Prvi kontakt

sa ljudima u krizi i duhovnoj urgentnosti

Prirucnik za ljude i o ljudima koji su iskusili razne vrste psiholoskih, emocionalnih i duhovnih kriza, procesa duhovnosti, duhovnih hitnosti, kao i za one koji se o njima brinu

Courtenay Young
Naslov orginala:

First Contacts With People In

1

Crisis & Spiritual Emergencies A Handbook about and or People E!periencing "arious Sorts o Psychological# Emotional & Spiritual Crisis# Spiritual Emergence Processes# Spiritual Emergencies# and also or their Carers

$y Courtenay Young

Sadraj:
Prvo poglavlje Vrste krize ................................................................................................................................. 5 Hitne situacije..................................................................................................................6 Identifikovanje osobe u krizi.............................................................................................8 Mogue indikacije ili simptomi osobe u duhovnoj krizi ili u psihi kom problemu ..............10 !riza ili urgentnost.........................................................................................................16 "spostavljanje i odr#avanje kontakta...............................................................................17 $ta raditi na po etku%.....................................................................................................19

&

'snovni koraci i ciljevi za razre(enje krize.......................................................................22 )ormiranje krizne grupe..................................................................................................26 )ormiranje zajednice oko osobe koja je u krizi.................................................................28 *eke strategije...............................................................................................................30 +,-*.prostor................................................................................................................... ........31 Drugo poglavlje /uhovna urgentnost i pojava duhovne urgentnosti...................................................................00 !riterijumi za pomo pri definisanju pojave duhovnosti1 uslovi pod kojima mo#e biti odgovarajue da se radi sa nekim ko je u procesu pojave duhovnosti......................................02 3imptomi ili tipovi procesa pojave duhovnosti i duhovne urgentnosti ...................................04 'tvaranje prema #ivotnim mitovima ili arhetipovima..............................................................04 $amansko putovanje ili kriza....................................................................................................04 Iskustva bliska smrti.................................................................................................................05 !omunikacija sa duhovnim vodi ima ili kanalisanje...............................................................05 -pizode zajedni ke svesti ili vrhunska iskustva.......................................................................05 6ojava karmi kih veza ili seanja na pro(le #ivote...................................................................78 )izi ko otvaranje ili bu9enja ekstarsenzornih percepcija.........................................................78 Iskustvo bliskih susreta sa *:';ima........................................................................................71 6siholo(ko obnavljanje kroz povratak u centar........................................................................7& 6osedovanje <zaposednutost=...................................................................................................7& 3inteze forme............................................................................................................................7& ,avisnost od droge ili alkohola.................................................................................................70 /ru(tvene snage........................................................................................................................70 6sihoti ke epizode....................................................................................................................77 >olesti i nesreni slu ajevi.......................................................................................................77 ?eligiozna iskustva ili preobraenja.......................................................................................77 ?itual inicijacije.......................................................................................................................75 !ulturni (ok.............................................................................................................................75 Izgaranje <sagorevanje=............................................................................................................75 'stali krizni doga9aji...............................................................................................................75 *ormalnost...............................................................................................................................72 /odaci......................................................................................................................................72 'kru#enje.................................................................................................................................7@

/uhovne tehnike i alati............................................................................................................75 Trei deo *eke ve#be samopomoi.........................................................................................................52 Meditacija; telo koje me je dovelo ovamoA#ivotne .................................................................5@ MeditacijaA dvorac duha...........................................................................................................55 V-B>CA6onovna izgradnja va(e aure......................................................................................55 /inami na meditacija...............................................................................................................28 V-B>CA)antazije o smrti i kako vas one spre avaju da #ivite...............................................22 3ila#enje u mrak........................................................................................................................2& 'snovni duhovni principi..........................................................................................................22 etvrti deo 'poravak i integracija ..............................................................................................................4& !osmologijaDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD..40 !lju na pitanja podr(ke............................................................................................................47 *eke opomene; "pozorenja.....................................................................................................51 !undalini..................................................................................................................................5& 6sihijatrija................................................................................................................................5& Holotropsko disanje.................................................................................................................5& Clternativne terapije.................................................................................................................50 !ultovi1 sekte i revitalizirajui pokreti.....................................................................................57 Euvanje ulaza............................................................................................................................55 'p(te zdravlje...........................................................................................................................55 /uga.........................................................................................................................................52 Fransformacija i prosvetljenje............................................................................................11....55 !orisni citati...........................................................................................................................181

Prvo poglavlje
VRSTE KRIZE
Kriza se definie kao pojava:...kada se osoba suoi sa preprekom za svoje ciljeve koja je, tokom odreenog vremena, nesavladiva putem primjene (njeni ! uobiajeni metoda za

reavanje problema. "lijedi period dezorganizacije, period uznemirenosti tokom kojeg se deavaju mnogi pokuaju reavanja krize koji se prekidaju. Kaplan: pristup mentalnom zdravlju zajednice U vrste kri e u!raja"o: 3mrt roditelja1 djeteta ili bliskog lana porodice1 duboku #alost Iznenadan gubitakA posla1 doma1 uloge1 statusa1 finansija1 brakaG veze1 integriteta1 slike u sopstvenim o ima1 slike u o ima drugih. 'zbiljni fizi ki problemiH operacije1 hroni ne bolesti1 nesposobnost 'zbiljne promene u mentalnojGemocionalnoj stabilnostiA depresija1

shizofrenija1dvopolnost1 poremeaj karaktera1 epizodne psihoze1 grani ni slu ajevi1 prikrivena sjeanja. "znemirenost usled o ekivanjaA adolescencije1 menopauze 1 penzionisanja Incidenti i katastrofeA ljudi koji se suo avaju sa katastrofama uglavnom primaju savjete. )izi ko nasiljeA silovanje1 nasilje1obmanjivanje1 vraanje sjeanja na H ,loupotreba supstanciA droge1 alkohol1 cigarete1 ostale supstance 6oku(aji samoubistva ili samopovrije9ivanja /ru(tveni nemiriH ekonomska depresija1 rat1 nemiri Vi(a silaH po#ar1 poplava1 zemljotres1 oluja1 glad1 kuga !riza u porodici1 zlostavljanje djece1 smrt u porodici1 razvod1 prekid me9usobne zavisnosti. )aktori promjena stanjaH preseljenje i nova beba i... -gzistencijalna kriza;gubitak osjeaja za sebe1 pravo postojanja# ili duhovna ugro#enost "pamtiteA +blaga. kriza je vjerovatno su(tinska za bilo koju formu glavne emocionalne1 psiholo(ke i promjene u duhovnom razvoju. 'na nam mo#e pomoi da se podignemo iznad koloseka u koji smo se uvalili i inspirisati nas da odrastemo. *ajkorisnija stvar koja se mo#e dogoditi jeste da se kriza identifikuje (to je prije mogue. 'vo omoguava da na(e + krizne strategije. stupe na scenu i na taj na in je manje vjerovatno da e

se efekti krize uslo#njavatiH mogu biti identifikovani i mobilisani odgovarajui sistemi za podr(ku. 3istemi normalne podr(ke su onda spremni za aktivaciju. 3ve ove stvari se mogu desiti bilo kome od nasA i mnogi od njih e se desiti na jedan ili na drugi na in. Bivot je u su(tini te#ak. 6onekad emo se suo iti sa jednim od njih1 ili sa nekim od njih1 prili no dobro1 ali onda e ne(to doi1 o igledno neo ekivano1 i bacie nas potpuno izvan na(e bazeA na( svijet e se promijeniti. *i(ta vi(e nee biti isto. /a li mi radimo kao Irupa <>iblija= i samo oplakujemo svoje muke1 ili emo se suo iti sa izazovom1 pogledati gdje smo mi tu i odrasti%

$IT%E SITU&'I(E
6ostoje odre9ene stvari sa kojima se vi1 ili bilo ko drugi bez vrlo specijalizovane obuke1 ne moete , ne bi trebali ili ne bi smeli baviti. Fo su stvarne HIF*- situacije i one uklju ujuH 6?-/',I?C*J- /?'ICMC ili M-/I!CM-*FIMC )I,IE!' *C3I:J"*I$FCVC*J- IM'VI*3CM';I,C,VC*- 6'V?-/- ili 6'!"$CJ 3CM'">I3FVC

)D*&$ neko treba da nazove policiju1 ambulatu ili doktora. Fo su prave osobe za bavljenje hitnim situacijama. *e poku(avajte da nadomjestite njihovu obu enost i isksutvo. *ije od zna aja da li je u pitanju samo minorni incident1 samo nazovite. 'sobe koje su uklju ene u hitnu situaciju vjerovatno e biti nepredvidljive i mogu ponoviti ovo pona(anje <ponovljeni poku(aj= istog trenutka1 ili im vi okrenete le9a. Vi i dalje mo#ete pomoi osobi u stanju opasnosti po(to e reakcija hitnih servisa esto biti ograni ena na hitne slu ajeve. Vi mo#ete pomoi tako (to ete dati precizan opis situacijeH odlazak sa osobom u bolnicu ili policijsku stanicuH koristiti mogunost pristupa mobilnom telefonu ili kreditnoj kartici ili biti pristutan kao advokat. Fako9e1 vjerovatno e od vas biti potrebna naknadna njega1 u velikom obimu. 6ozivanjem Hithe pomoi ne zna i da ste se vi 2

predali po pitanju mogue pomoi1 ili da e vas izdvojiti iz mre#e za pomo. " stvari1 kao lan porodice1 ili prijatelj1 vi ete vjerovatno biti nezamjenljivi. Va(a odluka da nazovete hitnu pomo osigurava pristup pravim obu enim sobama u pravo vrijeme1 osobama koje imaju vje(tine i svijest za bavljenje sa ovim veoma posebnim i potencijalno opasnim situacijama. U $IT%)( SITU&'I(I : *e ostavljajte osobu samu1 ako je mogue1 ak ni za trenutak. 6oku(ajte da obezbijedite da i druge osobe budu prisutne i da vr(e obilazak u svakom trenutku. 6ostoji veoma visoka mogunost da e se nezgodna situacija ponoviti ili pogor(ati u bliskoj budunosti. Fo je ono zbog ega se i zove hitna situacija. 3hodno tome1 pozovite im prije bude mogue. Cpsolutno je na vama odgovornost da obezbijedite da Hitna pomo bude pozvana. *e pretpostavljajte da e neko drugi pozvati. /jelujete upravo sada. Eak i ako osoba u krizi moli i preklinje da to ne radite1 koliko god to bilo te(ko1 pozovite. /io njihove krize mo#e biti i u tome da oni ne shvataju u potpunosti da je u pitanju kriza1 (to predstavlja veoma opasnu situacijuH mo#e se ponoviti u bilo kom momentu1 uprkos njihovim uvjeravanjima. 6ozovite. Cko niste sigurni da li je u pitanju bilo koja od pomenutih pojava1 ipak pozovite. Hitne slu#be vi(e vole da vi pogrije(ite i da se ispostavi da nije rije o hitnoj situaciji1 nego da ne pozovete a da se ispostavi da jeste hitna situacija. 6ozovite. Cko je u pitanju samo minorni incident u vidu jedne od etriri pomenute situacije1 ipak pozovite. 'na se mo#e ponoviti i biti gora sledei put. ,ovite sadaK

IDE%TI+IK)V&%(E )S),E U KRIZI

6ostoji niz indikacija koja vas mogu informisati da je neko u krizi ili stremi ka njoj. Fo su uglavnom emocionalniGpsiholo(ki aspekti. Mo#da nee biti posebno zna ajno ako je prisutan samo jedan tip < po(to svi mi imamo udne momente=H me9utim1 vi(e tipova ili indikacija koje su o igledne1 ili koje mogu biti indikacija mjere ili dubine krize osobe.

*a sledeih devet situacija treba obratiti pa#njuH ,:'"6'F?->C /?'IC I:I M-/I!CM-*CFC *-M'I"L*'3F '/?BCVC*JC !'*FC!FC 3C 3VJ-3*'M ?-C:*'$L" *-/'3FCFC! 3V-3*'3FI ' M '/I'V'?*'3FI ,C 3'63FV-*I 6?'N-3 *-'>IE*' I:I *-'/I'VC?CJ"L- 6'*C$C*J*-/'3FCFC! ',>I:J*IH I?C*INC I:I *-'/I'V'?*'3F " '/*'3" *C /'I'V'?*-'>IEC* *IV' 6'F?->- I:I ,CHFJ-VC *C3FCV:J-*C 6'V:CE-*J*-/'3FCFC! !'*FC!FC 3C ?-C:*'$L" ,C*-MC?IVC*J- >ILC -M'NI'*C:*C !CFC?,C I:I *C3FCV:J-*'

< ,a detaljnija obja(njenja ovoga pogledati naredne stranice= Prvo pravilo koje je vezano za emocionalnu ili fitzi ku krizu jeste da je osoba u krizi sve manje u stanju da odr#ava normalan emocionalni ili racionalni kontakt. Drugo pravilo je da1 ako se neko drugi suo i sa istim ili sa sli nim reakcijama na razli ite situacije u vezi sa tom osobom1 sve va(e reakcije su vjerovatno ta ne i da je ta osoba u ili se pribli#ava krizi. Tree pravilo je da1 ako osoba upada u krizu i sve manje je u stanju da se bori1 onda je mnogo vjerovatnije da e se kriza pogor(ati nego da e se pobolj(ati. etvrto pravilo je da osoba u krizi esto osjea da se na njene signale <ponekad nesvjesne1 esto vapaji za pomo= nije odgovoreno kako treba tako da ih ta osoba pretjerano ponavlja. Fe osobe same nisu svjesne (ta se de(ava. 'ne ne znaju kako da se izbore. 'ne mo#da ne znaju kako da tra#e pomo1 direktno ili indirektno.

S-od.o to"e# po iva.je pro/esio.al0a da po"og.e .ije poka atelj .euspje-a# ali je vjerovat.o sredstvo a uspje1.u i.terve.0iju i koris.u posledi0u2 *emogue je pretjerano isticati zna aj pravovremene intervencije. ?ana intervencija esto *- rezultira zna ajnim periodom u psihijatrijskoj bolnici. ,akasnele intervencije mo#da rezultiraju time a onda se osoba u krizi mora oporavljati i od toga. Z&T) # *)3I*) D& UI%ITE %E4T) R&%I(E & %E K&S%I(E

*)5U6E I%DIK&'I(E I3I SI*PT)*I )S),E U DU$)V%)( KRIZI I3I U PSI$IK)* PR),3E*U
Molimo da upamtite; sledei primeri su samo primjeri. 'vo nije isklju iva lista. Fako9e1 svako ko se pona(a na na in iz bilo koje od ovih kategorija mo#da samo ima te(ke trenutke. 6roverite. 3amo pitajte. Mnogo puta ljudi e ceniti va(e obzire i brigu. Eesto je osoba savr(eno svesna onoga (ta se de(ava ili (ta se upravo desilo i nalazi se na zna ajnom nivou kontrole tako da vam mo#e dati jasan1 adekvatan i zadovoljavajui odgovor. 'vo onda nije kriza. Fo podrazumijeva sasvim druga iji osjeaj prema tome nego neke forme potvr9ivanja1 izbjegavanja1 odbrane ili poku(aja zata(kavanja krizne situacije.

72 Z3)UP)TRE,& DR)5& I3I *EDIK&*E%&T& Pri"eri po.a1a.ja u ovoj kategoriji uklju8uju: "zimanje <psihotropnih= medikamenata bez odgovarajue za(tite ili nadzora1 ili iznenadno i bez pune saglasnosti ljekara. 'vo ak mo#e ukazivati na psihozuA na primjer1 kada se uzima :itijum1 Valijum1 Cnti;depresanti.

Mije(anje homeopatskih1 biljnih i aternativnih ljekova i farmaceutskih medikamenata bez saglasnosti ili bez konsultacije sa kvalifikovanim stru njakom ili doktorom. 6onekad se oni *- sla#u dobro.

' igledna bezbri#nost u vezi uzimanja <ili neuzimanja= medikamenata1 u vezi doza1 ili kombinovanje medikamenata <kao (to je pomenuto=1 posebno u kombinaciji sa nekim dru(tveno odobrenijim drogama kao (to je alkohol1 (to mo#e omoguiti neke psihotropske meditacije.

6retjerana slabost na droge ili medikamnete ili ljekove ili alko ol O+overdose. jeste klasi ni ekstremni slu aj a pijanstvo je tako9e veoma est primjer. Eesto pu(enje ili zavisnost od duvana mo#e biti indikativno za prikrivenu krizuA uzimanje pilula je drugi primjer.

92 %E*)5U6%)ST )DR:&V&%(& K)%T&KT& S& SVES%)* RE&3%)46U " ove primjere ubrajamoA Izlazak iz prostora i nemogunost vraanja + u prostor. ili + povratka na zemlju. kada se to tra#i ili kada se toj osobi direktno obraa. 6ojava iluzija1 vizija1 izmijenjenih stanja1 kao na primjer1 bez mnogo kontrole i bez stvarnog shvaanja da su to iluzijska ili izmijenjena stanja. Cko se neko veoma ljuti < ili pla(i=1 ili ako njegove prikrivena ljutnje < ili strah= od pro(lih iskustava1 koja nisu tretirana1 budu pobu9eni sada(njom situacijom1 onda te osobe mo#da nee biti u stanju da vide da je njihova sada(nja ljutnja < ili strah= neadekvatna u odnosu na sada(nju +gre(ku. < ili +prijetnju.=. Veoma pretjerano stanovi(te1 esto u vezi zna aja sebe samog1 druge osobe ili drugih doga9aja1 koje nosi malo veze sa vi9enjima mnogih drugih ljudi oko njih. 'vi aspketi mogu uklju iti iznenadno apsolutno neadekvatno +zaljubljivanje.1 ili opsesiju sa nekim1 pozitivnu ili negativnu1 i napu(tanje uobi ajenog na ina #ivota bez imalo pripreme1 kao (to je slu aj sa u lanjenjem u +sektu.1 fanati ni klub navija a 1 ili ako osoba postane +lovac.. !lasi na paranoja je jasan primjer kada osoba nije u stanju da ostvari +koncenzus o realnosti; Oali se rijetko sree. 'no (to je mnogo uobi ajenije jeste forma kontinualnog okrivljavanja ljudi i situacija drugih ljudiH kada je osoba konstatna #rtvaH i kada se ove kritike odr#avaju uprkos razuvjeravanju ili dokazima koji govore

18

suprotnoH ili o igledna nesposobnost da se prihvati odgovornost za ne ije sopstvene aktivnosti. 'vo se ve#e za... <2%ED)ST&T&K SVES%)STI PR)'ES " primere ubrajamoA !onstantno okrivljivanje. 'soba ne mo#e ili nee da prihvati odgovornost na svojoj strani. 'na uvijek krivi druge za gre(ku. !lasi na izjava #rtveA. to se meni dogodilo ; i bilo je stra(no. 'nda se dogodilo meni i bilo je ak jo( gore.. 'vo se esto ponavlja bez odre9ene vrste +prisvojne. izjaveA +Ja sam ovo uradio. ili +onda sam ja napravio gre(ku.. 3indrom ponavljanjaH +$ta god uradim1 ovo se de(ava.. 1 +'vo je etvrti put ovog mjeseca....1 +*iko nikada..... 6ostoji zna ajna razlika izme9u odgovornosti za1 i pogledati nastavak teksta=. :judi odgovornosti prema <tako9e I )D5)V)R%)ST Z& %(I$)V S)PSTVE%I

treba da budu odgovorni za njihove sopstvene

aktivnosti i treba da budu odgovorni prema svakoj drugoj osobi. ' igledno totalna indiferentnost < nezaintersovanost= prema efektima sopstvenih aktivnosti1 ili neaktivnostima1 prema drugim ljudima ili njihovim +normalnim + odgovornostima prema prijateljima1 porodici1 obavezama itd. =2%E),I%) I3I %E&DEKV&T%) P)%&4&%(E: #rimeri neadekvatnog ponaanja , kao i u svim ovim klasifiakcijama, nisu znaajni sami za sebe poto se vrlo esto deavaju ve$ini ljudi. %ni su znaajni samo ako se nau u vezi sa drugim primjerima. Svi mi imamo svoje momente. " primjere ubrajamoA osoba otkriva duboko povjerljive ili intimne detalje tokom prvog upoznavanja ili u ne;intimnim situacijama. 'soba je spremna da se previ(e uklju i1 esto u ne iji privatni #ivot1 kao i u relativno slu ajna poznanstva. 'soba ima slabije ili ja e emocionalne reakcije na situacije koje uklju uju emocije kao (to su ljutnja1 tuga1 entuzijazam1 defanzivnost itd1 gdje su emocije odgovarajue ali njihov nivo nije1 ili mo#da gdje vremenski interval pokazivanja nije adekvatan < ili suvi(e kratak ili suvi(e duga ak=..

11

'soba ne radi <ili radi= ne(to (to ostatak grupe radi < ili ne radi= bez obznanjivanja njezinih namjera1 razloga ili bilo kojih drugih informacija o svom emocionalnom stanju1 ili mjeri devijacije.

6retjerana ili produ#ena aktivnost osobe <spavanje1 ispijanje alkohola1 post1 igranje1 tro(enje novca1 meditiranje itd= sa ustezanjem ili odbijanjem da se zaustavi1 i esto i sa odbranom ili nemoguno(u obja(njenja za(to se suvi(e uste#u da prekinu.

3uo avanje sa osjeajem konfuzije ili zabrinutosti kada je u kontaktu sa nekom osobom kada izgleda kao da je osoba preokupirana njihovim pona(anjem i da je ovaj osjeaj tako9e prisutan i kod drugih u razli itim situacijama sa tom istom osobom.

'dsustvo bilo kakvih emocija1 afekta1 ili osjeaja povla enja od drugih ljudi ili #ivota1 posebno ako razlog za ovo nije adekvatno obznanjen.

>2%ED)ST&T&K D)5)V)RI*& " primere ubrajamoA

VRSTI$

5R&%I'&

I3I

)D5)V)R%)STI

PRE*&

a= osoba sve e(e kr(i pravila1 granice1 ritmove1 ograni enja ili sporazume. 'na mo#e poku(avati da uklju i druge u ovo1 ili mo#e biti sve e(e nagla <plahovita=1 agresivna ili odbrambeno raspolo#ena kada su u pitanju njezina prava ili opravdanja. b= 'ne alternativno mogu biti veoma apologeti ni ili konstantno daju obeanja <da to nikada vi(e nee uraditi= kojih se nikako ne dr#e. c= *evoljnost ili nemogunost odr#avanja ili sklapanja dogovora tako da izgleda da nema re(enja osima ako neko <vi= ne bude morao da napravi kompromis oko njegove <va(e= sopstvene pozicije ili da napravi kompromis za tu osobu. <vi treba da imate dobar nivo objektivnosti za ovu kategoriju=. 'sjeaj da kada je neko sa tom osobom ona je rasijana ili nesuzdr#ana1 neobuzdana ili pretjerano eufori na ili hiper;mani na1 a to tako9e i ostali osjeaju kada su sa tom osobom. ?2 %E),I%I %IV)I P)TRE,& I3I Z&$TEV& " ovu kategoriju uklju ujemoA Fro(enje neumjereno dugog intervala vremena sa osobom ili poklanjanje previ(e pa#nje toj osobi bez sticanja osjeaja re(enja sa ili zadovoljstva od strane te osobe.

1&

'soba koja kreira specijalne slu ajeve za sebe u skoro svakim okolnostima. 'vome je esto pridru#en poja ani osjeaj da su ona ili njezine potrebe te koje su zna ajne i da niko drugi nije stvarno va#an <3ebi nost=.

'sjeaj potpune ispra#njenosti kad god je neko u bliskom kontaktu sa tom osobom a isti osjeaj imaju i drugi u razli itim situacijama sa tom sobom. 'soba je sve vi(e uklju ena u bjesomu ne ili konstantne nivoe aktivnosti tokom vremena bez umanjenja i to obi no u okviru odre9ene sfere ili projekta1 ali se totako9e mo#e primijeniti i na rad. 'vo se ponekad zove.manic..

'soba koja je zainteresovana za probe svih moguih terapijaH poku(avajui pristup zvani +smorgasbord< pomalo od svega= i ali ipak izgledaju kao da se nikada ne ve#u za jednu stvar ili da je adekvatno zadovoljna. ?azlozi za njihovo nezadovoljstvo mogu biti zna ajni ili bezna ajni.

@2 K)%TI%U&3%& A E*)'I)%&3%& K&T&RZ& ili P)V3& E%(E #onaanje u ovoj kategoriji je stvarno znaajno samo kada se primijeni prva rije &Kontinualno. *eko ko se uvali u emocionalno stanje;rana sjeanja i sli no i po inje da pla e1 podaje se1 ljuti se ili je u depresiji itd. C nakon toga izgleda kao da ne mo#e izai iz toga stanja ili zaustaviti taj koncept pona(anja. /obro je kada to nestaje. *ije dobro kada osoba ne mo#e prestati i po eti druga ije pona(anje. )ino je kada je neka osoba povu ena;pogotovo ako ona mo#e rei da se osjea pomalo povu ena i mo#da mo#e dati jasan i jednostavan razlog. Fo je mogue indikativno za ne(to drugo ako osoba ostane povu ena. *eko ko je izvan kontakta1 mo#da samo odlutala u mislima1 povu ena u potpunosti ili nesposobna da sebe izrazi jasno i1 >og zna da se to ponekad de(ava ili je neophodno iG ili korisno. Cko ona ostane izvan kontakta1 to mo#e ukazati na problem. B2 %ED)ST&T&K STV&R%)5 K)%T&KT& 6rimjeri u ovoj grupi mogu uklju iti < tako9e pogledati nastavak=A 'soba koja izbjegava pitanja koja su o igledna za one oko nje i ipak odbija da odgovori na njihovu brigu ili pitanja. 'sjeaj da ova osoba ne ini odgovarajui kontakt na dnevnoj osnovi1 koja samo pravi gestove i stvarno ne postoji niko sa kim bi govorila o +realnim. pitanjima. ?edovnost stanja povu enosti tako da postoji eliminacija bilo kog nivoa kontinuiteta. 10

*eko ko konstantno skree ka nekim nevezanim temama1 ili ko pri a o pitanjima na veoma otu9en na in. *eko ko konstantno pri a sa jednog odre9enog stanovi(ta < na primjerH sa stanovi(ta posla= 1 ili na jednom odre9enom nivou < na primjerH na nivou dru(tva= i izgleda kao da nikada nije u stanju da1 ili nije voljna1 pri a o bilo emu drugom ili na bilo kom drugom nivou.

'soba koja je veoma preokupirana sopstvenim mislima i emocijama i izgleda kao da za nju vi ili neko drugi stvarno ne postojite tako da ne postoji kontakt izme9u vas.

C2 Z&%E*&RIV&%(E SE,E " primjere iz ove kategorije ubrajamoA a= 'soba se ne kupa1 ne spava1 ne jede1 nije ista1 nema istu odjeu u du#em vremenu uz izgled da e se to nastaviti b= 3ve intenzivnije povla enje od svakodnevnih aktivnosti uz obja(njenje + nisam raspolo#en za to. i uz este izjave koje ukazuju na manjak sopstvene vrijednosti. c= 6retjerana ili du#a aktivnost u jednoj ograni enoj zoni sa ustezanjem ili odbijanjem prestanka a kada ta aktivnost izgleda (tetna po tu osobu. d= 'sjeaj depresije ili tuge ili zanemarenosti koji se vidi kod te osobe a (to primjeuju i druge osobe u razli itim situacijama. e= 3ve vee praktikovanje povla enja uz FV1 meditaciju1 u enje1 slobodne aktivnosti1 hobije ili droge poput alkohola1 duvana ili sredstava za umirenje itd1 gdje nivo upotrebe postaje o igledno (tetan a osoba obeava da e to promijeniti ali ih ne ispunjava ili sna#no odbacuje tvrdnje da postoji bilo kakav problem. f= *eko ko radi previ(e naporno i sve e(e biva iritiran ili eksplozivan i nesposoban da na9e izlaz iz svojih dilema;zanemarivanje poti e od toga da se posao po zna aju stavlja ispred same osobe. 'vo je klasi ni sindrom izgaranja. 3indromi izgaranja suH iscrpljenost u svakom momentu bez obzira koliko ste vremena proveli u krevetuH osjeaj izolovanosti od drugih ljudi do mjere kada osoba postaje usamljenikH nizak nivo vrednovanja sebe samog1 nedjelotvornost bez obzira koliko se vremena provodi na posluH osjeaj emocionalnog mrtvila ili zarobljenosti1 hroni ne ili iznenadne provale bijesaH gubitak saosjeaja za probleme ljudiH poveanje sarkazma1 cinizma ili op(teg poni#avanjaH gubitak osjeaja za humorH manjak seksualne #elje u vezi ali poveanje #elje za usputnim seksom ili drugim vrstama zavisnog pona(anjaH poveanje fizi kih problema uklju ujui bolove u le9ima

17

i srcu1 glavobolje1 uko ena le9a1 hroni ni zamor1 problemi sa adrenalinom ili (titnom #lijezdom1 sindrom iritacije sindroma1 post;virusne bolesti i ostale bolesti1 ponekad i jake bolesti poput sr anog udara koji su u su(tini zazvani stresom. PPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP 6onovo se mora istai da vi vjerovatno mo#ete klasifikovati svakoga koga znate u jednu od ovih aktegorija u jednom ili u drugom momentu. 3hodno tome1 to mo#e biti zna ajno smao kao indikator da je osoba u krizi pod sledeim setom okolnostiA ako vi Dili drugiE osjeate da se oso!a "oe svrstati u vi1e od jed.e kategorije# ili ako i gleda da je po.a1a.je i te kategorije prili8.o ko.sta.t.a i da eskalira2

UP)Z)RE%(EFI"ajte u vidu kulturolo1ke ra like2 'no (to je adekvatno u jednoj kulturi esto nije adekvatno u drugoj i sli no. Mnoge kulture imaju odre9ena pravila pona(anja i nepokoravanje tim pravilima mo#e biti zna ajan indikator za pripadnika te kultureH dok u drugoj paralelnoj kulturi iz toga se nebi mogao izvui nikakav zaklju ak. 3hodno tome1 u multi;kulturalnom dru(tvu1 iji su standardi na osnovu kojih donosite zaklju ke%.

KRIZ& I3I UR5E%T%)ST

6rije daljeg obja(njenja1 neophodno je napraviti osnovnu distinkciju izme9u urgentnosti i krize. -mergentna situacija jeste ona koja bi trebala biti rije(ena u okviru 02 sati. Fo je situacija sa kojom bi osoba trebala samostalno da se nosi1 ili pak da rije(i problem tako (to e ui u izvjestan sistem +normalne. podr(ke.

15

!rizna situacija je ona koja se naj e(e produ#ava i nakon 02 sati i nema tendenciju prestanka sve dok osoba ne po ne da se nosi sa problemima jednako dobro1 ili ak bolje nego ranije. " najveem broju slu ajeva obje situacije doga9aju se istovremeno. Cktuelna kriza mo#e iznenada eskalirati u emergentnu situaciju. !riza se mo#e desiti svakome i to u bilo koje vrijeme. 3ve su prilike da emo ih imati nekoliko tokom #ivotnog ciklusa. Fe krize mogu biti vi9ene i do#ivljene kao ne(to sasvim prirodno1 neizbje#no <kao sto su #ivotne krize=1 kao ne(to emu smo sami doprinijeli <li ne krize=1 kao ne(to (to treba prevazii <prirodne krize ili katastrofe=1 kao ne(to iz ega mo#emo izvui pouku1 i kao ne(to (to treba izdr#ati i pevazii. 3tvari prerastaju u krize zato (to na(e +normalne. tehnike pre#ivljavanja vi(e ne funkcioni(u. Mo#emo pre#ivjeti1 ali isto tako1 stvari mo#da vi(e nece biti iste. -mergentnom situacijom smatramo onu u kojoj postoji opasan rizik po #ivot1 ili rizik da stvari vi(e nikada nee biti kao prije. 6o#eljno je u krizoj situaciji potra#iti pomo1 prventsveno zbog toga (to nije lako izboriti se sa krizom samostalno. " emergentnim situacijama ljudima je neosporno potreban neki vid specijalizovane pomoi. 'vo je jo( jedna distinkcija izme9u emergentne situacije i krize. Freba imati na umu da je jo( jedan dobar indikator krize i podatak da li osoba i u kojoj mjeri mo#e zadr#ati razuman i racionalan odnos sa drugim ljudima. "koliko ne mo#e1 sa sigurno(u se radi o osobi koja je upala u krizu. " emergentnim situacijama1 osoba esto nije sposobna da pomogne sama sebi1 a u isto vrijeme mo#e biti mentalno nedostupna za druge ljude1 pri emu se javlja nemogunost ostvarenja adekvatnog kontakta. 3ve ovo1 vodi nas u sledei dio pri e koji bismo mogli nazvati dijagnosti kim.

USP)ST&V3(&%(E I )DR:&V&%(E K)%T&KT&

3ituacije koje uklju uju neosporan manjak kontakta su sledeeA 'soba djeluje veoma udaljeno1 odsutno1 rasijano1 kao da se bori sa svojim mislima1 i niste sigurni da li je ono (to izgovaraju zaista tako ili nije.

12

'soba djeluje apati no1 ne dr#i se poente razgovora1 sklona je pri anju dugih1 komplikovanih pri a sumnjivog zna enja1 konstantno mijenja subjekte pri e1 igra se sa rije ima1 tako da mi u su(tini mo#emo dobiti samo neke naznake njihovog stanja ali ne i istu1 koherentnu sliku njih samih.

'soba tvrdi da je neko drugi ili da posjeduje specijalno znanje o tome (ta neko drugi misli1 ili da pak ima direktan i apsolutan kontakt sa nekim misti nim biem. 'no (to pravi razliku izmedju ovog stanja i stanja zdravog spiritualnog otkrivanja <koje se ponekad tako9e de(ava= jeste injenica da su osobe u prvom slu aju u nemogunosti da odr#e osjeaj povezanosti sa osobom koja se nalazi preko puta nje1 a imaju osjeaj jake povezanosti sa svojim +specifi nim. znanjem o nekome li ne emu.

'soba mo#e biti veoma depresivna i sklona umanjivanju sopstvenog zna aja1 (to se izra#ava re enicamaA +nije bitno.1 +nije va#no (ta ja mislim.1 koje mogu ii do te mjere da jednistavno pomislite da ste u kontaktu sa oklopom1 lju(turom1 a ne ovjekom. Mo#ete uhvatiti sebe kako ih poku(avate ohrabriti i poku(ati da razgovarate sa njima kad su u ovakvom stanju. Fo se tako9e ozna ava kao nedostatak komunikacije.

'soba je veoma ospesivna po pitanju pojedinih doga9aja1 incidenata1 tema i konstantno se vraa na subjekte i teme koji joj zaokupljuju pa#nju1 nezavisno od toga da li su te teme aktuelne u sada(njosti1 tako da je komunikacija sa osobama u ovom stanju prili no ograni ena.

'soba sa kojom ste izra#ava emocije koje su validne1 u skladu sa okolnostima1 ali prenagla(ene ili preumanjene <poricanje=. 've osobe svoj nivo emocija tuma e kao +normalan.1 (to on u su(tini nije.

'soba u izjavama djeluje koherentno1 ali od momenta do momenta1 dok ve u sledeem trenutku mo#e u potpunosti opovrgnuti sopstveno mi(ljenje1 ili +zaboraviti. da je ne(to rekla1 slo#iti se sa suprotnim mi(ljenjem1 tako da tu nema kontunuiteta. 'sobe u ranim stadijumima Clchajmerove bolesti pokazuju hroni ni porast ovog stanja. !od ljudi u krizi1 ovakve nekoherentnosti mi(ljenja javljalju se s vremena na vrijeme1 dolaze i prolaze.

6ostoji kontakt jednim aspektom li nosti1 ali nema kontakta sa drugim ili bilo kojim preostalim aspektom. /jeluje kao da se dvije li nosti nalaze u jedno te istom tijelu1 (to zapravo i mo#e biti slu aj. *ekad se nedostatak kontakta uo ava upravo izme9u ova

1@

dva aspekta li nosti. Vi mo#ete biti u kontaktu sa oba1 ali oni nisu u kontaktu jedan sa drugim. 6ostoji nedostatak kontakta po pitanju onoga (to se smatra konsenzusom realnosti. 'no (to te osobe ka#u mo#e zvu ati divno1 ali je poenta u toma da svijet ne funkcionise tako. Mogu se javiti grandiozne ideje poput toga da je *elson Mendela zainteresovan za njihove ideje +mirovnog plana.1da su mu upravo proslijedili faQ sa tim idejama i da nestrpljivo ekaju odgovor. "sput1 uradili su to preko va(e faQ ma(ine i moraju sa ekati u va(oj kancelariji dok odgovor ne stigne. "pravo su odlu ili da naprave zna ajnu promjenu u #ivotuA da se razvedu od partnera1 napuste posao1 prestanu sa kori(enjem medikamentozne terapije1 uprkos tome (to nemaju kontakt ni sa partnerom1 ni sa (efom1 kao i uprkos svemu (to ka#e njihov doktor koji +ne zna ni(ta.1 +ne mo#e da razumije. i tome sli no. 3ve ovo je na bazi itanja Farot karata. 'sobe mogu iznenada prekinuti sve odnose sa odre9enim lanom porodice1 prijateljem ili saradnikom. Medjutim1 kontakt sa tom osobom za osobu u krizi mo#e biti neophodan i esencijalan <bar u nekom trenutku=1 tako da se bar neka forma kontakta mora povratiti <razlozi mogu biti roditeljske1 logisti ke ili finansijske prirode=. 6obrinite se da se ne na9ete izmedu dvije osobe u njihovoj specifi noj kriznoj situaciji. Cdvokat ili pregovara je bolja uloga1 iako to od vas zahtijeva da budete u kontaktu sa konsenzusom realnosti1 racionalno(u1 i svjesno(u. !ada jednom identifikujete osobu i potvrdite sumnju da se nalazi u krizi1 treba pratiti sledee korake.

4T& R&DITI %& P)ETKUG

"koliko se sa nekom osobom na9ete u prethodno opisanim situacijama1 a pri tom nemate nikakvu vrstu terapijskog ugovora sa njom i nedovoljno terapeutskog iskustva u ovom podru ju1 morate pozvati nekoga ko mo#e pomoi u terapeutskom smislu. 'vo su prikladne akcijeA Frebate ili morate obavijestitiA nekoga ko je u direktnom kontaktu sa osobom koja se nalazi u krizi < lana porodice1 cimera=1 ukoliko je prikladno1 nekoga iz radne 14

organizacije <najbolje jednu osobu=1 nekoga ko ima iskustva u radu sa ljudima u krizi. 6retjeranim na inima pona(anja ljudi obi no zahtijevaju dobijanje odre9enog odgovora1 i nastavie sa istim pona(anjem <mo#da ak i gorim= sve dok isti ne dobiju. 6rikladan odgovor esto mogu dobiti jedino od ljudi koji posjeduju odre9ene vje(tine i koji su obu eni za pruzanje intervencija u kriznim situacijama. $to prije osobi damo prikladan odgovor1 br#e i bolje e doi do razrje(enja1 na olak(anje svih uklju enih. 'vo se prije svega odnosi na objelodanjivanje prethodnih mentalnih bolesti1 slomova1 psihoza1 psihijatrijskih tretmana1 i na pitanje da li je osoba koristila psihijatrijske ljekove. *ekad ljudi pori u da im se kriza zaista de(ava i #ele je +isklju iti.. >laga eskalacija njihove situacije mo#e izazvati krizu1 ali osoba svojim karakternim obrascima nastoji to da porekne i negira. 'soba mora (to prije biti suo ena sa ovim aspektom svoje li nosti i tada e biti u mogunosti da prihvati svoju krizu. Cdekvatan odgovor osobi u krizi1 jeste upoznati je sa osobom koja posjeduje vje(tine i znanje po pitanju kriza. Fo mo#e biti skoro svako1 a zavisi od karakteristika same krize. 6onekad1 osoba u krizi nije dovoljno jaka da bi pogla sama sebi1 te je zato najbitnije da bude otvorena prema drugima koji e joj pomoi da prona9e adekvatnu pomo. Fra#enje pomoi je esencijalno. /obijanje prave pomoi je po#eljno. 3uprotstavite im se pa#ljivo1 pogotovo ukoliko ste u poziciji autoriteta i odgovornosti1 ukoliko sa osobom u krizi imate poseban odnos i poku(ajte da od osobe dobijete (to vi(e detaljnih informacija1 pa ih zatim provjerite. /obra i ta na informacija je od vitalnog zna aja u ovoj fazi. Mo#e vam pomoi da utvrdite ko vr(i uspje(nu intervenciju1 kada1 kako i gdje. 6ostavljaju se pitanjaA /a li e to biti psihijatar1 socijalni radnik1 savjetnik1 sve(tenik ili neko drugi% /a li je za osobe u krizi bolje da ostanu gdje jesu ili treba da budu na nekom drugom mjestu% !oje izvore i izbore imaju <novac1 kreditne kartice1 dostupno skloni(te1 li ne stvari1 karte1 podr(ku1 prijatelje1 porodicu i sl=% Mo#e biti neophodno da postavite konkretna pitanja o prethodno navedenim stvarima1 kao i o istoriji njihove krize1 pogotovo ukoliko ima naznaka da se ustvari radi o emergentnoj situaciji1 prije nego o krizi. *aznake o njihovoj li noj istoriji1 tretmanu1 osteenjima mogu biti oprezno izvu ene iz same osobe ili dobijene od drugih ljudi. 6itajte osobu1 a potom i druge ljude da li su ispri ane informacije u skladu1 da biste utvrdili da li su pri e komplementarne a samim tim i istinite.

15

'tkrijte jo( informacija od osoba koje okru#uju osobu u krizi1 kao i od nje same1 i poku(ajte da stvorite (iru sliku. ?aspitajte se o njima kod njihovih cimera1 saradnika i ostalih u radnoj grupi. "vijek je zna ajno sakupiti dodatne inforamacije u udnim situacijama. *ekad morate sjesti sa osobom koja je u krizi; oni moraju biti prisutni i vidjeti da radite za njih. 'soba u krizi esto je o ajna i te(ko joj je da govori sama o sebi. 3ve (to osoba u krizi ka#e je vjerovatno prili no relevantno1 ali zbog njihovog preuveli anog emocionalnog stanja mo#e biti nepotpuno1 ili ak po malo rastrzano. 6omoi ete im u sticanju povjerenja ukoliko ih pa#ljivo slu(ate. !ada neobavezno govorite osoba se esto opusti i manje je oprezna i stegnuta1 nego kada je ispitujete1 pa ima osjeaj da mora da se brani.

3ada obavite pozivK !ratko nakon (to ste u okviru razumnog vremenskog perioda sakupili neophodne informacije1 vrijeme ja da obavite poziv1 ili pozive. 6oku(avate da na9ete specijalizovanu osobu koja bi mogla pomoi osobi u krizi. Vi niste specijalizovani1 nemate odgovarajue resurse za pru#anje pomoi. 3pecijalizovani ljudi su negdje u okolini1 i va( zadatak je da ih prona9ete i obezbijedite osobi u krizi adekvatnu pomo. " ovim trenutcima trebae vam neko da sjedi sa osobom u krizi 1 zato (to je te(ko pri ati o nekome pred tom osobom. Mo#da ete morati obaviti vi(e poziva. >udite precizni i jasni (to je vi(e mogue. ,apisujte (ta vam osoba koju ste pozvali govori1 njihov broj i sl. "vijek upitajte osobu sa kojom razgovarate da slu ajno nema ideju ko bi jo( bio referentan za pru#anje pomoi o ovakvim situacijama. 6oku(ajte da uskladite ideju vremena1 dostupnosti1 plaanja i sl. *emojte se dovoditi u situaciju dugog ekanja1 dovedite nekog odmah1 (to je prije mogue. Fo je kriza i vi obavljate poziv za nekoga ko je u krizi. Fime ne postajete odgovorni za spasavanje njihovo #ivota1 niti du(e. *e trebate izlagati sebe ni emu za (ta niste pripremljeni i u stanju da uradite1 bez tree osobe. 'sobe koje zovete su profesionalci i sa sobom nose odre9enu dozu autoriteta i odgovornosti.

/ajte osobi u krizi povratnu informaciju. 'bjasnite osobi u krizi (ta se de(ava1 (ta ste uradili i (ta eventualno mo#e da se desi. Fo zna i da ste iskreni sa tom osobom koliko je to u datoj situaciji mogue. *e treba da opravdavate svoje postupke1 ali fraze kao (to suA +Mislim da u ovom trenutku prolazi( kroz krizu i da bi bilo dobro da ti potra#imo stru nu pomo1 te sam s toga to i uradio.. 'soba mo#e reagovati rije imaA +Fo je 'k. /onio si odluku za koju1 na osnovu okolnosti1 misli( da je ispravna i to je u redu.. *aravno1 postoje razlike u mi(ljenje1 koje e se ve uobli iti. 6odijelite

&8

neophodne podatke sa osobama koje su uklju ene u situaciju. *ekim ljudima je dovoljno da znaju da ste pozvali nekoga i da taj neko dolazi da pomogne. /rugima e trebati detaljnije i odre9enije informacije. *e obavezujte sebe na pouzdanost1 vi niste profesionalac. 'vo se ne odnosi na vas. Morate osobi dovesti profesionalnu pomo. 'ni moraju biti upueni i sve datelje i dobiti sve informacije. 'dr#avajte kontakt sa osobom u krizi. 'soba u krizi e povremeno ulaziti i izlaziti iz kontakta sa vama1 a isto tako e biti i sa kontaktom konsenzusa realnosti. 'vo je normalno pona(anje za nekoga ko se nalazi u krizi. 'bratite pa#nju kada ta promjena nastaje i (ta je okida iste. 6obrinite sa da ostanete u kontaktu sa osobom1 i odr#avate kontakt sa njom1 iako ona nije u potpunom kontaktu sa vama. 6obrinite se1 da ako morate negdje otii1 sa osobom u krizi ostavite drugu osobu koja e preuzeti va(u ulogu. 6rije nego (to odete1 zapi(ite toj osobi potrebne informacije. !reirajte (to opu(teniju situaciju. 'dbijte bilo kakvu paniku. "klonite iz prostorije djecu i anksiozne osobe. *eobavezno razgovarajte. ,atra#ite nekome da napravi aj za sve. /jelujte normalno. *e mo#ete ni(ta uraditi dok ekate. ,apamtite da esto va( strah ili anksioznost mogu dovesti do eskalacije situacije. 'soba u krizi e to osjetiti i vrlo vjerovatno na to i reagovati. ,ato1 mirno sa ekajte onoga koga ste pozvali da do9e1 i postarajte se da osoba u krizi ne ide nigdje sama. "vijek idite sa njima. 3koro uvijek je djelotvorno bilje#iti bitne stavke. !ao prvo1 ovo vam poma#e da stvari odr#avate razumnim i jasnim. !ao drugo1 ovo e vam pomoi da ne previdite ili zaboravite neke stvari. FreeA mo#da ete biti u situaciji da ove napravite nekom drugom1 pa e vam iste pomoi u tome. EetvrtoA mo#ete imati izvjestan stepen odgovornosti1 bilo prema drugima1 ili iz po(tovanja prema osobi u krizi1 a bilje(ke vam mogu pokazati kako da uvje#bate tu odgovornost. 6etoA mo#da ete morati da zabilje#ite situaciju. $estoA bilje(ke vam omoguavaju pregled i reviziju situacije1 pogotovo ako ste napravili gre(ku iz koje ne(to #elite da nau ite.

/ovo9enje osobe u krizi do ta ke uspe(ne intervencije "koliko niste obavezani1 ili ne mo#ete obavezati sebe da nastavite proces sa osobom u krizi1 dovedite nekoga ko je na to spreman. Mo#da se upravo spremate za prazni no putovanje1 imate djecu koju treba pokupiti iz (kole1 imate poslovnu prezntaciju i tome sli no. " tom

&1

slu aju pozovite nekoga1 bilo koga1 a onda idite i radite ono (to treba. 'bjasnite (ta se dogodilo1 onome ko preuzima va(u ulogu dajte ovaj priru nik <ukoliko je prikladno= i postarajte se da adekvatno prenesete problem. Mo#ete pitati osobu u krizi koga bi voljela da vidi1 ko da do9e1 s kim da bude i da se dogovara. *eke osobe mo#da ve imaju terapeuta1 ili bar afinitet da budu sa nekim u toj situaciji. 'bjasnite im za(to morate otii i da ete se mo#daG vjerovatno vratiti kasnije. Fako ete biti slobodniji1 imati vi(e vremena i prostora1 i moi ete da se vratite kasnije i pomognete bez ikakvog konflikta. 'soba u krizi bi trebala da bude u stanju da ovo razumije. >udite jasni u vezi svojih standarda i nemojte obeavati ni(ta (to sa sigurno(u ne mo#ete ispuniti. ?azmotrite da se zahvalite osobi na privilegiji da budete dio procesa u kojoj se njoj poma#e.

)S%)V%I K)R&'I I 'I3(EVI Z& R&ZRE4E%(E KRIZE

,aslu#ite povjerenje osobe u krizi kao i ostalih osoba koje se tu nalaze. Jasno defini(ite problem. $ta je ve u injeno od strane osobe1 drugih1 teraputa% )okusirajte se na razli ite percepcije realnosti. !akva je osobina li na percepcija i dinamika% $ta su mogui ciljevi tretmana1 ili ciljevi koji se lagano mogu postii% &dekvat.e ak0ije Nilj ove knji#ice jeste poku(aj pronala#enja prikladnog seta odgovora (to je prije moguc1 za nekoga ko se nalazi u stanju psiholo(ke1 emocionalne1 ili duhovne krize. !rajnji cilj jeste pomoi osobi da povrati normalno funkcionisanje do onog nivoa koji je postojao prije krize ili ak i boljeg1 i to (to je prije mogue.

&&

/akle1 kao (to smo spomenuli1 ukoliko je neko identifikovan kao osoba u krizi1 treba se kontaktirati sa nekim ko ima iskustva u ovom podru juu rada1 ko e doi1 pomoi u pristupu situaciji na brz i diskretan na in. 'vo je esencijalno. "koliko ne postoji mogunost da obu ena osoba do9e do osobe u krizi1 alternativna prikladna akcija odnosi se na pomo osobi da formira oko sebe tzv +kriznu grupu.. Iurpe za pomo u krizi tak9e djeluju i preko telefona1 i mogu biti prikladne u ovakvim slu ajevima. Fakozvane prikladne akcije prvenstveno se odnose na podr#avajui odnos osobe u krizi i kreiranju takve atmosfere oko njih. "koliko ih vi vidite kao disfunkcionalne1 to im nee pomoi. "koliko mo#ete da se prisjetite situacija u kojima ste i sami bili u krizi1 i onda poku(ate saosjeati sa njima imajui u vidu njihovu perspektivu1 mo#ete biti od vee koristi. Moi ete im pru#iti pomo samo ako budete u ulozi nekoga ko podr#ava njihov +proces.1 a ne ukoliko im govorite da su u krivu i (ta bi bilo ispravno u initi. 'vo nikada nisu polarizovane situacije koje se mogu podijeliti na dobre; lo(e1 ispravne; neispravne. *asuprot tome1 ovo je rad orijentisan na proces i stvaranje pomaka. !ako mo#emo pomoi osobi da do9e u jedno blago bolje stanje% *e tvrdimo da1 u odre9enim situacijama1 ne mo#ete pomoi osobi da kognitivno bolje obrade svoju situaciju1 ako je to ono (to im treba1 niti je sporno pitanje pru#anja pomoi korak po korak i asistencije ovim osobama u pranala#enju boljeg na ina ra9enja stvari1 ukoliko je to ono (to bi oni voljeli da rade1 ili trebaju da rade. Fako9e1 mogu postojati razli iti sistemi mi(ljenja ili jasno definisanih perspektiva koje mogu biti prikladne za razmatranje i stvaranje uvida u to da li su te perspektive komplementarne osobama ili ne. 6ovremeno1 osobi mo#e biti od pomoi ako sama sebe identifikuje kategorijom alkoholi ara1 zavisne li nosti1 ili zavisnika1 a veoma rijetko joj mo#e biti od pomoi ako to uradite vi. >udite veoma oprezni ovdjeA veina ovih ponovnih procjena zavisi od novih perspektiva koje daju (iru sliku situacije osobe u krizi. Iako ovo mo#e predstavljati formu reedukacije kako za osobu u krizi tako i za osobe oko nje1 postarajte se da ne nameete osobama u krizi neke nove perspektive1 koje su1 uzgred1 sli nije vama nego (to su relevantne za konkretnu osobu. 'vo je posebno va#no u situacijama kada se dvije osobe ne sla#u oko toga da li se osoba nalazi u duhovnoj krizi1 ili pak u emergentnoj krizi. *agla(ava se i zna aj kulturnih razlika1 koje tako9e uti u na proces. /oktori i psihijatri duhovnu krizu smatraju kategorijom /3M IV.

&0

'no (to prati cjelokupan proces jeste razli it set ideja koji mo#e pomoi u promjeni nekih fiksiranih ili konzervativnih stavova koji nisu od pomoi osobi u krizi. Veo"a 8esto kri .a sta.ja "ogu !iti po iv a po"o2 Jedan od najboljih odgovora u ovoj situaciji jeste reagovati na bazi ne potrebe prije nego na simptome krize.Veoma esto mo#emo biti od pomoi samo ukoliko uz pomo prethodnog iskustva i vje#be identifikujemo bazi ne potrebe osobe. /a biste obezbijedili uspje(nu identifikaciju1 savjetovanje ili psihoterapija se smatra esencijalnim rekvizitom. Ti"ski rad je od klj nog zna aja u bilo kojoj formi krizne intervencije. Mo#e biti da je za osobu u krizi od bitnog zna aja da i ubudue ostanete u kontaktu sa njom1 ali naravno uz prikladnu potporu i podr(ku par drugih ljudi. Malo je vjerovatno da ete vi kao individua uspjeti da obezbijedite sve (to je potrebno da se osoba u krizi vrati u okvire prethodnog funkcionisanja i prebrodi odre9enu krizu. !ako bilo1 timski rad veoma je zna ajan1 i ako ste dio ne ije krize1 trebaete potra#iti pomo od spolja da biste uspjeli da se adekvatno organizujete. !rizne situacije nekada mogu trajati 02;@& sata bez prestanka. !oliko dugo mo#ete ostati budni% Postoje takoHe i .eka orga.ska sta.ja1 kao (to je odre9eni deficit minerala1 upotreba droga1 kao i odre9eni tipovi epilepsije koja mogu dati psihijatrijske simptome ili ekstreman emocionalni distres. Iako je veoma va#no napraviti razliku izme9u organskih <medicinskih= i psiholoskih situacija1 simptoma emocionalne ili duhovne krize1 odre9en nivo medicinske i psihijatrijske procjene igra veoma va#nu ulogu u otkrivanju najadekvatnijeg odgovora. 'soba obu ena za rad u kriznim situacijama naj e(e e znati kada da potra#i medicinsku dijagnostiku i u kom trenutku1 kao i to da li je medicinski tretman primjenjivan na datoj osobi prije. 6revazi9ite svoje predrasude o medicinskoj i psihijatrijskoj profesijiA one obuhvataju mnogo veoma ljubaznih1 posveenih1 i ljudi punih znanja. Fako9e1 imaju pristup izvorima. Ko.taktirajte .ekoga2 "koliko se pojavi pitanje +da li kontaktirati nekoga% /a li pozvati psihijatra1 psihoterapeuta% + uvijek se postarajte da to zaista i u inite. 3ama misao o tome upuuje na to da se kriza poja ava i da vi po injete da je prepoznajete1 ili misao mo#e biti produkt va(e unutrasnje mudrosti ili intuitivan rad na rje(enju problema sa kojim va( kognitivni um ima problema da se izbori. !ontakt koji tra#ite mo#e vam pomoi u vidu supervizije1 podr(ke i savjeta kako da postupite razumno i adekvatno u datoj situaciji. &7

)vakve situa0ije se prije po!olj1a.ja pogor1aju2 6ovremeno1 intervencija ili prikladna akcija mo#e zaista pomoi osobi i suzbiti krizu1 biti im znak da smo ih shvatili ozbiljno i da zbog toga nema potrebe za razvijanjem dublje krize da bi dobili pa#nju i potrebnu pomo. Me9utim1 ako zakasnimo sa adekvatnom akcijom1 situacija e se naj e(e pogor(ati i ko(tati osobu mnogo skuplje u emocionalnom1 vremenskom1 a i finansijskom pogledu. *ekad1 naprikladnija akcija jeste ne raditi ni(ta1 ali i ova akcija mora biti specificirana1 i upotrebljena tek nakon (to su sve ostale mogunosti odba ene. Uvijek i./or"i1ite oso!u o to"e 1ta se de1ava A za(to ste odlu ili da primjenite ovaj postupak i (ta o ekujete da se desi sledee; ak i ako im se to ne svi9a. *ema potrebe da ih tretirate sa manje ljudskosti samo zato (to su u krizi. !rize obi no uklju uju i nivo paranoje koja mo#e biti pogor(ana (aputanjem u prisustvu osobe u krizi1 kao i iznenadnom pojavom nepoznatih ljudi. "koliko je potrebno1 pozovite se na +na vlasti1 pravila1 procedure. kao opravdanje za pozivanje nekog drugog1 ak i ako se osoba u krizi tome opire. Fo im tako9e daje mogunost da ka#u +*e. i predlo#e neku drugu prikladnu alternativu. Uvijek i"ajte .ekog ko 8e ostati sa oso!o" u kri i2 *ije po#eljno ostavljati osobu u krizi samu1 ak ni na minut. "vijek imajte nekog drugog prisutnog1 ili ako ne prisutnog1 onda pripravnog1 da se mo#e pojaviti nakon telefonskog poziva u svako doba. 'soba u krizi mo#e napraviti iznenadne i udne stvari bez prethodnog upozorenja. *a#alost1 ova injenica se naj e(e u i iz iskustva. Vrata kupatila uvijek trebaju biti otvorena. 'sobi se treba omoguiti privatnost1 ali isto tako moraju biti dostupne. " kupatilo postoji dosta stvai koje bi osoba u krizi mogla zloupotrebiti i na(koditi sebi. ,udite jas.i i direkt.i2 6otrebno je da budete vrsti1 usredsre9eni na injenice i ka#ete stvari onako kako one stoje.. 'vo se de(avaA to i to se desilo1 i veoma je va#no da ti <osoba u krizi= ostane( ovdje dok se te i te stvari dese. 'vo izgleda kao kriza i ja sam preuzeo potrebne mjere. Fako9e sam pozvao policijuGambulantuGpsihoterapeuta ili (ta god. Mo#da grije(im1 ali smatram da je to najbolji na in da budemo sigurni.. Poku1ajte da saraHujete sa pro0eso" kro koji oso!a prola i2 6oku(ajte da razgovarate sa osobom njenim jezikom1 i njenim terminima. 6oku(ajte da ih uvijerite da ste iskreno na njihovoj strani i da radite za njihovo dobro. "koliko postoji sukob interesa onda mo#ete &5

zauzeti druga iju ulogu i podr#avati ih i dalje na neki na in1 a istovremeno ostati dosledan svojim interesima. 3aradnja sa procesom kroz koji osoba prolazi je dubok i iskren poku(aj pomci osobi da ne ispa(ta zbog svoje krizne situacije1 koja mo#e biti zna ajna ta ka njihovih #ivota ukoliko se do#ivi sa po(tovanjem od strane drugih i protuma i kao (ansa. Kri .e situa0ije kro koje prola e drugi uti0ae i .a va1e e"o0io.al.o sta.je2 'vakav uticaj je tako9e indikator krize. Vi pratite i motrite na svoje emocionalne reakcije cijelo vrijeme. !ako bilo1 kada se situacija smiri1 odvojite malo vremena za sebe1 istu(irajte se1 popri ajte sa prijateljem ili se ispla ite1 naljutite se i uradite sve (to vam je u tom trenutku potrebno. *iko drugi to nee uraditi za vas. 'bavite ovo prije nego (to se prihvatite ne eg zna ajnijeg. !oristite liberalno tehnike +pro i(ivanja.. Istu(irajte se1 upalite svijeu1 bavite se ba(tom <biljke su dobre=. 6ro(etajte pla#om ili uz rijeku ako ste u mogunosti. 3unce1 vjetar i ki(a su zaista dobri pro i(ujui agensi. 6ogledajte smije(an film. *a9ite osobu od podr(ke. Vri(tite1 vi ite1 smijte se1 pla ite1 meditirajte i radite sve (to djeluje na vas kao umirujui faktor.

+)R*IR&%(E KRIZ%E 5RUPE

Ko"po.e.te kri .e grupe 6ostoje 7 osnovne komponente krizne grupe koje su uzajamno iskulju ive i ne mije(aju se jadna sa drugom. Prijatelj ili sarad.ik2 'soba u krizi treba dodatnu pomo ili podr(ku. Fa pomo ili podr(ka mo#e biti pru#ana u okviru razli itih vremenskih nivoaA to mo#e biti &7 asa na dan1 a ponekad trideseto minutni razgovor par puta na dan. 'soba koja ima ovu ulogu nije terapeut1 njena uloga je da bude prijatelj. *jihova pomo treba da dolazi iz srca1 da bude ista i jednostavna. 'va osoba mo#e pospje(iti terapeutski rad1 ali samo ako osobu u krizi usmjerava na pozitivne snage. 'va osoba ima ulogu privr#enosti1 a ne vje(tina. +a0ilitator ili terapeut2 'va uloga tako9e mo#e biti pozitivna1 ali ova osoba je obavezna da kod osobe u krizi izazove stavove i podstakne proces. Veoma je te(ko1 a u u ekstremnim

&2

slu ajevima ak i nemogue istovremeno pru#ati podr(ku i izazivati promjene i proces. Mnogo je lak(e razdvojiti ove dvije uloge. )acilitator ima uvid u proces osobe u krizi i na taj na in mo#e direktno pomoi kriznoj grupi. 'va uloga zahtijeva odre9en stepen vje#be i iskustva. *aravno1 ovo je tako9e demokratski proces. 'soba u krizi mora se slo#iti sa ovim procesom i donijeti odluku da li ce u estvovati u radu ili ne. 6rve dvije uloge koncentrisane su oko osobe u krizi i njene dinamike. uvar2 "loga ove osobe jeste (titi proces osobe u krizi i da se postara da on protekne neometano. 'va osoba kreira siguran prostor. 'vo tako9e mo#e biti i administrator koji e upravljati finansijama osobe1 ili osoba koja e organizovati kretanje. Informacije koje dolaze od spolja filtrira osoba sa ovom ulogom i tako prera9ene ih prenosi osobi u krizi. 'vo je veoma te(ka uloga. )so!a koja podrava pro0es2 Fo je osoba koja podupire proces1 koja pru#a podr(ku davaocima podr(ke1 koja radi sa ostatkom familije na kreiranju druga ije i prigodnije sredine u koju e se osoba u krizi uklju iti. 'vo je veoma va#na uloga budui da se davaoci podr(ke tako9e tokom cijelog procesa mogu iscrpiti do te mjere da im samima postaje potrebna pomo. Fako9e1 djelotvornim nalazimo i vo9enje dnevnika tokom krizne situacije u koje osoba u krizi treba da zabilje#i svoje snove1 doga9aje1 impresije1 osjeanja1 trenutke uznemirenosti1 ljekove itd.

+)R*IR&%(E Z&(ED%I'E )K) )S),E K)(& (E U KRIZI

6onekad je tako9e nemogue raditi sa nekom osobom samo kao terapeut. 'soba zahtijeva ili iskazuje svoje potrebe za (irom +zajednicom. u kojoj bi iskazala krizu. !ao primjer mogli bi navesti osobu koja i dalje #ivi u kui u kojoj je imala emocionalni raskid. " ovoj instanci1 vjerovatno ostajanje u kui O okru#enju u kojem je do(lo do krize1 mo#da nee biti najbolja solucijaH ove osobe mo#da trebaju neko vrijeme i prostor izvan kue da bi se otkrilo (ta su njihovi sledei koraciH i dalje to treba da bude ralativno siguran prostor. Jedan klijent sa kojim

&@

sam radio putem telefonskih konsultacijama u ovakvoj situaciji +sjetio se. da ro9aci koji #ive u obli#njem gradu imaju slobodnu sobu u svom stanu. Ja sam je ohrabrio da ostvari tu ideju i sugerisao joj da ro9aku objasni neke stvari o kojima smo pri ali1 i to bi trebao da bude kontekst njezinog stanja i podr(ka za tu osobu koja je u krizi. Ja sam tu osobu tako9e ohrabrio da iskoristi ovu priliku da sprovede i drugu ideju koju su imaliA odlazak na asove umjetnostiH ideja koju su njezini roditelji odbacivali. 'sjeao sam dodatnu podr(ku koju bi ona mogla ostvariti u toj situaciji i nove ljude koje bi mogla upoznati1 uz pro(irivanje njezinih granica i uz +novi po etak. kao i li na interesovanja1 (to se sve potvrdilo kao potpora za te osobe. " stvari ja sam je ohrabrivao da kreira zajednicu oko sebe i svoje krizne situacijeH zajednicu koja je bolje podr#ava. " drugoj instanci1 lan na(e pro(irene )indhorn zajednice je u(ao u krizu dok je #ivio na ,apadnoj obali $kotske. " ovoj instanci1 on je osjeao da mu treba vi(e podr(ke i mnogo bli#i +porodi ni. osjeaj u cilju izlaska iz krizeH ovo je bilo nakon (to sam ponovo razgovarao sa njim telefonom. 3toga smo se mi slo#ili da on treba da do9e u )indhorn zajednicu i po(to je bio veoma kolebljiv i skoro ograni en1 u ovoj instanci1 ja sam zapravo oti(ao kolima u $kotsku da ga sretnem na feribotu i da ga vratim u zajednicu gdje smo mi +samovoljno uzimali. prazne bungalove i uspostavljali dnevna de#urstva sa onim ljudima koje je on odre9ivao1 i koji su bili saglasni da pomognu. ,a tri nedjelje smo svi mi radili sa ovom osobom po(to je on dublje upao u krizuH najcrnje strahove i najmra nije momente. Mi smo sve zapisivali u neku vrstu dnevnika sve (ta smo radili1 (ta smo uo ili i osjeali dok smo bili sa tom osobom1 kakva god uloga bila1 njegovatelj1 terapeut1 osoba za podr(ku1 drug i sli no. 'vo se pretvorilo u pravljenje bistorije krize ove osobe koja bi kasnije bila od velike koristi u njenom integrativnom procesu. *iko nije bio preoptereenH niko nije bio pod stresom a ipak je postojao kontinuitet i zajednica koji su omoguavali dubok rad koji sam ja ve obavljao u mojim &8;tim godinama kao psihoterapeut. " jednom aspektu ovog posebnog rada sa osobom1 ona je pomenula da je brinula da ne pravi previ(e buke po(to je1 iako je bungalov bio relativno skrovit 1 smatrala da e zbunjivati ljude oko nje pa je stoga i(ala u be(umne prostorije studija i tamo je istra#ivala zvukove koje je planirala da pravi. 'tkrie njezinog glasa je tako9e omoguilo da se vrati na mjesto gdje gdje bi se njezina stalo#ena li nost mogla pojaviti i gdje bi po ela da biva prepoznata u punoj mjeri. 6ostoje drugi na ini u kojima neko mo#e razmatrati kreiranje zajednice oko osobe koja je u krizi. 6onekad su tu podr(ka i personal ali nema razumijevanja. 3hodno tome1 ovdje je bio zadatak da se edukuju ljudi oko njih u vezi koncepta rada tokom krize i procesa rada na njihovom ohrabrivanju na prihvatanju neke od ovih uloga i ograni enja. 'vo okupljanje oko &4

zajedni kog cilja sa edukativnim inputom bilo je dovoljno da se kreira vrsta zajednice oko ljudi koji su u krizi da bi se oni osjeali da su u kontaktu i da je podr(ka koju primaju korisna i konstruktivnaH i sa tim u vezi1 imamo i stremljenje ka samo;usmjerenim strategijama i procesima. 've osobe su bile u stanju da se sa krizom uspje(no izbore. Ja1 jo( jednom1 isti em da1 je kada se radi sa osobom u krizi 1 zaista bitno da se saslu(a njezina pri a i pozadina te pri e. Cko akteri izvje(tavaju1 ili je re eno da su proveli tri sata sa osobom C u < recimo= kuhinji ili grn arskoj sobi imamoA prvo 1 +'ej, to je dobro( )ora da ste stvarno u*ivali sa njima . i drugo pitanje je & +ta si dobio to si bio sa njima,. $ta je aspekt njihovog procesa koji su sproveli tamo i (to ih je zadr#alo tamo% 'vo je esto zna ajan materijal. " kontekstu zajednice1 tako9e je mogue saznati od osobe C ono (ta je njeno trosatno iskustvo sa osobom koja je u krizi < "loga uvara=. 'vo mo#e biti veoma korisno ako dio + kreiranja njihove zajednice. u budunosti mo#e uklju iti osobu C u jednoj ili drugoj ulozi. Mo#e biti neophodno ohrabriti osobu u krizi < "loga terapeuta= da sazna od osobe C da li e ponovo ii zajednoH ili je obeshrabriti od ponovnog odlaska ka osobi C1 ako se pro uje da je uloga Euvara negativna. Mo#da je mogue dobiti +ne(to. (to su one dobile od osobe C1 ili od osobe > u budunostiH ili na neki drugi odgovarajui na inH i stoga se konstantno vraamo u terapeutska istra#ivanja stanja osobeH (ta ta osoba treba i kako bi to mogla ostvariti. 6onekad1 mada prili no rijetko1 osoba u krizi nije u stanju da se bavi sa produ#enjima i opse#nijim komponentama sa kojima se suo ila tokom krize. 'ne su umjesto toga #eljele da se izbave iz krize i da obnove elemente koji su ranije postojali. " situaciji kada neko nikada kompletno ne vrati sat unazad1 ovdje bi uloga terapeuta bila da podr#i njihov proces i mo#da da im pomogne da obnove veze koje su raskinuli1 bilo da se radi o vezama prije krize ili koje su mo#da doprinijele krizi1 ili ono (to je bilo prekinuto ili poremeeno ekstremima krize. 6onekad je potreban rad sa drugima. *a kraju1 kao (to sam podsjetio na seminaru u vezi ove teme1 ponekad je terapeutski1 jedan; naOjedan1 intimni1 nepristrasni i pouzdani prostor koji mo#e postojati u terapeutskoj sobi ono (to je stvarno neophodno za pomo ljudima u krizi. 'vaj aspekt je ponovo uzet u poglavlju o +,en prostoru. koje slijedi kasnije. Cli 1 to poma#e u potvr9ivanju teze koja ka#e da se neka startegija ne uklapa uop(te.

&5

%EKE STR&TE5I(E
6ostoje razli ite strategije koje su ponekad korisne za umanjenje nepredvi9enih okolnosti i pomoi nekome ko je u kriziA Poku1ajte da uklju8ite pogled .a svijet oso!e u !ilo koji ko.0ept2 *jihov jezik1 strahovi1 vrijednosti1 percepcije sebe samih i drugih ine njihov svijet. Cko mo#ete komunicirati sa njima po ovim pitanjima O ili na njihovom maternjem jeziku; to stvarno mo#e pomoi. !riza esto poveava rigidnost stava osobe i njezino otu9enje. Pro!ajte da po.ovo uspostavite okvir2 Cko im mo#ete pomoi da prilagode svoje percepcije u ne(to (to je vi(e u liniji sa prevla9ujuom realnosti1 onda one mogu bolje kontaktirati sa vama1 drugima i samim sobom. Pri-vatite .ji-ovu de/a. iv.ost I i.korporirajte od!oj.ost u !ilo koju i.terve.0iju2 Vi interveni(ete1 na neki na in1 u njihovim procesima. 'ne mogu postati defanzivne. Izbjegavajte naprasita parni enja. 6oku(ajte da dr#ite sebe <barem u najmanjoj mjeri= na njihovoj strani a ne protiv njih. JIlu ija o alter.ativa"a;2 Oto je tamo gdje vi nudite prividni izbor ali i oni uklju uju promjene. +-a li *elite da idete u bolnicu mojim kolima ili ambulatnim, je pomalo naivno ali esto ima efekat. Pregovarajte o pro"je.a"a2 6ogledajte da li mo#ete ponuditi +manje; vi(e fer razmjenu. ili dobiti dozvole od obje strane. *jihove strategije ne rade. Va(a mo#da1 ali oni ea znaju to. /ajte im ponudu koja izgleda privla no Obolje nego ultimatum. +.i uradi ovo a onda $emo uraditi ovo. )dloite ko.a8.u odluku2 3ve (to izgleda kona no izgleda kao kraj...ne ega. :judi su veoma upla(eni od krajeva;smrti1 rastava1 izolovanja1 napu(tanja1 odlaska. 6roces e se svakako nastaviti. +okusirajte se .a .ji-ove pro0ese2 Imperativ je da za uspje(an ishod1 osobe koje su uklju ene u krizu budu u stanju da vide svoj udio u sopstvenom procesu. )okusiranjem na njihove ukupne ili dublje procese1 srednji padovi i usponi ili simptomi mogu biti lak(e prevladani. &ko uspijeva# pri"ije.ite F pod uslovom da to ne zna i laganje ili zloupotrebu. Faktike kao (to suA odvla enje pa#nje ne im trivijalnim ako prijeti da do9e do eskalacijeH 6ojava zbunjenosti;igranje na #elju osobe da bude shvaenaH ponovno 08

uokvirivanje kriznog pona(anja u pozitivnijem svijetlu (to mo#e pomoi u eliminaciji odre9enog stidaH ograni ena meditacijaH /ajte im kontrolu < ali mo#da ne i izbor=H paradoksalna intervencijaH !ra9a stanja osobe;umjesto njih razbijte stolicu1 uradite toH 6a#ljiva primjena humoraH itd Ohumor mo#e biti upotrebljen Ouz oprez. &lter.ativ.e strategije "ogu !iti !olje One samo za njih. 'ni mo#da imaju unutra(nju mudrost;do9ite do nje. 3lu(ajte sopstvenu intuiciju. 6rovjerite to ako je mogue. ,a(to o tome jo( nije bilo govpora1 i za(to% $ta je +preostalo polje.%.

JZE%; PR)ST)R
6onekad je1 ili esto1 neophodno dozvoliti nekoj osobi da bude u +,en. prostoru. 've osobe mogu #eljeti to1 ili zahtijevati to1 ili pitati za to;na neki na in. Fo je apsolutno u redu ako rade tako. I postoje upravo normalni (titnici koji trebaju biti uzeti da bi se obezbijedilo da oni ne zloupotrebe prostor1 ili da ne postupe lo(e sa sobom u tom prostoru. 6od +,en. prostorom1 mi podrazumijevamo volonterski1 jedinstveni i posebno dizajniran ekvivalent svetili(ni1 uto i(ni prostor1 ili ne(to izme9u. +,en. prostor je tiho1 sigurno mjesto gdje osoba koja je u krizi prosto ode da +boravi tamo.. !ada neko prolazi kroz neke duboke i sna#ne traumatske promjene1 postoji niz faktora koji trebaju biti razmotreni sa stanovi(ta onoga (to ta osoba osjea. ?azmatrajte metamorfozu gusjenice u leptira. /a bi gusjenice ovo uradile1 apsolutno trebaju auru. 'vo nije samo nepotreban izumH priroda ne radi na taj na in. 3li no kao (to /#on1 ili Meri1 imaju transformaciju na sopstveni na in u ne(to novo1 duhovnije1 potencijalnije1 i (to trebaju imati ne(to u vidu sigurnog mjesta1 aure1 da bi ovo izveli. Cko su postojala traumatska iskustvaH <!undalini1 :ife;/eath ?ebirth1 itd= onda je potrebno prili no vremena da bi se upravo iskusili efekti + promjena. uz pomo ovog procesa. !ako je to biti u novom tijelu% !oje efekte na mene imaju sve ove promjene% !o sam ja sada% $ta u raditi sledee% +,en + prostor treba da bude udoban i miran. Frebalo bi da bude jasno pravilo u vezi ulaska1 ili neulaska1 drugih osoba. *iko ne bi trebao da ima mogunost da u9e u njihovo sopstveno skrovi(te1 niti da u9e bez posebne dozvole1 osim u odre9enim nepredvi9enim okolnostima. Mo#da bi trebao postojati set dnevnih intervala kada se +,en. prostor raspu(ta i kada ima slobodniji ulaz i kada se komunikacija obnavlja. 've stvari moraju

01

biti pa#ljivo dogovorene1 izgra9ene ili + ude(ene. sve dok su dobre. 3amo saznanje da takav prostor postoji poma#e osobi u krizi da prevazi9e neke druge + lo(e. trenutke. !ontakti sa prirodom mogu biti izuzetniA baraka u (umi. Mogunost bojenja1 crtanja i pisanja mo#e biti zna ajan1 (to zna i da ove mogunosti trebaju biti pru#ene. *eki ljudi vole sopstvenu muzikuA ostali vole nametnutu ti(inu bez bilo kakvog dostupnog aspekta odva enja pa#nje. FV i radio vjerovatno nisu dobra ideja. !njige mogu biti dobre < vidjeti :istu za itanje=. Jednostavna hrana i pie trebaju biti obezbije9eni od strane njegovatelja u redovnim intervalima a mogu biti i ostavljani na nekom mjestu u odre9eno vrijeme1 uz zaklju ak da ako nisu konzumirani nakon Q sati1 to predstavlja upozorenje za njegovatelje. Mogunost da se ustane u toku noi i da se slika1 pi(e ili sli no bez uznemiravanja nekoga drugog1 skoro beskrajno1 i sve u sopstvenom ritmu1 esto se cijeni od strane korisnika +,en. prostora. 'vo je veoma ljekovito. Ferapeutski kontakt u etiri oka sa nekim ko je potpuno neuklju en i apsolutno neutralan1 u prostoriji koja nema drugih veza1 tako9e mo#e biti forma + zen prostora..

Drugo poglavlje
Du-ov.a urge.t.ost i pojava du-ov.e urge.t.osti
6ostoji mnogo materijala danas o tome kako da se identifijkuje osoba koja se nalazi u duhovnoj krizi. $ta je definicija procesa pojave duhovnosti i (ta pojava duhovnosti u stvari jeste1 pojava duhovnosti1 formiranje krizne grupe1 psihoduhovni rad procesno orijentisan i korisne strategije u radu sa pojavom duhovnosti i td. ,a potrebe ove knjige mi koristimo terminologiju +pojave duhovnosti.1 +duhovna urgentnost. koji se odnose na iznenadnu pojavu ili nevoljnu promenu u osnovnom sistemu verovanja jedne osobe kao i u njihovim duhovnim aktivnostima i psihi kom pona(anju (to se obi no

0&

doga9a odmah nakon krize ili neke psihoti ke epizode ili nekog neuobi ajenog pona(anja. Me9utim ovaj iznenadni prelaz tako9e se mo#e videti obi no retrospekctivno kao deo dugoro nog razvojnog procesa koji je u veoj meri bio nesvestan i neprepoznat do tog trenutka. *a taj na in osoba je ne pripremljena na to a esto bude i ne prihvaena. Irof <3tanMNhristina IrofAFhe 3tormR 3earch for self1 155&= definise razli itih broj manifestacije pojave duhovnosti a njihov zajedni ki sadr#alac1 svih kriza transformacije je manifestacija razli itih aspekata psihe koja je bila prethodno nesvesna. " ovom smislu ovo se tako9e mo#e videti kao savr(eno normalan psiho;duhovni aspekt ljudskog razvoja. Mnogo se vi(e pi(e o tome sada. Jung je govorio o ovim procesima pojavljivanja novog duha kao moralna obaveza da se pro#ivi i izrazi ono (to neko nau i kad do9e u kontakt sa drugim aspektima samog sebe. /#ozef !embel i knjige kao (to su +Ivozdeni /#on.1 Bene koje tr e sa vukovima. poma#u da se utvrdi duhovni put. 6itanje koje se esto postavlja je kakva je razlika izme9u pojave duhovnosti i psihoti ne epizode <psihoti nog napada=. /eo problema u razlikovanju ovih termina je uglavnom kulturolo(ki. Bivimo u materijalnom svetu i medicinski orijentisanoj kulturi tako da je veoma te(ko da se iza9e iz ovim na ina razmi(ljanja i parametara koji obi no zaslepljuju i na neki na in ograni avaju. !ada to u inimo dobrovoljno ili ne nemamo pozitivne utiske ili podr(ku da nastavimo na(e putovanje niti bilo koju rutu ili mampu za na(e procese. Fako da dobijamo normalno +negativne slike. ljudi u krizama kao da su bolesni1 mentalno bolesni1 ludi i ovo +normalno. zna i da mi treba da odvojimo nas od njih i da ih izvojimo od nas ili ak da se za(titimo od njih. " ovom vremenu mo#emo tako9e da pomislimo da treba njih da za(titimo od nas. 3ama sugestija da bi mo#da mogli ove procese da prihvatimo na mnogo pozitivniji na in je ve radikalna ak i da takav pristup nismo po eli da primenjujemo. 'vakav pristup da bi ljudima u krizi trebalo da pri9emo a ne da ih odbacimo i da bi ak mo#da mogli i ne(to da nau imo od njih je vi9eno od strane uglednih profesionalaca kao potpuna ludost. Cko neko ne(to zapravo i u ini povodom toga postoji optu#ba da radi ne profesionalno da bi se obezbedilo da se taj neko ko izlazi iz profesionalnog okruzenja vrati u okvire normale. Mo#da mi treba da u9emo u ove zone i da im pri9emo da pru#imo ruku da bismo razumeli gde su ta mesta kako ona izgledaju1 koja pravila postoje da bismo mogli bolje da im pomognemo. *eke druge kulture idu dotle da izdignu one me9u njima koji imaju takva duhovna iskustva do nivoa da postaju njihovi (amani1 duhovnici1 sve(tenici1 vizionari1 vo9e ak i gurui. /ok u zapadnoj kulturi obi no diskrimini(u one koji imaju takva iskustva. ,apadna kultura ih le i lekovima ponekad im se oduzimaju ljudska prava1 ponekad se

00

zatvaraju u mentalne bolnice ili pod uticajem lekova 1elektro(okova 1 ak i hirirgije se menjaju dok se ne dovedu u stanje da se mogu vrateiti nazad u svakodnevni #ivot. !ako neko tretira svoju decu1 siroma(ne1 kriminalce ili mentalno obolele je obi no pokazatelj koliko u tom dru(tvu postoji empatije1 osnovne ljudske dobrote i razumevanja. ?azli ite kulture su nau ile kroz vreme ili nikada nisu izgubile predanja koja su dobila da njihovo dru(tvo zapravo mo#e imati koristi od takvih procesa ili su ak potrebni takvi procesi i ne mogu zdravo da pre#ive bez njih. Fako da mo#da mnogi od nas imaju puno posla da ne(to urade po tom pitanju da bismo preokrenuli svoje predrasude. ,amislite kulturu samo na momenat1 gde normalne pubertetske promene zapravo se ne priznaju ve su vi9ene kako bolesti koje treba le iti i umesto rei da periodi vrtoglavice ili periodi gojaznosti su potpuno normalni1 proi e. "mesto toga mo#e se na promenu kao (to je porast grudi gledati kao na ne(to (to nije u redu i (to reba le iti. 6ojavu brade ili pubi nih dla ica tra#iti da se depiliraju jer to nisu takozvana normalna stanja. 'vo je situacija u kojoj mi reagujemo kao dru(tvo ne na psihi ke simptome puberteta nego na psiholo(ke simptome procesa duhovnog sazrevanja. Mi tretiramo ove simptome kao patologiju i obi no se le e lekovima ili nekim drugim tretmanima. *a primer oni uju glasove1 mora da su psihoti ni. 6otpuno je mogue i sasvim uobi ajeno da neko ima proces duhovne urgentnosti a istovremeno i psihoti ku epizodu1 traumu ili bolest1 to ne mora da se isklju uje me9usobno. " ovom delu knjige e detaljnije biti opisani zajedni ki aspekti koji su u vezi sa oporavkom. " knjizi od 6odvola koja govori o oporavku od mentalne bolesti. 'n tvrdi da principi izle enja i oporavka su veoma sli ni iako ove dve stvariH mentalna bolest i pojava duhovne urgentnost su veoma razli ite. 'no (to sad sledi je kratak pregled razli itih vrsta duhovne urgentnosti1 op(irniji opis svake vrste koji se mo#e nai u mojoj knjizi <koja kad je ovo pisano jo( uvek nije bila izdata= +!ad se svet promenio.. 6rvih deset do dvanaest tipova su pomenuti od strane Irofa me9utim ja sam dodao jo( nekoliko kategorija iz sopstvenog klini kog iskustva. 'pisi razli itih tipova mogu pomoi da se napravi razlika u tome (ta se zapravo doga9a i (ta se upravo dogodilo osobi koja ima ili je upravo imala krizu. /a li je to samo bolest ili mentalna bolest ili ima drugih duhovnih komponente prisutne. !riza1 iako naj e(e traumati mna na kraju karajeva se mo#e pretvoriti u ne(to korisno posmatrano kao proces u razvoju duha. 'vo se mo#e povezati sa teorijom /#emsa Hilmana gde na( genije1 na( demon ili na( an9eo uvar nas motivi(e na odre9ene na ine na unutra(nji rast svojstven svakoj osobi posebno. !riza se de(ava kao uznemirujua forma u datom trenutku. 6ostoje neki izuzeci1 naravno. Iz takve krize se javlja duhovna osna#enost i nova odluka da se vodi bolji #ivot. 'vo je esto praeno poveanjem mudrosti1 ste ene u kriznim 07

doga9ajima (to predstavlja su(tinu transformacionog procesa. " tom slu aju kriza slu#i kao okida za ove doga9aje i nema uticaja na sam transformacioni proces. !riza tako9e mo#e sadr#ati veoma zna ajne komponente koje oblikuju kasniji duhovni razvoj. Fo je individualno. *a kraju krajeva razvija se bolji #ivotni stil i iskustvo priznavanja da postoji ne(to vee od nas zavisno kako ga ko zvaoA >og1 Clah1 Jehova ili (ta god drugo. *a taj na in ulazimo u nepoznata stanja svesti i podsvesti u nove sfere postojanja dostupne ponekad samo prethodno dostupne u slu aju upotrebe droga. 'vo je proces stvaranja ni sazrevanja u punu duhovnu pojavu ide(ava se sve vreme obi nim ljudima (irom planete kroz normalne procese kao (to su zaljubljivanje1 biti povre9en1 ra9anjem1 radom1 sahranjivanjem roditelja i tako dalje. Veina vremena kada se to de(ava u granici normalnog nivoa tolerancije i nije u potpunosti prepoznato tako da na#alost mi moramo da uperimo prst na aspekte takvih normalnih zdravih razvoja. Moramo da ih zovemo pojavom duhovnosti tako daljudi koji prolaze kroz ekstremnije forme toga mogu da budu stavljeni u sli an kontekst i ne budu tretirani kao nenormalni. Veina vremena pojave duhovnosti1 krizni deo toga se stvara ne samo procesom osobe koja je uklju ena nego i nesposobno(u okoline oko osobe da prihvete taj proces duhovnoh razvoja u datom trenutku. *a mnoge na ine okolina u duhovnim zajednicama dozvolile su mnogim ljudima da svoj proces do#ive u okviru tih zajednica1 okru#eni drugima koji brinu i okolinom koja daje podr(ku. Video sam poruke na vratima spavaih soba lanova ovih zajednica +*e uznemiravajte imam pojavu spiritualne urgentnosti.. 'vo je odli no1 oni to obave(tavaju i sami sebe. 6onekad smo i pozvani u sred noi jer je neko imao zaista kriznu situaciju1 duhovnu ili neku drugu i bila je neophodna hitna akcija. -nergije na nekim mestima su vrlo mone1 mogu da uti u na ljude koji nisu navikli na nju i zato ta energija treba da bude pravilno usmerena. 3edamdesetih i osamdesetih 3tan Irof i njegovi pomaga i kategorizovali su brojne razli ite tipove1 kanale kroz koje ljudi do#ivljavaju iskustvo +duhovne urgentnosti.. 'vo nije teortska kategorizacija to je empirijsko istra#ivanje. 'ni nisu izmislili ove kategorije oni su samo prikupili razli ite tipove na osnovu svog iskustva i opisali ih. !ao (to je ranije pomenuto neke druge kategorije su dodate ovoj listi neke sa moje strane1 neke od strane mojih kolega tako9e ne teorijski nego iz prakse. Me9utim1 mi prvo treba da uradimo proveru da bi bili sigurni da nismo pogre(no intrepretirali ne(to (to bi mi voleli da jeste. Moramo da obezbedimo da osoba zaista ima pojavu duhovnog procesa i da nema patologije ili drugih okolnosti koje bi mogle biti zata(kane ili ignorisane ovim procesima. 6ojava duhovnosti koja mo#e biti pogodnija da se tretira alternativnim putem mo#e biti sli na ali vrlo razli ita od patolo(kih psihoza ili aspekata mentalnih bolesti koje su esto mnogo 05

bolje tretirane alternativnim metodama kao (to je hospitalizacija i medikamentacija. 'no (to sledi su uslovi koji mogu da poka#u dali je odgovarajui momenat da mo#e da se radi sa osobom sa perspektive nastanka njenih duhovnih procesa. Kriteriju"i a po"o pri de/i.isa.ju pojave du-ov.osti# uslovi pod koji"a "oe !iti odgovarajue da se radi sa .eki" ko je u pro0esu pojave du-ov.osti a= 6ostoje epizode ili iskustva koja uklju uju promene u izmenjenom stanju svesti ili zna ajne promene u percepciji1 emocionalnoj1 kognitivnoj ili fiziolo(koj funkciji koja uklju uje psiho;duhovne perspektive. b= 6ostoji odsustvo organskih promena u mozgu koje su u osnovi nenormalnih mentalno1emocionalnog funkcionisanje psihe tj.simptomi nekih tipova epilepsije mogu biti zamenjene za psihoze ali se lako le e sa pilulama slabijeg dejstva1 promene u proizvodnji dopamina i serotonina u mozgu mogu tako9e da uti u na mentalno i emocionalno stanje u velikoj meri c= 6ostoji odsustvo psihi ke bolesti u nekom drugom sistemu organa koji e dozvoliti osobi da do9e sigurno do fizi kog i emocionalnog stresa koji mo#e da bude praen radom kroz transpersonalnu krizu i postoji dovoljan -go i fizi ka snaga dostupna u cilju da se pro9e kroz tako moan proces1 takve bolesti ili organska stanja ne zna i da je nemogue da se radi sa stanovi(tva pojave duhovnosti ali mo#e da u ini stvari komplikovanijim. 6otrebni su da se uzmu u obzir i drugi faktori tako da rad ili tretman bolesti organskog stanja postaju manje bitna. d= D)vo je os.ov.i uslovE 6ostoje u osobi sposobnost da vidi svoje stanje kao unutra(nji psiholo(ki proces i potvrdi ga na spolja(nji na in sa moguno(u da formira rad1 kooperativan odnos sa ljudima oko sebe. 'vo esto isklju uje ljude u jakim paranoidnim stanjimaH umi(ljena progonjenja1 halucinacije1 sociopatskim ili nasilnim pona(anjem i slu ajevima kada postoji puno projekcija1 usmerenih ka spolja(njm ispoljavanju ili to isklju uje normalan rad sa ljudima kada su ovi uslovi prisutni1 mo#e se raditi sa njima u ovirima +zone udobnosti. do terapijski normalnog odnosa. e= 6ostoji odsustvo duge istorije standardnog psihijatrijskog tretmana ili duge hospitalizacije koji te#i da u ini rad na transpersonalnoj krizi mnogo komplikovanijim i ponekad ak nemoguim usled psihi kih1 emocionalnih1 mentalnih o(teenja psihe1 usled medicinskih tretmana i bolni kog le enja do tog dana.

02

f= 6o(to je linija izme9u pojave duhovnosti i psihoze nejasna bilo koja odluka koja se donese mora da uklju uje jasan i odr#iv dogovor1 ako ovo ne mo#e da se odr#i terapeutski rad prestaje do kada se ne uspostavi vrsta i kona na dijagnoza ili odluka. 'vo uklju uje da mora postojati kontinualna procena1 supervizija paralelno sa li nim ili me9uli nim procesima g= D)vo je os.ov.i uslovE postoji sigurno okru#enje koje daje podr(ku u kojem osoba mo#e da pro9e kroz mnogo dramati nije ili zahtevnije faze sa ljudima koji su dostupni da asistiraju u ovom procesu ako je potrebni i oni koji imaju sli na iskustva ili profesionalni trening ili su vrlo dobri za te osobe. 'vaj poslednji uslov sigurne podr(ke okoline uklju uje bilo specijalne uslove stanovanja ili specijalne grupe koje su u osnovi formirane oko osobe koja je u krizi. ,bog toga treba da postoji specijalno mesto1 specijalna krizna grupa1 specijalan dogovor i ljudi koji su specijalno dodeljeni. Cko su ovi kriterijumi islunjeni tada i samo tada tretman krize i me9uljudskog procesa pojave duhovnosti mo#e da bude vi(e odgovarajui nego tradicionalno psihoterapeutski ili psihijatrijski pristup. 6ostoji ponekad razmimoila#enje izme9uA <a= "zimanjem osobe iz njene okoline i preme(tanjem u specijalizovaniju okolinu <crizni centar1 sigurnu kuu1 uto iste itd.= gde osoba mo#e da ima svoju krizu sigurnije i sa vi(e resursa pri ruci <b= )ormiranje krizne grupe oko osobe u njenoj sopstvenoj okolini kori(enjem pristupa +korenje;trave. sa nekim specijalizovanim uplivom. 'vo ne isklju uje jedno drugo i ponekad jedno vi(e odgovara nego drugo. Me9utim ako se iskoristi pristup kriznom centru velika briga i priprema mora da se sprovede kada se osoba kona no ponovo uvodi nazad u svoje prethodno okru#enje . /alje itanje o konceptima pojavljivanja duhovnosti mogu da se na9u u Irofovoj knjizi +'lujna potraga za sobom. i druge specifi ne knjige koje su na listi itanja.

Si"pto"i ili tipovi pro0esa pojave du-ov.osti i du-ov.e urge.t.osti

,ajedni ki imenilac za sve krize i transformacije je manifestacija razli itih aspekata psihe koji su prethodno bili nesvesni. 3ledea lista ne zna i da su ovi tipovi ili forme procesa se javljaju sami od sebe i da su fino razdvojeni. *i jedan od sledeih primera nije u potpunosti nepovezan sa ostalim.

0@

6siha je kontinuum sa malo granica1 mnogo nivoa i razli itih dimenzija. Cspekti se mogu pojavljivati zajedno1 jedni za drugima ili u krug. !ategorizacija stvarnih slu ejeva i istorije i razdvajanje posmatranja izme9u njih je u osnovi koristilo kreiranju ove liste1 vrlo empirijsku. 3tavke ozna ene S su dodate orginalnoj Irofovoj listi. )tvara.je pre"a ivot.i" "itovi"a ili ar-etipovi"a Famo gde neko percipira okru#enje i proces u smislu simboli kih slika koje su u vezi sa veim perspektivama. Fada predmet moi postaje san o kraljevstvu. 6eina mo#e da predstavlja ulaz u podzemni svet. /ono(enje odluka mo#e da predstavlja borbu dobra i zla. 'stali primeri uklju ujuA #ivot u skladu sa prirodom1 ube9enje da neko ima misiju u #ivotu i tako dalje. 3va ova iskustva spadaju u tu kategoriju i karakteri(u se pridavanjem specijalnog zna aja svim ovim pojavama 4a"a.sko putova.je ili kri a " slu aju kada je transformacioni proces jedne osobe u vezi sa sli nim iskustvima koja su se obi no nalazila u prethodnim1 plemenskim i primitivnim dru(tvima kao (to su na primer kod domoroda kih ameri kih Indijanaca. Iskustva kao (to su potraga za vizijom 1 pojava duhovnih vodi a i duhovnih saveznika. 6riprema koja uklju uje post i i(enje1 putovanje u podzemni ili duhovni svet1 koje uklju uje i kompletno uni(tenje1 pa i smrt posle ega sledi dizanje iz groba i reinkaranacija i ponovno ra9anje. !ontakt sa precima1 ili sa velikim duhom1 specijalne veze sa prirodnim elementima ili identifikacija sa odre9enom kategorijom #ivotinje. ?azvoj raznih isceljujuih snaga ili razni tipovi duhovnih bolesti mogu da se svrstaju pod ovu kategoriju. Ko"u.ika0ija sa du-ov.i" vodi8i"a ili ka.alisa.je !ad neko daje informacijski materijal koji izgleda potpuno nevezan sa li no(u neke osobe i normalnim sopstvom a ima jak duhovni skladan kvalitet i obi no je to u enje o vo9enju duhovnih procesa bilo da je za nekog pojedina no ili za ljude uop(te. 6onekad je +kanal. u transu <kao medijum= i potpuno je nesvestan materijala koji prenosi a ponekad mogu da deluju i potpuno svesno. Informacije koje se kanali(u mogu se preneti govorom u transu ili automatskim pisanjem1 telepatskim preno(enjem1 vizijom i tako dalje. Iskustva !liska s"rti !ad ljudi imaju iskustva kada su bili bliski smrti1 da su umrli i ponovo se vratili u #ivot. 'vakva iskustva uvek vode do duhovnog otvaranja i transformacionog procesa. 3vestnost 04

<svesna du(a= mo#e da se odvoji od tela i pluta oko scene nesree1 ili operacione sale ili neke druge lokacije na distanci da bi videla voljenu osobu ili gde postoji iskustvo prolaza kroz duga ak tunel sa sjajnim izvorom svetlosti na njegovom drugom kraju. Fo je vezano za prisustvo ljubavi ili specijalne poruke da neko treba da se vrati. 'vi elementi su veoma esti i zajedni ki i nisu ograni eni ni na jednu religiju. 3vi ovi elementi esto rezultuju u veoma dubokoj i korenitoj promeni u perspektivi i pogledu na #ivot kao i novoj odlu nosti kod pojedinca da #ivi svoj #ivot na mnogo ispunjeniji na in obi no posveujui se pomoi drugima. ,uHe.je Ku.dali.ija 'vo je slu aj kada postoji sna#na telesna energija koja te e obi no u epizodama ponekad sasvim iznenada. !undalini je metafori ki zmija koja se savila tri i po puta u podno#ju ki me i kada se zmija <zajedni ka metafora za duhovnost=probudi ona se di#e uz ki mu istei staru energiju ime ini osobu vi(e svesnu ostalih mogunosti i onda spu(ta polako prema dole i napred otvarajui svaku od akri <energetski centri= u telu. 'va fizi ka <telesno orijentisana= energija mo#e biti u obliku cikli nog drhtanja1 tre(enja1 znojenja1 spontanih pokreta u joga polo#ajima1 naleta energije esto du# ki me kao i sna#nim talasima navale jakih emocija. 3manjena je mogunost kontrole telesnih pokreta. Mo#e imati senzornu manifestaciju O vi9enje jakog svetla1 zvukovi1 mirisanje specijalnih mirisa ponekad mo#e da izazove intenzivne seksualne ili orgazmi ke oseaje1 (to se ponekad naziva +3artori. ili iskustvo sna#nog otvaranja akri. Mo#e da se desi tako9e da prouzrokuje i stimuli(e veoma ozbiljne zdravstvene probleme. Fo se tako9e mo#e posmatrati kao duhovno pro i(enje tela putem ove mone enrgije koja o isti eliju po eliju razne negativne uticaje koji su se natalo#ili tokom godina. Epi ode ajed.i8ke svesti ili vr-u.ska iskustva !ad osoba iskusi da je jedno sa drugom osobom ili sa drugim stvarima ili sa celim svetom1 kosmosom ili oseaj spajanja sa >ogom. 6ostojanje oseaja stapanja prostora i vremena mo#e da bude iskustvo beskona nosti i beskrajnosti. 6o re ima Irofa1 emocije koje su povezane sa ovim stanjem mogu da budu od dubokog mira i bla#enstva do ogromne radosti i ekstaze. Cbraham Maslov je opisao ova stanja kao duboka vrhunska iskustva. 'vo nisu forme mentalne bolesti. Isto nja ji filozofi se odnose prema ovakvim iskustvima kao +samahdi. i ovi tipovi iskustava obi no vode do boljeg funkcionisanja osobe i do njegovog cilja koji se zove samoaktualizacija. 05

Pojava kar"i8ki- ve a ili sea.ja .a pro1le ivote !ada se de(avaju seanja na prethodni #ivot ili susreti esto u vezi sa roditeljima ili partnerima ili iskustvima smrti. Verovanje u reinkaranaciji postzoji skoro u svim glavnim religijama osim kod Muslimana i Hri(ana. 'vo su me9utim sasvim definisana iskustva i oseaji mnogih ljudi u ovoj kategoriji. 'ni esto imaju mone transformacije ili dobre trepaeutske rezultate i mogu esto da objasne ono (to druga ije ne bi bilo prihvatljivo u njihovim #ivotima do te ta ke. 'ni mogu da prodru vrlo mono i da izazovu konfuziju ako nisu integrisani. +i i8ko otvara.je ili !uHe.ja ekstarse. or.i- per0ep0ija 6ojava odre9enih paranormalnih sposobnosti je esta pojava i sasvim mona tako da je potencijalno sasvim komplikovano da se nosi sa njom. :ako je da se ve#e za simptom i zaboravi da je ovo samo jo( jedan aspekt mnogo dubljeg procesa duhovnog bu9enja i to je tamo gde mo mo#e lako da se zloupotrebi. Vantelesni do#ivljaji telepatskih ili empatskih sposobnosti1 duhovna i fizi ka le enja1 prekognicija1 komunikacija sa drugim dimenzijama <duhovi prirode1 deve=1 identifikacija medijuma1 sinhronicitet i mnogi drugi su sasvim uobi ajeni aspekti ove kategorije. 6onekad ove mogunosti izazivaju strah i zbog toga bivaju odba ene bilo od same osobe ili osoba oko nje ali tako9e mogu da postanu i +glamurozne moi. i budu zloupotrebeljene od stane primaoca. Iskustvo !liski- susreta sa %3)Fi"a >ez obzira da li se ovo iskustvo desilo i da li postoje svemirski brodovi i bez obzira da li se osoba osu9uje od strane drugih da je nenormalna opisi koji ljudi donose o ovim iskustvima i njihov odnos i na in na koji se ova iskustva kona no ugra9uju u njihove #ivote i rezultujue promene koje se javljaju dozvoljavaju da se ova iskustva uklju e sa drugima. 6rimeri uklju uju do#ivljaje otmice od strane svemirskih bia ili oplo9enje. Psi-olo1ko o!.avlja.je kro povratak u 0e.tar /uboki proces obnove gde psiha se ini da postaje uklju ena u bojno polje gde arhetipovi dobro; zlo1 svetlost;tama1 se boreH +Iospodar prstenova.primer. 6ostoji prethodno interesovanje sa temama o kosmi koj borbi i smrti. 6ostoji fascinacija o suprotnostima i polaritetima. :judi koji imaju ova iskustvaA +...do#ivljavaju sebe kao centar fantasti nih do#ivljaja koji imaju kosmi ku relevantnost i va#na su za budunost zemlje. *jihova izmena 78

stanja ih vodi dalhje i sve dalje unazad kroz njihovu sopstvenu istoriju i istoriju ljudi sve do stvaranja sveta i orginalne ideje o raju. " ovom procesu ini se da streme perfekciji1 poku(avajui da isprave stvari koje su bile pogre(ne u pro(losti.. IrofA "piritual /mergenc0. Fada stvari po inju da postaju bolje esto mogu da budu uklju eni u formu braka1 bilo na imaginarnom ili ak na realnom nivou1 esto ak i projektovani u nekog drugog i tada stvari postaju idealizovane. 'ni ak integri(u svoju mu(ki i #enski princip. Me9utim kriza svakako nije gotova iako se sve ini divnim1 ni(ta nije integrisano ili prora9eno samo je do#ivljeno. *eko od ovih odnosa mogu se nai u izvesnim +*eT Cge. terapijama kao obnova du(e ili ponovno ro9enje. Posedova.je D aposed.utostE 'vo je kada osoba izgleda da je preuzela karakteristike potpuno druga ije osobe ili postaje zaposednuta sa interesovanjima u naro itoj oblasti. 6o nekad postoji senka elemenata u ovome ona se mo#e videti kao zlo1 tako9e mo#e biti kompulsivna1 tako9e to mo#e biti neko ko je zaposednut svojim okru#enjem npr.vojni izvr(ilac koji e uvek uraditi stvari po knjizi. 6ostoji puno radova na temu vi(estrukih li nosti koje se zovu stanja zaposednutosti1 mada moram da se ne slo#im da ova stanja vi(estrukih li nosti mogu podjednako da budu podela li nosti u fragmente u situacijama neizdr#ivog psihi kog stresa da bi se do#iveli aspekti sopstvene li nosti. Integracioni rad mo#e da se centrira kroz teme po(tovanja li nosti1 validacije i procesa umanjenja potrebe da izvr(i ta podela. :ek je uvek unutar samog iskustva. Vilhelm ?ajh ka#eA. *a in na koji smo u(li u klopku tako9e je i na in da iza9emo iz nje.. /rugi opis zaposednutosti je da mo#emo da je razlikujemo od mentalne bolesti jer je onaj koji do#ivljava tu promenu svestan1 on osea da je povremeno zaposednut nekim zlim silama i da to nije neka paranoja. Me9utim ovo stanje je izuzetno retko i sli nost sa nekim drugim mentalnim bolestima ini to da je te(ka za dijagnostikovanje. !lasi ni egzorcizam zaposednutost osobe zahteva velike pripreme i dosta pomaga a psihijatara1 psihoterapeuta i mogue socijalnog radnika uz prisustvo bar jo( tri veoma sna#na oveka i idealno bi bilo da tu budu i sve(tenici. Si.te e /or"e *ekoliko od prethodnih do#ivljaja mogu da budu istovremeno ili jedno za drugim. 3eanje svih ovih doga9aja u sebi mo#e da izazove pojavu krize jer neko mo#e da se nosi sa jednom od ovih situacija ali dve ili tri mogu da izazovu raspa i psihoti ku depresiju .

71

Ovo je kraj Grofove liste sada slede drugi mogui simptomi duhovnih pojava: Zavis.ost od droge ili alko-ola !risina Irof tako9e navodi da su ovo mogue forme duhovnih pojava iz sopstvenog iskustva i iskustva drugih i posveuje celo poglavlje ovome u svojoj knjizi + "piritual /mergenc0 . 'na tvrdi da potreba za drogom ili sli nim je esto potreba za transcedencijom za vi(im Ja1 za >ogom izgubljen na neogovarajui na in. Fako9e tvrdi ove zavisnosti esto mogu da budu razvijene tokom duhovnih pojava kao na in smanjenja stresa. Mnogi zavisnici imaju vrlo razvijenu intuiciju ili viziju ili mogunost prekognicije i ovo im je zadalo dosta muka ili je ak doprinelo njihovom pona(anju zavisnosti poku(avajui da izbegnu probleme sa svojom psihom. Dru1tve.e s.age Clternativno ove vrste procesa duhovne urgentnosti se mogu izvesti i na jednom dru(tvenom nivou uklju uju sve nas. 3pomenuo sam fascinaciju i esto poistoveivanje saserijskim ubicama. ,a mnoge pojava seksualnog zlostavljanja u detinjstvu i izno(enje toga u javnosti kao i javna diskusija na tu temu vodi ka prihvatanju postojanja takve istine. Moramo da se borimo ne samo protiv dru(tvene neverice koja ka#e +ovako ne(to ne bi moglo da se desi u mojoj porodici.. Fo se esto obi no de(ava. 3a napretkom globalizacije takvi dru(tveni pokreti su po eli da imaju prenagla(en uticaj na celu planetu. Freba da posmatramo i (ire aspekte. "lazi se ponovo u neku vrstu obnove +demonizacije. neprijatelja kao na primeru 3adama Huseinija koji je predstavljen i nazvan u javnosti kao +!asapin od >agdada. tako9e kori(ene re i su +osovina zla. i +?at protiv terorizma.. Fabloidi i HollRTood esto su s vremena na vreme podsticali i gradili kolektivnu formu duhovnih procesa ugrentnosti prti emu su egzoti ni #ivoti glavnih glumaca tih pri a postajali normalniji i vi(e prihvaeni. :judi bi se nadali da e biti vi(e kriti kog odnosa prema takvim vestima nego slepog prihvatanja i obo#avanja. )ilmovi se koriste tako (to prikazuju kontakte sa mrtvima1 razvoj rznih psihi kih fenomena1 opsednutost demonom1 promene oblika tela itd. Fako je do(lo do normalizacije prihvatanja tih nekih procesa. Einjenica da na(a deca sad vi(e nemaju toliko u9enje nad nekim od tih stvari po(to su filmovi prepuni specijalnih efekata1 tako (to ono (to se vi9a na dnevnom nivou postaje normalno. Fako da su neobi ne stvari i do#ivljaji mnogo manje neobi ni nego (to je to ranije bilo.

7&

6rikazuju se tako9e raznorazni rituali koji uklju uju i satanske rituale gde postoje slu ajevi zloupotrebe dece gde razni ljudi mogu da budu pod uticajem tih socijalnih slika i de(ava se da na taj na in dobijaju pogre(nu sliku duhovnih pojava. /rugim re ima ogroman je uticaj medija u preno(enju iskrivljene slike (iroj dru(tvenoj zajednici. Imamo primere sportista koji prolaze kroz trenutke bola da bi postigli bolje rezultate u takmi enju koji rade na sebi ne samo vezbanjem i treningom nego i meditacijom. 3portisti i #ene esto opisuju proces prolaska kroz +barijeru bola. kao rad na svom unutra(njem biu1 savladavanje straha od neuspeha i druga iskustva u tom smislu kao duhovni put. "speh ili neuspeh u sportu tako9e mogu da promene #ivot. Psi-oti8.e epi ode 'vo mo#e biti vanredno1 iznenadno izme(tanje <prodrmavanje= celog sistema jedne osobe. 'soba koja je uklju ena ne mo#e vi(e da zadr#i1 da sputa poveanu duhovnu energiju u okvirima sopstvene psihe tako da joj je psiha preplavljena i do#ivljava ne(to (to se mo#e nazvati psihoti ka epizodaH stvarna a ne pogre(no dijagnostifikovana spiritualna urgentnost. 'vakva psihoti ka epizoda mo#e sama po sebi da bude zna ajan deo ne ijeg spiritualnog puta. " samoj epizodi ne postoji nikakva komunikacija a esto postoji zna ajan period izolacije od posla1 porodice i prijatelja. Fako9e postoji i oseaj uni(tenja -ga i shvatanje da sebe uop(te ne poznajemo. Mo#da i nisu najjasniji raznorazni aspekti dru(tva u kom #ivimo i ljudi oko nas kao i na in na koji njihovi pristupi nama su se promenili onda kada smo se mi promenili. >ol mo#e biti uzrokovan i mo#e biti naneta (teta samim procesom a isto tako zavisi i od tipa tretmana1 du#ine i intenziteta psihoti ke epizode. Jenom kada se psihoti ka epizoda zavr(i i kada se osoba oporavi1 kada se vrati u dru(tvo1 duhovni proces mo#e da se nastavi. 'ni e morati da integri(u ovo psihoti ko iskustvo rade protiv (oka1 sramote i crnih lista na koje su mo#da dospeli u periodu dok su bili psihoti ni. Fako9e treba popraviti (tetu koja je bila prouzrokaovana njihovom medikamentnom terapijom ili tako9e treba popraviti oseaj krivice koji nastao iz (tete koju su naneli drugima dok su imali psihoti ku epizodu. 6ostoji tip duhovnog procesa koji nije preporu ljivo ponovo prolaziti. ,olesti i .esre.i slu8ajevi Mogu da rezultuju u odre9enom periodu vraanja u nazad dramati nom promenom pona(anja i produ#enom procesu oporavka koji mo#e biti promenljiv a tako9e mogu ponekad ada imaju i duboko spiritualnu komponentu. Eesto po prvi put se suo avamo sa veoma stvarnom i trenutnom mogunosti smrti. *aravno ne pate svi ljudi od ovih bolesti i nemaju sve nesree 70

spiritualne pojave ali u slu aju zna ajne #ivotne krize postoji prilika da se osoba spiritualno razvije. 'vi bitni parametri koji postoje esto se koriste da bi se istra#ila ova pojava. :judi se po prvi put ozbiljno mole kad prolaze kroz neku ozbiljnu #ivotnu krizu. 6o prvi put se ozbiljno suo e sa svojom smrtno(u. 6o inju da razmatraju sisteme verovanja da postoji #ivot posle smrti. 6o inju da razmatraju makrokosmos1 svrhu i vrednosti njihovog #ivota do tog trenutka. Cko hoemo da normalizujemo proces tih #ivotnih pojava moramo da uklju imo na ine kako veina normalnih ljudi zapravo menjaju svoje #ivote. 'va iskustva se zaista i doga9aju normalnim ljudima i nisu tako retka. Religio .a iskustva ili preo!rae.ja 'vo je forma iskustva gde sasvim prirodno i u okviru prihvaenih okvira ljudi imaju neka religiozna iskustva obi no vezana za neku ustoli enu religiju. :eonard Ee(ir1 pilot britanske avijacije iz /rugog svetskoh rata itao je jedno noi >ibliju i do#iveo religiozno iskustvo pre(ao u katolicizam i oti(ao i osnovao +Ee(it kuu. koja je od tada po ela da pravi domove za stare i veterane vojnike koji su povre9eni u ratu i #ene. 3aul na putu za /amasc je imao viziju Hrista iji su sledbenici do tad bili proganjani. 'nda je pre(ao u hri(anstvo1 postao je Cpostol 6avle i napisao nekoliko ,aveta u >ibliji1 na taj na in je postao jedan od najveih propoveda a hri(anske religije mada ne uvek za njenu dobrobit. Jovanka 'rleanka1 francuska seljan ica je ula glasove an9ela koji su joj rekli da spase )rancusku i onda je ona oti(la u uradila ono (to je bvilo nezamislivo za devojku tada1 vo9ena an9eoskim glasom. 'bukla je mu(ko odelo oti(la na put da vidi kralja i onda je skupila vojsku koja je na raju pobedila -ngleze. Ima puno primera ovog tipa religioznih iskustava koja su uticala na promenu ne ijih #ivota. *a primer 6jer )elu i u svojoj knjzi +*eobi ni #ivoti. zabele#io je mnogo situacija koje su se dogodile poznatim ljudima (to je ina e mo#da i razlog za(to su postali poznati. 6ostoji stotine hiljada ostalih ljudi koji su bili pogo9eni takvim iskustvima koji su imali nekakve vizije koji su bili transformisani takvim iskustvima i menjali su njihove #ivote i posvetili su se pomaganju drugima. Ritual i.i0ija0ije " nekim kulturama i dru(tvima svaka osoba je vi9ena kao potencijalni kandidat za inicijaciju. " nekom trenutku u njihovom razvoju obi no oko puberteta oni se izvode iz normalnog okru#enja i stavljaju se u ruke drugih koji mogu biti sve(tenici1 mudraci1 stariji1 poglavice1 u itelji. 'nda se daju druga iskustva1 predavanja1 specijalni na in ishrane1 izolacija1 li no predavanje koje esto uklju uje i neku vrstu bola1 samopovre9ivanje ili povre9ivanje od stane 77

drugih. Mo#e da bude i obrezivanje1 gubljenje nevinosti ili ak ritualno povre9ivanje po ko#i. Mogu da budu ohrabreni da dele svoje snove i vizije a ponekad im se daje i novo ime. 'vo je na in na koji oni postaju odrasli u tom dru(tvu i nakon toga mogu da love1 da ubiju1 iscele ili imaju decu. )ormati ove inicijacije se razlikuju od plemena do plemena ali osnove su uvek iste. 'vaj proces je specijalno dizajniran kao transformacioni proces i inicijativno iskustvo. Fo nije samo razvoj ili sociolo(ki fenomen re je o li nom razvoju i obi no duhovnom. " na(oj kulturi ovaj tip inicijacije ili rituala se mo#e nai kod nekih privatnim srednjim (kolama1 vojnim akademijama ili u nekim religioznim (kolama.

Kultur.i 1ok ,a neke ljude mo#e da bude direktno iskustvo tako (to su uba eni u drugu kulturu. Mo#e da bude podkultura njihove kulture koju nisu prethodno iskusili. *eko ko je odjednom uhap(en i stavljen u zatvor kao na primer (ok od toga (to ste postali roditelj i shvatili ste da su majke podklasa dru(tva ili se penzionisati ili biti otpusteni sa posla i odjednom se na9ete na birou u grupi nezaposlenih ili budete zapravo obezvre9eni kao osoba zato (to ne radite nikakav produktivan posao. 'va vrsta (oka u sistemu i u stilu #ivota mogu da imaju efekt razbijanja mnogih prethodnih pretpostavki a to mo#e biti dovoljno da na neki na in podstakne spiritualne pojave. *aravno u ovim slu ajevima ljudi moraju da se pomire i bore. ,a ostale ljude ponekad je uticaj koji po prvi put mogu da iskuse na primer kako su odjednom ba eni iz bogastva u siroma(tvo. Mnogi misionari nisu zapravo postigli kompletno pretvaranje u misionare dok nisu bili dugo na drugom kontinentu. ?azli iti mirisi1 klima1 hrana1 obi aji su (okovi za na( sistem. 6o nekad ne(to u ovoj me(avini iskustava i imresija treba da do9e do nas i to mo#e da pokrene proces duhovne urgentnosti. I gara.je Dsagoreva.jeE 'vo je najnoviji dodatak na ovoj listi iako je bio kori(en proces dugo vremena. Ima nova knjiga /ine Ilobermana koja je psihoterapeut1 koja se zove +?adost izgaranja. gde ona pi(e da ono (to mi obi no ignori(emo i ne slu(amo (ta nam du(a (apue u odnosu na nezdrav posao ili vezu. Va(e srce je iza(lo iz ne ega ve ali strah obi no gubitka identiteta vasi dalje vodi da radite tamo da date vi(e. 3provo9enjem raznih istar#ivanja je otkriveno da je stres na poslu1 izgaranje i depresija sve vi(e javljaju i imaju zna ajan uticaj na jednog od deset radnika. " "! tri od deset zaposlenih imaju neku vrstu mentalnih problema. 'tprilike 188 miliona dana svake godine se izgubi zbog stresa po ceni od 510 milijarde funti. 3agorevanje se 75

obi no ne iznosi javno zato (to se esto povezuje sa nervnim slomom ali naravno to nije isto. /ru(tvo esto ohrabruje ovaj proces tako (to ne u i ljude u prevazila#enju stresa i tehnikama koje mogu da se primene. 6rotestantska politika na poslu jo( uvek vlada a to je da trebvamo biti vrsti i izrd#ati. )stali kri .i dogaHaji ,a mnoge ostale doga9aje postoje iskustva u najekstremnijim situacijama kao na primer koncentracionim logorima1 suo avanje sa smu na planini u toku brodoloma u toku saobraajne nesree1 zemljotresa i sli nim doga9ajima ljudi imaju religiozna ili duhovna iskustva. Eesto nestane strah od smrti u tom trenutku mogu da oseaju mir1 kontakt sa ne im (to je mnogo vee od njih. Mogu biti uzdignuti i transformisani ovim iskustvom. *e postoji ni(ta osim njih. "#as i opasnost oko njih mo#e da bude vi9ena sasvim druga ije. *jihov #ivot u budunosti mo#e da bude radikalno promenjen nakon tog doga9aja. Mogu biti mnogo mirniji1 manje besni1 otvoreniji1 mogu initi vi(e dobrih dela1 imati veu posveenost i voditi vi(e ra una o drugima. %or"al.ost !ona no postoje stotine hiljada ljudi koji evoluiraju prirodno i lako kroz svoja #ivotna iskustva kroz radosti i tuge postojanja i razviju duboku i trajnu spiritualnost. 6onekad u okviru njihove ustoli ene religije i kulture ponekad sami promene novo dru(tvo ili se udajuGo#ene u novu kulturu1 novu zemlju ili prona9u sami sebe na neki na in. *e moraju uvek da budu vizije1 dramati na iskustva i epizode da se promene. Fo ne zna i da su ovakve promene lake. :judi koji kroz manje dramati an na in pro9u kroz ovakve promene su u mnogo veem broju. 'dlaze u crkvu1 mole se1 poma#u drugima i doprinose na mnoge na ine napretku i boljitku dru(tva. Doda0i !ao (to smo rekli postoje i drugi doga9aji i simptomi koji mogu da dovedu do krize i sinteza ovih razli itih formi u jednom paketu. Primer broj ?adio sam sa jednom osobom koja nije razumela (ta joj se doga9a i bila je po nekad hipermani na kao rezultat toga (to se doga9alo kao deo njenog procesa spiritualne urgenrnosti. " jednom trenutku sam joj dao kopiju knjige -me >ragdon koja se zove +6oziv spiritualne urgentnosti.. Eitajui knjigu je shvatila (ta joj se doga9a i prepoznala je simptome 72

koje sama ima i bila je spremna sa tim da se bori ksda je saznala (ta joj se doga9a. *jena kriza se zapravo zavr(ila time (to je njeno pobolj(ano razumevanje (ta joj se doga9a i na koji na in mo#e prema tome da se odnosi. Fo ju je vratilo u kontrolu situacije. 'dveli smo je kod doktora da dobije tableteb za spavanje i da bi smanjili hiperaktivnost. ?adilo se na njenoj reintegraciji u dru(tvo i mogla je da se vrati kui bez problema. !ad se vratila kui tokom sledeih 14 meseci napisala je 5 priru nika za ljude koji se nalaze u sli nim situacijama. Primer broj ! Jo( jedna osoba je pozvala na(u mre#u za pomo u spiritualnoj urgentnosti. Fra#ila je pomo Fako (to je rekla da je >og do(ao i seo u moju glavu za >o#i. !ada smo je pitali (ta joj to zna i1 rekla je da sada zna (ta ljudi misle kad mi pri9u blizu ali moj sve(tenik ka#e da sam sa Uavolove strane. Moje prijateljice misle da sam ve(tica a moj mu# ne #eli da zna ni(ta o tome. *ije je upla(ila njena van ulna percepcija ali je imala spiritualnu urgentnost jer ljudi iz njenog okru#enja to nisu prihvatili. 6ostavlja se pitanje koja je to vrsta krize. )krue.je Veoma je va#no okru#enje oko osobe koja ima duhovnu urgentnost. 6ostoji arhetipska pri a o psihijatrijskom pacijentu koji izlazi iz bolnice za metalno obolele i koji je video gurua koji je sedeo go ispod drveta sa puno ljudi koji su ga slu(ali. 6itao ga je A.+ta 1i to radite drugaije, kad sam ja to uradio, oni su me smestili u ludnicu. Iuru je rekaoA."ve zavisi sa kim ste razgovarali.. /ejvid :ukof ka#e da ne pri ati ni sa kim mo#e da dovede do ludila1 tako da je esto uspeh u tome nai prave ljude da sa njima razgovarate u trenutku krize ili da ste na pravom mestu u pravo vreme da biste mogli da taj proces sprovedete na pravi na in. *a konferenciji o spiritualnim urgentnostima Irof je promovisao formiranje kriznog cenra ili specijalnog mesta gde mo#ete da pro9ete kroz neku vrstu procesa duhovne krize u jednom kontrolisanom okru#enju. 3matram da je bolje reedukovati ljude u njihovom prirodnom okru#enju radije nego (to bi ih sklonio odatle i izolovao. ?azlog za(to je mislio da to treba tako je ako do9e do promene u njihovoj percepciji sebe i na inu pona(anja onda je time te#e da se reitegri(u nazad u svoje okru#enje i tako vrate u dru(tvo. :judi te#e prihvataju one koji su bili izolovani u nekom centru1 ustanovi jer misle da su mo#da ludi a kad se vrate promenjeni onda su jo( vi(e uvereni da su ludi. !ao i sve drugo ne postoji pravi na in ni pogre(an na in jel oba na ina imaju svoje prednosti. ,ato je autor predlagao ,en prostor za ljude.

7@

Mnogo puta zavisnici od alkohola i droge treba da idu na detoksifikaciju ili na rehabilitaciju da bi pro(li kroz krizu povla enja sa specijanom medicinskom pomoi i proces kroz edukaciju i reedukaciju. *apu(tajui rehabilitacini bezbedan prostor i povratak nazad u dru(tvo obi no mo#e da izazove sekundarnu krizu. *ekada rehabilitacioni centri mogu delovati kao kazna odbacivanjem iz svog u#eg okru#enja. *e podr#avajue i ne razumevajue okru#enje na taj na in ih se odri e i ne #eli ih nazad. ,ato neko kao privatni psihoterapeut bez kriznog centa imaju tendenciju da rade sa okru#enjem osobe da bi pomogli da se promeni okru#enje oko njih na taj na i da kad pro9u kroz svoj spiritualni proces to promenjeno okru#enje im dalo podr(ku i tada bi reintegracija bila bolja i lak(a. >itno je pripremiti okru#enje u koje se osoba vraa nakon tog procesa na to (ta mogu da o ekuju i kako bi trebalo postupiti prema osobi koja prolazi kroz duhovnu krizu.

Du-ov.e te-.ike i alati

Cko mo#ete da zamislite da imate nafantsti niji1 fenomenalni (rafciger sa svim moguim dodacima koji mo#e da odvrne bilo koji (raf na svetu1 ali ono sa ime se vi ustvari suo avate je neposlu(an 4 milimetarski heksagonalni (raf1 i tada ste nai(li na problem. 3li no tome1 najmoderniji set spanera1 sa razli itim veli inama spanera1 razli itim dr(kama i td.1 beskoristan je kada se radi o razli itim veli inama i tipovima (rafova. " ovim procesima potreban je razumno raznovrstan duhovni alat i mi tako9e treba da razumemo neke od tehnika za transformacione procese. Veina alata i teknika1 spadaju u brojne jednostavne kategorije. *a primerA

74

)setiti iskustvo: F Veina nas razvila je ili nau ila vrlo dobre strategije da izbegnemo oseanja1 naro ito bolna a ponekad i intimna1 mona1 agresivna i td.. *i(ta ne mo#e da se desi u va(em procesu transformacije1 ako ne dozvolite svojim oseanjima1 ma kakva bila1 da se pojave. Fek tada mogu da se razmatraju1 da se radi sa njima i verovatno da se promene. Cli ona moraju prvo da se pojave. ,bog toga1 molim vas dozvolite sebi da oseate. !ada to uradite1 (to vi(e je mogue1 postoji element milosti ili promene koji dolazi kasnije. 'vo mo#e biti vi9eno kao dar transformacije1 a i za tim se ne mo#e tragati. 6ostoje i neke jake veze sa 2eic ian 3od04ork konceptom1 i neka psihoterapijska pomo u po etku mo#e da pomogne. Cli1 11osetiti iskustvo11 je tako9e proces u momentu1 i tako9e morate da nau ite kako to da radite. Da verujete da postoji po"o: 6onekad se neko osea u#asno usamljeno. 6rijatelj mi je jednom rekao da esto1 ako je neko u krizi1 i stvarno mo#e da otvori o i1 naii e uvek na pomo1 spremnu koja eka1 koja je u stvari savr(ena za njega. 'vo je ponekad istina1 me9utim ova perspektiva ili verovanje1 uklju uje nivo poverenja u stvarnost1 i u to da je kriza deo procesa transformacije osobe1 odnosno veeg plana1 odnosno novog koraka na njihovom putu ili sl.. Me9utim esto nam se ini sasvim druga ije1 da je na( #ivot zbrka1 da nema nikog ko o nama brine ili nas razume. *emojte da dozvolite da verujete toj misli1 tra#ite pomo. Po.ekad je !olje da .e !udete sa"i: " procesu odrastanja mi imamo potrebu da imam nekog uz nas ; ponekad samo da bude svedok ; ponekad da pomogne1 naro ito u slu ajevima izra#avanja emocija i naro ito onih emocija sa kojim imamo problema. 6onekad je to potrebno da obavimo u grupi. !ako se raspon i kvalitet ljudskih iskustava multiplicira1 tako raste i vrednovanje. Fako9e1 dobijate (iru perspektivu. Po.ekad je !olje da .e !udete sa"i: ##,en prostor.1 da bi ste pro(li kroz neku od ovih stvari samostalno1 ponekad i u po etku ovo mo#e da bude te(ko. Cli (to vi(e uspete da uradite1 to vi(e postaje privla nije. Me9utim1 ovo ne mora da bude va( put. Mo#e da se desi da vam treba zajednica osoba oko vas ili je potrebno da stvorite zajednicu da biste pro(li kroz stvari ili se razvili u va(em procesu. I jedno i drugo mo#e da promeni1 da bude prikladno za vas u razli ito vreme. Pla8ite ako "oete: *aj ujdnija stvar o plakanju1 mo#da ovo poti e jo( iz detinjstva1 je da nikada ne mo#emo da pla emo punim srcem bez slu(aoca ili barem potencijalnog slu(aoca. *e dozvoljavamo sebi da pla emo onako o ajni ki koliko bi mogli. Mo#da se bojimo da potonemo ispod povr(ine suza u strahu da nee biti nikog da nas spase. Ili su mo#da suze oblik komunikacije kao govor i zahtevaju slu(aoca. 6ostoji divan momenat u filmu 11Fri boje

75

plavo 11sa Bilijet >ino(1 kada neko pla e a ona pita za(to1 odgovor je bioA 11,ato (to ti ne pla e(11. 6lakanje je ponekad neophodno. )sta.ite /leksi!il.i2 >aratate sa dinami nim situacijama koje mogu da se promene u trenutku u pravcu koji ne mo#ete ni da zamislite. Cko treba da budete od koristi samima sebi ili drugoj osobi1 to zna i da treba da ostanete vrlo fleksibilni1 da budete u mogunost da se menjate kako se proces kod te osobe menja. I tako9e da odr#ite odre9eni nivo koezistencije. 6raktikujute prvo ovo. Ve#bajte sa va(im sopstevnim procesima pre nego (to primenite na drugima. 6uno sree. Ra voj pogleda2 'vo sledi iz poslednjeg komentara. Fip transformacionog procesa ljudi esto je konfuzan i zastra(ujui. Mogu lako da se izgube u njemu i zbog toga dolazi do krize. Va( posao1 kao podr(ke ili lana porodice je da pomognete ali i da imate jedan pregled. *ajbolje1 u stvari skoro da imate pregled samog procesa. $ta je ono (to se menja% /a se ovo razume1 tako9e1 to je ne(to (to je podlo#no instiktu i delimi no arhetipsko. Vi treba da razvijete oseaj o jezgru procesa. *a neki na in to je skoro kao sekciranje1 skoro kao neki podpogled1 a ne neki pogled u mozak ili trip. ,iti u tre.utku2 'pet1 veina nas gleda nazad u pro(lost ili gleda u budunost1 u mogunosti ili misli o ne emu drugom. $to vi(e jedna osoba mo#e da bude u trenutku i da oseti iskustvo1 #ivot postaje bogatiji i puniji. Fako9e1 prestanite da ka#njavate sebe za ono (to se desilo ili za ono (to se nije desilo u pro(losti ili da postavljate o ekivanja za budunost koja se malo poklapa sa stvarno(u i zbog toga mogu da prouzrokuju budua razo arenja. 'vo je u neku ruku pristup budiste1 odnosno zen perspektiva. )tkrijte lek0iju2 >udite svesni procesa i poku(ajte da ekstrapolirate1 odnosno predvidite (ta nose lekcije. I (to pre nau ite1 sve e postati manje bolno i onda mo#ete da po nete da koristite benefite1 dobre strane kada budete i(li na sledeu lekciju. 6onekada1 lekcija je da nau ite da prestanete da radite ne(to. ?ecimo da idete glavom kroz zid1 odnosno da povre9ujete sebe. Morate da osetite bol i to pre nego (to nau ite da se zaustavite. 'va maksima1 treba ustvari da se primenjuje samo na situacije koje se ponavljaju. Ina e bi mogli da upadnemo u mnogo mazohisti kih introspekcija. %e postoje pre8i0e2 11Fo je to1 #ivot je te#ak11. 11*e postoji takva stvar kao (to je jelo za d#abe ili ni(ta dobro ne dolazi lako11. 11*ema dobrobiti bez bola11. Earobni (tapi postoji samo u bajkama. Iskoristi vreme. %eka iskustva .e"aju jas.u poruku2 *emam nameru1 da poku(am da se dr#im toga1 11Fo je samo va(a pote(koa na va(em putu li nog razvoja1 11transformacije11 i da to ka#em nekome ije dete je upravo umrlo. Ja bih osudio sve one koji to urade. *eka iskustva mogu da postanu 58

duhovne krize1 ali bilo koja nezrela dijagnoza mo#e da bude nedovoljno oseajna1 do mere neukusa. 3li no tome neko mo#e da bude zaista mentalno bolestan i da do#ivljava u#as i shizofrene epizode. Slika je verovat.o 1ira ili du!lja .ego 1to vi "islite2 Mi kao terapeuti1 tokom poslednjih nekoliko godina1 mogli smo da uklju imo realnu mogunost seksualne zloupotrebe dece1 incesta u istoriji klijenata i to je znatno e(e nego (to je ranije bilo ko mogao da pretpostavi. !ao terapeuti1 naro ito zbog toga1 mi moramo da usvojimo iz na(ih po etnih pogleda i perspektive obuke1 da slu(amo klijentove pri e i da dozvolimo na(oj svesti da bude potaknuta incestnim stimulusima koji mogu da uka#u na dublju pri u. 3li no je i sa poveanjem i prihvatljivo(u dokaza psihosomatskih veza1 zaklju anih trauma ili somatskih u telu1 iskustva pre ro9enja ili iskustva blizu smrti1 pshi ka iskustva ili prethodni #ivoti. Mi moramo da razmislimo gde da ovo bude uklju eno u na( alat% !ako ovo mo#e da uti e na sada(nji kontinuum% !ako napredujemo% !ako rastemo% /a li mo#emo da pro(irimo na(u svest i da uklju imo sve ove mogunosti% Ii vi1e: Ii du!lje: 6onekad je problem takav da se stvarnim problemom nije valjano bavilo. Fo mo#e biti monogo fundamentalnije nego (to mislite ili mo#e biti mnogo arhetipnije nego (to mislite. $ta je stvarno istina% 3talno postavljajte sebi ovo pitanje1 idite dublje nego (to mo#ete. 'vo je najvi(i cilj. *astavite da pitate1 stii ete tamo. Delujte sa pro0eso"2 Cko plivate u reci ili u moru i zbog toga ste vrlo mokri li umorni od plivanja1 a i ne mo#ete istog momenta da iza9ete iz te situacije1 tada je jedenostavnije da plivate zajedno sa strujom1 nego protiv nje poku(avajui da se vratite odakle ste do(li. " vodi ste u svakom slu aju. 6rihvatite procese promene. 6rihvatite gde ste vi sada. ?adite na ovom mestu pre nego (to poku(ate da se vratite do mesta odakle ste krenuli. i zatim poku(ajte da napravite stvari boljima nego (to su bile pre te ta ke. 6ostoje brojni primeri ovog principa. Si"pto"i .isu pro0es2 'vo mo#e da bude indikativno za proces1 a mo#e da bude irelevantno za proces i mo#e da zaustavi proces. *emojte da se upecate u ono (to se zove simptomatologija. *eki ljudi koji manje razumeju svoj proces1 oslanjaju se na simptome. $ta je jo( tamo% 3imptomi mogu da budu indikativni u procesu ali nisu sam proces. Eesto se poku(ava da se itaju zna enja simptoma jedne osobe. 11,bog toga (to su se sudarila kola u kojima sam bio na putu do crkve do ven anja1 zna i1 da ja ne treba da se o#enim11. 'vo je vrlo zavodljivo racionalno. Fo mo#e da vodi do ne ije ambivalencije o predlo#enom ven anju. Cli simptom sudar nije indikativan za proces jer je neko drugi mo#da iza(ao iz kola1 napustio kola i stigao na vreme. " ovom procesu bitno je ono (to vi radite. *eko mo#e da iskoristi ovo1 da baci nekom u lice ovo o crkvi i da izazove latentnu ambivalenciju. /va 51

doga9aja su fenomenolo(ki ne povezani. /ok god osoba1 koja je razvila psihi ke moi1 kao deo svog duhovnog bu9enja i procesa transformacije1 mo#e da bude uhvaena u glamuru moi i praktikuje 11 itanje mozga11 kao (ou biznis1 ovo mo#e da sakrije njihov proces transformacije1 pre nego (to razvije njihove moi kao alat za njihove intuitivne medicinske prognoze1 koje bi mogle da pomognu mnogim ljudima i da vode do razumevanja sve vi(e i vi(e u cilju da se ljudima pomogne. Vi birate put kojim idete. >irajte pravi put. Uivajte u pro0esu2 !oristite sliku procesa transformacije kao putovanje1 gdje je cilj procesa samo putovanje. Fada1 tako9e1 mo#ete i da u#ivate1 pre nego da ga mrzite. Fako9e1 mo#ete da na9ete na ine i da ga proslavite. *e postoji dobrobit bilo kome od nas1 kada #ivimo upla(eni ili imamo jadan #ivot. 6ostoje mnoga uda1 vi samo treba da ih potra#ite i da se kreete putem ne zaboravljanja1 da uklju ite i va(e telo. Jedite1 pijte i zaista okusite ono (to jedete i pijete. "#ivajte u trentku1 muzici1 plesu1 ve#banju1 bilo emu (to vam va(e telo ka#e da vam treba. Iskoristite trenutak i #ivite punim pluima. Cko ne uradite ne(to sada zato (to postoji ne(to racionalno u pozadini va(eg mozga1 mo#da vam kasnije nee pomoi. Regresija je po.ekad .eop-od.a# ali .e"ojte da preterate u to"e. 6siholo(ka stanja1 kada se osoba u osnovi regresira u mladost ili jednostavnije stanje1 mo#e da ima puno isceliteljskog potencijala1 ali izbor da se u9e u njih mora da bude slobodan. Cko je regresija spontana i haoti na1 ona ne mora da bude proces koji poma#e. 6onekad je regresija previ(e kori(ena od strane nekih terapeuta < npr. ponovno ra9anje= verovatno zato (to je dramati no i efektivno1 i uklju uje duga ke periode rada sa minutnim detaljima i blagom integracijom1 kada je potrebno da se napravi kontra balans dramati nim prodorima koji se ponekad postignu pri regresiji. Mora da se nau i da se upravlja procesom i tako9e da se prati1 da se ne dozvoli da se bude preplavljen procesom. Te1ko je da se vrati# i gleda.je u .a ad .e po"ae pu.o2 Jednom1 kada su stvari iza(le iz 6andorine kutije1 vrlo te(ko ih je vratiti nazad. "koliko su drugi ljudi uklju eni ili je pro(lo zna ajno vreme1 to mo#e da bude i nemogue. Fako9e1 mo#e biti jo( mogue1 kao (to je sve mogue1 ali potrebna je velika koli ina napornog rada i ak mo#e da ne bude produktivno. *akon svega1 kada uradite tako puno i odete tako daleko1 da li je uop(te isplativo da probate da poni(tite sve (to ste do tada uradili. Me9utim1 to je jo( uvek legitiman izbor. Fako9e1 vraanje unazad1 sve vreme mo#e da bude vrlo kontraproduktivno. Mo#e biti da nekom treba da tuguje zbog onog (to mu se desilo1 da bi mogao da to ostavi za sobom i da se pokrene napred. Euvajte se stubova soli. Da li aista elite da se pro"e.ite2 'vo je legitimno pitanje koje se odnosi na poslednju ta ku. Me9utim1 pitanje je idealno1 treba da bude postavljeno mnogo ranije u procesu kroz 5&

koji prolazi osoba. 'vo je #ivotni izbor. Fa ka #ivotnog izbora1 i postoji legitimno pitanje koje mora da se postaviA /a li #elite promenu% 'seam da je terapeut eti ki i primoran da ka#eA 11Ferapija mo#e da promeni va( #ivot. 'na mo#e verovatno1 da vam pomogne da shvatite da je va( posao dosadan1 da vam partner nije kompatibilan1 da vam je potrebna promena u #ivotnom stilu ili da idete u Indiju1 na du#e vreme1 i td. . 'vo mo#e da se pojavi kao ishod terapije i to mo#e da bude ne(to (to ste vi potiskivali. 3hvatite ove stvari u procesu promene. Fe(ko se vratiti nakon te ta ke. Fo je ta ka bez povratka. /a li zaista #elite da otvorite ovu konzervu crva% Fako9e1 da li zaista #elim da se menjam ovim putem% Ili sada% ili ovaj deo mene% )sta.ite pr e"lje.i2 Belja za letom u modu ili fantaziju sa divnim novim iskustvima1 sve obojeno zlatom1 jesu divne i mogu biti neophodne za osloba9anje duha i kreativnosti du(e1 ali na kraju1 ni(ta od toga nema smisla sa tim divnim stvarima dok vi niste prizemljeni. *iste korisni samima sebi i drugima1 ako ostanete na odeljku 1@. >ie vam potrebno da se vratite na zemlju i da to koristite tamo. 6ostanite ponovo ovozemaljski ovek1 bez gubljenja ovih stvari; (to je vrlo te(ko da se uradi; i tada e vam putovanje zaista biti isplativo. Tugova.je je te1ko2 *a(e dru(tvo ne zna kako da dobro tuguje. Irski obi aj1 dozvoljava da oslobodite sve emocije1 da cepate odeu1 da ridate1 da nari ete1 da pla ete i zatim da se obeznanite od alkohola i da ka#ete i da ujete sve reminiscencije od svih lanova porodice i prijatelja koji su umrli. Clternativno stvorite odgovarajuu ceremoniju vama samima1 upletite se u nju. 3ve delove i delie koji ine da se oseate bolje1 dozvoljavajui ovoj osobi ili stvari da ode1 da bi vi mogli da nastavite sa va(im #ivotom. %e postoji pravi put2 Mi se tako esto uhvatimo u nedoumicama dobro ; lo(e. *e postoji pravi put ili ne postoji jedan pravi put. 6ostoji put na kom se rade stvari sada i on mo#e da bude ispravan za vas1 ali da mo#e da bude neispravan za one koji su uz vas u ovom trenutku u vremenu. Cko vi shvatite da je situacija takva1 tada je promenite. Fo je trenutak odluke. /rugi na in je da mo#da ne volite efekte toga u sada(njem trenutku. Fo vam se ini da nije ispravno1 ali ste se slo#ili da poku(ate na taj na in u datom trenutku1 jer drugi oseaju da je ovo mo#da bolje za vas a i za njih. Cko to ne ispadne dobro1 menjajte. Cko se oseate lo(e1 zaista lo(e1 promenite. Fo je va( put1 va( #ivot i na kraju krajeva va( izbor. Ili22i22# pre .ego ## ili 22ili## Fo mo#e da bude slu aj kada je ne(to i te(ko i zanosno. Mi esto zapadnemo u problem 11ili...ili..11 situacije1 crno ; belo# da ; ne1 dobro ; lo(e. Imamo izbor izme9u dva polariteta i obi no ni jedan nije dobar. 3vet je mnogo vei1 mnogo kompleksnije mesto1 i postoji mnogo vi(e od te dve mogunosti ili perspektive. 6oku(ajte te

50

druge perspektive. /ajte sebi vremena i smatrajte za obe strane da su istinite1 a zatim zakora ite iza njih u sasvim druga iji izbor. ##Tre!ao sa"## ili ##tre!alo je## .isu !a1 od po"oi2 Mi obi no poku(avamo da promenimo ne(to od na(ih pravila i parametara koje smo uspostavili. 've misli uti u da ih oja aju 2 >olje1 umesto njih koristite izraze 11 mogu11 ili 11 moi11. 11Frebalo bi da ostane( zbog dece11 mnogo je u#e i vi(e osu9uje nego 11Fi mo#e( da poku(a( da ostanemo zajedno zbog dece11 Pri"ar.o ili seku.dar.o2 Jo( je jedno 11upozorenje11 je da se uverite u razliku izme9u primarnih i sekundarnih stvari. Eesto se 11kriza11 javlja1 kao poremeaj stvoren oko sekundarnih stvari. 'na mo#e biti 11prihvatljiva11 kada se promeni ne ija profesija1 u situaciji gdje je neko dobio otkaz ili na na in na koji vi vi(e ne mo#ete da nastavite1< npr. psihoti na epizoda= i to je put kojim se stvara kriza. Fo je vi(e sekundaran na in. " ovim sekundarnim procesima koji zahtevaju ispusni ventil i tako9e1 u ovim sekundarnim procesima koji se odnose na sekundarne simptome1 su oni koji se esto tretiraju od terapeuta ili psihijatra. Jednom1 kada se ispuste neke od primarnih stvari1 #elja za promenom mo#e da se posmatra sve dok oni nisu zaboravljeni ili ignorisani. 'lak(anje u sekundarnom procesu je esto stvoreno odgovarajuim intervencijama. 'vo ne le i problem1 ali mo#e da se usmeri na primarni proces i odrazi na primarni proces. " primarnim stvarima1 ako se primarne stvari razotkriju i suo i se sa njima1 sekundarna kriza mo#e da nestane i osnovni problemi mogu da budu re(eni bez sledee krize. Ra vijajte dravu diskri"i.a0iju2 /eo alata duhovno zrele osobe je bolji oseaj za diskriminaciju. 11 /a li je ovo dobro za mene% pitanje koje postaje sve vi(e automatsko (to ste dalje na putu11. 3ledee pitanje jeA 11/a li je ovo dobro za mene sada% $to vi(e sebi postavljate ovakva pitanja i (to vi(e slu(ate odgovore unutar sebe1 to e vam sve vi(e postati automatska radnja i va(a zdrava diskrimnacija e postati sve vi(e finija. 'vo mo#ete da pro(irite i da do beskona nosti doterujete. 'vo vas mo#e dovesti u stanje ne ega (to li i na inituiciju. ,ri.ite o svo" telu2 !ao (to je povremeno pominjano1 va(e telo je vrlo zna ajno. !rize1 strahovi1 udari i stresovi mogu da rasture va( imuni sistem u parampar ad. Medikamenti1 tako9e mogu da budu vrlo toksi ni1 kao (to mogu da budu i nusprodukt samog stresa. >udite sigurni da viA <1= pijete bar dve litre vode dnevno1 < &= jedete zdravo i raznovrsno koristei sve#e i dobro skuvane namirnice (to je vi(e mogue1 <0= ve#bajte aerobne ve#be barem tri puta nedeljno1 tako da se oznojite1 barem &8;08 minuta1 <7= poku(ajte neku progresivnu tehniku relaksacije ili meditacije1 ili slu(anje tihe muzike1 ponavljanje mantre dok le#ite na podu barem &8 minuta1 idealno bi bilo dva puta dnevno. 3ve od ovoga je vrlo bitno1 ako ne i obavezno. 57

,e o8ekiva.ja2 'vo zaista mo#e da vas pre9e i mo#e da vam predstavlja seriju razo arenja. >ilo da je ovo vi(e tehnologija ili duhovni princip1 ne zna i puno. Jo( uvek mo#e da vas upropasti i da uni(ti va(u percepciju o ovome i sada. )seaj a -u"or2 Fo je jo( jedna vrlo bitna alatka u va(em alatu1 od tehnika koje imate. Mnogi od velikana1 odnosno onih koji su dobri u svom poslu1 imaju odli an smisao za humorA ?am /ass1 6atch Cdams1 Naroline MRss. *jihova 11sveto nepo(tovanje11 ak nekoliko je vrlo ohrabrujue i vrlo osve#avajue. Slavite i koristite ## duvet da.##2 6onekad zaista treba jedan ili dva ili ekstra 11duvet11 trenutaka. 3ledite va(e unutra(nje glasove i odbacite protestantsku radnu;

etiku kroz prozor. Fo nekad mo#e da bude takvo olak(anje1 oslobo9enje i takvo isto zadovoljstvo da i to mora biti uklju eno u va( alat. ).o 1to radi a vas je ono (to radi za vas. Cko to ne radi za vas1 promenite to. *e morate da obja(njavate bilo (ta1 opravdavajui to ili da se o tome beskrajno pitate. Fo ili radi za vas ili ne radi. 6ragmatizam vlada nadmono.

Trei deo
%eke ve!e sa"opo"oi
've ve#be su osmi(ljene i sakupljene iz razli itih izvora.Molimo Vas da ih koristite po uputstvu VE:,&A a otkla.ja.je opsesiv.i- "isli2 Iz tibetanske +>on. tradicije. ,a samostalni radH ili zajedni ki grupni rad 3tanite opu(teno u poziciji za Fai Nhi ; kolena pomalo savijenih;pravih le9a; sedei na vazduhu;glave slobodno lebdee na vratu. "dahnite vrlo duboko i zadr#ite dah.

55

,a vreme zadr#avanja daha istegnuti celo telo;glavu1ruke1torzo1noge1nekoliko puta. *eposredno posle toga protresti ruke i noge silovito i viknutiA./o 6ak. pri izdisaju. *e pomerati se.3tati.'setiti svoje telo.>iti samo svestan. 'psesivne misli e biti zamenjene sa +,en prostorom.. 6onovite tri puta ili koliko god Vam je potrebno. VE:,&Aiz 6sihoterapije "smerene na 6roces;za rad u trijadama;svaka osoba treba da opi(e ili da se upitaA !akav bi tiGja bio kada biGbih poludeo% !oji su tvojiGmoji najdublji1podsvesni1sekundarni<negirani= i ludi procesi% /a li mo#e( da vidi( ili zamisli( sebe kako ludi(%<pustite da pro9e nekoliko minuta i dopustite bilo kakve mentalne slike= /a li mo#e( da oseti( to%<pustite da pro9e nekoliko minuta i dopustite bilo koje emocije ili telesne reakcije= ,atim zamisli kako tu energiju iskori(ava( pozitivno u kontekstu vo9e ili facilitatora% !ako bi to izgledalo%<pustite da pro9e nekoliko minuta= 'pi(i drugim lanovima trijade kako i gde bi se mogla iskoristiti ta energija u tvom #ivotu; kod kue1na poslu1 kreativno itd. O i onda to odglumi;!ako bi to u inio%

52

*EDIT&'I(& TE3) K)(E *E (E D)VE3) )V&*): :IV)T%E PR)*E%EK 5aite nekog da 1am ovo proita,sa pauzom od oko 6 minut nakon svakog odeljka Kako je Va1e telo reagovalo .a .eke od iskustava koja ste "oda i"ali:ako jeste#.osite sa so!o" sve ove teles.e pro"e.e#koje su po"ogle u o!likova.ju va1eg tela i du-a2 Trud.oa i poroHaj:< unutarmateri na iskustvaAcarski rezHpovrede pri poro9ajuHpost;natalna izolacijaHVa( do ek i polo#aj u porodiciHrana porodi na atomsfera i oseanja= Sea.ja .a prve pokrete:< #ivljenje u utrobiHdr#anjeHljuljanje1no(enje1ma#enjeHrana vo#nja amcem1avionom1vozom1brodomHpadanje sa drveta ili iz kreveta itd.= )krue.je:okru#enja prve impresije (kole= Tre.i. i:D treniranje no(e1 itanjeH vo#nja biciklaHplivanjeHjahanjeHsviranje instrumentaHplesGbaletHgimnastika i atletikaHsportovi u (koli= Poruke:D seksisti kog tipaAde aci ne pla uHdevoj ice su lepet i si... nespretan1inteligentan1itdHtelo je...lepoGru#noHdr#anjeHsigurnostHstidHrasaHklasaHporodi ni strahoviHsnovi koji su se ponavljali ili none more= Seksual.ost:< Zdravlje:< problemiHhospitalizacijeHoperacije= Povrede i .e gode:D smrt u porodiciHsaobraajni udesiHzlostavljanjeHfraktureHbolni ke operacijeHprirodne katastrofeHjedva izbegnute situacijeHekstati na iskustva= Sa reva.je:< rast i promene u Va(em bolestiH teluHmenstruacijaHpubertet i adolescenicjaHporo9ajHhroni ne dobro= Koje Va" je teles.o sea.je .aj!oljeG Koje Va" je teles.o sea.je .ajgoreG Koje Va" je du-ov.o sea.je .aj!oljeG Koje Va" je du-ov.o sea.je .aj!oljeG porodi ne golotinjaHkupatilaHsenzualnostH (apati incestaHvrste dodiraH filmske vrste slikeHtinejd#erski imid#i i modeli ulogaHprva vezaH seksualna iskustvaHimpotencijaGplodnost= dojenjeH hraneHte#inaHsnagaHfleksibilnostHbolestiHinvaliditetHvidHalergijeHhroni ni u kojima ste odrasliA< poljaH planineH(umeHpored moraHgradHpredgra9eHklimaH prijateljsko ili neprijateljsko1 sigurno ili nesigurno okru#enjeH

predispozicijeHmenopauzaHstarenjeHpribli#avanje smrtiH delovi Va(eg tela koji ne funkcioni(u

5@

*EDIT&'I(&:DV)R&' DU$& "a#ite nekog da $am ovo pro%ita ,amislite da hodate kroz (umu ili drvee< kratka pauza!pri emu na kraju sti#ete do vode. Mo#e biti u pitanju jezero ili (iroka reka<kratka pauza!. *a drugoj strani vode se nalazi prelep dvorac;/vorac /u(e. " Va(oj ma(ti Vi pronalazite put preko vode< kratka pauza!. Mogue je da postoji most1ili amac1ili ete mo#da morati da napravite splav1ili ak da preplivate. 6ratite svoju ma(tu<kratka pauza!. *akon (to ste u(li u /vorac /u(e penjete se stepenicama do velikog Hola. < kratka pauza! 'bratite pa#nju na detaljeHpoku(ajte da ih zapamtite za kasnije. <kratka pauzai! 'vaj hodnik se zove Hol 'gledala i sve (to mo#ete videti su odrazi Vas samih. < kratka pauza=.*a kraju vidite da iz hodnika vode etvoro vrata.Jedna na 3ever1 Jug1 Istok i jedna na ,apad. Vrata na 3everu su ona na koja treba prvo da u9ete.*a njima stoji natpis.psihoti no ludilo..Molim vas otvorite vrata i u9ite u sobu.'stanite u ovoj sobi neko vreme i uo ite kakve slike Vam padaju na pamet. .<kratka pauza! 3ada se vratite nazada u Hodnik ogledala1i dobro zatvorite vrata za Vama.6ogledajte u sopstvene odraze ponovo.<kratka pauza! 3ada otvorite vrata na Jugu.*a njima stoji natpis.Izmenjena stanja svesti..Molim Vas da otvorite vrata i u9ete unutra.'stanite u ovoj sobi neko vreme i uo ite slike koje vam padaju na pamet.(duga pauza! 3ada se vratite nazad u Hol ogledala i zatvorite dobro vrata za sobom.6ogledajte ponovo sopstvene odraze.Jesu li se stvari pomalo promenile% <kratka pauza=. 3ada1otvorite vrata na ,apad.*a njima stoji natpis /uhovne urgentnostiGkrize. Molim Vas otvorite vrata i u9ite unutra.'stanite u ovoj sobi neko vreme i uo ite slike koje Vam padaju na pamet.<duga pauza= 3ada se vratite nazad u Hol ogledala i dobro zatvorite vrata za Vama.6ogledajte sopstvene odraze ponovo<kratka pauza= 3ada1otvorite vrata na Istoku.*a njima stoji natpis 6rosveteljenje.Molim vas otvorite vrata i u9ite u sobu iza njih.'stanite u ovoj sobi neko vreme i uo ite slike koje Vam padaju na pamet.<duga pauza= 3ada se vratite nazad " Hol 'gledala i dobro zatvorite vrata za Vama.6onovo pogledajte sopstvene odraze.<kratka pauza= Jesu li se stvari malo promenile%Ili mnogo% Molim Vas da sada zamislite kako izlazite iz Hola1silazei niz stepenice. 54

>a( na izlasku iz zamka1nalazi se poklon za Vas. 6osmatrate ga1cenite ga1uzimate ga i nosite sa sobom. 3ada prolazite kroz vrata1kroz kapiju1 i napu(tate /vorac /u(e;na momenat bar.<kratka pauza= 3ada znate da je tu1uvek mo#ete nai put do njega. 6onovo prelazite vodu1i ulazite u (umu<kratka pauza=3ada se vraate u sobu u kojoj le#ite1u svom telu1u prostoru i vremenu1ovde i sada.<kratka pauza= !ada budete #eleli1otvorite o i i pamtei sve (to ste vildeli1molim Vas zapi(ite neke bele(ke1o Va(im iskustvima1ili nacrtajte ne(to1ili na koji god na in #elite zabele#ite ne(to o Va(em iskustvu.<pustite da pro9e deset do petnaest minuta otprilike= 'nda razogovarajate o ovome sa Vama najbli#om osobom ili sa onim ko Vam je itao vo9enu meditaciju1 koliko god mislite da je potrepno. VE:,&:Po.ov.a i grad.ja vae aure D5ra.i0e &ureE 'va ve#ba je veoma dobra za ljude koji su pre#iveli traumu.Freba ih podsticati da je rade oko tri puta u roku od &7 stata.3amo prvi put treba da je rade u prisustvu terapeuta.>udite veoma pa#ljivi sa li nim granicama odmah nakon (to je osoba zavr(ila sa ve#bom. Ve#ba ide ovakoA,amislite da ete da napravite kupolu oko vas samih na razdaljini od du#ine Va(e ruke1svuda oko sebeHgore i prekoHdole do zemljeHkao stakleni okvir oko Viktorijanskih lutki ili prepariranih ptica."radiete ovoiznutra 1koristei svoj energiju daha<pranu=.Mo#ete staviti koje god #elite kvalitete u ovo energetsko poljeA boje1isceljivanje1mir1sigurnost1iskrice1bilo (ta. "dahnite duboko1(irei svoj grudni ko(. 6okupite energiju iz grudnog ko(a rukom1kao da skupljate mokru glinu ili boju. 'bojite ovu energiju rukom po unutra(njoj strani kupole dok izdi(ete. "o ite predeo koji ste obojili."dahnite ponovo i ponovite ve#bu. *astavite da radite ovo (irei obojenu povr(inu skroz okolo1gore i prekoHi dole do zemlje.>ie Vam potebno bar &8 minuta.Cko postoji emocija1osetite je1dopustite je1di(ite kroz nju1pustite je da te e i da se menja. !ad zavr(ite celu ve#buHdopustite da pro9e malo vremena i primetite promenu1ako se javila./a liste samo disali i mahali rukama okoloHili postoji kvalitativna razlika u na inu kako se sada oseate%!akva je to razlika%'stetite je i iskusiteHnemojte poku(avati da je opi(eteH esto ne postoje prikladne re iHponekad ovakve stvari prevazilaze jezik.

55

*akon (to steknete oseaj za ovo energetsko polje1Molim Vas da zamislite da mo#ete da ga menjate. Mo#ete ga oja iti poput elika tako da niko i ni(ta ne mo#e da u9e u njegaHili poput elektri nog polja visokog napona tako da bi se svako ko bi poku(ao da u9e spr#io. Mo#ete ga napraviti u vidu slavnog dvorca1 ili svetog hrama. Mo#ete ga napraviti nevidljivim tako da Vas niko ne mo#e videti.Ili ga mo#ete u initi propustljivim tako da u njega mo#e da u9e neko koga volite ili dete. Cko ne volite tvrdu kupolu1mo#ete napraviti fleksibilniju membranu. Mo#ete joj dodeliti dodatne kvalitete kao isceljenje ili mirHsamo razmi(ljanjem o tome. Fo je Va(a energija pod va(om kontrolom. 3amo udahnite i ona je vrsta1 ista i prisutna tuHsamo izdahnite i ona se (iri ili skuplja. "dahnite i ona je ponovo tu. :judi koji su ozbiljno traumatizovani1(okirani ili maltretirani e verovatno imati istro(ene i rupi aste granice aure. 'va ve#ba bi trebala redovno da se ponavlja.Fe(ko je sa nekim terapeutski raditi ako on nema nikakav oseaj sopstva ili sigurno mesto za sebe. 'va ve#ba im mo#e to omoguiti1gde god da su. IsprobajteK

DI%&*I%& *EDIT&'I(& Mo#da bi bilo dobro da ovaj tekst snimite1sa pauzama1pre meditacije1i onda ga pustite sebi dok radite meditaciju.Ili na9ite nekog daVam ga pro ita usporavajui i pratei svaki Va( pokret. Verovatno e Vam biti potrebno veliko prazno mesto da biste ovo radili.*osite (iroku udobnu odeu.6rvo probajte sami da radite.Mo#e biti prisutan jo( neko drugi; koji svedo i tome (ta radite<(to zna i da posmatra bez kritikovanja='va meditacija je preuzezt iz Cutenti nog 6okreta.Frebae vam 15;&8 minuta za nju. 3tanite mirno ili sedite ili lezite..Mo#da1za po etak1zatvorite o i. ,amislite da ple(ete ceo #ivot1ali ste uvek oseali da nikad niste igrali kako trebaHoseali ste da niste u stvari znali kakoHili je to uvek bilo uz druga iju melodijuHili niste osteli da je to Va( ples. 3ada1u9ite unutra. /uboko u Vama nalazi se pomicanje<kome(anje=. ,amislite da je Va( ples1Va( pokret1tu1duboko u Vama. ,amislite<ako #elite= da Vas neko eteri an dr#i za ruke i izvla i taj poseban ples iz Vas.Ili da se kome(a i raste. ,amislite da je sada vreme1i va( pravi ples po inje ovde i sada.6o inje da Vas pokree;iz Va(e dubine.

28

6omalo li i na obrnuto lutkarstvo.>ez kanapa;ali postoji pokret iznutra koji po inje da ilzazi napoljeHpo inje da pomera va(e ruke i nogeH glavu i torzo. 6o injete da se kreete veoma laganoHne na neku misao ve iznutra. 6o injete da shvatate1na dubljem nivou1da je ovo Va( ples i da jedina osoba koja zna (ta je on1i kako da se kree1ste Vi1i kako je to Va( ples1(ta god da inite1kako god da se kreete je dobro;za Vas1trenutno. 6o nite da se kreete polako.!reite se lagano.*e razmi(ljajte o tome.3amo dozovolite sebi da se kreete izmutra. $ta god da radite1kako god da se kreete1ste autenti ni Vi.Mo#ete da se kreete ta no kako #elite.Mo#ete da stanete i da krenete1kako i kad #elite.Mo#ete se kretati na bilo koji na in1gore dole1na podu1u krug1ba( kao (to #elite.'vo je Va( ples1i Vi ga sada ple(ete. /ozvolite sebi da se samo kreete.Fo ne mora biti ples.Fo je samo pokret1Va( pokret.

VE:,&:+a.ta ije o s"rti i kako Vas o.e spre8avaju da ivite: Ve#bajte sa nekim sa kim Vam je prijatno1ali koga ne poznajete doboro<npr. ne sa #ivotnim partnerom=.'dlu ite ko e prvi da ve#ba./ruga osoba e prodiskutujte o iskustvima oko &8 minuta za svaku osobu. 1.!oji je Va( centralni #ivotni problem1koji biste voleli da promenite1ali ne mo#ete jer se oseate blokirano na neki na in% &.'pi(ite ovo Va(em partneru i ostavite to sa strane na neko vreme. 0.!ako zami(ljate svoju smrt%Ide ete biti%!oliko ete biti stari%!o e biti prisutan%$ta ete tada raditi% 7.$ta bi se moglo dogoditi ta no u momentu Va(e smrti% 5."o ite Va(e reakcije<emocionalne1somatske itd.= na Va(u fantaziju. 2./ozvolite sebi da se koncentri(ete na osnovu te fantazije."potrebite egzaktne detalje i materijal naveden iznad i fokusirajte se na najzasieniji detalj Va(e smrti. @."o ite kako je to u potpunosti biti u stanju smrti.Istra#ite ovo kao da je u pitanju lucidan san.6ro(irite fantaziju. 4.3ad se upitajte (ta je to (to smrt kona no #eli da Vam donese.*a koji na in Vam mo#e pomoi i (ta mo#ete nau iti iz ove fantazije o smrti% itati pitanja i pridr#avati se vremenskog okvira. 'dvojite bar &8 minuta za ve#bu1a zatim promenite uloge.*akon ve#be

21

5.!oji delovi va(e +obi ne. li nosti bi morali da umru da biste mogli da budete u ovakvom stanju svesnosti%!o ili koji deo u Vama #ivi kada ovaj drugi deo Vas umre% 18.>udite ovaj deo.'setite ga u Va(em telu.,amislite da #ivite ovako u svetu. 11.!o ili (ta1iz Va(e unutra(njosti ili spolja(njosti1je izgleda protiv toga da budete u ovom novom stanju%.?adije bih umro nego da.... +'nG'na bi me ubioGla da sam.... 1&.Mo#ete li upotrebiti Va(u fantaziju o smrti kao saveznika ili obrazac za suo avanje sa ovom li no(u na ivici ili sa strahom od odmazde%'digrajte scenario sa Va(im partnerom u kojem ste Vi stanje smrti a Va( partner je li nost na ivici. *akon zavr(etka ovoga1dopustite Va(em partneru da Vam ispri a pri u o Va(em procesu umiranja.'nG'na e utkati;ubaciti sve elemente koji su navedeni O uklju ujui prvobitini problem1 +stanje smrti. i + li nost sa ivice .; u Va(u pri u o smrti.>udite sigurni da smrt uklju ite kao saveznika u pri u.
6reuzeto iz radionice 6sihologije orijentisane na proces sa ?obertom Halom i Janom /vorkinom1 &881

SI3&:E%(E U *R&K Ve!a: "edita0ija 'vo je jedan oblik vo9ene meditacije. " osnovi je za Va( rad na Vama1mogue je i samostalno raditi. Molim Vas da dopustite sebi sve emocije koje mo#da budete osetili dok napredujete kroz ve#bu.3lobodno izra#avanje emocija< plakanje1 uzdisanje1smejanje1 zaviajnje1 ili bilo (ta drugo= je bitan aspekat ove ve#be.Frebalo bi da stvorite +sigurno mesto.1da radite ve#bu kad nema nikog okolo1 ili da na vrata stavite natpis + *e uznemiravati.. Mo#e tako9e pisati + Frenutno do#ivljavam "rgentnostiG!rize .. Ve#ba bi trebalo da traje najmanje &8 minuta i najbolje bi bilo da se praktikuje u le#eem polo#aju na krevetu ili kau u1tako da ako se budete prevrtali i bacakali okolo neete povrediti. >ilo bi dobro da imate nekog da Vam ovo pro ita i snimi1 sa pauzama nakon svakog pasusa1 i tamo gde je napomenuto1 ako #elite da ovo radite sami u potpunosti. Ina e je dobro ovu ve#bu raditi recipro no1sa priajteljemHsvakom je potrebno oko pola sata za ve#buH a zatim promenite uloge od ita a ka meditantuH zatim raspravite o svemu na kraju. >olje je od gledanja veine FV emisija. SiHite u "rak bez obzira (ta Vam pada na pamet. 6eina1 ulaz u podzemlje1reka koja iznenadno proti e ispod zemlje1 pad u jamu bez dna1 nagli nestanak sun eve svetlosti1 ili Iskustvo /uhovne

2&

milosti ili bilo (ta drugo. 'vo je putovanje na dole1bez znanja o tome da li ete se vratiti. Mnogi su bili1niko se nije vratio; nepromenjen u stvari. 'p(ta prognoza nije dobra. Fako da krenite sa odre9enom dozom straha i u#asa. Pri .ajte gre1ke koje ste .a8i.ili2 6rovedite nekoliko minuta i setite se nekih veih gre(aka koje ste napraviliA one gde ste stvarno.zajebali..*aravno1stvari su na kraju dobro ispale na ovaj ili onaj na in ali sa ovim glupostima O kad biste mogli da se vratite nazad i prepravite svoj #ivot; ove gre(ke biste prepravili. !renite1korak po korak1 kroz iskustvo do smisla gre(ke.*emojte poku(ati da izbegnete1 oprostite1ili se izvinete. " najboljem slu aju1neka Vam ovo bude pravo iskustvo u enja." najgorem slu aju. Moja krivica1moja krivica1moja najvea krivica. ovde ne postoji +izvini.. Pri .ajte svu !ol i a!ri.utost koju ste mo#da naneli drugim ljudima. 6rovedite neko vreme i vratite se unazad kroz #ivot i priznajte da ste< esto= prouzrokovali kod drugih bol i zabrinutost./opustite sad sebi da osetite njihov bol.3tavite se na njihovo mesto1 sa oseanjima prema sebi kakva su oni mo#da imali.*ema vremena za oholost1 ovde. /opustite sebi da stvarno osetite njihov bol O u vezi sa Vama. Dopustite svi" Va1i" stra-ovi"a i de"o.i"a da do9u1i da uti u na Vas1 ali ne da Vas zastrane mnogo od svrhe O da si9ete dublje.'ni e od sad konstantno #eleti da vas napadnu.3ve vrste; 3vaki od kojih ste imali ikad ;svi su tu sad1 i svi Vas direktno napadaju.Mo#da ste dovoljno veliki i jaki1da ih pogledate ravno u o i i nastavite daljeH mo#da treba da se rvate sa njima i jedva uspete da ih pobedite.!umulativna da#bina je ogromna. Imate mnogo strahova i demona1 legije.3vi su sad ovde. )!eajte se!i jed.u stvarF +Cko iza9em odavde makar u uraditi...Q...." inite to restitutivno1zato (to1 kroz ispravno delanje1mogue je da nam se oprosti. 'vo je vreme kada treba da odlu imo o stvarnoj akciji;ispa(tanju./opustite da misao do9e iznutraAovo nije +trebalo bi. situacija1(ta bi drugi odlu iliAto je ono (to biste Vi hteli da u inite1iz Va(e dubine1da napravite restituciju1ili neku vrstu od(tete1ili da pru#ite neku uslugu O koja nije nu#no povezana sa nekim ili sa nekom pro(lom situacijom; nego u korist sveta. Sada siHite du!lje u "rak2*edostatak priznanja bilo kojeg dela ovog materijala e spre iti Va( dalji napredak na putu./a li stvarno #elite da ostanete ovde O zauvek% *eki ljudi #ele."dahnite nekoliko puta i zavr(ite stvari o kojima ste razmi(ljali ranije1ali niste hteli da se suo ite.,atim krenite dalje. %aila ite .a glav.u prepreku O duboku mra nu rekuHprovalijuAjamu bez dnaHkameni zidH eli na vrataH pravi u#as kao npr. >alrog1ili 3finga.Eini se da ne postoji na in da se pro9e.3ituacija je nemogua ali ipak ne mo#ete tu ostati O izmu eni1kakvi jeste.Mo#da ne 20

uspete i to je sve. 6ostoji put1okolo1 prekoAna in da se pre9e ova prepreka O i Vi morate da ga prona9ete O 3adaK >ie Vam potebna svaka mogua ve(tina koju posedujete i dosetljivostHsva mogua hrabrostHsvaki resurs ; stvari za koje nikad niste ni zami(ljali da posedujete. Morate to u initi. Do!ijate svoju Jra.u; A Va1e praved.e de erte2 Fokom prevazila#enja glavne prepreke zaradili ste ranu. 'zbiljno ste ranjeni1 povre9eni1 ili o(teeni O ba( tamo gde je najdublje i gde najvi(e boli. 6atite 1 na Va( jedinstveni na in.Cko ste bili ponosni na Va(e juna(tvo sad ste osakaeni.Cko su Vam se divili zbog Va(e lepote sad imate o#iljke.Cko ste osvajali nagrade1sad ste izgubili Va( potencijal1 Va(u ivicu.'vo je prava rana16rava ?ana1 ?ana /u(e O koju ete imati zauvek. *e postoji brza popravka ili plasti na operacija za ovu ranu.*a neki skriveni na in zato ste i po(li ovim putem.'vo ranjenje je bilo skoro neizbe#no.3hvatili ste da ste pre bili naivni1i da ste skrivali svoje rane. Va(e ranije rane su bile ogrebotine.'va je stvarna. 'vo je cena koju morate da platite za ovo putovanje1 za bilo (ta (to ima neku vrednost. Cli i dalje nije zagarantovan nikakav dobitak O samo bol. I nastavljate dalje ali ste ranjeni. I gu!ili ste se A beznade#no ste se izgubili. *ema stazeH nema svetlaH lavirintH beskrajni mra ni hodnici.6otpuno ste promenjeniH nema puta kojim bi i(liH niti puta kojim bi ste se vratili. *emate hrane1 vode 1 svetlosti1 i ranjeni ste. ' aj i nemogunost delanja koji proizilaze iz ovoga1 iz izgubljenosti1 sada se ine beskrajnimHje beskrajan. *e postoji oseaj vremena. Cko se onesvestite1 umreete ovde. Mo#da postoje podsetnici<kosti= o drugima koji nisu uspeli1na koje ete naii.I vi nastavljate O nekako 1bilo kud.Izgubljeni ste1 povre9eni ali i dalje morate da nastavite.Cli iskra #ivota u Vama sad bledi. Svetlost postaje ja8a#kako joj se pri!liavate2 Javlja se nadaH ali i strah tako9e. *emate pojma (ta je taj zra ak ali je ipak ne(to. !renite ka njemu polako1 vrlo polako. Mo#e biti da je gore od onog (to je pre bilo. )djed.o" ste u Prisustvu %e8eg A 'vo + ne(to. je ogromno1 (iroko i neverovatno.*e znate (ta je to.3koro da ima neke vanzemaljske kvalitete ili je iz neke druge dimenzije. *e mo#ete se boriti protiv toga1ili be#ati od njegaHsakrivati seHili ga prevaritiHili mu pobei na bilo koji na in.. *jegova mo je izvanredna1 i u ovom momentu1trenutno dobroudna. *ije pretea1 Cpsolutna je.Mo#ete joj se jedino predati O u potpunosti1finalno1kona no. Fo je to. 'vo je kraj. 'vo je ono po (ta ste do(li.*ema gde drugde da se ide. 6redajete se. Sad va" se sudi2 Vidite se u potpunosti. 'vo + *e(to. mo#e da vidi direktno kroz Vas1 do Va(e du(e. Vidi sve (to ima da se vidi u vezi VasH zna sve (to ima da se zna o Vama. 3ve (to vam se ikad dogodilo1u ovom #ivotu1 pro(lim #ivotima1sudbina ; je vi9ena i znana1i to sve 27

sada

3udi..

Vidite

sve

izne(eno

napolje1

apsolutno

sve.

*emate

pojma

mestu1prostoru1na inima1obi ajima1viziji ili perspektivi iz koje su9enje dolazi. *jegovi parametri nisu ni sli ni Va(im ili bilo ijim drugim.'vo +*e(to. je skoro vanzemaljsko u svojoj otsutnosti iz Va(eg #ivotaH osim (to je +'no. tako sveznajue1poznato1 tako intimno sa svakim delom Va(eg #ivota1 i sa Vama1 tako da nije strano.I dakle1sad Vam se 3udi. -uga pauza 6rimate 3u9enje.>ilo je sveobuhvatno1potpuno1 precizno1 apsolutno1 u#asno i bilo je skoro olak(avajue. >ilo je 6oslednnje 3u9enje. 'vo je apsolutno i za sva vremena. 3ad ete poneti sa sobom sve (to vam je ovaj 3udija dao. >ilo koja pravila ili vo9stvo koje ste dobili1 sada morate poslu(ati impicitno. >ilo kakvo ispa(tanje ili zadatak koji treba da obavite1morate obaviti potpuno.'vo 3u9enje traje O do kraja Va(eg #ivota1 i za sva vremena. 'vo je sad deo Vas.'d sada ete nositi ovo sa sobom zauvek. Kreete u Povratak2*akon dugog vremena1nekako1 i po nekoj stazi1 veoma polako kreete prema gore. I vraate se1 polako1 mnogo laganije nego (to ste silazili1na gornje nivoe.*ivo za novom prolazi pred Vama. Fo nije lak put. Mogue je da se vrlo razlikuje od pro(log. I postoji rastua promenjeni. S-vatite 1ta su te pro"e.e2 Mogue je da se jo( uvek sramite i da ste ranjeni. /ali ste obeanje. 3avladali ste skoro nepremostive prepreke. >ili ste izgubljeni. ' ajavali ste. 3u9eno Vam je. Fo e ostati sa Vama O i... 3ve ovo Vas je promenilo. Fako da ste sada druga iji O (ta1sada% Eak i ako biste zapisali1 sve ove stvari su se i dalje dogodile na jednom nivou. 6rovedite neko vreme istra#ujui (ta su ove razlike1ova promena1zapravo. ,api(ite ili zapamtite izve(taj Va(eg putovanja1 Va(eg 3ilaska " Famu. #rolazi 7869 minuta "ad je ve*ba zavrena.)olimo 1as da provedete dodatni 69 minuta u tiini,rade$i stvari ti o i polako. #opijte olju aja,idite do toaleta itd. :avrite pisanje. )o*da nacrtajte ili naglasite neto,impresiju ili sliku.; nekom trenutku,naite prijatelja i razovarjate sa njim o iskustvu, ili razgovarajte o ovome sa nekim u podr*avaju$em okru*enju(ko8 savetovanje,terapija,itd.!%vo poma*e pri konkretisanju iskustva. <spunite %be$anje takoe( sigurnost da ovaj put1ovaj uspon1vodi nazad1 vodi Vas nazad1u svet iznad1ovamo1 u sobu1 u sada(nji trenutak. I sad ste stigli nazad1 ovde1 i Vi ste tako9e

25

)S%)V%I DU$)V%I PRI%'IPI Kako u dananje vreme ne postoji mnogo .ajni +kola= a dobre uitelje je teko na$i i ve$ina *ivi u <ndiji=i koliko god bila lepa, >elestinska #roroanstva su samo fikcija. .ako da sam sastavio neke osnovne -u ovne #rincipe koji $e 1am pomo$i na vaem putovanju.5e morate i sve pri vatiti,ili ak ni jedan od nji :ali neki od nji 1am mo*da mogu pomo$i.% vi du ovni principi su razvijeni i prikupljeni iz mnogi knjiga se nalaze na "pisku za ?itanje. ,e o8ekiva.ja:>udite u potpunosti prisutni sadaK'setite ko ste1gde ste1(ta ste1sadaK ' ekivanja Vam stvarno mogu ote#ati. 6ravite ih i onda Vas ona razo araju. ?azo aravate sami sebe."dahniteHizdahnite.Cko ste ovde i sada1u potpunosti prisutni1 radei bilo (ta O perui1vozei1 vodei ljubav1 popunjavajui papire O onda to radite u potpunosti. "nesite celo svoje bie u to (to trenutno radite. >udite uzbu9eni zbog toga1ili samo primetite da to radite bez u#ivanja. *egujte zaintersevoanog posmatra a a ne sudiju. + '1to je interesantnoK. + '1sada se promenilo.. *e o ekujte ni(ta. ' istite tablu. *e predpostavljajte ni(ta. 6robajte da izbri(ete sve prekoncepcije. 'stanite ta no i ba( sa onim (to je ovde i sada." tome je cela su(tinaK %e "oete .i8e"u verovatiKVe 7888 godina<najmanje= postoji dru(tvo koje je patrijarhalno1 hijerarhijsko1 agresivno1 zaga9ujue1 materijalisti ko1 rasisti ko1 i racionalisti ko. 'vi svepro#ivajui principi su ocrnili skoro sve i sva(ta. Fako9e postoji trend porasta odvojenosti od tela1 senzualnosti1 seksualnosti1 emocija1 i istog zadovoljstva bez krivice itd. Fako9e veoma brzo pusto(imo na(u planetu. /uhovnost je tako9e racionalizovana1 poricana1 marginalizovana1 odvojena od pojedinca1 ukradena od nas1 pretvorena u Nrkvu ili religiju i ograni ena na sve(tenstvo1 gurue1 ili mistifikovana na neki na in1 barem ve 7888 godina.6rema tome sve su nas u osnovi lagali1porobljavali1 i varali celim putem. *a(i snovi i ciljevi su veoma iskrivljeni. Mislite da #elite ne(to1promislite ponovo.*e mo#ete verovati onome (to #eliteA Vi ste punopravni lan dru(tva koje stvara probleme. Kre.ite ka u.utra1.jostiK Jedina istina za Vas je duboko duboko iznutra.I jednostavna je.,naete je kad je prona9ete. *eete je pronai ako budete koristili samo glavu ili telo. *eete je nai izvan Vas. >ilo (ta spolja(nje Vam mo#da mo#e pokazati 6ut1 ali to nee biti 6ut. +>og. je u Vama i Vi ste sa *jim povezani preko duha. 6ut do /uha i do oseaja.'nog $to je Vee 'd Vas. prolazi kroz Felo1 kroz 'seanja1 kroz "nutra(nju !ontemplaciju. Istina 22 razliiti tradicija.1e$ina izvorni

se nalazi u unutra(njosti i potreban je napor da bi se stiglo do njeH da se probije kroz sve stvari na putu1 stvari iz Va(e li ne pro(losti i 9ubre kojim Vas dru(tvo hrani. ,ato ve#bajte +"nutra(nje 3lu(anje. O samo slu(ajte. " po etku1postoji mnogo 9ubreta na putuA (ljaka svakodnevnog #ivotaA stvari koje treba da uraditeH pranje ve(a itd. ,atim tu je tako9e torokanje oseanja O +3amo kad bih.... + Frebalo je da....1samo pustite sve ovo1nemojte se uplesti1 i u9ite dublje.3tiiete tamoAsamo treba da u9ete u unutra(njost i slu(ate. Du-ov.ost protiv Religije 6ostoji su(tinska razlika izme9u duhovnosti i religije. /uhovnost je pitanje pojedinca. /alaj :ama ka#eA + Verujem da svaki pojedinac treba da se upusti na duhovni put koji najbolje odgovara njegovim ili njenim mentalnim dispozicijama1 prirodnim sklonostima1 temperamentu1 verovanju1 porodi noj i kulturalnoj pozadini.. ?eligije su istorijski kanali za neke od duhovnih puteva ovih ljudiH one su namenjene gajenju ljudskog duha1 vodstvu na putu pojedinca u okviru odre9enih eti kih pona(anja1 i ine efektivan doprinos razvoju ove anstva. 'ne su sve ovo u inile. Fako da su bliske veze i rauumevanje razli itih religija neophodne. Verujte svo" pro0esu. 'vo je te(ko1 naro ito ako je Va( proces na neki na in bio traumati an. Hajde da uptrebim analogiju puberteta i adolescencije. !ada tinejd#ersko telo pojedinca po inje da se menja1 adolescentske bubuljice1 ku ee salo1 vrtoglave op injenosti1menaraha O po etak devoj icinih menstruacija1 sve su ovo aspekti fizi kog sazrevanja. Eim se ovakve stvari objasne isto i jednostavno1 pojedinac ih vi(e ne vidi kao odstupanja i patologiju1 ve kao ne(to (to je u okviru normalnog sleda doga9aja i tako9e ne(to (to e proi. *a ovaj na in u ite da verujete procesu<pubertetu i adolescenciji= a ne da pani ite kad se ovi doga9aji pojave. /uhovni proces je sli an. 6ojedinac mora da dozvoli i nau i da prihvata ponekad< tako9e= veoma zastra(ujue i bizarne simptome1 i da poku(a da ostane u dodiru sa onim (to predstavlja fundamentalni razvojni proces duha. 'vo mo#e da bude veoma te(ko1 jer na(e dru(tvo ne poseduje odgovarajue koncepte1 jezik ili strukture za ovaj proces. Cnalogija 6uta ili 6utovanja je korisna. Spo .aj Se!eK *ajvee proro i(te drevnog Mediteranskog sveta je /elfi.Fokom 1588 godina i vi(e1 ljudi su prelazili velike razdaljine i podnosili razne opasnosti samo da bi stigli do /elfija kako bi uli glas >o#iji. >og Cpolon je govorio kroz medijum proro i(ta. 'vo je bilo poznato1 prihvaeno1 i uzimano kao injenica na isti na in kao (to mi danas uklju ujemo FV da slu(amo vesti ili govor u 6arlamentu; nije da ba( mo#e da se napravi pravo pore9enje1 osim toga (to su oba skrivena1 jer je 6roro anstvo govorilo u zagonetkama i metaforama. Me9utim1 kako bi shvatili su(tinu1 najpametnija stvar koju su smislili je bila da da ukle(u u kamen iznad 2@

peine 6roro i(ta A. 3poznaj sebeK. Fo je bilo sveK "radite to i spremni ste da ujete >o#iji glas. Du-ov.o ve!a.je ili *edita0ija su Veo"a# Veo"a Va.i2 *eki oblik redovne duhovne ve#be ili meditacije je u osnovi neophodan bilo kome ko poku(ava da olak(a svoj proces duhovne potrage. 'vo je veoma univerzalno u okviru skoro svih verskih sistema1religija1kultura i filozofija1 i1 ono (to se esto mo#e povezati sa +3poznaj sebeK. jeste da se to radi kroz neki oblik redovne duhovne ve#be ili unutra(nje meditacije. *eophodno je za treniranje i razvoj Va(eg mentalnog stanja1Va(ih stavova i psiholo(kog i emotivnog blagostanja. ?ituali1 forme pokreta1 ti(ina1 molitve1 pojanje1 posebno vreme i mesto i posebne re i mogu biti sredstva za okon avanje1 ali ona nisu sam kraj. 6o#elniji cilj je stanje uma i bia<videti ispod= koje se zapravo de(ava samo kroz ovakve redovne duhovne ve#be ili meditaciju. & ?ovek koji je sedeo na zemlji u svom tipiju i meditirao o *ivotu i njegovom smislu, pri vataju$i srodstvo svi stvorenja i priznavaju$i jedinstvo sa univerzumom stvari je ulivao u svoje bi$e istinitu esenciju civilizacije. < kada je uroeniki ovek napustio ovu formu razvoja, njegova umanizacija je usporena u rastu. 6oglavica :uter Medved !oji 3toji< iz Mek:uhanovov /odira ,emlje= 'vaj citat ukazuje da meditacija njie samo Isto nja ka formaH ona je uobi ajena u mnogim kulturama1 i tako9e me9u osnovanim Hri(anskim crkvama na ,apadu1 6ravoslavnim1 !atoli kim i 6rotestantskim1 iako je je njihovo ve#banje e(e povezano sa specifi nim tekstom ili pasusom koji se prou ava. *e mora se praktivotati u polugolom kontrolisanom polo#aju tela1 niti na bilo koji poseban na in. Ja mnogo meditiram dok (etam putemA kada samo mirno sedim pomalo se oseam zbunjeno1 i ja nisam ba( dobar u toj formi meditacijeA ono (to sigurno znam jeste da me nedostakak bilo kakve forme meditacije zaista ini zbunjenim. 'no (to se mora jeste da se meditira redovnoH jednom ili dvaput dnevno. Niljevi svih ovih razli itih unutarnjih duhovnih ve#bi i meditacija su uglavnom smirenost umaH vea objektivnostH vea tolerancijaH oprost drugima i sopstvenim prestupimaH povezanost sa onim (to je vee od nasH unutra(nja stabilnostH poveana sposobnost podno(enja #ivotnih patnjiH smanjenje anksioznostiH otklanjanje besa i mr#njeH potpora veri pojedincaH trajni razvoj li nog pobolj(anja i promeneH brojnost razli itih percepcijaH poveavanje dubine shvatanja i razumevanjaH pobolj(avanje mentalnog zdravljaH i oseaj dubokog mira i sree. *ije lo(e1 ako mo#ete to da dostigneteK ,ato po nite da meditirate redovno.

24

*a.je je Vi1e. /uhovni princip koji stoji iza ove izjave jeste da Vam mali pokret1 ili samo jedan korak1 ili fokusiranje na trenutni detalj1 ili ne poku(avanje sa ne im velikim1 u stvari pru#a vi(e1 ili Vam poma#e da idete dalje1 ili je zan ajnije. 6onekad se mo#emo izgubiti u zbrci velike slikeH i zato se fokusirajte samo na jednu cilglu ispred Vas. "zmite samo jedan zalogajH nemojte poku(ati da pojedete pun tanjir odjednom. 3uo ite se sa ovim deliem sada1 "poznajte ga1 samo taj deli1 malo bolje1 i tada e ostalo dobiti novu i druga iju perspektivu. )okusirajte se na sledei korak1 i onda ete bolje znati (ta biste propustili na jednostavnom skretanju na putu. :ao Ne ka#eA + ; univerzumu, velika dela su sainjena od mali . )udrac ne pokuava nita jako veliko. < tako dosti*e veliinu . + 'n tako9e pi(e< u Fao Fe Lingu= + "ve manje i manje je neop odno da silite stvari, dok konano ne stignete do ne8delanja. Kad se nita ne radi, nita ne ostaje neuraeno. *i(ta se ne ini jer su onaj koji ini i ono (to on ini postali deo univerzalnog toka. /elanje je manje od bivstvovanja. 6ostoje mnoge razli ite interpretacije. Stav je !ita.2 -jmi Mindel u + Metave(toneA. /uhovna "metnost Ferapije. vrlo dobro pi(e o ovome. $ta inimo i gde inimo1 esto nije toliko bitno kao na in na koji to inimo. Cli pre nego (to dobijemo sada(nji trenutak1 na( stav prem 6utu je veoma bitan. /a li idemo ovim 6utem kako bismo dostigli veli inu i slavu% *adam se da ne. Ili idemo njime sa dozom poniznosti i zadovoljstva% /a li se sa izazovima suo avamo agresivno1 ili mazohisti no% Ili ka#emoA + Hah Oha opet 'vajK*azad na posaoK. Me9u ljudima sa kojima se susreete1 koji stavovi Vas privla e% 'vo mo#e biti zna ajno za Vas 1trenutno. 'soba koja Vam se svi9a mo#da nije Va( " itelj1 ali poku(ajte i provedite neko vreme sa njima u dru(tvu1i steknite ne(to iz njhovog +privla nog. stava. Veina +u enja. u )ajndhornu slu#i da bi se razumelo na osnovnom nivou <da i( enje toaleta= nije dovoljnoH trebalo bi ih< istiti= sa :jubavlju. 'vo se esto de(ava pri pripremi hrane. Fako9e smo probali da na ovaj na in donosimo velike odluke1 obraajui jako pa#nju na to kako se donosi odlika1 i tada postajemo manje vezani za stvaran ishod. Va1 put e istovre".o sadrati Rado .alost i Z!u.je.ost2 *eete nigde stii bez radoznalosti. 'vo je uro9eni princip koji gura ljude napred. Imate to u sebi1 i mo#da je bilo otupljivano i potiskivanoA. *e postavljajte 6itanjaK. je esta roditeljska primedba. Fako da mo#ete negovati ?adoznalost sada1 kao i Ispitivanje1 ?adoznalost1 " enje i >avljenje. 6itajte +!ako%. i + ,a(to%. "bacite se u + modus Istra#iva a.1 logi ku 1razvojnu radoznalost. ,a neka pitanja neete dobiti odgovore koji Vas u potpunosti zadovoljavaju1 ali ete ih tra#iti. >ez ?adoznalisti bi trebalo da ste ostali kod kue.

25

3a druge strane zbrka Vam mo#e rei da se pribli#avate va#nom odgovoru. + $ta je ovo1 ne razumem%.1 zna i da ste verovatno na rubu ne eg novog. 3ti#ete na ivicu izme9u nepoznatog i ipoznatog1 barem u sebi. *e mo#ete nikad proi kroz Veo u *ovo 3aznanje bez susreta sa ,bunjeno(u1 me9utim mo#ete se ponekad i izgubiti u ,bunjenosti1 tako to nije nepogre(iv vodi . 'vo mo#e da zna i da se previ(e trudite. !oristite i ostale 'snovne /uhovne principe. Put se sastoji i Suprotstavlje.i- Polariteta2 6onekad je neophodno da otkrijete da su oba suprotstavljena pogleda istinitaA ne(to je dobro i lo(eH ta no i neta noHitd. 'vo deluje paradoksalno. Me9utim esto nije + ovo ili ono.... vi(e je +oba ...i....'no (to morate da uradite u ovakvim situacijama jeste da dr#ite obe ove naizgled konfliktne suprotnosti istinitim1 istovremeno1 iako Vam se ine kontradiktornim. "radite to i onda ete stii do Vi(e Istine izvan njih. 'vo je u osnovi Faoisti ka perspektiva1 i opet nas Fao Fe Ling dobro informi(e o tome. " ,apadnja kim terminima Vi zadr#avate obe suprotnosti istinitim u stanju !reativne Fenzije. 6ostoji Istina 'vde i postoji Istina Famo1iako se ini da su 'vde i Famo suprotstavljeni jedan drugom. *a kraju e se pojaviti trea istina iza ove dvodimenzionalne istine za koju Vam se ini da je postojalea i da je bila kontradiktorna pre. 'vo je Istina koju tra#imo. I# )vo# e Proi2 6ostoji jedna drevna 3ufi pri a pripisana Ctaru 'd *i(apura1 ?umijevom inspiratoru. >io jedno jedan kralj koji je #eleo magi nu vrad#binu tako da kada bi bio srean1 ne bi postajao previ(e ushien i van dodira sa tugom svetaH a kada bi bio tu#an1 ne bi postajao previ(e depresivan1 tako da bi mogao ponovo postati radostan. 3vi njegovi ma9ioni ari su propali u poku(aju pravljenja takve vrad#bine1 i onda je lutajui 3ufi filozof1 *asrudin1 uo za kraljev problem i predlo#io mu jednostavno re(enjeA + *a ini prsten.1 savetovao je1 + i na njemu daj da se ispi(u ove re i.A + I 'vo1 Le 6roi. . Freba stalno da se podseamo o prolaznosti svega1 a naro ito na(h oseanja. 'vo je veoma va#an duhovni princip1 koji se mo#e pronai u mnogim tradicijama. >udisti ki koncept sveta kao + Maje. ili iluzije je eho ovg principa. Mo#emo pronai sli na oseanja kod 6ropovednikaA +"zaludnost uzaludnosti1 re e 6ropovednik1 uzaludnost uzalodnosti1 sve je uzaludno.. Sa"i ste i %iste Sa"i 3vi se pate1 isto kao i Vi1 ali verovatno na druga ijem mestu i 6utu. "poznaete mnog divnih 6omaga a na 6utuA prijatelje1 partnere1 ljubavnike1 u itelje1 i neprijatelje. I oni e Vas napustiti posle nekog vremena1 neizbe#no. Morate povremeno kora ati 3ami. I oni imaju svoj 6uteve kojima treba da idu. 'ni rastu i menjaju se ba( kao i Vi. Veoma je retko< osim u fikciji ili basni= da e dvoje ljudi biti zajedno zauvek. ?umi zauzima malo druga iju prespektivu i pi(eA + Istog momenta kad sam uo svoju prvu ljubavnu @8

pri u po eo sam da tragam za tobom1 ne znajui koliko sam bio slep. :jubavnici se na kraju nigde ne susreu. 'ni su sve vreme jedan u drugom.. Put sadri %ei !ea. ,ol. *ema lakog puta1 a put do Istine i /uha neizbe#no sadr#i >ol. *e mo#ete ostati naivni i neviniA morate da rastete i u ite. Veoma je bolno napu(tanje stanja *evinosti.*a #alost ovo morate propatitiH nema drugog na ina. 3kot 6eku u +6ut kojim se re9e ide. pi(eA +Bivot je te#ak... ' ekujte da ovo jeste tako 1 i manje je te#ak1 ako druga ije o ekujete. *a 6utu ste u su(tini 3ami1 (to tako9e mo#e biti bolan i usamljen oseaj. 'va samoa je neophodna da biste postali Individua. Morate praviti gre(ke1 i ove gre(ke su >olne. Morate ih praviti jer ete jedino tako nau iti (ta je /obro i (ta je :o(e za Vas. 6osle nekog vremena1 postaete bolji u tome1 i manje e boleti. Cli " enje nikad ne prestaje i nikad >ol nije otsutan. >ol je deo Bivota i >ol je deo 6uta O neizbe#no. *aviknite se na toH on je Va( najbolji " itelj1 jer posedujete sklonost da mnogo br#e u ite kada Vas boli1 nego u prijatnijim situacijama1 kada u#ivate<i produ#avate= lekciju. Me9utim1 6ut nije samo >ol. 6ostoje mnoge ?adosti1 i momenti Mirnoe i -kstaze tako9e. Postoji vi1e Ra li8iti- %ivoa2 !ako u Vama samima tako i izvan Vas ni(ta nije jednostavno. Mo#ete osetiti stvari na vi(e razli itih nivoa. 'no (to Vam deluje istinito ovde1mo#da nije na drugom nivou1 ili e biti t no ali na druga iji na in. 'vo je istovremeno zbunjujue i korisno. 'no (to je ta no na jednom nivou mo#da nije u potpunosti ta no na drugom. 'vo se mnogo ve#ba u 6rocesnom ?adu. *e postoji jednostavna Istina1 ali kada otkrijete Isitinu ona je uvek prelepo elegantnaH poseduje estetsku jednostavnost. I znaete da je Istinito jer je :epo i zato (to funkcioni(e na svim nivoima. /a li Va se ovo ini kontradiktornim% " redu jeA jesteK Postoji ra lika i "eHu Te-.ika i Pri.0ipa . /ok budete kora ali 6utem1 i kako budete otkrivali sopstvene istine i aspekte Istine1 moraete da razvijete sopstvene tehnike. 've tehnike e se prirodno razviti iz interakcije Va(eg iskustva i ovih 6rincipa. "e(iba1 osniva Cikida1 ka#e da tehnike nisu okamenjene1 ve da ih treba razvijati iz monenta u momenat. Fehnike pre#ivljavanja koje nau imo tokom detinjstva samo #ivite na osnovu 6rincipa < 3lu ajno1 ovi 6rincipi su samo neki od osnovnih= Kako !iste !ili (aki# .eop-od.a Va" je +luid.ost2 3naga ne le#i u ?igidnosti. 6robajte da budete ceo dan u borbenom oklopu i onda poku(ajte da vodite ljubav1ili da mazite svoju decu u njemu.Jednostavno je nemogue. "istinu jaka osoba je ona koja mo#e da skine oklop i pre#ivi. 6rilagodite se onome (to se de(ava u momentu. ?igidnost mo#e raditi protiv Vas. $ta @1 esto postaju neprilago9ene kad odrastemo. *emojte pome(ati Fehnike i 6rincipe. *a kraju ete morati da odbacite Fehnike1 i

je radilo +tada. verovatno ne radi +sada.. C +sada. se menja O stalno. Menjajte se sa njim. *i(ta prirodno nije fiksirano1sve se menja. 6ostanite nalik Fai Ei ili Cikido Majstoru. 'tkrijte koji je tok promene i krenite sa njim. Fako9e je mnogo lak(e ovako. 6onekad je 6ut kao ?eka1 i morate biti na oprezu i ii niz nju1 jer se menja svakog momenta. 3pontanost je vrlo va#na. 3a ovim alatima 6utovanje potaje sve manje naporno i Vi ete biti Jaki. %e"ojte gurati Reku2 'vo je jo( jedan od principa koji ima veze sa procesom promene i kora anjem po /uhovnom 6utu. 3a jedne strane se odnosi na princip ne poku(avanja forsiranja doga9ajaA +Io Tith the )loTK. je aspekat ovog i u ovom duhu je sli no onome + Manje je Vi(e.. Cli postoji jo( jedan aspekat. Va( duhovni put Vam mo#e izgledati kao da ste se odjednom na(li usred jake i burne reke koja Vas nosi naizgled bez kontrole. Mnogi ljudi tro(e mnogo vremena i truda poku(avajui da plivaju uzvodno na mesto gde su pre bili u svojim #ivotima. Mi #udimo za pre9a(njim #ivotima1 stabilno(u 1 ak i +poznatim. disfunkcionalnostima< jer se bojimo +nepoznatog.= i poku(avamo sve da vratimo nazad u 6andorinu kutiju. Me9utim1 na( proces1 ?eka1 nas nosi negde drugdeA transformi(e nas. Cko plivate niz struju1 biete isto mokri1 ali e Vam biti mnogo lak(eH manje ste frustrirani i gledate u pro(lostH vidite gde e Vas ovo putovanje odvestiH i mo#da ete ustanoviti da povremeno ak mo#ete da se vratite na obalu i malo se odmorite. 6ostoji jo( jedna opasnostA + Iuranje ?eke + mo#e tako9e zna iti da poku(avate da silite promenu. Morate dopustiti brzini < ili sporini = procesa promeneA on je slo#en. 6onekad #elimo da se sve zavr(iH 6onekad #elimo da zavr(imo na odre9enom mestu. *e Iurajte ?eku. Vre"e a sledei korak je sada2 'vaj princip se odnosi na metaforu duhovnog puta kada se on de(avv na kopnu. Cko ve razmi(ljate o sledeem koraku1 i znate koji je1 napravite ga sad. 6rokrastinacija nije samo :opov Vrmena1 nego je tako9e i 'dlaga 1 :opta i :anac1 Iscrpljiva 3pontanosti. Idui korak je uvek ba( ispred Vas. Mo#ete ga napraviti u bilo kom trenutku i promeniti se1 ali koji trenutak ete izabrati% 'no (to ljudi ponekad zaboravljaju jeste da tako9e mo#ete napraviti i korak unazad ukoliko otkrijete blagovremeno da sledei korak nije u potpunosti pogodan za Vas. *apravite ga i saznajte. 3adaK *ije ispravan za Vas1 napravite korak unazad i probajte drugi korak. 'vo ne zna i da sledei korak treba da bude time out. 'vo je svestan izborH jeste sledei korakH i mo#e biti u ptopunosti ispravan za neko vreme. Jo( u vek ste na 6utovanju1 samo se malo odmarate od 6utovanja. %e postoji +iksa. Kraj2 3lu ajno1 ovaj put nema kona an cilj1 ne postoji *ebeski Irad koji eka na Vas. *ema 'beane ,emlje iza ?ekeH nema upa ,lata na kraju /ugeH nema 3reno @&

do !raja BivotaH nema ,emlje 'beanja< Fir Faingire = ili ,emlje Ve ite Mladosti < Fir nan 'g=. 'vo su sve metafore za stanje 6rosvetljenosti do kog pojedinac mo#e stii dok je na 6utu O deo tog stanja prosvetljenosti je kada shvatite da je cilj 3amo 6utovanje i /obro 6utovati je mo#da najbolji od kona nih Niljeva koje bilo ko od nas mo#e postii. *itovi i 3ege.de su su .a1e *ape Puta2 /#ozef !embel je jedan od na(h modernih heroja jer je shvatio1 i demonsrirao1 da su svi stari mitovi i legende1 bajke svake kulture1 pri e za podu avanje. ,ato su tako mone1 opstaju toliko dugo.Mabinogion1 "pani(ade1 Vede1 Ir ki Mitovi1 >ajke brae Irim1 !eltska !njiga Mrtvih1 6ri e !ralja Crtura1 :egende Cmeri kih IndijanacaA ovo su mudrosti vekova. 'ne nam govore kako treba da #ivimo. Iovore nam o gre(kama koje mo#emo i koje emo skoro neizbe#no pravitiHi kako da ih premostimo. >iblija1 !uran1 Fora1 i u enja !onfu ija i >ude1 nam govore kako treba da #ivimo. 'na u sebi sadr#e moralnost1 smernice. " tome je razlika izme9u religioznosti i duhovnosti. :ivite Va1e S.ove2 3novi i ideali koje posedujete je mogue stvorio Va( unutra(nji um. Freba da ih pro#ivite1 ne samo da vidite da li su realni ili ne1 nego da biste tako9e bili u potpunosti i jedinstveni Vi. Me9utim 1ima jo( ne ega u vezi ovog 6rincipa. Custralijski aborid#ini #ive u + Vremenu 3nova. gde im informacije pru#aju duhovi zemlje i #ivotinja. 'ni misle da je razlog ludosti belaca to (to #ive van vremena snova i (to su otse eni od ovih duhova. " !eltskoj mitologiji1 mo#ete pronai ne(to sli noA /#on i !etlin Metjuz pi(uA 'vaj /rugi 3vet uda je jo( uvek #ivotna dimenzija1 sa kojom se svi smrtnici mogu povezati. 'n transcenduje ali tako9e i preseca realnost + svakodnevnice.. 'n je izvor inspiracije. *jemu se mo#e pristupiti kroz goree staklo du(e O ma(tu O koja nije ni(ta manje do na(h Vrata ka /rugom 3vetu1 korz koja dolaze snovi1 vizije1 i ideje koje transformi(u obi nu realnost.. Clbert Cjn(tajn je razvio Feoriju ?elativiteta nakon sna1 i postoje mnoge sli ne pri e kroz ljudsku istoriju. )dgovor.ost a2222i )dgovor.ost pre"a222 su veo"a ra li8ite2 Vi ste odgovorni za same sebi samo za same sebe. 3vaka od va(ih misli1 dela i nedela su u potpunosti Va(a odgovornost. *iko drugi nije ume(anH niko drugi ne dobija zaslugu1 ili isti nered. 3hvatiteK Me9utim1 Vi ste tako9e odgovorni svakom #ivom biu1 vi9enom i nevi9enom1 na voj planeti kao i < barem njima sedam= buduim generacijama. Va(e misli1 emocije i akcije mogu uticati na sve ostale oko Vas. Mo#da imaju legitimna pitanja u tome (ta radite i kako to radite. Vi ste odgovorni za sebe i prema drugima. 3hvatate% %e postoje 5re1ke2 *e postoje lo(e odluke1 gre(ke O samo lekcije ili eksperimenti koji nisu uspeli1 u kom slu aju ste ne(to nau ili1 ili su upseli1 u kom slu aju ste opet ne(to nau ili. !arlos !astaneda u /on Huanu ka#e<otprilike = ovakoA +arobnjak nikad ne *ali za delom= @0

jer kad za*ali, to znai da ne samo da nije doneo dobru odluku, ve$ takoe i da nije proveo dovoljno vremena razmiljaju$i o njoj. Istinito uvi9anje da ne postoje gre(ke1 zna i da mnogo nepotrebne krivice i #aljenja biva odstranjeno O zauvek. Fo ne zna i da nikad ne treba da za#alimo za ne imH samo da veina krivice i #aljenja koje iskusimo treba ponovo da se proceni. *ano(enje bola drugima na(im delanjem ili nedelanjem treba da za#alimoA na taj na in se u imo ljubaznostiA neljubaznost i arogancija moraju biti za#aljene kako bih se nau ili saoseanjuH i tako dalje. Menjamo na kratko tekstove i metaforeH nakon zavr(etka doba nevinosti1 sva zla i muke < ono (to treba da prevazi9emo= su oslobo9ena iz 6andorine !utije <metafora= i pu(tena u svetH seate li se koja je poslednja stvar pu(tena u svet% *ada je bila poslednja stvar. %e postoji Isprava. %a8i.2 ,amislite palninu koja se uzdi#e iz ravnice do neba i krug ljudi koji stoji skroz oko nje. 3vi oni pokazuju prema stazi odmah ispred njih i ka#uA ovo je Ispravan 6ut na 6laninu.. *aravno da su svi oni u pravu1 i svi su pogre(ili. *eki ak po inju da se bore oko toga. *e psotoji jedan + Ispravan 6ut. 6roblem je u + jedan.. ?eligije mogu postati ovakve. Cko u9ete u metaforu malo dublje1 6ravi 6ut za Vas se mo#e ponekad promeniti. 'no (to je onda bilo +Ispravno. mo#da ne mora biti sad1 mo#da ete morati malo da pogledate okolo kako biste prona(li + Ispravan 6ut za Vas.. *a nama je da prona9emo Ispravan 6ut za nas sada1 u ovom momentu1 sa ovim problemima. 6onekad su veze odgovoriH ponekad samoaH ponekad terapijaH ponekad posaoH ponekad u iteljH ponekad osnovana religijaH stalno se menja. Fako9e ne postoje Hodnici do ?ajaH >rze stazeH *ebeski :iftovi i religijska pravila nam uglavnom samo govore (ta da ne inimo. 3vi se moramo uspeti uz planinu1 korak za korakom1 nalazei sopstveni put1 radei to na *a( *a in. %e postoji &psolut.a Isti.a2 Fako9e1 ne postoje Cpsolutne Istine1 jer skoro uvek postoji uslovna izjava. /a su +Jedan i jedan jednako /va. je jedino ta no za izvestan broj sistemaA u >inarnom1odgovor je /eset. + >og je :jubav. zavisi od Va(eg sistema. + *e ubij. mo#e zavisti od toga da li neko poku(ava da ubije Vas1 Va(e voljene1 ili ne. 'va izjava + *e postoji Cpsolutna Istina. mora biti propitana na isti na in. 3ju!av je Sve"ogua2 3koro svaka religija i filozofija zastupa fokusiranje na ovu glavnu odliku. Hri(anska *auka veruje da postoje dva sinonima za boga1 :jubav i Istina1 i da je sve ostalo iluzija ili + Ire(ka.< pogre(no mi(ljenje =. >iblija ka#eA + Vera1 *ada i :jubav su tri velike vrline. Cli najvea od njih je :jubav.. 3kot 6ek u 6ut kojim se re9e ide govori o psiholo(koj definiciji :jubavi kao + prioritizaciji i poseveenosti duhovnoj stazi druge osobe.. ?umi stalno govori o Voljenom kao o vidljivom ljubavniku i nevidljivom VoljenomK 6iter @7

!edi1 jedan od osniva a )indhorne )ondacije1 je rekaoA ?ad je :jubav na /elu. Japanski zidari hramova na Hoakidu bivaju otpu(teni ako se naljute dok radeA samo :jubav i Mir mogu biti ugra9eni u hramove. 6rona9ite (ta Vas duboko poga9aA to je :jubav. 6rona9ite (ta ini Va(e srce raspevanimA to je :jubav. + ?izi noG 'pasno 6itanje.. 'vo je utkano u legendu o 6ohodu na Iral. !ada 6arsifal1 *evini Vitez1 3tigne u ,amak Irala1 u svojoj naivnosti i nevinosti11 nije postavio o igledno pitanje1 kad je primetio kontrast izme9u sa jedne strane1 Izobilja Irala i1 sa druge strane1 injenice da je zamak u 6ustari i da je !ralj ,amka ranjen1 ranom koja nije zarasla. Majka mu je govorila da ne postavlja pitanja. " svakom slu aju1 pitanje je bilo ?izi noG'pasno pitanjeA + !ako se ova rana mo#e zaceliti%. I tako se idueg jutra na(ao izvan ,amka Irala u 6ustari i trebalo mu je &8 godina da na9e put nazad. ?izikujte. 6ostavite sebi ovo pitanjeA !ako se 'va ?ana Mo#e ,aceliti%. i dobiete odgovor. Me9utim1 veina nas ne #eli da postavi ovo pitanje1 jer to zna i priznavanje + ?ane. i odgovor nas mo#e odvesti do posebne iviceA mo#e nam otkriti na( udeo u problemuH na(e zavisnosti koje nam stoje na putuH na( stid1 krivicu ili strah. I mnogi1 mnogi od nas nee ak ni da priznaju da su + ranjeni.1 da problem stvarno postoji1 jer vi(e volimo da se pretvaramo da smo celoviti1 ili d a samo mo#emo ostati pod anestezijom.Fako da...sada imate jednostavan na in za probijanje kroz konfuziju i proicanja. Cko zaista budete postavili pitanje i priznali da postoji rana kojoj je potrebno zaceljenjeH ili da ne(to nije u redu (to treba ispravitiH i pitanje priznaje mogunost zaceljenja tako9eH dobiete odgovorH ako ne odmah O onda vrlo brzo. 'nda je na Vama da delate na osnovu tog saznanjaA to je rizi anGopasan deo1 ali je tako9e i najproduktivniji. 3i8.i &.Heli. 'vde emo koristiti Hri(ansku predstavu. Vi posedujete svog li nog Cn9ela i /emona1 uvek. Va( li ni + Cn9eo Euvar. je uvek u potpunosti tu za Vas1 gurajui Vas napred1 poma#ui Vam da rastete1 radei ono (to je za Vas najbolje1 kad god ga po#elite1 radii isto za Va(e najbolje interese O i ponekad Vam poma#e kada zapnete.Mogu vas malo gurnuti1 ili (utnuti1 iako mo#da u#ivate u zaglavljenosti1 ili ako ste zapeli na jednom od Va(ih li nih zavisnosti. 6onkad gurkanje postaje ja e1 ako niste obratili pa#nju. Vi tako9e nosite li nog /emona sa sobom koji mo#e uzeti bilo koji oblik i formuA koji mo#e +otelotvoriti. (ta god je potrebno da bude Va( sledei izazov. Cko imate problem sa nekim1 mogue da je Va( /emon preuzeo njegov oblik na neko vrermeH je izabrao tu osobu da Vam pomogne da rastete. ?azgovarajte sa njima redovno. ?aspravljajte sa njima o tome (ta i kako @5

treba sledee da u inite. "poznajte ovo dvoje. 'ni su va(i 6rijatelji na 6utovanju i sve ovo je deo paketa biti ovek. Bivite sa timK &.Heli2 Mi tako9e ponekad +otelotvorujemo. Cn9ele /rugih :judi1 kao (to oni to ine Vama. 6redstave opet. 6onekad drugi ljudi mogu delati umesto na(eg an9elaH ili kada osetite iznenadno saoseanje za nekog1 zna i da je njihov an9eo u(ao u Vas. Mala uda se tako9e mogu i hoe de(avati1 ponovo i ponovo i ponovoH i mi zapravo ne znamo za(to. *emamo pojma. 'vo je delo < na(ih= Cn9ela. Iz druge perspektive1 ako ste u toku doga9ajaH onda mo9ete osetiti ili videti potrebu u drugima. 3aoseanje Vas mo#e pokrenuti da u inite ba( ono (to im je u tom momentu potrebno. Cko ste otvoreni i jasni sa Va(im potrebama1 neko e biti tu za Vas. 3re(ete gaK 6ostoji ravnote#a u "niverzumuK. Va1 .eprijatelj je va1 sledei U8itelj2 *e postoji ni(ta posebno u tome (to volite nekog ko Vam se svi9aA lako je i jedva da zahteva bilo kakav napor. /ok.... osobu koju mrzite1ili koja Vas #ivcira1 je mnogo te#e i ne(to ete nau iti o sebi kada uzmete u obzir i poku(ate da je volite. + /a je volimK Mora da si ludK 6oku(ava da me ubijeK. Fo je mogue jedino zato (to ste Vi mo#da njihov sledei " itelj. 've stvari funkcioni(u u oba smera. Mi ne #elimo da nau imo ove lekcije.'vi +*eprijatelji.1 ovi + " itelji. samo otelotvoruju ne(to (to ne volimo kod sebe. Va( nepriatelj tako9e mo#da poseduje dovoljno hrabrosti da Vam ka#e istinu o Vama koju se va(i prijatelji nisu usu9ivali da Vam ka#u jo(. Mo#da ete ovo uti samo od Va(eg + neprijatelja. jer je to istina koja +boli.. *emojte se previ(e polarizovatiA Va( dana(nji + *eprijatelj. mo#e postati Va( sutra(nji + 6rijatelj.. S"rt2 3koro je sigurno da ete morati da +umrete. bar jednom. 'vo nije samo filozofski principH delovae kao stvarno iskustvo. Freba da pro9emo kroz /olinu 3enke 3mrti1 Mra ni Veo1 Vatre 6akla1 ili (ta ve. !ako bi ne(to novo moglo da raste uvek postoji cena koju plaamoH ne(to staro mora da umre. I imaete oseaj kao da deo Vas umire. Jung je govorio o 3mrti -ga. 3ve stvari moraju da umru. 6rolee ne dolazi posle jeseniH posotoji ne(to (to se zove + ,ima. izme9u. 3tvari e Vam se tada initi mrtvimH nee biti ni ega na neko vreme. 3ledei korak nije uvek o igledan i nije neposredan. *ovim semenima je potrebno vreme da proklijaju. 3mrt i 6onovno ?o9enje su uvek deo ovog 6utovanja. *a ovo tako9e mo#ete gledati pozitivno. 'vo je vreme odmora i regeneracijeH pratei period pre narednog nivoa rasta. 'vo je tako9e prilika za integraciju i ra( i(avanje1 6roleno 3premanje. )vaj Rad 8i.i &!.or"al.o %or"al.i"2 'no (to dru(tvo vidi < i prema tome i deo nas= kao abnormalno1ili ono (to pori e1 osu9uje1 ili marginalizuje1 je u stvari deo normalnog1zdravog1 individualisti nog1 duhovnog1 razvojnog procesa. 6roblemi koji se pojave esto le#e u stavovima onih koji su van procesa1 pre nego u ne emu u samom procesuA u drugim ljudima @2

pre nego u VamaA li u drugim dru(tvenim stavovima a ne u onome (to Vi stvarno oseate. I (to vi(e radimo ovu vrstu posla1 i (to smo otvoreniji ka njemu kao normalnom i zdravom procesu1 lak(e emo se suo avati sa njim i lak(e e ga drugi ljudi prihvatiti. *a ovaj na in mo#emo praviti promene. 6rva promena koja mora da se desi dolazi duboko iz nas samih i da li emo napraviti tu promenu zavisi od toga da li ove procese vidimo kao + normalne. ili +abnormalne.. ,udite Veo"a Paljivi 4ta Pri ivate# i ,udite Veo"a Pre0i .i2 !ada ste na 6utu1 bilo (ta i sve (to po#elite1 ete na neki na in dobitiA bilo (ta i sve. Fo je princip + Manifestacije. i on deluje. Me9utim1 zato (to su na(e misli esto konfuzne i neprecizne1 razdor se povremeno de(ava1 i ponekad tra#imo ono (to u stvari ne #elimo1 ili obi no ne #elimo ono (to dobijamo1 iako smo to tra#ili1 ili ga pozvali. *e govorimo o pojedinostima kao (to je dobitak na lutriji. Iovorimo o prizivanju odre9enih principaA i jedan mo#e biti + Izobilje.. Cli morate biti precizni. !ada prizivate ne(to poput +6romene.1 zna i da ete skoro sigurno dobiti neki vid 6romeneH ali kakvu vrstu 6romene i 6romene u $ta% Fada mo#ete povui re i im ih izgovorite1 i najbolje je da budete jasni i precizni (to je vi(e mogue. *a taj na in ete zaista dobiti ono (to ste tra#ili. J %ikakoK; 6osotoje 3tvari !oje *ikad *e 3mete ?aditiA one su u potpunosti neodgovarajue1 ili jednostvano 6ogre(ne. Fako /a Ih *e ?aditeA 3pre ite /ruge /a Ih ?ade. Fo su one stvari za koje osetite da su 6ogre(ne1 *eprirodne1 *eljubazneH $tetneH ,le ili 'krutne. 'ne ne doloze iz mesta :jubaviH one dolaze iz 3traha1 ili 6ohlepe1 ili 6onosa1 ili ,avisti1 ili >esa1 ili Mr#nje. Fako da ,C"3FCVIF- njihovo de(avanje oko VasA neka pobedi istinaK Me9utim1 u drugim okolnostima1 dela u vezi sa ovim oseanjima e se razlikovati. $ta je u jednom slu aju Cpsolutno 6ogre(no uraditi1 je <mo#da = u drugom Ispravno /elanje. Jo( uvek ete znati da li su dela :o(a ili /obra1 ali ovde je poenta da se + 6ogre(nost. nekada menja sa okolnostima. Me9utim na Vama je da spre ite de(avanje ovakvih stvari. Put je Ri i8a.. ?umi ka#eA #ut je oznaen. @ko skrenete sa njega,poginu$ete. @ko pokuate da menjate znake na putu, bi$ete zlotvor. <dite 1ie A #ogledajte -u ?oveka. *aravno da postoje brojne opasnosti na ovom putovanju.H susret sa sosptvenim /emonomH /olina 3enkeH Mra ni Vitez /u(eHMo vara EemeraH Izlo#ba "zaludnosti. 6ut je esto uzan i to je #ut kojim se ree ide. Cli nemojte dopustiti da Vas ovo zaustavi. 'pasnosti i rizici su neophodniA oni su posebno za Vas osmi(ljeni kako biste ih prevazi(li i razvili svoj istinski potencijal. I naravno1 u bilo kom trenutku1 mo#ete da ne uspete. 6robajte ponovo. *a kraju ete uspeti1 ak i u nekom drugom #ivotu.

@@

Postoji .e1to pto se ove J Sveto %epo1tova.je2; 6onekad je apsolutno neophodno1 do ta ke svetosti i religioznosti1 imati nepo(tovanje prema stvarima koje ljudi dr#e za + svete.. Mogunost prela#enja ovih granica i <skoro= profanihGobesveenih stvari koje ljudi stavljaju na pijedestal1je napredna duhovna tehnika. 'vo je kncept + 3vete >udale.. Cko ste spremni da prihvatite ovaj koncept1 onda ak i ako veina sve vi(e prihvata da je < recimo= + V. novo jevan9elje O bez obzira da li je to najnovija +neuronauka. 1 politi ka realnost< + 'sa ,la. =1 ili novi metod +kanalisanja. onda je tako9e veoma dobro1 ako ne i neophodno1 da mo#emo da se smejemo +V. i prona9emo rupe u doktrini. Mora da postoji zdrava me(avina jasnog vida1 smeha i nepo(tovanja u svakoj religiji1 putu1 ili sektiA jer bez toga se mo#emo izgubiti u ponsou i duhovnoj aroganciji1 umnoj plitkosti i netrpeljivosti. Pi1ite# Pi1ite# Pi1ite2 /ok budete na /uhovnom 6utu1 i mnogim njegovim uvrtanjima i skretanjima1 orsokacima i zamkama1 gre(kama i uvidimaA sve ih zapisujte. 6i(ite u /nevinik Va(e lekcije i opa#anja.Cko budete to radili1 saznaete da Vi 1na neki na in1 ponovo pi(ete svu istaknutu duhvonu literaturu O !uran1 Fao Fe Ling1 "pani(ade1 *auku i ,dravlje1 3tazu Euda1 itd. O Va(im re ima. Istine su sve iste. 'ne imaju druga ije ukuse i pozadineH druga ije predstave i istorijeH druga ije perspektive kao (to e imati i +!njiga Vas.. Cli su(tinske istine su sli ne i dobro je videti da ste ih Vi zapisaliK Ritul i"a va.u ulogu2 !ada znate (a treba da se u ini1ili na osnovu uvida1ili iskustva1 ili pomalo iz obaH poku(ajte da od njega napravite i oblikujete mali ?itual. 'vu mu daje formu i obrazac. Fako9e ga pomalo +otelotvoruje.. /aje mu zna ajnost. 3a ovim ritulaom1 mo#ete tako9e da razvijete i promenite stvari1 ili da ih prilagodite druga ijim situacijamaA budite fluidni. Cli ritul razvija sopstveni momentum koji potpoma#e proces usput1 i < kad je neophodno = poma#e da se ponovi1 memori(e ili popravi. Postoje Tri +or"e Sa .a.ja2 'vo dolazi od 3ufija1Ibn Crabi1 je to rekaoA 6ostoje tri forme znanja. 6rva je intelektualno saznanje1 koje je u stvari jedina informacija i kolekcija injenica1 i ono se korisiti kako bi se do(lo do daljih intelektualnih koncepata. /ruga forma je saznanje o stanjima1 koja u sebi sadr#i emocionalne oseaje kao i izmenjena stanja svesti. Frea forma je pravo saznanje1 saznanje o realnosti1 uz pomo kojeg ljudi mogu da opaze ono (to je ispravno1 ta no1 izvan granica misli i oseaja. 'ni koji dosti#u istinu su oni koji znaju kako da se pove#u sa realno(u koja se nalazi izvan drugih formi znanja. Pla.i.a %ije Pla.i.a# i ati" (este2 !ineski ,en majstor je jednom rekaoA#re nego to ovek ui :en, njemu su planine planine, i reke su reke= nakon to dobije uvid u istinu :ena kroz instrukcije dobrog uitelja, njemu planine nisu palnine, reke nisu reke= ali nakon ovoga, kada zaista dostigne boravite odmora, planine su jo jednom planine, a reke su reke. Eesto @4

moramo da vidimo stvari druga ije. Fo ne zna i da e zauvek ostati druga ije. -vo jo( jedne ,en izreke. 6re 6rosvetljenja sam sekao drva i nosio vodu. *akon 6rosvetljenja sekao sam /rva i nosio Vodu. *olitva i"a *o i va. ,ilo 8ega 1to "oete da Za"islite2 "vek se mo#emo Moliti. "vek posedujemo ovu mogunost i ona je tako9e i mo. !arolin Mis pri a pri u o nekome1 #eni1 koja je imala iskustvo blizu smrti ili Vantelesno iskustvo u saobraajnom udesu.Iskusila je lebdenje iznad svog tela i slupanih kola1 gledajui sva ostala kola koja su se nagomilala iza udesa. ,atim je osetila neverovatnu mo ili energiju ili zra enje koje je dolazilo iz jednih od kola iz reda. 'dlebdela je do tih kola i u njima je bila #ena od koje je stizala mo. /ok se pitala (ta je ta mo bila1 odnenta je nazad u svoje telo i kasnije se probudila u bolnici. Me9utim1 zapamtila je broj tablica te #ene1 a njen brat ili mu# je bio policajac1 i tako je ona uspela da prona9e broj telefona ove #ene. *azvala ju je kasnije i opisala joj dan i mesto i udes a zatim je upitala (ta je ona radila. Bena iz kola je odgovorilaA + Molila sam se za ljude iz udesa1 za Vas.. Savr1e.stvo2 'dli nost nije dovoljno dobraA 3avr(enstvo je ono (to je potrebno. 'vo je te(ko. !ada su ljudi gradili "niverzalnu Halu u )ajndhornu1 ovo je bio moto. 6oku(avali su da idu iznad normeHili ak izvan neuobi ajenog. 6oku(avali su da sagrade savr(enstvo1 jer ga je sveto mesto vredno. *eka prozorska okna su i(mirglali pa prelakirali1 pa i(mirglali pa prelakirali1itd. /ok nisu sijali kao staklo i bili jaki kao staklo. 'dre9eni delovi stene su ru no ra9eni1 va9eni i stavljani u zid1 (est nedelja dok nisu napravili precizan i ta an oblik. !ada radite ne(to vredno1 tretirajte to kao +sveti posao.1 nemojte samo da ga +dobro. uradite1niti samo da probate +odli no.1 idite na +savr(eno.. 'vo je najbolje (to mi ljudi mo#emo da uradimo kako bi povezali ne(to sa svetim ili bo#anskim. 'vaj princip mo#ete primeniti u bilo kom poslu koji obavljate1 i pazite O ako ne budete to radili sa duhovnim principima na umu i uzemljeni u duhovnu praksu1 sagoreete na kraju. +*iko ni O je savr(en.. Fa no1ali mo#emo poku(ati da dostignemo savr(enost u svemu (to radimo.Mo#da neemo uspeti1 ali duhovna energija koju smo ulo#ili u poku(avanje1 govori ne(to1 u i nas ne emu i ostavlja svoj trag. 3uprotnaGprotivre na pri a o "niverzalnom Holu u )ajndhornu je da su neki ljudi tako9e uradili neke stvari u gra9evini1u to vreme1 vi(e prema sosptvenim +vodiljama. ili +uskla9eno(u. ali bez ispravne supervizije.'hoK:ica inspektora gra9evine su ponekad bila bela kad su videli kako je struja instalirana O po +uskla9enosti. O kada su goli kablovi dr#ani na mestu pomou bakarnih eksera koji su bili stavljeni u plastiku izme9u dve #iceK Fako da se isto mo#emo upecati u +glamur. izgradnje ne eg +svetog. i tada na( oseaj za smer nestane.

@5

Freba nam diskrecija1ili diskriminacija1 kao duhovni alati ba( kao i stremljenje ka savr(enstvu. :ekcije se svuda nalazeK *i %e Z.a"o 4ta Se De1ava %iti 4ta 6e Se Desiti2 Veinom vremena e postojati Velika *eizvesnost. 'vo je '.!.Eudne stvari e se de(avatiH to je '.! tako9e."9ite u +modus Istra#iva a.. *e mo#emo se pouzdati da emo znati sve razli ite aspekte i nivoe ove nove ,emlje kroz koju putujemo. Mi tek po injemo da otkrivamo neke od 'snovnih Fehnologija. 3novi e nam pru#iti neke od odgovora. :judi koje budemo upoznavali e nam pokazati sledei korak ili potvrditi poslednji. 3inhroniciteti e nam rei da smo na pravom putu. "vidi nam mo#da budu rekli ne(to (to je potrebno da znamo ba( ispred nas. Cli to je otprilike to. I vi(e od ovoga i Vi niste u bilo kojoj novoj teritoriji1 ovo su stare stvari i to nije va( duhovni put. Vi i"ate Zadatak koji tre!a da o!avite2 Mnoga duhovna uverenja se centriraju oko uverenja da ste ovde za posebnu svrhu. ?umi ka#eA 1i imate du*nost koju treba da obavite. 2adite neto drugo,mnoge druge stvari, popunite vreme u potpunosti,ali ipak, ako ne obavite ovaj zadatak, svo vae vreme $e oti$i u propast. " ovom posebnom sistemu uverenja1 smisao na(ih #ivota je da otkrijemo (ta je taj zadatak1i potom da ga obavimo1 (to savr(enije mo#emo. *a taj na in1 ne samo da slu#imo veem jedinstvu1 ve tako9e i u imo sve lekcije koje izaberemo da u imo1 ili koje smo shvatili da nam trebaju1 pre nego (to smo zapo eli ovaj #ivot. *i(ta drugo nije krajnje dovoljno dobro ili dovoljno zadovoljavajue. 'vo je svrha na(ih #ivota. C kako da otkrijemo ovaj zadatak. Eesto je tu ba( ispred VasA samo treba da otvorite o i. 'stanite povezani sa svojim +vodi em.H meditirajte redovnoH ve#bajte prvo male stvari. ,adatak nije nestao. Ve e popri"aju ".ogo druga8iji kvalitet2 !ada ste na /uhovnom 6utu prijateljstva postaju zna ajnija1 i mnog dublja. :jude koje susreete + znate. na druga iji na in. " partnerstvima1 +razdvojenost. mo#e biti zna ajna ba( kao i + zdru#enost. 1gde oba poja avaju + bliskost.H (to je mnogo druga ije od + braka na daljinu.." vezama1 vrerme ne zna i mnogo1 kvalitet zana i vi(e. /eset minuta kvalitetnog vremena jednom u deset godina mo#e biti kao1 ili vi(e1 zna ajno za prijateljstvo1 nego vi9anje sa nekim svakih deset dana1 kada ne postoji pravi kontakt. 6rijateljstva mogu da transcenduju +normalne. dru(tvene vezeH bez obzira da li neko spava<ima seQ = sa nekim je nekad manje va#no od stvari o kojima razgovaraju kad su zajedno1 ili kvalitet ti(ine izme9u Vas dvoje. ?azumevanje i prihvatanje nekog drugog su deo duhovnog puta1 kao i to da smo mi shvaeni i prihvaeni tako9e.

48

Du!oka De"okratija zna i da su svi ljudi u grupi jednako va#niH svi razli iti aspekti ili perspektive su integralne za celovitostH svi druga iji pogledi treba da budu iskazani i da se ujuH ostali delovi koji su obi no marginalizovani ili odre eni treba da budu prisvojeni i inkorporisani. Cko ne(to isklju imo 1koliko god da je malo1 mo#emo ustanoviti da se na( put ili proces reciklira iznova i iznova1 dok ne poradimo na tom delu i +ubacimo. ga u potpunosti u na(e sisteme. *e postoje pre ice do ovogaA 6ut uklju uje 3veK Kada )setite J to J u Se!i# Vidite J to J takoHe i u drugi"a2 *ema smisla da sve ove stvari osetite samo za sebe. Fo je kao da gledate samo u zid ili ogledalo. /akle potra#ite +to. i vidite + to. u drugima. >udite kao ?umi O + Volite 6rijatelja.. 'sobi ispred Vas je potrebno to (to imateH i Vama je tako9e potrebno ono (to oni imaju. ,ato ste se sreli zajedno na ovom delu 6utovanja. 'ni su tu za Vas i Vi ste tu za *jih. >o#anska 3imetrija O to je Eudesno. /elite Je; i ona ?aste. MagijaK I %i1ta od )voga %ije %e1to 4to Ve %iste Z.aliK 6ostoje na hiljade /uhovnih 6rincipa. 'vo su samo izabrani. *ije kompetno. Molim Vas dodajte na listuA ............ ............ ............ ............ ............ ............ ............ >io bih srean da primim va(e dodatke na e; mailH pogledajte na poslednjoj strani

41

etvrti deo
)P)R&V&K I I%TE5R&'I(& 'no (to sledi ima mnogo vi(e veze sa tim (ta se de(ava kada je osoba identifikovana kao neko ko je u duhovnoj krizi i sa tim (ta se de(ava kada se kriza zavr(i. 'sobe u duhovnoj krizi su do sad verovatno ve pro(le kroz krizne situacijeA sa ili bez krizne grupe1 psihoti ne epizode1 velike bolesti i ostalo. 6osle toga one e biti u potrazi ka procesu izle enja1 oporavka i integracije. ,a to e verovatno biti potrebno minimum tri do (est meseci ; mo#da ak i du#e. Fo se mo#e uporediti sa nekim fizi kim promenama poput upale #lezde ili M-A jednostavno je potrebno da pro9e odre9eno vreme da se izle i. Cko oporavak izgleda trenutan i praen je porastom energije1 budite obazrivi ; osoba mo#e biti u nekom druga ijem stanju i proces mo#da nije potpun. 'ni mo#da ponovo pre#ivljavaju krizuH ili izbegavaju ne(to stra(no sa naletom adrenalina. *ajva#aniji i presudan faktor i svemu ovome je razumevanje osnovnog procesa. Cko je to zaista bio proces duhovne krize1 koji je to aspekt ljudskog WWduhaWW koji je u krizi% 6ostoje nau no;fantasti ne pri e o ljudima koji prolaze kroz preobra#aj i steknu odre9ene paranormalne moi1 ali dok taj prelaz ne bude kompletan niko ne zna kakve su to moi. *a osobi je da otkrije ove moi u periodu nakon preobra#aja ; i da otkrije kako pravilno da ih koristi. !oncept specijalnih WWmoiWW je naravno preuveli an1 ali osnovni princip je isti. WW?azumevanjeWW neophodno za oporavak je objektivan pogled1 bez preuveli avanja1 gde je osoba sposobna za reflektivnu introspekciju. 6sihoterapija mo#e biti vrlo korisna1 ako ne i neophodna. Fako da1 vreme provedeno u miru i ti(ini1 u WW,en prostoruWW mo#e da izazove povla enje. " zavisnosti od li nog sistema vrednosti1 religije ili kosmologije <kod koje mo#e doi do promena tokom procesa duhovne krize=1 kontakt sa WW/uhomWW <du(om= e se poveavati i #ivot mo#e da dobija odre9eni <razli it= ili duhovni pravac. 3ada osoba ima zadatak da otkrije kakav je taj pravac i da ga prati najbolje (to mo#e. 'pet1 poku(ajte da izbegnete preuveli avanje i grandioznost ili sledbenike ; naj e(e podrazumeva dodatne obuke i pro(irene periode u estvovanja. ,a mnoge to je relativno jednostavno ; kada se njihova kriza zavr(i. /ru(tvo u kome #ive mo#e su(tinski da podr#ava njihov proces1 njihovi poku(aji da se promene su uglavnom prihvaeni1 njihov proces je prihvaen kontekst1 njihovi simptomi nisu previ(e neobi ni a njihov sve(tenik ili psihoterapeut mo#e pomoi u prolasku kroz proces krize. *eki su imali iskustvo blisko smrti ili te(ku bolest i posle su posvetili ostatak svog radnog #ivota na

4&

prikupljanje novca za WW>odR 3can machinesWW ili ne(to sli no. *eke druge osobe su bile WWdo pakla i nazadWW1 ili izvan ove planete <i mo#da se pri a o vanzemaljskim otmicama=. 'ni treba da razgovaraju sa drugima1 da utemelje svoja iskustva1 da prihvate promenu. Fo mo#e biti veoma te(ko ukoliko ih je proces odveo izvan normalnih <uobi ajenih= granica. Cli i dalje su ljudiA osvrnimo se na rezultate. *e postoje postavljenje smernice. 6otrebno je zapamtiti neka WWupozorenjaWW. Mo#ete imati obaveze iz starog #ivota kao i novi set obaveza u novom #ivotu. Fo nije WWiliWW situacijaH to je WWobojeWW... WWiWW... situacija. Verovatno postoje i drugi ljudi u va(em #ivotu koji vas mnogo voleA oni mogu i #ele da vam pomognu i da vas podr#e1 ali oni treba da shvate (ta se de(ava i zbog ega ete mo#da po#eleti da promenite svoj #ivot. I dalje ete morati da plaate stanirinu ili hipoteku1 a mo#da i ne(to za penzioni fondA dakle nemojte1 ponavljamo nemojte1 bacati sve WWstaroWW kroz prozor1 dok prihvatate WWnovoWW. Fo mo#e biti izuzetno iskustvo1 koje e kasnije da vas osiroma(uje i ko i. ,adr#ite svoj posao ako mo#ete1 dok stvarno ne saznate (ta je to (to #elite da uradite. Vei deo sledeeg poglavlja o oporavku i pitanjima podr(ke se tako9e mo#e primeniti na osobe koje su imale psihoti nu epizodu1 ili koji se oporavljaju od bilo koje velike traume ili bolesti. "mesto oporavka kao kod alkoholi ara ili narkomana1 mora da se ide kroz ceo proces iznova1 od odbacivanja starog1 nefunkcionalnog obrascaH svakog dana1 svakog jutra1 svakog minutaA najmanje 28;&7;@. 'vo podrazumeva vrstu duhovnu praksu1 visok stepen samodisciplineH akutnu diskriminacijuH rutinu i regularnost <pravilnost=H aktivno WWslu(anjeWWH ne osu9ujuu samosvestH pristup strukture za podr(ku kada je to potrebnoH i saoseanje za sebe i druge. *a kraju krajeva ni(ta drugo nee uspeti da nas tako radikalno pomeni. Mislili ste da je gotovo. Jeste za ostatak va(eg #ivota. Bao nam je zbog togaK Kos"ologija *a( sistem verovanja i kosmologija se mogu promeniti. " zavisnosti od vrste isku(ene /uhovne krize1 potrebno je tako9e integrisati ove promene. *ije dobra ideja biti odu(evljen WWotkrovenjemWW dok poku(avate da ga objasnite svim ostalima1 a zatim da ih preobrazite1 kao WWtreeg ?abinaWW <"vod1 strana 2=. 'ni mogu da imaju sopstveni proces koji mo#e biti1 i verovatno je1 razli it od va(eg. 'no (to je potrebno za vas je da razradite sve detalje sopstvene kosmologijeA da li <recimo= novo;prona9ena 3amilost za 3va Biva bia uklju uje prelazak na vegeterijanstvo1 da li treba postati vegan1 ne nositi obuu od ko#e1 protestvovati protiv kori(enja stoke za klanje ili nau nog istra#ivanja na #ivotinjama ; sve veoma legitimnoH ili da li uklju uje voleti i slaviti dar #ivota koji dobijamo od drugih oblika #ivotaA (argarepe1 kupusa

40

i #ivotinja <svinjetina1 jagnjetina1 teletina1 piletina1 riba itd=. *iko ne mo#e da vam ka#e koji ritam e vam biti potreban ili nee. Fo je va1 sistem verovanja. 6ro itajteK Mnogi drugi su pro(li sli nim putemH mnogo je toga napisano. 3aznajte (ta je uspevalo za drugeH (ta nije. *e poku(avajte opet da izmislite to akH samo ga usavr(ite. Eitanjem o razli itim iskustvima drugih ljudi obgatiete svoja iskustva i staviti ih u (iri kontekst. Fako9e1 delite va(e misli1 sumnje1 strahove i inspiraciju sa drugima. 'vo se mnogo razlikuje od poku(aja da ih promenite. 6oku(ajte da prona9ete odgovarajui forum gde mo#ete da slu(ate i da budete saslu(ani. 'vaj proces diskusije mo#e vam pomoi da prona9ete ono (to je ispravno za vas1 tako9e mo#ete i da ve#bate na ine izra#avanja stvari za koje mi nemamo veoma dobar jezik. *e pri anje o takvim stvarima mo#e da dovede do ludila. K3(U%& PIT&%(& P)DR4KE )vaj deo je .a"e.je. uglav.o" porodi0a"a i prijatelji"a oso!a koje su i"ale Du-ov.u Kri u2 %ji"a je 8esto potre!a. pose!a. sklop uslova da potpo"og.e .ji-ovoj podr10i# i.tegra0iji i oporavku# a vi# porodi0a i prijatelji "oete da odigrate veliku ulogu u to"e2 Pro!ajte da a"islite kao da su i"ali opera0iju stavlja.ja trostrukog !ajpasa prae.u dvostruko" upalo" plua# ali sve .a psi-olo1ko" .ivou# od.os.o .a psi-olo1ko" Dpsi-i8ko"E telu2 Te1ko je# .a"o# ali tako i" "oda "oete po"oi2 *jima e verovatno biti potrebno emotivno i psihi ki veoma sigurno okru#enje. Mo#da e im biti potrebna pomo da svoje trenutno okru#enje u ine mnogo sigurnijim i ugodnijim za svoju trenutnu situaciju. XX 'bi no im je potrebno bri#no1 sigurno i udobno WWkao kod kueWW okru#enje <mada ne mora nu#no WWkod kueWW1 s obzirom da kod nekih problemi poti u upravo iz kue=.

XX 'vde se ja <autor= razlikujem od Irofa i nekih drugih. 'n je hteo da stvori stambeni krizni centar gde je osoba slobodna da WWpro9e kroz svoj procesWW ; ali desilo se da ja mislim1 a moje iskustvo me navodi da zaklju im1 da je ovo samo odr#avanje odvojenosti od nepriznatog pitanja o duhovnoj krizi od mejnstrim dru(tva. ,bog toga preporu ujem da se poku(a sa obrazovanjem i unapre9ivanjem #ivotne sredine oko osobe i da oja aju svoje granice tako da prolaze kroz ono (to im je potrebno u okru#enju po njihov izboru. 'bo tako9e ima domino efekat zbog toga (to uti e i edukuje i socijalno okru#enje te osobe. *ije nu#no lo(a stvarK

47

Mo#da e im biti potrebno da jedno vreme budu odsutni sa posla1 ili da uzmu odustvo ili plaeno odsustvo. 'vo mo#e da zahteva i dobijanje WWopravdanjaWW od informisanog i saoseajnog doktora. *jihov poslodavac tako9e treba da bude konsultovan ili informisan. *eko drugi <poput vas= e mo#da biti potreban da pregovara sa takvim ljudima1 sa vama u prosto zastupajuoj1 isto savetodavnoj ili pomonoj ulozi. 'sobi je mo#da potrebno da se osea slobodno da do9e i ode u neprimereno doba dana ili noi <obrasci spavanja su esto poremeeni= i mo#da bez potrebe da objasni zbog ega1 ili kuda ide. 'vo mo#e biti te(ko za ljude u istom stambenom okru#enju1 posebno ako je prethodno stvoren strah ili anksioznost o tome gde su bili ili (ta su radili ili da li su u redu ili ne. 6otrebno je da se utvrde posebni sporazumi1 i da se s vremena na vreme revidiraju na odgovarajui na in o ovim ta kama da bi bili sigurni da su aran#mani odgovarajui za svakoga. Eesto e im biti potreban prostor gde mogu da se povuku; ponekad tiha1 jednostavna1 mo#da ak i WWasketskaWW soba gde ih niko nee uznemiravati i ometati; 'ni e mo#da morati dosta vremena da provode tamo1 naizgled ne radei ni(ta1 ili pi(ui1 slikajui1 slu(ajui muziku. ,apravo1 oni se verovatno dosta integri(u i re;oblikuju i formiraju koncepte i strukture. Fo je pomalo sli no kao fizi ki proces zarastanja nakon nesree gde elije tela treba da ponovo narastu i da se telo oslobodi simptoma traume i stresa. 3inapti kim vezama u mozgu je potrebno vreme da se rekonektuju nakon psihi ke krize. 'sobe mo#da nee #eleti da se uklju e u dru#enje sa mnogo ljudiA mogu izgledati prili no povu eno. ,atvoren krug prijatelja i porodice je obi no do ekan kao faktor normalizacije1 na osnovu dogovora1 osim ako ne postoje nere(ena pitanja1 u tom slu aju prikladna bi bila neka porodi na terapija. Mo#da e biti potrebno da se osmisli neki jednostavan oblik obja(njenja ili formulacije o tome (ta se desilo da bi se izbegla suvi(na pitanja ili duge te(ke ti(ine. 'soba koja je bila u krizi mo#da e preferirati da vidi veoma mali broj ljudiH esto one sa kojima mo#e da razgovaraju o ovim pitanjima1 ili kojima to posebno ne smeta i ne uznemirava. Fo je deo njihovog procesa WnormalizacijeW. Fako9e1 verovatno e im biti potreba i sasvim druga ija grupa za podr(ku. 6onekad e se ljudi pridru#iti grupi istomi(ljenika1 jer govore istim jezikom i mo#da imaju sli na iskustva. 6rimarne grupe za podr(ku su veoma va#ne i zna ajne za ljude u brojnim oblastimaA CC1 MI*/1 Nrisis1 itd. Fo va#i i za ljude koji boluju od odre9ene bolesti1 i za ljude koji su u

45

#alosti1 kako i za nekoga sa mentalnom bole(u ili za nekoga ko je pro(ao kroz /uhovnu !rizu ili krizni proces. Eesto je vi9anje sa terapeutom1 koji bi trebao da bude u razumnoj meri upoznat sa transpersonalnom perspektivom i nekim od ovih koncepata1 odli an na in prolaska kroz ono (to se desilo. Mo#da e biti potrebno malo vremena1 i nekoliko poku(aja1 da prona9u pravu osobu1 ali vredee. Fakav kurs psihoterapije bi uobi ajeno trebao da traje izme9u tri do (est meseci minimum1 ali mo#e se produ#iti dalje. Eesto je potrebno mnogo raditi i nastaviti terapiju i ako po etni period ne poka#e da osoba ima probleme. 'va terapije verovatno1 gotovo sigurno1 nee biti plaena od strane *H3 <*ational Health 3ervice;*acionalna ,dravstvena 3lu#ba1 prim. prev.= posle bilo kog po etnog upuivanjaA obi no se eka tri meseca. Me9utim1 mo#da ete moi dobiti neke od ovih terapija plaene od strane privatnog zdravstvenog osiguranja kao (to su >"6C ili 6661 iako e vam verovatno biti neophodan uput od psihijatra. Fako9e1 osobi e mo#da i dalje biti potreban odgovarajui medicinski ili psihijatrijski tretman. 'vo uobi ajeno nije slu aj1 da se osoba tretira lekovima da bi se zaustavio njen psihi ki proces. Iako lekovi mogu da uni(te neka od mnogih suptilnih i osetljivih iskustava psihi kog postojanja jedne osobe1 lek ne mora WWvratitiWW osobu njihovom prvobitnom 3elfu. WW'dgovarajue medicinsko ili psihijatrijsko le enjeWW mo#e da zna i kori(enje1 ili pristanak na kori(enje1 nekih lekova1 ali i poku(aj da se pa#ljivo pregovara sa svojim lekarom ili psihijatrom o tome1 s obzirom da su iskustva uzimanja takvih lekova esto neprijatnaA ponekad im je potrebno neko vreme da po nu da delujuH ponekad imaju ne#eljene efekteH mogu donekle da izazivaju zavisnostH ponekad morate da dozirate prestanak koro(enja veoma sporo i na strukturiran na inH oni tako9e nose veu dru(tvenu stigmu od recimo ,antac;a <lek poput ?anisana1 prim. prev.=. :ekovi mogu biti veoma korisni u usporavanju nekih hiper;mani nih elemenata koji se esto nalaze u nekim oblicima krize1 ili da se zaustave neke od vi(ih WWzavodljivihWW komponenti ludila <kompulsivne misli1 opsesivni obrasci1 zavisna pona(anja=1 ili neki od vi(e hemijski zavisnih stanja1 dok ego;snaga ne postane ja a i sposobnija da prevlada. :ekovi mogu biti usmereni1 na primer1 na to da im1 kao i ostalim ljudima1 pomognu da spavaju. 'sobama koje su pro(le kroz takva udna iskustva obi no je potrebno mnogo potvrde o njihovom procesu1 uveravanja o njihovim simptomima i podr(ka. Fo se mo#e omoguiti pomou njihovog terapeuta koji im poma#e da potvrde svoj psiholo(ki proces i da shvate kako su ih doga9aji i razli iti uticaji njihovog #ivota doveli do ove ta ke. 6odr(ka tako9e mo#e doi iz bliske okoline1 od prijatelja i lanova porodice1 gde su dominantne emocije prili no 42

bezuslovna ljubav i prihvatanjeA WWmaj inskiWW tipovi osobe ili emocionalno stabilni ljudi na koje mogu da se oslone i koji mogu da im ka#u <potvrde= WW*a dobrom si putuWW <ide ti '!=. 6onekad mora da postoji jasna razlika izme9u onoga (to predstavlja simptome kod osobe i onoga (to predstavlja osnovni proces njihovnog duhovnog sazrevanja. 'ni mogu mo#da da uspostave neki oblik ponovnog roditeljstva kao i da nau e kako da upravljaju ovim saznanjima za sebe. 'vo tako9e mo#e da uklju uje neku pomo da steknu oseaj istinske slobode. *jima e verovatno biti potrebno i neko ponovno psiho;duhovno u enje. 'ni e mo#da morati da nau e da budu u stanju da podnesu svoja nova iskustva ili razli ite vrste svesnosti i da nau e da se temeljno dr#e ovih sporazuma u stvarnosti. Mo#da e morati da nau e da slu(aju svoj unutra(nji glas1 i da nau e kako i kada da ga diskrimini(u i kako i kada da ga prate. 'ni e mo#da morati da nau e kako da balansiraju izme9u fizi ke i psihi ke snage. Mo#da e morati da nau e kako da na pravi na in pomognu drugima1 a kada da pomognu sebi. Mo#da e morati da nau e kada da se WWisklju eWW od svega1 a kada da se WWuklju eWW. Mo#da e biti potrebno da nau e da duboko po(tuju svoj sopstveni proces. 'ni e mo#da morati da pro itaju neki od materijala u klasi nim tekstovima i da nau e kako da ga stvarno primene <*a kraju ovog priru nika1 pru#en je spisak za itanje=. Fako9e1 oni e mo#da morati da nau e kako da interpretiraju svoje vizije1 snove itd. *eki od ovih materijala se nalaze u sklopu nekih psihoterapijskih edukacija i obuka. :judi koji prolaze kroz duhovnu krizu obi no nemaju u itelja1 tako da proces njihovog u enja mora da bude samostalan. 'ni e mo#da morati da istra#e druge sisteme verovanja. Mo#da e im biti potreban vodi <u itelj=. C dobar vodi vodi iz prikrajka. 'n1 ili ona1 e im rei kako se posti#e ne(to za sebeA ali oni sami treba da otkriju kako da to zaista urade za sebe. /efinicija pomoi jeA + /a li da date nekome drugom ribu ili da ga nau ite da peca%.. !ultove i sekte treba izbegavati. /ogmatizam tako9e verovatno nije odgovaraju. /a li je kriza zaista ne(to negativno% Mnogi simptomiA groznica1 temperatura i ostale reakcije na bolest zapravo podi#u stanje tela na odbrambeni nivo koji mo#e da se izbori sa uzro nikom bolesti1 me9utim to mo#e biti neprijatno. /a li je pri a o duhovnoj krizi samo stavljanje pozitivnog okvira na ne(to (to je u osnovi pogre(no% /a li je ovo sve optereenje od *ovog /oba besmislica% !ao pomaga i i simpatizeri morate i vi da odlu ite. Fo nije samo stvar preoblikovanja perspektive krize iz ne eg negativnog u ne(to pozitivnoA to podrazumeva ne(to

4@

poput novog sistema verovanja1 koji1 ako se pravilno koristi1 mora da bude zasnovan na vrsto utemeljenom iskustvu1 pre nego na afirmaciji1 me9utim istina je da je i to potrebno. !oliko god sna#no osoba verovala u ove pozitivne ideje1 veoma je uvredljivo i neosetljivo da poku(ava i da ube9uje druge ljude koji ne veruju u njih. /rugim ljudima1 ljudima oko vas1 bie potrebno vi(e vremena i strpljenja da promene svoja verovanja1 ili bar da prihvate to da neko blizak njima iznenda ima druga ija verovanja. 6rimerA kao da ovek iznenada napusti posao1 suprugu i decu i da ode u Indiju da prona9e svog gurua1 i jo( da o ekuje da oni to vide kao ne(to pozitivno i divno. *jima i dalje ostaje da plaaju hipoteku1 i morae da se nose sa oseanjem napu(tenosti. Mo#da ova osoba be#i od ne ega1 i nadaju se da e mu dobar guru rei to. 'soba se promenila1 verovatno poprili no su(tinski. *jegova porodica i prijatelji1 moraju da prihvate ovu promenu ili promene. C to prihvatanje e mo#da biti veoma te(ko. Mo#da nee prihvatiti ili im se nee svideti ta promena. Mo#da e #eleti da se WWstaraWW osoba vrati. Eesto promene nisu oblik odstupanja koji e neminovno nestati uz pravo medicinsko ili psihijatrijsko le enje. Fako da oni moraju da poku(aju da puste tu osobu <osobu u krizi= da bude druga ija1 da prepozna svoj bol i krizu1 da slu(aju i dele strahove i nove radosti1 i samim tim1 mo#da i pomognu da prepoznaju i u potpunosti do#ive tu razliku. 6ratei ove ideje1 treba da ostanu u bliskom kontaktu sa tom osobom <osobom u krizi=1 i da poka#u svoja oseanja <ne nu#no bezuslovne= ljubavi i podr(ke1 i mo#da e tim moi da im pomognu da integri(u svoja iskustva. Mo#da sa ovom pomoi oni mogu da prona9u i preformuli(u svoje sisteme verovanja i nove odnose u skladu sa ovim novim iskustvima. 3ve(tenici i ministri su veoma dobro obu eni u odr#avanju ove vrste diferencijacije1 mada su obi no ograni eni svojom religijom. I klini ki psiholozi i psihoterapeuti tako9e mogu biti korisniA psihoterapija je tako9e oblik WWnove religijeWW. !ada ljudi do9u do ta ke gde se kriza zavr(ava1 krizna intervencija koju su mo#da dobijali mo#e da se zavr(i1 jer je i kriza zavr(ena. " ovom trenutnku osoba mora da skupi delove svog #ivota1 integri(e svoja iskustva1 obnovi odnose1 i po ne da pravi promene u svom #ivotu koje su se do sad u ovom procesu pokazale kao neophodne. Me9utim1 osoba tako9e mo#e odlu iti da nastavi da radi sa svojim terapeutom1 da mu on pomogne sa ovim zadacima1 ili iz razloga da rade jo( vi(e na rastu i integraciji1 a ne kao deo originalne krizne intervencije. Fo nije posebno neobi no. Fo ne zna i da je osobi jo( uvek neophodna terapijaH to je vi(e stvar izbora ove vrste stru ne podr(ke. 44

Fu mo#e da se javi komplikovano i sporno pitanje novih odnosa1 i potrebno je rei ne(to tome. Fo je potencijalno minsko polje. *eki odnosi <partnerski1 porodi ni= nee pre#iveti takve promeneH na isti na in kao kada bi se osoba na primer poslala u zatvor ili ostala bez posla1 ovi #ivotni doga9aji mogu da ostave tako zna ajne posledice na va#ee odnose ta rezultat mo#e da bude znatno o(teenje ili ak raskidanje veze. 'vo nije #eljeni ishod1 i izuzetno je bolan za sve1 a pogotovo ako su tu uklju ena i deca. :judima je ponekad potreban1 ili biraju1 novog partnera za ovu novu fazu svog #ivota1 i svi ostali moraju da prihvate ovo i da nau e da prevazi9u novonastalu situaciju. " pojedinim slu ajevima1 novi odnos koji se formira1 esto veoma brzo1 i esto je1 na neki na in1 veoma isprepletano uklju en u rad na procesu promene. Fo mo#e biti pora#avajue za osobu iz WWstarogWW odnosa. 'stavljeni partner prolazi kroz iskustvo da njegov #ivotni partner nije samo imao krizu i da nije samo do#iveo transformaciju i zna ajnu promenu1 nego je tako9e oti(ao i to uradio s anekim drugim1 i sada su ti WWbiv(i partneriWW oni koji moraju da pokupe svoje delove i ponovo sagrade svoje #ivote1 a mo#da i celu porodicu1 i oni su ti koji su u su(tini napu(teni i sami. Eesto su oni koji su sad u krizi. 3ve (to mo#e da se ka#e je da ova vrsta sitacije se ne uzima olako od strane bilo koga ko je profesionalno uklju en. *iko sigurno ne zagovara da se stvari rade na ovaj na in. 'vo je tako9e ponekad na in na koji desi da se stvari zavr(e. *eki odnosi su ko;zavisni. Cko alkoholi ar prestane da pije1 njegov dugotrajni odnos <veza= mo#e da se prekine1 jer se mo#da zasniva na emotivnoj potrebi tog tipa podr(ke <pozitivne ili negativne= svom alkoholizmu. 3ada kada osoba vi(e ne pije1 po(to se kriza zavr(i1 osnova za taj odnos je promenjena1 ili se menja. 6artner koji ih je podr#avao1 kritikovao ili pio sa njima je sad na neki na in suvi(an. 'soba u krizi ili koja je pro(la kroz krizu1 mo#e tako9e da po#eli naknadno da promeni svoj posao ili profesiju. !riza srednjeg doba kod mu(karaca1 se ponekad javlja kada shvate ;sada; da im je posao koji su radili dvadeset ili vi(e godina1 u su(tini dosadan. Mo#da im je to uvek i bio1 ali su ga radili zbog odre9enih privilegija1 ili su jednostavno izgubili interesovanje1 ili im je potrebno da istra#e druge aspekte svog Ja. *jima je zaista potrebno da se promene. )ino. Ima dosta novih mogunosti1 ali to mo#e da zna i da su neophodne i neke dodatne promene. *jihovi #ivoti su ponekad potpuno izgra9eni oko WWtogWW radnog mesta1 WWteWW rutine1 WWtogWW redovnog mese nog primanja za isplatu hipoteke itd. 6onekad jednostavno nije tako lako promeniti pravacK ?azumevanje od strane lanova porodice mo#e mnogo da zna i1 bez obzira i kada neko od njih ne odobrava rezultat1 bar je motiv razumevanje. Mo#ete da postanete saveznik1 pre nego

45

da budete protiv njih. 6ru#ena pomo onda mo#e da pomogne osobi da krene u novom smeruH pre nego da se pru#a otpor svim promenama ili stvara i prisiljava na neke odluke. 'soba koja je pro(la kroz krizu e mo#da morati da istra#i nova podru ja kreativnosti1 da prona9e nove interese ili razli ite oblike drugih aktivnosti. 've aktivnosti1 same po sebi1 obi no nisu ugro#avajue. 6onekad nesposobnost da se slede ovi interesi ih pretvara u imperativ i kriza se nastavlja. >ankar i porodi an ovek1 iz srednje klase1 osea se kao da ga ne(to prisiljava da odustane od svega (to ima i da slika1 na mestu gde je1 po njemu1 najbolje svetlo. Fo je bila krizna situacija za njegovu porodicu1 a kasnije on je dobio i sifilis. Ipak1 svet je mnogo bogatiji zbog divnih slika koje naj je ostavio Iogen < /ugBne 'enri #aul Cauguin, slikar, prim. prev.!. Cpstraktno slikarstvoH art ;terapijaH izrada mandalaH .aize pevanje <pevanje prilikom meditacije ; meditativno pevanje1 prim.prev=H pletenjeH psihoterapijska obukaH pisanje dnevnikaH u enje astrologijeH slu(anje barokne muzikeH odlazak u IndijuH planinarenjeH praenje novih interesa u ezoterijskoj filozofijiH odustajanje od upotrebe lekovaH pisanje pop pesama i okupljanje bendaH usvajanje druga ijih sistema verovanja i duhovnih praksiH menjanje partnera1 doma1 poslaH selidba na drugi kontinentH ba(tovanstvoH postati ekolo(ki aktivistaH skupljanje novca za medicinski skenerH pisanje priru nika za samopomoH obuka iz (amanisti kog le enja itd. su sve aktivnosti koje razni ljudi zapo inju1 ili za koje postaju zainteresovani1 nakon procesa /uhovne krize1 ili nakon (to su pro(li kroz te(ke bolesti1 ili transpersonalne krize. 've nove aktivnosti mogu delovati veoma terapeutski za njih1 potencijalno i na ostale1 a ponekad su ak i finansijski korisne. 6roces duhovne krize mo#e pomalo da izgleda kao prelaz iz zime u prolee1 ili iz prolea u leto. *ovo seme klija i ni e. Molimo Vas1 ne poku(avajte da sadite seme sa previ(e entuzijazma dok ne saznate kakvo je to seme1 ili mo#da dok ne pro9e cela sezona. 6rimenite ovaj princip sa osobom za koju znate da je pro(la kroz duhovnu krizu. !ona no1 suo avate se sa nekim ko sada istra#uje mnoge nove aspekte svoje li nosti. 'ni ak mogu da izgledaju ne(to kao druga ija osoba. *e brinite previ(e zbog togaH stara osoba je i dalje tu. " pitanju je samo to da ovi novi aspekti njihove li nosti ili psihe tako9e treba da iza9u i da se integri(u1 i to je verovatno ono (to se sada de(ava. 'vi novi aspekti e te#iti da prevladavaju neko vreme1a potom e inuitivno tra#iti balans1 u kasnijoj fazi to se obavezno i de(ava. 6oku(ajte da podr#ite taj proces kod osobe1 koliko god mo#ete. ,a partnere1 lanove porodice1 bliske kontakte i prijatelje nekoga ko je pro(ao kroz takvu krizuA zaista poma#e da budete otvoreni (to je vi(e mogueH da budete iskreni koliko mo#eteH da izra#avate svoja oseanjaH da ne osu9ujete suvi(e grubo1 ili brzo1 ili strogoH da uzemete 58

vremena da razmi(ljateH da date osobi vremenaH da se reedukujete maloH da podelite neke od interesa ili aktivnostiH da podelite ne(to od sopstvenog putovanja1 perioda razvijanja1 promene ili bolaH da date ono (to mo#eteH i da ekate. Cko ste duboko pogo9eni ili uklju eni1 mo#da bi trebali da potra#ite neku vrstu pomoi ili podr(ke za sebe.

%EKE )P)*E%EF Upo ore.ja " nekim slu ajevima1 u kojima postoji jaka hri(anska pozadina1 postoji prirodna tendencija da se pomo u re(avanju problema tra#i od ministranta crkve. *eke crkve su bolje u suo avanju sa ovakvim situacijama od ostalih. Ministerijum -ngleske crkve ima veoma dobre i jasne smernice. C to suA ; ministerijum spasenja treba da se vr(iA
zajedno sa medicinskim izvorima, u sklopu molitvi i sakramenta, sa minimalnim publicitetom,i od strane iskusne osobe koju je ovlastio dijecezanski biskup, i da ga prati kontinuirani pastoralni nadzor.

6ostoji praksa vo9enja detaljnih i poverljivih zapisnika <unutar ograni enja Ckta o za(titi podataka=. 3ve(tenici i svetovnjaci uklju eni u ovaj ministerijum treba da imaju odgovarajue iskustvo1 obuku1 podr(ku i nadzor. Multidisciplinaran pristup je po#eljan1 a preporu ljivo je da oni koji su ovla(eni za ministerijum konsultuju druge i sara9uju sa drugim sve(tenstvom1 i sa lekarima1 psiholozima i psihijatrima. "sluge koje uklju uju ministerijum spasenja treba da budu jednostavne i da koriste odgovarajui pastoralni i sakramentalni ministerijum uz obezbe9enje da je dobrobit osobe koja je u procesu ministerijuma od najveeg zna aja. -piskopalna crkva prati sli ne smernice. 3vega (to je manje od ovog1 ili vi(e od ovog1 je najbolje se kloniti. *eke druge crkve <apostolska ili pentekostalna= idu malo dalje kada je u pitanju 1 spasenjeY O popularan naziv za egzorcizam O a rezultati nisu uvek korisni1 ili prijatni1 za osobu koja je u pitanju. 3pasenje postaje ne(to (to je crkvi potrebno da radi zarad povratka 1 istoeY jednog od lanova1 radije nego pomaganje osobi u problemima (to mo#e odvesti van opusa ili iskustva crkve. Fada osoba mo#e dospeti do prili no te(kih putovanja.

51

Ku.dali.i: 'vo1 kao (to je pomenuto1 je mona telesna spiritualna energija koja kada se otvori ili povea1 mo#e telo da izdigne iz razli itih centara energije < akri= na svom putu. !ao u svemu1 ova energija mo#e biti <i= nekad opasna1 i <ii= ponekad zloupotrebljena. 6rou ite jeK !a o prvo1 preporu ljivo je da se bilo kakav rad sa kundalini energijom vr(i u saradnji sa nekim kao (to je kvalifikovan i iskusan psihoterapeut i tako9e nakon op(te lekarske kontrole da bi se potvrdilo da je telo zdravo i dovoljno jako da izdr#i silu ili du#inu ovih energija. " skladu sa drugom tvrdnjom1 bilo je mnogo slu ajeva potpuno neadekvatne metodologije koje su i(le ak do o igledne seksualne zloupotrebe od strane ljudi koji su tvrdili da mogu da oslobode va(u kundalini energiju1 koristei sopstvenu seksualnu energiju ili putem formi seksualnih kontakata sa njima. 'vim ljudima je verovatno vi(e potrebna pomo nego vama. Molim vas da ih se kloniteK !ao u svemu1 bez obzira (ta radite mora biti integrisano. Cktivan !undalini nije odgovor na va(e molitveA aktivan spiritualan #ivot i potpuno oslobo9eno telo mogao bi biti odgovor. Psi-ijatrija: Fradicionalna psihijatrija smatra mentalne probleme vi(e kao bolest koja se samo le i <i= medikamentimaH i samo ponekad <ii= terapijom. 'vo je skoro potpuno dualisti ka medikalizacija psiholo(kog1 emocionalnog i spiritualnog stanja osobe. /ok mentalna bolest ponekad mo#e biti prisutna1 i mi(ljenje psihijatra potrebno < kao (to je nazna eno=1 osnovni principi psihijatrije1 sami po sebi1 ne priznaju spiritualnost u bilo kakvoj formi1 iako /3M;IVH uputstvo za psihijatrijsko dijagnostikovanje1 sada pominje spiritualni problem ili krizu <vidi /odatak /avida :ukofa=. Me9utim neki psihijatri su mnogo vi(e saoseajni kao osobe i mogu biti mnogo otvoreniji na ovu vrstu sadr#ajaA 1sve zavisi sa kim razgovarateD. :e enje spiritualnog iskustva kao psihoti ne epizode <uklju ujui lekove i druga le enja= mo#e biti neophodno1 i mo#e tako9e poticati iz spiritualne komponente iskustva. Fo je tanana nit1 koju treba pa#ljivo vezati. $olotropsko disa.je 3 obzirom da sam ve mnogo puta spominjao rad 3tena i !ristine Irof1 i mada imam iskreno po(tovanje prema njihovom istra#iva kom radu1 njihovo teorijsko razmi(ljanje i njihova iskustva i pismene radove u okviru rada sa ljudima u 3piritualnim kriti nim stanjima1 li no ne 5&

mogu preporu iti njihove trenutne spiritualne ili terapeutske metode zvane1 i predstavljene kao1 Holotropsko disanje. 'vo je iz razloga (to samA li no i profesionalno1 susretao ljude koji su radili radionice Holotropskog disanja bez <(to ja smatram= odgovarajue prethodne provere1 i posebno bez zna ajnog integracionog rada nakon toga. Ja sam radio delove obuke Holotropskog disanja kasnih 48;tih i ranih 58;tih1 i bio sam uklju en1 kada su njihovi profesionalni standardi u organizaciji obuke bili prezentovani. 've radionice mogu biti sjajan na in da doprete do aspekata va(e psihe1 koji su obi no nedostupni ili prikriveni1 a neki ljudi jednostavno nemaju adekvatnu ego;snagu da ovo lako savladaju. Mada su realizatori radionice dobro obu eni kada su u pitanju tehnike radionica1 oni nisu <po mom mi(ljenju= uvek dovoljno dobri da rade sa nekim ko mo#e ui u duboku krizu1 ili ko je na ivici psihoti nosti1 ili je na putu 3piritualnog kriti nog stanja O ukoliko nemaju drugu specijalisti ku psihoterapijsku obuku. Mnogi od njih imaju. Ja sam tako9e potpuno ube9en da se neadekvatan integracijski rad sprovodi u uobi ajenom formatu radionice < druga ije od predstavljanja mandale 1 ili razgovora sa partnerom iz radionice=1 i dato je neadekvatno vreme u okviru ove radionice i nakon toga. Ja sam sastavio rad od dve strane za u esnike savetujui ih i upozoravajui ih na aspekte koje treba razmotriti. *jih su jedno vreme delili i neki prakti ari Holotropskog disanja1 posebno oni vezani za )indhorn zavod. 'va organizacija je prekinula promovisanje radionica Holotropskog disanja. Ja sam izneo ove li ne stavove prema Irofovima1 li no <licem u lice= i u pismenoj formi njihovoj organizaciji. &lter.ativ.e terapije: Mada sam dugo bio zagovornik mnogih formi !omplementarne medicine i alternativnih terapija1 ali jo( uvek postoji ozbiljna 1opomenaY koju ja <i ostali= imam u vezi sa nekim terapijama1 koje treba jasno da napomenem. Mnogi prakti ari alternativne zdravstvene i komplementarne medicine su dobro obu eni u svojoj konkretnoj terapiji.Me9utim1 evo upozorenja1 oni svi nisu dobro obu eni u profesionalnoj praksi1 dobroj etici1 vo9enju zapisnika1 znanju o limitima i kontra; indikacijama1 kada i na koga se odnosi1 i u specijalisti kim uslovima. *iti su sve ove terapije i tehnike dobro prou ene1 niti su sve pro(le kontrolisane studije efikasnosti. *e verujte im u potpunostiK *ekad mogu biti veona korisne1 nekad beskorisne1 a mnogo zavisi od ve(tine pojedinog prakti ara1. *eki nedovoljno obu eni prakti ari komplementarne medicine ili alternativne terapije primenjuju konkretnu terapiju bez razlike. 50

*eki mogu naneti (tetu na odre9enim stadijumima va(eg procesaA ako ste ve bili na neki na in traumatizovani spiritualnim iskustvom 1ponovnog ro9enjaY 1 potrebna vam je ozbiljna integracija1 a ne jo( Hponovnog ro9enjaY. Cko se le ite od alkoholizma1 klonite se esencija cvea i biljnih lekova koji koriste brendi kao osnovu. Ima mnogo sli nih primera. Kultovi# Sekte i Revitali irajui pokreti Iako mo#e biti divno kada ste prihvaeni kao deo grupe istomi(ljenika1 ili iskusiti harizmati nog vo9u koji mo#e da ima mnoge od odgovora koje tra#imo1 ili mo#e biti divno raditi posao koji e doneti <povratiti= bolje vrednosti u dru(tvu1 postoji mnogo spiritualnih i religioznih kultova i sekti i revitalizirajuih pokreta koji nisu1 dugoro no gledano1 tako obeavajui ili produktivni. 6ostoji nekoliko dobro poznatih horor pri a1 mnogo straha i paranoje je generisano uglavnom preko medija. 6ostoji i istina u ovim pri ama. Fako da1 molim vas1 koristitite svoju sposobnost i razgovarajte sa onima koji su uklju eni1 pre nego (to odete tako daleko da je te(ko ili nemogue izaiK 'bezbedite se da mo#ete napustiti geografsku lokaciju lako1 i vratiti se ako #elite. "radite to nekoliko puta. Izbegavajte one koji vr(e pritisak na vas da donirate va(u imovinu1 ak i u etapamaH da prihvatite druga iji na in obla enjaH i da #ivite sa njima. Izbegavajte one sa bilo kakvim seksualnim obredima i aktivnostima. Izbegavajte one gde su 1sastanciY predugi ili iscrpljujui. Izbegavajte one u kojima se ini da nema mnogo integrisanja sa lokalnom ili (irom zajednicomH ili gde postoji ve kontraverza ili skandal. Izbegavajte one u kojima je vo9a mu(karac koji je 1po(tovanY ili previ(e harizmati an ili hipnoidan. Izbegavajte one novonastale ili u koje je uklju eno samo nekoliko ljudi . Izbegavajte one koji obeavaju novi milenijum1 raj1 ili bilo (ta (to se vezuje za konkretan datum1 ili za konkretan doga9aj1 ili kroz konkretne osobe1 ili za odre9eni na in. Izbegavajte grupice ili podgrupe posveene obnavljanju odre9ene tradicije1 ili skupa aktivnosti. Izbegavajte one koji potvr9uju suprotno od onog (to je neprihvatljivoA napr. *asilje kao promocija boljeg sveta. Fo ne zna i da je svaka sekta ili kult ili revitalizirajui pokret lo(1 ili da je svako ko poseduje odlike gore navedene opasan. Cli oni mo#da nisu za vas; jo( uvekK *eke novonastale religije1 spiritualne grupe1 kultovi ili pokreti pod prividom terapije su zaista pomogli ljudimaA neke mogu biti veoma (tetne. Molim vas obratite pa#njuK1& uva.je ula a: 6ostoji funkcija prirodnog uvanja ulaza u svakoj grupi. " )indhorn zavodu1 godinama1 osnivamo 1Irupu za uvanje ulazaY koja se sastaje i meditira redovnoH razgovara o ljudima za

57

koje smo najvi(e zabrinutiH radi (etnje 1Irani ne meditacijeY <tako9e skupljajui smee koje vidi=H koja <obi no u saradnji sa ostalima= ima 1moY i 1autoritetY da 1isklju iY ljude iz zajednice. *eke zajednice u Cmerici <kao -salen i )arma= imali su uvare ulaza ili stra#are na jedinom ulazu u zajednicu. Mi smo to radili druga ije1 ali imalo je istu funkcijuA da se isklju e oni koji ne treba tu da budu. *a( kriterijum je bio da su dobrodo(li ljudi; ako je to odgovaralo njima i namaA kada je prestalo da odgovara1 uvar je nenapadno bio uklju en. Mi smo imali interni 1alarmniY sistemA ovo je primenjivano i drugde. Fri zvona zna ilo je da situacija ne funkcioni(e i da je do tada jedan od uvara ve anga#ovan. Jedna osoba je zamoljena da ode kada su prestali da jedu1 verujui da mogu da pre#ive na vazduhu i molitviA nekoliko lanova zajednice je bilo zainteresovano i uklju eno1 a zatim je jedan ovek ovo probao u malom (atoru u $kotskoj visoravni i umro od hipotermije. 'va osoba je ozbiljno naru(ila 1harmonijuY zajednice i zamoljena je da ode. /ruga osoba je stigla i izjavila da je dala sav novac i imovinu1 i do(la ovamo da 1slu#i >ogYA 1Fo je dobroY1 rekli smo. C kako ete da pre#ivite. 1Cli ja sam do(ao ovde da slu#im >oguKYY/aY1 rekli smo1 1I mi isto; ali kako ete pre#iveti bez novca.Y/at mu je sme(taj i hrana O u zamenu za rad; na nekoliko dana a zatim se povukao. Euvari su pozivani O esto u neprijatno vreme; da se suo e sa ljudima koji su imali probleme1 ili su uznemiravali druge. *ekad bi me jedan od njih pozvao ako bi izgledalo da osoba ima psiholo(ku krizu i bila je potrebna ve(tina specijalisteH nekad1 bih bio potreban doktor zajednice1 ili fokalizer 'mladinskog programa1 menad#er !aravan parka1 ili 6arka fokalizer !luni Hill !oled#u.
1&

ili

'vo bi zna ilo da biste verovatno izbegavali rane Hri(ane1 izbegavajui mogui progon i patnjuH obratite pa#nju i na moj savetK

)p1te dravlje: 6rili no je ubedljivo prikazano da nekoliko preventivnih mera mogu zna ajno popraviti op(te mentalno i fizi ko zdravlje1 oja ati imuni sistem1 spre iti bolest i infekciju1 mogu ubrzati oporavak1 pomoi u suo avanju sa problemima1 i mogu spre iti ponovnu pojavu novih problema ili bolesti. 've mere uklju ujuA
Redovnu relaksaciju odnosno meditaciju dnevno! zdrav re"im spavanja dvadeset minuta minimalno dva puta

55

Redovne lagane vebe

preznojavanje minimum dvadeset minuta, tri puta

nedeljno! razli#ite vrste ve"bi! na otvorenom! Pozitivan stav prema sebi i balansiran pogled na svet $ #a%a polupuna, ne poluprazna! racionalno i emocionalno! ,zadovoljavaju&i' izvori! , odgovaraju&i' stavovi! vi%e monisti#ki( )ne dualisti#ki(*, (olisti#ki(, egalitarni( verovanja! Balansiranu dijetu$ ,+et puta na dan' )porcija vo&a i povr&a*! organska (rana )kada postoji mogu&nost*! malo masti! malo ugljeni( (idrata! manje porcije! redovni obroci! najmanje 2 l vode dnevno! bez cigareta )bez aktivnog ili pasivnog pu%enja*! alko(ol u malim koli#inama! bez droga ili proizvoda sa ,$ brojevima! redukovan %e&er! ko-ein! povremeno uzivanje multivitamina! Oputeni stavovi prema ivotu i poslu 3.$sati nedeljno, redovni odmori i kratki

odmori, slobodno vreme i povremeni dani za ,le%karenje'! sigurna radna mesta bez stresa! izostanak diskriminacije ili neprijateljstva! ili izostanak ili opu%ten stav prema zna#ajnim ,"ivotnim doga/ajima'! Razliite socijalne kontakte$ ,grupa' prijatelja! intimni kontakti! dodir, sme(, i ti%ina! prilika da se nekome veruje, da se nekome poveri, da se neko saslu%a i da se bude saslu%an! Adekvatno emocionalno izraavanje$ ose&ati da mo"ete, i izra"avati ceo opseg emocija i reakcija na svakodnevna de%avanja. 0vo uklju#uje neku -ormu li#nog izra"avanja, umetni#ko izra"avanje ili metoda izra"avanja ne#ega zna#ajnog u vama. Kontakt sa prirodom i razliitim okruenjem$ upravo kako je i napisano! iskustvo na razli#itim lokacijama, sa razli#itim kulturama, i sa predivnim restauratorom svega, 1ajkom prirodom!

16ismeno upozorenjeY ovde je ako se ove stvari ne de(avaju redovno1 (to na kraju verovatno nee biti zdravo za vas ili va( spiritualan #ivot. DU5& < ree 3og: E@ ovo znamen je "aveza koji stavljam izmeu sebe i vas i svi *ivi bi$a to su s vama, za narataje budu$e: -ugu svoju u oblak stavljam, da zalogom bude "avezu izmeu mene i zemlje. (Knjiga #ostanka F:6G86H! *akon oluje dolazi duga. I to kakva dugaK Iovorili smo o transformaciji1 i mo#da ste bili transformisani. *aravno1 nema ne ijeg ishoda te transformacije koji bi se mogao opisatiH i <(to je bilo opisano= veina ishoda je bila u samom procesu putovanja. !ada sam ja u 52

pitanju1 bilo je nekoliko 1spiritualnih stanjaY kroz koja sam pro(ao1 i <gledav(i unazad= pre moje posete )indhorn zavodu i od kada sam do(ao ovde da #ivim pre 1@ godinaH i verovatno od kada sam nedavno oti(ao...Cli sreom fenomen se nalazi mnogo (ire nego samo u )indhornu i mnogo razli itih ljudi razli itih veroispovesti iz mnogih razli itih zemalja1 imali su razli ite vrste sopstvene apoteoze.10 6iero )eru i napisao je knjigu pod nazivom 5eizbe*na )olitva A ;spe u Iivotima veliki mukaraca i *ena : 1odii do sopstvene samorealizacije, u kojoj je izu avao zabele#ene #ivote vi(e od 588 takvih ljudi1 ljude koje on opisuje kao ljude sa izuzetnim potencijalima. 'n pi(eA )oj cilj je bio da identifikujem nji ove trenutke i periode izuzetne sre$e8 stanje skladnosti koju su ose$ali kao neopisivo znaajnu i lepu. 5aiao sam na neka veoma o rabruju$a otkri$a. "tavovi i te nike koje su pri va$ene...imaju sline forme u razliitim dobima i civilizacijama. %vo znai da...nadmauju ogranienja istorije i razliitosti kultura. %vo...su jednostavni i prirodni naini postojanja. )i i vidimo u radu na sebi a takoe i u ljudima oko nas. )i i svi imamo, iako u embrionskoj, skrivenoj ili potisnutoj formi i vrlo je verovatno da i mo*emo razviti. *eka otkria i zaklju ci ove neverovatne studije daju nam jasan plan ovog transformacionog procesa. *jegova poenta1 moja poenta1 je da spiritualnost1 bilo da ostaje sa nama kroz adolescenciju sve do dospevanja1 ili se ponovo pojavi kasnije u #ivotu1 predstavlja savr(eno prirodan fenomen. Fo je deo 1prtljagaY ljudskog bia; fraza !arolin Mis. >ez nje1 mi smo na neki na in manje ljudi1 kao (to Nhief :uther 3tanding >ear sa#eto obla(njava <vidi citate ni#e=. Me9utim fenomen spiritualnosti i razli iti pravci kojima se mo#emo kretati1 ili nas mo#e odvesti1 veoma su varijabilni1 kao (to smo videli. )erui deli1 ili pravi sinopsu od razli itih #ivota ovih razli itih ljudi razli itih 1putevaY koje opisuje kao 1FransformacijaY na sedam modaliteta. 'vde sledi kratak opis svakog 16uta 6ostojanjaY koji je uzet iz njegove knjigeA
Put lepote$ zasnovan je na estetskom u"ivanju, inspiraciji, i kreativnosti. 2 ovome nalazimo razli#ite vrste umetnika.33333333333333333333

5@

10

Mnoge vo9e kultova tako9e imaju sopstvenu apoteozu1 me9utim struktura njihovog karaktera ima tendenciju da im dozvoli da je zloupotrebe. <vidi #roroci, Kultovi J Kudilo "tivensJ#rajs!

Put delanja

vodi 4ebi kroz bezinteresne usluge i neumorno uklju#ivanje u

svet. 5o je put dobrotvora i -ilantropa. Put iluminacije$ nalazi se u meditaciji i pri(va&en je od strane mislilaca, -ilozo-a, prakti#ara joge, i mudraca svi( vremena. Put Plesa i Rituala$ uklju#uje -izi#ke, konkretne, i zajedni#ke pristupe pro%irivanja svesti. 4astoji se od plesa#a, izvo/a#a rituala, i glumaca. Put nauke$ vodi ka dostizanju uzvi%enog putem istra"ivanja, posmatranja i spekulacija. 0vde pripadaju nau#nici i pronalaza#i. Put Vernosti$ praktikuju mistici i sveci svi( religija. 1olitva je glavni pokreta#, veza sa 6ogom je klju#na tema. Put Volje$ je put svi( koji smeju7 istra"iva#a koji ne prezaju od nepoznatog, inspirisani( politi#ki( lidera koji se suprotstavljaju neprijateljskim dru%tvenim silama, i neke atlete koje pomeraju granice ljudski( mogu&nosti. veliki(

/ok je svaki od ovih puteva razli it1 i ni po emu jednoli an1 postoji nekoliko sli nosti koje se de(avaju tokom procesa transformacije <prema )eru iju=A , -ok osoba napreduje na #utu ka "ebi, dolazi u kontakt sa potpuno novim carstvom koje prevazilazi ogranienja individualnosti8 transpersonalni nivo. "usret sa ovim svetom mo*e biti estetsko iskustvo, ali mo*e uznemiriti mentalnu ravnote*u onog koji nije na to pripremljen. 5ezreli pojedinci mogu koristiti brz pogled u traspersonalno kao prikrivanje vlastiti slabosti i izbegavanje *ivotni teko$a.D 'n govori da neki ljudi imaju pote(koe1 ne samo zato (to su 1nezreliY nego zbog prirode u koju poku(avaju da se transformi(u. 'n tako9e konstatuje da svi1;/aK3vi; svih 588 ljudi iji

54

su #ivoti detaljno zabele#eni zato (to su na neki na in smatrani 1sjajnimaA da su svi oni imali transformativno1 transpersonalno iskustvo. 'vo nisu ljudi nasumi no izabrani. Fo nisu ljudi koji su odabrani zato (to su imali iskustvo transformacije1 i (to nikad za njih nismo uli. 'vi ljudi ine 1kremY dru(tva1 1588 *ajboljihY ako vam se vi(e svi9aA oni se smatraju 1 sjajnimaY. I 3VI oni su imali iskustvo transformacije. I 3VI su pre#iveli takvo iskustvo transformacije. I oni su mo#da1 samo mo#da1 1sjajniY zato (to su 3VI imali;i pre#iveli; ova iskustva transformacije. Mo#da ih je ak pravo iskustvo transformacije pretvorilo u 1sjajneY osobe. Z'Z1 ovo je tema za razmi(ljanjeK TR&%S+)R*&'I(& I PR)SVET3(E%(E 'vo je ono o emu je re A ali (ta je Fransformacija% !ako dospeti do nje% !ako i kada znate da ste tamo dospeli% " (ta se transformi(ete% Fo je 1MisterijaY. /#osef !empbel smatra da su nam stari mitovi1 legende i bajke ponudili re(enjaA mnoge od njih su kao mape puta za ovo transformaciono putovanje. Isto nja ki filozofi govore o dostizanju 1satoriY ili 1samadhiY ili sjedinjavanje sa Faom. >uda je govorio o gubitku svih naklonostiGdu#nosti. ,a ?umija1 pesnika O i filozofa1 to je biti potpuno svestan 1VoljenogYH u ljudima1 u prirodi i u nama. 6ostoji stanje oseaja potpunog mira u sebiH imanja pro(irene svesti i potencijala za saznanjeH imanja spiritualnog braka izme9u mu(kosti i #enstvenosti u sebiH relativne odvojenosti od svih ljudskih #udnjiH posveivanja ostatka #ivota dobrobiti drugihH kao i <naravno= briga o sebi. Me9utim za mnoge 1 transformacijaY nije kraj putovanja1 1*ebeski IradY1 ili neko skoro nedosti#no stanje molitve i bezuslovne ljubaviH to je realizacija da je samo putovanje stvarno1 i vredno u#ivanjaA a stoga cilj je 1putovati dobroY. " inite to1 i verovatno ste na dobrom putu do transformacije. *a zapadu1 veina predstava transformacionih putovanja O a toliko ih je koliko ima puteva uz planinu; uklju uju razli ite definisane faze. 3ledbenici Jungove psihologije <ili 1Cnaliti ke psihologijeY= imaju prikazane mnoge od ovih faza1 i neki arhetipski koncepti su uklju eni u ovu knjiguA spu(tanje u tamuH susret sa senkomH itd. 6ismeni radovi ?oberta Johnsona su dobar uvod u ove koncepte. <Vidi spisak knjiga= Johnson razlikuje tri tradicionalna nivoa svesti: jednostavnu svest , 5e esto vienu u naem modernom te nolokom svetuD= kompleksnu svest1 u kojoj je veina nas zaglavljena na razli ite na ineH i zatim prosvetljenu svest: ,#oznatu samo nekolicini, koja je kulminacija ljudske evolucije i mogu je dosti$i samo jako motivisani ljudi nakon mnogo rada i ve*banjaD.

55

'vde se upu(tam u blagu diskusiju sa njim. *e mislim da je to stanje jednom za svagdaH da ili ga imate ili ga nemateH niti da je tako retko. Ja mislim1 a to mi kazuje i iskustvo sa klijentima1 da se prosvetljenje esto de(ava u momentima i fazama1 i to mnogima od nas1 i prili no esto. Mo#emo imati transcendentalan trenutak1 prosvetljenu spoznajuH koja zatim pro9e1 ali nas to iskustvo motivi(e da idemo napred. *astavljamo da tragamo. Mo#emo dospeti do ne eg lepog1 na neko vreme1 a zatim to ponovo izgubimoH a mo#emo nau iti iz tog gubitka1 (to je va#an korak na putu do mudrosti. Mo#emo imati prosvetljenje i spoznaju1 koje pro9u1 ali oblikuju na(u <sledeu= vizijuH i postoji ravnomerno napredovanje. Mi zatim nadogra9ujemo na sve ovo. 'vi pogledi u1bo#anskoY nam poma#u da idemo napredH oni su va#ni jer nam mogu pomoi da modifikujemo ono (to nam je potrebnoH u e nas lekcijeH i pokazuju nam odre9eni put do na(eg sopstvenog stanja transformacije. Fo je li ni proces; kako da neK 'ni koji ka#u da je njihov put 16utY1 verovatno nisu u pravu1 i mo#da poku(avaju ne(to da vam prodaju. Fransformacija se ne mo#e kupitiH mora se otkriti. Fransformacija mo#e biti li na O kao i univerzalna; kao svi mi. ,a neke1 kao Foroua1 to je putovanje nazad na jednostavan nivo svesti nala#enja sree u bogatom unutra(njem svetuH ali ispu(tanje na(e obi ne svesti1 sa na(om psihi kom energijom pod kontrolom ega1 nazad u instinktivno je isto te(ko kao podizanje na(e psihi ke energije i sme(tanje pod kontrolu na(eg 1Vi(eg jaY. Fransformacija ne mora da podrazumeva rad na ne emu druga ijem. Mo#e samo podrazumevati samonbiti druga iji1 ak i na istom mestu1 radei isti posao1 biti u braku sa istom osobom. 6rosvetljenje je enigmatsko1 kao i ,en koanA +ta ste radili pre #rosvetljenja, >epao sam drva, i nosio vodu. +ta radite nakon #rosvetljenja, >epao sam drva, i nosio vodu. "#ivajte u putovanjuK

188

K)RIS%I 'IT&TI *a( najdublji strah nije to (to smo nepodesni. *a( najdublji strah je da smo moni preko granice. Fo je na(a svetlost1 ne na(a tama koja nas pla(i. Mi se pitamo1 1!o sam ja da budem briljantan1 veli anstven1 talentovan i izvanredan%Y ,apravo1 ko ste vi da to ne mo#ete bitiY% Vi ste >o#ije deteH va(a mala dela ne slu#e svetu. *ema ni(ta prosveenog u povla enju tako da se drugi ljudi nee oseati sigurno pored vas. Mi smo ro9eni da poka#emo slavu >oga koji je u nama. *ije to samo u nekima od nasA to je u svima nama. !ada pustimo da na(a svetlost obasjava1 mi nesvesno drugim ljudima dajemo dozvolu da to isto urade. !ada smo oslobo9eni od sopstvenih strahova1 *a(e prisustvo automatski osloba9a druge. *elson Mendela 1557 Inaguracioni govor

%e"a .i1ta u !udu.osti :jubavnici misle da tra#e jedno drugo1 Cli postoji samo jedna potragaA 6utovanje ovim svetom je putovanje1 unutar ne ijeg transparentnog neba. 'vde nema dogme i nema jeresi. Eudo Isusa je on sam1 ne ono (to je rekao ili uradio u vezi sa buduno(u. ,aboravite budunost. Ja u slaviti onog ko to mo#eK *a putu mo#da po#elite da se osvrnete1 ili ne1 Cli ako mo#ete da ka#ete 5ema nita u budu$nosti nee biti ni eg u budunosti. 181

Ispru#ite ruke i uzmite par e va(e odee obema rukama. Izle enje bola je u bolu. /obro i zlo su pome(ani. Cko nemate oba1 ne pripadate nama. !ada neko od nas zaluta1 nema ga1 mora postojati u nama. *ema nigde takvog mesta na svetu. (elaludi. Ru"i I #)tvore.a taj.a: Ru"ijeva i da.jaL

Pla. a ivot: *ajka Tere a :judi su esto nerazumni1 nelogi ni i sebi ni. 3vejedno im oprostite. Cko ste ljubazni1 ljudi vas mogu optu#iti da ste sebi ni1 da imate skrivene motive. 3vejedno budite ljubazni. Cko ste uspe(ni1 pobediete neke la#ne prijatelje i neke prave neprijatelje. 3vejedno postignite uspeh. Cko ste po(teni i iskreni1 ljudi vas mogu varati. 3vejedno budite po(teni i iskreni. $to ste godinama gradili1 neko mo#e uni(titi preko noi. 3vejedno gradite. Cko prona9ete vedrinui sreu1 ljudi mogu biti ljubomorni. >udite svejedno sreni. /obro koje danas inite1 ljudi e esto sutra zaboraviti. 3vejedno inite dobro. /ajte svetu najbolje (to imate1 i to nikad nee biti dovoljno. Cli svejedno dajte svetu najbolje (to imate. Videete1 u krajnjim analizama1 sve e to biti izme9u vas i >oga. Fo svejedno nikad nee biti izme9u vas i njih.

!ada se telo san manifestuje kao energetsko punjenje pucajui kroz ki mu1 mo#emo ga zvati njegovim drevnim imenom1 !undalini. !ada je do#ivljen kao esencija #ivota1 to je MerkurR. !ada neko vizualizuje njegovu energiju kao strujanje kroz telo1 to je sistem dvanaest meridijana. Cko ga neko vidi i dela putem ove vizije1 imamo Ie(talt identifikaciju. Cko ga neko osea kao gr u disanju1 to se zove karakterni oklop. Cko neko osea i menja1 mo#emo govoriti o biofidbeku. Cko izgleda kao sila koja pritiska nekoga u #eludac da uradi novi zadatak1 to je li na mo. ' igledno nama je potreban ujedinjeni pristup telu. ?azumevanje i prihvatanje tela sna kao proces1 u svakom slu aju zahteva injeni ko znanje o njegovom pona(anju i hrabrosti da se dosegnu li ni limiti u ciljevima1 pustiti telo san da dosegne svesnost. ,a samo telo san1 ono lebdi izme9u oseanja tela i mitolo(ke vizuelizacije. Crnie Mindell1 Felo san

18&

Biveo sam *a usni ludila1 Belei da znam razloge1 !ucajui na vrata. 'tvorila su se. !ucao sam sa unutra(nje strane. Jelaluddin ?umi

@ko budete ve*bali da postanete nestvarni na odreeno vreme, razume$ete da su nestvarni karakteri ponekad vie realni nego ljudi sa telima i otkucajima srca. :nak naeg neznanja je dubina nai verovanja u sve. +ta gusenica vidi kao kraj sveta, leptir vidi drugaije. ?ichard >achA <llusions A )emoris of relustant )essia

Ja nisam mehanizam1 3kup razli itih delova. I to nije zato (to mehanizam ?adi pogre(no1 da sam ja bolestan. Ja sam bolestan zbog rane na du(i1 /uboko emocionalno bie I rana na du(i Je dugo1 dugo vremena1 3amo vreme mo#e pomoi I strpljenje1 I odre9eno te(ko pokajanje1 ?ealizacija #ivotnih gre(aka1 I oslobo9enje sebe 'd beskrajnog ponavljanja Ire(aka !oje je ove anstvo naveliko Izabralo da osveti. -. '. Ka4rence, )ore #ansies

Fela su ogledala rajaA *jihova energija ini an9ele ljubomornima. *a(a istota zapanjuje an9ele1 Uavoli drhte na na(oj odlu nosti. 180

Jelaluddin ?umi

)1tee.je "o ga :udak je na travi :udak je na travi 3eajui se igara i belih rada i smejui se /obio je da dr#i ludaka na putu. :udak je u 3ali :udaci su u mojoj 3ali 6apir zadr#ava njihova pognuta lica prema zemlji I svaki dan nosa papira donosi jo(. I ako se brana slomi otvara se mnogogodina veoma brzo I ako nema mesta na vrhu brda I ako tvoja glava eksplodira sa tamnim zabranjenim melodijama 3re(emo se na tamnoj strani meseca. :udak je u mojoj glavi :udak je u mojoj glavi Fi podi#e( se ivo. Fi pravi( promene Fi me rearan#ira( dok sam razuman Fi zaklju ava( vrata i baca( klju *eko je u mojoj glavi ali to nisam ja. I ako oblak eksplodira1 gromovi u tvom uhu Fi vi e( a niko te ne uje I ako bend u kome se nalazi( po inje da svira razli ite melodije 3re(emo se na tamnoj strani meseca. ?oger Zaters O 6ink )loRd Fradicionalna mudrost oznavanje drugih je mudrostH 6oznavanje sebe je prosveenje. 'vladavanje drugih zahteva siluH 'vladavanje sobom zahteva snagu.

187

!o god poznaje druge je pametanH !o god poznaje sebe je mudar. !o god osvoji druge ima siluH !o god osvoji sebe je sna#an.

/ve iterpretacije istog delaA :ao Fsu1 Fao Fe Nhing VVVIII Eovek koji je sedeo na zemlji u svojoj meditaciji #ivota i njegovog smisla1 prihvatajui srodstvo sa svim stvorenjima i priznanje jedinstva sa univerzumom stvari ga nadahnjuje da bude stvarna su(tina civilizacije. I kada autohton ovek ostavi svoju formu razvoja1 njegova humanizacija postaje poremeena u razvoju. Nhief :uther 3tanding >ear etiri "a.i/esta0ije lepote 3a bilo kojom formom lepote1 uklju ujui ne iji #ivot1 postoje etiri nivoa mogunosti. 'vo je istina slikanja1 literature1 muzike1 plesa1 glume1 kaligrafije1; egagod. 6rvi je nivo kompetencije. Fo je mogunost da se radi ne(to iznova i iznova1 sa istom snagom1 istim udarcima1 istim ritmom1 istom va#no(u. 'vaj nivo sposobnosti je potpuno neophodan. 'vaj tip lepote je tako9e obi an. /rugi nivo je Veli anstvenost. 'vo se kree izvan normalnih ve(tina. 'va lepota je posebna za umetnike1 i odmah prepoznatljiva. "metnici na ovom nivou su sposobni da zauzmu razli ite kvalitete u istom trenutku i da ih dr#e istinski zajedno. Frei nivo je >o#anstvenost. 'soba koja vidi ovu formu lepote nema re i1 oni ne mogu da objasne kako se to desilo. 6osmatra ostaje odvojen i oni su duboko dirnuti1 iako pomalo transformisani1 nikad isti. 'vo je inspiraciono i nikad ne mo#e biti kopirano. "metnici mogu i da nikad vi(e ne dosegnu taj momenat stvaranja1 taj momenat je bio jedinstven. Vea >o#anstvenost sija u lepotu. Eetvrti nivo je vei od ovoga. 'n je u sva ijoj smrtnoj prirodi da ga prona9e. 'n je retko ikad postignut. Mo#emo ga osetiti samo ako se ne trudimo da ga osetimo. 'n se javlja bez motivacije ili #elje ili znanja od ega bi mogao rezultirati. Fo je jednostavnost biti u potpunosti unutar1 i samo pokazujui ovo. Fo je udo prirode gde se sve odnosi na sve ostalo. Famo nema odvajanja izme9u umetnika i posmatra a1 oveka i prirode1 sebe i sveta. "metnost izgleda kao da kreira sebe. Fo je nesumnjivo lepota. Eesto tamo nema posmatra a. Fo se jednostavno desi. 3vet se malo promeni. 'vaj nivo lepote se zove +>ez napora.. 6rilago9eno iz . e 3one setters -aug ter bR CmR Fan < )lamingo= &881A p &11;&1& 6onekad je an9eo u formi prijatelja koji ka#e upravo one re i koje #elimo uti toga dana. Ili e( ti nenamerno glumiti an9ela nekome drugom1 pru#anjem poruka tako nemarno da1 mada govore #ivot druge osobe1 te(ko da se uop(te sea( tog momenta. 3ophR >urnhamA In @ngels @ll @round ;s 185

6ri a o #ivotu u 5 poglavlja Poglavlje $etam putem. Famo je rupa. 6adam u nju. 'duzima mi puno vremena da iza9em. Poglavlje ! $etam istim putem. Famo je rupa. 6adam ponovo. ' neK *e ponovoK *e mogu da verujemK !ona no1 izlazim ponovo. Poglavlje & $etam putem. Vidim rupu. 6adam u nju ponovo. 'duzima mi mnogo manje vremena da iza9em napolje. Poglavlje ' $etam istim putem. Vidim rupu. Hodam oko nje. *e padam u nju. Poglavlje ( Hodam drugim putem. *ema rupa.

182

+Jeste li ikada poku(ali da unesete duge crne grane . Jeste li ikada poku(ali da unesete duge crne grane ne ijeg #ivot O poku(ali da zamislite kako se oseaju o(tre ivice1 pune meda1 koje vise sa grana mladog roga evog drveta% /a li mislite da je ovaj svet zabavan samo vama% *ikad da unesete more i primetite kako se voda deli sa savr(enom u tivo(u1 da vas pusti unutraK *ikad da legnete na zemlju1 da preko vas bude travaK *ikad da sko ite u vis kao da (irite svoja krila preko tamne (i(arke svog srcaK *e ujemo udo u va(em #alosnom glasu1 nezadovoljstvo da ne(to nedostaje iz va(eg #ivotaK !o mo#e da otvori vrata; ko ne mo#e da dohvati bravu% !o mo#e da putuje miljama O ko ne stavlja nogu pred nogu1 sva pa#nja za ono (to predstavlja njega konstantno% !o e posmatrati unutra(nju komoru O ko nije posmatrao sa divljenjem1 ak i sa zaneseno(u1 spolja(nje kamenje% 6a1 ovde je preostalo vreme 6olja posvuda zovu te k njima. I ko e brinuti1 ko e gun9ati ako odluta( daleko degod da si1 i tra#i tvoju du(u% >rzo onda1 ustani1 obuci kaput1 napusti svoj stoK MarR 'liver1 Lest Lind1 < Mariner = 155@

" posebnom stanju sna1 posebno telo sna je formirano od uma i od vitalne energije u telu. 'vo posebno telo sna je sposobno da se potpuno ogradi od ukupnog fizi kog tela i putuje na drugo mesto. Jedan put razvoja ovog posebnog tela sna je kao prvo prepoznavanje sna kao snakada je zavr(en. 'nda sazna( da mo#e( vr(iti napore da stekne( kontrolu nad njim. Mi ve#bamo razne meditacijeu stanju sna. 6rednost ovakvih ve#bi je da je tokom ovakvih stanja mogue odvojiti ukupan nivo svesti od ukupnog fizi kog stanja i stii do suptilnijih nivoa svesti i tela.

18@

His Holiness Fhe /alai :ama

184