Vitamin B12

Vitamin B12 je u vodi topljivi vitamin s vrlo vanom ulogom u razliitim metabolikim i sintetskim putevima. Naziv "vitamin B12" openito se koristi za skupinu slinih spojeva koji sadre kobalt. Nedostatak moe dovesti do megaloblastine anemije i nekih neurolokih oteenja. Osnovu ovog vitamina ini jezgra korina, zbog ega se ova skupina spojeva zovu korinoidi. Jezgru ine 4 reducirana pirolna prstena koji su meusobno povezani dok kobalt ini sredite molekule i vrstom kovalentnom vezom vezan za 4 duikova atoma. Prisutstvo kobalta je vrlo bitno za bioloku aktivnost. Spoj sadrava i nukleotidni ostatak (baza, eer, fosfat). Ovisno o skupini koja je kompleksno vezana na kobalt razlikuju se mnogi derivati (cijanokobalamin, hidroksikobalamin, metilkobalamin, deoksiadenozilkobalamin). Glavni "proizvoa" ovog vitamina su mikroorganizmi esto u simbiotskom ivotu sa veim organizmom. Bogati izvor i najlakse dostupan vitamin B12 su obicno morski plodovi ili namirnice bogate mikroorganizmima: riba, mlijeko, fermentirani sirevi, jetra dio njezine funkcije je skladitenje hranjivih tvari pa ga sadrzi u dostatoj koliini, srce u njemu se nalazi medu ostalim zbog sadraja velike koliine krvi (crvenih krvnih zrnaca) koju B12 izgraduje. Meso je esto presiromaan izvor tog vitamina za ljudske potrebe jer se teko apsorbira. U povru ga i nema tek moda neupotrebljivo maloj razini djelomicno zbog malo onih mikroorganizama kojih ive na biljci, ili korjenju, zato ga i nalazimo u maloj koliini biljodera koji obino sadre neznatne nakupine tih mikroorganizama u svom probavnom traktu. Modrozelene Alge kao Cijanobakterije vrsta vodene biljke esto sastavljene od velike koliine mikroorganizama, poput Spiruline ili AFA alga sadre ovee koliine lako apsorbivog vitamina B12, pa se koristi za nadomjestanje veeg nedostatka ili kao dodatak prehrani vegana. Preporuene dnevne koliine (RDA) za zdravu odraslu osobu su 2 g, a to je koliina prisutna u normalnoj prehrani.