Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematiki fakultet, Departman za fiziku Smer: Fizika,meteorologija i modeliranje ivotne sredine

Seminarski rad !" iz Uvoda u meteorologiju ##

Sara Stojsavljevi$

%ednaina kretanja u sistemu koji rotira

Novi Sad, &'( april &))*( godine

S+D,-+%

!( Uvod...................................................................................................................................2 &( Kretanje materijalne take u koordinatnom sistemu..........................................................2

2.1. Brzina i ubrzanje materijalne take.............................................................................4 2.2. Vrste kinematikih kretanja........................................................................................5

'( Ravnomerno kruno kretanje materijalne take................................................................. .( !ednaina kretanja u sistemu koji rotira............................................................................."
4.1. #tvarne sile..................................................................................................................$ 4.2. %ner&ijalne sile...........................................................................................................1' (iteratura................................................................................................................................11

!( Uvod
Kretanje je) kao nain *ostojanja materije) neodvojivo od materije) a i materija je) tako+e) neodvojiva od kretanja. ,akle) sve se nalazi u stalnom i ne*rekidnom kretanju tako da je) u stvari) a*solutna jedino *romena kojoj *odleu sva tela bez izuzetka. !o- je 1 .". /jutn 0 %saa& /e1ton 2 u svom delu 34atematiki zakoni *rirodne nauke5 036hiloso*hiae naturalis *rin&i*ia mathemati&a52 *ostavio osovne aksiome o kretanju tela) *olaze7i od osnovnih *ojmova 8izike9 *rostora) vremena) mase i saznanja o kretanju tela. 6rvi /jutnov zakon 0zakon iner&ije2 ustanovio je jo- :alilej i on ;lasi9 svako telo(materijalna taka) ostaje u stanju mira ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom sile nije prinueno da to stanje promeni . 4e+utim) kao -to je na *oetku reeno) sve se nalazi u ne*rekidnom kretanju) *a se name7e *itanje kako onda de8inisati mirovanje ili ravnomerno *ravolinijsko kretanje tela) kada je ono) samo *o sebi) relativno. /jutn je bio svestan ovo; *roblema) *a je ova dva vida kretanja de8inisao u odnosu na 3a*solutni5 *rostor i vreme. <vakvo shvatanje o kretanju je meta8iziko i ne od;ovara realnosti. U realnom *rostoru *oloaji tela i njihova kretanja mo;u biti odre+eni samo u odnosu na materijalna tela. #vako od njih moe se uslovno smatrati ne*okretnim i za nje;a vezati koordinatni sistem. Kretanja tela u odnosu na uslovno ne*okretni koordinatni 0re8erentni2 sistem nazivaju se apsolutnim kretanjima. Koordinatni sistemi) *ak) u odnosu na koje izolovana tela miruju ili se ravnomerno *ravolinijski kre7u) nazivaju se inercijalnim (Galilejevim) koordinatnim sistemima. #lino) koordinatni sistemi u odnosu na koje se izolovana tela ubrzano ili krivolinijski kre7u) nazivaju se neinercijalnim koordinatnim sistemima. Kretanja tela u neiner&ijalnim koordinatnim sistemima s*adaju u sloenija kretanja. /aime) kretanje svako; tela na =emlji jeste sloeno kretanje u neiner&ijalnom sistemu) -to je *osledi&a =emljine rota&ije. 6rouavanje kretanj> u atmos8eri bi se) sto;a) u su-tini) trebalo svoditi na *rouavanje kretanja deli7a vazduha u neiner&ijalnom koordinatnim sistemu koji *odrazumeva =emljinu i revolu&iju i rota&iju oko so*stvene ose. 4e+utim) kako je uti&aj rota&ije =emlje oko #un&a mali na kretanja u atmos8eri =emlje) on se zanemaruje) a kretanje deli7a vazduha se *osmatra samo u odnosu na rota&iju =emlje i neko nje;ovo so*stveno kretanje u odnosu na *ovr-inu =emlje. #to;a 7e u ovom radu biti o*isano ono kretanje deli7a vazduha kod ko;a se zanemaruju sva ostala kretanja itavo; sistema) sem =emljine rota&ije.

&( /retanje materijalne take u koordinatnom sistemu

6oloaj materijalne take moe biti odre+en samo u odnosu na neko dru;o telo uzeto kao re8erentno 0telo u*ore+ivanja2 0#lika 2.12. U svakoj taki re8erentno; tela mo;u se *ovu7i tri orijentisana *rav&a i )

j , k

koji lee u jednoj ravni) a seku se u *osmatranoj taki. <va tri

orijentisana *rav&a *redstavljaju koordinatni sistem) a njihova taka *reseka < jeste poetak koordinatnog sistema. U mehani&i se naje-7e u*otrebljava desni ,ekartov 0,es&artes2 koordinatni sistem) a *o *otrebi &ilindrini) s8erni) itd. 6oloaj materijalne take A u odnosu na koordinatni *oetak < odre+uje se ili *omo7u njenih koordinata x, y, z9
x = x 0t 2 + y 0t 2 + z 0t 2

02.12

ili *omo7u njeno; vektora poloaja r = OA 0vektor koji *ovezuje *oloaj take sa koordinatnim

*oetkom2. <vaj vektor moe se razloiti na kom*onente du osa Ox, Oy, Oz, koje su odre+ene ortovima 0jedininim vektorima2 i ) j , k , *a se dobija9
r = xi + yj + zk

02.22

;de su x, y, z *rojek&ije vektora *oloaja r na oznaene ose.

Slika &(!: 6oloaj materijalne take u odnosu na re8erentnu taku <.

&(! 0rzina i u1rzanje materijalne take

/eka se materijalna taka kre7e u odnosu na koordinatni sistem < 0#lika 2.1.12. :eometrijsko mesto uzasto*nih *oloaja u kojima se nalazila taka A u toku vremena t) tj. kriva A, A , A!, ... koju je o*isala *osmatrana taka naziva se putanja (trajektorija). 6oloaj take A u odnosu na koordinatni *oetak odre+en je vektorom *oloaja r . U toku kretanja take njen vektor *oloaja menja se s vremenom tako da nje;ov vrh o*isuje trajektoriju *osmatrane take. 6oloaj materijalne take je tada o*isan jednainama 02.12 i 02.22 koje se nazivaju konanim jednainama kretanja.

/a sli&i 2.1.1 vektor AA1 = r je vektor promene (prira"taj) vektora *oloaja r za

interval vremena @t i naziva se jo- i vektor pomeraja take. Kolinik *rira-taja vektora *oloaja i intervala vremena u kome je nastao naziva se vektor srednje #rzine9
r = sr t

02.1.12

koji ima isti *rava& i smer kao i vektor *omeraja) ali mu se intenzitet razlikuje jer je @t A'. :ranina vrednost odnosa 02.1.12 kada @tB' naziva se trenutna #rzina take A u trenutku t9
r dr = lim = = 0 r 2 t ' t dt

02.1.22

Slika &(!(!: Brzina i ubrzanje materijalne take.

/a slian nain mo;u7e je o*isati i *romenu vektora trenutne brzine s vremenom 0slika 2.1.12) *ri emu ;ranina vrednost9
d a = lim = = 0 r 2 t ' t dt

02.1.?2

od;ovara vektoru trenutno; ubrzanja take A u trenutku t.

&(& 2rste kinematiki3 kretanja

6ojmovi vektora *oloaja) brzine) ubrzanja i njihovi odnosi omo;u7uju *ot*uno odre+ivanje kretanja materijalne take bez *oznavanja uzroka to;a kretanja. ,akle) za *oznavanje kretanja take *otrebno je znati slede7e 8unk&ionalne zavisnosti od vremena9
r = r 0t 2 =0t 2 a = a 0t 2.

02.2.12

6rema obliku 8unk&ije u jednaini 02.2.12 kretanja materijalne take dele se na9 12 *rema obliku *utanje na *ravolinijska i krivolinijskaC 22 *rema brzini kretanja na ravnomerna i *romenljivaC ?2 *rema ubrzanju kretanja na jednako ubrzana i nejednako ubrzana. /aravno) *ostoji mo;u7nost kombinovanja ovih elemanata *ri kretanju take. Dako) na *rimer) najjednostavniji vid kretanja jeste ravnomerno *ravolinijsko kretanje) dok je *rimer za sloeno kretanje nejednako ubrzano krivolinijsko kretanje. Kako je za dinamiku atmos8ere bitan vid kretanja koji ukljuuje rota&iju =emlje) to 7e u daljem tekstu *anja biti *osve7ena ovom vidu kretanja.

'( ,avnomerno kruno kretanje materijalne take

Kretanje materijalne take *o kru;u brzinom stalno; intenziteta naziva se ravnomerno kruno kretanje stalnom u;aonom brzinom iji je vektor normalan na ravan u kojoj se vr-i kretanje) a ima smer na*redovanja desno; zavrtnja 0#lika ?.12.

Slika '(!9 Ravnomerno kruno kretanje materijalne take.

Brzina ovo; kretanja data je kao9

=
dr = r dt

0?.12

;de je r vektor *oloaja take) a vektor u;aone brzine rota&ije.

"

.( %ednaina kretanja u sistemu koji rotira

<snovni &ilj dinamike meteorolo;ije jeste *rouavanje kretanja u atmos8eri kao *osledi&e dejstva sila i vaenja osnovnih zakona kretanja. <no se) naime) bazira na re-avanju onovnih jednaina dinamike atmos8ere9 jednaine kretanja) *rvo; *rin&i*a termodinamike) kontinuiteta) stanja) itd. !ednaina od koje se *olazi jeste u*ravo jednaina kretanja) koja se izvodi za sistem koji rotira 0tj. sistem vezan za =emlju2) *ri emu se koristi osobina kruto; tela 0u ovom sluaju =emlje2 da sve nje;ove take rotiraju istom u;aonom brzinom oko zajednike ose rota&ije) tj. ose rota&ije kruto; tela. Kako je *otrebno dobiti jednainu kretanja) *rirodno je uzeti za *remisu dru;i /jutnov zakon E zakon kretanja koji) za iner&ijalne sisteme) ;lasi9
d 2r $ =m 2 dt

04.12

;de je m F masa tela) a kolinik ubrzanje materijalne take.

d 2r dru;i izvod vektora *oloaja *o vremenu) odnosno dt 2

6rva trans8orma&ija koju je *otrebno izvr-iti jeste *rikazivanje ove jednaine u obliku *odesnom za *rimenu na veliine u atmos8eri. /aime) kako je atmos8era kontinuum i te-ko je de8inisati masu na koju bi se jednaina kretanja *rimenila) *oeljno je da se ona koristi u slede7em obliku9
d 2r $ ) = m dt 2
$ ;de kolinik *redstavlja vektor rezultante sila koje deluju na jedinicu mase. m

04.22

,ru;a trans8orma&ija je *rila;o+avanje jednaine za *rimenu na kretanja u neiner&ijalnim sistemima. U daljem tekstu 7e) sto;a) veliine koje od;ovaraju iner&ijalnom sistemu biti obeleene indeksom a 0a*solutan2) dok 7e veliine relativno; sistema biti bez indeksa. Dada jednaina 04.22 dobija oblik9
d a d a r $ = . dt dt m

04.?2

/eka *osmatra u taki <) u odnosu na svoj koordinatni sistem *osmatra *romenu vektora A u malom intervalu vremena dt 0#lika 4.12. 6romena koja se do;odi) ako vektor A rotira zajedno sa *osmatraem u;aonom brzinom oznaena je sa d A i *ritom vai9
d A = A dt .

04.42

#tvarna *romena A je d a A . 6osmatra ne vidi *romenu d A ) on vidi *romenu dA 9

d a A = d A + dA .

04.52

Slika .(!: <dnos relativne i a*solutne *romene vektora A u malom intervalu vremena dt. =amenom 04.42 u 04.52 i deljenjem sa dt dobija se slede7a rela&ija9
d a A dA = + A dt dt

04. 2

koja se) dalje) moe *rimeniti na bilo koji vektor. Ukoliko se *rimeni na vektor *oloaja r
de8inisan u odnosu na ne*okretni koordinatni *oetak dobija se 9
d a r dr = +r dt dt

04."2

a ukoliko se *rimeni na a*solutnu brzinu9

d a va dv a = + va ) dt dt dar ;de je v a = . <davde sledi9 dt
dar d dar dar = + ) tj. dt dt dt dt d a d a r d dr dr + r + +r . = dt dt dt dt dt da dt

04..2

04.$2

Dada) jednaina kretanja u sistemu koji rotira ima oblik9

dr d 2r $ = 2 ( r ) ) m dt dt 2

04.1'2

;de su9
$ F lan koji oznaava stvarne sileC m dr 2 F Koriolisova sila i dt (r ) F &entri8u;alna sila.

.(! Stvarne sile

Kada se razmatra jednaina kretanja u sistemu koji rotira) *od stvarnim silama se *odrazumevaju sila ;radijenta *ritiska i sila trenja. %ila gradijenta pritiska 0;radijentna sila2 jeste sila koja nastaje kao rezultat *ostojanja razlike u *ritis&ima u dvema takama *rostora) a u krajnjoj liniji je *osledi&a nejednake tem*erature *osmatranih taaka. /jene vrednosti u *rav&u koordinatnih osa su9
1 p ) x

$gx = $gy =

04.1.12 04.1.22

1 p i y

$gz =

1 p g z

04.1.?2

;de je ; sila =emljine tee *o jedini&i mase. %ila trenja *otie od unutra-nje; 0molekularno; i turbulentno;2 i s*olja-nje; trenja i u o*-tem obliku je data sa9
$tr = k tr

04.1.42

;de je ktr koe8i&ijent trenja koji zavisi od hra*avosti *odlo;e) kao i od intenziteta turbulen&ije u za*remini vazduha koji se kre7e.

.(& #ner4ijalne sile

6o de8ini&iji) iner&ijalne sile se javljaju u neiner&ijalnim sistemima. Kako je sistem koji rotira neiner&ijalni) u izrazu za kretanje materijalne take u ovom sistemu *ojavljuju se dva lana koji) u*ravo) *redstavljaju iner&ijalne sile E Koriolisovu i &entri8u;alnu.
dr $ = 2 = 2 ) je otklanjaju7a sila &oriolisova (devijacijska) sila) data sa ' dt

izazvana rota&ijom =emlje. <na uvek ima smer normalan na smer kretanja tela i) *rema tome) uzrokuje *romene nje;ovo; smera) ali ne i brzine. Veliina u;la za koji se smer vetra otklanja od smera ;radijenta *ritiska zavisi od veliine otklanjaju7e; ubrzanja izazvano; rota&ijom =emlje) a to ubrzanje zavisi od brzine vetra i ;eo;ra8ske -irine mesta na kom vetar duva) -to se moe uoiti analizom vektorsko; *roizvoda = sin . (entri)ugalna sila) $( = ( r ) je sila koja se javlja kao *osledi&a krivolinijsko; kretanja za*remine vazduha) a intenzitet joj zavisi od u;aone brzine kretanja i *olu*renika krivine *utanje 0zakrivljenosti2. <va sila je uzrok mno;ih vanih *rirodnih *ojava kao -to su) na *rimer) *lima i oseka) *ove7anje duine dana) dnevni hod *ritiska) itd.

5iteratura:

- *ii+, ,-, Gizika mehanikaC . /ujanovi+, ,-, 1$$2.) ,inamika) Univerzitet u /ovom #adu) /ovi #ad) 4?5C . 0i1ailovi+, '-, 4aterijal sa *redavanja na 6rirodnoFmatematikom 8akultetu Univerziteta u /ovom #adu.