23. april, 2010.god.

BILTEN

BROJ 04/10, NEGOTIN

SAVETODAVNA SLUBA BORSKOG OKRUGA

Poljoprivredna struna sluba Negotin je jedina organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek) koja je okrunog karaktera i ija je osnovna delatnost utvrivanje postojeeg stanja u proizvodnji, kontinuiranim i trajnim poveanjem poljoprivredne proizvodnje na zemljoradnikim gazdinstvima. ________________________________________________________

Aktuelno

--mail: pssnegotin@nadlanu.com, -web: http://sites.google.com/site/psnegotin

Delatnosti: - Uredbe MPV na 12. stranici - poslovi kontrole plodnosti zemljita - izvetajno prognozna sluba i registrovanje prometa pesticida - praenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i strunih saveta - uvoenje novog sortimenta i rasnog sastava izvoenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stoarskoj proizvodnji - organizovanje i odravanje predavanja, seminara, zimskih koli, radionica i kurseva - izdavanje strunih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovoenje mera agrarne politike - praenje i izvetavanje o sezonskim poljoprivrednim -Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Struna sluba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin radovima

Tira 300 kom.

Sadraj:
Kontrola plodnosti zemljita znaaj pravilnog uzorkovanja zemljita ........................................................................................
(Zorica Petkani, dipl.in., savetodavac iz tehnologije)

3 5

Proleni radovi u viegodinjim zasadima ..............

(Dejan Stefanovi, dipl.ing., savetodavac za voarstvo i vinogradarstvo)

Glodari ............................................................................................
(Vladica Stefanovi, dipl.in., savetodavac za povrtarstvo)

6 7 8 9 10 12

Monilioza kotiavog voa ............................................................

(Nenad Ili, dipl.in., savetodavac za zatitu bilja)

Indikatori dobrobiti ivine .........................................................

(Dragan Radosavljevi, dipl.in., savetodavac za stoarstvo)

Predsetvena priprema zemljita za setvu kukuruza ................

(Vladica Gavrilovi, dipl.in., savetodavac za ratarstvo)

Poleganje rasada, pale klijanaca, trule semena ....................

(Vladica Stefanovi, dipl.in., savetodavac za povrtarstvo)

Aktuelnosti .................................................................

Ureivaki odbor - Savetodavna sluba PSS Negotin: -dr Dimitrije Prvulovi (direktor), Nenad Ili (dipl.ing. zatite bilja),Vladica Gavrilovi (dipl.ing.ratarstva), Dejan Stefanovi (dipl.ing vo. i vin.), Dragan Radosavljevi (dipl.ing. stoarstva), Zorica Petkani (dipl.ing. tehnologije), Vladica Stefanovi (dipl.ing. ratarstva), Teodor Prvulovi (ing.polj.) __________________________________________________________________________________________________________________ 2 Negotin, april 2010.god.

Dizajn: Stefanovi Dejan

Kontrola plodnosti zemljita znaaj pravilnog uzorkovanja zemljita

Kontrola plodnosti ima izuzetno znaajnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji. Radi se u cilju dobijanja podataka o parametrima kvaliteta, kako bi se imao uvid o popravci zemljine strukture i poboljanja prinosa. Cilj kontrole plodnosti zemljita je da se nakon analiziranja istog dobiju podaci o trenutnom kvalitetu zemljita, kako bi se sprovelo pre svega racionalno ubrenje ili neki drugi vid popravke kao to je na primer kalcifikacija, fosfatizacija itd. a sve u cilju dobijanja na kvalitetu i kvantitetu proizvoda uz racionalno korienje djubriva. Da bi se postigla potrebna slika o kvalitetu zemljita potrebno je uraditi analizu zemlita na sledee parametre: - ph vrednost, - sadraj humusa , - sadraj ukupnog azota, - sadraj lakopristupanog fosfora, - sadraj lakopristupanog kalijuma, - sadraj kalcijum karbonata Da bi se dobio pravi uvid u zemljine osobine potrebno je pre svega obratiti panju na pravilno uzorkovanje zemljita. Znaaj pravilnog uzorkovanja zemljemljita za analizu je jako bitno kako bi se analiziranjem dobili pravi rezultati na osnovu kojih se predlau mere popravke zemljita, u suprotnom ukoliko je uzorak uzet nepravilno ne mogu se dobiti pravi rezultati o kvalitetu zemljita. PRAVILNO UZORKOVANJE ZEMLJITA Za analizu zemljita uzima se prosean uzorak zemljita. Prosean uzorak predsavlja zbir veeg broja pjedinanih uzoraka. Prosean uzorak uzima se sa parcela povrine najvie do 5 ha koja je ujednaena po nadmorskoj visini, konfiguraciji terena itd. Kod neujednaenih parcela ista se deli na vie pojedinanih parceli kod kojih se takodje na svakoj parceli uzimaju pojedinani uzorci i formira proseni uzorak. Proseni uzorak se uzima sa delova zemljita koji su ujednaeni u svakom pogledu (isti mehaniki sastav zemljita, isti tip zemljita kao i ista obrada i tretiranje par godina unazad). Dubina uzimanja uzorka: Dubina do koje se uzimaju uzorci zavisi od kulture kojoj je zemljite namenjeno: - kod ratarskih i povrtarskih kultura uzorci se uzimaju do dubine od 0-30 cm. - kod voarskih i vinogradarskih zasada uzorci se uzimaju sa dve dubine, i to od 0-30 cm i 30-60cm. U nekim sluajevima uzorci se uzimaju i sa tri dubine: 0-30cm, 30-60cm i 60-90cm. Nain uzorkovanja Prosean uzorak se sastoji od 15-25 pojedinanih uzoraka (to zavisi od veliine parcele). Uzorak se uzima sa cele povrine parcele. Prilikom uzorkovanja treba koliko god je to mogue izbegavati uzorkovanje blizu zgrada, blizu ekonomskih dvorita kao i mesta na kojima je predhodnih godina stajala gomila stajskog ili mineralnog djubriva ili materijala za kalcizaciju zemljita. Za uzimanje uzoraka koriste se najee sonde i aovi.

Ako se uzorci uzimaju aovom za svaki pojedinani uzorak napravi se najpre udubljenje (rupa) oko 30-40cm na dubini do koje se uzorak uzima. Zatim se uz ivicu udubljenja zabode aov uspravno i izvadi sloj zemlje koji ostaje na aovu. Sa leve i desne strane odstrani se sloj zemlje a na sredini se napravi tzv. ,,kai ili traka 3-5cm debljine, koji u stvari predstavlja pojedinani uzorak. Ovaj uzorak stavlja se u kofu ili neki drugi sud koji je podesan za meanje zemlje. Zatim se odlazi na sledee mesto i postupak se ponovi. Pojedinani uzorci se kao to je ve reeno uzimaju sa vie mesta i to u dijgonalnom ili cik-cak obliku. Kada se sa svih mesta uzmu pojedinani uzorci i stave u kofu potrebno ih je u kofi dobro izmeati. U kofi se obino nalazi vie zemlje nego to je potrebno za analizu pa se sada pristupa smanjenju prosenog uzorka i to metodom dijagonale formira se uzorak od oko 1kg koji se stavi u polietilensku kesu i zatvori. Ova kesa se sada stavi u drugu a izmedju njih stavi se etiketa sa podacima .

Na etiketi treba da stoji: ime i prezime vlasnika, mesto, katastarska optina, povrina parcele, dubina sa koje je uzorak uzet i planiranu kulturu. Kod vonjaka i vinograda postoji ralika u tome to se u ovom sluaju pojedinani uzorak uzima i iz drugog sloja na isti nain i iz iste rupe. Uzorak iz drugog sloja uzima se na dubini od 30-60cm., to bi znailo produi se dubina jo jednog aova. Postupak uzimanja uzoka je isti kao i kod gornjeg sloja, s tim to se na etiketi sa podacima mora naznaiti da je uzorak uzet sa dubine od 30-60cm. Poeljno je uzorak uzeti ili pre poetka vegetacije ili pre tretitanja hem.sredstvima. Posebnu panju treba posvetiti pravilnom uzorkovanju kada se radi o povrinama gde se planira podizanje novih zasada. Nakon uzorkovanja, formiranja prosenog uzorka i obeleavanja uzorak se odnosi u laboratoriju u kojoj e se izvriti analiziranje zemljita.

Proleni radovi u viegodinjim zasadima

Prolee donosi brojne radove u viegodinjim zasadima (rezidba, ubrenje, zatita od korova i bolesti). Obzirom na vremenske prilike s poetka ove godine koje su onemoguile blagovremeno izvoenje poljskih radova, veliki broj ovih mera je primenjen neto kasnije nego to je to uobiajeno za ovaj period godine. Ukoliko tokom marta meseca nije izvreno ubrenje vonjaka to treba sada izvriti. U ovom periodu to je pre svega prihranjivanje azotnim ubrivima, dok e koliine zavisiti od stanja u svakom zasadu, vodei rauna pri tom o prologodinjem rodu, vitalnosti i bujnosti samih biljaka i stanju zemljine plodnosti. Azot je znaajan za vegetativni porast ali i obrazovanje generativnih organa. ubrenje veim koliinama e poveati bujnost (to e se negativno odraziti na rodnost), dok nedovoljno azota prouzrokuje slab porast letorasta i slabije obrazovanje cvetnih pupoljaka. Neke orjentacione koliine za vonjake u punom rodu sa 100-150 kg/ha azota. Na kiselim zemljitima kakva provlauju u Borskom okrugu izbegavati fizioloki kisela ubriva koja bi poveavala kiselost istih (UREA - 46% N, amonijum sulfat - 21% N) ve koristi KAN (27% N). Unoenje ubriva moe runo ispod krune tako da razbacano ubrivo bude u projekciji krune ili do 50-tak cm ire ali ovo je izvodljivo na malim povrinama (okunicama), dok na veim povrinama ubrivo rasturati du reda. Treba obaviti i plitku meurednu obradu zemljita kojom se postie odravanje zemljita u rastresitom stanju, unitavanje korova i ujedno inkorporacija u zemljite primenjenog ubriva. Poto je ovo vreme cvetanja voaka korisno bi bilo unoenje pelinjih drutava u ili oko vonjaka ime bi se pospeila ekonominost proizvodnje. Meutim voditi rauna o pelama. Prskanje pesticidima u cvetu i pored postojanja sredstava koja nisu opasna za pele, generalno izbegavati jer je poznato da neki fungicidi odbijaju neko vreme pele od cvetova, dok drugi usporavaju ili zaustavljaju klijanje polenovih zrna, a ako je potrebno (zbog vremenskih prilika kiovitog vremena u cvetanju, jaeg napada monilije i sl.) ne koristiti one koji su toksini za pele, jer od njih kao glavnih opraivaa zavisi i rodnost voaka. Pre prskanja obavestiti lokalne draoce pela kako bi mogli da svoje pele zatite i zatvore, a tretiranje vriti u jutarnjim ili veernjim asovima.
SELEKTIVNOST PESTICIDA:

1) Insekticidi selektivni na pelu i korisnu entomofaunu: diflubenzuron, pirimikarb, tetradifon, brompropilat, amitraz, tetrasul, hlorfentazin, Bacillus thuringiensis, teflubenzuron i propargit. 2) Insekticidi relativno selektivni na pelu: endosulfan, neki piretroidi (svojom repelentnou), fluvalinat, hexitiazoks, fosalon. Poznato je dejstvo jo jednog insekticida na pele. To je acetamiprid (Mospilan 20 SP), koji nije toliko toksian po odrasle pele, ali je zato veoma opasan po sve stadijume pelinjeg otvorenog legla. 3) Fungicidi relativno opasni za pele (zahtevaju opreznost): triflumizol, flutriafol, neke kombinacije metalaksil-a, dinokap i dinikonazol. 4) Herbicidi relativno opasni za pele: 2,4-D na bazi dimetil-amino soli; 2,4-D + MCPA + MCPP; 2,4-D + MCPA; 2,4-D + MCPP; 2,4-D + flurekolbutil, joksinil oktanoat, dikamba + mekoprop, dihlorprop + dikamba, dikvat, parakvat, difenzokvat, simazin + amitror + MCPA.

Glodari
Medju ovim tetoinama najpoznatiji su krtice, voluharice, poljski mievi, hrak, zeevi. Ove tetoine nainjavaju velike tete u svim vidovima poljoprivredne proizvodnje (ratarstvu, voarstvu, povrtarstvu itd..). Krtica (Talpa europaea) - glodar prekriven krznom tamne boje, sa dobro razvijenim nogama za kopanje podzemnih hodnika. ivi u zemlji, pravei veliki broj hodnika, kopajui ona deo zemlje izbacuje na povrini u vidu humke, a to je upravo i znak da postoji problem sa krticom. Ona se hrani insektima i malim ivotinjama u emljitu, ali istovremeno oteuje biljke, pregrizava im koren. Suzbijanje krtice nije lako i najee iziskuje velike napore u suzbijanju. Jedan od naina je duboko oranje gde se njeni hodnici razoravaju, a one dolaze na povrinu gde postaju lak plen predatora, sredstva koja isparavaju su isto jedan od naina koji se koristi za suzbijanje (arex patrone) one se stave u hodnik a otvor se onda zatvori zemljom ili slino, pritom oslobaa se otrovan gas fosfvorvodonik. Korisno je ubaciti i krpu natopljenu naftom ili petrolejom. Krtica je ponekad toliko uporna i neunitiva da su ljudi primorani od svih svojih muka da deuraju, ekajui je ne bi li je tako uhvatili i ubili. Naravno da na ovaj nain oni ne mogu krticu da zaustave. Poljska i vodena voluharica, poljska (Microtus arvalis) i vodena (Arvicola terrestris) su biljojedi, polifagna tetoina. Poljskoj odgovaraju suva i topla klima, dok je vodena ea na vodenim terenima. Poljski mievi (Apodemus spp.) hrane se raznim biljnim delovima, zelenim delom, korenom i plodovima. Jako priinjavaju tete u seoskim domainstvima, poljoprivrednicima, naroito u zimskim mesecima kada je hrana na poljima nedovoljna. Grak (Cricetus cricetus) hrane se raznim delovima biljaka, spremajui hranu tako i za zimu, seme pasulja, graka... Divlji zec (Lepus europaeus) najee se hrani kupusnjaama, njihovim liem. U toku zime moe dosta tete naneti vonjacima, pogotovu mladim vokama, ako iste nisu zatiene. Takav sluaj je bio ove godine, jer su zeevi zbog duge zime i zadravanja snenog pokrivaa naneli dosta tete u vonjacima. Glodari se suzbijaju hemijskim sredstvima koji se nazivaju rodenticidi, koji se korista za pripremu mamaka ili kao gotov mamak.

Talpa europaea

Microtus arvalis

Arvicola terrestris

Apodemus spp

Cricetus cricetus

Lepus europaeus

Monilinia laxa (Monilioza kotiavog voa)

Ovaj patogen je rasprostranjen u svim delovima zemlje i prouzrokuje jednu od ekonomski najznaajnijih bolesti na kotiavom vou.Najvee tete priinjava na vinji,kajsiji i ljivi (mada se javlja i na breskvi,nektarini,dunji a neto manje na jabuci i kruci) prouzrokujui masovno suenje cvetova i granica to dovodi do znaajnog smanjenja prinosa kako u godini pojave bolesti tako i kasnije ukoliko se ne preduzmu mere njenog suzbijanja. Parazit prezimljava u obliku micelija u kori zaraenih grana, granica i mumificiranim plodovima a spore u biljku prodiru kroz ig tuka. Prvi simptomi javljaju se na cvetovima koji dobijaju mrku boju a potom se sue i otpadaju.U uslovima poveane vlage na cvetovima se javlja micelija gljive sa reproduktivnim organima. Iz cveta parazit prodire u mladare i granice, koji bivaju prstenasto zahvaeni, izazivajui njihovo suenje.Na vokama slabe vitalnosti moe doi stvaranja viegodinjih rak rana. Bolest moe zahvatiti i plod u toku zrenja, transporta i uvanja. Prvi simptom je pojava mrke pege na pokoici ploda koja se kasnije iri zahvatajui ceo plod koji se vremenom smeura,truli pa mumificira dobijajui vrstu konzistenciju. Ovakvi plodovi esto ostaju u kronjama drvea preko zime i predstavljaju izvor zaraze za sledeu vegetacionu sezonu. Zatita od ovog patogena, pored stvaranja nepovoljnih uslova za razvoj bolesti (izbor terena,gustina sadnje, provetravanje i sl.) vri se kombinacijom mehanikih i hemijskih mera. Uklanjane zaraenih grana, granica, muificiranih plodova i njihovo unitavanje je znaajna mera u redukciji infektivnog potencijala za predstojeu vegetacionu sezonu. Hemijska zatita se sprovodi najee u dva navrata i to na poetku cvetanja i 5-7 dana kasnije a u sluaju kiovitog vremena i produenog cvetanja treba izvriti jo jedan tretman nekoliko dana nakon drugog. Ovom prilikom treba koristiti preparate registrovane za ovu namenu kao to su: Kubik plus, Chorus, Signum,Dional i sl.

Ovom prillikom podseamo voare da je veina kotiavog voa na poetku cvetanja a kiovito i prohladno vreme pogoduje razvoju monilije te je naa preporuka da se, im to vreme dozvoli, krene u suzbijanje ove bolesti jednim od pomenutih preparata.

Indikatori dobrobiti ivine

Kriterijumi kojima se moe odrediti dobrobit se mogu podeliti u 5 kategorija: 1. Produktivnost Usled promena statusa dobrobiti ivotinja dolazi i do promena u proizvodnim osobinama. Visoka produktivnost je indikator neporemeenih fiziolokih funkcija reproduktivnog trakta, odnosno odsustva stresnih uticaja kao to su prevelika toplota, gustina naseljenosti, itd. 2. Zdravlje Bolesti i zdravstveni problemi smanjuju dobrobit ivotinja. Kod ivine, zaraze su vrlo rairene tako da im je znaaj velik. Intenzitet i trajanje zaraznih bolesti zavisi od vrste zaraze (akutna i hronina) i od adekvatnog leenja i nege. 3. Fizika kondicija Jaina kostiju ili ekstremna duina kandi na moraju direktno da utiu na dobrobit ivine ali su dobar pokazatelj problema u dobrobiti, kao to su nemogunost kretanja ili eanja, rizik od zaglavljivanja i loma kostiju. Problemi sa perijem su takoe indikator dobrobiti jer su esto prouzrokovani upanjem perja od stane drugih ivotinja to takoe ukazuje na rizik od kanibalizma koji je veliki protivnik dobrobiti ivotinja. 4. Fizioloka kondicija - Svaka promena u okruenju ivotinja dovodi do menjanja fiziolokog stanja. Hormonske i neuroloke promene koje se javljaju koriste se kao indikatori stresa. Nakon odreenog vremena u odnosu na nastali stres, fizioloki kriterijumi se obino vraaju u normalno stanje. 5. Ponaanje ivotinja - U ponaanje ivotinja spadaju sve uoljive aktivnosti ivotinja u kojima uestvuje ceo organizam ili deo organizma. Kada se opisuje ponaanje ivine onda se opisuju poloaji tela, pokreti, zvuni signali, dogaaji, stanja i sl., odnosno opisuje se taan redosled dogaaja ta ivina radi, kako neto radi, koliko traje bihejvioralna aktivnost i uestalost aktivnosti (Vuini, 2006). Osnovni bihejvioralni oblici ponaanja kokoi su: traenje i uzimanje hrane i vode, komforno ponaanje, socijalno ponaanje, seksualno ponaanje, traenje gnezda i odlaganje jaja, veza izmeu majke i potomstva, ponaanje pri pokretanju, izbegavanje neprijatelja, ponaanje u igri i problemi u ponaanju. Postoji znaajna promena u ponaanju u zavisnosti od doba dana, godinjeg doba i spoljanjih stimulansa, to se poklapa sa razlikama u ponaanju u razliitim sistemima uzgoja. Zato je teko definisati granice normalnog ponaanja.
Korien tekst Dobrobit ivotinjaprof.drSlava Hristov

Predsetvena priprema zemljita za setvu kukuruza

Predsetvena priprema zemljita za setvu kukuruza ima jako veliki znaaj. Ovom pripremom zemljita je potrebno dovoljno usitniti zemljite i sauvati zemljinu vlagu. Kada je zemljite umereno vlano, jako je bitno obaviti predsetvenu pripremu zemljita na maksimalno plitku dubinu, da se zemljite ne bi otvorilo i da se ne bi izgubila vlaga. Zato je najbolje predsetvenu pripremu obaviti setvospremaima.Oni rastresaju i sitne zemljite, stvarajui kvalitetnu posteljicu za pravilno klijanje i nicanje semena. Ukoliko nemate setvosprema ovo isto moete uraditi i drljaama. U predsetvenoj pripremi zemljita za setvu kukuruza treba izbegavati tanjirae i rotofreze. Tanjirae izbacuju vlaan zemljini sloj na povrinu i stvaraju velike grudve. Takoe, tanjirae i rotofreze pospeuju razvoj korova naroito onih koji se razmnoavaju iz rizoma ( divlji sirak npr.), koji mogu da nanesu velike tete usevima kukuruza. Predsetvena priprema zemljita ima veliki znaaj i zbog kvalitetnog izvoenja inkorporacije. Ovom merom se predsetveno u zemljite unose pesticidi (herbicidi i insekticidi) koji suzbijaju korove i tetoine, koji su prisutni u proizvodnji kukuruza. Od kvalitetno obavljene predsetvene pripreme zemljita zavisi i efekat inkorporacije.to je bolja predsetvena priprema zemljita vei je i efekat inkorporacije zemljita. Inae, inkorporacijom se suzbije oko 40 % korova i zemljinih tetoina, ostali se suzbijaju tretiranjem posle setve a pre nicanja ili tretiranjem posle nicanja useva. Osnovni zadatak predsetvene pripreme zemljita za setvu je da obezbedi najbolje uslove za kvalitetnu setvu,klijanje i nicanje useva kukuruza. Ona treba da se obavi tako da u zemljitu stvori dva sloja pokriva i tvrdu posteljicu. Tvrda posteljica treba da je umereno sabijena, da bi bolje drala vodu i da bi tu vodu kapilarnim silama lake izdizala ka povrini. Meki pokriva ( 6-7 cm dubine) treba da je maksimalno rastresit odnosno aerisan. Tvrda posteljica diktira kvalitet i dubinu setve kukuruza. Ovakva predsetvena obrada zemljita omoguava kvalitetnu setvu na 4-6 cm dubine,zatim omoguava pravilno i ravnomerno klijanje semena i gotovo jednodnevno nicanje semena kukuruza. Takoe, omoguava uvanje zemljine vlage u dovoljnoj meri koja je potrebna kukuruzu u prvim fazama rasta i razvia. U kasnijem periodu, naroito u aridnim podrujima nedostatk vlage se nadomeuje navodnjavanjem. ukuruzu je voda najvie potrebna u dva navrata: dve nedelje pre i dve nedelje posle izbijanja metlice i kada naliva zrno tj. u periodu jul-avgust.

Poleganje rasada, pale klijanaca, trule semena

Najee propadanje rasada prilikom plastenike proizvodnje su upravo bolesti koje izazivaju paraziti iz roda PHYTHIUM. Naj osetljivije su mlade biljke u fazi klijanja i nicanja, dok su odrasle biljke znatno otpornije na ovu gljivu. Ukoliko su spoljanji inioci i uslovi sredine loi, utoliko su tete vee. Na izniklim biljkama oboljeva koren ispod zemlje i stablo u prizemnom delu, dobija mrku boju i nekrotira. Obolele biljke poleu, a po njima se moe uoiti beliista micelija. Polegle biljke uginjavaju, a pri povoljnijim uslovima (vlaga i toplota), biljka gotovo naoigled se istopi! Propadanje rasada u lejama ili usevima se javlja u obliku koncentrinih krugova, poznatih pod nazivima gola ili elava mesta. Micelija Phythium spp. je bele boje, tanka, razgranata sa poprenim pregradama. Svi spoljanji uslovi koje negativno utiu na klijanje i nicanje sejanaca pospeuju razvoj phythium vrsta, a to su slabo drenirana zemljita, visoka vlanost i temperatura, slabo provetravanje, niske temperature posle setve. Vrste roda Phythium parazitiraju gotovo na svim povrtarskim biljkama, cveu, ratarskim kulturama, travama pa ak i na pojedinim vonim vrstama. Posebnu osetljivost su pokazale sledee vrste: paradajz, paprika, krastavci, kupus, salata, eerna repa, duvan, graak, uljana repica, detelina, kukuruz, krompir, itd. Phythium spp. prezimljava oosporama, u povoljnim uslovima vlanosti i temperature, oospore klijaju dajui sporangije u kojima se obrazuju zoospore ili direktno u zaetak hife. Klijanje oospore je stimulisano materijama iz korena ili mladih biljnih tkiva klijanaca. Intereliska micelija svojim fermentnim sistemom destruktivno deluje na biljne elije, zbog ega dolazi do brzog uginjavanja cele biljke. to se tie mere zatite, one su sledee: - Sterilizacija zemljita i to: vodenom parom, suva termika obrada ili fungicidima na bazi dazometa ili metil bromida+ hloropikrina. - Higijena u plastenicima: dezinfikovati sve police, ae, saksije i drugo sa 1% rastvorom plavog kamena. - Dezinfikovati seme: fungicidima na bazi mankozeba, kaptana... - Mlade biljke rasada prskati sa fungicidima na bazi metalaksila, cineba, kaptama ili bakra. Od preparata koji su se u praksi dobro pokazali su: previkur, balb, proplan...
Ciklus razvoja Phythium

spp.

10

11

Uredbe MPV
Od prethodnog izdanja biltena (za mesec mart) do dananjeg izdanja objavljene su sledee uredbe na sajtu Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede: a 2010. a 2010 - 2014. a 2010. a 19.04.2010. , 2010. a 2010. a 2010. 2010.

Ove uredbe moete pogledati na pomenutom sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.gov.rs ili se informisati u Poljoprivrednoj strunoj slubi Negotin

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede

- Sektor za ruralni razvoj -

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Srbije

Poljoprivredna struna sluba Negotin

12