Skinuto sa: http://www.yumama.

com Otkriven novi uzrok deje gojaznosti Pogrean nain ishrane dece stvara navike koje, u kasnijem toku ivota, dovode do gojaznosti, pokazalo je istraivanje. Ameriki naunici su sproveli istraivanje u kojem je uestvovalo gotovo 900 roditelja dvomesenih beba, od kojih je veina otkrila da u ishrani svog deteta formiraju makar po jednu naviku koja povezava rizik za deju gojaznost uspavljuju bebu pomou flaice, trude se da beba popije sav sadraj flaice i ka da ona to odbija, nude joj mleko svaki put kada zaplae i sl. Uz to, gotovo polovina ispitanika je priznala da, tokom hranjenja bebe, gleda televizijski program. Rezultati istraivanja objavljenog 17. marta 2014. u asopisu Pedijatrija pokazali su da samo 19 procenata ispitanih roditelja hrani bebu iskljuivo majinim mlekom, odnosno dojenjem, dok 45 odsto uesnika upotrebljava samo vetako mleko. S tim u vezi, vei broj ranijih studija pokazalo je da bebe koje se hrane iskljuivo majini mlekom imaju manji rizik da kasnije budu gojazna. Dr Elena Perin, autorka istraivanja i profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Severnoj Karolini, naglaava da je veoma vano da roditelji tragaju za pokazateljima o tome da li je dete gladno ili ne. Iako pla moe biti znak da dete nije sito, on to ne mora biti, objasnila je ona i dodala da treba uzeti u obzir da je problem koji izaziva pla neto drugo. tavie, ona smatra da je paljivo posmatranje sitosti ili gladi deteta jedna od najboljih stvari koje roditelj moe uiniti tokom brige o svom malianu. Dr Perin priznaje da veza izmeu toga to roditelji gledaju televiziju dok hrane bebu i ka snije gojaznosti dece nije jo uvek jasna, ali da ona svakako postoji i da se, kako veruje, tie kasnije panje deteta. Sudei po rezultatima ove studije, neophodno je dodatno edukovati roditelje, porodice i itave zajednice, objasnila je Keli Priet, asistent na Univerzitetu u Dordiji i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku, koja nije nije bila deo istraivakog tima.

Deja gojaznost uzrokuje komplikacije nakon preloma Viak kilograma kod dece moe poveati sklonost za prelome kostiju i oteati oporavak nakon nastanka frakture, pokazali su rezultati nedavno sprovedenog istraivanja. Broj gojazne dece u svetu porastao je u proteklih 25 godina ak etiri puta, to je zapanjujui podatak kada se imaju u vidu sva saznanja moderne medicine o rizicima za zdravlje koje gojaznost sa sobom nosi. Uz poznate probleme s krvnim pritiskom, sranim oboljenjima i dijabetesom, nedavnim istraivanjem je utvren jo jedan zdravstveni problem s kojim se deca s veim brojem kilograma mogu susresti, a tiu se miino-skeletnih problema sloeni prelomi kostiju ruke. Naime, strunjaci za ortopedsku hirurgiju s Univerziteta u Miigenu sproveli su istraivanje o tome koliko se brzo gojazna deca oporavljaju od suprakodilarnog preloma humerusa i izveli zakljuak da taka v oporavak nije ni kratkotrajan ni jednostavan. tavie, ovakve povrede mogu imati za posledicu brojne komplikacije. "Nai nalazi su, uz to, pokazali i da su deca s vikom kilograma sklonija ovom prelomu i da ga mogu doiveti i nakon jednostavnog pada na ispruenu ruku, a takvi padovi nisu retki, dodala je Miel S. Kerd asistent miigenskog Univerziteta. "Nadamo se da e ovo istraivanje podsetiti roditelje gojazne dece koliko rizika za zdravlje viak kilograma sa sbom nosi. Vano je da deca vebaju dovoljno i odre svoje kosti jakima i zdravima." Ova studija je prva koja je ispitala povezanost gojaznosti s ovom vrstom preloma, a njeni autori istiu da je neophodno sprovesti i dalja istraivanja. "Takoe, valjalo bi utvrditi i ta e sve pomoi otpornosti kostiju kalcijum, vitamin D, vebanje ili kombinovana primena svih ovih mera", zavrila je Kerdova.

Roditelji gojazne dece ne primeuju problem na vreme Majke i oevi dece s vikom kilograma su u zabludi da je teina njihovih maliana normalna, pokazalo je nedavno sprovedeno istraivanje. Deo modernog drutva sve se ee okree unutranjoj lepoti i propagira da fiziki izgled nije merilo ljudske vrednosti. Reklame nam poruuju da volimo svoje telo, sebe same... ta ako je pojedinac, meutim, to liko gojazan da je ugrozio svoje zdravlje? Treba li i on da bude srean zbog toga kakav je, naroito ako je re o detetu? U Americi je nedavno spovedeno istraivanje, objavljeno u dnevnom listu "Ju -Es-Ej Tudej", pokazalo da veliki broj roditelja dece s prekomernom teinom porie istinu o zdravstvenom stanju svojih maliana. tavie, rezultati istraivanja koje je sprovela Alisa Lundal, studentkinja postdiplomskih studija klinike psihologije Univerziteta u Nebraski, govore da ak 51 procenat roditelja zavarava sebe da njihova deca nisu gojazna, kao i to da su deaci i devojice koji su bili izrazito krupni u vrtiu ee gojazni u osmom razredu osnovne kole, u poreenju sa svojim vrnjacima normalne teine. "Roditelji koji ne shvataju ozbljno gojaznost svoje dece ne preduzimaju nita to bi podstaklo maliane da razviju zdrave navike, izgube suvine kilograme i smanje rizik za razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema u budunosti", objasnila je Lundalova. U istraivanju koje je sprovela sa svojim kolegama, Alisa Lundal je pregledala informacije o zdravstvenom stanju i variranju u teini ak esnaest hiljada maliana, uzrasta od dve do osamnaest godina. Izmeu ostalog, utvreno je i da etrnaest odsto roditelja dece normalne teine smatra da su njihovi maliani pothranjeni, da roditelji dece stare izmeu dve i pet godina ne primeuju gojaznost i da majke i oevi deaka ree smatraju svoje maliane gojaznima. "Postoji verovanje da deaci treba da budu veliki, jaki i miiavi, zbog ega roditelji svoje sinove normalne teine ponekad smatraju premravima", dodala je Lundalova.

Umirujua hrana za nemirnu i hiperaktivnu decu Od hrane koju vaa deca jedu, zavisi njihov rast i razvoj. Meutim, ona utie i na njihovo ponaanje! Saznajte koje namirnice deluju umirujue na dete. Mnoga nauna istraivanja su utvrdila povezanost loe ishrane sa poremeajima u ponaanju, pa ak i sa manjim koeficijentom inteligencije i loijim rezultatima u koli. Od svih organa u telu, mozak je najosetljiviji i najdelikatniji u smislu prehrambenih potreba. Zato je vano da mu se obezbedi stabilan dotok eera u krvi, kao i neophodne aminokiseline, vitamini, minerali i esencijalne masne kiseline. Kod dece koja redovno jedu hranu sa visokim sadrajem eera ili rafinisanih ugljenih hidrata - kao to su beli pirina i belo brano, odnosno proizvodi od njih, moe da doe do pada glukoze (eera) u krvi, to obino utie na njihovo raspoloenje. Te namirnice mogu da izazovu oslobaanje hormona stresa kao to su adrenalin i kortizol. Oni maliane ine uzvrpoljenim, nervoznim, uzrujanim - naroito ako su po prirodi nemirni, teko kontroliu oseanja ili imaju neki od poremeaja ponaanja. Zamenite procesiranu hranu prirodnom Prehrambeni aditivi - naroito prezervativi, vetake boje i zaslaivai, ine nervni sistem previe aktivnim. Aspartam (E 951) moe da uzrokuje glavobolju, vrtoglavicu i zamagljen vid, dok saharin (E 954) loe utie na hiperaktivnost kod dece. Monosodijum glutamat (MSG) ili "pojaiva ukusa" tetno deluje na mozak, izaziva glavobolju, hiperaktivnost, hronini umor, nagle promene krvnog pritiska, poremeaje endokrinog sistema, gojaznost, alergijske reakcije, remeti rad hormona. Zato je vano da maliani izbegavaju "fabriki" napravljenu hranu, ili da im se bar suzi njen izbor. Na suprot njima, "prirodna" hrana deluje umirujue na nervni sistem, posebno namirnice koje imaju dosta kalcijuma (zeleno lisnato povre, mleni proizvodi), magnezijuma (banane) i cinka (oraasti plodovi i razne semenke). Ovi minerali "smiruju" nadbubrene lezde, sniavaju krvni pritisak, ublaavaju napetost miia i spreavaju nesanicu - a sve to utie na opadanje nivoa kortizola, hormona stresa.

Hrana koja deluje umirujue Svee povre Najbolje je presno, i to sitno iseeno, Sosovi za povre Povre moete da posluite sa sosom za umakanje, kao to je humus (meavina nauta - leblebija, maslinovog ulja, belog luka i susama), salsa (umak od paradajza, sa dodatkom bosiljka i origana), ili gvakamoli - namaz od avokada i soka od limuna, kockica paradajza (bez semenki), pola glavice sitno iseenog crnog luka i dva ena belog luka, malo soli i bibera. jer ga deca tako radije jedu: tapii argarepe i celera, trake paprike, cvetii brokolija ili karfiola (blago blanirani, tek par minuta stavljeni u kipuu vodu). Svee, smrznuto ili sueno voe Posluite voe iseeno na zanimljiv nain - na primer, palmu od banane i kivija, uz dodatak kriki mandarine. Ili, zdrav voni parfe - reajte naizmenino slojeve voa, gueg nemasnog jogurta i itarica (musli). Oraasti plodovi i semenke Vitamin B6, koji se nalazi u kotunjavom vou - smanjuje razdraljivost, depresiju i umor, i pozitivno deluje na promene raspoloenja. Odline su i peene semenke suncokreta i bundeve, kao i zrna soje - jer su puna proteina i dijetnih vlakana, koja potpomau regulaciju glukoze u krvi (poeljno je da soja bude organski gajena). Jogurt sa zanimljivim dodacima Bogat je proteinima i kalcijumom, znaajnim za izgradnju kostiju, zuba, krvotoka, nervnog i miinog sistema. Kako izabrati pahuljice? Kada kupujete bilo koje pahuljice, obavezno obratite panju: 1) moraju da sadre najmanje tri grama vlakana po porciji, 2) da imaju najvie 13 grama eera po obroku, 3) da imaju manje od 120 kalorija! Posluite "obian" jogurt, ili sa malo koncentrisanog vonog soka (domaeg sirupa od vinje, maline) ili izblendiranog voa - po potrebi dodajte malo meda ili jemenog slada (malteksa). Napomena: deca do navrene dve godine moraju da konzumiraju punomasno mleko i mlene proizvode. Zdrave itarice (cerealije) Odlian izbor su zobene pahuljice, koje mogu da se koriste u kaama, supama, hlebu i poslasticama. U kombinaciji sa semenkama, suenim voem, klicama i mekinjama - energetski su jak doruak, lako svarljiv i blagotvoran.

Slatka pia podstiu gojaznost kod dece Pored toga to slatki napici negativno utiu na zdravlje, istraivanja pokazuju da kod dece mlaeg uzrasta mogu uzrokovati i gojaznost. U novom istraivanju koje je ove godine sproveo Univerzitet u Virdiniji uestvovalo je 9.600 maliana uzrasta od dve do pet godina. Na osnovu dobijenih podataka, naunici su doli do zakljuka da se pod redovnim konzumiranjem slatkih napitaka smatra svakodnevna doza koja varira izmeu 29 i 236 ml. To utie na poveanje indeksa telesne mase koji se najee koristi kao mera za odreivanje prekomerne telesne teine ili gojaznosti deteta. Naime, studija je pokazala da su petogodinjaci koji redovno piju slatka pia izloeni veem riziku od prekomernog gojenja, dok su dvogodinjaci, u odnosu na svoje vrnjake koji nemaju takvu naviku, u veem riziku od poveanja indeksa telesne mase. Ostali faktori koji utiu na gojenje Zanimljivo je i to da deca koja redovno piju slatke napitke, ne piju dovoljno mleka i gledaju televiziju dva sata vie od onih maliana koji ne piju takva pia. "Nedovoljna fizika aktivnost smanjuje potronju nataloenog eera i samim tim utie na gojaznost", rekao je istraiva Mark De Boer. Utiite na decu da ne piju slatka pia

Roditelji i pedijatri ne bi trebalo da deci dozvoljavaju slatka pia, ve da, umesto njih, deci daju vodu kako bi izbegli prekomerno nagomilavanje kilograma. Pored toga to bi roditelji trebalo da utiu na decu, naunici smatraju da treba da se promeni i nezdrava navika na javnom mestu kao to je kola. "Obezbeivanje zdrave hrane i redukovana koliina sokova kod kue, u koli i okruenju obezbeuje detetu zdrave navike", rekao je arf. Uzroci gojaznosti razliiti kod devojica i deaka? Problem prekomerne teine kod dece sve je uestaliji, a najnovija istraiv anja su pokazala da na razvoj ove bolesti utie i pol deteta. Poslednja studija na temu gojaznosti, objavljena 12. avgusta u tampanom izdanju magazina Pediatrics, potvruje da nain ivota u najveoj meri odreuje mogunost dobijanja ove bolesti, ali da ona moe biti razliito uzrokovana u zavisnosti od pola. "Sport smanjuje rizik za pojavu gojaznosti kod deaka za ak 23 procenta, dok kod devojica to nije sluaj. U drugu ruku, faktori koji utiu na pojavu gojaznosti su manji za 19 odsto kod devojica koje konzumiraju mleko", kae autorka studije doktorka Elizabet Dekson, asistent profesora na Univerzitetu u Miigenu. Pojava gojaznosti kod dece je veliki zdravstveni problem. U proteklih 30 godina, gojaznost je drastino poveana meu decom i tinejderima. Prema izvetaju iz 2010. godine, ak 20 odsto dece uzrasta od 11 do 14 godina je gojazno, navodi se u studiji. "Zbog toga bi roditelji i nastavnici trebalo da ohrabruju devojice da se vie bave sportom", savetuje autorka dr Elizabet. Pomenuta studija je utvrdila vezu izmeu gojaznosti i pola, ali ne i u kakvom su oni tano odnosu. Pretpostavlja se da deca koja piju mleko, manje konzumiraju sokove zasiene eerima, te iz tog razloga nisu sklona gojenju u ovom uzrastu. to se tie uticaja sporta na ovu pojavu, rezultati istrivanja se ne mogu u potpunosti uzeti u obzir jer vannastavne aktivnosti poput gimnastike i plesa nisu potpale pod kategoriju sporta. "Nema velikih iznenaenja kada su u pitanju istraivanja na temu gojaznosti, ovi podaci su veini poznati. Strategija za smanjenje gojaznosti varira u zavisnosti od starosnog doba", objanjava Majkl Goran, profesor preventivne medicine i direktor istraivakog centra za deiju gojaznost na Univerzitetu " Keck School of Medicine" u Junoj Kaliforniji. Kada su u pitanju deca od petog do osmog razreda, Goran preporuuje da se smanji unos zaslaenih pia i gaziranih sokova, kao i da se postave limiti i kada su u pitanju slatkii i grickalice. Takoe, gledanje televizije dva ili vie sati dnevno poveava rizik od razvoja gojaznosti za 19 procenata, zbog ega je neophodno ograniiti korienje TV aparta i kompjutera. Odreeni obrasci zdravih navika i zdravog ivota bi trebalo da se ustanove to je ranije mogue, zakljuuju lekari. Televizor u dejoj sobi loe utie na zdravlje deteta Gledanje televizije u dejoj sobi poveava rizik za pojavu gojaznosti kod deteta, tvrde ameriki naunici. Istraivai sa amerikog Penington biomedicinskog istraivakog centra u Baton Ruu su analizirali informacije o 369 dece uzrasta od 5 do 18 godina, kojima je utvrivan procenat masti u organizmu. Kod dece koja su imala televizor u svojoj sobi zabeleen je dvostruko vei procenat masti, Oko 70 procenata mladih ima televizor u sobi, a jedna treina ima viak kilograma ili je gojaznakao i vei obim struka u poreenju sa vrnjacima koji u sobi nisu imali TV prijemnike. Gledanje televizije vie od dva sata dnevno je takoe povezano sa rizikom za gojaznost. Naunici su rezultate dobili uzimajui u obzir i uzrast dece, visinu, pol, fiziku aktivnost i nain ishrane. Studija je gledanje televizije povezala i sa poremeajem sna, koji takoe loe utie na zdravlje dece. Amerika pedijatrijska akademija preporuuje roditeljima da deci ogranie gledanje televizije na dva sata dnevno, i li manje.

Bebe koje piju antibiotike imaju vee anse da postanu gojazna deca Upotreba antibiotika pre estog meseca ivota moe da utie na razvoj gojaznosti kasnije u detinjstvu, pokazala je nova studija. U Velikoj Britaniji je obavljeno istraivanje, u kome je uestovalo vipe od 11.500 dece, o upotrebi antibiotika u ranom detinjstvu. Rezultati su pokazali da su bebe koje su konzumirale antibiotike pre estog meseca ivota kasnije imale viak kilograma, dok upotreba antibiotika u Deca koja piju antibiotike, dok su jo bebe, imaju 22 puta veu ansu da budu gojaznakasnijem periodu (od estog do 14. meseca) nije povezana sa gojaznou. "Obino se smatralo da se gojaznost razvija usled konzumacije nezdrave hrane i izostanka fizike aktivnosti, meutim, ovo istraivanje je pokazalo da su stvari komplikovanije. Mikrobi u naim crevima mogu igrati kljunu ulogu u apsorpciji kalorija, a korienje antibiotika, pogotovo u ranom djetinjstvu, moe ubiti zdrave bakterije koje utiu na to kako apsorbujemo hranjive supstance", kae Leonardo Trasande, profesor sa Univerziteta Njujork. Nova istraivanja e pokazati da li postoji direktna uzrono -posledina veza izmeu konzumiranja antibiotika u detinjstvu i razvoja gojaznosti. Gojazna deca ee oboljevaju od sranih bolesti Rezultati najnovijeg istraivanja pokazali su da dvoje od troje gojazne dece ima barem jedan rizian faktor koji lako moe dovesti do sranog oboljenja... Autori studije u nameri da ukau na probleme koje gojaznost moe izazvati, navode da su fakto ri koji dovode do srainih oboljenja visok krvni pritisak, visok nivo eera u krvi, dijabetes i holesterol otkriveni kod 307 gojazne dece u starosnoj dobi od dve do osamnaest godina u Norvekoj. Dve treine dece imalo je barem jedan riskantni faktor koji dovodi do sranog oboljenja. Konkretno 56% dece ima visok krvni pritisak, 54% visok nivo holesterola, 14% visok nivo eera u krvi, a skoro 1% dijabetes tip 2. Istraivai su jako bili iznenaeni krajnjim rezultatom tj. saznanjem da 62% dece mlae od 12 godina ima barem jedan rizian faktor. Oni su apelovali da se povede rauna o ishrani dece i njihovim lifestyle navikama.

Veina roditelja eli bucmasto dete

Zabluda da je bucmasto dete zdravo dete jo uvek postoji, pokazalo najnovije ameriko istraivanje. Dve treine majki pogreno procenjuje telesnu teinu svoje dece, a najvee greke u proceni prave gojazne majke, pokazuju rezultati istraivanja sprovedenog na Univerzitetu Merilend. U okviru istraivanja je 280 majki trebalo da, na osnovu fotografija dece u pelenama, izaberu dete ija je teina najblia teini njihovog deteta. Pokazalo se da su majke gojazne dece birale fotografije mravije dece, ali su one bile i najzadovoljnije izgledom svog deteta. Takoe, svaka peta majka dece normalne teine i mnoge majke gojazne dece ele da njihova deca budu bucmastija. "U prolosti, kada je vladala glad i deca su bila pothranjena, bilo je razumljivo ceniti bucmasto dete - to je bio znak da vam dobro ide ", kazala je Erin Hager sa Univerziteta Merilend. Problem je u tome to gojaznost u detinjstvu poveava verovatnou da se ta gojaznost nastavi i u adolescenciji i odrasloj dobi, kae Stiven Kuk, pedijatar sa Univerziteta u Roesteru.

Sa sajta:

http://www.centarsm.co.rs/EdukacijaGojaznostDeca.htm

Vebe kao prevencija i leenje gojaznosti kod dece Gojaznost sa medicinskog aspekta predstavlja skup vie razliitih poremeaja izazvanih vikom masnog tkiva u organizmu koje nastaje kada unos hrane u duem vremenskom periodu prevazilazi potronju energije. Nasledni faktor je odgovoran za veliki broj sluajeva gojaznosti (po nekim podacima oko 40%), ako su roditelji debeli i deca e verovatno biti debela. Spoljni faktori u vidu ivotnih navika takoe dovode do gojaznosti kada u odreenom periodu unos hrane, odnosno energije, prevazilazi potronju. Viak masti u obliku kapljica se taloi u masnim elijama. Kritini periodi za pojavu gojaznosti Najkritiniji periodi za pojavu gojaznosti su: poslednja tri meseca u stomaku majke. Konzumiranje nezdrave hrane u trudnoi dovodi do gojaznosti majke, povienog eera i masnoa u krvi. To direktno utie na jo neroeno dete odnosno dovodi do poveanog rizika za razvoj sranih oboljenja prva godina ivota je drugi kritian period gde kljunu ulogu ima opet majka koja doji, odnosno njen nain ishrane, uvoenje vrste hrane detetu i njegov motorni razvoj. Tada se stvaraju nove masne elije koje se pune kapljicama masti. One vie nikada ne mogu da nestanu ve se tokom ivota pune, prazne i stvaraju se nove. Trei kritian period je pubertet jer se tada odvija najintezivniji razvoj itavog tela, burne hormonske, emotivne i psiholoke promene koje su praene potrebom za poveanim unosom hrane. Ako je u nesrazmeri sa potro njom rezultirae gojaznou. Prevencija i leenje Leenje gojaznosti kod dece je sloen i dug proces koji sprovodi lekar nutricionista uz podrku i ukljuenost osoba koje ive sa detetom. Promene u nainu ishrane nisu dovoljne to potvruju mnogobrojne dijete koje su kratkog daha jer se nakon poetnog gubitka uprkos pridravanju reima teina odrava ili ak i poveava. Da bi efekat bio pun neophodna je odgovarajua fizika aktivnost. Prevencija, a naroito leenje nisu jednostavna stvar. Program vebanja treba da bude zasnovan na medicinskim znanjima. Ne mogu se primenjivati iste vebe u spreavanju nastanka, leenju gojaznosti i odravanju eljene teine. Kako je bolje spreiti nego leiti, mala deca treba da budu fiziki aktivna kroz spontane aktivnosti, odnosno igru toko itavog dana. Deca kolskog uzrasta pored redovnih asova fizikog treba i da imaju vreme za slobodne aktivnosti od po 15min u nekoliko navrata tokom dana, igranje fudbala u kolskom dvoritu za vreme odmora, vonja bicilka, ples na roendanu, murke i sl. Fiziki aktivna deca e imati jae miie i kosti (to predstavlja 70% ukupne mase tela) to e spreiti pojavu deformiteta, imae bolji metabolizam ime se regulie telesna teina. Pri tom e imati i dobro dranje tela. Ishrana Uticaj vebi u leenju gojaznosti opada srazmerno porastu stepena gojaznosti. Da bi se izgubilo 0,5kg potrebno je igrati stoni tenis 28 sati ili rukomet 32 sata. Ako znamo da ispijanjem samo jedne limenke gaziranog soka dnevno imamo mesenu porast od 0,5kg telesne teine, to je na godinjem nivou 6kg, vebanje nikako ne moe da bude jedino sredstvo za mravljenje.

Roditelji su esto u zabludi kada toleriu uzimanje brze hrane i sokova deci koja se bave nekim sportom. Kod gojazne dece neophodna je primena reima ishrane propisana od strane lekara nutricioniste. Gojaznost je ozbiljna bolest koju treba ozbiljno leiti. Neadekvatana terapija i povran pristup moe da ugrozi zdravlje deteta. Program vebi Thera-Band program za prevenciju gojaznosti demonstriran od st rane Centra za korektivnu gimnastiku na etvrtom deijem sajmu u Beogradu, osmiljen je tako da kroz igru i aktivnosti svakodnevnog ivota aktivira decu u obdanitima i osnovnim kolama. Namenjen je deci uzrasta od 3 do 10 godina i moe se sprovoditi u obdanitima, kolama, centrima za korektivni gimnastiku, fitnes klubovima, igraonicama, u kunim uslovima. U sebi sadri: I deo: vebe zagrevanja (igra) II deo: vebe istezanja, kordinacije i balansa (trening) III deo: vebe relaksacije i oputanja (igra) Cilj programa za prevenciju gojaznosti, je da se kroz igru deci razviju i poboljaju fizike i motorne sposobnosti, to e posledino uticati i na smanjenje telesne teine dece, a samim tim i na prevenciju razliitih oboljenja.