Osnove procesa itanja

Poalji ovo e-potomBlogiraj ovo!Podijeli na usluzi TwitterPodijeli na usluzi FacebookPodijeli na Pinterestu

itanje je jedna od egzistencijalnih potreba ovjeka! To je naj e"i na in u enja# in$ormisanja# pro$esionalnog i kreativnog ispoljavanja duhovnog izgra%ivanja# emocionalno-vrijednosnog oboga"ivanja i humanisti ko-eti kog uzdizanja! itanje se mo&e razvijati i istra&ivati kao proces# vjetina# sposobnost# sredstvo u enja i usavravanja! P'()*F(+(,- osnove ine strukture i procesi u kori velikog mozga# a posebni zna aj imaju. o centri za itanje o o o o o o o centri za govor centri za stvaranje pojmova centri za vid i sluh centri za voljno pokretanje o iju centri za pisanje rukom organ vida# sluha i govorni aparat ostale nervne veze

itanje se odvija za vrijeme F(,'/0(1- 2percipiranje# opa&anje3 slova# rije i # re enica u tekstu# a ne za vrijeme pokreta o iju! itanje je slo&en proces koji obuhvata me%usobno povezane i pro&ete komponente. prepoznavanje gra$i kih simbola 2slova# gra$ema3 - percepcija njihovo povezivanje sa odgovraju"im zna enjem - shvatanje koritenje pro itanog - sticanje in$ormacija# do&ivljavanje sadr&aja 2primjena3

*d nivoa shvatanja sadr&aja teksta zavisi pravilnost# brzina itanja i uopte uspjenost itanja i obrnuto! Br&e i pravilnije itanje dovodi do potpunijeg shvatanja i razumijevanja sadr&aja teksta! 4azumijevanje pro itanog teksta ili logiku itanja procijenjujemo na osnovu broja podataka koje ita mo&e reprodukovati ili ponoviti poslije itanja! 'tepen razvijenosti tehnike itanja procijenjujemo prema ta nosti pro itanog sadr&aja 2slova# rije i# re enica3 Brzina itanja mjeri se utvr%ivanjem koli ine pro itanog teksta u vremenskoj jedinici# a naj e"e se ustanovi broj rije i pro itanih u jednoj minuti! 4azvoj sposobnosti itanja ne zavrava se u mla%im razredima# mada je tada najintenzivniji# ve" traje tokom cijelog kolovaja! 5a po etku osposobljavanja u enika za itanje 2predkolski uzrast i ( razred osnovne kole3 treba realizovati vje&be itavanja 2prepoznavanje slova i slijevanje glasova u rije i3 i itanje naglas# a preduprijediti ili eliminisati sricanje i slogovanje

Pojam i sutina pisanja

Poalji ovo e-potomBlogiraj ovo!Podijeli na usluzi TwitterPodijeli na usluzi FacebookPodijeli na Pinterestu

Pod pojmom pisanje podrazumijevamo skup znanja# navika# vjetina i sposobnosti pravilnog gra$i kog oblikovanja pisanih i tampanih slova u odre%enom pismu! 'ti e se auditivno-vizuelnim percipiranjem i motori kim uvje&bavanjem gra$i kih oblika slova i njihovim povezivanjem! 6 okviru nastave po etnog itanja i pisanja u enici sti u znanja i umjenja u pisanju svakog slova i njegovom povezivanju u smislene rije i i re enice! 6 enik mora znati kako glas-rije izgleda u pismu# zato su u nastavi po etnog itanja i pisanja neophodne vizuelne# akusti ne i motori ke vje&be!

6 enje pisanja 7! 8! 9!

u sistematskoj nastavi pisanja ima tri povezane etape. pripreme za pisanje# to je esto povezano sa itanjem savladavanje tehnike pisanja vje&banje i usavravanje pisanja

Prilikom obu avanja u enika u po etnom pisanju# u itelj demonstrira $aze pokreta ruke kojima se oblikuju elementi i ukupan oblik slova! *n treba da navikava po etnike da piu slova koja "e biti ujedna ena po visini# irini i obliku i da ostvaruje pribli&no jednak razmak izme%u slova u rije i i re enici!

Uenje itanja i pisanja

Nastava poetnog itanja i pisanja izvodi se glasovnom analitiko-sintetikom metodom uz ravnopravnu primjenu jednog od tri postupka - monografskog, grupnog, kompleksnog, a nastavnik je slobodan u njihovom izboru.

Pripreme za itanje i pisanje

Vjebe u posmatranju, zapaanju i opisivanju ljudi predmeta ivotinja slike Vjebe u slu anju govora uitelja druga spikera glum!a zvukova i umova Vjebe u usmenom izraavanju slobodno prianje prepriavanje prianje na osnovu posmatranih predmeta, slika, filmova i doga"aja pravilna artikula!ija ist, jasan i razgovjetan izgovor svih glasova boga#enje rijenika aktiviranje pasivnog rijenika uenika analiza glasovne strukture rijei Vjebe pokreta ruke, ake i prstiju i njihova koordina!ija Uvjebavanje elemenata pisanih slova

Prethodna ispitivanja

$spitivanje sposobnosti svakog djeteta za govorno op tenje

bogatstvo rijenika odstupanje od knjievnog jezika govorni nedosta!i ispravnost vida i sluha $spitivanje imje nosti uenja u kukovanju priborom za pisanje i !rtanje $spitivanje poznavanja slova, itanja i pisanja %posobnost za reprodukovanje kra#e prie

Vrste &grupe' pisanja

Postoje dvije vrste &grupe' pisanja( ). Pisanje P*$+$%,-. &koso pismo' /. Pisanje P-V0123N43. &uspravno pismo' Pritiskom se oblikuju slova sastavljena od tankih i debelih linija uko enih u prav!u pisanja, a povlaenjem se ispisuju uspravna slova sa linijama jednake debljine. +empo napredovanja u uenju poetnog pisanja povlaenjem zavisi od(

kvaliteta grafomotorike pripremljenosti &pokreti prstiju i ake' uskla"enosti vizuelnih, motornih i misaonih aktivnosti pre!iznosti u uoavanju pojedinih oblika i strukture pojedinih slova izbora adekvatnog pribora za pisanje &u poetku se preporuuje grafitna olovka i gumi!a zbog korek!ije gre aka' nivoa steenih vje tina i navika u pisanju uspje nosti demonstriranja pisanja pojedinih slova i njihove povezanosti u rijeima pedago kog stila i metodike umje nosti u pozitivnom motivisanju i podravanju uspje nih poku aja i pravovremenom korigovanju pogre aka. Usvajanje poetnog pisanja podrazumijeva strpljivost.

,ada je rije o uenju drugog pisma &latini!a ili #rili!a', elementarna metodika pitanja su(

odvojeno ili uporedno uenje tampanih i pisanih slova. -ba pristupa imaju prednosti i nedostatke, a izbor zavisi o( rje enja u kolskom udbeniku, prethodnih znanja uenika i metodike osposobljenosti nastavnika redoslijeda obrade - moe biti isti i za tampana i pisana slova. Prvo se ue identina slova &1, 3, 4, ,, -', pa priblino slina &., +', pa potpuno razliita i na kraju slova istog oblika ali drugaijeg znaenja &5, 6, P, 7, 8'

Pojam i su tina pisanja

Pod pojmom pisanje podrazumijevamo skup znanja, navika, vje tina i sposobnosti pravilnog grafikog oblikovanja pisanih i tampanih slova u odre"enom pismu.

%tie se auditivno-vizuelnim per!ipiranjem i motorikim uvjebavanjem grafikih oblika slova i njihovim povezivanjem. U okviru nastave poetnog itanja i pisanja ueni!i stiu znanja i umjenja u pisanju svakog slova i njegovom povezivanju u smislene rijei i reeni!e. Uenik mora znati kako glas-rije izgleda u pismu, zato su u nastavi poetnog itanja i pisanja neophodne vizuelne, akustine i motorike vjebe.

Uenje pisanja u sistematskoj nastavi pisanja ima tri povezane etape( ). /. 9. pripreme za pisanje, to je esto povezano sa itanjem savladavanje tehnike pisanja vjebanje i usavr avanje pisanja

Prilikom obuavanja uenika u poetnom pisanju, uitelj demonstrira faze pokreta ruke kojima se oblikuju elementi i ukupan oblik slova. -n treba da navikava poetnike da pi u slova koja #e biti ujednaena po visini, irini i obliku i da ostvaruje priblino jednak razmak izme"u slova u rijei i reeni!i.

Uporedno uenje itanja i pisanja

.etodiari koji se zalau za uporedno &istovremeno, paralelno' uenje itanja i pisanja, navode sljede#e razloge(

$zme"u uenja itanja i pisanja postoji slinost i uzrono posljedina povezanost. Uvjebavaju#i itanje, uenik se priprema za pisanje, a vjebaju#i pisanje on usavr ava itanje. 1kustina per!ep!ija glasa prilikom uporednog uenja itanja i pisanja zdruuje se sa vizuelnom predstavom o slovu, pa je pam#enje slova sigurnije i trajnije, to olak ava sintezu glasova u reeni!i. ,od uporednog naina rada dje!a su mnogo aktivnija, jer pisanje iziskuje naroitu angaovanost. Pove#ana je mentalna aktivnost uenika , te se u ve#oj mjeri realizuju funk!ionalni i vaspitni zada!i ove nastave. $stovremeno uenje itanja i pisanja dajemnogo vi e mogu#nosti za raznovrsnost zadataka i aktivnosti, to donosi svjeinu i novinu u radu pa takva nastava u ve#oj mjeri motivi e uenika. Prednost uporednog uenja ovih vje tina nije znaajna sao za njihovo usavr avanje ve# i za postizanje boljih rezultatauenja u okviru ostalih predmeta jer se tako ueni!i osposobljavaju da samostalno koriste tekst kao izvor znanja ali i da pismeno rje avaju doma#e zadatke. Prilikom uporedne obrade itanja i pisanja lak e je organizovati nastavu u kombinovanom odjeljenju, jer je tako lak e zaposliti uenike prvog razreda raznovrsnim zada!ima u takvom radu ili indirektnoj nastavi. Ueni!i se due vjebaju u pisanju - pravilno i lijepo pisanje.

,on!ep!ija odvojenog uenja itanja i pisanja

-dvojeno uenje itanja i pisanja organizuje se u vi e etapa. ). $zvode se pripremne glasovne vjebe za itanje /. Ueni!i ue itanje i istovremeno se pripremaju odre"enim vjebama za pisanje 9. ,ad ve# znaju da itaju, ue poetno pisanje Prema mi ljenu nekih metodiara, ueni!i treba da tokom $ polugodi ta naue itanje, a da se u $$ polugodi tu osposobe za pisanje( Postoje pojedn!i koji znaju da itaju ali ne znaju da pi u. $stovremeno usvajanje ovih dviju sloenih i te kih vje tina previ e bi psihofiziki opteretilo prvai#e. :ato treba to odvojiti i poeti sa lak im &itanje' za koje ueni!i imaju vi e interesovanja i predznanja. ;tampana slova, naroito velika, jednostavnija su od pisanih, lak e sezapaaju i pamte njihovi obli!i. -dvajanjem itanja od pisnja dje!a za kra#e vrijeme naue da itaju to jo vi e pojaava njihov interes za kori tenje tampanih tekstova u samoinformisanju i uenju $z samog govora dje!a imaju izvjesne mada nepotrebne akustine predstave rijei. Pisanje je preno enje poruke zna!ima, odnosno to je optiki <govor<. Neophodno je da mu prethodi glasovni govor. :ato itanje treba da prethodi pisanju kako bi se omoguila nuna aso!ija!ija pisanog i itanog govora.

Vrednovanje rada uenika u nastavi poetnog opismenjavanja

Vrednovanjem su proete sve etape uenja slova, itanja i pisanja. Najpoznatija su ini!ijalna, intermedijalna i finalna ispitivanja poznavanja slova, tehnike i logike itanja i uspje nosti pisanja to se vr i u okviru kompleksnog postupka. Neophodno je sistematsko pra#enje rada i napredovanja svkog pojedin!a.

3videntiranje i pedago ki prihvatljivo saop tavanje zapaanja doprinosi motiva!iji za rad, eventualnim korek!ijama i ukorjenjavanju samovrednovanja. Pra#enje treba da bude kontinuirano, sveobuhvatno, a o!jenjivanje to objektivnije i stimulativnije.

%avremeni metodiari, pedagozi i praktiari ne preporuuju da uenik ponavlja razred, s obzirom na razliitost tempazrenja i ubrzavanja u uenju kao i obaveznost osnovne kole i mogu#nosti da se nivo i kvalitet znanja pobolj a u narednim razredim

%pe!ifinost poetnog opismenjavanja uenika u kombinovanim odjeljenjima

=idaktiko-metodiko stvarala tvo nastavnika u kombinovanim odjeljenjima u najve#oj mjeri se ispoljava u smanjenju direktne i indirektne nastave u pojedinim

razredima. Napornim radom nastavnika u kombinovanom odjeljenju za jedan as realizuju se /-> nastavne jedini!e &u svakom razredu po jedna'.

Uspje no izvo"enje nastave u kombinovanim odjeljenjima pretpostavlja(

sastavljanje adekvatnog rasporeda pripremanje raznovrsnog didaktikog materijala za samostalan rad reorganiza!iju opreme i namje taja *ad u kombinovanim odjeljenjima najnepovoljnije utie na usvajanje poetne pismenosti. Prvih mjese!i naje #e se zasniva na neposrednoj komunika!iji uenika sa nastavnikom. -vi problemi se mogu rje avati naslj. naine(

$zostavljanjem prvog razreda iz svih kombina!ija ?leksibilnim rasporedom asova

Pisanje

UV43@61V1N43 P*1V$0N-A P$%1N41 Pisanje slova pojedinano, u rijeima i reeni!ama %istematske vjebe u povezivanju slova Vjebe u pisanje prepisivanje diktat poetno samostalno sastavljanje reeni!a U%V141N43 %+1N=1*=N-A $:A-V-*1 A01%-V1 $ :VU2N-A %1%+1V1

2itanje
*$432$ Priprema za itanje odre"ivanje mjesta svakog glasa u rijeima izgovor reeni!a i rijei analitiko sintetika vjeba razvijanje osje#aja za reeni!u :1P1.B$V1N43 $ P*3P-:N1V1N43 -60$,1 %0-V1 $zrada tampanih slova Pisanje slova pojedinano i u rijeima i reeni!ama Povezivanje slova u rijei i reeni!e - itavanje .isaono objedinjavanje teksta kao !jeline. 2$+1N43 $ P*3P*$21V1N43 P*-2$+1N-A %lobodan razgovor o aktuelnim zbivanjima i interesovanjima ienika saop tavanje razliitih vijesti posmatranje i opisivanje prirode i slika

prianje prie, bajki i ala zagonetanje i odgonetanje prepriavanje tv emisija, proitanih tekstova itd.

Vaspitni zada!i
Vaspitni zada!i( ). =a podstie italake interese, formiranje navika za itanje i ljubav prema pisanoj rijei i knjizi /. =a navikava uenike na kori tenje itanja i pisanja praktinom ivotu 9. =a razvija kod uenika smisao za lijepo, humano i plemenito >. =a razvija smisao za pre!iznost, tanost, ure"enost i odgovornost C. =a doprinese razvoju kulture intelektualnog rada i dru tveno prihvatljivog pona anja.

?unk!ionalni ili formativni zada!i

?unk!ionalni ili formativni zada!i nastave poetnog itanja i pisanja( ). =a podstie i razvija sposobnosti efikasnog i brzog glasnog itanja i itanja u sebi, te sposobnosti izraajnog, usmjerenog i fleksibilnog itanja. /. =a doprinosi razvoju intelektualnih funk!ija, opera!ija i sposobnosti kao to su per!ep!ija, pana, analiza sinteza, mi ljenje, zakljuivanje, pam#enje itd. 9. =a podstie razvoj verbalnih, stvaralakih sposobnosti uenika >. =a osposobljava uenike za stvaralako pismeno izraavanje C. =a doprinosi razvijanju sposobnosti samoinformisanja, samoinstruk!ije i samoobrazovanja

-brazovni ili materijalni zada!i

-brazovni ili materijalni zada!i nastave poetnog itanja i pisanja su( ). =a ueni!i usvoje pojmove( glas, rije, reeni!a i da naue da ih pravilno izgovaraju. /. =a ueni!i savladaju tehniku itanja do stepena da itaju pravilno, teno i izraajno. 9. =a ueni!i usvoje logiku itanja do nivoa da shvataju smisao ili osnovno znaenje proitanog teksta >. =a ueni!i savladaju tehniku pisanja na prvom pismu, odnosno da naue da pravilno, itko uredno i brzo pi u posana slova i da ih povezuju u rijei C. =a ueni!i bogate aktivni i pasivni rijenik novim izrazima D. da se ueni!i navikavaju na potrebu knjievnog jezika u govoru i pisanju.

5ilj i zada!i
5ilj nastave poetnog itanja i pisanja jes usvajanje i usavr avanje tehnike logike itanja tampanog i pisanog teksta, odnosno osposobljavanje uenika ili polaznika da pravilno itaju i da shvataju znaenje proitanog teksta. 5ilj nastave poetnog itanja i pisanja je da poetni!i naue da pravilno pi u slova i

da ih povezuju u rijei, odnosno da se osposobe da pi u pravilno, itko, jednostavno i dovoljno brzo. :ada!i nastave pip su(

-6*1:-VN$ $0$ .1+3*$410N$ ?UN,5$-N10N$ $0$ ?-*.1+$VN$ V1%P$+N$

-stvarivanjem obrazovnih zadataka, uenik usvaja mno tvo podataka, pojmova i ostalih znanja u skladu sa strukturom svojih predznanja, iskustava, sposobnosti i interesovanja.

-snove pro!esa itanja

2itanje je jedna od egzisten!ijalnih potreba ovjeka. +o je naje #i nain uenja, informisanja, profesionalnog i kreativnog ispoljavanja duhovnog izgra"ivanja, emo!ionalno-vrijednosnog oboga#ivanja i humanistiko-etikog uzdizanja. 2itanje se moe razvijati i istraivati kao pro!es, vje tina, sposobnost, sredstvo uenja i usavr avanja.

P%$E-?$:$2,3 osnove ine strukture i pro!esi u kori velikog mozga, a posebni znaaj imaju(

!entri za itanje !entri za govor !entri za stvaranje pojmova !entri za vid i sluh !entri za voljno pokretanje oiju !entri za pisanje rukom organ vida, sluha i govorni aparat ostale nervne veze 2itanje se odvija za vrijeme ?$,%15$43 &per!ipiranje, opaanje' slova, rijei , reeni!a u tekstu, a ne za vrijeme pokreta oiju. 2itanje je sloen pro!es koji obuhvata me"usobno povezane i proete komponente(

prepoznavanje grafikih simbola &slova, grafema' - per!ep!ija njihovo povezivanje sa odgovraju#im znaenjem - shvatanje kori tenje proitanog - sti!anje informa!ija, doivljavanje sadraja &primjena' -d nivoa shvatanja sadraja teksta zavisi pravilnost, brzina itanja i uop te uspje nost itanja i obrnuto. 6re i pravilnije itanje dovodi do potpunijeg shvatanja i razumijevanja sadraja teksta.

*azumijevanje proitanog teksta ili logiku itanja pro!ijenjujemo na osnovu broja podataka koje ita moe reprodukovati ili ponoviti poslije itanja. %tepen razvijenosti tehnike itanja pro!ijenjujemo prema tanosti proitanog sadraja &slova, rijei, reeni!a' 6rzina itanja mjeri se utvr"ivanjem koliine proitanog teksta u vremenskoj jedini!i, a naje #e se ustanovi broj rijei proitanih u jednoj minuti.

*azvoj sposobnosti itanja ne zavr ava se u mla"im razredima, mada je tada najintenzivniji, ve# traje tokom !ijelog kolovaja. Na poetku osposobljavanja uenika za itanje &pred kolski uzrast i $ razred osnovne kole' treba realizovati vjebe itavanja &prepoznavanje slova i slijevanje glasova u rijei' i itanje naglas, a preduprijediti ili eliminisati sri!anje i slogovanje

Vrste itanja
Postoje razliite klasifika!ije itanja. U planu i programu vaspitno-obrazovnog rada za osnovnu kolu predvi"eno je(

itanje naglas itanje u sebi izraajno itanje

Ne ulaze#i u rasprave o prihvatljivosti i dosljednosti ovih i ostalih kriterijuma klasifika!ije treba unaprijediti sljede#e vrste itanja( ). /. 9. >. C. D. F. 2itanje naglas $zraajno itanja 2itanje u sebi Usmjereno itanje ?leksibilno itanje ,ritiko itanje ,reativno itanje

,reativno itanje
,reativno itanje sadri otkrivanje novih ideja i veza u tekstu, njihovom primjeru u novim situa!ijama na razliite naine, dovitljivost u predvi"anju novih ideja i doga"aja, pronalaenje udaljenih i neobinih prin!ipa i rela!ija izme"u injeni!a

razliitog znaenja. Vjebe kreativnog itanja(

otkrivanje novih znaenja podataka pjesnike slike - uoavanje zapaanje rijei koje znae boju, zvuk pokret mijenjanje, redefinisanje znanja i nova interpreta!ija datih informa!ija -tkrivanje impli!itnih ideja u tekstu pronalaenje skrivenog uzroka raspoloenja i pona anja uenika pronalaenje novih i razliitih tekstova povezivanje razliitih tekstova zajednikim naslovom otkrivanje slinosti izme"u razliitih tekstova dovitljivost u predvi"anju novih ideja i rela!ija na osnovu proitanog teksta i njihova primjena u novim situa!ijama.

,ritiko itanje
Ueni!i samostalno analiziraju i pro!jenjuju vrijednosti sadraja, pronalaze najznaajnije ideje i veze u tekstu, uoavaju i formuli u osnovne probleme, otkrivaju da li se oni zasnivaju na injeni!ama, vr e selek!iju i evalua!iju informa!ija, provjeravaju zakljuke, dolaske i formiraju svoje mi ljenje o proitanom tekstu. Vjebe kritikog itanja(

uoavanje osnovne misaone strukture teksta identifikovanje uzroka pojava i doga"aja osposobljavanje za doivljavanje teksta uoavanje dijelimino skrivenih znaenja teksta

?leksibilno itanje
?leksibilno itanje se naje #e koristi. +o je brzo i letimino itanje i razumijevanje razliitih vrsta tekstova ili novina, udbenika, rijenika, en!iklopedija itd.

Usmjereno itanje
Usmjerenim itanjem rje avamo(

neki konkretan zadatak, traimo odgovor na pitanje, idenifikujemo odre"ene injeni!e, traimo informa!iju itd.

Usmjerenim itanjem od uenika mla"eg kolskog uzrasta moemo traiti da rade na knjievnom tekstu, rje avaju sljede#e programske zahtjeve(

uoavaju mjesta i vrijeme radnje

odre"uju likove, njihove postupke, osobine i osje#anja usvajaju osnovne knjievno-teorijske pojmove odre"uju redoslijed doga"aja itd.

2itanje u sebi
2itanje u sebi se ne razlikuje od itanja naglas samo u odsutno #u glasa, nego postoje i druge razlike(

brzina itanja u sebi je 9-C puta ve#a od brzine itanja naglas redoslijed itanja nije odre"en <kretanjem< iskljuivo s lijeva na desno, kao pri itanju naglas, ve# logikom teksta s mogu#no #u vra#anja na tekst, kao i njegovog <pretkazanja< smisao itanja u sebi nema bez razumijevanja smisla proitanog pri itanju u sebi funk!ija govornih organa svedena je na minimum, utro ak energije je manji nego u itanju naglas itanje u sebi je mentalna aktivnost koja se odvija bez ve#eg zamaranja pa se osloba"a energija za ostale psihike aktivnosti.

$zraajno itanje
$zraajno itanje je forma itanja naglas u okviru koga se ispoljavaju umjetnikoizraajni elementi(

artikula!ija intona!ija i dik!ija glasova, rijei i reeni!a jaina, visina i boja glasa ak!ent, nagla avanje pauza i interpunk!ije, ritam i tempo itanja emo!ionalna obojenost

2itanje naglas
2itanje naglas sadri tri komponente(

optiku sliku slova, rijei i reeni!a shvatanje i razumijevanje smisla proitanog teksta i njegovog konteksta izgovor strukturnih elemenata pisanog govora =je!a prvo ue glasno itanje kako bi savladali tehniku itanja. $ uitelj i ueni!i slu aju, kontroli u i koriguju pravilnost, tenost i izraajnost izgovaranja glasova i rijei. U mehanikom itanju obino izostaje misaona aktivnost, ali je prisutna bez pozitivnog rezultata, pa se ne razlikuje smisao proitanog. Pro!es glasnog itanja sadri(

vizuelnu per!ep!iju oblika, strukture i pozi!ije slova auditivnu per!ep!iju izgovora glasova

povezivanje glasova - slova u !jelini sloga i rijei razumijevanje rijei i reeni!e ;itavanje je najsloenija etapa u !jelovitom pro!esu uenja itanja. Poetnik u tom pro!esu naje #e prvo prepoznaje slovo u okviru prvog sloga, izgovara njima oznaene glasove pojedinano, spaja ih u slog, a zatim identifikuje pojedinana slova u narednom slogu, spaja ih u taj slog, izgovara prethodni slog sa narednim i tako redom. ). poku aj - 6-1 &61' ,-1 &,1' /. poku aj - 61-,1 &61,1'

% obzirom na parti!ipa!iju uenika glasno itanje moe biti(

$N=$V$=U10N- - uenik pokazuje pravilno, jasno i teno itanje, a uitelj i ostali ueni!i prate njegovu dik!iju 2$+1N43 P- U0-A1.1 - uenik se identifikuje sa odre"enim likom iz knjievnog teksta E-*%,- 2$+1N43 - istovremeno glasno itanje svih uenika jednog odjeljenja ili grupe uenika

-
. . ()

http://zarkoanicic.wordpress.com/2012/05/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB %D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%B %D1%80%D0%B0%D0%B!%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%"A %D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B %D1%80%D0%B5%D0%B#%D0%BD %D0%B$%D1%"8-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0/

GHIJKL( $ MG8MNO PQRON SHTUHVH WXYKUZX[ Y\UH]H \ W\TH]H 8GO8GQ^_ R_ 8`aQbS` aOb_cQ O 8OM_cQ d\IeKfZK VKghK i WXTjHUJH]K \ IHWHgH]K

%&'()* +,-*./0.1&* 234.56,* 54.7. -/)8)(6,-/9 +. (& 6. 6.-/.56):2 7. /.( +0,;&,03.6)<2(& ) 2-*&0) .6.4)/)':)* 6.')6,* ,+.=.1. ) <.+.=.1&* 0.<6)8 +,(&7)6,-/). >.-/.56): ,03.6)<2(& 5&=?& +,-*./0.1. /&*./-:)9 6.(+0& 5&<.6& <. 2'),6);29 +. -& ,6. +0,@)02(& 6. +,-*./0.1& @)0& ,:,4)6&. A'&6);) +,-*./0.(2: B +0&7*&/& B C27& B =)5,/)1& B 7,3.D.(& B -4):& B E,/,30.E)(&. F03.6)<.;)(. +,-*./0.1. 2 6.-/.5): B A-*&0.5.1& +.=1& 2'&6):. 6. ;&4)6& G<.+.=.1& ;&4)6.H B A-*&0.5.1& +.=1& 2'&6):. 6. 6.(5.=6)(& +,(&7)6,-/) B A-*&0.5.1& +.=1& 2'&6):. 6. *.1& 5.=6& +,(&7)6,-/) G.6.4)/)':, +,-*./0.1&H I)<2&46, -& ,+.=.(2: B ,?4);) B ?,(& B +,4,=.( B ,76,-) B +,:0&/) B 7)6.*):. B *)*)':. .:/)56,-/ B 3&-/):24.;)(. B 7&/.C) B -:0)5&6) &4&*&6/) B 5)<2&46) +0,?4&*) B ,+/)':& )30.':&

8GO8GQ^_ R_ 8`aQbS` aOb_cQ O 8OM_cQ

J.<5)(.1& 3,5,06,3 -428. :,7 7&;& K0&?. ,03.6)<,5./) 0.<6& 50-/& 3,5,0. - 7):;)(-:,-)6/,6.;)(-:& 5&=?&9 :., ) 5&=?& <. 0.<5)(.1& )67)5)72.46)8 3,5,06)8 :.0.:/&0)-/):.: B -42@.1& 3,5,0. 6.-/.56):.9 7023.9 342*;.9 -+):&0. B :,*&6/.0)-.1& 3,5,0. B -42@.1& .0/):24)-.6)8 ) 6&.0/):24)-.6)8 <52:,5.9 @2*,5. B -42@.1& <52:,5. ,6,*./,+&(-:,3 /)+. B -42@.1& +,5&<.6, -. *)*):,* ) 3&-/,5)*. :,() 3. +0./& B 2+,0&76) 0.<5,( 3,5,06,3 ) *2<)':,3 -428. 6. '.-,5)*. *2<)':& :24/20& J.<5)(.1& :24/20& -42@.1.: B 0.<5)(.1& -/)4. -42@.1.

_keTU\YkK VKghK i eXYHVH]K IVekXVH, [fHTXVH \ [XVXJH

B 0.<5)(.1& +.=1& ) :,6;&6/0.;)(& B 25.=.5.1& -.3,5,06):. B +,70.=.5.1& +0.5)46,3 3,5,0. B ,75.(.1& ?)/6,3,7 6&?)/6,3 2 /,:2 3,5,06& .:/)56,-/) B 2-+,-/.5C.1& ,76,-. )<*&D2 -42@.1.9 *)@C&1. ) +.*L&1.

8GdO l_S m nN`oO

M.7. ,03.6)<,5./) -5&'.6) +0)(&* +05.:.N O,4.<.: 7&/&/. 2 @:,42 (& 5.=.6 7,3.D.(9 6.0,')/, <. +,0,7);2 ) <. @:,42. A +,0,7);) *&-&;)*. 54.7. +,-&?6. +-)8,<.: )@'&:)5.1&9 6&)<5&-6,-/9 0.7,-/9 0.7,<6.4,-/9 .4) +,6&:.7 ) -/0.8: M.:, L& -& 7&/& -6.L) 2 6,5,( -0&7)6)N M.:, L& -& +,:.<./) 2 0.<4)')/)* -)/2.;)(.*. *&D2 /,4):)* 7023,5)*.N M.:, L& -& 7,:.<./) +0&7 6.-/.56):,*N A @:,4) 54.7. 6&)<5&-6,-/9 6.0,')/, <. 6.-/.56):& ?272L)8 +05.:.. P,@ (&76. 3&6&0.;)(.Q M.:5. L& ?)/)N R,L& 4) 7,6&/) 0&<24/./& ) 0.7,-/)9 +. ) ?0)3&9 :., +0&/8,76.N S./, +05) 7.6 2 @:,4) /0&?. 7. ?27& +0.<6): <. -5&: <. 0,7)/&C& ) 0,D.:&9 <. 6.-/.56):&9 .4) ) <. -5& 2'&6):& ) 0.76):& @:,4&. M.7 /0&?. ,03.6)<,5./) -5&'.6) ) <5.6)'.6 -2-0&/ 7&;& -. @:,4,*N A +0.:-) +,-/,() 5)@& *,32L6,-/): - -5&'.6) +0)(&* +05.:. 2 @:,42 ,?.5C. -& :0.(&* /&:2L& @:,4-:& 3,7)6&9 :.7. -& 0.7) +26,* +.0,*9 :.7. -2 -5) (,@ 6. ,:2+29 ) 2'&6);) ) 6.-/.56);)9 :.7. *,=& 7. -& ,7.?&0& ) +0)+0&*) +0,30.* <. -5&'.6,-/ 2 '.-/ 6.(*4.D)8T - +0)(&* +05.:. 2 @:,42 ,03.6)<2(& -& 6&+,-0&76, 2,') +,'&/:. @:,4-:& 3,7)6&9 :0.(&* .532-/. G. ,5, (& 6.')6 :,() -& 6.('&@L& +0)*&12(&HT - 6&:) -*./0.(2 7. 2'&6);) +05,3 0.<0&7. /0&?. 7. +,D2 2 @:,42 6&:,4):, 7.6. +,-4& ,-/.4)89 ,?)'6, 7023& -&7*);& -&+/&*?0.. S. ,5, 7.(2 +-)8,4,@:, ,?(.@1&1&: +,'&/.: @:,4-:& 3,7)6& (& -5,(&50-/.6 &*,;),6.46) 7,=)5C.( <. -5& 2'&6):&9 ?&< ,?<)0. 6. 2<0.-/9 . )-/, /.:, ) <. 6.-/.56):& ) 0,7)/&C&. A 7023,( -&7*);) L& -& /. &*,;),6.46, 2<?20:.6. ./*,-E&0. -/)@./)9 0.7)L& -& -*)0&6)(&. S./, L& -& +.=1. ) .:/)56,-/) 2-*&0)/) 6. 7,4.<.: 6,5)8 '4.6,5. :,4&:/)5.. U5.:. ,7 ,5)8 *,32L6,-/) ,03.6)<,5.1. +05,3 7.6. 2 @:,4) )*. -5,(& +-)8,4,@:, ) +&7.3,@:, ,?(.@1&1&9 . ,+0&7&C&1& <. (&762 ,7 1)8 '&-/, <.5)-) ,7 E.:/,0. :,() -2 5.=6) <. =)5,/ @:,4& )4) 702@/5&6& -0&7)6&. M, ,03.6)<2(& -5&'.6) +0)(&* +05.:. 2 @:,4)N V ,5,* +)/.12 -& 0.<4)')/, +0)-/2+. ) @:,4& 3. 0&@.5.(2 2 <.5)-6,-/) ,7 2-4,5. +,7 :,()*. 0.7& )4) ,7 /0.7);)(& -.*& @:,4&. >&37& -2 <. ,03.6)<.;)(2 ,5& -5&'.6,-/) <.)6/&0&-,5.6) -5) 0.76);) @:,4& ) *6,3) 2<)*.(2 2'&@L. 2 +,(&7)6)* 1&6)* 7&4,5)*.9 . :24/206,-2*&/6)':) +0,30.* 2 '.-/ +05.:. +0)+0&*.(2 2'&6);) *4.D)89 +. ) -/.0)()8 0.<0&7.9 '4.6,5) 0.<6)8 -&:;)(. ) )6/&0&-6)8 302+. :,(& -2 2 /,:2 @:,4-:& 3,7)6& )*.4& 6.(?,C& 0&<24/./& 6. 6.-/2+)*. 2 @:,4) ) 5.6 1&. A +,(&7)6)* @:,4.*. +0,30.* +0)+0&*.(2 2'&6);) 7023,3 0.<0&7.9 7,-:,0.@1) +05.;) ) /.:, +,:.<2(2 -5,()* 7023,5)*. @/. -& -5& 2 @:,4) *,=& 6.2')/) <. 3,7)62 7.6.. O,-/,() ) +0.:-. 7. /2 ,73,5,062 72=6,-/ +0&2<*2 2'&6);) <.50@6,39 '&/50/,3 0.<0&7.. F5. 5.0)(.6/. )*. +0&76,-/) 6.7 ,-/.4)*.9 (&0 -2 2'&6);) -/.0)()9 <0&4)()9

. 2'), )8 (& 6.-/.56): :,() -.7. +0&2<)*. +05.:&. >&:) 6.-/.56);) 6.5,7& :., 6&7,-/./.: ,5,3 6.')6. @/, -2 ,6) -.*) 5&L 7,5,C6, .63.=,5.6) ,:, +0)(&*. 6,5)8 2'&6):.9 . *,0. 7. +0)+0&*.(2 ) 25&=?.5.(2 +0,30.* -. -/.0)()* 2'&6);)*.. A 6&:)* @:,4.*.9 6.0,')/, 2 30.7-:)* -0&7)6.*.9 .63.=2(2 -& +0,E&-),6.46. 7&'(. +,<,0)@/. )4) 7023) 2*&/6);) - <.?.5C.') +0) 7,*,5)*. :24/20& ) -4)'6)* )6-/)/2;)(.*.. U5.:) ,7 ,5)8 6.')6. )*. ) +0&76,-/)9 . ) 6&7,-/./:&9 +. -& -5.:) 6.-/.56)':) :,4&:/)5 ,+0&7&C2(& <. ,6.( :,() -*./0. 6.(+,3,76)()* <. ,-/5.0&1& <.7./:. ,5& 5.=6& -5&'.6,-/) - . /, (& 7. -& +05.;) /,3 7.6. ,-&L.(2 +0)(./6, 2 -5,(,( 6,5,(9 7023,( :2L). F5.( +05) 7.6 /0&?. 7. ?27& +0.<6): <. @:,429 +,0,7);29 . 2 *.1)* -0&7)6.*. ) <. -5& -/.6,56):& *&-/.. K.:, W):. X.0:,5)L 2 -5,(,( :1)<) >.-/.5. +,'&/6,3 ')/.1. ) +)-.1. :.=&: Y%,'&:)5., -.* 7&;2 ) 5,(6,* *2<):,*. >&:. -& <6. 7. +,')1& 6,5) =)5,/ <. -/,/)62 7&;&.Z UJOUMV P[SVM / \ 2 O05) 7.6 2 @:,4) F-5.62, (& ) /.( 723, ,'&:)5.6) 7.6. O,')1& 6,5) =)5,/ <. 8)C.7& 7,(2'&0.@1)8 *.4)@.6.. F7 7.6.- ,6) L& 7,?)/) 5.=6, )*&: D.;) - +05.;). X6,3) -2 ?276) ,7 -5.62L.9 . 6&:) -2 6&*)06, +0&-+.5.4) /2 6,L. M.:, L& ?)/) 2 @:,4) +05,3 7.6.N S./, (& +0&7 6.-/.56):,* +05.:. 5&4):. +&7.3,@:. ,?.5&<.: 7. 2')6) 7. 7&;. <.+.*/& +05) 7.6 2 @:,4) . ,6 -& 6.('&@L& ) +.*/) ')/.5,3 =)5,/.. M.:.5 6.-/.56): /0&?. +05.;)*.N >.-/.56): /0&?.9 +0& -5&3.9 -5,()* )<34&7,*9 +,34&7,*9 0&')*.9 -5,()* -/.5,* Y6. +0&'.;Z 7. ,-5,() ) +0)52'& +.=12 6,5)8 D.:.. K,3 7.6. /0&?. 7. ?27& 6.-*&(.69 C2?.<.69 -/0+C)59 6&=.69 -/0,39 +0.5)'.6. K.:.5 /0&?. 7. ?27& ')/.5,3 -5,3 =)5,/. 2 0.72 - 7&;,*9 . +,-&?6, /,3 +05,3 7.6.. O0&7 50./)*. 2'),6);& 7,'&:2(& -5,(& Y3,-/&Z. U. 0,7)/&C)*. -& 02:2(&9 . -5.:,* 7&/&/2 2+2/) ,-*&89 +,34&79 +)/.1& ) 2+2L2(& 3. 7. -&76& 37& =&4). M.:, )<34&7. 2'),6);. +05,3 7.6.N >. -5.:,( :42+) -2 '&-/)/:&9 0.7 -/.0)()8 2'&6):. ) 6. 1)*. @.0&6) ;0/&=)9 6. '&-/)/:.*. -2 6.+)-.6& 6.(4&+@& 0&'): *.*.9 /./.9 ?0./9 -&-/0.9 70239 -26;&9 )30.9 @:,4.9 7,*,5)6.... >. 6.-/.56):,5,* -/,42 -2 :,0+);& -. ;5&L&*9 ?,*?,6.*. ) -+)-.: 2'&6):.. %&'.:: YP. -& -&L.* 7. (& ?)4, *6,3, 7&;&9 . 2')/&C);. (& ?)4. 4&+. ) -*&(.4. -& ) (. -& 5)@& 6)-.* +4.@),.Z %&5,(');.: Y>.*. (& 2')/&C);. 7.4. ?,*?,6& :,(& -2 ?)4& 25)(&6& 2 +4.52 8.0/)(2. O,-4& -.* 6.(5)@& 5,4&4. +4.52 ?,(2.Z

G_M8`GQl maQc_ 8`aQbS`p aOb_c_ O 8OM_c_

B F75,(&6, 2'&1& ')/.1. ) +)-.1. - O,(&7)6) *&/,7)'.0) )-/)'2 7. -2 ')/.1& ) +)-.1& 7,-/. -4,=&6& 5&@/)6& ) 7. 6&*.(2 6&:& '50@L& *&D2-,?6& 5&<&9 +. )8 -/,3. /0&?. 2')/) ,75,(&6,. - K.:, -&9 6. +0)*&09 *,=& 2 +05,* +,423,7)@/2 -.54.7./) ')/.1&9 . 2 7023,*

+)-.1&. V4) -&9 +0&*. 7023,* *,7&429 6.(+0& )<5,7& +0&75&=?& <. ')/.1&9 :,(& /0.(2 7, 75. *&-&;.9 +,/,* 7,4.<) 2'&1& ')/.1. ) )-/,50&*&6, -& 50@& +0)+0&*& <. +)-.1&9 7. ?) -& 6. :0.(2 2')4, +)-.1&. - F5.:.5 6.')6 0.7. 2'&6):2 ,*,32L.5. 7. /&*&C6, -.54.7. ')/.1& ) +)-.1&9 .4) (& )-/,50&*&6, ) 5&,*. 6&&E):.-.6 ) 6&&:,6,*)'.6. A'&6):& /0&?. <. @/, :0.L& 50&*& 6.2')/) 7. :5.4)/&/6, ) ')/.(2 ) +)@2. B A+,0&76, G)-/,50&*&6,H 2'&1& ')/.1. ) +)-.1. - A'&6): )-/,50&*&6, 2') :.:, -& (&76, -4,5, ')/. ) :.:, -& +)@&. - I&=?.1& ')/.1. +,*.=& +)-.12 ) ,?062/,. U+,(&6& -2 7&'(. *,/,06. .:/)56,-/ ) 5)<2&46. +0&7-/.5. -4,5.9 @/, 7,+0)6,-) '50@L&* ) -)3206)(&* 2'&12 ')/.1. ) +)-.1.. - ])/.1& ) +)-.1& 6.(?,C& (& 2')/) ,6.:, :.:, -& (.5C.(2 ) +0)*&12(2 2 =)5,/6,( +0.:-)9 . /, <6.') )-/,50&*&6,. F5.:5, 2'&1& (& 6.(&E):.-6)(& ) 6.(+,+24.06)(& ) :,7 6.- ) 2 -5&/2. B M,*?)6,5.6, 2'&1& ')/.1. ) +)-.1. - V*. *&/,7)'.0. :,() -*./0.(2 7. /0&?. )<*)0)/) +0,/)520&'6,-/) ,75,(&6,3 ) 2+,0&76,3 ')/.1. ) +)-.1. 1)8,5)* :,*?)6,5.1&*. O,@/, 2'&6);) 6.2'& 7. ')/.(2 ,70&D&6 ?0,( -4,5.9 2'& 7. )8 +)@2. - O,-/,(& 0.<6) *,7&4) +0)*&6& ,5.:5,3 2'&1.. P&7.6 ,7 1)8 (& -4&7&L): ,?0.7) -& +05)8 10 7, 15 -4,5. /.:, @/, -& 2') 1)8,5, ')/.1& ) 50@& -& +0)+0&*& <. +)-.1&T <./)* -& 2') ')/.1& +0&,-/.4)8 -4,5. ) +)-.1& +0&/8,76& -:2+)6& -4,5.9 7. ?) -& 6. :0.(2 2')4, +)-.1& +0&,-/.4)8 -4,5.. F5.:5)* 6.')6,* 0.7. 2'&1& ')/.1. ) +)-.1. /0.(& 6.(:.-6)(& 7, *&-&;. *.0/.. UJOUMV P[SVM / \ 2 M.:, ,?0.D)5./) @/.*+.6. ) +)-.6. -4,5.N - X,6,30.E-:)* +,-/2+:,* *,32 -& ,?0.D)5./) @/.*+.6. ) +)-.6. -4,5. ,75,(&6, )4) 2+,0&7,. - A 7.6.@1& 50&*& 6&*. +,/0&?& 7. -& @/.*+.6. ) +)-.6. -4,5. ,75,(&6, ,?0.D2(2. U.50&*&6) ?2:5.0) )<0.D&6) -2 6. +0)6;)+2 )-/,50&*&6,3 2'&1. ')/.1. ) +)-.1.9 ,76,-6, +0&*. 2+,0&76,( ,?0.7) @/.*+.6)8 ) +)-.6)8 -4,5..

8GOq`G R_ 8OM_cQ
B >.4)5-+&0, - ,5. 50-/. +)-.C:& 5&,*. (& +,3,76. <. +)-.1&T - +0&+,02'2(& -& :., 6.(?,C& ) 6.(.7&:5./6)(& -0&7-/5, <. +,'&/6, +)-.1&T - 6.4)5-+&0, ,*,32L.5. +05.:2 7. +)@& 4&+, ) +0.5)46,. B R&*)(-:. ,4,5:. - 8&*)(-:. ,4,5:. -& 6& +0&+,02'2(& <. +,'&/6, ')/.1& ) +)-.1& B ^0.E)/6. ,4,5:. - 30.E)/6. ,4,5:. -& +0&+,02'2(& <. +,'&/6, +)-.1& +,7 2-4,5,* 7. 2'&6): 6& ?0)@& ,6, @/, (& 6.+)-., - 30.E)/6. ,4,5:. *,0. ?)/) 7,?0,3 :5.4)/&/. B A+,/0&?. 32*);& - A+,/0&?. 32*);& ?)4, :,(& 50-/& 2 6.-/.5) +)-.1. 6)(& +,=&C6.9 (&0 ,6. -*.12(& ,73,5,06,-/ 2'&6):. +0&7 ,6)* @/, +)@&. - U/&+&6 ,73,5,06,-/) 2'&6):. (& -*.1&6 :.7. (& ,6 -5&-/.6 7. *,=& 25&: 7. )<?0)@&

32*);,* +,30&@6, 6.+)-.6, -4,5,9 +. (& <./, 32*);. 6&+,=&C6.. B U5&-:& :,(& )*.(2 -)-/&* 4)6)(. - U5&-:& :,(& )*.(2 -)-/&* 4)6)(. 6.(.7&:5./6)(& -2 <. +,'&/6, +)-.1&. - A 6.@)* -5&-:.*. <. +05.:& ,-6,56. +0.<6)6. (& -2=&6. - /, -2 -5&-:& -. 2-:,* +0.<6)6,* :,(& (& 6.(.7&:5./6)(& :,0)-/)/) <. +,'&/6, +)-.1&. B U5&-:& -. :5.70./6)* +,C)*. 6.*&1&6& <. *./&*./):2 ) /&86)':, +)-.1& - U5&-:& -. :5.70./6)* +,C)*. 6.*&1&6& <. *./&*./):2 ) /&86)':, +)-.1& 6)-2 .7&:5./6& <. :,0)@L&1& 2 +,'&/6,* +)-.12. UJOUMV P[SVM / \ 2 - M5.70./ 2 -5&-;)9 :., +0,-/,0 :,() ,30.6)'.5.9 *,=& 2/);./) 6. +,(.5C)5.1& 30&@.:.9 6.0,')/, 6&+0.5)4.6 ,?4): -4,5. - +0&2-:. )4) 0.<52'&6. -4,5.. B U5&-:& ?&< 4)6)(. - U5&-:& :,(& 6&*.(2 6):.:5& 4)6)(& 6& /0&?. :,0)-/)/) <. +,'&/6, +)-.1&.

O0)'.1&: B -4,?,7.6 0.<3,5,0 B 0.<3,5,0 +,-/.5C.1&* +)/.1. ) +,/+)/.1. B 0.<3,5,0 <.-6,5.6 6. +,-*./0.12 ,:,4)6& G-/5.0)9 C27)9 +,(.5.9 ?)L.9...H B E,0*)0.1& :24/20& 702@/5&6,3 ,?0.L.1. GE,0*)0.1& 2'/)5)8 E0.<.H O0&+0)'.5.1&: O0&7-/.5C. 0&+0,72:,5.1& -.70=)6&. X,32 -& +0&+0)'.5./) ?.(:&9 ;0/.6) E)4*,5)9 7)(.E)4*,5)9... O0&+0)'.5.1& *,=& ?)/) 7,-4,56, ) -4,?,76, G-. +0,*&6,* -.07=)6& )4) *,7&4. +0&+0)'.5.1.H

8J\YH]K \ WJKWJ\YHVH]K

FU>FI[ ]VK_`_ V OVU_`_

8JKUrXLZH \TW\U\VH]H
V-+)/)5.1& -+,-,?6,-/) -5.:,3. 7&/&/. <. 3,5,06, ,+@/&1& G-+,-,?6,-/ <. 0&+0,72:,5.1& :0.L&3 -.70=.(.9 2*&@6,-/ <. -4,?,76, 3,5,06, :,*26);)0.1&9 ?,3./-/5, 0&'6):.9 ,7-/2+.1. ,7 :1)=&56,3 (&<):.9 3,5,06) 6&7,-/.;)HT )-+)/)5.1& +0&7<6.1. )< ')/.1. ) +)-.1. G+,<6.5.1& -4,5.9 ')/.1& ) +)-.1&HT E,0*)0.1& )67)5)72.46)8 /.?&4. -. 0&<24/./)*. )-+)/)5.1. 0.7) 2(&76.'.5.1.9 ,7&C&1.9 )<?,0. *&/,7. ) +,-/2+.:. ) +0.L&1. 6.+0&7,5.1. 2'&6):..

8J\WJKjH IH Y\UH]K \ W\TH]K

I&=?& 2 +,-*./0.12 G5)<2&46& 5&=?&H - <.+.=.1& ) ,7.?)0.1& <6.'.(6)8 +,(&7)6,-/)T 0.<5)(.1& .6.4)/)':,3 +,-*./0.1.9 /&*./-:) ,03.6)<,5.6, +,-*./0.1& +0&7*&/.. ?)C.:.9 =)5,/)1.9 +/);.9 -4):.9 ;0/&=. ) )42-/0.;)(.T <.7.5.1& ,?4):. ?,(.9 +,4,=.(. +0&7*&/. ) ?)L.T 2,'.5.1& +,:0&/.9 7)6.*):& :0&/.1.9 *)*)':)8 .:/)56,-/) ) 3&-/):24.;)(&.

I&=?& 2 -42@.12 G.:2-/)':& 5&=?&H - ,/:0)5.1& ) 0.<4):,5.1& <52:,5.9 @2*,5. ) /,6,5.9 0.<4):,5.1& 3,5,06)8 :.0.:/&0)-/):. G3,5,0.H 6.-/.56):.9 7023.9 342*;. ) -+):&0.. >&3,5.1& +.=C)5,3 -42@.1. 3,5,06):. ) -.3,5,06):.. J.<5)(.1& :24/20& 2-*&6,3 )<0.=.5.1.: +0)'.1& 6. ,-6,52 +,-*./0.1. ) +0)'.1& 6. ,-6,52 6)<. -4):.T +0&+0)'.5.1& /&:-/.9 42/:.0-:& +0&7-/.5&9 ;0/.6,3 E)4*.. a,0*)0.1& ) 2-.50@.5.1& :24/20& +0.:/)'6,3 :,*26);)0.1.: 6.5):.5.1& 6. 2'/)52 E0.<&,4,3)(2 ) 3,5,06& :,65&6;)(&T 3,5,06, -6.4.=&1& 2 0.<6)* ,:,46,-/)*.. A-5.(.1& ) 0.<5)(.1& +,(*. 0&'&6);&9 0&') ) 34.-.. J.<5)(.1& ,-&L.1. <. ,-6,56& 3,5,06& (&7)6);&. _6.4)/)':.9 -)6/&/)':. ) .6.4)/)':,--)6/&/)':. 5&=?.1.. b&:-)':. ) -)6/.:-)':. 5&=?.1.: ?,3.L&1& 0&'6):.9 .:/)5)0.1& +.-)56,3 0&'6):.9 .6.4)<. 34.-,56& -/02:/20& 0&'). I&=?& .0/):24.;)(& - ')-/9 (.-.6 ) +0.5)4.6 )<3,5,0 -5)8 34.-,5.. X,/,0)':& 5&=?&: 5&=?.1& +,:0&/. 02:&9 @.:& ) +0-/)(29 +)-.1& 0.<4)')/)8 ;0/. ) 4)6)(. :., ,-6,56)8 &4&*&6./. -4,5.T (&76,-/.56, ) -+,6/.6, 4):,56, )<0.=.5.1&T 2-*&0&6, ) -4,?,76, ;0/.1& - 2 :,0&4.;)() -. <.8/&5)*. )< 4):,56& :24/20&T -+,6/.6,-/9 7,-4&76,-/ ) E26:;),6.46,-/ 2 <.8/&5)*. 7. -& 2'&6);) 2*&@6, -42=& +0)?,0,* <. +)-.1&9 ;0/.1& ) -4):.1&. 8XYKUZX Y\UH]K \ W\TH]K F-6,56) 6.-/.56) +0)-/2+ 2'&12 ')/.1. ) +)-.1. ,-/5.02(& -& +0)*&6,* 34.-,56& .6.4)/)':,--)6/&/)':& *&/,7&. A 1&6& -/02:/206& 7&4,5& G+0)-/2+6& (&<)':& .:/)56,-/)9 .6.4)/)':. ) -)6/&/)':. 5&=?.1. <. 2-5.(.1& +,(*. 34.-.9 +)-.1& -4,5.9 ')/.1& ,73,5.0.(2L&3 /&:-/. ) 0.<3,5,0 , 1&*29 +)-.1& 0&') ) 0&'&6);. ) -4.H E26:;),6.46, ) ,-*)@C&6, )6/&30)@2 -& +,-&?6) +,-/2+;): ,75,(&6,9 2+,0&76, ) :,*?)6,5.6, 2'&1& ')/.1. ) +)-.1.9 +,(&7)6.'6, ) 302+6, 2-5.(.1& -4,5. - +0&*. -4,?,76,* ,+0&7&C&12 2')/&C. ) 2 <.5)-6,-/) ,7 7./)8 6.-/.56)8 ,:,46,-/). A ,:,46,-/)*. +0&/8,76,3 -/02'6,3 ) ,03.6)<,5.6,3 ,?&<?&D&1. 6&,+8,76)8 2c?&6):. ) 6.-/.56)8 -0&7-/.5.9 2')/&C -& *,=& ,+0&7&4)/) ) <. :,*+4&:-6) +,-/2+.: 2 2'&12 ')/.1. ) +)-.1.. A5&=?.5.1& 4,3)':,3 ')/.1. 6. ,73,5.0.(2L)* /&:-/,5)*. )< ?2:5.0.: +0.5)4.6 )<3,5,0 -5)8 34.-,5.9 +0.5)46, 6.34.@.5.1& 0&')9 /&'6, +,5&<)5.1& 0&') 2 0&'&6);) (.')6,* ) /&*+,* UJOUMV P[SVM / \ 2 +0)0,76,3. 3,5,0.. F-*)@C&6, ) +,7-/);.(6, 50&76,5.1& ')/.1. -5.:,3 2'&6):. +,6.,-,?. J.<3,5,0 , +0,')/.6,*. A5&=?.5.1& 30.E)':) +0.5)46,3 ) &-/&/-:) 5.C.6,3 G4&+,3H +)-.1.: +,(&7)6.'6)8 -4,5.9 0&') ) 0&'&6);.. U)-/&*./)'6, ) 7,-4&76, ,-/5.0)5.1& 8)3)(&6-:)89 /&86)':)8 ) +0.:/)'6)8 6.5):. 5&<.6)8 <. +)-.1& G+0.5)46, -&7&1& ) 70=.1& /&4.9 E26:;),6.46. 2+,/0&?. +0)?,0. <. +)-.1& ) -4.H. F7*&0&6,9 +0)*&0&6, ) +,7-/);.(6, 50&76,5.1& 02:,+)-. -5.:,3 2'&6):. +,6.,-,?. O,-&?6. *&/,7)':. ?0)3. 2-*&0.5. -& 6. 2'&6):& :,() 5&L )*.(2 )<5&-6. +0&7<6.1. )< ')/.1. ) +)-.1. :., ) 6. ,6& 2'&6):& :,() <.,-/.(2 2 -/);.12 ,-6,56& +)-*&6,-/). mTHVJsHVH]K Y\UH]H \ W\TH]H O,-4& 2-5.(.1. ,-6,56& +)-*&6,-/) G,0)(&6/.;),6, /,:,* +05,3 +,423,7)@/.H9 6.-/.5C. -& 25&=?.5.1& ) 2-.50@.5.1& ')/.1. ) +)-.1. ) /,:,* 7023,3 +,423,7)@/.9 7, -/&+&6. .2/,*./)<,5.6)8 0.71). a26:;),6.46)*9 ,-*)@C&6)* ) +0)*&0&6)* +,5&<)5.1&* -/&'&6)8 <6.1. ) 5&@/)6.9 /,:,* 2-5.(.1. +,'&/6,3 ')/.1. ) +)-.1.9 -. ,73,5.0.(2L)* +0,30.*-:)* -.70=.()*. )< ,-/.4)8 +0&7*&/6)8

+,702'(. G30.*./):. ) +0.5,+)-9 4&:/)0.9 (&<)':. :24/20.H 6.'&46, -& ,*,32L2(& 2'&6):2 7. 6. -5.:,* '.-2 3,5,0)9 ')/. ) +)@&.

dazema eiftogih i$jkD$ \ lkmjnlo\ pADA n eAmjAq\ kmekqA r\jAesA \ l\mAesA matetak \nteuracivskim pristwpom wxenvw xitanva i pisanva wspostagyva se xgrfha geza izmezw uyasa i syoga9 kom{iniravw se uyasogi9 diveyogi rivexi i rexenice9 wspostagyva se semantixka geza izmezw rivexi i rexenica wnwtar teksta. |om{inacivom anayitixkih i sintetixkih metoda pogezwvw se razyixite operacive9 kao fto sw: rafxyanviganve rexenica na rivexiT syauanve rivexi w noge rexeniceT rafxyanviganve rivexi na syoga / uyasogeT syauanve syoga / uyasoga w syouoge i noge rivexi. magremena yiteratwra9 kova tretira pro{yem xitanva i pisanva9 kao i {rovni mezwnarodni provekti ne nwde znaxavniva metodska inogatigna rvefenva w nastagi xitanva i pisanva. }}} iezw teoretixarima i wxiteyvima praktixarima priswtan ve razyixit pouyed na primvenw metoda i postwpaka rada w nastagi osnoga xitanva i pisanva. n strwxnov yiteratwri9 kova se {agi pro{yemom xitanva i pisanva9 pominvw se {rovne metode rada9 ayi danas preogyadagavw dga pristwpa osnogama xitanva i pisanva9 kovi sw {azirani na dga temeyvna odnosa prema vezixkim sadrtavima9 to sw anayitixki9 sintetixki i anayitixko-sintetixki pristwp. \stina9 danas se oge metode povagyvwvw w kom{inacivi sa drwuim metodama kove doprinose cveyogitivem razwmiveganvw proxitanou.

n sintetixkom pristwpw wxenvw xitanva i pisanva poyazi se od syoga / uyasa pa se tav metodski postwpak naziga i eyementarnim9 ver poyazi od navmanvih vezixkih vedinica sa nauyafenim ~onoyofkim i ura~ixkim aspektom9 odnosno wspostagyvanvem geze izmezw uyasa i syoga9 te spavanvem syoga / uyasoga w syouoge i krahe rivexi. inoui teoretixari smatravw da se sagyadaganve tehnike xitanva i pisanva reayizira na ftetw potpwniveu razwmiveganva proxitanou.1 lrimved{e 1 n istratiganvw progedenom 1"!1. uodine mchmayohr wtgrzwve da se w petom razredw osnogne fkoye sposo{nosti xitanva wxenika kovi sw wxiyi prema anayitixkov metodi i onih kovi sw wxiyi prema sintetixkov metodi izvednaxagavw9 pwth 188 ogov metodi rada odnose se i na oda{ir kratkih rivexi kove dveca {rzo nawxe9 ayi kove ne po{wzwvw nvihogo interesiranve. ksnogni nedostatak sintetixke metode rada veste i w prenauyafenom insistiranvw na syogima i uyasogima kao da sw to osnogne vedinice kove sw nosioci znaxenva rivexi.2

Anayitixke metode9 iyi anayitixki pristwp9 kako se w nastagnov praksi sge xefhe de~inira9 povagyvwvw se w skyopw cveyogitih metoda kove poyaze od smisya rivexi i rexenice. \ anayitixke metode rada povagyvwvw se pod raznim nazigima9 a navpoznative sw metode cveyogitih rivexi i metode cveyogitih rexenica. n anayitixke metode rada sgrstaga se i uyo{ayna metoda kova wyazi w sastag cveyogitih metoda i kova ve w {yiskov gezi sa anayitixkim metodama rada. n anayitixkim metodama rada poyazi se od rivexi i rexenice9 kove se rafxyanvwvw9 te se na tav naxin doyazi do uyasa i syoga. n praksi se

navxefhe poyazi od uyo{aynou xitanva krahih rexenica iz kovih se kasnive izdgavavw povedine rivexi9 a onda se doyazi do syoga i uyasoga. n anayitixkom pristwpw xesto se nayaze nizogi rivexi kovi sw nastayi dodaganvem iyi odwzimanvem syoga poxetnov rivexi. lourefno {i {iyo protwmaxiti da se vezixka anayiza temeyvi iskyvwxigo na nizogima rivexi i rexenica9 ver {i takag postwpak kod dvece izazigao dosadw i ne {i ih motogirao. |gayitetnom razgivanvw vezixke anayize9 kova ve {itan predwgvet za wxenve xitanva i pisanva9 doprinose vezixke iure9 rimogane rivexi9 pronayatenve9 dodaganve9 odwzimanve i zamvena syoga i syouoga w rivexima. n vezixkov anayizi poyazi se od cveyine rivexi i rexenice9 pa se wzimavw rivexi i rexenice kove sw {yiske dvexivem iskwstgenom nigow. qehina teoretixara se syate s tgrdnvom da ve gizweyni kriteriv znaxavan pri iz{orw vezixkih sadrtava. pexenice moravw {iti kratke9 vednostagne9 priyauozene vezixkov anayizi. ei w vednov nastagnov o{yasti nive {iyo toyiko oprexnih mifyvenva i toyiko raspraga gezanih za metode rada i nastagne postwpke kao w nastagi osnoga xitanva i pisanva. je rasprage ni iB$: $rstyesewnterricht9 $ntwgickywnuen Bwru{cherei denzen $r~ahrwnuen9 oorneysen mcriptor qeryau9 rank~wrt9 str. 212 215. 2 d. iyyer G1"!#H istratigao ve sposo{nost xitanva kod dvece kova sw wxiya xitati prema sintetixkov i prema anayitixkov metodi. losyive drwuou razreda awtor ve wtgrdio da {oyve xitavw ona dveca kova sw wxiya xitati prema sintetixkov metodi. kna dveca kova sw wxiya prema anayitixkov metodi postitw {oyve rezwytate w {rzini xitanva9 ayi se sya{ive snayaze w razwmiveganvw teksta. n xetgrtom razredw sposo{nosti sw uotogo izvednaxene. iyoyouiva

18" danas nisw sasgim okonxane i pored {rovnih empirivskih istratiganva w ogov o{yasti.3

eastaga kova ve wsmverena na sagyadaganve osnoga xitanva i pisanva ima zadatak da osposo{i wxenike za xitanve9 pisanve i razwmiveganve proxitanou. n pred{wkgarskov ~azi rada wxenici se pripremavw za wxenve xitanva i pisanva syoga. n ogov ~azi rada akcenat ve na razgovw uogora i ura~omotorixkim predgvet{ama kove sywte za koordinacivw pokreta. lredmetno podrwxve eyementarne pismenosti w nastagnov praksi ne reayizira se sgwudve na isti naxin. eavxefhe se prgo wxe geyika i maya ftampana syoga9 a zatim geyika i maya pisana syoga. ritanve i pisanve sw neodgovigi procesi9 wxe se istogremenoT istina9 na ogav naxin ve nefto wsporen proces wxenva xitanva i pisanva9 ayi ve wsgavanve xitanva i pisanva temeyvitive i sistematixnive9 dveca getw syoga9 pragiyno fxitagavw i xitavw s razwmiveganvem. lri prgom swsretw sa fkoyom wxenici primavw in~ormacive sywfavwhi uogor wxiteyva9 uogor sgovih grfnvaka i ostayih sa kovima komwniciravw. resto se kate da se wxenik tek w fkoyi swsrehe sa wzornim uogorom sywfavwhi uogor wxiteyva i nveuoge wpwte gezane za kwytigiran uogor. nxenik w prgi razred donosi uogor sredine w kovov ve tigio9 tav uogor nerivetko odwdara od standardnou vezixkou izraza. nxenik he kasnive wxiti pragiyan izuogor w okgirw uogornih gvet{i i ostayih wsmverenih aktignosti. Dok wxenici sywfavw wxiteyva i ostaye wxesnike w razuogorw9 oni wsgavavw noga znanva i razgivavw komwnikacivske sposo{nosti.

ogorom se o{yikwvw i iskazwvw misyi. 3 n ogom kontekstw znaxavno ve istaknwti ~aze xitanva kove ve sa psihoyofkou aspekta posmatraya i. rwdina k{radogih w knvizi Y\urom do xitanvaZ9 koyska knviua9 aure{9 1""59 str. 1 . i 18. Awtorica ve istakya xetiri ~aze w procesw wxenva xitanva 1H aza cveyogitou prepoznaganva. n ogov ~azi radi se o uyo{aynom xitanvw civeye rivexi9 udve ve priswtna yououra~ska strateuiva9 za razyikw od a{ecedne strateuive ver se ogdve civeya napisana rivex shgata kao znak za rivex kovw izuogaramo. 2H aza poxetnou uyasognou rafxyanviganva. n ogov ~azi divete o{raha patnvw na syoga i uyasoge kovi tgore rivexi. 3H aza pregozenva syoga w uyas. n ogov ~azi divete prepoznave syogo i zamvenvwve ua w uyas. #H aza pregozenva ura~ixkih w uyasogne vedinice. n ogov ~azi divete ve osposo{yveno za cveyogito xitanve9 a kad naize na noge nepoznate cveyine w stanvw ve da ih {rzo syogno i uyasogno rafxyani. 1"0 a wspostagyvanve adekgatnou odnosa prema uogornov razgivenosti wxenika prgou razreda osnogne fkoye wxiteyv mora imati wgid w sposo{nosti artikwyacive uyasoga9 te sposo{nosti artikwyacive manvih i gehih uogornih cveyina9 kako {i mouao pyanirati adekgatan pristwp sgakom wxenikw. nxiteyv he pose{nw patnvw pokyanvati onim wxenicima i urwpama wxenika xivi uogor odstwpa od standarda9 te wgvet{agati one eyemente standardnou vezika kovi se razyikwve od uogornih eyemenata vezixkou izraza. lpkpAim|A lkDpnrsA \ |kine\|Ao\sm|\ kqkpe\ |kej$|mj ritanve se reayizira onom {rzinom kova oduogara {rzini

uogora. lri xitanvw ve geoma gatno da wxiteyv wgataga indigidwayne sposo{nosti wxenika9 te mouwhnost anayize i reprodwkcive proxitanou sadrtava. ea ogom wzrastw znaxavne sw gvet{e gizweyne i akwstixne identi~ikacive uyasoga / syogaT rivexiT zgwkoga9 te wsagrfaganve preciznosti w di~erencivacivi i imenoganvw sadrtava kove sw gidveyi i xwyi. logeziganve prouramskih podrwxva w komwnikacivski uogorni kontekst ostgarwve se raznim gvet{ama kove mouw imati identixnw poyaznw osnogw Gsyika9 tekst9 rexenica9 uogorna sitwaciva9 ~iym itd.H9 ayi i razyixito wsmverenve: vezixko9 stiysko i uramatixko. n prgom razredw osnogne fkoye otkyanvanve tefkoha w uogorw9 xitanvw i pisanvw predstagyva proces. ramatixka pragiya sw za wxenike ogou wzrasta vof wgivek apstraktno podrwxve s o{zirom na konkretnost kao osnogno o{iyvetve mifyvenva festouodifnvaka. \ podrwxve knvitegnosti ve w ~wnkcivi wsagrfaganva tehnike xitanva9 razwmiveganva sadrtava i ostayih seumenata9 a w skyadw sa zahtvegima prouramske strwktwre. mtepen razgivenosti pamhenva9 mifyvenva i emocionayne zreyosti kao i stepen yinugistixkou razgova wtixw na percpepcivw i recepcivw knvitegnou teksta9 te wkwpnim grivednostima dveywve poticavno na sge nagedene aspekte9 pose{no na rvexnik9 vezixke i kwytwroyofke aspekte9 senzi{iyitet i dotigyvavno-spoznavni intenzitet w procesw komwnikacive i w procesw wsgavanva i wsagrfaganva xitanva i pisanva. {ou toua ve znaxavno da sw sgi sadrtavi ogou predmetnou podrwxva w ~wnkcivi osnoga xitanva i pisanva. Da {i se postiuao iyoyouiva

1"1 temeyvni ciyv w nastagi osnoga xitanva i pisanva9 tre{ayo {i insistirati na onim gvet{ama kove he wticati na wsagrfaganve tehnike xitanva i pisanva Gdiktat s komentarom9 iz{orni diktat9 diktat s predswsretanvem pourefaka9 o{vafnveni diktat9 iz{orni9 stgarayaxki diktat...H. to se tixe inteuriranva sadrtava w vedinstgenw cveyinw i s vedinstgenim ciyvem9 to sw vof prive poya stoyveha zauogarayi mgetozar \unvatogih9 myo{odan imogih9 iiyan sanvwfih9 Desanka sanvwfih9 igovin i iariva orzegih9 jodor iyih i Dwfan soganogih. # lomenwti awtori nagode: lyaniranve rada w xitanvw mora {iti wsko pogezano sa pyaniranvem rada w uramatici i pismenim gvet{ama.5

n predmetnom podrwxvw osnoga xitanva i pisanva9 Gspoznavno podrwxve znanveH akcenat ve na prepoznaganvw uyasa w inicivaynov9 medivaynov i ~inaynov pozicivi9 te razyikoganvw povmoga uyasa i syoga9 rivexi od rexenice9 wspostagyvanvw youixkou syiveda w nonsensnom iskazw i prepoznaganvw hwmora w uogorw9 razuogorw i tekstw. ahtvegi kovi se odnose na podrwxve xitanva wsmvereni sw na pragiyno xitanve i razwmiveganve proxitanou9 a iz podrwxva dikcive postagyven ve zahtveg wnofenva eyemenata izratavnosti w xitanve. n prgov ~azi gatno ve da wxenici sagyadavw pragiynw artikwyacivw9 xist izuogor sgih uyasoga. jav tip xitanva mgetozar \unvatogih naziga artikwyaciono xitanve.!

n procesw ogou xitanva stgaravw se oduogaravwhi wgveti za razyikoganve povedinaxnih syixnih uyasoga i razyikoganve rivexi sa razyixitim akcentom9 razyikoganve meyodive9 ritma9 travanva9 gisine i vaxine uogora. n iurama sywfanva i diskriminacive tre{ayo {i razyikogati prago i preneseno znaxenve rivexi. n ogov ~azi rada gatno ve insistirati na izuogorw onih rivexi xive ve znaxenve wgvetogano a~rikatskim parogima Gh xT z dtT h zT x dtH. lrofirwve se mouwhnost koriftenva uogornih iuara kove sw pouodne za gvet{anve diskriminacive Gzauonetke9 {rzayice9 {rovayice ...H. |ada ve w pitanvw ogav wzrast razgov artikwyacive uyasoga geh se sta{iyizira9 tako da he se artikwyaciva gvet{ati samo sa onim wxenicima kovi {wdw imayi pro{yema sa povedinim uyasogima. letouodifnvaci/festouodifnvaci tete izuogaravw uyasoge: yv9 r9 nv9 h9 # mgetozar \unvatogih i ostayi: eastaga maternveu vezika w osnognov fkoyi prirwxnik i prigremeni wdt{enik za wxenike wxiteyvskih fkoya9 Beourad9 1"5!. 5 \sto9 str. #. ! op.c9 str. ". 1"2 x9 z9 dt9 pa ve potre{no pyanirati gvet{e artikwyacive sa urwpom wxenika. n procesw wxenva xitanva i pisanva tre{ayo {i adekgatnim metodama raditi na {ouahenvw rvexnika9 profiriganvw znanva o predmetima i povagama iz okoyine. Dveca wsgavavw taxne nazige i izraze o onome fto gide9 xwvw i posmatravw. n okgirw vezixke i socivayne komwnikacive gatno ve predgidveti

raznogrsne o{yike nastagnou rada kovi podrazwmivegavw sge vezixke i socivayne aspekte i dinamizme Grad w parwT kooperatigni radT ~rontayni radT indigidwayni radT iuraonice maftaoniceT iuraonice prixaonice...H kd komwnikacivskih postwpaka w praksi se istixe: posmatranve9 sywfanve9 dotigyvaganve9 izrataganve9 razuogor9 imitaciva9 prixanve9 preprixaganve9 opisiganve Gperceptigni i dotigyvavni nigoH9 te iura kao sitwaciva9 postwpak i sredstgo. |reatigni pristwp nastagi osnoga xitanva i pisanva ostgarwve se na reyacivi wxenik nastagna vedinica wxiteyv. ea osnogw prouramske dinamike wxiteyv de~inira temw razuogora9 priprema materivay za uogorne aktignosti9 stgara pouodnw atmos~erw za razuogor9 podstixe kreatignw eneruivw9 po{wzwve interes i osvehanva9 razgiva kreatigno mifyvenve. Da {i se sge ogo mouyo reayizirati9 neophodno ve oda{rati adekgatnw motigacivw. iotigaciva ve navkreatignivi dio xasa9 ona pogezwve nastagnw vedinicw sa iskwstgenim nigoom wxenika. n okgirw motigacione pripreme gatnw wyouw imavw nastagna sredstga9 iskwstga i spretnost wxiteyva. qer{ayna motigaciva ostgarwve se pwtem teksta9 prixe. eeger{ayna motigaciva navxefhe se zasniga na sitwacivskov motigacivi. qizweyna motigaciva se ostgarwve pomohw syike predmeta9 {iha9 povaga9 syike douazava9 niza syika kove predstagyvavw douazav9 iywstrirane razredne syogarice9 razredne syogarice i syouognice {ez iywstraciva9 wxenixke syogarice i syouognice9 apyikacive9 kartoni rivexi9 ~iymogi9 uyina9 pyasteyin9 ywtke i modeyi predmeta. Asocivacivska motigaciva reayizira se w gidw poticava na odrezenw rivex.

|om{inaciva wxenixkih uogornih aktignosti sa pokretima diveyoga tiveya G~izixki pokreti9 ritmixka uimnastika9 pantomimaH wpotre{a pomohnih sredstaga za razgov uogora9 te isticanve kyvwxnih rivexi w temi davw do{re rezwytate w ~azi pripreme za nastagw xitanva i pisanva. ormiranvem krahih rexenica i nvihogim o{yikoganvem w manve cveyine9 sywfanvem9 gvet{anvem sywha9 poyiyofkim iyoyouiva

1"3 uogorenvem9 povedinaxnim uogorenvem9 te kom{inacivom pokreta i uogora wxenike wgodimo w improgiziranw dramskw sitwacivw. \ura ve osnogni o{yik rada w pred{wkgarskov i ranov {wkgarskov ~azi. ietoda iure ve osnogna metoda w kovov imamo spov uogornou9 ritmixkou i yikognou. pazuogor w nastagi osnoga xitanva i pisanva xesto ima motigacivski ciyv i sywti kao wgod nekov temi. myotenivi tip razuogora ve hewristixki. kgav tip razuogora nive iskyvwxigo reprodwktignou karaktera9 neuo se wxenici podsticavnim pitanvima dogode do noge spoznave i sami otkrigavw pro{yem. jav razuogor mote {iti improgiziran9 razuogor teye~onom9 dramatizaciva teksta i uogorenve stihoga. i$jkDA m\je\d |kpA|A n eAmjAq\ r\jAesA \ l\mAesA n posyvednvem desetyvehw w nastagi xitanva i pisanva poxinve se primvenvigati mj$l B mj$l provekat zasnogan na teorivama . qiuotskou9 $. $riksona i s. livauetam. lose{no se insistira na opremanvw wxionica i radnih prostora kovi oduogaravw potre{ama wxenika w procesw aktignou wxenva. kgav provekat uradi se na metodoyouivi i konceptw nasyivezenom iz predfkoyskou oduova i o{razoganva.

lrouram se reayizira wz wxefhe porodice i drwftgene sredine. eastaga ve osmifyvena kroz anuatiranve w centrima aktignosti. lo tgrdnvi zauogornika mtep { step prourama inogaciva se ouyeda w prwtanvw mouwhnosti sgakom dvetetw da napredwve prema gyastitim sposo{nostima9 potre{ama i interesiranvima. lokretaxi i zauogornici ogou provekta istixw znaxav rada w mayim urwpama9 wxenici aktigno swdveywvw w procesw istratiganva9 spoznaganva i otkriganva. nxenve ve oruanizirano w centrima aktignosti kovi predstagyvavw maye stimwyatigne ya{oratorive za aktigno wxenve. ea ogav naxin9 smatravw awtori provekta9 dveci se prwta mouwhnost iz{ora9 pogehaga se motigaciva za rad i zadogoyvstgo w procesw wxenva. |operatigno wxenve podstixe {oyve razwmiveganve razyixitosti9 te razgiva osvehav za zavedniftgo i pripadanve urwpi9 odveyvenvw. madrtavi se pogezwvw w cveyinw kova omouwhaga dwuotravniva i wpotre{yvigiva znanva i gveftine9 pogehaga ishode wxenva i podstixe wxenike na samostayno wxenve. 1"# lriswstgo odrasyih w wxionici pomate wxenicima da crpe znanve iz gife izgora. n okgirw ogou provekta uogor9 xitanve i pisanve sw mezwso{no pogezani9 a w ogom procesw nastagnici i wxenici zamifyveni sw kao saradnici9 partneri. eagedeni wgveti sw pwt ka dveyotgornom wxenvw. kni mouw posywtiti za pyaniranve i prouramiranve nastagnou procesa9 ayi i za stgaranve atmos~ere w kovov he wxenici wxiti xitati i pisati. ksnoge xitanva i pisanva podrazwmivegavw sticanve wmiveha kove se ostgarwve

w sredini ispwnvenov ftampanim materivayom. auogornici wxenva xitanva i pisanva po mtep { step provektw smatravw da se nav{oyve sagyadagavw syoga ako sw dveca okrwtena syogima i ako kompyetna atmos~era w wxionici prwta zadogoyvstgo i ima sgrhw. magyadaganve xitanva i pisanva ne mote se posmatrati izoyirano od sywfanva i uogora. eeka dveca doyaze w fkoyw sa {ouatim uogornim potencivayom9 a drwua imavw oskwdna saznanva iz te o{yasti. eawxiti xitati i pisati za divete znaxi whi w sgivet odrasyih9 odnosno nawxiti vezik sgoua okrwtenva.

ksnogni ciyv wxenva xitanva i pisanva po mtep { step prouramw ve da divete9 wzrasta od fest i sedam uodina9 ogw znaxavnw aktignost wsgava kao iurw i za{agw9 te da nayazi radost w xitanvw i pisanvw w opwftenov atmos~eri9 da ispoyvaga interes prema didaktixkom materivayw za razgov pismenosti9 te da razgiva uogor i gveftinw sywfanva kroz razuogor. Divete od fest uodina pokazwve smisao za hwmor i mote isprixati oriuinayne prixe9 mote se prisvetiti sadrtava prixe kovw ve xwyo i mote ve preprixati. lo mifyvenvw zauogornika rada po mtep { step prouramw za osnognw fkoyw nastovi se pomohi dveci da postiunw sgov pwni potencivay s ciyvem razgivanva kgayiteta texnou xitanva. ritanve se wxi gvet{anvem. |ada sw dveca zadw{yvena w xitanve9 ona shgatavw kako sw oge dgive predmetne cveyine pogezane. lriyikom gvet{anva xitanva9 wxenici se pripremavw za pisanve. Da {i podsticayi xitanve9 wxiteyvi wxenicima davw priuodne tekstoge. losyive xitanva potre{no ve anuatirati gife wxenika da

preprixagavw {avke9 {asne9 prixe i da odiuravw povedine interesantne yikoge. Da {i se wxenici zainteresirayi za interpretacivw potre{no im

mtep { step oentar za o{razogne inicivatige: mtgaranve wxionica w kovima divete ima centraynw wyouw G! uodinaH9 str. 13". iyoyouiva

1"5 ve ponwditi gizweyno-stimwyatigne iywstracive kove {i wticaye na povaxaganve interesiranva za sadrtav kovi sw sywfayi. i$jkD$ nr$esA r\jAesA \ l\mAesA lk mj$l B mj$l lpkpAin ietode wxenva xitanva po ogom prouramw zagise od stiyoga wxenva9 od inteyektwayne spremnosti wxenika9 spretnosti nastagnika i nveuogou iskwstga9 te opremyvenosti fkoye. mtep { step prouram nwdi wxiteyvima nekoyiko metoda mezw kovima se istixe: ke\r|\ i$jkD kovi se poxeo primvenvigati 18"0. uodine9 a kovi se odnosi na uyas i syogo kada se vezik9 kovi dveca wxe9 temeyvi na ~onetskom pragopisw. i$jkD lk$DAs \kqkp\ w nastagi se primvenvwve od 1"30. uodine. kgav metod se odnosi na gizweyno memoriranve rivexi. |ada dveca raspoyatw ~ondom gife od 20 rivexi9 mouw primvenvigati to znanve w okgirw ogou metoda. kgdve ve pro{yem fto se rivexi pamte izdgoveno9 tekst ve redwciran. ietod ~ormiranva rexenica n okgirw oge metode pose{no se iskoriftaga fkoyska ta{ya na kovw wxenici postagyvavw kartice sa rivexima po odrezenom redosyivedw i tako sastagyvavw rexenice. kga metoda nive pouodna za vezike sa syotenom dekyinacivom.

\eq\mj\r|\ lp\mjnl wxenva xitanva povagio se pedesetih uodina. n okgirw ogou metoda wpotre{yvagavw se rivexi kove se syixno izuogaravw9 a razyixito pifw Gmaxka taxka znaxkaT kost uostH. nkoyiko se od ogih rivexi kreira nonsensna rexenica9 iyi tekst9 potre{no vw ve osmisyiti i ponwditi w gezanom tekstw. ietoda wsmverena na xitanve n okgirw oge metode sga dvece imavw isti tekst9 nastagnik postagyva pitanva i nastovi od wxenika saznati yixno zapatanve gezano za tekst. lristwp vezikw w cveyini kga metoda ima centrayno mvesto w mtep { step prouramw. auogornici wgozenva ogou prourama istixw da ve metod pristwpa vezikw w cveyini nedagno wgeden9 te da ve geoma popwyaran na apadw. lo ogom metodw wxenici wxe xitati tako fto sw okrwteni 1"! prixama9 pvesmama9 rimoganim stihogima i drwuim ftampanim materivom. jekstogi se pose{no patyvigo {iravw9 moravw zadogoyviti sge edwkacivske eyemente ogou wzrasta. jekstogi sw wgrfteni w qeyikw knviuw kova ve sgim wxenicima dostwpna w tokw rada. mgakw proxitanw rivex nastagnik pokazigaxem dotakne. Dveca xitavw zavedno poyiyofki. lored oge geyike knviue xesto se koriste i maye knviue9 a ~onixke yekcive se davw kao mini yekcive9 zagisno od sitwacive i potre{e. ietodom pristwpa vezikw w cveyini insistira se na: sadrtavw i znaxenvwT inteuriranvw xitanva i pisanvaT wsmveraganvw wxenika na samostayno xitanve. nxiteyv xesto zapife rivex ispod crteta9 a wxenik xita syikw rivexi participacivskim xitanvem. ietoda dopwnvaganva teksta

lrema ogom naxinw xitanva i pisanva wxenik popwnvaga prazno mvesto w datom tekstw. kgav naxin wxenva xitanva i pisanva zasniga se na wxenixkov procveni onoua fto xita. doyistixkim pristwpom nav{oyve se podrtaga mtep { step prouram w nastagi xitanva. kgav pristwp podrazwmivega pozitigno okrwtenve9 poznaganve sposo{nosti sgakou wxenika s ciyvem indigidwayizacive w procesw wgvet{aganva xitanva. n mtep { step prouramw teti se indigidwayiziranom pristwpw s ciyvem priyauozaganva wxenva nigow razgova wxenika. n predsyognov ~azi wxenici razuogaravw9 razmifyvavw i istratwvw. kd wxenika se zahtivega da wxestgwvw w razuogorw o smisyw prixe. ea ogav naxin nastagnik mote prociveniti kovi postwpci xitanva oduogaravw sgakom wxenikw. |ove he postwpke nastagnik oda{rati za sgakou wxenika zagisi od nigoa razgova i inteyektwaynou napretka sgakou wxenika. nxiteyv prati napredak sgakou wxenika9 {iyveti noga postiunwha9 wnosi zapatanva i komentare. a{iyvefke pomatw nastagnikw da prati napredoganve wxenika9 ayi i da popwni praznine w razgovw wxenixkou znanva. n ogom prouramw wyoua nastagnika9 w procesw wxenva xitanva i pisanva9 syotena ve i geoma raznogrsna. eastagnici sw pomauaxi i kreatori nastagnou procesa. kni oruaniziravw rad w geyikim i mayim urwpama9 ayi se9 prema potre{i9 anuatiravw i w radw s povedincima.8

8 eekada sw wxiteyvi kovi rade po mtep { step prouramw imayi asistenta9 w reayizacivi raznih aktignosti9 ayi sw tokom gremena9 iz ~inansivskih razyoua9 asistenti iskyvwxeni iz ogih odveyvenva. iyoyouiva

1" lristayice mtep { step prourama smatravw da wxenici imavw gyastite naxine pismenou komwniciranva. eeka dveca w pred{wkgarskov ~azi9 w okgirw ura~omotorixkih predgvet{i9 crtavw prive pisanva9 drwua dveca teye gidveti rivex9 a ostayi prive pisanva modeyiravw syogo9 sywte se raznim manipwyatignim materivayom9 neka dveca prive neuo {iyo fto napifw teye isprixati prixw. qatno ve sagyadati dvexivi vezik9 snimiti goka{wyar dveteta prive neuo fto poxnemo s wxenvem pisanva. lo modeyw mtep { step prourama xitanvw i pisanvw {i tre{ayo pristwpiti na indigidwayiziran naxin wgatagavwhi pisanve kao sredstgo komwnikacive9 te razwmiveganve spone izmezw uogora i pisanva. madrtav prourama9 metode rada postwpci pri wsgavanvw ura~ixke strwktwre w ogom prouramw nisw vasno naznaxeni. lo nogom metodw9 w mtep { step prouramw9 dveca wxenvw pisanva ne pristwpavw na kyasixan naxin."

nxenve pisanva nive ouranixeno na odrezeno syogo9 wxenik pife prema yixnim interesiranvima9 sam {ira fta he pisati ne o{rahavwhi pwno patnve na uramatikw.10 lisanve se razgiva9 a dvecw ve gatno ohra{rigati w procesw pisanva. lo kyasixnim metodama wxenve xitanva i pisanva odgiva se pyanski i sistematski. n mtep { step prouramw9 na poxetkw fkoyske uodine festouodifnvaci i sedmouodifnvaci mouw izuogarati samo poxetne swuyasnike. atim he dodagati zagrfni uyas i ostaye uyasoge kove xwvw. a nastagnika ve gatno da za{iyveti da ve9 wkoyiko se w ogov ~azi insistira na ispragnom sricanvw syoga9 sadrtav potisnwt w drwui pyan.11

n procesw wxenva xitanva i pisanva po mtep { step prouramw ne insistira se na tome kako he dveca svediti dok pifw9 kako he izyotiti urwpi ono fto sw napisayi9 te kako he sge to {iti grednogano. n sgemw ogome wxiteyv ve koordinator9 ayi i onav kovi podwxaga wmivehw pisanva9 on pomate da dveca wspostage gezw izmezw xitanva i pisanva9 te sgakodnegnou praktixnou tigota. kn ima wyouw da osmisyi okrwtenve w kovem he wxenici raditi9 da prirpema adekgatan didaktixki materivay9 wxi dvecw da sarazwvw9 syo{odno iznose sgove mifyvenve9 stagoge9 pomate im da steknw w " |ate Bwrke aysh mtep { step: mtgaranve wxionica w kovima divete ima centraynw wyouw G! 10 \sto. 11 \sto9 str. 150. 1"8 se{e pogverenve. nxenixko okrwtenve mora {iti tako wrezeno da oduogara razyixitim stiyogima wxenva i ~azama razgova pismenosti. lotre{no ve da postove sastavayifta za geyikw urwpwT mayi prostori za tihe aktignosti kove povedinci mouw iskoristiti w griveme kada xitavw i pifw. lapir i oyogke Giyi ostaya sredstga za pisanveH tre{a da {wdw dostwpni w sgakom od centara aktignosti kako {i se wxenici podsticayi da spontano pristwpe pisanvw.12 |reatori mtep { step prourama nagode nekoyiko mouwhnosti wrezenva prostora za aktignosti xitanva i pisanva. \zyotite a{ecedw/az{wkw Gsyognik geyikih i mayih syogaH po prostorivi. \yi9 maye trake papira na kovima ve prikazana a{eceda/az{wka mouw {iti zakoxene na grh sgake kywpe. kgo oduogara nigow razgova festouodifnvaka i sedmouodifnvaka kod kovih se vagyva uodinaH9 str. 1#8.

kratkogidnost9 te imavw potefkoha da gide syoga kova sw wdayvena. |ada sagyadavw syoga9 wxenici w pAD\ke\o\ A l\mAes$ gvet{avw pisanve w raznim o{yicima. lrepiswvw maye tekstoge kovi ih interesiravw. eeki od wxenika mouw prepisati samo nekoyiko rivexi. mgaki pokwfav prepisiganva i pisanva wxiteyv he podsticati i hra{riti kod wxenika. ea kravw radionice o pisanvw wxenici se okwpyvavw w urwpw kako {i razmiveniyi iskwstgo9 pokazayi radoge. eeko he proxitati sgov rad9 a neko divete he zatratiti pomoh wxiteyva9 iyi nekou wxenika kovi ve {oyve ogyadao tehnikom xitanva i pisanva. losyive ogih aktignosti wxiteyv procvenvwve ono fto sw wxenici wradiyi. lrocvenviganve se grfi sgakodnegno. nxiteyv prati napredoganve wxenika i {iyveti podatke o sgakom wxenikw. ea osnogw rezwytata wxenixkih postiunwha on modi~icira sgovw nastagnw praksw kako {i izafao w swsret potre{ama sgakou dveteta. lri reayizacivi ogou provekta roditeyvi imavw gatnw wyouw kao partneri w pyaniranvw9 impyementacivi i egaywacivi aktignosti kove sw gezane za xitanve i pisanve. lartnerstgo sa porodicom zasniga se na wyozi roditeyva w tigotw dveteta. poditeyvi kontinwirano komwniciravw sa wxiteyvem i drwuim strwxnim oso{yvem w fkoyi. lreuyedavw porto~oyive9 zavedno sa wxiteyvem i pedauouom wxestgwvw w sastagyvanvw indigidwaynou pyana9 imavw mouwhnost da priswstgwvw iyi wxestgwvw w sgakodnegnim aktignostima w wxionici prema prethodnom douogorw sa wxiteyvem. eastagnik wgataga roditeyve9 prihgata ih kao gatne partnere w sgim seumentima rada9 pri sagyadaganvw xitanva i pisanva9 wgataga 12 \sto9 str. 151. iyoyouiva

1"" indigidwayne karakteristike roditeyva9 redogno komwnicira s roditeyvima9 poziga ih da mw pomounw w raznim seumentima nastage9 oruanizira razyixite naxine zavednixkou drwtenva9 izyete9 posvete9 okwpyvanva. eastagnik donosi gatne odywke zavedno sa roditeyvima.13 nm\jes$e\ o\s$q\ lkj\m|nsn mADpAsen D\i$e\sn eastagnik pyanira rad w skyadw sa propisanim kwrikwywmom9 dave dveci mouwhnost da ostgare sgove pwne potencivaye w o{yasti xitanva i pisanva. lredmetno podrwxve xitanva i pisanva youixki inteurira9 omouwhagavwhi wxenicima da znanve stixw smisyeno dogodehi ua w gezw sa stgarnim tigotom. a xitanve i pisanve postagyvavw se vasni i mveryvigi ciyvegi i zadaci kovima se odrezwve fta he wxenici znati i fta he sge razwmveti nakon wxenva9 detayvno se propiswvw ciyvegi kove {i tre{ayo ostgariti. oiyvegi se ~ormwyiravw w o{yikw niza specivaynih sposo{nosti kove proiziyaze iz uyo{aynou ciyva. lonekad se ogako ~ormwyirani ciyvegi shgatavw kao do{ro razrazena hiverarhivska strwktwra w okgirw kove se opiswvw sposo{nosti9 kove {i tre{ayo razgiti9 te naxin mveryvigosti tih sposo{nosti.1# nsitnvaganvem ciyvega w nastagi wxenva xitanva i pisanva potiskwve se sadrtavna dimenziva9 odnosno sadrtavna dimenziva ve znatno zanemarena. n predmetnom podrwxvw mtep { step prourama9 a i w prouramskov strwktwri xitanve i pisanve se odgava od ostayih podrwxva. n sagremenim poxetnicama za degetouodifnve

o{razoganve gidyvigi sw pokwfavi da se inteurira podrwxve xitanva i pisanva sa ostayim podrwxvima nastage maternveu vezika.15 13 Awtor mtep { step prourama sastagiyi sw pose{nw rek-yistw za samoprocvenw nastagnika za standarde kgayiteta. 1# n fkoyama ederacive ogav prouram ve poxeo wyaziti 1""!. uodine. naxav ogou prourama i nveuogi rezwytati w nastagi poxetnou xitanva i pisanva nisw dogoyvno gayorizirani. jako se ne mote taxno prociveniti fta ve nastaga radom po mtep { step prouramw do{iya9 a fta ve izuw{iya. inoui praktixari misye da se ogakgim radom gife uw{i neuo fto se do{iga9 da wmvesto pedauofke opwftenosti imamo pedauofkw anarhivw. 15 qidveti lrgankw dazeme i \{re eiftogiha9 Bosanska rivex9 maravego9 2005. i myogodar dazeme i \{re eiftogih9 Bosanska rivex9 maravego9 2005. 200 lrouram kovi se ostgarwve nizom wsitnvenih koraka Gkorak po korakH ouranixaga syo{odw dvetetw i mouwhnost da napredwve prema sgovim sposo{nostima. eive syo{oda ako divete preyazi iz centra w centar9 da {i {irayo aktignosti prema interesiranvw i ako se ne wkyapa w fkoyski sistem o{ageza.1! jo ve samo prigidna {riua o syo{odi wxenika9 ogakag naxin rada xesto zamara wxenike9 stgara dosadw kod nvih9 a o mouwhnostima i indigidwayizacivi tefko ve w ogom kontekstw wophe uogoriti. eeki metodixari gryo oz{iyvno wpozoragavw na opasnost od takge metodike kova ne oduogara ni wxenicima ni wxiteyvima.1 Bigfa wxiteyvica i pro~esor metodike pwth m{ey nauyafaga da se nastaga wxenva xitanva i pisanva ne smive ostgarigati doumatskim syivedom metodixkih postwpaka ver ako sw ciyvegi w nastagnim prouramima i wdt{enicima ostgareni w sitnim koracima wxiteyvw i wxenikw {it he tefko iskoraknwti iz zadatou smvera.18

lro~esorica pwth smatra da metodika sitnih koraka Gkorak po korakH oduogara wxiteyvima poxetnicima9 ayi xim wxiteyv ogyada nastagnim wmivehem9 ogakag wsitnveni pristwp xitanvw i pisanvw poxinve ua spwtagati. eastagni pyanogi i prourami tre{a da {wdw postagyveni garivantno i da sywte kao mouwhi primver9 a nikako kao o{agezwvwhi normatigni dokwment. ietodika sitnih koraka mouya {i posywtiti dveci kova imavw smetnve w razgovw9 w specivaynim fkoyama9 iyi w okgirw pose{nih prourama w egentwaynov impyementacivi inkywzignou o{razoganva. inoui metodixari kritizirayi sw wxenve xitanva i pisanva metodom korak po korak. lose{no ve oftre primved{e ogov metodi rada izrekao dans Brueymann. ogorehi o potefkohama w nastagi xitanva i pisanva9 on kate: ii dveci uogorimo da ve xitanve za{agno9 da he oni to rado xiniti9 da ve xitanve gatno9 ayi sw nafi postwpci nosioci sasgim drwuaxivih porwka. mgi mi wxiteyvi9 roditeyvi9 gyada9 drwftgo kao cveyina kao da uogorimo dvetetw dgive stgari. lrgo: Ako te mi ne natveramo da xitaf9 nikada nehef nawxiti xitati. Ayi9 mi hemo te geh natveratiQ Drwuo: ritanve ve tako tefko i kompyicirano9 a ti si tako uywp da nikada nehef nawxiti i zato hemo 1! inoui praktixari kovima ve nametnwt rad po ogom prouramw xesto ogav sistem rada de~iniravw pedauofkim anarhizmom. 1 eive rivedak sywxav da wxiteyvi drte xasoge iz podrwxva xitanva i pisanva i matematike po kyasixnom prouramw9 a sadrtave ostayih predmeta reayiziravw po mtep { step prouramw. 18 pwth m{ey: $rstyesennterricht $ntwickywnuen jendenzen $r~ahrwnuen oorneysen mkriptor qeryou9 rank~wrt9 1""39 str. 228. iyoyouiva

201

ti mi to dagati mayo pomayo w sitnim koracima kao fto syivepca gode neragnim pwteyvkom.1" Brueyman ve geoma sarkastixan kada uogori o ogom metodw rada. kn iznosi vednw metodixkw pofayicw kovom aywdira na metodw sitnih koraka i kate: ea izyot{i nogih izwma vedna ~irma predstagyva awtomatskw mafinw za fifanve. \zgana ve mafina syixna kapi Ghaw{iH za swfenve kose9 a w wnwtrafnvosti te mafine nayaze se sitni notegi kovi se krwtno krehw. losmatravwhi tav izwm vedan posvetiyac ve pomayo skeptixno prokomentirao: Ayi kako he ta mafina ~wnkcionirati ver uyage sw ipak razyixite geyixineN \zyauax ve oduogorio posvetiocw: Draui uospodine9 one sw razyixite samo prgi pwt.20 Brueymann smatra da metodika sitnih koraka mote se primvenvigati w radw s onim wxenicima kovi imavw potefkoha w wxenvw i kova zaostavw w inteyektwaynom razgovw. mq$ no\De$ \D$s$ kmn$e$ mn eA lpklAmj n posyvednve griveme {rovni amerixki strwxnvaci pokwfagavw da9 pwtem raznih provekata Gmtep { step9 koye privateyvi dveceT Aktigno wxenveH a~irmiravw metodw sitnih koraka9 ne~ormayne drame i tome syixno. |od nas nisw o{ageyvna kgayitetna istratiganva dveyotgornosti i nedveyotgornosti didaktixkou materivaya kovi se nwdi w procesw wxenva xitanva i pisanva pomohw ogih metoda. Brovni ne~wnkcionayni i nedogoyvno procivenveni materivayi gife odgyaxe patnvw dvece od nastagne swftine i time wsporagavw proces wxenva xitanva i pisanva. |reatori oge metode o{razognov vagnosti nwde i prirwxnike kovi ne proyaze institwcivw recenziranva9 a rivetko se ko za nvih zainteresira iz institwciva kove kreiravw o{razognw poyitikw w Bosni i derceuogini.21

1" dans Brueymonn: |inder aw~ dem eu zwr mchri~t9 i{eye Bottiuho~en9 1""29 str. 1!#. 20 dans Brueymann: Die mchri~t entdecken9 awde qeryou |onstanz9 1"8"9 str. 25. 21 n vanwarw 1""5. uodine pro~esorski kadar i stwdenti na postdipyomskim stwdivima sa nnigerziteta w lits{wruw sw9 w saradnvi sa ne\o$-om9 anuatirani na provektw aktignou wxenva. ea poxetkw prourama9 po{ert wderic9 predstagnik ne\o$-a i nn oohen godiyi sw radionice9 kako {i urwpama wxiteyva i edwkatora w Bid predstagiyi aktigno wxenve. Do krava 1""5. uodine pits{wrski edwkatori sw napisayi materivay za lrirwxnik o aktignom wxenvw. iaterivay aktignou wxenva ve namivenven da pomoune wxenicima da se wkyvwxe w fkoyskw tematikw9 tako da sgome wxenvw mouw dati pwni yixni smisao. $dwkatori 202 pazni provekti kovi se {age powxaganvem nastagnika metodama wxenva xitanva i pisanva primvenvwvw se w swsvednim zemyvama9 ayi sw rezwytati nvihogou rada insititwcionayno kontroyirani. iinistarstgo prosgete pepw{yike mr{ive ouyasiyo se pogodom lrovekta Aktigno wxenve kove ve w osnognim fkoyama reayizirao \nstitwt za psihiyouivw na iyozo~skom ~akwytetw w Beouradw9 pod rwkogodstgom \gana \giha w saradnvi sa iinistarstgom prosgete pepw{yike mr{ive i orne ore9 a wz ~inansivskw pomoh ne\o$-a. k prirwxnikw i provektw Aktigno wxenve9 awtora \gana \giha9 Ane lefikin9 myo{odanke sankogih9 mgetyane |ivegxanin22 izniveyi sw mifyvenve dr. iiyka Andrih9 sagvetnik iinistarstga za nastagw srpskou vezika9 i pro~. dr iiyiva eikoyih. lored niza primved{i kove sw izniveyi ogi grsni strwxnvaci zakyvwxak se sgodi na neizostagna nawxna i strwxna preispitiganva ogou provekta. lro~. dr. iiyiva

eikogih9 neswmnvigo vedan od navgehih metodixkih awtoriteta na vwtnosyogenskim prostorima9 ogav provekat ve nazgao metodoyofkom wtopivom. n ogom provektw9 po mifyvenvw pro~. dr. iiyive eikoyiha neopragdano se raskida sa progerenim stgarayaxkim dostiunwhima w sagremenov nastagi i zanemarena ve xinvenica da gehina nastagnika ne mote ni da zamisyi se{e i sgove wxenike {ez wzavamne stgarayaxke interakcive9 sgestrane radne motigiranosti i yixnou a~irmiranva sgih wxenika w nastagi.23 lro~. dr iiyiva eikoyih smatra da sw sge ywcidne ideve oswzene na propast92# te da awtori prirwxnika Aktigno wxenve w gife priyika postwpavw ekyektixki i iywzionistixki: wmevw da zamwte tamo ude sw stgari9 w swftini9 vasne i {istre.25 sw tgrdiyi da oga grsta iskwstga mote kreirati dw{yve i postovanive wxenve. |roz sgove aktignosti wxenici razgivavw vak i izoftren osvehav za rezonoganve. n mayim urwpama wxenici sw w mouwhnosti da sarazwvw i wxe vedni od drwuih9 kao i sam wxiteyv. Aktigno wxenve mote9 takozer9 podrtati proces oporagyvanva9 izuradnvom zavednica wxenva9 kove pomatw wxenikw da naze smisao izgan haotixnou tigotnou iskwstga. yagno o{iyvetve aktignou wxenva veste potencivay kovim wxenici stixw osvehav za kontroyw sgou inteyektwaynou i emotignou tigota. 22 \gan \gih i ostayi: Aktigno wxenve9 \nstitwt za psihoyouivw9 Beourad9 nogem{ra 1"" . uodine. 23 Danica qwkixegih: iifyvenve o lrovektw Aktigno wxenve w nastagi srpskou vezika i knvitegnosti wpwheno iinistarstgw prosgete mr{ive9 ".3.1""8. 2# \sto. 25 lro~. dr. iiyiva eikoyih: iifyvenve o prirwxnikw Aktigno wxenve9 wpwheno iinistarstgw prosgete pepw{yike mr{ive9 20.3.1""8. iyoyouiva

203 n okgirw metoda poxetnou xitanva i pisanva istixe se i metoda rwskou psihoyoua D.B. $yvkonvina kova ve wsmverena na

neophopdnost wpoznaganva dveteta sa uyasognom materivom vezika.2! kga metoda zanemarwve drwue metode {azirane na syauanvw syoga9 syouoga iyi ispisanih rivexi9 ona ve wsmverena na uyasognw materivw vezika Guyasogi i nvihog redosyivedH9 tek posyive toua se patnva o{raha na syoga i nvihogo znaxenve. nxenik9 w poxetnim etapama xitanva9 kontroyira se{e koyiko ve taxno nefto proxitao na osnogw uyasognou sastaga rivexi9 gife neuo na osnogw razwmiveganva proxitanou.2 m o{zirom na xinvenicw da dveca rivex razyikwvw po znaxenvw9 a ne po zgwxanvw9 onda ve opragdano razmifyvanve na kakge he pro{yeme naihi wxiteyvi kada sa perceptigne i zgwxne anayize {wdw preyaziyi na znaxenvski nigo rivexi. loznato ve da wxenici {rzo nawxe uyasoge i syoga9 ayi pro{yemi nastavw kada ih tre{a da pretoxe w znaxanvski nigo. $yvkonvinoga metoda mouya {i se wpotre{yvagati w okgirw kom{iniranih metoda ver raspoznaganve uyasoga i sposo{nost nvihogou izdgavanva w rivexima ve wgvet da se kasnive iz{veune nvihogo izostagyvanve priyikom pisanva.28 ritanve i pisanve ve syotena operaciva sa psihoyofkou9 ~izioyofkou i yinugistixkou aspekta i gatno ve da se pyanira primvena vasnih i progverenih metoda rada. \j$pAjnpA Andriyogih9q.T rwdina9i.: lsihoyouiva wxenva i nastage9 koyska knviua9 aure{9 1"85. Ba{ih9.: loyigayentna primvena metoda w o{razoganvw9 mgvetyost maravego9 1"80. Bwyvw{afih-|wzmanogih q.: iouwhnosti napwftanva o{rade syoga i

dosadafnvih o{yika rada w nastagi poxetnou xitanva i pisanva9 eapredak9 aure{91""3. Bwrke-aysh9 |.: mtgaranve wxionica w kovima divete ima centraynw wyouw G!- uodinaH9 oentar za o{razogne inicivatige9 maravego9 1""!. 2! $miy |amenog lero mpasovegih: ietodika nastagnou rada9 agod za wdt{enike i nastagna sredstga9 mrpsko maravego9 20039 str. 122. 2 \sto9 str. 123. 28 \sto9 str. 123. 20# rwdinak{radogih9 i.: \urom do xitanva9 koyska knviua aure{9 1""!. \gih9\.Tlefkin9A.Tsankogih9m.T|ivegxogin9m.: Aktigno wxenve9 \nstitwt za psihoyouivw9 Beourad9 1"" . ekih9.: ietodika razredne nastage9 eoga prosgeta9 Beourad91""3. iarinkogih9m.: ietodika kreatigne nastage srpskou vezika i knvitegnosti9 |reatigni centar9 Beourad9 1""5. iyyer9 o.: Didaktixke teorive9 $dwka9 aure{9 1""#. eiftogih9d.T eiftogih9\.: lrganka9 Bosanska rivex9 maravego9 200#. eiftogih9 d.T eiftogih9\.: myogodar9 Bosanska rivex9 maravego9 2005. eiftogih9d.T eiftogih9\.: paziurani syogodar9 Bosanska rivex9 maravego9 2005. eikoyih9 i: ietodika nastage srpskohrgatskou vezika i knvitegnosti9 agod za wdt{enike i nastagna sredstga9 Beourad9 1"88. qiuotski9: iifyvenve i uogor9 eoyit9 Beourad91"83.