THEORIA 3 BIBLID 03512274 : (2012) : 55 : p.

1932

DOI: 10.2298/THEO1203019T Originalni nau!ni rad Original Scientic Paper

Miroslava Trajkovski EMOCIJE I PERCEPCIJA PRVA FIZIOLO!KA TEORIJA EMOCIJA!

APSTRAKT: Krajem devetnaestog veka formulisana je prva fiziolo"ka teorija emocija. Prema ovoj teoriji, koju zastupaju Vilijam D#ejms (William James) i Karl Georg Lange (Carl Georg Lange), emocija je percepcija telesnih promena. Po$etkom dvadesetog veka Volter Bredford Kenon (Walter Bradford Cannon) iznosi niz kriti$kih primedbi usled kojih je ova teorija bila odba$ena. U skorije vreme o#ivelo je interesovanje za D#ejmsLangeovu teoriju, prvenstveno zahvaljuju%i istra#ivanjima neurologa Antonija Damasija (Antonio Damasio). On brani tezu da je ose%aj emocije percepcija telesnih promena. Me&utim njegova teza predstavlja modifikaciju D#ejmsLangeove teze. U tekstu pokazujem kako se D#ejms Langeova teza mogla braniti nezavisno od novijih neurolo"kih rezultata, pozivanjem na argumentaciju koju iznose sami D#ejms i Lange. Pokazuje se da je za razumevanje emocija klju$no razumevanje prirode percepcije. KLJU'NE RE'I:

emocija, ose%aj, percepcija, telesne promene.

Ako je osnovna ideja odba!ene nau!ne teorije (posle vi"e od jednog veka) revitalizovana, i sama teorija, u celini, treba da bude ponovo razmotrena. To je slu!aj sa teorijama emocija Vilijama D#ejmsa (William James, 1884) i Karla Georga Langea (Carl Georg Lange, 1885). Po"to obojica tvrde da emocije nisu rezultati percepcije uzbu$uju%ih ili uznemiravaju%ih doga$aja, ve% da su one rezultati na"eg ose%aja ili percepcije telesnih reakcija na njih, njihova se shvatanja !esto tretiraju kao jedno: kao D#ejmsLangeova teorija emocija. Ovo shvatanje emocija danas je o#iveo neurolog Antonio Damasio (Antonio Damasio) koji tvrdi da [i]skustvo nekog ose%anjajeste percipiranje da je telo u izvesnom stanju1 On se pritom poziva na D#ejmsa, kojem pripisuje tezu da je ose%aj emocije (feeling of emotion) percepcija telesnih promena.2 Me$utim, D#ejmsova definicija glasi druga!ije on emociju, a ne ose%aj emocije, izjedna!ava sa
! 1 2 Zahvaljujem Andreasu Ernstu i Draganu Trajkovskom na diskusijama koje su mi pomogle da uobli!im svoja razmi"ljanja o ovoj temi. A. Damasio, Looking for Spinoza Joy, Sorrow, and the Feeling Brain, William Heinemann, London, 2003, str. 88. Ibid., str. 105.

20

Miroslava Trajkovski

ose%ajem (percepcijom) telesnih promena.3 Va#no je zapaziti da Damasio ne brani D#ejmsovu tezu ve% njenu modifikaciju. Klju!ne argumente protiv D#ejmsLangeove teze je krajem 1920ih izneo fiziolog Volter Bredford Kenon (Walter Bradford Cannon). Dugo se Kenonova kritika smatrala odlu!uju%om, a D#ejmsLangeova teorija je zbog toga odba!ena. Danas ova teorija opet postaje predmet pa#nje, kada skorija istra#ivanja limbi!kog sistema bacaju novo svetlo na nju.4 Posledica toga je da raste broj autora koji isti!u relevantne aspekte D#ejmsLangeove teorije i sugeri"u na!ine da se ona brani.5 &injenica da se bazi!na ideja D#ejmsLangeove teorije mo#e braniti u okviru savremene neurofiziologije, !ini relevantnim pitanje da li je ona od Kenonove kritike mogla biti odbranjena u okvirima teorija u kojima je postavljena. U tekstu %u pokazivati da u D#ejmsLangeovoj teoriji (bez oslanjanja na novija istra#ivanja koja nju !ine aktuelnom) postoje elementi za argumentovano suprotstavljanje Kenonovoj kritici. Interesovanje za nau!no ispitivanje emocija u velikoj je meri pobudila knjiga Izra#avanje emocija kod $oveka i #ivotinja (1872) &arlsa Darvina (Charles Darwin). On u njoj daje deskripcije telesnih promena pri javljanju emocija. Na primer, kod osobe koja pati [c]irkulacija se usporava, lice je bledo; mi"i%i opu"teni; kapci vise; glava se klati nad ugnutim grudima; usne, obrazi i donja vilica vise.6 Nasuprot tome, u besu lice pocrveni ili postane purpurno,... Telo je obi!no uspravno,... Usta su obi!no zatvorena,..., a zubi su tako$e stisnuti ili "krgu%u.7 Prema tome u kakvom su odnosu emocije i odgovaraju%e telesne reakcije, razlikuje se nekoliko teorija emocija. Teorije emocija svrstavaju se u dve osnovne klase: biolo"ke i kognitivne. Glavne biolo"ke su D#ejmsLangeova i KenonBardova (Philip Bard). D#ejms i Lange su za emocije tvrdili da su uzrokovane telesnim reakcijama. Emocije su percepcije ovih reakcija, ili, kako to D#ejms provokativno izra#ava: ne pla!emo zato "to smo tu#ni, ve% smo tu#ni zato "to pla!emo. Po"to D#ejms i Lange dokazuju da je emocija percepcija odgovaraju%ih fiziolo"kih (organskih) reakcija, njihova se teorija naziva fiziolo"kom ili organskom teorijom

3 4 5 6 7

W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 13. Cf. J.E. LeDoux & E.A. Phelps. Emotional Networks in the Brain, Handbook of Emotions (eds. M. Lewis, J.M. HavilandJones), Guilford Press, New York, 2004, str. 157. Cf. J.T. Cacioppo, G.G. Berntson et al. The Psychophysiology of Emotion, Handbook of Emotions (eds. M. Lewis, J.M. HavilandJones), Guilford Press, New York, 2004. &. Darvin, Izra#avanje emocija kod $oveka i #ivotinja (prevod N. Mr$enovi%), Dosije, Beograd, 2009, str. 1945. Ibid. str. 244245.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

21

emocija. To je ujedno prva fiziolo"ka teorija emocija. O njoj se tako$e govori i kao teoriji telesne pobu$enosti (body arousal). Suprotno D#ejmsu i Langeu, Kenon i Bard tvrde da do fiziolo"kih reakcija ne dolazi neposredno po senzaciji stimulusa ve% da prvo reaguje talamus koji potom "alje signale mi"i%ima i #lezdama !ime uzrokuje fiziolo"ke promene. Kenon i Bard su dokazivali da mozak generi"e direktna iskustva emocija. Njihova biolo"ka teorija se stoga naziva centralnoneuralnom teorijom emocija. Uop"te, prema biolo"kim teorijama, emocije su fiziolo"ki ili neurolo"ki fenomeni koji ne zavise od subjektove pojmovne interpretacije. Ali, kako objasniti da se istovetna telesna pobu$enost mo#e do#iveti kao anksioznost ili kao uzbu$enost u zavisnosti od toga kako je interpretirana? Kognitivisti!ke teorije tvrde da je emocija oblikovana kognitivnom interpretacijom doga$aja i fiziolo"ke reakcije.8 Glavne kognitivisti!ke teorije su 'ahterSingerova (Stanley Schachter, Jerome Singer) i teorija Lazarusa (Richard Lazarus).9 Kada se razlika izme$u D#ejmsLangeove i KenonBardove teorije posmatra preko anatomske dihotomije nervnog sistema, onda se za prvu mo#e re%i da tvrdi kako je emocija uzrokovana aktivnostima u perifernom nervnom sistemu, dok je prema drugoj, emocija rezultat aktivnosti centralnog nervnog sistema. Od navedenih teorija samo centralnoneuralna teorija tvrdi nezavisno postojanje emocija; prema njoj su emocije !isti mentalni fenomeni. Za fiziolo"ke i kognitivisti!ke teorije zajedni!ko je to "to mehanizam emotivnog iskustva vide kao vrstu povratne sprege. Razlika izme$u njih je to "to je prema fiziolo"kim teorijama emocija nezavisna od kognicije. Kada je 1884. godine Vilijam D#ejms svoj rad naslovio 'ta je emocija?, mislio je na pitanje kakvi mo#dani procesi su vezani za njihovo javljanje. On ispitivanju emocija pristupa nastoje%i da utvrdi da li je potrebno, pored motornih i senzornih centara u mozgu, postulirati posebne centre zadu#ene za emocije. On polazi od principa "tedljivosti svesti (the principle of parsinomy in consciousness). Prema ovom principu, svest deluje tako "to minimalizuje komplikovanost nervnih procesa: Mi postajemo nesvesni svakog ose%aja ako je on (kao znak koji nas upu%uje na na"e ciljeve) beskoristan. Kada je jedan znak dovoljan ostali bivaju odba!eni, a taj ostaje da funkcioni"e sam.10 Da je tako svedo!i fenomen navike koja je bazi!ni navigator na"ih svakodnevnih #ivota. Navika ima centralno mesto u psihologiji i epistemologiji XIX veka. Na primer, psiholog Aleksandar Bejn (Alexander Bain) odre$uje verovanje kao naviku delanja. D#ejms, pak, #iva bi%a vidi kao sve#njeve navika. 'tavi"e, navika je, smatralo se, fundamentalna osobina materije
8 9 10 Cf. D. A. Berstein, L. A. Penner, A. ClarkeStewart, E. J. Roy, Psychology, Houghton Mifflin, Boston, 2008, str. 448. Cf. ibid., str. 441449. W. James, The Feeling of Effort, The Boston Society of Natural History, Boston, 1880, str. 5.

22

Miroslava Trajkovski

uop"te saviti papir je lak"e ako je on ve% bio savijen; ogrta! se prilago$ava telu, a zvuk violine je, kako prime%uje Dimont (Lon Dumont) pobolj"an ako ju je koristio sposoban umetnik jer vlakna drveta na kraju dobiju navike vibriranja koje su u skladu sa zakonima harmonije.11 Prime%eno je i da se provodna mo% nervnih vlakana pove%ava sa u!estalo"%u njihovog pobu$ivanja.12 U tom smislu se svest poredi sa vodenim tokom voda koja te!e dubi svoju putanju, a kada usahne i potom ponovo pote!e, ona %e krenuti istim stazama kojima i pre; svest koja je izdubila jednu nervnu putanju, ne%e dubiti novu ukoliko to nije neophodno. Primenjen na problem emocija ovaj princip bi podrazumevao da, ukoliko se fenomen emocija mo#e objasniti pozivanjem na senzorne i motorne nervne procese, to zna!i da bi specijalizacija posebnih mo#danih centara zadu#enih za emocije predstavljala komplikovanje cerebralne fiziologije. D#ejms %e dokazivati da nervni procesi vezani za javljanje emocija nisu posebna vrsta procesa, ve% da su to perceptivni procesi.13 'to se metoda istra#ivanja ti!e, D#ejms se oslanja na introspekciju. Idiosinkrazija D#ejmsovog metoda je samo u tome "to se D#ejms postavlja i u ulogu ispitanika i u ulogu istra#iva!a. Iako svako subjektivno stanje ima svoj fiziolo"ki korelat, o fenomenalnim karakteristikama subjektovog iskustva mo#emo saznati jedino od njega samog. Mogu postojati sve spolja"nje i unutra"nje reakcije koje sugeri"u da je neko u izvesnom emotivnom stanju ali bez subjektove potvrde da se to podudara sa time kako se on ose%a ne mo#e se objektivno ispitivati fenomen emocija. Jednostavno, ne postoji radosna osoba koja se ose%a tu#no. Va#no je, zbog kontraprimera koji se navode za D#ejmsLangeovu tezu, naglasiti koliku va#nost, prema D#ejmsu, ima introspekcija za emotivno iskustvo. Recimo Lav Vigotski ((. ). *+,-./01+) se poziva na zapa#anja S. Vilsona (S. Wilson) !iji su pacijenti ispoljavali manifestacije jednog afektivnog stanja, a subjektivno do#ivljavali drugo. To nije u skladu sa, sla#e se Vigotski sa Vilsonom, tezom koju oni pripisuju D#ejmsu da telesne manifestacije stvaraju emocije.14 Klju!no je uo!iti da D#ejms ne tvrdi da telesne manifestacije stvaraju emocije, ve% su emocije percepcije telesnih manifestacija. Ako je iz nekog razloga ova percepcija izostala, i pored svih manifestacija, izosta%e i emocija. Subjektov iskaz da ne ose%a radost, iako se smeje i ska!e, je i prema D#ejmsovoj teoriji merodavan. Budu%i da je subjektov iskaz pre-

11 12 13 14

W. James, The Principles of Psychology, Encyclopedia Britannica, INC, Chicago, 1952, str. 69. &. Darvin, op. cit., str. 76. W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 11. Cf. L. Vigotski, Nau$no nasle&e, Zavod za ud#benike i nastavna sredstva, Beograd, 1996, str. 102103.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

23

sudan, D#ejms svoje ispitivanje ograni!ava na one emocije koje imaju sna#ne bilo unutra"nje bilo spolja"nje karakteristike. To su tuga, strah, gnev i ljubav.15 D#ejms %e, svestan da njegova teza izgleda u suprotnosti sa zdravim razumom, tvrditi da emocija nije mentalna reakcija (na neki uznemiruju%i doga$aj) koja uzrokuje telesne promene, ve% je emocija ose%aj ovih telesnih promena. Pri tome D#ejms posebno isti!e visceralne promene. Su"tina D#ejmsove teze je da emotivni procesi ne predstavljaju neku posebnu vrstu, ve% spadaju u kategoriju perceptivnih procesa. Emocije nisu uzroci onih fiziolo"kih reakcija koje ih karakteri"u na"e srce ne kuca br#e zato "to smo u mentalnom stanju straha, ve% obrnuto: strah je posledica telesnog stanja i kako se ono do#ivljava od strane subjekta: emocija je percepcija telesnih promena izazvanih nekim doga$ajem. Kada u "umi nai$emo na medveda, na" opa#aj medveda nije direktno pra%en ose%ajem straha. Percepcija ovog doga$aja je prvo pra%ena telesnim reakcijama, recimo ubrzanim radom srca i drhtanjem, a strah je ose%aj ovih promena. D#ejms ka#e Zdrav razum ka#e, izgubimo bogatstvo, tu#ni smo i pla!emo; nai$emo na medveda, upla"eni smo i be#imo; uvredio nas je suparnik, ljuti smo i napadamo. Hipoteza koju ovde branim ka#e da je redosled u ovom nizu pogre"an, i da je racionalnija teza da se ose%amo tu#nim zato "to pla!emo, ljutim zato "to napadamo i upla"enim zato "to drhtimo, a ne da pla!emo, napadamo, drhtimo, zato "to smo tu#ni, ljuti, upla"eni, ili "togod drugo. 16 Podela mozga na senzorne i motorne centre, od koje polazi D#ejms, i danas je primenjiva jer se neuroni, generalno, dele na senzorne i motorne. Senzorni neuroni prenose nervne impulse od receptora koji reaguju na stimuluse do centralnog nervnog sistema. Motorni neuroni prenose nervne impulse od centralnog nervnog sistema do mi"i%a i #lezda. Smatralo se da su senzorni centri nadle#ni za opa#anje, a motorni za htenje.17 D#ejms postavlja pitanje da li pored ovih, postoje neki posebni centri za emocije. Njegov odgovor je negativan, jer su emotivni procesi perceptivni procesi. D#ejmsova teza je da telesne promene (npr. drhtanje, ubrzani rad srca, itd.) direktno slede nakon percepcije uznemiruju%e !injenice (npr. medveda koju vam se pribli#ava u "umi) a na" ose%aj ovih promena, u trenutku kada se javljaju, jeste mentalna afekcija koja se naziva emocija (u ovom slu!aju strah).18 Dakle strah je ose%aj da drhtimo, da nam ubrzano radi srce, da nas noge nose niz brdo. Mi ne drhtimo, niti nam ubrzano radi srce, niti be#imo jer se nalazimo u mentalnom stanju
15 16 17 18 W. James, The Principles of Psychology, Encyclopedia Britannica, INC, Chicago, 1952, str. 743. W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams&Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 13. Ibid., str. 11. Ibid., str. 13.

24

Miroslava Trajkovski

straha, ve% obrnuto: u mentalnom smo stanju straha jer drhtimo, jer nam srce br#e lupa, jer be#imo. D#ejms se sla#e sa Darvinom da postoji egzistencijalna veza izme$u telesnih promena i odgovaraju%e emocije, ali on tvrdi da se ona ostvaruje u suprotnom smeru pas ne re#i zato "to je ljut, ve% je ljut zato "to re#i; tako$e, pas ne ma"e repom jer se raduje, ve% se raduje jer ma"e repom. Isto tako, ne usporava se cirkulacija jer je !ovek tu#an, ve% je on tu#an jer mu je cirkulacija usporena. Ali ovo nije tako !udno, kao "to se na prvi pogled !in, kada se ima u vidu da namernim ubla#avanjem emotivne reakcije i sama emocija biva ubla#ena. Zato se, na primer, savetuje da se pre ljutite reakcije izbroji do deset samim odlaganjem reakcije, njen intenzitet slabi, a samim tim i ljutnja. Ako se, pak, prepustimo reakciji na uvredu, ono "to je bilo samo ljutnja, preraslo bi u gnev. D#ejms savetuje da ako #elimo da se oslobodimo neke svoje nepo#eljne sklonosti, treba da hladnokrvno izvodimo spolja"nje pokrete onih suprotnih dispozicija koje #elimo da kultivi"emo.19 'tavi"e kao nu#ni korolar svoje teorije D#ejms navodi da svako voljno pobu$ivanje manifestacija emocija daje samu tu emociju.20 Nemogu%e je, smatra D#ejms, da jedno mentalno stanje bude neposredno pra%eno drugim mentalnim stanjem, dva mentalna stanja su uvek razdvojena fizi!kim stanjem. Mentalno stanje percipiranja medveda je direktno pra%eno fizi!kim stanjima. Ta fizi!ka stanja nisu samo ubrzani rad srca i drhtanje, ona obuhvataju !itav niz suptilnih promena. D#ejms se poziva na istra#ivanja Mosoa (Angelo Mosso) koji je pokazao da !itav krvotok reaguje kao rezonantna kutija i na najmanje promene u na"oj svesti.21 Svaka je senzacija pra%ena skupljanjem i "irenjem krvnih sudova (vazomotornim reakcijama). Osim ovih promena koje su nevoljne, D#ejms prime%uje da u emocionalnim stanjima ulogu imaju i voljni mi"i%i. U depresiji ve%u ulogu imaju mi"i%i savija!i (tu#an !ovek hoda pogureno, spu"tene glave), prilikom uzbu$enja vi"e su anga#ovani mi"i%i opru#a!i (ka#emo da neko ska!e od sre%e). To "to voljni mi"i%i u!estvuju u emotivnim stanjima !ini u principu mogu%im da se izazove #eljena emocija. Snu#denom !oveku prijatelji %e re%i: Glavu gore! Oni to !ine jer veruju da %e ova spolja"nja manifestacija zadovoljstva izazvati zadovoljstvo. Ili kako D#ejms ka#e: Opusti obrve, zaiskri okom, ispravi le$a, ne gr!i stomak, govori u duru, daj dobronamerni kompliment, i tvoje bi srce bilo od leda ako se ne bi polako razne#ilo.22 Naravno, veliki broj telesnih reakcija koje karakteri"u neku emociju, !ini da je veoma te"ko ako ne i nemogu%e, voljno izazvati emociju tog tipa jer se mnoge
19 20 21 22 Ibid., str. 22. Ibid., str. 21. Ibid., str. 15. Ibid., str. 22.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

25

visceralne promene ne mogu voljno izazvati. Osim toga, koje su reakcije nevoljne a koje se mogu voljno izazvati, pitanje je kako se telesne reakcije percipiraju, odnosno koji se nervni procesi mogu osetiti. Prema D#ejmsu telesne promene (reakcije) se ose%aju u realnom vremenu, u momentu kada se javljaju i to se ose%aju samo aferentni (dovodni, centripetalni, pasivni) nervni procesi,23 i ne mo#e se imati ose%aj eferentnih (odvodnih, centrifugalnih, aktivnih) procesa.24 Do teze da se ose%aju samo aferentni procesi D#ejms je do"ao bave%i se fiziologijom voljnih postupaka. I ovde je primenjivao fenomenolo"ki metod introspekcije. On se pitao "ta mi ose%amo kada vr"imo voljni postupak. Kako se ose%a aktivna energija, koji su nervni procesi njeni pratioci? D#ejms polazi od toga da je naprezanje mi"i%a nesumnjivo slu!aj ose%aja napora, to jest ose%aja aktivne energije. Miler (Johannes Mller) je tvrdio da je nervni proces koji prati ose%aj mi"i%nog naprezanja, ispaljivanje iz motornog centra u motorni nerv.25 Miler, Vunt (WilhelmWundt), Helmholc (Hermann von Helmholtz) i drugi su u to vreme smatrali da se ovaj nervni talas koji prati mi"i%no naprezanje ose%a. Vunt je !ak uveo termin Innervationsgefhl ose%aj inervacije. Da ovaj ose%aj postoji Helmholc dokazuje na slu!aju pacijenta koji ima paralizu spolja"njeg pravog mi"i%a desnog oka tako da oko ne mo#e da se rotira udesno. Ipak, kada ovakav pacijent poku"a da pomeri ovo oko udesno (dok je levo oko koje je zdravo pokriveno) kod njega postoji subjektivni do#ivljaj pomeranja objekata udesno iako se ni oko ni slika na mre#nja!i nisu pomerili. Mi verujemo da se oko pomerilo udesno, a slika na mre#nja!i je nepromenjena,. Ovi fenomeni, smatra Helmholc ne ostavljaju prostor za sumnju da mi sudimo o smeru pogleda po naporu volje da preusmerimo pogled.26 Po"to ne postoji druga senzacija osim one koja se ti!e napora da se pomeri o!ni mi"i%, ose%a se sam taj napor. U ovom slu!aju nema aferentnih impulsa (to jest impulsa koji dolaze od receptora ka centralnom nervnom sistemu) tako da ono "to subjekt ose%a, smatralo se, moraju biti eferentni impulsi. Ovaj zaklju!ak D#ejms odbacuje. On se poziva na Heringovu (Ewald Hering) tezu da dva oka zapravo !ine jedan jedinstven organ. Da nije tako mi bismo videli dve slike, jer

23

Aferentni procesi su procesi preno"enja nervnih impulsa od !ulnih organa (senzora) do centralnog nervnog sistema to su senzorni (pasivni) nervni procesi. Neuroni koji u!estvuju u ovim procesima se nazivaju senzornim neuronima. Eferentni procesi su suprotni aferentnim, to su procesi preno"enja nervnih impulsa od centralnog nervnog sistema do mi"i%a i #lezda ili drugih izvr"ioca (efektora) odre$ene funkcije to su motori!ki (aktivni) nervni procesi. Neuroni koji u!estvuju u ovim procesima nazivaju se motornim neuronima ili efektorima. Motorni neuron oda"ilje signale iz centralnog nervnog sistema ka mi"i%ima i ka #lezdama. W. James, The Feeling of Effort, The Boston Society of Natural History, Boston, 1880, str. 3. Ibid., str. 11.

24

25 26

26

Miroslava Trajkovski

imamo dva oka, a ne jednu. Sledi da ako postoji akt inervacije u jednom oku, oba oka %e se pokretati u zajedni!kom aktu inervacije. Za ose%aj mi"i%nog napora, D#ejms tvrdi da je to slo#en aferentni ose%aj. Jer, pita se D#ejms, "ta drugo konstitui"e smer volje? Ima li tu i!ega osim ideje razli!itih ose%aja koji nastupaju po izvr"enju datog pokreta? Ako apstrahujemo ove razli!ite ose%aje, da li bi preostao ikakav znak, princip, ili sredstvo orijentacije, kojim bi volja mogla da inervi"e prave mi"i%e, sa pravim intenzitetom, a da ne proma"i i inervi"e pogre"ne? Li"ite ove slike rezultata, iostavi%ete na"u svest u apsolutnom i totalnom vakuumu. Ako ho%u da napi"em Petar a ne Pol, misao o izvesnim senzacijama u prstima, o izvesnim zvucima alfabeta, izvesnim pojavama na papiru je ta koja neposredno prethodi pokretu moga pera. 27 Izme$u misli o ovim ose%ajima, zaklju!uje D#ejms, i samog akta nema novog mentalnog fenomena. Izme$u ideje cilja i muskularne kontrakcije postoji samo Fiat element pristanka ili odluke da akt usledi. Razlika izme$u D#ejmsovog i popularnog (kako ga on naziva) stanovi"ta mo#e se predstaviti na slede%i na!in. Fiziologija voljnog postupka se, prema popularnom stanovi"tu, shematski mo#e prikazati kao sled: 1) ideja cilja, 2) ose%aj odgovaraju%e motorne inervacije, 3) fiat, 4) muskularna kontrakcija i 5) ose%aj ostvarenog cilja. Prema D#ejmsu sled je: 1) ideja cilja, 2) fiat, 3) muskularna kontrakcija i 4) ose%aj ostvarenog cilja.28 Do srodne je teorije emocija, istovremeno i nezavisno, do"ao D#ejmsov savremenik iz Evrope, Karl Georg Lange. On je 1885. godine objavio monografiju O emocijama (Om Sindsbevgelser) u kojoj za emociju koju neko ose%a ka#e da nije ni"ta drugo do percepcija promena u njegovom telu.29 Lange ka#e: zadatak koji sam postavio naime, taj da odredim (slede%i popularnu psihologiju) koje efekte imaju emocije na telesne funkcije ne samo da je izazvao velike te"ko%e, ve% je zapravo bio i apsolutno nemogu%, naprosto zato "to je pitanje postavljeno na obrnut na!in.30 Prema Langeu pitanje treba da glasi: Koje efekte na emocije imaju telesne funkcije, posebno kardiovaskularni sistem? Cilj svog ispitivanja Lange vezuje za prakti!ne medicinske svrhe, prime%uju%i da je veza emocija i telesnih stanja !esto patolo"ka.31 Metod kojim se on slu#i je klini!ka opservacija, a hipoteza do koje dolazi je da su vaskularne promene uzrok

27 28 29 30 31

Ibid., str. 7. Cf. ibid. str. 5. C. G. Lange, The Emotions, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 65. Ibid., str. 3435. Cf., ibid., str. 34.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

27

odgovaraju%im emocijama.32 Lange u emocije svrstava tugu, radost, strah i ljutnju jer su to prosti fenomeni iz kojih su izvedeni slo#eni fenomeni kao "to su ljubav, mr#nja, prezir ili divljenje. Svaku od ovih emocija Lange analizira tako "to zapa#a njene objektivne kvalitete. Istorijski posmatrano, kao prete!u stanovi"ta koje zastupa, Lange navodi33 Spinozinu definiciju afekta koja glasi: Pod afektom razumem stanja [afekcije] tela, kojima se mo% delanja samoga toga tela pove%ava ili smanjuje, poma#e ili ograni!ava, a, u isto vreme, i ideje tih stanja.34 Prema Langeovim zapa#anjima glavna karakteristika tuge je inhibicija voljnog motori!kog aparata.35 Tugu prati motori!ka slabost koja se uglavnom ogleda u tome "to je tu#nom !oveku potrebno da ulo#i ve%i napor u ono "to je ina!e sa lako%om !inio. Spolja se tu#an !ovek lako raspoznaje po sporom i nesigurnom hodu, on se vu!e, a ruke mu vise sa strane. Njemu kao da je njegovo telo te"ko, a ka#e se te"ka tuga. Glas mu je slab i utanjio "to je posledica oslabljene aktivnosti disajnih mi"i%a. Lice se izdu#uje i su#ava usled mlitavosti mi"i%a obraza i vilica. Usled oslabljenosti o!nih mi"i%a o!i izgledaju ve%e ili se nekontrolisano spu"ta gornji kapak. Vaskularni mi"i%i u slu!aju tuge deluju obrnuto od voljnih. Voljni se mi"i%i opu"taju vaskularni se gr!e. Otuda dolazi do manjeg protoka krvi "to rezultira bledilom, ose%ajem hladno%e, suvo%om i gorkim ukusom u ustima. Ka#e se gorki jadi. Kapilari plu%a se iznenada skupljaju, otuda ose%aj gubljenja vazduha, a dubokim, sporim izdisajima osoba nehoti!no sebi olak"ava. Strah je blizak tuzi u pogledu inhibitornog efekta koji ima na voljni motori!ki aparat,36 s tim "to je ovde inihibicija ve%a, pa tako mo#e do%i do paralisanja od straha. Inhibirani su i mi"i%i koji kontroli"u govor, zato !ovek mo#e da zanemi od straha. Dolazi do kontrakcije vaskularnih mi"i%a, otuda ose%aj hladno%e i drhtanje. Smanjen je dotok krvi u mozak, "to uzrokuje mentalnu malaksalost, nesanicu i indisponiranost ka umnom radu. Fiziolo"ka suprotnost strahu je ljutnja.37 Suprotnost tuzi je radost, "to fiziolo"ka razmatranja potvr$uju. U radosti je poja!ana funkcija voljnog motori!kog aparata.38 'irenje arterija i kapilara izaziva ose%aj lako%e. Poja!ava se gestikulacija. Smeh je rezultat poja!ane funkcije facijalnih mi"i%a. Poja!ana je aktivnost grlenih i respiratornih mi"i%a !ovek peva od sre%e. Usled "irenja kapilara krv ide u obraze lice je rumeno od sre%e. Usled kontrakcije o!nih mi"i%a, o!i blistaju a lice je zategnuto.
32 33 34 35 36 37 38 Ibid., str. 58. Ibid. str. 90, n. 28. B. de Spinoza, Etika (prevod Ksenija Atanasijevi%), Kultura, Beograd, 1959, str. 99. Ibid., str. 40. Ibid., str. 46. Ibid., str. 40. Ibid., str. 44.

28

Miroslava Trajkovski

Zanimljivo je da, iako posmatra! lako razlikuje sre%nu od gnevne osobe, ljutnja i radost su fiziolo"ki veoma sli!ne.39 U oba slu!aja usled "irenja krvnih sudova dolazi do poja!ane cirkulacije "to uslovljava crvenilo lica, ose%aj toplote, znojenje, poja!ana je motorika. Razlika izme$u njih je u intenzitetu.40 Simptomi su ja!i kod ljutnje iska!u vene, javlja se krv iz nosa, gnevan !ovek razbija iz besa, njegovi su pokreti nasilni, nasuprot gnevnom radostan !ovek se kre%e kao da ple"e. Suprotno D#ejmsu i Langeu, mnogi bi rekli da je pla! posledica tuge, a ne njen uzrok. Sa kolikom sigurno"%u se veruje da je emocija uzrok telesnih reakcija, svedo!i praksa koja je postojala u drevnoj Indiji, koja se nazivala sudom pirin!a. Kada je nekoliko osoba osumnji!eno za neko nedelo, davan im je pirina! da ga #va%u ako bi neko ispljunuo suvi pirina!, to bi bilo uzimano kao dokaz da je kriv, po"to strah od toga da se bude otkriven zaustavlja lu!enje pljuva!ke.41 Ono "to ovde imamo jeste da strah od toga da %e biti otkriven !ini kriv!eva usta suvim, a ne da su suva usta u!inila da se on boji. S obzirom na ovo, nije li onda pre slu!aj, pitaju se oponenti D#ejmsa i Langea, da emocije izazivaju telesne promene, a ne da telesne promene izazivaju emocije, kao "to to D#ejms i Lange tvrde? Kenonova kritika D#ejmsLangeove teorije bazirana je na rezultatima vi"e eksperimenata iz razli!itih oblasti fiziologije uklju!uju%i i fiziologiju digestivnog trakta. On ukazuje na pet problema sa kojima se suo!ava D#ejmsLangeova teorija. Prvo pitanje koje Kenon postavlja je kako D#ejmsLangeova teorija obja"njava prisustvo emocionalnog pona"anja i kada se visceralne ili vaskularne reakcije ne mogu percipirati. On se poziva na eksperimente izvr"ene na #ivotinjama u kojima je viscera odvojena od centralnog nervnog sistema ali se emocionalno pona"anje ispoljava u organima koji su ostali povezani sa mozgom recimo pas i dalje ma"e repom kada ugleda gazdu. Tako$e je izvr"en eksperiment na ma!kama kojima je odstranjen simpati!ki deo autonomnog sistema tako da izostaju vaskularne reakcije. To zna!i da se emocionalno pona"anje ne mo#e objasniti kao ose%anje ili percepcija visceralnih ili vaskularnih promena. Ove primedbe su mnogi smatrali klju!nim za odbacivanje D#ejmsLangeove teorije. U skorije vreme Kenona je kritikovao Damasio. On ka#e da je Kenonov argument primer konfuzije koja nastaje kada se ne razlikuje ono "to je spolja"nje, kao "to je emocija, od onoga "to je unutra"nje, kao "to je ose%aj.42 D#ejms emociju, me$utim, ne smatra ne!im spolja"njim, kako to Damasio implicira. Emocija je za D#ejmsa ose%aj telesnih promena, dakle ne"to unutra"nje.
39 40 41 42 Ibid., str. 38. Ibid., str. 50. Cf. W. B. Cannon, Bodily Changes in Pain, Hunger, Fear and Rage, Harper & Row, New York, 1963, str. 344. A. Damasio, The Feeling of What Happens Body and Emotion in the Making of Consciousness, Heinemann, London, 1999, str. 193.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

29

Tako$e, Kenon ne uzima prisustvo emocionalnog pona"anja kao siguran znak da postoji emocija, jer on ka#e da nije sigurno da li se u ovakvim slu!ajevima ose%a emocija.43 Ono "to Kenon zamera D#ejmsu i Langeu je to "to kao glavni argument u prilog svom shvatanju navode to da ne mo#emo zamisliti emociju nezavisno od za nju karakteristi!nih telesnih reakcija. On ka#e: Obojica tvrde kako se ove organske senzacije ne mogu otkloniti imaginativno iz emotivnog iskustva. 'erington (Charles Scott Sherrington) i harvadska grupa ove su senzacije otklonili hirur"ki.44 Kako vidimo meta Kenonove kritike je D#ejmsova i Langeova upotreba misaonih eksperimenata. Zaista, D#ejms ka#e: Ako zamislimo neku sna#nu emociju a onda poku"amo da od nje apstrahujemo sve ose%aje za nju karakteristi!nih telesnih simptoma, na%i %emo da nije ni"ta ostalo, nikakva misaona tvar od koje mo#e biti konstituisana emocija i da je jedino ostalo hladno i neutralno stanje intelektualne percepcije.45 Sli!no ka#e Lange: Odstranimo kod upla"ene osobe telesne simptome; neka je njegov puls miran, njegov izgled nepokolebljiv, boja normalna, pokreti brzi i sigurni, govor sna#an, misli jasne, i "ta je ostalo od njegovog straha?46 Iz ovog misaonog eksperimenta D#ejms izvodi zaklju!ak: za nas, emocija odvojena od svakog telesnog ose%aja je nezamisliva.47 Ova, kako je D#ejms naziva, vitalna poenta njegove teorije nije dokaz za tu teoriju, kako je Kenon shvata, ve% je na!in da se izdvoji pojam. Ono "to mi pod emocijom podrazumevamo ne ustanovljuje se hiru"kim putem ve% pomo%u misaonog variranja onog "to kasnije Huserl naziva ejdetskim varijacijama. Nesporno je da razli!ite emocije imaju razli!ite fiziolo"ke korelate koji se moraju utvr$ivati metodama koje su intersubjektivne po!ev od toplomera i aparata za merenje krvnog pritiska, preko analiza nivoa "e%era u krvi do snimaka u!injenih skenerom i mnogih drugih kojima se identifikuje fiziolo"ko stanje organizma. Koja je me$utim emocija okarakterisana telesnom temperaturom A, krvnim pritiskom B, nivoom "e%era C i ekscitacijom centara xyz, zna%emo tek ukoliko upitamo subjekte koju emociju pri datom telesnom stanju ose%aju. Nesumnjivo je, dakle, da su introspektivni sudovi ispitanika koji u!estvuju u eksperimentu nezaobilazni deo empirijskih istra#ivanja emocija. Drugo pitanje koje Kenon postavlja je kako subjekt mo#e imati percepciju telesnih reakcija koje su karakteristi!ne za izvesnu emociju, a da izostane javljanje te
43 44 45 46 47 W. B. Cannon, op. cit., str. 349. Ibid., str. 350. W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 17. C. G. Lange, The Emotions, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 66. W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 18.

30

Miroslava Trajkovski

emocije. On se poziva na eksperiment u kojem su kod ispitanika ve"ta!ki indukovane telesne promene karakteristi!ne za strah, ali ne dolazi do pojave straha. Subjekti u ovom eksperimentu su izjavljivali Kao da ose%am strah, Ose%am se kao da sam jako upla"en, a ipak sam miran. Prema Kenonu ovde se pokazuje da postoji razlika izme$u percepcije telesnih promena i emocije.48 U sklopu istog eksperimenta ispitanicima su izazivane telesne promene po"to bi se sa njima razgovaralo o bolesnoj deci ili umrlim roditeljima, tada bi subjekti izve"tavali da ose%aju stvarne emocije. Na ove primedbe D#ejms bi mogao odgovoriti pozivanjem na svoje shvatanje prirode iskustva na obodnu strukturu iskustva. Prema D#ejmsu svako sada"nje iskustvo sadr#i eho prethodnog i anticipaciju narednog.49 Druga!ije se percipiraju iste telesne reakcije kada su istrgnute iz konteksta, a druga!ije kada su kontekstu realne #ivotne situacije. Isto tako, ako su ispitanici izlo#eni eksperimentu u neutralnom raspolo#enju, oni %e druga!ije percipirati telesne reakcije koje karakteri"u strah, od ispitanika koji su podvrgnuti ve"ta!koj stimulaciji straha u ve% postoje%em raspolo#enju straha. Lak"e je nasmejati sre%nog !oveka nego tu#nog. Percepcija nije nezavisna od konteksta nije isto videti medveda u "umi i medveda u zoolo"kom vrtu. Nije isto ose%ati drhtavicu u krevetu i drhtavicu pred medvedom u "umi. Priroda emocije supervenira nad prirodom percepcije. Tre%i problem Kenon vidi u tome "to se iste telesne promene javljaju kod veoma razli!itih emocionalnih stanja i u neemocionalnim stanjima. Na primer ubrzani rad srca, povi"en nivo "e%era u krvi i dr. javljaju se i u slu!aju razli!itih emocija kao "to su strah i ljutnja ali i u slu!aju neemocionalnih stanja groznice i pri izlo#enosti hladno%i.50 Ovde se opet mo#emo pozvati na obodnu prirodu iskustva. D#ejms ne tvrdi da je neki odre$eni skup telesnih promena kao takav dovoljan da do$e do emocije, ve% jedino kad ga subjekt ose%a, percipa tj. kada ima iskustvo ovih telesnih promena. Lange ovu Kenonovu primedbu mo#e dvostruko da dovede u pitanje. On sam isti!e fiziolo"ku srodnost razli!itih emocija. Subjekt razli!ito ose%a radost i gnev iako su oni fiziolo"ki veoma bliski, isto kao "to su bliski tuga i strah. Lange ka#e: Vaskularne konvulzije i smanjen dotok krvi uvek dovode do drhtanjaTo je dobro poznato u slu!aju groznice ili kod iznenadnog izlaganja hladno%i, a tako$e je karakteristi!no kao manifestacija straha Pore$enja senzacija straha, hladno%e ili groznice !esto se sre%u u jezi!kim izrazima51 Na primer ka#e

48 49 50 51

W. B. Cannon, op. cit., str. 356357. Vi"e o D#ejmsovom shvatanju iskustva u mom tekstu Intencionalnost i kontinuitet svesti Brentano i D#ejms, Theoria 3, 2008. W. B. Cannon, op. cit., str. 351352. C. Lange, op. cit., str. 47.

Emocije i percepcija prva fiziolo"ka teorija emocija

31

se grozni!avi strah ili hladna ruka straha.52 Fiziolo"ka bliskost razli!itih emocija nije problem za jasno razlikovanje ovih emocija sa subjektivnog nivoa. Lange se me$utim ne bi slo#io da su ljutnja i strah fiziolo"ki bliski. &etvrto pitanje koje Kenon postavlja je kako se uop"te ose%aju visceralne i vaskularne promene kada je viscera veoma neosetljiva struktura. Viscera je neosetljiva jer je za nju vezano deset puta manje aferentnih nego eferentnih vlakana. Osim toga, u jednom eksperimentu je utvr$eno da je latentni period reakcije ispitanika na pokazane slike mu"karaca i #ena kra%i od jedne sekunde, dok je vreme za koje nastaju visceralne promene obi!no du#i.53 Ovim se otvara peto pitanje: Kako emocije mogu biti percepcije visceralnih promena kad su telesne (posebno visceralne) promene previ"e spore da bi bile izaziva!i emocija? 'to se primedbe o neosetljivosti viscere ti!e, odgovor na nju bi bio da ova !injenica nije u neskladu sa D#ejmsLangeovom tezom upravo zato imamo mali broj osnovnih emocija, onih sa karakteristi!nim i perceptibilnim fiziolo"kim korelatima. Na drugu se primedbu mo#e odgovoriti da afektivne reakcije na lica ljudi ne predstavljaju emocije u striktnom smislu. D#ejms isti!e kako stalna i dugoro!na izlo#enost izvesnoj klasi efekata otupljuje emocionalni senzibilitet a da zauzvrat izo"trava ukus i sud, "to se, na primer, de"ava sa umetni!kim kriti!arima.54 Sli!no, mo#emo odgovoriti Kenonu, u toku #ivota smo naviknuti na razli!ita lica po"to smo im stalno izlo#eni, tako da je reakcija na lica drugih, uglavnom stvar suda ili ukusa a ne emocija. Po"to smo kriti!ki razmotrili Kenonove primedbe na D#ejmsLangeovu teoriju emocija mo#emo da zaklju!imo da je za razumevanje emocija klju!no razumevanje percepcije. Pozivanjem na percepciju mo#emo objasniti kako je mogu%e da se iste promene, jednog dana opa#aju kao tuga, a drugog dana kao gnev. Pozivanjem na prirodu percepcije je tako$e mogu%e objasniti kako u deli%u sekunde prelazimo s jednog na drugo ose%anje. U takvim slu!ajevima mi imamo iste senzacije, iste telesne promene se javljaju i registrovane su, ali nisu fenomenolo"ki iste razdvaja ih o"tra linija njihovog povezivanja kao "to je to slu!aj kod slike patke ( zeca), vaze ( lica) kod dvosmislenih slika uop"te. Miroslava Trajkovski Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

52 53 54

Ibid., n. 12. W. B. Cannon, op. cit., str. 354355. W. James, What is an Emotion?, The Emotions (ed. K. Dunlup), Williams & Wilkins Company, Baltimore, 1922, str. 26.

32

Miroslava Trajkovski

Miroslava Trajkovski Emotions and Perception the First Physiological Theory of Emotions
(Summary) The first physiological theory of emotions was formulated at the end of XIX century. According to this theory, set by William James and C.G. Lange, emotions are perceptions of bodily changes. In late 1920s this theory was abandoned due to W.B. Cannons criticism. Recently the interest in James-Langes theory has been revived especially due to neurological researches done by Antonio Damasio he claims that the emotion is the perception of bodily changes. Note that this is not James thesis, but its modifications. In the paper I show how James-Langes theory could have been defended in the framework of their theories alone, independently of recent neurological results. It follows that for understanding emotions it is essential to understand the nature of perception. KEY WORDS: emotion, feeling, perception, bodily changes.