prostornog poloaja opisana uglom , onda za intenzitet (
1
momenta
1mpbre3ove sile imamo optu formulu@
+
m
1
a
(

,
_

?
$##./7%
"a osnovu formula $##.//% + $##./7% vidimo da se u pogledu delovanja sile
1
F

i momenta
1
(

, potencijalna funkcija
m
a
?
potpuno ekvivalentna potencijalnoj energiji. U
posmatranom sluaju magnetostatikog dipola u homogenom magnetnom polju za magnetni
fluks imamo@

!"# S 2 S 2 S d 2
S
m

$##./Ba%
tako da je, vidi jednainu $##./#%@
2 p 2 p a
m m m

!"#
? $##./B&%
)a intenzitet (
1
momenta 1mpbre3ove sile tada imamo na osnovu $##./7%@
#&7 2 p (
m 1
, $##./F%
vektor
1
(

pritom je usmeren du ose rotacije $pravac 2 p

m

%, tako da je 2 p (
m 1

,
to upravo predstavlja ve! poznati rezultat, jednaina $##./9%.
rimetimo na kraju, da do&ijeni rezultati vae za kondukcione struje, to jest za metalne
provodnike koji predstavljaju vrsto telo. ponaanje konvekcionih struja u magnetnom polje
se donekle razlikuje od onog opisanog u ovom odeljku.
11.5. MAGNETOSTATIKI DIPOL U NEHOMOGENOM
MAGNETNOM POLJU ,

88
Eezultati do&ijeni u prethodnom odeljku mogu se uoptiti na sluaj krune strujne
konture u nehomogenom magnetostatikom polju
2

. ri ovom uoptavanju pretpostavi!emo

da je poluprenik konture E dovoljno mali $tako da se jaina polja ne menja znatno na
povrini ogranienoj ovom konturom%. *ao i u sluaju const 2

, ponaanje krune strujne

konture u nehomogenom polju
2

mogu!e je analizirati kako sa stanovita sile koja na nju

deluje, tako i sa energijskog stanovita. +spostavlja se, meutim, da je drugi od navedenih
metoda jednostavniji. )&og toga !emo ovde izloiti postupak odreivanja rezultuju!e sile
1
F

i rezultuju!eg momenta
1
(

koriste!i pojam potencijalne funkcije

m
a
?
.
Eazmotrimo prvo silu
1
F

kojom spoljnje nehomogeno magnetostatiko polje deluje

na magnetostatiki dipol dipolnog momenta
m
p

, slika 8. od uslovorn
const +
, ukupna
1mpbre3ova sila
1
F

koja deluje na ovaj dipol odreena je formulom $##.//%@

( )
+ m 1
a grad F
?

, $##./Ia%
1ko je poluprenik E posmatrane krune konture dovoljno mali, potencijalna funkcija
m
a
?
u
jednaini $##./Ia% odreena je izrazom $##./B&%@ 2 p a
m m

?
gde je vektor
2

odreen
poljem u centru dipola, slika 8. U posmatranom sluaju takastog dipola, imamo@
( ) 2 p grad F
m 1

$##./Ia%
Slika 8.
od delovanjem sile $##./I&% dipol vri translaciono kretanje. "a primer, za polje koje je
izrazito nehomogeno u nekom pravcu $pravac

sa slike 8.% i pod uslovom da vektori

m
p

i
2

zaklapaju otar ugao , formula $##./I&% daje@

e
2
p F
m 1

!"#
$##./Ic%
odakle vidimo da sila
1
F

uvlai dipol u o&last jaeg polja, slika 8.

olaze!i od potencijalne funkcije
m
a
?
lako se nalazi i moment kojom 1mpbre3ove
sile deluju na =takasti> dipol. "aime, polaze!i od formula $##./7% i $##./B&%, nalazimo da je
u posmatranom sluaju@
2 p (
m 1

$##./J%
gde je sa
2

oznaena jaina spoljnjeg polja u centru dipola. od delovanjem momenta

$##./J% dipol se ponaa isto kao u homogenom magnetnom polju. "aime, spoljnje polje tei
da o&rne dipol tako da mu se pravac mogu!eg momenta
m
p

poklopi sa pravcem polja $u

centru dipola%.
od delovanje sile
1
F

i momenta sile
1
(

magnetostatiki dipol vri dvojako

kretanje@ translacjiu u o&lasti jaeg polja $ako je ugao otar% i rotaciju do poklapanja ose
8O
m
p

sa pravcem polja
2

. -vakvo kretanje se sa stanovita magnetnog fluksa

m

kroz
povrinu naleglu na konturu , moe protumaiti kao =tenja> strujne konture da se postavi u
poloaj maksimalnog fluksa
m

.
11.0. ROTIRAJU@A NAELEKTRISANA LOPTA U HOMOGENOM
POLJU ,

)avravaju!i naa razmatranja vezana za magnetostatiki dipol razmotrimo jo jednu

primenuovog pojma na sluaj jedne specifine vrste zapreminskih struja. "aime, mi smo se
do sada ograniavali iskljuivo na stacionarne elektrine struje, za koje smo pretpostavili da
su formirane unutar metalnih provodnika $pri emu su nosioci ovakvih struja slo&odni
elektroni metala%. (eutim, makroskopsko naelektrisano telo u stanju translacionog ili
rotacionog kretanja moemo shvatiti kao odreenu vrstu elektrine struje. *ao to je ve! &ilo
pomenuto, ovakve elektrine struje spadaju u grupu takozvanih kondukcionih elektrinih
struja $vidi, na primer odeljak #./%.
-granii!emo se na sluaj rotiraju!e naelektrisane lopte poluprenika E, nainjene od
materijala ukupne mase ( i zapreminskih naelektrisane ukupnim naelektrisanjem S, slika
O$a%. retpostavi!emo da lopta rotira konstantnom ugaonorn &rzinom $ W

% oko z3ose.
Smatra!emo da je gustina mase lopte ( ) , r d4 d(
( (
o&lik raspodele
pretpostavi!emo za gustinu naelektrisanja lopte
( ) , r d4 dS
.
Slika O.
Sa stanovita nepokretnog koordinatnog sistema c, _, z, naelektrisana lopta moe &iti
shva!ena kao sistem u kome je formirana zapreminska stacionarna struja odreene gustine
( ) r

j , vidi sliku O$&%. )a vektor

j

vai formula ( ) ( ) ( ) r r r

V j , gde je ( ) r

V linijska
&rzina uoenog elementarnog dela lopte pri njenoj rotaciji po krugu oko z3ose. U torn sluaju,
za magnetni moment
m
p

rotiraju!e naelektrisane lopte imamo@

( ) d4 4 r
/
#
p
4
m

,
$##./8
%
vidi jednainu $##.B%. veliina
m
p

definisana ovom relacijom naziva se or&italni magnetni

moment rotiraju!e lopte.
Specifinost posmatrane naelektrisane lopte koja rotira je u tome to ona $sa stanovita
nepokretnog koordinatnog sistema% formira $kao i svaka stacionarna struja% odreeno
magnetnostatiko polje
2

. (i se ovde ne!emo &aviti izraunavanjem ovog polja. rimetimo

samo, da na dovoljnoj udaljenosti od centra rotiraju!e lopte, vai ista formula za kao i za
magnetostatiki dipol, pri emu je dipolni moment odreen formulom $##./8%, vidi odeljak
O9
##.7. 6rugim reima, polje
2

rotiraju!e lopte u dipolnoj aproksimaciji isto je kao i polje

odgovaraju!eg magnetostatikog dipola.
Sa stanovita mehanike, svaki infinitezimalni element zapremine d4 mase
d4 d(
(

rotiraju!e lopte karakterie se momentom impulsa p d r G d

, gde je
p d

impuls posmatranog elementa mase d( iji je poloaj definisan vektorom r

. *ako je
d4 d( p d
(
V V

, to je ( ) d4 r G d
(
V

, gde je V

&rzina uoenog elementa

pri njegovom krunom kretanju oko ose rotacije. )a ukupni moment impulsa
G

itave lopte
tada imamo@
( )

4
(
d4 r G V

$##./O%
gde je 4 zapremina lopte. 4ektor
G

ima pravac i smer z3ose, dok !e njegov intenzitet zavisiti

od raspodele mase ( ) r
( (

unutar lopte.
*akva !e &iti veza izmeu vektora
m
p

i
G

&itno zavisi od odnosa raspodele mase i

naelektrisanja unutar lopte. "ajjednostavniji o&lik ove veze imamo kada izmeu gustine
naelektrisanja
( ) r

i gustine mase ( ) r
(

pretpostavimo da postoji proporicionalnost@
( ) ( ) r * r
(

$##.79a%
gde je * neka konstanta. +ntegracijom ovog izraza po zapremini 4 lopte do&ijamo@
( ) ( )


4
(
4
d4 r * d4 r

,
$##.79&
%
pri emu je integral na levoj strani ove relacije jednak ukupnom naelektrisanju S, dok je
integral na desnoj strani jednak masi lopte (. rema tome, imamo da je
( S *
, to jest@
( ) ( ) r
(
S
r
(


$##.79c%
"a osnovu $##./8% i $##./O% i pretpostavljene proporcionalnosti $##.79c%, do&ijamo slede!u
proporcionalnost izmeu
m
p

i
G

@
G
( /
S
p
m

$##.7#%
*ao to vidimo, pri
9 S>
vektori
m
p

i
G

imaju iste smerove, dok su pri

9 S<
smerovi
ovih vektora suprotni. *oeficijent proporcionalnosti izmeu
m
p

i
G

@
( /
S

$##.7/%
naziva se or&italni magnetni faktor $magnetomehaniki odnos% rotiraju!e lopte.
Ukaza!emo na kraju, na jednu specifinu magneto3mehaniku pojavu do koje dolazi
kada se rotiraju!a lopta nae u prostoru u kome je formirano spoljnje homogeno
magnetostatiko polje
2

. U elektrodinamici se pokazuje da se pri sla&im intenzitetima polja

2

javlja dopunsko rotaciono kretanje naelektrisane lopte, takvo da vrh vektora or&italnog
magnetnog momenta
m
p

$ili vrh vektora momenta impulsa

G

% rotira oko pravca polja

2

odreenom ugaonom &rzinom
G
W

, koja se naziva Garmor3ova ugaona &rzina. +zraz za

G
W

moemo na!i ako poemo od opte jednaine rotacionog kretanja
1
(
dt
G d

$##.77a%
gde je 2 p (
m 1

moment 1mpbre3ovih sila kojom spoljnje polje

2

deluje na
posmatrani sistem magnetnog momenta
m
p

. S druge strane, na osnovu $##.7#% i $##.7/%

imamo da je G p
m

, tako da se jednaina $##.77% moe napisati u slede!em o&liku@

O#
G 2
dt
G d

$##.77&
%
Kednaine o&lika $##.77&% opisuju rotaciju vektora
G

oko pravca vektora

2

uganom
&rzinom@
2 a
G


$##.7B%
-&rtanje vektora
G

oko pravca vektora

2

ugaonom &rzinom
G
W

naziva se Garmor3ova
precesija, slika #9. +z navedene formule vidimo da !e &rojna vrednost
G
W
Garmor3ove
ugaone &rzine
G
W

&iti zanemarijivo mala ako je ispunjen uslov

( S<<
. *od
makroskopskih naelektrisanih tela ovaj odnos je uvek ispunje, tako da je Garmor3ova precesija
zanemraljiva.
rimetimo, na kraju, da do magnetno3mehanikih efekata dolazi ne samo u sluaju
kondicionih struja nego i u sluaju elektrinih struja u metalnim provodnicima, iji su nosioci
sio&odni elektroni metala. (eutim, ukupno naelektrisanje provodnih elektrona krutog
metalnog provodnika daleko je manje od ukupne mase metalnog provodnika, tako da je
njegova precesija zanernariljiva.
Slika #9.
III MAGNETOSTATIKA POLJA DIJAMAGNETIKA I
PARAMAGNETIKA
12. NAMAGNETISAVANJE DIJAMAGNETIKA I
PARAMAGNETIKA
12.1. KLASI+IKACIJA MAGNETIKA
U prethodnom poglavlju mi smo se ograniili na razmatranje magetostatikih polja
stacionarnih struja u vakuumu. 6o&ijeni rezultati mogu se uoptiti i na sluaj neprekidnih
materijalnih sredina u gasovitom, tenom ili vrstom stanju.
O/
1ko se uzorak materijala konanih dimenzija unese u magetostatiko polje dolazi do
namagnetisanja uzorka, to jest materijal koji je unet u spoljnje polje i sam postaje izvor
dodatnog magnetostatikog polja. "a taj nain, u posmatranom magetostatikom sistemu
dolazi do superpozicije polja i formiranja novog rezultuju!eg polja koje se razlikuje od
prvo&itnog polja. 6o ovakvih promena dolazi i u sluaju kada materijal uzorka ispunjava
itav prostor izvan izvora polja $strujnog provodnika%. Sve materijalne sredine mogu se
namagnetisati u ve!em ili manjem stepenu na opisani nain, a da &i istakliovu njihovu aktivnu
ulogu u magnetnorn pogledu, mi ih u magnetostatici nazivarno magnetici.
ostoje razne klasifikacije magnetika, koje se meuso&no razlikuju po tome ta je
uzeto kao princip njihove podele. Kedna od mogu!ih podela istie eksperimentalnu injenicu
da neki magnetici sla&o menjaju spoljnje polje u koje su uneti, dok drugi mogu izmeniti
spoljnje polje u izuzetno velikom stepenu. U tom smislu, svi magnetici mogu se podeliti na
sla&e magnetike i jake magnetike. *ao i svaku drugu, tako i podelu magnetika na sla&e i jake
tre&a shvatiti samo kao prvi korak prema njihovoj sistematskoj analizi, kojim se naglaava
samo jedno, ali ne i jedino, svojstvo koje ih razlikuje. "avedena podela magnetika delimino
odraava istorijske okolnosti pod kojima je zapoela tematska studija magnetizma.
U ovom poglavlju mi !emo se ograniiti na razmatranje sla&ih magnetika, u koje
spada ve!ino materijalnih sredina $i to kako u gasovitom ili tenom tako i u vrstom stanju%.
"jihovo izuavanje je znatno jednovanije nego razmatranje jakih magnetika zato to ih, pre
svega, karakteriu slede!a dva svojstva. rvo, kod sla&ih magnetika moemo smatrati da
stepen njihove namagnetisanosti linearno raste sa pove!anjem intenziteta rezultuju!eg
magnetostatikog polja koje se u njima formira. 6rugo, proces namagnetisavanja sla&ih
magnetika ima reverzi&ilni karakter, to jest nakon prestanka delovanja spoljnjeg polja dolazi
do njihovog razmagnetisavanja.
6odatna specifinost sla&ih magnetika je u tome to mogu dovesti kako do sla&ljenja
tako i do pojaavanja spoljnjeg magnetostatikog polja. Sla&i magnetici koji smanjuju
intenzitet spoljnjeg polja unutar svoje zapremine nazivaju se dijamagnetici. -va injenica
ilustrovana je na slici #$a%, gde je prikazano rezultuju!e polje koje se formira unoenjem
cilindrinog dijamagnetnog uzorka u homogeno spoljnje polje, a pri emu se osa cilindra
poklapa sa pravcem ovog polja. 6rugu grupu sla&ih magnetika ine takozvani paramagnetici,
koji pojaavaju intenzitet spoljnjeg polja unutar svoje zapremine $slika #$&%%.
Slika #.
*ao primere dijamagnetnih materijala navodimo vodonik, azot, inertne gasove, vodu,
kuhinjsku so, cink. Sa druge strane, primeri paramagnetnih materijala su kiseonik, vazduh,
ve!ina organskih jedinjenja i tako dalje.
ored navedenih razlika u pogledu sla&ljenja i pojaavanja spoljnjeg magnetostatikog
polja, dijamagnetici i paramagnetici se razlikuju i po jo jednoj makroskopskoj oso&ini
mehanikog karaktera, koja se moe relativno jednostavno registrovati eksperimentalnim
putem. "aime, ako se cilindrini dijamagnetni uzorak postavi u nehomogeno magnetostatiko
polje, na njega !e delovati sila koja je usmerena prema o&lasti prostora gde je spoljnje polje
sla&ije $slika /$a%%. U sluaju paramagnetika situacija je o&rnuta $slika /$&%%@ pod delovanjem
sile
F

paramagnetni uzorak &i se pomerao prema o&lasti prostora gde je spoljnje polje
intenzivnije.
O7
Slika /.
Sile kojima nehomogena polja deluju na dijamagnetne i paramagnetne uzorke su
veoma sla&e, a za njihovo registrovanje neophodna su dovoljno jaka magnetostatika polja
izrazite nehomogenosti. rva sistematska eksperimentalna istraivanja ovih sila o&avio je (.
Farada_ u periodu od #8BF. do #8BJ. godine. "jegovi eksperimenti, o&avljeni sa ve!im
&rojem razliitih materijala sla&o izraenog stepena namagnetisavanja, upravo su i doveli do
zakljuka o postojanju dve vrste sla&ih magnetika. Same nazive =dijamagnetikV i
=paramagnetikV takoe je uveo Farada_.
-d interesa je uoiti slinosti i razlike izmeu navedenih svojstava sla&ih magetika i
ve! poznatih svojstava dielektrika, razmatranih u elektrostatici. "aime, dielektrici su slini sa
sla&im magenticima po tome to predstavljaju linearne materijalne sredine, koje takoe gu&e
svoja makroskopska svojstva naelektrisanih tela nakon ukidanjanja spoljnjeg eltrostatikog
polja. *ljuna razlika izmeu dielektrika i sla&ih magnetika je u tome to svi dielektrici
smanjuju intenzitet spoljnjeg eletrinog polja unutar svoje zapremine, dok se kod sla&ih
magnetika javlja kako efekat sla&ljenja $dijamagnetici% tako i efekat pojaavanja
$pararnagnetici% spoljnjeg magnetostatikog polja. -sim toga, razlika izmeu dielektrika i
sla&ih magnetika pojavljuje se i u pogledu sila kojom spoljnje nehomogeno polje deluje na
uzorke ovih materijala@ cilindrini uzorak dielektrika pomera se prema o&lasti prostora gde je
elektrino polje intenzivnije, dok u sluaju sla&i& magnetika imamo ve! poznatu situaciju sa
slike /.
+zuavanje jakih magnetika, koje nas suoava sa vrlo specifinm svojstvima ovih
materijalnih sredina, &i!e odloeno do slede!eg poglavlja. -vde !emo samo primetiti da u
ovakve materijale spada, na primer, gvoe, nikl ili ko&alt, kada se nalaze u vrstom
agregatnom stanju i pri odreenim temperaturnim uslovima. o gvou kao glavnom
predstavniku, jaki magnetici se o&ino nazivaju feromagnetici.
12.2. MAGNETOSTATIKI MODEL ATOMA 3MOLEKULA4
DIJAMAGNETIKA I PARAMAGNETIKA
(akroskopska svojstva magetostatikih polja u prisustvu dijamagnetika i
paramagnetika mogu se protumaiti polaze!i od mikrostrukture ovih materijala. *ao i u
sluaju dielektrika, najkompletniji opis z&ivanja u magneticima na atominom i
molekularnom nivou daje kvantna mehanika. )a razliku od dielektrika, kvantnomehanike
zakonitosti u teoriji magnetika igraju daleko vaniju uloguA tavie, detaljnije analize
pokazuju da fenomeni makroskopskog magnetizma ne &i uopte &ili mogu!i ukoliko &i na
mikro nivou materije vaili zakoni klasine fizike. a ipak, iako je makroskopski magnetizam
OB
u sutini kvantna pojava, neka od osnovnih magetostatikih svojstava materijalnih sredina
mogu!e je razumeti na osnovu relativno jednostavnih magetostatikih modela njihove
mikrostrukture. Eelativna efikasnost ovakvih modela pri tumaenju magnetizma posledica je,
u sutini, injenice da su u njima implicitno sadrane kvantnomehanike pretpostavke.
-pti postupak konstruisanja magetostatikih modela dijamagnetnih i paramagnetnih
atoma ili molekula zasniva se na kori!enju pojma 1mpbre3ovih mikrostruja. o svom
istorijskom poreklu, sadraj ovog pojma nije precizno odreen i jedino to se u njemu istie je
postojanje permanentnog kretanja neke vrste naelektrisanja unutar atoma ili molekula. "akon
otkri!a elektrona i zakljuaka o tome da ova estica ulazi u sastav svih atoma i molekula, &ilo
je prihva!eno stanovite da su 1mpbre3ovske mikrostruje povezane sa kretanjem elektrona
du odreenih putanja unutar atoma i molekula. (eutim, u&zro je uoeno da je ovakva
jednostavna dinamika slika unutranjosti atoma i molekula u optoj suprotnosti sa zaknima
elektromagnetizma. +spostavilo se da se sta&ilnost ovakvih sistema moe moe opisati jedino
novom vrstorn fizikih zakona u okviru kvantne mehanike.
*vantnomehanikim stanjima elektrona naj&lia je slika po kojoj se 1mpbre3ove
mikrostruje mogu smatrati zapreminskim stacionarnim strujama, koje su sa odreenom
gustinom ( ) r
1

j rasporeene unutar atoma ili molekula. )a naa dalja razmatranja od

osnovnog je interesa injenica da se u vezi svake zapreminske mikrostruje moe definisati
odgovaraju!i magnetni moment 1 m
p
,

atoma ili molekula preciznije reeno, vektor 1 m

p
,

uvodimo istom definicionom formulom $##.B%, koja je u odeljku ##.# ve! kori!ena za
makroskopske zapreminske struje. *akav !e &iti vektor 1 m
p
,

zavisi od vrste atoma

$molekula%, to jest od toga kakva je prostorna raspodela ( ) r
1

j zapreminskih mikrostruja
sistema. -stim toga, uvedeni pojam magnetnog momenta 1mpbre3ovih mikrostruja lei u
osnovi opisa interakcije atoma $molekula% sa spoljnjim magnetostatikim poljem
9
2

u koji
se unosi.
Slika 7.
Saglasnost sa eksperimentima se postie ako u sluaju izolovanih $slo&odnih atoma ili
molekula dijamagnetika uzmemo da 1mpbre3ovske mikrostruje imaju takvu raspodelu ( ) r
1

j
, pri kojoj je
9 p
1 m

,

. "a slici 7$a% ilustrovan je primer dijamagnetnog atoma. 6rugim

reima, dijamagnetne atome $molekule% karakterie nulti magnetni moment i po ovom
svojstvu oni su analogni nepolarnim atomima $molekulima% dielektrika $odeljak J.#.
:lektrostatike%.
Unoenjem dijamagnetnog atoma $molekula% u magnetostatiko polje
9
2

dolazi do
sloene preraspodele 1mpbre3ovih mikrostruja i formiranja novog stacionarnog stanja, koje je
u sluaju atoma ilustrovano na slici 7$&%. +spostavlja se da se u ovom stanju javlja indukovani
magnetni moment ind m
p
,

koji je usmeren nasuprot polja

9
2

, Slika 7$&%. "aime, na kretanje

OF
elektronskog gasa atoma $kome odgovara raspodela struja ( ) r
1

j % suprotstavlja se precisiono
kretanje ugaonom &rzinom
G
W

. *ao rezultat ovog kretanja u atomu se indukuju 1mpbre3

ovske struje ind 1,
j

. Eezultuju!a gustina stiuje

ind 1 1 1 ,
j j j

+
. *ako je magnetni moment
1 m
p
,

koji potie od raspodele struja

1
j

jednak nuli, preostaje samo magnetni moment

ind m
p
,

od indukovanih struja gustine ind 1,

j

. 6akle, atorni dijamagnetnog materijala u

spoljnjem magnetnom polju imaju magnetni moment
m
p

koji je dat formulom@

ind m m
p p
,


$#/.#%
Slika B.
1tom paramagnetnog materijala ilustrovan je na slici B$a%. U odsustvu spoljnjeg polja
ovakvi atomi $molekuli% imaju nenulti magnetni moment 1 m
p
,

, vidi sliku B $a%, koji potie

od raspodele 1mpbre3ovih struja
1
j

. o ovom svom svojstvu atomi $molekuli%

paramagnetnih materijala analogni su atomima $molekulima% polarnih dielektrika.
*ada se atom $molekul% paramagnetnog materijala unese u spoljnje
magnetostatiko polje
9
2

dolazi rotacije vektora 1 m

p
,

oko pravca polja

9
2

kao na slici
B$&%. )&og ovoga se pored 1mpbre3ovih struja
1
j

javljaju i indukovane struje ind 1,

j

,
kojima odgovara indukovan magnetni moment ind m
p
,

. o pravilu, indukovane gustine struja

i dgovaraju!i magnetni moment ind m
p
,

su zanemarljivi u odnosu na sopstvene gustine struje

1
j

i sopstveni magnetni moment 1 m

p
,

. U tom sluaju, ukupna gustina 1mpbre3ovske struje

1
j

paramagnetnog atoma $molekula% data je sa@

1 ind 1 1 1
j j j j

+
,
$#/./a%
dok je ukupni magnetni moment
m
p

jednak@
1 m ind m 1 m m
p p p p
, , ,

+
$#/./&
%
12.3. MEHANI(AM NAMAGNETISAVANJA
DIJAMAGNETNIH MATERIJALA
*ao to smo videli u prethodnorn odeljku atomi $molekuli% dijamagnetika i
paramagnetika razlikuju se kako po svojim magnetnim momentima u odsustvu spoljnjeg
magnetng polja tako i po svom ponaanju u ovom polju. -snovno pitanje koje se s tim u vezi
postavlja je zato postoje dve razliite vrste sla&ih magnetika, to jest kakvi su mehanizmi
namagnetisanja dijamagnetnih i paramagnetnih uzoraka, i u emu je njihova razlika.
OI
+spostavlja se da odgovor na ovo pitanje nije sasvim jednostavan poto pri opisivanju
namagnetisavanja uzoraka sla&ih magnetika tre&a uzeti u o&izir ne samo svojstva njihovih
pojedinanih atoma $molekula% o kojima je &ilo rei u odeljku #F.#, nego i karakter interakcija
izmeu njihovih atoma $molekula%. -&zirom da svaki rnakroskopsi uzorak predstavlja skup
od ogromnog &roja atoma $molekula% precizniji opis procesa namagnetisavanja zahteva
kori!enje metoda statistike fizike.
"ajpre !emo razmotriti mehanizam namagnetisavanja dijamagnetnih materijala.
-granii!emo se na sluaj gasovitog dijamagnetnog uzorka, koji se najlake prouava.
5asovita materijalna sredina !e ispoljavati dijamagnetna svojstva ako se sastoji od atoma $ili
molekula% dijamagnetnog tipa, to jest ako je njihov magnetni moment 1 m
p
,

u odsustvu
spoljnjeg magnetostatikog polja jednak nuli $vidi odeljak #F./.%. 1tomi $mo#ekuli%
dijamagnetnog gasa odreene temperature su u stanju neprestanog haotinog kretanja.
-vakvo kretanje dovodi do neprestanih meuso&nih sudara atoma $molekula%. (eutim,
ispostavlja se da pri sudarima ne dolazi do promene njihvog magnetnog momenta 1 m
p
,

, to
jest, u odsustvu polja ostaje da vai relacija
9 p
1 m

,

, slika F$a%.
ostavljanjem dijamagnetnog gasa u spoljnje magnetostatiko polje
9
2

$slika F$&%%, dolazi

do dogatnog precesivnog kretanja svih elektrona u atomu o kome je &ilo rei u odeljku #F./.
"a taj nain svaki atom dijamagnetnog gasa do&ija odeeni indukovani magnetni moment
ind m m
p p
,


, jednaina $#/.#%. 4ektori
m
p

svih atoma dijamagnetnog gasa orijetisani su

nasuprot polja
9
2

$vidi sliku F$&%%. .okom kretanja atoma gasa izmeu dva sudara ne dolazi
do promene
m
p

. .akoe, ispostavlja se da ni rneuso&ni sudari atoma, u sutini, &itno ne

utiu na ovakvu orijentaciju indukovanih magnetnih momenata
m
p

.
Slika F.
.o dalje znai da dijamagnetna svojstva gasa ne zavise od temperature, to jest
pove!anje srednje &rzine atoma i pove!anje srednjeg &roja sudara u jedinici vremena sa
porastom temperature ne utie na indukovane magnetne momente atoma
m
p

. -va
temperaturska nezavisnost stepena namagnetisanosti dijamagnetnih materijala potvrena je i
eksperimentalnim putem jo #8OF. godine u radovima . ,urie3a. U torn smislu, opisani
mehanizam namagnetisavanja dijamagnetnih materijala moe se uzeti kao adekvatna osnova u
studijama makroskopskog magnetizma navedene vrste magnetika.
rimetimo da izmeu mehanizma namagnetisavanja dijamagnetnih
materijala i elektrostatikog mehanizma elektronske $deformacione% polarizacije dielektrika
postoje razlike $vidi odeljak J.#. :lektrostatike%. "aime, analogno dijamagneticima, klasa
dielektrika koja se sastoji od nepolarnih molekula postaje polarizovana nakon unoenja u
spoljnje elektrostatiko polje. rincipijelna razlika izmeu dijamagnetika i nepolarnih
dielektrika je u tome to su indukovani magnetni momenti
m
p

dijamagnetnih materijala
usmereni nasuprot polja
9
2

, dok su indukovani elektrostatiki momenti

p

usmereni u
OJ
pravcu spoljnjeg elektrostatikog polja
9
:

. 6rugim reima, dijamagnetni fenomen nema, u

sutini, svoj analogon u elektrostatici.
"a osnovu izloenog opisa mehanizma namagnetisavanja dijamagnetnog gasa vidimo
da se finalno stanje ovakvog magnetika u spoljnjem polju
9
2

$vidi sliku F$&%% moe zamisliti

kao sistem indukovanih magnetnih momenata
m
p

usmerenih nasuprot polja

9
2

. Htavie, sa
stanovita rnakroskopske teorije magnetika, ovakvu finalnu sliku namagnetisanog
dijamagnetnog gasa moemo uprostiti tako to !emo zanemariti kretanje atoma $molekula% i
prouavati sistem nepokretnih magnetnih momenata
m
p

. -vakva predstava zamrznutog

dijamagnetika moe se preneti i na sluaj dijamagnetnih materijala u tenom i vrstom
agregatnom stanju. "aravno, prirodno je oekivati da mehanizmi namagnetisanja koji dovode
do ovakve finalne slike tenih i vrstih magnetika moraju &iti komplikovaniji z&og sloenih
interakcija izmeu konstituenata tenih i vrstih tela. Strogo govore!i, ovakve interakcije
imaju kvantni karakter i mogu &iti opisane jedino u okviru kvantne mehanike.
12.4. MEHANI(AM NAMAGNETISAVANJA
PARAMAGNETNIH MATERIJALA
relazimo na razmatranje mehanizma namagnetisavanja paramagnetnih rnaterijala.
onovo !emo se ograniiti na gasovito stanje magnetika, to jest posmatra!emo
paramagnetni gas iji su atomi u neprestanom haotinom kretanju. retpostavi!emo da atomi
ovakvog gasa mogu intergovati jedino direktnim meuso&nim sudarima. 5asovita sredina
koja ispoljava paramagnetna svojstva sastoji se od atoma $molekula% iji je magnetni moment
1 m
p
,

u odsustvu spoljnjeg polja razliit od nule $vidi kraj odeljka #/./.%.

4ektori magnetnih momenata 1 m
p
,

atoma paramagnetnog gasa su u datom trenutku

postavljeni u svim mogu!im pravcima, to jest imaju izotropnu prostornu raspodelu njihovih
pravaca i smerova, slika I$a%. U tom smislu, paramagnetni uzorak sastavljen od velikog &roja
atoma nije namagnetisan, to jest ukupni magnetni moment itavog uzorka jednak je nuli.
-vakvo makroskopsko stanje ne menja se ni uzimanjem u o&zir procesa meuso&nih sudara
atom. "aime, tokom sudara dva atoma moe do!i do izmene orijentacije njihovih momenata
1 m
p
,

, ali !e raspodela ovih vektora sa stanovita itavog uzorka ostati izotropna.

ostavljanjem paramagnetnog gasa u spoljnje magnetostatiko polje
9
2

$slika I$&%%
dolazi do znatno sloenije situacije u odnosu na onu sa kojom smo se sreli kod dijamagnetika.
"aime, ukljuivanjem polja
9
2

svaki atom paramagnetnog gasa dolazi u stanje precesionog

kretanja, to jest vektori 1 m
p
,

rotiraju oko pravca polja

9
2

Garmor3ovom ugaonom &rzinom

G
W

. U
isto vreme, precesiono kretanje dovodi do indukovanog dipolnog momenta ind m
p
,

sa kojim
smo se ve! sreli kod dijamagnetika. 6etaljnija analiza $u koju ovde ne!emo ulaziti% pokazuje
da su intenziteti vektora ind m
p
,

indukovanih magnetnih momenata paramagnetnih materijala

o&ino znatno manji od intenziteta 1 m
p
,

njihovih magnetnih momenata izazvanih

elektronskom >rotacijomV oko jezgra, to jest vai formula $#/./&%. .o dalje zhai da se pri
prouavanju paramagnetika moe zanemariti postojanje indukovanog magnetnog momenta, to
jest moemo uzeti da se atomi paramagnetnog gasa karakteriu samo vektorom 1 m m
p p
,


.
)&og toga se ponekad kae da je kod paramagnetnog gasa >maskiranV dijamagnetni efekat.
O8
Slika I.
)a razmatranje sutine mehanizma namagnetisavanja paramagnetika veoma je vano
naglasiti da relevantni magnetni moment
m
p

dolaze u takvo precesiono stanje pri emu se

ugao izmeu ovog vektora i vektora jaine magnetostatikog polja
9
2

ne menja
ukljuivanjem polja. 6a &ismo istakli ovu injenicu pogodno je za trenutak zamisliti da do
meuso&nog sudara atoma ne dolazi, to jest da imamo sluaj takozvanog neinteraguju!eg
gasa. od ovakvim okolnostima mi &ismo imali samo precesiono kretanje vektora
m
p

svih
atoma gasa, pri emu &i prostorna raspodela ovih vektora i dalje ostala izotropna $vidi sliku
I$&%%. 6rugim reima, neinteraguju!i paramagnetni gas postavljen u spoljnje polje
9
2

ostao
&i nenamagnetisan.
6o orijentacije magnetnih momenata
m
p

u smeru polja
9
2

dolazi tek ako se uzmu u

o&zir sudari meu atomima, to jest ako posmatramo interaguju!i paramagnetni gas. 1naliza
zasnovana na metodama klasine statistike fizike pokazuje da meuso&ni sudari atoma
paramagnetnog gasa dovode do neizotropne raspodele vektora magnetnih momenata
m
p

, pri
emu ovi vektori imaju tendenciju usmeravanja u pravcu vektora polja
9
2

$vidi slliku J$a%%.

-va tendencija ureivanja vektora
m
p

utoliko je izrazitija to je nia temperatura gasa. "a

taj nain za razliku od dijamagnetika srednji magnetni momenti
m
p

atoma namagnetisanog
paramagnetnog gasa imaju iste pravce i smerove kao spoljnje polje
9
2

.
6etaljnija izraunavanja pokazuju da stanje namagnetisanosti paramagnetika zavisi od
temperature ovakvih magnetika. okazuje se da se sa porastom temperature smanjuje stepen
namagnetisanosti. +spostavilo se da je stepen namagnetisanosti paramagnetika o&rnuto
proporcionalan apsolutnoj temperaturi . posmatranog gasa. :ksperimentalna istraivanja .
,urie3a iz #8OI. godine potvruju navedenu temperatursku zavisnost.
OO
Slika J.
rimetirno, na kraju, da je opisani mehanizam namagnetisavanja paramagnetnog gasa
donekle analogan orijentacionoj polarizaciji dielektika $vidi odeljak J.#. :kektrostatike%.
"aime, kao i kod polarnih dielektika u kojima se dipolni momenti $u srednjem% orijentiu u
pravcu elektrinog polja, magnetni momenti
m
p

orijentisani su u pravcu polja

9
2

. 2itna
razlika izmeu pomenuta dva mehanizrna je u tome to se orijentaciona polarizacija deava
pod dejstvom elektrinog polja
:

, dok je orijentacija
m
p

u pravcu polja rezultat

meuatomske interakcije u paramagnetnom gasu.
*ao i u sluaju dijamagnetika, finalnu sliku namagnetisanog paramagnetnog gasa
odreene temperature, koji se nalazi u spoljnjem polju
9
2

moemo zamisliti kao skup

nepokretnih magnetnih momenata
m
p

, ali postavljenih u smeru vektora

9
2

, vidi sliku
J$&%. -vakva predstava >zamrznutihV paramagnetika dovoljno je adekvatna i pri opisivanju
osnovnih makroskopskih svojstava tenih i vrstih paramagnetika.
12.5. MIKROSTRUKTURA MAGNETOSTATIKOG POLJA
DIJAMAGNETIKA I PARAMAGNETIKA
(ehanizmi namagnetisavanja dijamagnetnih i paramagnetnih materijala, razmatrani u
prethodna dva odeljka, omogu!uju neku analizu mikrostrukture njihovih magnetostatikih
polja. olazna taka ove analize svodi se na injenicu da svaki atom $molekul%
namagnetisanog dijamagnetnog ili paramagnetnog uzorka formira odreeno
mikromagnetostatiko polje koje ima strukturu polja magnetostatikog dipola $vidi odeljak
##.%. Eezultuju!e mikropolje koje formira itav namagnetisan uzorak predstavlja
superpoziciju svih mikropolja ovakvih mikro3magnetostatikih dipola. -vakav skup
predstava o mikrostrukturi sla&ih magnetika naziva se 1mpbre3ovski model namagnetisavanja
dijamagnetnih i paramagnetnih materijala.
Eazmotrimo najpre 1mpbre3ovski model dijamagnetnog materijala u spoljnjem
makroskopskom polju
9
2

$slika 8$a%%. Finalno stanje namagnetisanog dijamagnetika

opisujemo sistemom indukovanih magnetnih momenata
i ind m mi mi
p p p
, ,


, pri emu se
svi vektori
mi
p

mogu smatrati nepokretnim.

#99
Slika 8.
Svaki vektor
mi
p

se moe shvatiti kao magnetni moment odgovaraju!eg

magnetostatikog mikro3dipola. (agnetostaiko polje ovog dipola $u aproksimaciji takastog
dipola% je mikropolje
i
2

$vidi sliku 8$a%%. Eezultuju!e mikropolje svih " dipola uzorka sada
je definisano formulom@

"
# i
i
2 2

$#/.7%
olje
( ) r 2 2




predstavlja vrlo komplikovanu funkciju vektora poloaja r

koja se
izrazito menja idu!i od jedne do druge take posmatranog magnetostatikog sistema.
Sa stanovita makroskopske teorije magnetizrna pogodno je koristiti odgovaju!u
srednju vrednost rezultuju!eg mikropolja

, koja &i karakterisala magnetik u svakoj

njegovoj taki. U tom cilju uoimo fiziki infinitezimalnu zapreminu 4 posmatranog
sistema u kojoj se jo uvek nalazi ogroman &roj mikro3dipola. (akroskopsko polje
2

u
posmatranoj taki zapremine 4 tada definiemo slede!im izrazom@

4
d4 2
4
#
2 2

$#/.B%
-vako definisano polje ( ) r 2 2



daleko sporije varira idu!i od jedne do druge take
magnetika.
Ukupno makroskopsko polje
2

koje se formira u prisustvu dijamagnetika u

spoljujem makroskopskom polju
9
2

ta daje odreeno formulom@

2 2 2
9
+

$#/.F%
1mpbre3ovski model namagnetisanog paramagnetika, slika 8$&%, moe se konstruisati
na nain koji je analogan ve! izloenom postupku. "amagnetisani paramagnetni uzorak
odreene temperature moe se opisati sistemom nepokretnih atoma $molekula% sa
usrednjenim magnetnim momentima
mi
p

postavljenim u pravcu i smeru spoljnjeg polja

9
2

. Svaki od ovakvih magnetnih momenata odgovara mikro3dipoiu ije je polje

i
2

, vidi
sliku 8$&%. 6efinicija rezultuju!eg mikropolja

ista je kao kod dijamagnetika, jednaina

$#/.7%. +sti je i postupak usrednjavanja polja

koje dovodi do makroskopskog polja

2

paramagnetika, jednaina $#/.B%. Samim tim, i rezultuju!e magnetostatiko polje
2

koje se
formira u prisustvu pararnagnetika &i!e opisano ve! navedenom formulom $#/.F%.
Kedan od osnovnih zadataka koji se postavlja u makroskopskoj teoriji dijamagnetika i
paramagnetika sastoji se upravo u odreivanju polja 2 2 2
9
+

. *vantitativni odgovor na
pitanje kolika je jainu polja
2

u prisustvu sla&i& magnetika moe se dati tek nakon

formiranja odgovaraju!ih jednaina magnetostatikog polja dijamagnetika i paramagnetika.
(eutim, kvalitativna predstava o uticaju dijamagnetne, odnosno paramagnetne sredine na
ukupnu jainu polja mogu!a je ve! na osnovu analize ovog odeljka. "aime, sa slike 8 se ve!
vidi da !e polje
2

kod dijamagnetika &iti suprotnog smera od polja

2

, to znai da !e
ukupno polje 2
u
dijamagnetiku &iti manje od 2
9
. S druge strane, sa slike 8$&% se moe
zakljuiti da !e u paramagnetnim materijalima polje 2 &iti pojaano u odnosu na 2
9
. "aime, u
ovom sluaju makro poije magnetika
2

ima pravac i smer vektora

9
2

.
12.0. MAGNETI(ACIJA MAGNETIKA, J

#9#
ored makroskopskog polja
2

potre&no je definisati jo jednu makroskopsku

veliinu, koja karakterie stepen namagnetisanosti sla&ih magnetika i koje se naziva
magnetizacija magnetika K

. *ao i poje
2

, vektorsku veliinu K

moemo definisati na
jedinstven nain kako za dijamagnetike tako i za paramagnetike. "aime, ispostavlja se da
postoji jednoznana i lokalna veza izmeu magetizacije K

i rezu#tuju!eg magnetostatikog
polj a
2

.
6a &ismo definisali vektor K

uoimo fiziki infinitenzimalnu zapreminu 4

proizvoljnog dijamagnetika ili paramagnetika. -znaimo sa
mi
p

magnetni moment i3tog

atoma $molekula% zapremine 4 . (agnetizacija K

tada je definisana izrazom@

i
mi
p
4
#
K

$#/.I%
gde se sumiranje vri po svim atomima $molekulima% zapremine 4 . -vom formulom je
magnetizacija K

definisana kao makroskopska veliina, to jest kao magnetni moment

jedinice zapremine posmatranog magnetika. Uoimo da intenzitet vektora K

ima dimenziju
ampera po metru, to jest
( ) m 1 K
.
(agnetizacija K

odreene take sla&og magnetika zavisi kako od uzronika

namagnetisavanja, tako i od vrste magnetika. U optem sluaju, uzronik namagnetisavanja
odreene take magnetika je rezultuju!e polje 2 2 2
9
+

$jer se atomi, odnosno molekuli
zapremine 4 nalaze ne samo u spoljnjem polju
9
2

, nego i u indukovanom polju

2

samog magnetika. 6rugim reima, vektor K

u optem sluaju ne zavisi samo od stacionarnih

struja u provodnicima koje formiraju polje
9
2

, nego i od odgovaraju!ih stacionarnih struja

kojima se moe opisati aktivna uloga magnetika pri formiranju polja
2

. *ao i pri
razmatranju dielektrika, ogranii!emo se na one magnetike ija su magnetna svojstva ista u
svim pravcima i koji se nazivaju izotropni magnetici. -sim toga pretpostavi!emo da je
namagnetisavanje ovakvih magnetika izvreno magnetostatikim poljem
9
2

dovoljno sla&og
intenziteta.
:ksperimenti pokazuju da je pod navedenim ogranienjima magnetizacija K

proporcionalna jaini primarnog polja
2

u posmatranoj taki magnetika $to jest 2 * K

m

,
gde je *
m
odgovaraju!i koeficijent proporcionalnosti%. +z daljih izlaganja !e &iti jasno da je
ovakvu vezu izmeu K

i
2

pogodno izraziti u slede!em o&liku@

( )
2
#
K
9 m
m

+

$#/.J%
gde je
m

takozvana magnetna suscepti&ilnost magnetika, dok je

9

magnetna konstanta
vakuuma. oto intenzitet vektora K

ima istu dimenziju kao veliina

9
2
, na osnovu
$#/.J% zakljuujemo da je magnetna suscepti&olnost &ezdimenziona veliina. Formula $#/.J%
uspostavlja linearnu vezu izmeu K

i
2

, z&og ega se posmatrani sla&i magnetici ponekad

nazivaju i linearni izotropni magnetici.
(agnetna suscepti&ilnost
m

zavisi od vrste materijala od kojeg je nainjen magnetik

i, u optem sluaju, njegove temperature. :ksperimenti pokazuju da je
m

za ve!inu
dijamagnetika praktino nezavisna od temperature, dok se
m

kod najve!eg &roja

paramagnetnih materijala smanjuje sa pove!anjem temperature. Sla&i magnetici sa ovakvim
temperaturskim zavisnostima veliine
m

o&ino se nazivaju klasini $normalni% sla&i

magnetici. ostoje, meutim, i materijali koj kojih su registrovane nelinearne zavisnosti
m

od temperature.
#9/
arametar
m

moe posluiti za klasifikaciju sla&ih magnetika. ritom je

9
m
<
u
sluaju dijamagnetika, dok je kod paramagnetika
9
m
>
, vidi sliku O$a%. U prilino irokom
intervalu temperatura $oko so&ne temperature% veliina
m

je kod ve!ine sla&ih magnetika

veoma mala. 6rugim reima, ako na
m

3osi nanosimo izmerene vrednosti veliine

m

razliitih dijamagnetika i paramagnetika, ovako naene eksperimentalne take grupiu se oko
vrednosti
9
m

$vidi sliku O$a%%.
Slika O.
Umesto magnetne suscepti&i#nosti
m

esto je pogodnije koristiti takozvanu

magnetnu propustljivost $permea&ilnost% magnetika

@
( )
9 m
# +
$#/.8%
-igledno, ovako uvedena veliina

ima istu dimenzionalnost kao

9

, to jest ( )
/
1 "
, vidi jednainu $I.J&%. od relativnom magnetnom propustljivo!u
r

sla&og magnetika
podrazumevamo slede!u &ezdimenzionu veliinu@
9
r

$#/.O%
"a osnovu definicionih formula $#/.8% i $#/.O% zakljuujemo da se
m

moe izraziti preko

r

na slede!i nain@
#
r m

$#/.#9
%
"avedena veza izmeu
m

i
r

omogu!uje nam da sla&e magnetike klasifikujemo i prema

vrednosti veliine
r

A naime, u sluaju dijamagnetika imamo

#
r
<
, dok je za
paramagnetike
#
r
>
, slika O$&%. oto se
m

ve!ine dijamagnetika i paramagnetika gripie

oko nulte vrednosti, njihova relativna magnetna propustijivost
m r
# +
je mala i grupie
se oko jedinine &rojne vrednosti.
4ezu izmeu K

i
2

izraenu formulom $#/.J% takoe je pogodno izraziti preko

r

.
)amena $#/.#9% u $#/.J% daje@
2
#
K
r 9
r

$#/.##
%
"a osnovu ove formule vidimo da magnetizacija K

, pri fiksnom
2

, zavisi samo od
relativne magnetne propustljivosti
r

kao makroskopskog parametra koji karakterie vrstu

magnetika. U sluaju dijamagnetika imamo
#
r
<
, tako da na osnovu $#/.##% zakljuujemo
da su tada vektori K

i
2

suprotnih smerova. Sa druge strane, kod paramagnetika je

#
r
>

to znai da su tada vektori K

i
2

istih smerva. Uoimo da su ovi zakljuci o smeru vektora

#97
K

u odnosu na
2

u saglasnosti sa 1mpbre3ovim modelom dijamagnetika i paramagnetika

$vidi odeljak #/.F.%.
*ao to se vidi, vektor magnetizacije K

preuzima onu ulogu koju je u elektrostatici

imao vektor polarizacije dielektrika

$vidi odeljak ggg :lektrostatike%. Htavie, definicione

formule $#/.8% i $#/.O% za

i
r

imaju istu strukturu kao i definicione relacije

( )
9
# +
i
9 r

, gde je

elektrina suscepti&ilnost dielektrika $odljak ggg

:lektrostatike%. .akoe, linearna veza izmeu K

i
2

data forrndlom $#/.##% analogna vezi

polarizacije

sa jainom elektrinog polja@ ( ): #

r

. rimetimo, meutim, da je kod
dielektrika
#
r
>
, tako da je vektor

uvek istog pravca kao i vektor

:

.
13. STRUJA NAMAGNETISAVANJA DIJAMAGNETIKA I
PARAMAGNETIKA
13.1. STRUJE PROVODNOSTI I STRUJE NAMAGNETISAVANJA
*ao to smo videli u odeljku #/, namagnetisavanje dijamagnetika i paramagnetika u
makroskopskom polju zadatih stacionarnih struja svodi se na pojavu dodatnih 1mpbre3ovskih
mikrostruja, koje formiraju dopunska magnetostatika mikropolja. U ovom, i slede!ih
nekoliko odeljaka mi !emo razmotriti kako se skup mikro3polja 1mpbre3ovskih struja
usrednjavanjem svodi na odgovaraju!e makroskopsko polje. Sa analognim zadatkom sreli
smo se i u elektrostatici dielektrika, gde skup mikro3elektrostatikih polja dipola
usrednjavanjem daje odgovaraju!e elektrostatiko polje $vidi odeljak #. :lektrostatike%. .amo
smo videli da je pri reavanju navedenog zadatka &ilo korisno razlikovati takozvana strana i
vezana naelektrisanja dielektrika. 1nalogni magnetostatiki zadatak se reava uvoenjem
pojmova struja provodnosti i struja namagnetisavanja.
6a &ismo uoili ta se podrazumeva pod ovim strujama, posmatrajmo proizvoljni $na
primer metalni% strujni provodnik koji je okruen sla&im magnetikom $vidi sliku #%.
(agnetik moe imati kako o&lasti izraene prostorne nehomogenosti, tako i povrinu
diskontinuiteta koja razdvaja dva razliita magnetika. U sistemu sa slike # uoavamo dve
vrste stacionarnih struja@ makroskopsku stacionarnu struju u metalnom provodniku i skup
1mpbre3ovskih mikro struja kojima je modelovan okolni magnetik. 6a &ismo istakli ovu
injenicu mi !emo makroskopsku stacionarnu struju u metalnom provodniku nazvati struja
provodnosti. *ao to vidimo, struja provodnosti analogna je pojmu =stranih> naelektrisanja iz
elektrostatike dielektrika.
#9B
Slika #.
Sistem 1mpbre3ovskih mikro struja namagnetisanog magnetika moe se zameniti
jednom ekvivalentnom strujom koja je rasporeena u prostoru magnetika. -vakva
ekvivalentna, makroskopska stacionarna struja naziva se struja namagnetisavanja magnetika.
ogodnost kori!enja ovako uvedene makroskopske struje je u tome to se izuavanje
magnetostatikih polja u magnetiku svodi na ve! poznati metod izuavanja polja stacionarnih
struja sa kojim smo se sreli u magnetostatici vakuuma. "aime, rezultuju!e polje
2

koje se
formira u magnetiku isto je kao i polje u vakuumu, koje stvara struja provodnosti i struja
namagnetisavanja.
-snovno pitanje koje se postavlja u vezi struje namagnetisavanja je slede!e@ kakva
tre&a da &ude prostorna raspodela ovih makro3struja da &i one &ile ekvivalentne sistemu
1mpbre3ovskih mikro3struja magnetika. +spostavlja se da su struje namagnetisavanja
lokalizovane samo u o&lastima prostora gde je magnetik iz &ilo kojih razloga nehomogeno
namagnetisan, to jest u o&lastima gde je magnetizacija ( ) r K K


funkcija vektora poloaja
posmatrane take magnetika. U suprotnom sluaju, kada je const K

, za magnetik kaemo
da je homogeno namagnetisan.
U delovima magnetika, gde se njegova nehomogenost menja kontinulano $na primer,
o&last u kojoj je uoena zapremina 4 sa slike #% struja namagnetisavanja ima karakter
zapreminske struje namagnetisavanja, koja je sa odreenom gustinom ( ) r

j
rasporeena u
prostoru. (akroskopska veliina j

definie se slede!im izrazom@

( ) ( )

4
4 d r
4
#
r

j j j
,
$#7.#%
gde je
( ) r

j
gustina mikro struja namagnetisavanja u uoenoj fiziiu infinitezimalnoj
zapremini 4 posmatrane o&lasti magnetika, slika /$a%. "aime, magnetik se moe
aproksimirati sistemim neopokretnih molekula magnetnih momenata
mi
p

, odnosno sistemom
1mpbre3ovih struja rasporeenih sa gustinama ( ) r
1i

j (ikrostruja namagnetisavanja u datoj

taki magnetika ( ) r

ima gustinu
( ) ( )

i
1i
r j r

j
gde se sumiranje vri po svim
molekulima magnetika. *ao makroskopska veliina, vektor ( ) r

j
menja se daleko sporije od
( ) r

j
, idu!i od jedne do druge take magnetika.
Slika /.
#9F
"a granici provodnika i okolnog magnetika, kao i na povrini diskontinuiteta dva
homogena magnetik $povrina S sa slike #.% javlja se povrinska struja namagnetisavanja. *ao
i svaka povrinska struja, tako i povrinska struja namagnetisavanja predstavlja sam granini
sluaj zapreminske struje kroz vrlo uzan sloj magnetika oko uoene povrine S. Uoimo
elementarnu povrinu dS normalnu na povrinu diskontinuiteta S, $vidi sliku /$&%%, koja
definie deo uzanog sloja u kome se formira povrinska struja namagnetisanja. "eka je
d dh S d
i neka je j

gustina odgovaraju!e zapreminske struje u taki ( na povrini

dS . Kaina ove struje na povrini dS jednaka je S d + d

j . Kaina ove struje po jedinici
duine granine povrine S, takozvana linijska gustina i povrinske struje namagnetisavanja
definisana je izrazom
d + d i
, to jest@

d
S d

j
i
.
$#7./%
)a pravac i smer vektora i

linijske gustine povrinske struje namagnetisavaja uzima se

pravac i smer vektora
j

u posmatranoj taki ( $vidi sliku /$&%%.

U slede!ih nekoliko odeljaka mi !emo dati detaljniji kvantitativni smisao pojma struja
namagnetisavanja magnetika. "a osnovni cilj &i!e nalaenje makroskopske veliine j

i i

i vektor magnetizacije K

koji takoe predstavlja makroskopsku veliinu.

13.2. STRUJE NAMAGNETISAVANJA HOMOGENIH I
DISKONTINUALNO NEHOMOGENIH MAGNETIKA
Eazmotri!emo najpre raspodelu struja namagnetisanja u homogenim dijamagneticima
ili paramagneticima, i na granicama diskontinuiteta.
osmatra!emo metalni provodnik sa strujom $provodnosti% jaine + koji je okruen
&eskonanim homogenim magnetikom $na primer, dijamagnetikomA
#
# r
<
%. "eka se u
o&lasti ovog magnetika nalazi drugi homogeni magnetik $na primer, paramagnetikA
#
/ r
>
%,
vidi sliku 7$a%. *rui!i na slici 7$a% predstavljaju indukovane mirko struje namagnetisanja
+

koje $formalno% ograniavaju povrine
S
formiraju!i magnetne momente
+ S p
m

.
Slika 7.
Sa prikazane slike 7$a% uoavamo da se mikro struje $

j

% mikrodipola koji nisu uz

povrinu provodnika $ili na povrinu diskontinuiteta% meuso&no ponitavaju. rema tome,
ako u unutranjosti magnetika uoimo fiziki infnitezimalnu zapreminu 4 ,onda u
saglasnosti sa formulom $#7.#%, za zapreminsku gustinu struje namagnetisavanja j

imamo@
#9I
9 j

$#7.7%
6rugim reima, ni u jednoj taki homogenog magnetika nije uspostavljena struja
namagnetisavanja. 1nalognu situaciji smo imali i u elektrostatici dielektirka@
zapreminska gustina vezanih naelektrisanja
r

&ila je jednaka nuli u svakoj taki

unutranjosti homogenog dielektika, vidi odeljak 8./. :lektrostatike.
Situacija je, meutim, &itno drugaija na granici dodira homogenog magnetika i
metalnog provodnika. Sa slike 7$a% uoavamo da mikrostruje namagnetisavanja uz metalni
provodnik ostaju nekompenzovane, tako da formiraju tanki cilindrini strujni =plat> koji je
omotan oko provodnika. 6rugim reima, na povrini metalnog provodnika, u magnetiku,
formira se makroskopska povrinska struja namagnetisavanja $linijske gustine i

% iji je
smer suprotan od struje provodnosti + $slika 7$&%%. 1nalogno, i na razdvojnoj povrini dva
magnetika formiraju se povrinske struje. "a taj nain dolazimo do zakljuka da se sistem sa
slike 7$a% svodi na odgovaraju!i sistem u vakuumu $slika 7$&%% u kome je rnakroskopsko
rnagnetostatiko polje formirano kao superpozicija polja struja provodnosti $+% i struja
namagnetisavanja $+ %.
reostaje narn jo da naemo formulu koja povezuje linijsku gustinu i

navedene
povrinske struje namagnetisavanja i vektora magnetizacije K

u proizvoljnoj graninoj taki

posmatranog magnetika. U tom cilju posmatrajmo fiziki infinitezimalnu zapreminu
magnetika 4 $vidi sliku B$a%% u kojoj se nalazi " mikro struja
+
. Kaina struje
namagnetisanja + kroz povrinu S jednaka je@

+ " +
$#7.B%
gde je

"
&roj mikrostruja na duini . 1ko mikrostruje zamislimo u kvadratnom
o&liku $duine stranice % onda za 4 moemo uzeti paralelopiped, takav da jedna njegova
stranica nalee na povrinu provodnika, vidi sliku B$a%. U
tom sluaju imamo
G 4
, dok je@

G
" "
. $#7.F%
Slika B.
"aime, &roj kontura u zapremini 4 jednak je proizvodu &roja kontura u jednom sloju $

"
% i &roja slojeva $
G
%"a osnovu formule $#7.B% za linijsku gustinu
+ i

povrinske struje namagnetisavanja imamo@

+
"

i . $#7.I%
#9J
6a &ismo veliinu i povezali za intenzitetom K vektora magnetizacije K

u
posmatranoj taki na razdvojnoj povrini metala i magnetika, primetimo da je@
/
+ n K

$#7.J%
gde je n koncentracija rnikrostruja. *oncentracija n jednaka je &roju mikrostruja u jedinici
zapremine i izraava se formulom
4 " n
, to jest@
/
# "
G
G
"
n

$#7.8%
)amena ove formule u relaciju $#7.J% daje@

+
"
K

$#7.O%
oreenjem formula $#7.O% i $#7.I% do&ijamo daje@
K i
,
$#7.#9
%
to jest linijska gustina struje namagnetisavanja i na razdvojnoj povrini homogenog
magnetika i metalnog provodika &rojno je jednaka intenzitetu vektora magnetizacije u
posmatranoj taki. Gako je uoiti da jednaina $#7.#9% predstavlja skalarni o&lik slede!e
vektorske relacije@
K n

i
,
$#7.##
%
gde je n

jedinini vektor normale na povrinu provodnika usmeren ka magnetiku. .rijedar

meuso&no normalnih vektora i

i K n, prikazan je na slici B$&%. rimetimo da formula

$#7.##% vai i u sluaju kada je strujni provodnik okruen homogenim paramagnetikom.
Uoimo da K

i i

u sluaju paramagnetika imaju suprotne smerove od onih prikazanih na

slici B$&% $pri neizmenjenom smeru struje +%.
6o&ijeni rezulti lako se prenose na izuavanje raspodele struja namagnetisavanja na
povrinama diskontinuiteta dva magnetika, na primer paramagnetni uzorak o&lika
deformisanog cilindra postavljen normalno na pravac magnetnog polja struje + i uronjen u
homogeni dijamagnetik $vidi sliku 7$a%%.
"a osnovu prethodne analize, struje namagnetisavanja ne upostavljaju se u
homogenim delovima magnetika $ 9
#
j

, 9
/
j

% . "a povrini diskontinuiteta S,

povrinsku struju namagnetisavanja gustine
#/
i

formiraju mikrostruje namagnetisavanja

paramagnetnog uzorka
/

i dijamagnetnog uzorka
#

. )&og toga, za rezultuju!i vektor

#/
i

vai relacija@
/ # #/
i i i +

$#7.#/%
gde je
#
i

odgovaraju!a linijska gustina dijamagnetika, a

/
i

linijska gustina paramagnetne

struje namagnetisavanja $o&e na omotau uoenog uzorka%. -va gustine struja su date
slede!im formulama@
# #
K n

i $#7.#7a%
/ /
K n

i
$#7.#7&
%
gde je
#
K

vektor magnetizacije dijamagnetika $

#

%, dok je
/
K

vektor magnetizacije
paramagnetika $
/

% u posmatranoj taki omotaa. )nak >3V u formuli $#7.#7a% posledica je

orijentacije normale n

$usmeren ka magnetiku >

/

V%. )amena $#7.#7a,&% u $#7.#/%

definitivno daje@
#98
( )
# / #/
K K n

i
$#7.#B%
Eezimiraju!i poslednje rezultate zakljuujemo da se u ekvivalentnom sistemu u
vakuumu $slika 7$&%% pojavljuje i dodatna rnakroskopska struja namagnetisavanja formirana
na omotau cilindrinog paramagnetnog uzorka. .akoe, moe se pokazati da do&ijene
formule vae i u sluaju kada je metalni strujni provodnik okruen &ilo kakvim sla&im
magnetikom koji je homogen u svim takama, osim na proizvoljnoj povrini diskontinuiteta.
13.3. STRUJE NAMAGNETISAVANJA KONTINUALNO
NEHOMOGENIH DIJAMAGNETIKA I PARAMAGNETIKA
Eazmotri!emo + sluaj struja namagnetisavanja kontinualno nehomogenih
dijamagnetika + paramagnetika, to jest sla&ih magnetika ija se magnetna svojstva
( ) r

kontinualno menjaju od jedne do druge take.
(i !emo, z&og jednostavnosti pretpostaviti da, u inae homogenom sla&om magnetiku
$koji okruuje strujni provodnik%, postoji odreena o&last nehomogenosti makroskopskih
razmera, slika F.
Smatra!emo da je nehomogenost u ovoj o&lasti izazvana, na primer, pove!anom
koncentracijom identinih molekula dijamagnetika ili paramagnetika. Uoimo da je na slici
F$a% prikazana i zatvorena orijentisana kontura ,, koja lei u o&lasti nehomogenosti i koja !e
nam &iti neophodna u daljoj analizi. 1mpbre3ovske mikro struje atoma magnetika u o&lasti
nehomogenosti i na kontaktu sa metalnim provodnikom nazanaene su orijentisanim
krugovima, iz praktinih razloga.
)a delove posmatranog magnetika izvan o&lasti nehomogenosti vae ve! poznate
injenice@ u svim takama gde je magnetik homogen ne dolazi do formiranja struje
namnetisavanjaA jedino se na razdvojnoj povrini provodnika i magnetika javlja povrinska
struja namagnetisavanja
#
+
pri emu je odgovaraju!i vektor linijske gustine i

opisan
formulom $#7.##%. 6odatna okolnost, koja sistem sa slike F$a% razlikuje od do sada
razmatranih homogenih ili diskontinualno nehomogenih sistema, sastoji se u tome to se u
o&lasti kontinualne nehomogenosti magnetika javja zapreminska struja namagnetisavanja
/
+

odreene $zapreminske% gustine ( ) r

j
. *ao i svaka makroskopska stacionarna struja, tako i
struja
/
+
ima vrtloni karakter. rema tome, sistem sa slike F$a% ekvivalentan je sistemu
struja provodnosti + u _akuumu, uz prisustvo povrinske i zapriminske struje
namagnetisavanja,
#
+
i
/
+
, slika F$&%.
Slika F.
#9O
6a &ismo pronali formulu koja povezuje zapreminsku gustinu
( ) r

j
struje
/
+
, sa vektorom magnetizacije ( ) r K

u proizvoljnoj taki o&lasti

nehomogenosti, uoimo povrinu S oslonjenu na ve! pomenutu konturu , sa slike F$a%. Sa
prikazane slike I$a% prime!ujemo da se 1mpbre3ovske mikrostrujne konture koje prodiru kroz
povrinu S mogu podeliti na dve grupe. rvu grupu 1mpbre3ovskih struja ine one koje
povrinu S prodiru dva puta, dok u drugu grupu spadaju one koje prodiru samo jedanput, i
koje su =nanizane> na liniju ,. .o dalje znai da se ukupna struja kroz uoenu povrinu S
svodi samo na one 1mpbre3ovske strujne konture koje su nanizane na konturu ,, a koje
prodiru
povrinu S po njenom =ivinom> delu, vidi sliku I$a%.
Slika I.
)a ukupnu rnakroskopsku struju namagnetisavanja koja prolazi kroz povrinu S mora
vaiti slede!a relacija@


, S
d S d

i j
,
$#7.#F
%
gde je i linijska gustina struje namagnetisavanja, dok je d element konture ,. 4eliina i
moe se povezati sa intenzitetom manetizacije K

u proizvoljnoj taki konture , ako najpre

uoimo da je@

+
d
d"
d
+ d
i
/


$#7.#I
%
gde je

d"
&roj mikro3kontura sa strujama
+
=nanizanihV na duini d konture ,. 6a
&ismo izraunali

d"
uoimo kosi cilinder zapremine d4, konstruisan oko elementa d
$slika I$&%% sa &azama koje su normalne na vektor magnetizacije K

, a ije su povrine
jednake povrini
S
mikro3strujne konutre. Sa slike I$&% uoavamo da !e sve mikro konture
iji se centri nalaze unutar zapremine d4 &iti nanizane du ose ovog cilindra duine d , tako
da je@
d4 n d"

$#7.#J
%
gde je n koncentracija molekula magnetika. *ako je


!"# d S d4
gde je

ugao
izmeu ose cilindra i vektora K

$vidi sliku I$&%%, to je@

!"#

d S n d"
,
$#7.#8
%
tako da zamena ove formule u $#7.#I% daje@


!"# S + n i
$#7.#O
%
##9
+maju!i u vidu da je
S + n K
, dolazimo do traene veze izmeu magnetizacije K i
gustine struje i struje namagnetisavanja@
!"# K i
$#7./9
%
)amena $#7./9% u $#7.#F% daje@


, , S
d K d K S d

!"# j
,
$#7./#
%
gde je

d vektor elementa orijentisane konture ,.

.ranformiu!i linjski integral na desnoj strani poslednje relacije u povrinski $pomo!u
Stokes3ove toereme% do&ijamo@


S S
S d K rot S d

j
,
$#7.//
%
odakle je, definitivno,
K rot

j
$#7./7
%
6o&ijena relacija analogna je elektrostatikoj formuli div
r

B za zapreminsku gustinu
vezanih naelektrisanja dielektrika, jednaina $8.#/% :lektrostatike. Uoimo da za const K

$sluaj homogenog magnetika% formula $#7./7% daje 9 j

, to je u saglasnosti sa
zakljukom odeljka #7./. "apomenimo, takoe, da !e formula K rot

j igrati vanu ulogu
u naim daljim razmatranjima vezanim za opte jednaine magnetostatikog polja
dijamagnetika i paramagnetika $vidi odeljak #B.#.%.
14. JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG POLJA U
DIJAMAGNETICIMA I PARAMAGNETICIMA
14.1. INTEGRALNE JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG POLJA U
DIJAMAGNETICIMA I PARAMAGNETICIMA
relazimo na formiranje optih jednaina magnetostatikog polja sla&ih magnetika.
relaze!i na ovu centralnu temu magnetostatike, mi se suoavamo sa zadatkom koji je
donekle slian onom iz elektrostatike $vidi odeljak O :lektrostatike%. "aime, pokaza!emo da
se magnetostatiko polje sla&ih magnetika opisuje pomo!u dve jednaine, koje se mogu
izraziti kako u integralnim, tako i u diferencijalnim o&licima. Sutina postupka kojim se
dolazi do ovih jednaina je svoenje magnetostatike sla&ih magnetika na ve! prouenu
magnetostatiku polja u vakuumu, uz upotre&u pojma struja namagnetisavanja. *ao to !emo
videti, mada se dijamagnetici i paramagnetici &itno razlikuju po orijentaciji magnetizacije K

,
njihove jednaine imaju formalno isti o&lik to nam omogu!uje da u ovoj glavi $+++%
istovremeno razmatramo o&e navedene vrste magnetika.
U ovom odeljku mi !emo opisati kako se dolazi do integralnih jednaina
magnetostatikog polja sla&ih magnetika. U tom cilju, primetimo da smo pri razmatranju
magnetostatikog polja
2

stacionarnih struja u vakuumu $glava ++% doli do dve

fundamenatalne integralne jednaine@


, S
9
S d d 2

j
, $#B.#a%

S
9 S d 2

.
$#B.#&
%
###
rva od ovih jednaina predstavlja najoptiji sluaj 1mpbre3ove teoreme o cirkulaciji vektora
2

. 6ruga integralna jednaina predstavlja 5auss3ovu teoremu za fluks vektora

2

kroz
zatvorenu povrinu S.
6a &ismo ove jednaine generalisali na sla&e magnetike, posmatra!emo najoptiji
sluaj sistema stacionarnih struja $provodnosti% u nehomogenom sla&om magnetiku magnetne
propustljivosti
( ) r

. -vakav magnetostatiki sistem moe se svesti na magnetostatiki
sistme u vakuumu, pri emu se sla&i magnetik zamenjuje odgovaraju!im strujama
namagnetisavanja. 6rugim reima sistem stacionarnih struja u magnetiku ekvivalentan je
sistemu struja provodnosti i struja namagnetisavanja u vakuumu. .o dalje znai da se
integralne jednaine za magnetostatiko polje
2

u magneticima mogu do&iti primenom

formula $#B.#a,&% na ekvivalentni sistem struja $u vakuumu%.
U vezi primene postoje!ih formula mi se suoavamo sa jednim matematikim
pro&lemom, koji je ve! &io pomenut u elektorstatici dielektrika $vidi odeljak O.#.
:lektrostatike%. "aime, 1mpbre3ova teorema $#B.#a% vai iskljuivo za zapreminske struje@ da
&ismo prevazili teko!u primene ove teoreme na sisteme sa povrinskim strujama
namagnetisavanja, smatra!emo da ove struje nisu striktno rasporeene po povrinama, nego u
slojevima konane, ali male de&ljine. -va izmena nema principijelni fiziki znaajA tavie,
realna granica dva magnetika razliitih magnetnih propustljivosti
#

i
/

uvek predstavlja
odreeni sloj konane zapremine.
od navedenim okolnostima, moemo uzeti da se vektor jaine polja
2

u &ilo kojoj
taki magnetika $kao i u &ilo kojoj taki metalnog provodnika koji je takoe magnetik%
odreen raspodelom ukupne struje gustine
( ) r
tot

j
koja se sastoji od struja provodnosti
gustine ( ) r

j i struja namagnetisavanja gustine ( ) r

j
, to jest@
j j j +

tot
. $#B./%
rvu od traenih integralnih jednaina za polje
2

u magneticima do&ijamo primenom

1mpbre3ove teoreme $#B.#a% preuzete iz magnetostatike vakuuma. "aime, imaju!i u vidu
jednainu $#B./% i primenjuju!i ovu teoremu, dolazimo do slede!e formule@
( )

+
, S
9
S d d 2

j j
, $#B.7%
gde je S povrina ograniena orijentisanom konturom ,. rimetimo da u jednaini $#B.7%
figurie magnetna konstanta vakuuma
9

.
oto sve struje namagnetisavanja posmatramo kao zapreminske struje, moemo
koristiti ve! poznatu formulu $#7./7%@
K rot

j , $#B.B%
gde je K

vektor magnetizacije. )amena $#B.B% u $#B.7% daje@

+

S S , 9
S d K rot S d d 2
#

j
. $#B.F%
rimenom Stokes3ove teoreme imamo da je@


S ,
d K S d K rot

$#B.I%
tako da jednaina $#B.F% do&ija slede!i o&lik@

,
_

S , 9
S d d K 2
#

j
. $#B.J%
rimetimo da smo, sa matematikog stanovita, do ovog izraza doli na nain koji je analogan
onom iz elektrostatike dielektrika $odeljak O.#. :lektrostatike%.
Formula $#B.J% sugerie nam da je korisno uvesti slede!u vektorsku veliinu@
K 2
#
<
9

$#B.8
%
##/
4ektor
<

ima istu dimenzionalnost kao K

, to jest
( ) m 1 <
. U literaturi ne postoji
saglasnost oko naziva vektora
<

A tavie neki autori nalaze da je dovoljno koristiti samo

oznaku
<

&ez ekspliciranja ikakvog naziva. (i !emo u ovoj knjizi za veliinu

<

koristiti
termin indukcija magnetostatikog polja, podse!aju!i da je termin =jaina magnetostatikog
polja> ve! iskori!en za vektor
2

. 1utori koji se opredeljuju za ovakvu terminologiju

naglaavaju da je ona fiziki adekvatnija jer istie analogiju izmeu vektora
2

i
<

i
elektrostatikih veliina
:

i
6

. odse!amo da je vektor
6

&io definisan izrazom $.%

:lektrostatike@
: 6
9

+ , $#B.O%
gde je
:

jaina elektrostatikog polja, dok je

vektor polarizacije dielektrika.

)amena definicione formule $#B.8% u $#B.J% dovodi do traene prve integralne
jednaine magnetostatikog polja u magneticima@


, S
S d d <

j
,
$#B.#9
%
gde je
j

gustina struje provodnosti. 6o&ijena formula za cirkulaciju vektora

<

o&ino se
naziva 1mpbre3ova teorema za magnetike. 6o&ijena jednaina $#B.#9% analogna je 5auss3
ovoj jednaini za dielektrike, jednaina $.% :lektrostatike@


S 4
d4 S d 6

$#B.##
%
gde je
6

elektrina indukcija, a

gustina naelektrisanja.
reostaje nam da formiramo i drugu integralnu jednainu magnetostatikog polja
sla&ih magnetika. -va jednaina se do&ija neposrednim uoptavanjem jednaine $#B.#&% za
magnetostatiko polje
2

u vakuumu. oslednja jednaina tvrdi da je magnetno polje

stacionarnih struja u vakuumu &ezizvorno. Uoptavaju!i ovu jednainu na sla&e magnetike,
dolazimo do polja koga $u vakuumu% formiraju struje gustine
j j j +

u
. *ako su struje
pomeranja, po svojoj prirodi iste kao i struje provodnosti, to je i polje ukupnih struja
&ezizvorno. rema tome, u sla&im magneticima imamo@

S
9 S d 2

.
$#B.#/
%
6o&ijena teorema predstavlja 5auss3ovu teoremu za fluks vektora
2

za magnetike. 6o&ijena
jednaina je analogna jednaini $.% :lektrostatike@
9 d :
,

*oja izraava injenicu da i u dielektricima elektrino polje
:

ima nultu cirkulaciju.

14.2. OSNOVNA SVOJSTVA VEKTORA
H

U prethodnom odeljku mi smo videli da je definisanje vektora

<

kao pogodne
veliine nametnulo tokom formiranja opteg o&lika $#B.#9% prve integralne jednaine
magnetostatikog polja sla&ih magnetika. U ovom odeljku &i!e data neto detaljnija osnovna
svojstva vektora
<

.
-graniavaju!i se na sla&e linearne i izotropne magnetike, ispita!emo najpre vezu
izmeu vektora magnetizacije K

ovakvih magnetika i vektora

<

. U tom smislu, poimo od

ve! poznate formule $#/.J% za vektor ( ) ( )2 # K
9 m m

+ , gde je
m

magnetna
suscepti&ilnost magnetika u kome je formirano polje
2

. Sa druge strane na osnovu

definicione formule $#B.8% za vektor
<

, do&ijamo@
##7
( ) K < 2
9

+
$#B.#7
%
*ori!enjem upravo navedene formule za K

dolazimo do slede!e traene veze izmeu

vektora K

i
<

@
< K
m


.
$#B.#B
%
*ao to vidimo, magnetna suscepti&ilnost
m

pojavljuje se kao koeficijent proporcionalnosti

u linearnoj vezi vektora K

i
<

.
(agnetna suscepti&ilnost
m

sla&ih linearnih magnetika moe &iti kako pozitivna,

tako i negativna $vidi odeljak #/.I.%. "aime, u sluaju dijamagnetika imamo da je
m

M 9,
tako da na osnovu formule $#B.#B% zakljuujemo da su vektori K

i
<

istih pravaca, ali

suprotnih smerova. Sa druge strane u sluaju paramagnetika imamo
m

N 9, to znai da su
vektori K

i
<

istih pravaca i smerova. )a intenzitete K i < vektora K

i
<

vai relacija
< K
m

A grafik ove linearne zavisnosti prikazan je na slici #$a%.
Slika #.
rimetimo da je veliina m

kod svih sla&ih magnetika veoma mala, tako da je nagi& prave

linije sa slike #$a% prema pozitivnom smeru <3ose takoe mali.
U praksi se linearna veza $#B.#B% izmeu K

i
<

esto izraava i preko relativne

magnetne propustljivosti
r

sla&og magnetika. "aime, imaju!i u vidu da je

#
r m

,
jednaina $#/.#9%, do&ijamo@
( )< # K
r

$#B.#F%
pri emu je
9 r

, pri emu je

magnetna propustljivost magnetika.

-graniavaju!i se i dalje na sla&e, linearne i izotropne magnetike, potrai!emo sada i
jednu korisnu formulu koja povezuje jainu magnetostatikog polja
2

i vektora
<

. "a
osnovu jednaine $#B.#7% i jednaine $#B.#F% neposredno imamo@
< 2


.
$#B.#I
%
Uoimo da su vektori
2

i
<

uvek istog pravca i smera, &ez o&zira da li je re o

dijamagneticima ili paramagneticima. +ntenziteti 2 i < vektora
2

i
<

pokazuju linearnu
zavisnost koja je ilustrovana na slici #$&%. *ao to !emo videti, kod feromagnetnih materijala
funkcionalna zavisnost ( ) < f 2

ne samo da nije linearna nego nije ni jednoznana.
4eza izmeu
2

i
<

, izraena formulom $#B.#I% omogu!uje nam da neposredno

uoimo u kakvom odnosu stoji vektor
<

sa strujama provodnosti i strujama

##B
namagnetisavanja proizvoljnog magnetostatikog sistema. U tom cilju, uoimo da je
2 <

i podsetimo se da vektor
2

zavisi kako od struja provodnosti $

j

%, tako i od
struja namagnetisavanja $
j

%. rema tome i vektor

<

u optem sluaju zavisi kako od struja

provodnosti, tako i od struja namagnetisavanja@
( ) j , j

< < .
$#B.#J
%
6rugim reima, kako struje namagnetisavanja j

zavise od vrste magnetika u optem sluaju

i vektor
<

zavisi od vrste magnetika. Samo pod odreenim specifinim okolnostima moe

se dogoditi da vektor
<

ne zavisi od j

.
Ukaimo i na jedno vano svojstvo vektora ( ) j , j

< < , koje se odnosi na
cirkulaciju ovog vektora. "aime, iako vektor
<

u optem sluaju zavisi i od

j

i od
j

,
cirkulacija ovog vektora, data jednainom $#B.#9%, zavisi samo od struja provodnosti $
j

%.
)avravaju!i nau analizu linearnih i izotropnih magnetika sa stanovita svojstva
vektora
<

, korisno je ukazati i na sluaj kada su ovi magnetici homogeni $to jest kada je
const
%. U tom sluaju jednaine magnetostatikog polja $#B.#9% i $#B.#/% do&ijaju
slede!i o&lik@


, S
S d d 2

j
$#B.#Ja%

S
9 S d 2

$#B.#J&
%
Uoimo da relacije $#B.#Ja,&% imaju formalno isti o&lik kao i jednaine magnetostatikog
polja u vakuumu $#B.#a,&% osim to u formuli $#B.#a% umesto magnetne propustljivosti
vakuuma $
9

% figurie magnetna propustljivost magnetika $

const
%.
14.3. DI+ERENCIJALNE JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG POLJA
U DIJAMAGNETICIMA I PARAMAGNETICIMA
"aa razmatranja iz odeljka #B.#. pokazala su da se najoptija svojstva
magnetostatikih polja u sla&im magneticima mogu opisati sistemom od dve fundamentalne
integralne jednaine, izraene formulama $#B.#9% i $#B.#/%. U ovom odeljku mi !emo izloiti
postupak transformisanja ovih integralnih jednaina u odgovaraju!e diferencijalne jednaine
magnetostatikog polja sla&ih magnetika.
6a &ismo do&ili prvu diferencijalnu jednainu za magnetostatiko polje u sla&om
magnetiku, poimo od 1mpbre3ove teoreme $#B.#9%@


, S
S d d <

j
. $#B.#8a%
rimenom Stokes3ove teoreme, za krivolinijski integral na levoj strani poslednjeg izraza
do&ijamo@


, S
S d < rot d <

$#B.#8&
%
tako da je@


S S
S d S d < rot

j
. $#B.#8c%
*ako poslednja relacija vai za proizvoljnu povrinu S, to mora &iti@
j

< rot $#B.#O%
-vo je diferencijalni o&lik 1mpbre3ove teoreme za magnetike. 6o&ijena formula $#B.#O%
izraava lokalnu vezu izmeu magnetne indukcije
<

u datoj taki magnetika i gustine struje

provodnosti
j

u istoj taki.
##F
6rugu diferencijalnu jednainu za magnetostatiko polje u magnetiku do&ijamo
polaze!i od 5auss3ove teoreme $#B.#/%@

S
9 S d 2

$#B./9a%
rimenjuju!i 5auss3-strigradsi3jevu formulu na povrinski integral poslednje formule
do&ijamo@

4
9 d4 2 div

$#B./9&
%
gde je 4 zapremina ograniena povrinom S. +maju!i u vidu da je povrina S proizvoljna
povrina $a samim tim i 4 predstavlja proizvoljnu zapreminu%, na osnovu $#B./9&% dolazimo
do relacije@
9 2 div

$#B./#%
-vo je traena druga diferencijalna jednaina za magnetostatiko polje u magnetiku.
6o&ijene diferencijalne jednaine $#B.#O% i $#B./#% vae za proizvoljno
magnetostatiko polje koje se formira u magneticima uz prisustvo struja provodnosti gustine
( ) r

j j . (eutim, kao i u sluaju integralnih jednaina, korisno je razmotriti sluaj
homogenih, linearnih i izotropnih magnetika, kada postoji veza izmeu
2

i
<

izraena
relacijom $#B.#I%, < 2

, gde je
const
magnetna propustljivost posmatranog
magnetika. +maju!i u vidu ovu vezu, sistem jednaina $#B.#O% i $#B./#% do&ija slede!i o&lik@
j

2 rot $#B.//a%
9 2 div

$#B.//&
%
+ kao to vidimo, diferencijalne jednaine $#B.//a,&% imaju formalno isti o&lik kao i jednaine
magnetostatikog polja u vakuumu, formirana u prisustvu istih struja provodnosti, vidi
jednaine $O./I&% i $O./F&%. Kedina razlika je u tome to u jednainama $#B.//a,&% umesto
magnetne propustljivosti vakuuma $
9

% figurie parametar
const
.
` rimer
omo!u jednaine $#B.//a% moe se do!i do nekih optih zakljuaka o struji
namagnetisavanja
j

u homogenim magneticima. retpostavi!emo da homogeni magnetik

predstavlja provodnu sredinu u kojoj je uspostavljena struja provodnosti odreene
zapreminske gustine
j

. -vakav sluaj imamo, na primer, u unutranjosti homogenog

metalnog provodnika sa stacionarnom strujom.
olaze!i od formule $#7./7%
j

i imaju!i u vidu da je kod homogenih magnetika

const
m

, do&ijamo@
( ) 2 rot
2
rot < rot K rot
m
m m

,
_

j
$#B./7a%
to jest imaju!i u vidu jednainu $#B.//a%@
j j

m

`
$#B./7&
%
)avravaju!i naa razmatranja fundamentalnih diferencijalnih jednaina
magnetostatikog polja u magneticima, primetimo da se i u ovom polju moe definisati
vektorski potencijal
1

izrazom@
1 rot 2

.
$#B./B%
*ao i u magnetostatici vakuuma, jednaina $#B./B% ne definie jednoznano vektor
1

.
Ukljanjanje ove nejednoznanosti moe se ostvariti, na primer, uz dodatni kali&racioni uslov@
9 1 div

. $#B./F%
##I
U sluaju linearnih i izotropnih magnetika, jednaina $#B.#O% $veza < 2

% dovodi
do slede!e diferencijalne jednaine za vektorski potencijal
1

@
j

,
_

1 rot
#
rot
. $#B./I%
U optem sluaju
( ) r

do&ijena jednaina je vrlo komplikovana. (eutim, formula
$#B./I% do&ija daleko jednostavniji o&lik u sluaju homogenih magnetika $
const
%.
"aime, pod navedenim uslovima imamo@
j

1
/
. $#B./J%
*ao to vidimo do&ijena jednaina $#B./J% ima isti o&lik kao i odgovaraju!a formula $#9.#/%
za vektor
1

iz magnetostatike vakuuma, s tim to umesto

9

u njoj figurie

.
IV MAGNETOSTATIKO POLJE +EROMAGNETIKA
15. MAKROSKOPSKA SVOJSTVA +EROMAGNETIKA
15.1. +EROMAGNETNI MATERIJALI
Sva naa dosadanja razmatranja magnetostatike materijalnih sredina $glava +++%
odnosila su se iskljuivo na sla&e magnetike, koji neznatno menjaju rezultuju!e polje pri
unoenju u spoljnje magnetostatiko polje stacionarne struje. *ao to je ve! &ilo prime!eno,
ve!ina materijala $kako u vrstom i tenom, tako i u gasovitom agregatnom stanju% spada u
sla&e magnetike. (eutim, mi smo ve! nagovestili da postoji i vrlo specifina, ali vana klasa
materijala koji spadaju u takozvane jake magnetike. U osnovne materijaje ovakve vrste
spadaju gvoe $Fe%, ko&alt $,o% i nikl $"i% kao i neke njihove legure i oksidi i to iskljuivo
kada se nalaze u vrstom agregatnom stanju. o gvou kao glavnom predstavniku, jaki
magnetici se esto nazivaju i feromagnetici. .re&a primetiti da se feromagnetna svojstva
mogu pojaviti i kod nekih materijala u vrstvo stanju koji uopte ne sadre ni gvoe ni ko&alt
niti nikl. *ao primer ovakvog feromagnetika navodimo takozvanu <eusle3ovu leguru, u iji
sastav ulaze &akar $,u%, mangan $(n% i aluminijum $1l%.
(i !emo u navedenim odeljcima videti da se feromagnetici &itno razlikuju od sla&ih
magnetika ne samo po tome to daleko intenzivnije menjaju strukturu spoljnjeg
magnetostatikog polja u koja ih postavijamo. Feromagnetike karakterie i itav niz dodatnih
makroskopskih svojstava, to je &io i osnovni raz&og zato smo za ovu vrstu magnetika
o&ez&edili pose&no poglavije. 6etaljnija analiza rnakroskopskih oso&ina feromagnetika
pokazuje da kljuni razlog svih razlika izmeu ovih materijala i sla&ih magnetika lei u
slede!oj injenici@ feromagnetici spadaju u takozvane nelinearne magnetike. "aime, kod
sla&ih magnetika vaile su linearne relacije < 2

i < K
m

, pri emu veliine

i
m

nisu funkcije vektora

<

. -vakve linearne veze izmeu vektora

2

i
<

, kao i vektora
K

i
<

, naruene su, u optem sluaju, u teoriji magnetostatikih polja fizikih sistema koji
sadre feromagnetike.
##J
+ pored toga to su feromagnetici nelinearne materijalne sredine, opta pojmovna
struktura ve! razvijene teorije sla&ih magnetika $glava +++% moe se preneti i na feromagnetne
materijale. (eutim, pritom se mora voditi rauna o tome da neki detalji ove opte strukture
&itno i na netrivijalan nain zavise upravo od nelinearnosti feromagnetika. U tom smislu, mi
!emo ovde navesti samo neke osnovne definicione formule fizikih veliina koje !e nam &iti
od koristi pri analizi eksperimentalnih injenica o makroskopskim svojstvima feromagnetika.
.ri osnovne vektorske veliine, koje se prenose iz teorije sla&ih magnetika, a koje
slue za opisivanje magnetostatikih struja sistema sa ferornagnetnim materijalima, su vektori
2

,
<

i
F
K

. (agnetizacija
F
K

proizvoljne take feromagnetika definisana je izrazom@

i
F
mi F
p
4
#
K

,
$#F.#%
gde je
F
mi
p

magnetni moment i3tog =atoma> feromagnetika iz uoene infiniteziamlne

zapremine 4 . 4ektori
2

,
<

i
F
K

povezani su relacijom@
( ) < K 2
#
<
F
9

.
$#F./%
Uoavamo da relacije $#F.#% i $#F./% imaju formalno isti o&lik kao i u teoriji sla&ih magnetikaA
vidi jednaine $#/.I% i $#B.8%.
Eazlika izmeu sla&ih magnetika i feromagnetika je u tome to je ( ) < K K
F F

, u
optem sluaju, nelinearna funkcija promenljive
<

. Samim tim, jaina polja

2

predstavlja,
u optem sluaju, nelinearnu funkciju ( ) < 2 2

. Htavie, vide!emo da postoje okolnosti
pod kojima je ( ) < K K
F F

vieznana funkcija promenljive
<

A isto vai i za funkciju

( ) < 2 2

. "ajzad, u optem sluaju vektori
2

,
<

i
F
K

u posmatranoj taki
feromagnetika nisu kolinearni. "aglaavamo da se ovakva nekolinearnost ne javlja kod sla&ih
magnetika $poto kod sla&ih magnetika imamo < 2

i < K
m

, to su
2

,
<

i K

uvek kolinearni vektori%. .ri osnovne skalarne veliine u teoriji feromagnetika su magnetna
propustljivost
F

, relativna magnetna propustljivost F r,

i magnetna suscepti&ilnost F m,

. U literaturi o feromagnetizmu sre!e se vie razliitih definicija magnetne propustljivosti

feromagnetnih materijala, ali i vie ratliitih primena ovih definicija. (i !emo magnetnu
propustljivost magnetika
F

definisati na slede!i nain@

( )
<
< 2
F

$#F.7%
gde smo sa 2 i < oznaili intenzitete vektora
2

i
<

, a pri emu, je
9 <
. *ada
definiciona relacija $#F.7% formalno podse!a na formulu za

sla&ih magnetika, uoimo da je

( ) <
F F

, to jest re je o veliini koja zavisi od

<

$to nije &io sluaj kod sla&ih

magnetika%. .akoe, primetimo da ( ) <
F F

, u optem sluaju, vieznana funkcija od

<

. 6a &i se iz&egle komplikacije, opta formula $#F.7% naje!e se primenjuje onda kada se
ne manifestuje navedena vieznanost.
Eelativna magnetna propustlivost feromagnetika F r,

definie se formulom@
##8
( )
9
F
F r
<

,
.
$#F.B
%
od feromagnetnom suscepti&ilno!u F m,

, podrazumevamo slede!u veliinu@

#
F r F m

, ,
.
$#F.F
%
*ao to vidimo, relacije $#F.B% i $#F.F% imaju formalno iste o&like kao i kod sla&ih
magnetika. (eutim, o&e navedene veliine u teoriji feromagnetizma predstavljaju, u
optem sluaju, nelinearne i vieznane funkcije promenljive
<

.
15.2. NELINEARNA SVOJSTVA +EROMAGNETIKA
relazimo na razmatranje nekih osnovnih makroskopskih svojstava feromagnetika, do
kojih se dolazi eksperimentalnim istraivanjima. Skre!emo panju da su ova istraivanja
uglavnom o&avljena ili neposredno pre, ili nakon o&javljivanja (acdell3ovog =.raktata o
elektricitetu i magnetizmu> $#8J7.godine%. U ovom odeljku prikaza!emo osnovne rezultate
koji se odnose na nelinearna svojstva feromagnetika, izraena preko skalarne funkcionalne
zavisnosti
( ) < 2 f
. rvi rezultati ovakve vrste potiu iz eksperimenata koje je #8J/.
godine o&avio 1. 5. Stoletov.
Kedan od najjednostavnijih eksperinientalnih metoda konstruisanja grafika
( ) < 2 f

zasniva se na upotre&i tankog, prethodno nenamagnetisanog prstena od homogenog
feromagnetnog materijala $vidi sliku #$a%%. -ko ovakvog prstena ravnomerno i gusto je
namotan $sa n navojaka po jedinici duine% tanak $izolovan% provodnik iji su krajevi
povezani preko promenijivog otpornika E i prekidaa 0 sa generatorom konstantne
elektromotorne sile g

.
Slika #.
rstenasti o&lik feromagnetnog uzorka je vrlo specifian o&lik, iza&ran zato to su
vektori
2

i
<

u tom sluaju kolinearni, tako da je dovoljno meriti samo intenzitete 2 i <

vektora
2

i
<

. -sim toga, pokazuje se da su &rojne vrednosti veliine 2 jednake u svim

takama tankog prstena. +sto vai i za veliinu <, pri emu je + n < gde je + jaina
struje u navojcima. ravci vektora
2

i
<

poklapaju se sa tangentom na srednju liniju

##O
prstena, dok su njihovi smerovi odreeni pravilorn desnog zavrtnja u odnosu na smer struje +
u navojima. "ajzad, u prostoru izvan feromagnetnog prstena imamo
9 2
i
9 <
.
*onkretan postupak nalaenja funkcionalne veze
( ) < 2 f
sastoji se u tome da se, nakon
zatvaranja prekidaa 0, kliza na otporniku E pomera na levo u malim skokovima. .ime se i
jaina struje + kroz navojke sporo pove!ava u malim skokovima za vrednosti + , koje se
mere ampermetrom 1 sa slike #$a%. Samim tim, menja se i vrednost veliine < za male
vrednosti
+ n <
A uoimo da je eksperimentalno odreivanje veliine < omogu!eno time
to kod tankog feromagnetnog prstena izmeu < i + postoji jednoznana veza. ri svakoj
skokovitoj promeni jaine struje +, dolazi do malih skokovitih promena 2 jaine polja 2 u
prstenu, a samim tim i do promene fluksa
S 2
m

kroz povrinu S poprenog preseka
prstena. -ve promene fluksa registruju se odgovaraju!im fluksmetrom $koji radi na principu
takozvane elektromagnetne indukcije% ime je omogu!eno i eksperimentalno merenje veliine
2 .
"a taj nain, u 2<3ravni moe se nacrtati odgovaraju!i skup taaka, koje pri dovoljno
malim vrednostima + definiu odree, praktino glatku, krivu liniju
( ) < 2 f
, vidi sliku
#$&%. -vako do&ijena kriva linija, prethodno nenamagnetisanog feromagnetika, naziva se
prvo&itna kriva namagnetisavanja. rikazana 2<3kriva predstavlja >odzivV feromagnetnog
materijala tankog prstena na opisanu promenu struje
( ) t +
. Sa principijelnog stanovita
moemo smatrati da su vrednosti + toliko male, da kontinualna 2<3kriva predstavlja odziv
na >ulaznuV struju
( ) t +
koja linearno raste sa vremenom $vidi vinjetu na slici #$a%%. U naim
daljim razmatranjima mi !emo pretpostaviti da se skokovite promene struje
( ) t +
uvek mogu
prikazati odgovaraju!im neprekidnim funkcijama vremena t.
Sa slike #$&% neposredno uoavamo da
( ) < 2 f
predstavlja jednoznanu, ali
nelinearnu funkciiu promenljive <. ri pove!anju <, tok funkcije
( ) < 2 f
odvija se u vie
etapa, koje su odvojene odreenim karakteristinim takama na prvo&itnoj krivi
namagnetisavanja. 6o take 4 slika #$&% vrednost 2 neznatno se menja sa pove!anjem <.
"akon toga izmeu taaka 4 i S dolazi do naglog pove!anja jaine polja 2, pri emu taka
ovog dela krive predstavlja prevojnu taku prvo&itne krive namagnetisavanja. oev od take
S, posmatrano 2<3kriva postaje prava linja sa odreenim malim nagi&nim uglom u odnosu na
pozitivni smer <3ose. ravolinijski deo prvo&itne kri namgnetisavanja poev od take S
naziva se o&last zasi!enja feromagntnog materijala.
Sa poznatim o&likom prvo&itne krive namagnetisavanja,
( ) < 2 f
, mogu!e je
rekonstruisati i zavisnost intenziteta
F
K
magnetizacije
F
K

feromagnetnog prstena od
veliine <. "aime, za navedeni o&lik feromagnetnog uzorka vektor
F
K

kolinearan je
sa
2

i
<

, tako da se formula $#F./% moe koristiti u slede!em skalarnom

o&liku@
< 2
#
K
9
F

, gde je
9 K
F

. "aravno, mi razmatramo namagnetisavanje du

prvo&itne krive narnagnetisavanja, tako da je ( ) < K K
F F
nelinearna i jednoznana funkcija
promeniljive <. "a slici /. prikazana je zavisnost ( ) < K K
F F
. U o&lasti zasi!enja $poev
od take S% magnetizacija ( ) < K
F
je sla&orastu!a linearna funkcija od <. 1ko liniju zasi!enja
produimo prema
F
K
3osi $isprekidana linija na slici /.% do&ijamo presenu taku
9 F
K K
.
-&zirom na vrlo mali ugao pravolinijskog dela grafika sa slike /, moe se uzeti $sa dovoljnim
stepenom tanosti% da je
( )
s F s 9
< K K K
. 6rugim reima, veliina
9
K
ima &rojnu
vrednost koja je vrlo &lizu vrednosti saturacine magnetizacije
s
K
.
#/9
Slika /.
-pisani glo&alni tok prvo&itne krive namanetisavanja, slika #$&% $ili slika /.%
karakterie svaki feromagnetni rnaterijal. (eutim, prvo&itne krive namagnetisavanja
razliitih feromagnetnih mterijala mogu se znatno razlikovati, naroito na delu 433S@ do
o&lasti zasi!enja moe se do!i pri manjim ili ve!im vrednostima promenljive <. U tom
smislu, prvo&itna kriva namagnetisavanja predstavlja &itnu karakteristiku po kojoj se razliiti
prstenasti uzorci feromagnetnog materijala mogu razlikovati u pogledu svojih nelinearnih
svojstava. Htavie, prvo&itne krive namagnetisavanja feromagnetnih prstenova nainjenih od
istog materijala, ali do&ijenih razliitim postupkom seenja u odnosu na kristalogratske ravni
$koje karakteriu unutranju strukturu uzorka%, mogu se znatno razlikovati.
15.3. +EROMAGNETNI MATERIJALI KAO JAKI
PARAMAGNETICI
"a svojstvo nelinearnosti feromagnetika, razmatrano u prethodnom odeljku,
neposredno se nadovezuje druga osnovna karakteristika ovih materijala kao izrazito jakih
magnetika. odse!amo da je ova injenica &ila ve! kori!ena pri klasifikaciji magnetika.
-vde !emo dati konkretniji, kvantitativni smisao navedene injenice, pokazuju!i kako se
menja magnetna propustljivost
F

du prvo&itne krive namagnetisvanja tankog

feromagnetnog prstena.
Slika 7.
oto su vektori
2

i
<

kolinearni u sluaju takvog feromagnetnog prstena,

dovoljno je ispitati kakva je zavisnost ( ) <
F F
. .raenu funkciju pri
9 <>
moemo
rekonstruisati polaze!i od poznate 2<3krive, slika #$a%, i definicionog izraza $#F.7%@
#/#
( ) < < 2
F
. ritom se moe koristiti grafiki metod prikazan na slici 7. Uoimo
proizvoljnu taku ( na prvo&itnoj krivoj namagnetisavanja $slika 7$a%% i primetimo za ugao
prave koja prolazi kroz taku 9 i ( vai relacija ( ) ( ) < < < 2
F
*A . 1ko zamislimo
da se taka ( pomera na gore $slika 7$a%% zakljuujemo da je
*A
maksimalan kada doemo
u poloaj (
m
, nakon
ega &rojna vrednost veliine ( ) <
F
*A opada. "a taj nain zakljuujemo da grafik
funkcije ( ) <
F F
ima o&lik koji je prikazan na slici /$&%.
"a osnovu prikazanog grafika funkcije ( ) <
F F
vidimo da je re o jednoznanoj
i nelinearnoj funkciji. -sim toga, prime!ujemo da je
9 F
>
za svako
9 <>
. rema tome,
za relativnu magnetnu propustijivost
( )
9 F r F
<
, imamo
#
r F
>
,
to znai da feromagnetni materijali spadaju u nelinearne paramagnetike.
:ksperimentalna merenja pokazuju da su maksimalne vrednosti r F,

izuzetno velike
u poreenju sa vrednostima
r

sla&ih magnetika $
#
r

%. "a primer, u sluaju tehniki
istog gvoa za maksimalno r F,

imamo
( )
B
m r F
#9 <
,
. Htavie, za feromagnetnu
leguru koja je poznata pod nazivorn supermaloj $u iji sastav ulaze "i, Fe, (n i (o% imamo
( )
F
m r F
#9 8 <
,
. )&og velike vrednosti ( )
m F
< jaina polja ( )< < 2
F
u
feromagnetnom prstenu, pri
m
< <
dostie izuzetno velike vrednosti u odnosu na polje
navojaka &ez ovakvog prstena. "avedene injenice sugeriu, kada je re o feromagneticima,
upotre&u termina jaki paramagnetici.
15.4. IREVER(I,ILNOST NAMAGNETISAVANJA MAGNETIKA
U ovom i slede!em odeljku razmotri!emo dve dodatne rnakroskopske oso&ine
feromagnetika, koje se o&ino shvataju kao dva aspekta jedinstvenog nelinearnog
fenomena poznatog pod nazivom feromagnetni histerezis. -pisno govore!i, pod
feromagnetnim histerezisom podrazumevamo injenicu da ve! ispitivana funkcija
( ) < 2 f

moe, pod odreenim okolnostistima, &iti vieznana funkcija. 6rugim reima, datoj &rojnoj
vrednosti nezavisno promenljive < moe odgovarati vie razliitih vrednosti zavisno
promenljive 2. -vo svojstvo feromagnetika otkriveno je eksperimentalnim putem #889.
godine $:. aar&urg, 1. Eighi K. :ding%.
rvi od pornenutih aspekata feromagnetnog histerezisa odnosi se na ireverzi&ilni
karakter procesa namagnetisavanja i razmagnetisavanja feromagnetnog uzorka u spoljnjem
magnetostatikom polju stacionarne struje. 6a &ismo uoili sutinu feromagnetne
ireverzi&ilnosti, korisno je prethodno uvesti pojam istorije namagnetisavanja feromagnetnog
uzorka. U tom cilju mi !emo se ponovo ograniiti na tanki, prethodno nenamagnetisan
ferornagnetni prsten sa ravnomerno i gusto namotanim navojcima tankog provodnika $vidi
sliku #$a%%. U smislu onoga to je reeno u odeljku #F./, pretpostavi!emo da se jaina struje
( ) t +
kroz navojke menja sporo i skoro kontinualno tokom vremena t, a da svakoj ovakvoj
promeni struje
( ) t +
odgovara odreena linija u 2<3ravni. Svaka od ovako do&ijenih linija
2<3ravni definie jednu od mogu!ih istoria namagnetisavanja ispitivanog feromagnetnog
prstena.
#//
Slika B.
"a slici B$a% ilustrovana je istorija namagnetisavanja feromagnetnog prstena koja se odnosi na
poetnu etapu namagnetisavanja du prvo&itne krive namagnetisavanja. Struja
( ) t +
dostie
maksimalnu vrednost
9
+
koja je dovolja samo da se razvije poetni deo prvo&itne krive
namagnetisavanja do take #. Ukoliko ovakvu struju
( ) t +
vra!amo na nultu vrednost, slika
B$&%, dolazi do takvih promena 2 i < koje imamo kada je vra!emo nazad iz take # u taku 9.
6rugim reima, proces namagnetisavanja uzorka tokom istorije namagnetisavanja koju diktira
posmatrana struja
( ) t +
ima reverzi&ilni karakter.
(eutim, sasvim novu situaciju imamo ukoliko ostvarimo takve promene struje
( ) t +

koje omogu!avaju da se najpre razvije kompletno prvo&itna kriva namagnetisavanja, a nakon
toga smanjimo &rojnu vrednost struje, sllika F. "a slici F$a% prikazana je takva promena struje
ija vrednost
#
+
o&ez&euje namagnetisavanje prstena do zasi!enja $taka # %, a zatim se
struja smanjuje na vrednost
9
+
, taka / na 2<3krivoj. Kasno uoavamo da se navedeni 2<3
grafik odnosi na vieznanu funkciju
( ) < 2 f
, to jest postoje vrednosti < za koje velilina
2 ima dve razliite vrednosti. Uoavamo takoe da se taka / nalazi izvan prvo&itne krive
namagnetisavanja 93#3# , to znai da je posmatrana istorija namagnetisavanja ireverzi&ilnog
karaktera.
Sa fizikog stanovita, najvaniju posledicu feromagnetnog histerazisa imamo pri
strujnoj promeni sa slike F$&%. "aime, ukoliko struju
( ) t +
vratimo na nultu vrednost, taka 7,
feromagnetni prsten dolazi u finalno magnetostatiko stanje koje odgovara taki 7 na 2<3
grafiku. 6rugim reima, ireverzi&ilna promena magnetostikog stanja tokom istorije
namagnetisavanja # 3/37 dovela je do toga da se u prstenu zadralo magnetistatiko polje
odreene jaine
r
2 2
, iako je struja iskljuena. olje
r
2 2
naziva se remanentno
$rezidualno, zaostalo% magnetostatiko polje. 2rojna vrednost veliine
r
2
zavisi od vrste
materijala od kojeg je nainjen feromagnetni psten.
#/7
Slika F.
Ukoliko sa fermomagnetnog prstena uklonimo navojne provodnike, do&ijamo jedan
vrlo specifian magnetostatiki sistem koji uva informaciju o tome ta se sa njim deavalo u
prolosti. +storija njegovog namagnetisavanja zapisano je u &rojnoj vrednosti
9 2
r

i moe
se rekonstruisati u tom smislu to se u taku 7 grafika u 2<3ravni dolazi nakon >kretanjaV po
sasvim definisanoj putanji za datu vrstu materijala. )&og toga kaemo da feromagnetne
materijale kao nelinearne materijalne sredine karakterie feromagnetna memorija. -vakvo
svojstvo feromagnetika, koje se ne javlja u sluaju sla&ih magnetika, od izuzetog je interesa
kako sa terijskog tako i praktinog stanovita.
Fiziki sistemi koji raspolau odreenim stepenom namagnetisanosti u odsustvu
spoljnjeg polja stacionarne struje nazivaju se permanentni magneti. U naem konkretnom
sluaju, feromagnetni prsten karakterie odreena magnetizacija
F
K

, koja na osnovu formule

$#F./% i injenice da je 9 <

i
r
2 2

ima vrednost
9 r F
2 K

. rema tome,
posmatrani prsten predstavlja, u teorijskom smislu, najosnovnijin o&lik permanentnog
magneta.
4isina geometrijske simetrije ovakvog magneta onemogu!uje njegovu praktinu
primenu kao izvora spoljnjeg magnetostatikog polja $zato to je polje
2

lokalizovano
iskljuivo unutar njegove zapremine%. (eutim, ak i neznatno naruavaju navedene simetrije
prstena moe >oslo&oditiV polje
2

iz njegove unutranjosti. -vakvi uslovi se ostvaruju, na

primer, ako preseemo namagnetisani prsten formiraju!i uski procep, to dovodi do neke vrste
>potkoviastogV permanentnog magneta. .akoe, ako prsten sa procepom lagano
deformiemo u o&lik pravog cilindra, dolazirno do vrste >magnetne igleV.
15.5. HISTERE(ISNI CIKLUS +EROMAGNETIKA
"astavljaju!i nau analizu feromagnetnog histerezisa, razmotri!emo, i drugi njegov
aspekt, koji je povezan sa sloenijim istorijama namagnetisavanja. Eaznovrsnost putanje u
2<3ravni pri sloenijim varijacijama struje
( ) t +
kroz navojke feromagnetnog prstena moe
&iti izuzetno velika. -vde !emo razmotriti sluaj koji dovodi do takozvanog sta&ilnog
histerezisnog ciklusa pri namagnetisavanju feromagnetika.
Eazmotri!emo najpre sluaj kada su >sporeV promene jaina struje
( ) t +
kroz navojke
prstena opisane grafikom sa slike I$a%. resene take grafika struje
( ) t +
sa t3osom
odgovaraju trenucima kada o&r!emo polaritet generatora elektromotorne sile g

naeg
polaznog sistema iz odeljka #F./. $slika #$a%%. relazan grafik u o&lasti negativnih vrednosti
jaina struje odgovara promeni smera struje. Uzimamo da vrednost
9:;
+
dovodi
feromagnetni prsten u poetnu taku S o&lasti zasi!enja prvo&itne krive namagnetisavanja, a
to je
9:; 9&7
+ +
.
#/B
Slika I.
"a slici I$&% prikazana je kriva u 2<3ravni koja odgovara istoriji namagnetisavanja
prstena sa slike I$a%. Uoavamo da je do&ijena kriva otvorena i da se nalazi u intervalu
vrednosti < od
9:;
<
$kada je
9:;
+ +
% do
9:; 9&7
< <
$kada je
9:; 9&7
+ + +
%. ri
svakom punom zaokretu 2<3krive oko take 9 dolazi do neznatnog pomeranja ove krive, tako
da su prelomne take $#,/,7% posmatrane putanje veoma &liskeA isto vai i za prelomne take
# ,/ ,7 . Sa pove!anjem &roja zaokreta, 2<3kriva postaje sve z&ijenija u tom smislu to nizovi
taaka
, , , 7 / #
kao i
, , , 7 / #
konvergiraju odgovaraju!im fiksnim poloajima u 2<3
ravni.
"a slici J$a% ilustrovana je granina situacija u 2<3ravni do koje dolazi nakon
dovoljno velikog &roja periodinih promena smera struje
( ) t +
.
Slika J.
-vakva granina >putanjaV predstavlja zatvorenu liniju koja je simetrina u odnosu na
taku 9 2<3ravni, a koja se naziva sta&ilni histerezisni ciklus. 6a &i se istakla injenica da
prelomne take ciklusa predstavljaju poetne take o&lasti zasi!enja, za navedeni ciklus
koristi se i naziv maksimalni histerezisni cikius.
U realnim eksperimentalnim uslovima, feromagnetni prsten ulazi u sta&ilni histerezisni
ciklus ve! nakon desetak promena smera struje u navojcima. +skljuivanjem struje, posle
viestruke promene njenog smera, dolazi i do zaustavljanja histerezisnih promena 2 i <A
naime pri
( ) 9 t +
imamo
9 <
, tako da za polje 2 u prstenu vai
r
2 2
ili
r
2 2
,
vidi slliku J$a%. 6rugim reima, posmatrani feromagnetni uzorak postaje permanentni magnet
sa magnetizacijom
9 r F
2 K

gde je n 2 2
r r

t pri emu je n

ort normale na povrini

poprenog preseka u posmatranoj taki.
#/F
.ake sta&ilnog histerezisnog ciklusa koje su na slici J$a% oznaene sim&olima c, i, k,
l, u, s predstavljaju njegove karakteristine take, a odnose se na razliita magnetostatika
stanja feromagnetnog prstena. Ginija c3i3k3l preseca 23osu u taki
r
2 2
gde je
r
2

remanentno polje prstenaA ista linija preseca <3osu u taki
c
< <
, gde je
c
<
takozvano
koercitivno polje. +du!i du krive c3i3k dolazi se u taku k nakon neprestanog smanjivanja
jaine polja 2 u prstenu do nulte vrednostiA kada prsten postaje razmagnetisan pod
delovanjem polja struje u navojcima. )&og toga se deo ciklusa odreen takama c3i3k naziva
kriva razmagnetisavanja. *oriste!i formulu $#F./% mogu!e je na!i intenzitete i smerove
vektora
2

,
<

i
F
K

u svim karakteristinim takama sta&ilnog histerezisnog ciklusa $pri

datim
r
2
,
c
<
,
9:;
2
i
9:;
<
%.
Eazliiti feromagnetni materijali karakteriu se razliitim &rojnim vrednostima
veliina
r
2
i
c
<
. (eutim, dok se vrednosti za
r
2
razliitih feromagnetika kre!u u
uskom intervalu $
. # 2
r

%, interval mogu!ih vrednosti veliine

c
<
veoma je veliki $kre!e
se od oko
m 1 B <
c

pa ak i do
m 1 999 /F9 <
c

%. )&og toga je uo&iajeno da se

feromagnetni materijali klasifikuju u dve grupe@ meki feromagnetici $malo
c
<
% i tvrdi
feromagnetici $veliko
c
<
%. Sa tehnikog stanovita, meki feromagnetici $u koje spada, na
primer, isto gvoe% koriste se za izradu jezgara transformatora $sistema solenoida%. .vrdi
feromagnetici $u koje spada, na primer, elik% upotre&ljavaju se za izradu permanentnih
magneta.
*ompletnu sliku o histerezisu datog feromagnetnog materijala moemo do&iti ako u
istoj 2<3ravni prikaemo eksperimentalne rezultate pri manjim amplitudama struje
( ) t +
od
onih koje su dovele do histerezisnog ciklusa sa slike J$a%. "aime, ako su vrednosti amplitude
9:;
+
takve da se feromagnetni uzorak ne dovodi do zasi!enja, onda se unutar dosadanjeg
>maksimalnogV histerezisnog ciklusa formiraju manji, ali takoe sta&ilni histerezisni ciklusi
$vidi sliku J$&%%.
6o sada navedena makroskopska svojstva feromagnetika odnosila su se na one
temperature pri kojima feromagnetni materijali ispoljavaju svoje specifine oso&ine.
+spostavlja se da svaki feromagnetik karakterie odreena kritina temperatura
c
.
, iznad
koje uzorak naglo gu&i feromagnetna svojstva. -vo vano svojstvo feromagnetika otkrio je .
,urie #8O7. godine pri ekseperimentisanju sa gvoenim permanentnim magnetikom.
"avedena pojava naziva se ,urie3jev feromagnetni efekat.
.emperatura
c
.
pri kojoj permanentni magnet postaje razmagnetisan naziva so
,urie3jeva temperatura. 2rojna vrednost temeperature
c
.
zavisi od vrste magnetika.
:ksperimenti pokazuju da su temperature
c
.
gvoa, ko&alta i nikla znatno iznad so&nih
temperatura, ali i znatno ispod temperatura topljenja
t
.
ovih feromagnetnih materijala.
.ako, na primer, za gvoe imamo
* #9B7 .
c

, dok je
* #897 .
t

. U sluaju ko&alta
imamo
* #B99 .
c

. )natno niu ,urie3jeovu temperaturu

c
.
ima nikl,
* I7# .
c

.
ostoje i feromagnetni materijali ija je temperatura
c
.
znatno ispod so&nih temperaturaA na
primer, disperzijum $6_% ima
* 8F .
c

, tako da se njegova feromagnetna svojstva

ispoljavaju samo u uslovima ekstremno niskih temperatura.
Eazmagnetisani feromagnetik sa temperaturom
c
. .>
ponaa se u svim
eksperimentima kao >o&iniV, sla&i paramagnetik.
15.0. >EISS-OVI +EROMAGNETNI DOMENI
)avravaju!i na pregled osnovnih makroskopskih svojstava feromagnetika, preostaje
nam da razmotrimo jo jednu od njih, koja u izvesnom smislu predstavlja osnovu za
#/I
kvalitativno tumaenje svih do sada poznatih svojstava. Ee je o postojanju takozvanih
aeiss3ovih domena unutar zapremine kako namagnetisanog, tako i nenamagnetisanog uzorka
feromagnetika. <ipotezu o postojanju ovakvih domena predloio je . aeiss #O9J. godine pri
zasnivanju klasine teorije feromagnetizma. U&rzo nakon toga, njegova teorijska pretpostavka
potvrena je eksperimentalnim putem i to razliitim mernim tehnikama.
osmatra!emo najpre nenamagnetisan monokristalni uzorak feromagnetika, koji je
do&ijen seenjem po odreenim kristalogratskim ravnima $slika 8$a%%. +nteresuje nas kako su
prostorno rasporeeni magnetni momenti
F
mi
p

feromagnetnog materijala, vidi jednainu

$#F.#%.
Slika 8.
+spostavlja se da ovu prostornu raspodelu karakterie komplikovana mreasta struktura
nepravilnog o&lika koja podse!a na mozaik. U svakoj pojedinanoj !eliji ovakve prostorne
strukture vektori
F
mi
p

imaju iste intenzitete, pravce i smerove meutim, opti pravci i smerovi

vektora
F
mi
p

, razliitih !elija meuso&no se razlikuju $vidi strelice na slici 8$&%%. 6rugim

reima, nasuprot oekivanju $po kojem &i nenamagnetisan feromagnetni uzorak imao potupno
haotino rasporeene magnetne momente
F
mi
p

u svim pravcima%, postoji odreeni red koji se

tek na makroskopskorn nivou manifestuje kao >haosV. ojedinana !elija prostorne strukture
upravo i predstavlja ono to se naziva aeiss3ov feromagnetni domen.
U postojanje aeiss3ovih domena moemo se uveriti koriste!i relativno jednostavan
eksperimentalni metod. "aime, ako se ravna povrina feromagnetnog uzorka do&ro uglaa, a
zatim prevue tankim slojem ulja koje sadri gvozdeni prah, onda !e se deli!i gvoa
dominantno rasporediti po granicama aeiss3ovih domena. Formiranje mreaste strukture
gvozdenog praha na povrini ispitivanog uzorka posledica je injenice da se deli!i praha
pomeraju kroz sloj ulja prema o&lastima gde se lokalno magnetostatiko polje feromagnetika
karakterie izrazitom nehomogeno!u. -&razovanje ovakvih struktura moe se uoiti ak i
pomo!u mikroskopa sa relativno malim uve!anjem.
Eazmere aeiss3ovih domena variraju u znatnorn stepenu, ali su u proseku takve da su
zapremine domena reda veliine
7 I
cm #9

. ritom svaki domen u proseku sadri ogroman

&roj vorova kristalne reetke feromagnetnog uzorka $reda veliine
#F
#9 >atomaV po jednom
domenu%. 6rugim reima, fenomen aeiss3ovih domena javlja se na mezoskopskom nivou
strukture materije. +pak, sa dovoljnim stepenom tanosti, moemo smatrati da magnetizacija
F
K

, definisana formulom $#F.#%, &itno ne zavisi od veliine aeiss3ovih domena. reciznije

reeno, moemo smatrati da zapremina 4 iz formule $#F.#% sadri dovoljno veliki &roj
aeiss3ovih domena.
einjenica je, meutim, da se stanje kako nenamagnetisanog feromagnetika, tako i sam
proces njegovog namagnetisavanja moe rasvetliti upravo na jeziku aeiss3ovih domena. "a
slici O. ilustrovana je promena strukture aeiss3ovih domena feromagnetnog prstena du
prvo&itne krive namagnetisavanja i dela histerezisnog cikiusa. .aka 9 odgovara poetnom
stanju nenamagnetisanog uzorka, kada su rezultuju!i magnetni momenti aeiss3ovih domena
#/J
sasvim haotino rasporeeni u prostoru. -vakav feromagnetni uzorak ne formira nikakvo
magnetno polje, to jest 9 K
F

, ime se o&janjava injenica da postoje i stanja

feromagnetnih materijala kada se uzorci ne ponaaju kao magneti.
Slika O.
roces namagnetisavanja posmatranog uzorka du prvo&itne krive namagnetisavanja
zapoinje promenom strukture aeiss3ovih domena, koja je reverzi&ilnog karaktera sve do
take # grafika sa slike O. "aime, na ovom delu 2<3krive sa pove!anjem < dolazi do
neznatnog ali kontinualnog pomeranja granica domena tako to se oni domeni iji je ukupni
magnetni moment
F
m
p

u smeru vektora
<

pove!avaju na raun ostalih domena. 6aljim

pove!avanjem polja < ulazi se u o&last #3/ naglog uspona 2<3krive, gde dolazi do naglog i
reverzi&ilnog pomeranja granica onih domena kod kojih je
F
m
p

usmeren du polja
<

, a na
raun ostalih domena. -vaj proces je istovremeno pra!en naglom rotacijom vektora
F
m
p

koji
se dominantno postavljaju u pravcu i smeru vektora
<

. oev od take / ulazimo u o&last

zasi!enja gde su magnetni momenti svih domena usmereni du vektora
<

.
"a delu histerezisne krive 73B koji odgovara odzivu feromagnetnog uzorka na
smanjivanje polja <, dolazi do dezorijentacije rnagnetnih momenata i pomeranja granica
domena, ali tako da se pri nultoj vrednosti polja < u feromagnetnom uzorku zadrava
delimina ureenost orijentacije magnetnih momenata aeiss3ovih domena. )&og toga se u
odsustvu polja < uzorak karakterie magnetizacijom ( ) 9 9 < K
F
, odnosno remanentnim
magnetnim poljem jaine
r
2
,vidi sliku O. 6eo krive B3F sa 23< grafika odgovara procesu
razmagnetisavanja pri kojem se uspostavlja haotina raspodela magnetnih momenata aeiss3
ovih domena. U taki F koja odgovara koercitivnom polju
c
<
, feromagnetni uzorak je
potpuno razmagnetisan, to jest
( ) 9 < K
c F

.
omo!u aeiss3ovih domena moe se dati i kvalitativno tumaenje ,urie3jevog
feromagnetnog efekta. "aime, pri pove!anju temperature ., struktura aeiss3ovih domena
permanentnog magneta $prethodno namagnetisanog do zasi!enja, taka / sa slike O.% se dugo
#/8
odrava. U &lizini kritine temperature
c
.
dolazi do nagle promene strukture aeiss3ovih
domena, kako u pogledu zapremine, tako i orijentacije magnetnih momenata. *ada
temperatura permanentnog magneta dostigne vrednost
c
. .
dolazi do razaranja domenske
strukture@ posmatrani uzorak gu&i feromagnetna svojstva i postaje sla&i paramagnetik.
<laenjem uzorka o&navlja se struktura aeiss3ovih domena.
einjenica da feromagnetni materijali spadaju u jake magnetike, povezana je sa tim da
magnetni momenti
F
m
p

aeiss3ovih domena imaju vrlo velike &rojne vrednosti. 4ektor

magnetizacije
s
K

pri zasi!enju, vidi sliku /, predstavlja z&ir magnetnih momenata

F
m
p

svih
aeiss3ovih domena po jedinici zapremine feromagnetnog uzorka u stanju zasi!ena. -tuda !e i
intenzitet vektora
s
K

imati vrlo veliku &rojnu vrednost, to upravo i lei u osnovi tvrdnje da

feromagnetici spadaju u jake magnetike $primetimo da je u stanju
saturacije
# < K
s
F
r
+
9:;
%. "aravno, samo eksperimentalna injenica
o postojanju aeiss3ovih domena i o usmeravanju njihovih magnetnih momenata u stanju
zasi!enja, ne o&janjava zato su ovi magnetni momenti izuzetno velikih vrednosti niti koji su
mehanizmi rasta domena i usmeravanja njihovih momenata. "avedena pitanja su ostala
otvorena sve do konstituisanja kvantne teorije feromagnetizma.
10. MAGNETOSTATIKO POLJE PERMANENTNOG
MAGNETA
10.1. PERMANENTNI MAGNET KAO IDEALI(OVAN
+EROMAGNEK
ri izuavanju feromagnetika, mogu se formulisati dva osnovna pro&lema. rvi se
odnosi na izuavanje njihovog ponaanja u magnetostatikim poljima rnakroskopskih strujnih
provodnika, to jest na analiza rezultuju!eg magnetostatikog polja formiranog u prisustvu
feromagnetika. 6rugi pro&lem se odnosi na analizu polja permanentnih magneta
$feromagnetni uzorci koji se i u odsustvu stacionarnih struja karakteriu nenultom
magnetizacijom%. U ovom odeljku &i!e razmatran drugi od pomenuta dva pro&lema.
ri kvantitativnom izuavanju formulisanih pro&lema, mi se direktno suoavamo sa
nejednoznano!u funkcija ( ) < K K
F F

i ( ) < 2 2

, povezanim sa histerezisom. ri
analizi polja permanentnog magneta mogu!e je konstruisati odgovaraju!e aproksimativne
metode. +postavlja se da je pogodna aproksimacija $dovoljno adekvatna za najve!i &roj
permanentnih magneta koji se sre!u u praksi% za pojavu takozvanog idealizovanog
feromagnetika.
od idelizovanim feromagnetikom podrazumevamo feromagnetnu materijalnu sredinu
ija je magnetizacija
F
K

u proizvoljnoj taki izraena slede!om formulom@

9 m F
K < K

+
,
$#I.#%
gde se vektor
<

odnosi na istu taku prostora na koju se odnosi i vektor

F
K

. o definiciji,
veliina
9
K

predstavlja nenulti vektor koji ne zavisi od

<

i koji se naziva permanentna

magnetizacija idealizovanog feromagnetika. 4eliina
m

predstavlja, po definiciji, pozitivan

realan &roj $
9
m
>
% nezavisan od
<

i naziva se magnetna suscepti&ilnost idealizovanog

feromagnetika. elan <
m

iz formule $#I.#% je takozvana indukovana magnetizacija

#/O
idealizovanog feromagnetika. U optem sluaju, uvedene veliine
9
K

i
m

mogu zavisiti od
vektora poloaja posmatrane take feromagnetika.
Slika #.
Sa fizikog stanovita idealizovani ferornagnetik moe se shvatiti kao linearna
paramagnetna sredina suscepti&ilnosti
m

$razmatrana u glavi +++% koja ima dodatnu

paramagnetnu magnetizaciju
9
K

. "a slici #$a% ilustrovan je uzorak idelizovanog

feromagnetika kao $raviranah% paramagnetna sredina u koju su >ugraeniV fiksni vektori
permanentne magnetizacije ( ) r K
9

. U ovakvom modelu permanentnog magneta, rafiranah

materijalana sredina posmatra se kao sla&i $linearni% paramagnetik magnetne propustljivosti

$to jest suscepti&ilnosti

m

% ije je namagnetisavanje o&avljeno onom komponentom

mikrostrukture uzorka koja je opisana skupom vektora
9
K

. rema prethodnoj formuli $#I.#%

ukupna magnetizacija
F
K

u proizvoljnoj taki ovakvog dvokomponentnog sistema jednaka

je z&iru vektora
9
K

i vektora indukovane magnetizacije < K

m ind

.
olaze!i od formule $#I.#% moe se do!i do veze izmeu vektora
2

i
<

u
proizvoljnoj taki idealizovanog feromagnetika. "aime, koriste!i optu relaciju $#F./% imamo@
( ) < K < 2
F 9 9

+ $#I./a%
to jest@
( )
9 9 m 9
K < # 2

+ +
$#I./&
%
o analogiji sa sla&im magneticima, pogodno je definisati veliinu

@
( )
m 9
# +
$#I.7%
koja se naziva magnetna propustljivost idealizovanog feromagnetika. rema tome, traenu
vezu izmeu
2

i
<

moemo izraziti slede!om formulom@

9 9
K < 2

+
$#I.B%
"aravno, veliina

ne zavisi od
<

i tre&a je razlikovati od ( ) <

F F

, o kojoj
je &ilo rei u odeljku #F.7. rimetimo takoe, da se i za idelizovane feromagnetike moe
uvesti veliina
9 r

.
1proksimacija idealizovanog feromagnetika, izraena formulama $#I.#% i $#I.B%,
pogodna je za tvrde feromagnetike, podse!amo da se upravo ovakvi materijali naje!e
koriste za izradu permanentnih magneta. -sim toga, permanentni magnet se o&ino realizuje
to se tvrdi ferornagnetik dovede u finalno stanje sta&ilnog histerezisnog ciklusa, a zatim
iskljui struja ijim je poljem izvreno namagnetistavanje datog uzorka. Specifinost
navedenih materijala je u tome to se njihov sta&ilni histerezisni cik#us praktino svodi na
o&lik koji je prikazan na slici #$&%. -&ino se kod permanentnih magneta javljaju takva
#79
finalna stanja sa vrednostima
2

i
<

koje odgovaraju takama na pravolinijskom delu

ciklusa u drugom kvadrantu 2<3ravni.
10.2. INTEGRALNE JEDNAINE MAGNETOSTATIKOG POLJA
PERMANENTINH MAGNETA
relazimo na formulisanje integralnih jednaina magnetostatikih polja permanentnih
magneta u aproksimaciji idelalizoanih feromagnetika.
Slika /.
osmatra!emo homogeni uzorak permanentnog magneta, nainjenog od tvrdog
feromagnetnog materijala $vidi sliku /.%. Svaku taku ovakvog magneta karakterie odreena
permanentna magnetizacija ( ) r K K
9 9


, kao i magnetna propustljivost
( ) const #
9 m 9
+
idealizovanog feromagnetika. retpostavljamo da je posmatrani
uzorak u vakuumu $
9

%. (agnetostatiko polje u svakoj taki ovakvog fizikog sistema

karakteriu vektori
2

i
<

$vidi slike /$a% i /$&%%.

(agnetostatiko stanje posmatranog sistema sa slike /. nastalo je nakon
iskljuivanja elektrine struje kojom je izvreno trajno namagnetisavanje feromagnetnog
uzorka. "a taj nain, do odgovaraju!ih integralnih jednaina za
2

i
<

moemo do!i ako u

optim jednainama koje vae za sla&e magnetike stavimo da je gustina struje
9 j

, a
za jednainu veze izmeu
2

i
<

iskoristimo formulu $#I.B%. rema tome, za

2

i
<

permanentnog magneta, shva!enog kao idealizovani feromagnetik, vidi slede!e formule@

9 d <
,

$#I.Fa%

S
9 S d 2
$#I.F&
%
9 9
K < 2

+
,
$#I.Fc%
pri emu kontura , i zatvorena povrina S imaju isti smisao kao i u polaznim optim
jednainama $#B.#/% i $#B.#9%. *ao i u sluaju svih integralnih jednaina kojima smo se dosad
&avili $kako u elektrostatici, tako i u magnetostatici% formule $#I.Fa% i $#I.F&% opisuju
iskljuivo glo&alne karakteristike polja permanentnog magneta.
"avedene integralne jednaine omogu!uju da se uoi vana razlika izmeu strukture
vektorskih polja ( ) r 2 2


i ( ) r < <


permanentnog magneta, naznaeno na slici /$a% i
slici /$&%. "aime, na osnovu formule $#I.F&% zakljuujemo da su linije polja ( ) r 2

zatvorene
#7#
orijentisane linije. 6rugim reima, pri prelasku iz permanentno namagnetisanog magnetika u
vakuum ove linije ostaju neprekidne i ne menjaju svoju orijentaciju.
(eutim, &itno drugaiju situaciju imamo sa linijama vektorskog polja ( ) r <

. "aime,
polaze!i od formule $#I.Fa% i primenjuju!i je na neku zatvorenu konturu ,, koja prolazi kroz
take # i /, i koja se poklapa sa nekom od linija polja
2

, zakljuujemo da vai slede!a

relacija@
9 d < d < d <
#
/
/
# ,
+

$spolja% $unutra%
$#I.Ia%
to jest@


/
#
#
/
d < d <

$unutra% $spolja%
$#I.I&
%
)a vektor
<

u integralu na desnoj strani formule $#I.I&% imamo

9
2 <

poto putanja
integracije od # do / $spolja% ide kroz vakuum. )&og toga je 9 d 2 d <
9
>

tako da
je navedeni integral od # do / pozitivan, a samim tim vai slede!a relacija@
9 d <
#
/
<

.
$unutra%
$#I.I&
%
oslednja nejednakost &i!e zadovoljena ako je vektor
<

&ar na nekom delu konture , kroz

magnet suprotno orijentisan u odnosu na vektor
2

$vidi sliku /$&%%.

6o&ijeni glo&alni zakljuak o smeru vektorskog polja ( ) r <

unutar permanentnog
magneta sugerie da linije ovog polja mogu imati izvore i ponore, &ar u nekim delovima
posmatranog uzorka, vidi o&lasti oznaene isprekidanim linijama na slici /$&%. reciznije
reeno, ukoliko nije realizovana mogu!nost da je 9 <

u svim takama permanentnog

magneta i okolnorn prostoru, onda vektorsko polje ( ) r <

mora imati izvore i ponore.

"a kraju tre&a naglasiti da o&lici linija vektorskih polja ( ) r 2

i ( ) r <

ne moraju &iti
podudarne u svim svojim delovima. "aime, u vakuumu je < 2
9

, meutim u
unutranjosti permanentnog magneta
9 9
K < 2

+ , pri emu uslov $#I.J% moe &iti
zadovoljen i u sluaju kada
2

i
<

ne lee na istom pravcu. 6rugim reeima, o&lici linija

( ) r 2

i ( ) r <

u unutranjosti magneta su, u optem sluaju razliiti.

#7/