SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

POLITIKI SISTEMI
POLITIKI SISTEMI: POJMOVNO I TEORIJSKO ODREENJE (oblici, modeli, struktura, veze meu njima) POLITIKI SISTEM se moe definisati kao koncept koji je usmeren na izraavanje oblika, strukture i veza izmeu pojedinih delova politike i njenog funkcionisanja. Dejvid Hjum je prvi upotrebio naziv politiki sistemi. Dejvid Iston je 1 !". godine u Political System dao savremeno poimanje politikog sistema, gde je pojam politikog sistema podrazumevao dve dimenzije# a. specifinu politikolo$ku disciplinu koja treba da se razlikuje od ustavnih prava i pravne nauke% b. konkretne empirijske oblike organizacije politike vlasti. &avremeni pojam p.s. ukljuuje tri aspekta# 1. teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam) '. teorija o politikom procesu (pluralizam i neopluralizam) ". teorija o politici kao sistemu (obuhvatan pristup izuavanju) (olitiki sistemi su kompleksna strukturno)funkcionalna celina koja poiva na interakciji drutva (socijalni sistem) i politikog poretka (drava i oblici vladavine) Karl Marks (metodolo$ki stav)# !ora se praviti razlika izme"u drutvene pojavnosti i sutine *ru$tvena pojavnost ))+ politika (olitika se prepoznaje vi$e po svojim negativnim posledicama nego po su$tini. !anipulacija ima svoje pozitivno i negativno oblije. a. !iljenje je zasnovano na naunom saznanju pomo,u koga se formira kritiko mi$ljenje (argumentovano). b. !nenje je zasnovano na poluinformacijama, pseudoznanju, predrasudama, emocijama% ne tiu ga se argumenti (jednostavno ne$to voli ili ne).

SHVATANJA POLITIKE

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

1. TELEOLOKO shvatanje politike usmereno je na svrhu politike. (teleologia (gr.)- nauka o svrhovitosti) .vakvo shvatanje politike vezuje se za antiku (/iceron), protee se do srednjeg veka (&v. 0vgustin). (rema teleolo$kom shvatanju, postoji svrha svega% tvorac (1og, priroda) je radio prema 2programu3, sve stvoreno ima svrhu ((rimer# pile ima na vrhu kljuna kristal koji mu omogu,ava da probije ljusku jajeta). &vrha (cilj) politike je javno dobro% bez pravde i javnog dobra politika bi bila samo velika pljaka (&v 0gustin)% zavera je sve ono $to je usmereno protiv javnog dobra i interesa. '. ETATOLOKO shvatanje politike vidi dravu kao centralnu temu politike (njenu genezu, razvoj, organizaciju, prirodu, zakone koje donosi i slino)% drava je ta koja treba da obezbedi javno dobro. (etat (franc.)- drava) .vakvo shvatanje politike vlada od antike do modernog doba. ". KRATOLOKO shvatanje politike u centar postavlja pojam vlasti i vladanja (dono$enje odluka, nain vladanja). (kratos (gr.)-sila, mo, + kratia-vlast) 4. ELITISTIKO shvatanje politike fokusirano je na delovanje vladajueg sloja, odnosno vladaju,ih elita. (elite (franc.) 5 electus (lat.) -izabran) #lita je grupa koja ima vi$i autoritet u okviru ve,e grupe (sportska, kulturna, finansijska, politika, akademska itd.). !asa je kontra eliti, jer nema subjektivitet. Politiku elitu ine stranke .bino postoji vi$e stranaka, ali ima nekih drava gde je dominantna jedna politika elita. 6lavni predstavnici# 7oska, (aresko, 7ihels. !. DISTRIBUTIVNO shvatanje politike kao autoritarne alokacije drutvene vrednosti (ko, $ta, kada i kako dobija). 1avi se politikim vrednostima% locira se u onaj segment koji treba da $titi ali i da distribuira na pripadnike jedne dru$tvene zajednice. $rednosti su ne$to na emu poiva svaka dru$tvena zajednica. (ostoje razne vrednosti pa tako i politika. 8za vrednosti moraju da postoje norme koje je $tite. (ostoje tradicionalna, religijska, obiajna ali i zakonska norma.
2 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

%eligijske norme su eksplinirane na zakone (9edna od bazinih vrednosti jeste :8;.< a jedna od verskih normi je => ?189% ako nema norme, vrednost tj. ivot je ugroen). @. BALANSIRAJU E I INTERESNO !RUPNO shvatanje politike u smislu borbe ra liitih interesa (grupa, partija i dr. oblika politikog organizovanja) koja mora biti balansirana od strane drave (zakona, dravnih institucija). <u se poku$ava napraviti ravnotea izmeu pojmova kao $to su red, sloboda i vlast. A. PRIJATELJ " NEPRIJATELJ je model politike zasnovan na okupljanju istomi$ljenika protiv zajednikog neprijatelja% nije racionalan, nije zasnovan na kritikom mi$ljenju ve, na agitaciji javnog mnenja. Karl !mit ('B)ih i "B)ih god. 'B. veka) je bio nemaki politiki teoretiar i pravnik koji je uticao na formiranje shvatanja nacizma u =emakoj. Cazlika izmeu "ai ma i naci ma# Da$izam se vezuje za italijansko dru$tvo, ima kulturolo$ku i dravnu dimenziju. Da$izam stavlja dravu u centralni fokus politike koja treba da re$ava sve probleme. 7anje je radikalan od nacizma. .n je najradikalniji prema radni$tvu. (oetkom 'B. veka ne samo u 8taliji i =emakoj nego i $ire jo$ uvek nije bio istaknut rasni princip kao kod nacizma. *aje osnovu dravnog shvatanja politike. E. INTE!RA#IJA $ !LOBALNO DRUTVO vi$e se name,e kao cilj (projekat) nego $to je to pravno prihva,eno shvatanje politike.

SHVATANJA PRAVDE %& DISTRIBUTIVNA PRAVDA 'POLO(AJNA) * pri+i,e-i.e Caspodela vrednosti (materijalnih i nematerijalnih) se vr$i prema poloaju u dru$tvenoj hijerarhiji% privilegije na osnovu steenog poloajaFzaslugaFbogatstva. .vo je najstariji oblik pravde koji se vezuje za opra$tanje, darovanje i bratsku slogu. /& KOMUTATIVNA PRAVDA 'RE!ULATIVNA) * 0$i1 pr2 0$2 ?zima u obzir steenu korist i pretrpljenu tetu% ona je korektivna na osnovu razmenskog principa. (odrazumeva emancipovano stanje individua i graanstva koje je svesno svojih politikih prava i sloboda. <o je pravda privatnog prava, raznovrsnih odnosa
28 March 2014 3

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

posredstvom arbitanog poloaja &unkcije drave (sudovi, institucije koje se pojavljuju kao arbitri ako doe do sporova). 3& SOLIDARNA PRAVDA * s24i.a,5a s2,i1ar52st .dnosi se na zajednika dobra koja se daju slabijima i siromanima. Galae se za tu vrstu socijalne solidarnosti, da im se daje vi$e nego bogatima, vi$e nego $to bi svakom drugom raspodelom dobara dobili. 6& 7AKONSKA PRAVDA * ra4i25a,5a 1azira se na dva osnovna principa# a) Gakon je jednak za sve b) Gakon je izvor pravde

DETERMINANTE 'ODREDNI#E) POLITIKO! SISTEMA %& STEPEN EKONOMSKO! RA7VOJA tehniki i tehnolo$ki razvoj, razvijenost infrastrukture, stepen nezaposlenosti, struktura industrijskog sektora, tip i problemi svojinskih odnosa. &ve to odreuje karakter i oblik politikog sistema /& PRIN#IPI I OBLI#I OR!ANI7A#IJE VLASTI partijski sistem i izborni sistem (ko bira, kako se bira, kako su izabrani organi vlasti organizovani) Moris Divere (francuski teoretiar) 3& SNA!A I ULO!A DR(AVE postoje tri elementa drave# 1) teritorija ') stanovni$tvo tj. graani (narod)

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

") suverenost (nedeljiva, neprenosiva, mora biti aplicirana na itavoj teritoriji i odnosi se na sve graane) 6& ADMINISTRATIVNO8BIROKRATSKI APARAT mora biti racionalno organizovan, propisan, politiki neutralan, stabilan sistem (struan, profesionalan). dravna uprava )+ administracija od lokalne do centralne vlasti ) stoji na usluzi graanima )odrauje posao vr$enja vlasti ) stabilan administrativno)birokratski aparat ini to $to je nebitno ko je ministar, bitno je da sam aparat funkcioni$e i nosi razvoj (8talija) 9& OBLIK POLITIKE KULTURE autoritarni ili demokratski :& !EO!RA;SKI POLO(AJ 7EMLJE geo)politiki poloaj (Hvajcarska i &rbija) <& VLADAJU E POLITIKE IDEOLO!IJE stabilni i nestabilni politiki sistemi (liberalizam i socijalizam) =& MEUNARODNI ;AKTOR >& POLITIKA ISTORIJA I TRADI#IJA

KLASI;IKA#IJA POLITIKIH SISTEMA

KLASI;IKA#IJA politikih sistema prema kriterijumima u teoriji i praksi# 1. Te2ri.ski prist$pi klasifikaciji politikih sistema '. Or-a5i?a4i.a 1r@a+5e +,asti kao kriterijum klasifikacije a. 'orizontalna organizacija dravne vlasti b. $ertikalna organizacija dravne vlasti ". M21e,i 1eA2krati.e TEORIJSKI PRISTUPI Maks #eber je tvorac prvog pristupa komparativnim politikim sistemima koji u sebi sadri apstraktni kriterijum idealnih tipova.
28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

I1ea,5i tip2+i su pomo,ni metodolo$ki modeli koji defini$u odreene tipove politikih sistema na osnovu kojih procenjujemo koliko je empirijski sistem blizu ili daleko od tih tipova (koliko je realni sistem blizu idealnosti). <ipovi autoriteta (politikih sistema) po ;eberu# a. 'arizmatska vlast ) vlast voe (&lobodan 7ilo$evi,, Iugo Javez) b. (radicionalna vlast ) konzervativna vrednost (jednostavan i odreen sistem) c. %acionalna vlast ) zakonska vlast ;i$e teorijskih pristupa klasifikaciji politikih sistema# 1. tradicionalni pristup '. normativno)institucionalni pristup ". etiko)institucionalni pristup 4. formalno)institucionalni pristup !. funkcionalistiki pristup @. ekonomsko)klasni pristup A. me$oviti pristup 1. TRADI#IONALNI PRISTUP polazi od nekog odreenog i jednostavnog kriterijuma klasifikacije. Herodot K prema kriterijumu oblika vladavine# a. 7onarhija (vlada pojedinac, tj. dinastija prema naslednom pravu) b. .ligarhija (vlada grupa) c. *emokratija (vlada narod) Platon K prema broju onih koji vladaju i nainu vladavine# a. *obre vladavine (monarhija, aristokratija, demokratija) b. Lo$e vladavine (tiranija, oligarhija, mobokratija) $ristotel K prema broju onih koji vladaju i upravljanju prema op$tem dobru# a. *obre vladavine (monarhija, aristokratija, politeja) b. Lo$e vladavine (tiranija, oligarhija, demokratija) Makijaveli K prema nosiocu vrhovne vlasti u dravi# a. 7onarhija (nasledno pravo) b. Cepublika (postoje izbori) %an &oden K prema mestu suverene vlasti (nedeljiva, neprenosiva, apsolutna)# a. 7onarhija (suveren je samo jedan) b. 0ristokratija (suverena manjina) c. *emokratija (suverena ve,ina) Monteskje K prema mestu u kome je locirana suverena (lokalna) vrhovna vlast# a. Cepublika (kolektivno telo naroda% princip vladavine vrline) b. 7onarhija (vlast u rukama vladara% princip vladavine asti) c. *espotija (vlast pojedinca% princip zastra$ivanja) '. NORMATIVNO8INSTITU#IONALNI PRISTUP kao kriterijum uzima prirodu principa organizacije vlasti.

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

Karl 'eventajn ) dva globalna modela politikog sistema# a. *emokratija (konstitucionalni sistemi) u kojoj je vlast podeljena i meusobno kontrolisana neposredna demokratija (antiki ideal zajednice kao mali gradovi ) drave (polisi), gde su se slobodni graani skupljali na trgu i donosili odluke) skup$tinski sistem vlasti parlamentarni sistem vlasti (britanski parlamentarizam) predsedniki sistem vlasti (ameriki prezidencijalizam) b. 0utokratija autoritarne autokratije# apsolutna monarhija (Luj M8;), plebiscitarni cezarizam (/ezar, Javez, 7ilo$evi,) totalitarne autokratije (tradicionalna, socijalistika, fa$istika, nacizam) 3& ETIKO8INSTITU#IONALNI 4. ;ORMALNI PRISTUP kao kriterijum postavlja broj politikih partija. a. 9ednopartijski politiki sistemi b. *vopartijski politiki sistemi c. ;i$epartijski politiki sistemi !. ;UNK#IONALISTIKI PRISTUP posmatra politiki sistem kao skup funkcija. (abrijel $lmond K dva pristupa klasifikaciji# a. Nlasifikacija koja polazi od stepena di&erenciranosti politiki) uloga <radicionalno dru$tvo 7oderno dru$tvo (zahteva podelu rada i pove,avaju se profesije% kao posledica javlja se itav niz specijalnih politikih uloga koje se uslonjavaju) b. Nlasifikacija koja polazi od stepena specijalizacije institucija (redindustrijska dru$tva (nema razvoja industrije i podele rada, ni institucija) Gapadna dru$tva <otalitarna dru$tva (naslanjaju se na tradicionalna dru$tva) @. EKONOMSKO8SVOJINSKI PRISTUP koristi klasni kriterijum klasifikacije sistema. a. b. c. d. Cobovlasni$tvo Deudalizam Napitalizam &ocijalizam

A. MEOVITA PODELA VLASTI se oslanja na vi$e kriterijuma klasifikacije. a. &tepen ekonomskog razvoja (nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje u tranziciji i razvijene zemlje) b. Narakter politikih ideologija (socijalistike, kapitalistike) c. <ip vlasti (tradicionalneFparlamentarne monarhije, vojneFrasne diktature)
28 March 2014 "

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

OR!ANI7A#IJA DR(AVNE VLASTI

OR!ANI7A#IJA DR(AVNE VLASTI predstavlja skup dravnih institucija, nain njihovog izbora, organizacije i nadlenosti kao i njihov meusobni odnos.

*va pristupa klasifikacije koja se temelje na organizaciji dravne vlasti# 1. hori ontalna organizacija vlasti '. vertikalna organizacija vlasti

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

I& HORI7ONTALNA OR!ANI7A#IJA VLASTI

HORI7ONTALNA OR!ANI7A#IJA VLASTI je raspodela funkcija dravne vlasti izmeu razliitih organa vlasti na istom nivou. PODELA HORI7ONTALNE VLASTI 1. 7AKONODAVNA VLAST donosi ustav, zakone i pravne propise i ukida ili menja postoje,e. '. I7VRNA VLAST primenjuje i sprovodi zakone koje je donela zakonodavna vlast (parlament, skup$tina)% u modernoj politikoj teoriji i vlasti ona moe i sama da donosi izvesne propise (uredbe). ". SUDSKA VLAST presuuje u sporovima izmeu raznih subjekata prava (fizika O pravna lica, tj. institucije) i kanjava krivca za povredu pravnog poretka. &egmenti sudske vlasti su# a. sudovi b. javna tuila$tva ($tite javni interes) pres$Ap4i.a 5e+i52sti# niko nije kriv dok se ne dokae suprotnoP
SISTEMI HORI7ONTALNE PODELE VLASTI Iorizontalna organizacija vlasti manifestuje se na ' osnovna oblika#

a. sisteA p21e,e +,asti b. sisteA .e1i5st+a +,asti

- predsedniki i parlamentarni - skup$tinski (konventski)

28 March 2014 #

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

1. PREDSEDNIKI SISTEM je sistem stroge podele vlasti# a& P2st2.e / 2B,ika: !onoce&alna egzekutiva# predsednik- $ef draveQ$ef vlade *ice&alna egzekutiva# predsednik je $ef draveFnije $ef vlade (ovaj oblik zapravo ne postoji u predsednikom sistemu) B& O1s$st+2 AeCa5i?Aa 5a 1r$-e +,asti i 2Br5$t2 parlament ne moe da obori predsednika predsednik ne moe da raspusti parlament 4& str2-a p21e,a p2s,2+a sudska vlast pripada sudovima koji svoju vlast obavljaju u skladu sa naelom samostalnosti i nezavisnosti (konica i ravnotea vlasti) '. PARLAMENTARNI SISTEM je sistem meke )gipke* podele vlasti# a& P2st2.i AeCa5i?aA pritiska .e15e +,asti preAa 1r$-2. .dgovornost vlade prema parlamentu 8zbor vlade u parlamentu (arlament nadzire i kontroli$e vladu (poslaniko pitanje, interpelacija, glasanje o poverenju vladi, glasanje o budetu) B& O+,aDEe5.a par,aAe5ta ?stavotvorna (donosi ustav) Gakonodavna (donosi zakone) Nontrola vlade .vla$,enje za izbore
Cazlike u postoje,im parlamentarnim sistemima u svetu sadrane su u slede,em#

a& I?B2r5i sisteA $e+inski izborni sistem (dvopartijski oblik% prosta ve,ina od !BQ1R) Proporcionalni izborni sistem (vi$epartijski oblik% cenzus od !R ili 1R za partije nacionalnih manjina) !eoviti izborni sistem (kombinacija ve,inskog i proporcionalnog% ima za cilj da obezbedi ravnomernu, izbalansiranu politiku zastupljenost po teritoriji i $to bolje predstavi politike partije% ;ojvodina) B& Br2. p2,itiFkiC stra5aka *vopartizam ;i$epartizam (politiki pluralizam) 4& OB,ik 1r@a+52- $reGe5.a 7onarhija Cepublika 1& P2?i4i.a DeHa 1r@a+e

10

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

Slabi predsednik (izbor u parlamentu, mala su$tinska ovla$,enja, samo reprezentativna funkcija, simboliki $ef drave) ,aki predsednik (neposredni izbor graana, poziva se na politiki integritet, vrsta pozicija predsednika, jaka ovla$,enja) e& Br2. 12A2+a $ par,aAe5t$ ,ednodomni (jedna skup$tina, birana od strane graana) -vodomni (donji dom biraju graani% gornji dom su predstavnici drava lanica u federaciji) $iedomni (domovi graana i aristokratije% konfederacije) H& NaFi5 i?B2ra +,a1e .abinetska vlada (postoji ui kabinet, tj. ministri koji ine deo vlade koji je izdvojen kao kabinet% ;elika 1ritanija) Parlamentarna vlada (bira se u parlamentu, ima sastav ministarski i vezan za parlament% &rbija) .ancelarska vlada (parlament bira predsednika vlade koji bira ministre koji mu odgovaraju% =emaka i 0ustrija) ". SKUPTINSKI SISTEM je sistem jedinstva vlasti# a& O1,ike sisteAa .e1i5st+a +,asti /entralna pozicija se nalazi u skup$tini kao predstavnikom telu =eposredni izbori skup$tine od strane graana 1ira (imenuje) i poverava vr$enje izvr$ne i sudske vlasti 8zvr$na vlast ne moe da trai raspu$tanje skup$tine &vi ostali organi vlasti su organizaciono i funkcionalno podreeni skup$tini B& V,a1a $ sk$pDti5sk2A 'par,aAe5tar52A) sisteA$ $e+inska vlada (u dvopartijskom sistemu) .oaliciona vlada (vladu formira stranka koja moe da obezbedi ve,inu) !anjinska vlada .oncentraciona vlada (vlada nacionalnog spasa) 0ko nema vlade raspisuju se novi izbori

28 March 2014

11

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

II& VERTIKALNA OR!ANI7A#IJA VLASTI

VERTIKALNA OR!ANI7A#IJA VLASTI odreuje uspostavljanje organa dravne vlasti na razliitim nivoima vlasti. ? njoj se uspostavljaju odnosi izmeu centralnih i necentralnih organa vlasti u odreenoj dravnoj zajednici. =aziva se jo$ i teritorijalna organizacija vlasti. ? okviru vertikalne organizacije vlasti razlikuju se# %& $5itar5a 1r@a+a /& s,2@e5a 1r@a+a a. unija b. federacija c. regionalna drava 3& k25He1era4i.a 6& ,2ka,5a saA2$pra+a 1. UNITARNA DR(AVA je jedinstvena prosta drava. ?nitarna drava je jedinstvena prosta drava (po organizaciji) sa jedinim centralnim nosiocem dravne vlasti. Dunkcije dravne vlasti nisu podeljene izmeu centralnih i necentralnih organa vlasti. *va principa organizacije# a. De4e5tra,i?a4i.a je preno$enje izvr$nih (operativnih) funkcija na necentralne organe vlasti (lokalnu samoupravu) b. Dek254e5tra4i.a je je preno$enje izvesnih ovla$,enja na nie (lokalne) organe vlasti sa necentralnih organa vlasti '. SLO(ENA DR(AVA ima sastavne jedinice. &loena drava moe biti# 1. UNIJA nastaje meusobnim povezivanjem dve ili vie samostalnih drava.

12

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

a. S.e1i5.e5a $5i.a (zajednica drava slina unitarnoj dravi) b. Rea,5a $5i.a (carinska ili monetarna unija) c. Pers25a,5a $5i.a (drave lanice priznaju istog vladara) '. ;EDERA#IJA je save na drava. +upremacija "ederacije (organi vlasti na saveznom nivou su na vlasti) $utonomija "ederalnih jedinica (svaka lanica ima izvestan stepen autonomije) ". RE!IONALNA DR(AVA se sastoji od regiona, -egioni su ustavne kategorije sa svojim nivoom vlasti u okviru regionalne drave. 8maju pravo na autonomiju i samoupravu, ali nemaju odlike dravnosti. 7odeli regionalizacije# a. Ek252Aska regionalizacija u federacijamaFunitarnim dravama (6rka, Iolandija, Hvedska, =emaka) b. A1Ai5istrati+5a regionalizacija c. P2,itiFk28terit2ri.a,5a regionalizacija (8talija, Hpanija, 1elgija, (ortugalija) d. !e2-raHska regionalizacija na mikro i makro regione (&0*) ". KON;EDERA#IJA je save suverenih drava. &ama po sebi nije drava nego savez (slina je uniji, ali unije su $ire)# mora da postoji ugovor o formiranju, nemaju supremaciju saveznih organa vlasti kao $to je sluaj kod federacije. 4. LOKALNA SAMOUPRAVA je osnovni najnii nivo organizacije vlasti u svakoj dravi. (ostoji u svim oblicima drave. 'okalna samouprava predstavlja oblik odluivanja u lokalnim ajednicama. ?stavom su joj zagarantovana prava i u njoj se ostvaruje lokalna samouprava graana. =ajblia je antikom idealu neposredne demokratije. .rganizacija lokalne vlasti# a. 9ednostepena - lokalna Q centralna vlast b. *vostepena c. <rostepena (Dinska, &lovenija, >stonija) - lokalna Q regioni Q centralna vlast (Hvedska, 6rka, Iolandija, Je$ka) - lokalna Q okrugFoblast Q regioni Q centralna vlast (8talija, (oljska, Drancuska)

Princip subsidijarnosti. politiko)pravni princip da se sve odluke koje je mogu,e doneti na niem nivou vlasti tu i donose (da bi bile blie graanima).

28 March 2014

13

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

MODELI DEMOKRATIJE
(ostoji znaajna metodolo$ka razlika izmeu# a. !odela sistema vladavine b. 0ktuelnog empirijskog sistema 0spekti demokratije# a. /ormalna )proceduralna* strana demokratije (legalnost) b. +ubstancijalna )sutinska* strana demokratije (legitimnost)

OBELE(JA I PRIN#IPI DEMOKRATIJE

14 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

.snovna pitanja vlasti# a. No vlada b. ? ijem interesu vlada c. =a koji nain vlada 1. TRANSPARENTNOST (prozirnost) politikih procesa '. O!RANIENOST politike sfere u odnosu na ekonomsku, kulturnu itd. ". VLADAVINA PRAVA je najznaajniji princip demokratije. (odrazumeva ogranienost politike pravom, odnosno vladavinu dobrih zakona a ne ljudi. a. Noncept vladavine prava dolazi iz anglosaksonske politiko)pravne drave liberalno demokratski konstituisan b. Noncept pravne drave *olazi iz nemake politiko)pravne drave &amo liberalno konstituisan 4. po$tovanje SLOBODA I PRAVA !RAANA !. JEDNAKOST u smislu po$tovanja politike jednakosti i razumnog ostvarenja ekonomske jednakosti, kao i jednakosti pred zakonom (zakon je jednak za sve) @. OD!OVORNOST nosilaca politike vlasti (ne samo zakonska, ve, i moralna i politika odgovornost) A. POLITIKI PLURALI7AM , disperzija, dekoncentracija politike vlasti E. KOMPETITIVNOST (takmienje politikih elita) i kontrabalansiranje izmeu centara politike mo,i . obavezna I7BORNOST organa politike vlasti (na vlast je mogu,e do,i samo putem izbora) 1B. SLOBODA MEDIJA i demokratsko javno mnenje 11. DEMOKRATSKA POLITIKA KULTURA, razvijen civilni sektor i dru$tveni pokreti 1'. minimalna, racionalna i zakonita koliina REPRESIJE: a. represija se vr$i samo kada je prekoraena granica zakona, ali sa minimalnim delovanjem (samo da se zaustavi eskalacija) b. racionalno odreenje ko, kada, kako i na koji nain moe primenjivati represiju (organi reda) c. jedino zakonom i ustavom ovla$teni organi imaju pravo primene represije (7?() KLASI;IKA#IJA MODELA DEMOKRATIJE 7odeli demokratije su# 1. liberalni model (klasini, moderni, neoliberalni) '. poliarhija
28 March 2014 1

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

". 4. !. @. A. E.

konsocijacija (konsenzualni) diskurzivni model participativni model kosmopolitski model multikulturno graanstvo me$oviti model (diskurzivno poliarhiki socijalni model)

1. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE Don 'ok je postavio ovaj model. ;ezan je za p2se15iFki i51i+i1$a,i?aA& .rganizovan je oko vrednosti slobode i vlasni$tva% vlasni$tvo odreuje nivo slobode (svojina je preduslov) Posednitvo (posedovanje privatnog vlasni$tva) /ndividualizam (fokusiran na individuu a ne na klasu u kontekstu svojinskih odnosa) 0. KLASINI MODEL liberalne demokratije Don 'ok je postavio ovaj model, u opozitnom odnosu Cusoovom prirodnom stanju. 8nsistira na posednikom individualizmu, suprotstavlja se kolektivizmu <rijada liberalizma Liberalna trijada Q predstavnika demokratija - politika su$tina liberalnog modela demokratije 0rijada liberali ma - ivot Q sloboda Q imovina Predstavnika demokratija je onaj oblik dru$tvenog ureenja u velikim dru$tvima u kome su graani nosioci suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamentu i uspostavljaju odnos politikih predstavljanja. ovde nema socijalne ni ekonomske jednakosti ( socijalni darvinizam K najbogatiji imaju ve,e pravo da poseduju bogatstvo , politiku vlast, mo,, utiu na izbor politikih predstavnika, na zakone, oporezivanje) drava je shva,ena na minimalistiki nain (SLiberalna drava kao no,ni uvarT).

1. MODERNI MODEL liberalne demokratije >kskluzivno nagla$avanje individualizma =agla$avanje politike participacije (nastaje potreba za stvaranjem politikih stranaka i javne politike) .slanjanje na teritorijalnu reprezentaciju 8sticanje partijske kompetencije (politike stranke moraju da se takmie) 9aanje nacionalne drave (kroz jake nacionalne institucije, ekonomiju, vojsku, policiju, obrazovanje) 8ndiferentnost prema nejednakostima u dru$tvu kao i alokaciji i distribuciji interesa
1! 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

*va koncepta jaanja nacionalnih drava# a. organicistiki koncept formiranja nacije K zajedniko etniko poreklo (=emaka) b. univer alistiki (politiki) koncept K ukljuivali sve graane na tlu Drancuske koji imaju svoje predstavnike u parlamentu (Drancuska) #& NEOLIBERALNI MODEL ;ezan je za fazu -,2Ba,i?a4i.e i ugroava sve principe liberalne demokratije% na delu su snani procesi dedemokratizacije i spu$tanja nivoa standarda u svim segmentima. (lobali acija trgovinskih i robnih sistema ( TnikeU K u 0merici je menadment a $iri se po celom svetu, radnike nalazi u siroma$nim zemljama jer su jeftini) 0ehnoloske inovacije i njihova ubrzana difuzija (brzo se $ire u vremenu i prostoru) >kspanzija komunikacionih sistema Dormiranje nadnacionalnih proizvodnih i trgovinskih struktura (multinacionalne kompanije) -egionali acija (ekonomska i politika) -a gradnja nacionalne drave (drava ima nacionalni kapital koji je prepreka multinacionalnim kompanijama ) 1elgija, ;. 1ritanija, =emaka, Hpanija, 8talija, Drancuska) Castu,a egzistencijalna nesigurnost ;elika nezaposlenost Pr24esi 1e1eA2krati?a4i.e: smanjenje demokratije, a vi$e liberalizma smanjenje dravne regulacije (povlai se ka sferi osiguravanja krupnog kapitala, socijalna sigurnost opada) smanjenje nadnica i plata a produava se radno vreme pove,anje politike mo,i bankarskih i drugih finansijskih institucija diskreditovanje politiara u korist poduzetnika suavanje javnog izbora ne samo u politici ve, i u svim sferama (mo$tvo izbora i privid da mi to kontroli$emo) neoliberalna alhemija# puno mehanizama kojima se formalna volja ve,ine pretvara u stvarnu vlast manjine. oteavanje organizovanje ve,ine radi kontrole vladaju,e manjine opadanje birake izlaznosti, op$ta politika apatija i ose,anje bespomo,nosti izme$tanje odluivanja iz politikih institucija u centre mo,i (tajne ili polutajne) snano zasecanje i smanjenje socijalnih funkcija drzave ubrzana radikalizacija ekonomskih razlika na bogate i siroma$ne /& POLIARHIJA KAO MODEL DEMOKRATIJE -obert Dal je tvorac ideje i glavni mislilac. Galae se za vra,anje osnovnim vrednostima p2sre15iFke 1eA2krati.e& participacija graana u politici ($to je participacija ve,a, ve,a je i demokratija) kompeticija politikih elita (takmienjem politikih partija za poverenje graana dobija se smenjivost politikih partija)
28 March 2014 1"

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

slobodni i niim ogranieni i ometani i bori veinsko odluivanje snano potovanje i borne volje graana vra,anje osnovnim vrednostima posrednike demokratije

". KONSO#IJA#IJA 'KONSEN7UALNI OBLIK DEMOKRATIJE ) $rent 'ajphart je tvorac modela. Nonsenzualna demokratija je u su$tini demokratija usaglaavanja, 7odel je dizajniran za multietnika i multikonfesionalna dru$tva. =agla$ava proces pregovaranja politikih elita 8skljuuje ve,insko odluivanje politike elite su opremljene pravom veta

6& DISKUR7IVNI MODEL DEMOKRATIJE 1irgen Habermas je glavni mislilac. 9avlja se kao alternativa svemo,noj dravi, ali i liberalnoj demokratiji, stavlja akcenat na 4i+i,52 1r$Dt+2& Homo civicus (civilni ovek) treba da zameni homo economicusa (oveka ekonomije) koji je egoistiki nastrojen. oblik je deliberativan (oslobaaju,i) model je republikanski nastrojen pre je civilan nego dravni opire se ekonomskoj racionalnosti i pledira (zalae) za komunikativnu racionalnost politika je fokusirana u proces odluivanja kroz diskusiju (razgovor) vi$e komunikativan nego liberalan zalae se za razvijanje javne s"ere i javnog dobra demokratija je javni diskurs (razgovor), a ne agregacija pre"erencija (nagomilavanje ingerencija, tj. sakupljanje i ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politikih subjekata)nasuprot njoj su institucije)

pomalo utopistiki jer polazi od idealni) modela a insistira na podizanju nivoa politike svesti Hegel K trijadna struktura# a. porodica K partikularni altruizam b. graansko dru$tvo K univerzalni egoizam c. drava K univerzalni altruizam 9& PARTI#IPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE Karl Pateman je glavni predstavnik.
18 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

(odrazumeva direktnu participaciju graana u sistemu odluivanja na svim nivoima vlasti. &u$tinu politike locira ne u velikim obe,anjima i ciljevima ve, u samom procesu odluivanja. pripada radikalnim modelima demokratije direktno je suprotstavljen i liberalnoj2 elitistikoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke) zahteva snaan gra3anski aktivi am u politici trai ve,e ue$,e razliitih formi neposredne )direktne* demokratije zahteva snano civilno dru$tvo u o"an ivnoj )participativnoj* formi i u de"an ivnoj )protektivnoj* formi (umreene i organizovane graane) zahtev za ve,e socijalne i ekonomske jednakosti favorizuje proces depro"esionali acije politike samora voj i samoizraavanje kao konstruktivni princip samoregulacije :& KOSMOPOLITSKI MODEL DEMOKRATIJE David Held je tvorac modela. Nosmopolitski model demokratije je usmeren na uklapanje 5a4i25a,5iC 1r@a+a u -,2Ba,5$ ?a.e15i4$. =astoji da pro$iri okvire demokratije kako bi i$ao u susret globalistikim tokovima preureenja dru$tva i drava (oku$ava da racionalno shvati integraciju nacionalnog dravnog nivoa u globalistiki nivo organizacije Ield je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne drave u globalnu zajednicu pri emu bi drava zadrala vane funkcije =acionalna drava ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice =acionalna drava je garant ouvanja ljudskih prava i slobode i zato Ield ne eli da je razori 7eunarodni pravni i politiki sistem treba da bude olienje univerzalnih prava i sloboda, treba da garantuje teritorijalni integritet i suverenitet .osmopolitska demokratija je nalik na viespratnicu u kojoj su spratovi demokratske organizacije dobro povezani i me"usobno uslovljeni0 <& MULTIKULTURNO !RAANSTVO #il Kimlika je glavni teoretiar. ?oio je problem poloaja manjinskih zajednica i nastoji da inkorporira Aa5.i5ska pra+a u liberalnu teoriju. ? tom cilju on istie tri grupe manjinskih prava# a. pravo na distinktan tretman (pravo na prepoznavanje manjinskih identiteta) b. pravo na samoupravu unutar manjinske zajednice
28 March 2014 1#

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

c. pravo politikog predstavljanja na nivou centralne drave (predstavnik u parlamentu) .va prava deluju u funkciji za$tite manjinske grupe (etnike, verske...) od ekonomskih i politikih pritisaka ve,ine 1rani koncept di"erenciranog gra3anstva nasuprot konceptu univer alnog graanstva (svi imaju jednaka prava koja se razlikuju K reprezentacija individue kao individue) Po itivna diskriminacija &matra da samo grupno diferencirano kolektivno pravo prua zadovoljenje demokratskih vrednosti i standarda 1rani koncept socijetalne strukture kao jednog prirodnog okvira za ispunjenje manjinskih prava Vsocijetalna kultura K kultura manjine =& MEOVITI MODEL DEMOKRATIJE Disk$r?i+52 p2,iarCiF5a ,iBera,52 s24i.a,5a 1eA2krati.a eklektiki, sinkretiki model (skuplja i sabira bez kritikih promatranja) nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela demokratije i pomiri njihove elemente E;EKTI I KRITIKA MODELA DEMOKRATIJE /rensis /ukujama K ameriki teoretiar japanskog porekla +amjuel Hantington ) liberalizam kao najznaajnija politika ideologija nije odneo politiku pobedu ) do,i,e do sukoba civilizacija ) njegova teza je mnogo realnija nego Drensisova, ne bavi se maglama 4orberto &obio ) italijanski politikolog pravi razliku izmeu liberalizma i demokratije. Liberalizam izdvaja individue iz zajednice, a demokratija u nju vra,a .drednice# (ostoji potiskivanje demokratskih sadraja i njeno suavanje na bolje stoje,e grupe i slojeve 6lobalizacija suava su$tinsko polje demokratije u korist monopola odluivanja i politike mo,i 9aaju manipulativne tendencije *emokratski paradoks# pove,ava se broj zemalja kojima je demokratija formalni sistem vlasti ali se istovremeno smanjuje vera u demokratiju i njen su$tinski kvalitet &tvoren je nerealan mit o tzv. tri$noj utakmici i deregulaciji a nasuprot tome sve poiva na dominaciji monopola finansijskih i politikih elita (ored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam (Hvedska, =orve$ka, Dinska, *anska)
20 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

<reba integrisati liberalnu i socijalnu demokratiju <reba spojiti liberalnu i socijalnu dravu <reba smanjiti spoljno)politiku hegemoniju

BRITANSKI PARLAMENTARI7AM
7oe se odrediti kao# 5nitarna2 parlamentarno6kabinetska2 ustavno6monarhistika2 dvopartijska demokratija, &avremena ustavna i politika konfiguracija britanskog parlamenta je plod vi$evekovne evolucije i kontinuiteta razvoja dravnosti (od 1". veka pa do danas) 12 Srbiji postoji dravni diskontinuitet3 jer je Srbija izgubila svoju dravnost u 45 veku TRI ;A7E RA7VOJA BRITANSKO! PARLAMENTARI7MA 8 faza# 88 faza# 888 faza# I ;A7A 1'1!. Ma-5a 4Carta ,iBertat$A - ;elika povelja o slobodama% najstariji ustavni akt srednjovekovne >ngleske. od 1'1!. g. 7agna charta libertatum (velika povelja o slobodama) do 1@EE. g. ;elike revolucije od 1@E . g. 1ila u pravima do 1E"'. g. prvog zakona o narodnom predstavnistvu. od 1E"'. g. do danas

28 March 2014

21

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

1. '. ".

Cazdvajanje kraljeve volje od prava ) po prvi put se samovolja kralja stavlja pod vlast prava. 8deja o supremaciji prava (supremacija ) prevlast, nadmo,) ) nagla$ava se dominacija prava nad voljom kralja. &aglasnost podanika oko osnove valjanog sistema vladavine

1@'E. Peti4i.a 2 pra+iAa ) zabranjuje uvoenje bilo kakvih poreza i davanja bez saglasnosti parlamenta. 1. Gabranjuje se kanjavanje be akonskog su3enja7 nema kanjavanja bez suda. '. Gabranjuje se kralju pravo da dri stalnu vojsku K zbog ekonomskih tro$kova. 1@4B. Akt 2 sa?i+a5.$ par,aAe5ta K obaveza da se parlament saziva najmanje jednom u tri godine i obaveza izbora za *om komuna (donji dom K graani). 1@A . HaBeas 42rp$s a4t ) jedan od najznaajnijih ustavnopravnih dokumenata >ngleske% akt posve,en uspostavljanju garancija za za$titu oveka od samovolje vlasti i policije. II ;A7A# (rotie u znaku supremacije parlamenta nad kraljem. 1@E . Bi, 2 pra+iAa - prvi vaan dokument 1. princip# Nralj nije vise mogao da samostalno donosi akone. '. princip# Nralj mora da vlada na osnovu zakona, to je prvi vaan princip vladavine prava (ne moe sam da donosi odluke). ". princip# ?biranje pore a i dranje vojske bilo je mogu,e samo uz saglasnost parlamenta. 4. princip# (rogla$avaju se slobodni i bori a parlament. !. princip# ?stanovljava se imunitet poslanika ) sloboda govora i rasprave 1AB1. Akt 2 5as,eGi+a5.$ - bitan zbog dva principa# 1. utvruje nain dolaska na engleski presto '. uvodi se ne avisnost sudstva od izvr$ne vlasti III ;A7A# Gapoinje pro$irivanjem socijalne osnove vlasti. OBe,e@.a# 1. ?voenje birakog prava za $ire socijalne slojeve stanovni$tva. '. (oetak stvaranja politickog subjektiviteta britanskog naroda i jaanje parlamentarne demokratije. ". *ono$enje akona o narodnom predstavnitvu 1E"'. godine ) parlament se samokonstitui$e. 4. &erija i bornih akona 1E@A.)1 4 . god. !. ?spon radnikog pokreta i sindikata. @. Dormiranje politikih partija sredinom 1 . veka# od 0orijevaca nastaje kon ervativna partija (naginjali ka monarhu), #igovci se transformi$u u liberalnu partiju, a radniki pokret i sindikati u laburiste (poetak 'B. veka).

22

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

;elika 1ritanija nema pisani ustav ali se ne moe re,i da nema ustava uop$te. (&vi akti iz istorije su ustavni akti (materija) ;. 1ritanije) 4ije kodi"ikovan 6 nema ga u jednom pojedinanom aktu. &ve od 7agna /arta ini telo i duh britanskog ustava.

USTAVNA PRAVILA I KONSTITU#IONALNI PRIN#IPI 1. supremacija parlamenta '. parlamentari am ". kolektivna i individualna odgovornost 4. snana uloga birakog tela !. vazna uloga opo icije @. "unkcionalna repre entacija A. poverenje u politike partije i graane (uzajamni odnos) E. fleksibilna i kompromisna taktika u politici . davanje politikih koncesija i ustupaka 1B. racionalno voenje politike 11. nezavisna i vana uloga javnog mnjenja BRITANSKI USTAV bi se sastojao od: 1. USTAVNI 7AKONI I PRAVILA koji su obavezni pravni i politiki akti '. USTAVNE KONVEN#IJE (podupiru prve) gde spadaju# a. obiajno prav2 i tradicija% b. sudska praksa i c. precedentno prav2 ili komon lo '42AA25 ,aI) &pada u anglosaksonsku pravnu tradiciju u kojoj sudovi i sudije sude na osnovu precedenta. <o znai da dok traje postupak za delo, procena kazne se odmerava u dve vane stvari# 8 uslov ) da je kriv (porota kae) 88 uslov K na osnovu precedenta, tj. kako su ranije osuivali na osnovu tog istog krivinog dela ( te tradicije K ista K slina krivina dela )+ te iste presude) opozit (precedentno pravo) K pozitivno pravo K novo pozitivno pravo (presuda) postaje precedent sa jedne strane obiajno pravo a sa druge precedentno 6 sudovi sude na osnovu pred)odni) presuda3 precedent je taj pret)odni ili prvi sluaj
28 March 2014 23

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

UNITARNO UREENJE VELIKE BRITANIJE U.e1i5.e52 kra,.e+st+2 Ve,ike Brita5i.e je unija koju ine# a #ngleska b $els c 7kotska d Severna /rska <o je unitarna drava )nije ni federacija ni konfederacija. (ostoji razvijena lokalna samouprava gde osim centralne dravne vlasti postoje i okruzi3 srezovi i paro)ije Lokalna uprava uiva visok stepen autonomije. PARLAMENTARI7AM u najprostijem smislu znai obavezu e&a drave da mandat za sastav vlade poveri predsedniku najjae politike stranke (u britanskom primeru dvopartijskog sistema) ili predsedniku one stranke koja &ormira parlametarnu ve+inu PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA podrazumeva suverenost parlamenta i ideju da je sredite vr)ovne vlasti u parlamentu. %& BRITANSKI PARLAMENT *anas nije ni teorijski ni praktino vrhovno upravljako telo ili centar vlasti. .d 1'. veka JEDNODOMNI# a. D2A k2A$5a bio je jednodomno telo sastavljeno od 8 stalea# plemstvo2 svetenstvo3 malobrojno gra"anstvo ;odi poreklo iz Ve,ik2- sa+eta (7agnum /onsilium) iz 1'. veka, a njegov rad se oslanja na 7agna /harta libertatum. ? poetku se sastojao samo od 12Aa k2A$5a& 6lavna funkcija tada je bila da se bez njegove saglasnosti nisu mogli ubirati porezi i takse. .d 14. veka DVODOMNI# a. -2r5.i 12A ine crkvena vlastela i visoka vlastela b. 125.i 12A ine predstavnici gro&ovija3 gradova i sitna vlastela

24

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

=astanak parlamenta je oznaio proces konstitucionali acije u politikoj istoriji ;elike 1ritanije# a. zato $to je sam parlament ograniavao kraljevsku vlast b. parlament poinje da preuzima &unkciju politike reprezentacije tada$nje socijalne strukture britanskog dru$tva 1@E . 1il o pravima predstavlja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak moderne politike istorije i vladavine prava. 1E"'. prva velika reforma parlamenta desila se Gakonom o predstavni$tvu naroda% time se pro$iruje birako telo jednim delom nove buroazije u narastanju (razvojni moment). 1E44. Gakon o predstavni$tvu naroda gde se ponovo pro$iruje birako telo K ukljuuju se radnici i seljaci. 1 'E. uvodi se op$te birako pravo ukljuuju,i i ene i aktivno (da biraju) i pasivno (da budu birane) pravo. 1 4E. *a bi demokratsko pravo postalo potpuno ukida se pluralni votum izbori za parlament su op$ti i ve,inski (' ili " partije ili manje izbornih jedinica) ili me$oviti ili proporcionalni (kombinacija vi$e politikih partija). bira se jedan kandidat koji dobija prostu ve,inu glasova. poslanici se biraju na ! godina. *o danas parlament je DVODOMAN # a. !2r5.i 12A nosi naziv D2A ,2r12+a &astav# ima oko 11BB lanova. Jlan se postaje nasleem ili izborom iz redova aristokratije. Jine ga u titularnom smislu svetovni lordovi, duhovni lordovi, pravni lordovi, doivotni perovi ((eer))titula, knez. Dunkcije# *om lordova je izgubio nakada$nje funkcije (nekada je bio ravnopravan sa *omom komuna) i njegovim sednicama prisustvuje oko 'BB lanova. Gadrao je pravo suspenzivnog veta od jedne godine (ne odnosi se na budet i finansijske zakone)% nakon godine ponovo se vra,a u raspravu. &ada se ovo jako retko de$ava u praksi. b. D25.i 12A ili D2A k2A$5a. &astav# (redstavlja britanske graane i broji oko @!B lanova. Hkotska bira A1 poslanika, ;els "!, &everna 8rska 1', >ngleska !"" poslanika. 9ednu izbornu jedinicu u proseku ini AB)EB.BBB graana. Dunkcije #donosi zakone (zakonodavna funkcija), izglasava budet, kontrolie $ladu &ednicama predsedava spiker ) on ima veliki ugled. ? okviru predsedavanja, spiker ima dve funkcije# 1. postupak# giljotina ) skra,uje vreme za raspravu ako je utvreno da ima 'B sati rasprave o nekom zakonu. '. postupak# kengur ) spiker odluuje o kojim se amandmanima vr$i pretres (raspravlja se).
28 March 2014 2

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

(arlament zaseda od oktobra do jula i kvorum (ve,inski deo parlamenta) je potreban samo kod glasanja. Dormira se W+,a1a $ se54iW ) nju formira opoziciona partija na identian nain kao i $to zvanini kabinet ini regularnu vladu. Lider opozicije dobija platu (dodatno na svoju poslaniku platu). Nontrola vlade od strane parlamenta za etiri postupka# a. poslaniko pitanje b. interpelacija (vi$e poslanika zajedno ) 'B, "B trai od vlade ili nekog ministra pismeno ili usmeno izja$njenje o izvesnoj stvari) c. glasanje o poverenju vladi d. glasanje o budetu Parlament je nosilac samo pravne suverenosti , a politika suverenost ostaje u birakom telu (graani prenose suverenost na predstavnike (delegate) tj. biraka tela) 'enjin. .ada radnika klasa osvoji parlament on vie ne+e imati realnu vlast (ostoji Ba. pas (premo$,avanje) preko politikih stranaka kada govorimo o sistemu podele vlasti. /& VLADA 8 KABINET ;lada je centralna politika institucija britanskog politikog sistema nastala izdvajanjem jednog manjeg dela poslanika iz kraljevog privatnog saveta poetkom 1A. veka. Cazvojem dravnih funkcija raste i znaaj vlade, a porastom znaaja politikih partija vlade sve vi$e postaju partijske vlade. *ord 8 iz hanoverske dinastije slabo je znao engleski jezik te stoga nije prisustvovao sednicama kabineta i veza izmeu njega i kabineta bio je ugledni poslanik koga je on sam izabrao i koji ,e se kasnije izdvojiti kao prvi ministar odnosno predsednik kabineta. prime minister 'pA) je predsednik kabineta, $ef vlade members o" parliament 'Ap) su poslanici Jlanovi vlade su " grupe koje su hijerarhijski organizovane# a. lanovi kabineta koji su $efovi najznaajnijih resora (policija, $kolstvoX), ima ih najvi$e 'B. b. ministri ) $efovi resora koji nisu lanovi kabineta i neki drugi nosioci javnih funkcija K dravni tuilac, dravni pravobranilac i sl. 8ma ih oko "B. c. mla3i ministri, dravni sekretari, parlamentarni sekretari. 8ma ih oko !B.

3& PRVI MINISTAR " PREMIJER

2!

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

I?+2ri s5a-e: narasla uloga izvr$ne vlasti i dravne vlasti pravo akonodavne inicijative ) pravo da inicira i predlae dono$enje zakona delegirano akonodavstvo ) podzakonski propisi i uredbe koje donosi vlada, odnosno kabinet i one imaju zakonsku snagu ) nisu zakoni sami po sebi. 8ma ih 1!BB)'BBB god. koji vae dok parlament ne usvoji zakon koji reguli$e tu oblast. odluuje o dnevnom redu vlade donosi odluke vlade (kabineta) be glasanja ) odluka donesena kad prvi ministar odlui kadrovska mo (imenuje i postavlja dravne slubenike i ministre) partijska mo ) on je uvek $ef partije koja ima parlamentarnu ve,inu dravna administracija ) on je $ef dravne administracije na centralnom nivou i ona broji oko million slubenika odluuje o rasputanju parlamenta neslaganjem sa premijerom ministar automatski podnosi ostavku za donetu odluku premijera odgovara itav kabinet ( kolektivna odgovornost K solidarnost sa prvim ministrom), to znai da ako padne premijer pada itav kabinet personalna unija kao izvor mo,i ) kontrola svih institucija politikog sistema preko partijskih poluga (bolna taka) odluuje o tro$enju preko 'F" budeta 6& MONARH: KRALJ ILI KRUNA *anas je to reprezentativna institucija koja savetuje, opominje i ohrabruje. Dunkcije# a. 8menuje nosioce plemi,kih titula. b. &aziva i raspu$ta parlament uz odluku vlade. c. (rogla$ava akone. d. ;r$i objavu rata i mira (na predlog i uz odluku ;lade). e. 8menuje mandatara za sastav ;lade. f. ?blaava kazne i izrie pomilovanja. g. Predstavlja ?jedinjeno kraljevstvo i ;. 1ritaniju u svetu simboliki K jer nema pravo da sklapa ugovore ali on svojim ugledom doprinosi pobolj$anju odnosa ili sklapanju ugovora. h. Potvr3uje i bor kabineta u parlamentu K formalnom odlukom. i. (otvruje izbor britanskih ambasadora. j. Gvanini, ali ne i operativni komandant vojske. k. (redstavlja simbol jedinstva nacije (interese nacije predstavlja monarh ili predsednik, a politike partije zastupaju odreene, parcijalne interese).

POLITIKE PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM <ipian dvopartijski sistem iako formalno ima vi$e od dve partije ?stav i pravo ne govore o partijama, ve, se izborno zakonodavstvo bavi kandidatima. Gaetak politikih partija treba traiti u 1E. veku u parlamentarnim frakcijama# a. 0orijevaca koji podravaju kralja i b. #igovaca koji trae parlamentarne reforme i daju konstitucionalizaciju krune.
28 March 2014 2"

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

Nonana partijska konfiguracija se formira u drugoj polovini 1 . veka kada nastaju# a. kon ervativci iz torijevske frakcije (1E@A.) i b. liberali iz vigovske frakcije (1EAA.). c. 'aburistika partija je formirana 1 BB. godine iz sindikalnih udruenja i fabijanskog. %& KON7ERVATIVNA PARTIJA (ripada grupaciji desniarskih2 tradicionalistikih partija. Jlanstvo# *anas broji oko ' miliona lanova i dobija na izborima izmeu 1' i 14 miliona glasova. Jlanstvo ine uglavnom vi$i dru$tveni slojevi i ije interese prevashodno zastupaju, delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni i farmeri)zemljoposednici. (olitika orijentacija# to je tipina buroaska kon ervativna partija koja istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, vi$epartizam, zapadnja$tvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ogranienje sfere rada sindikata. .rganizacija# Jvrsto je organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra komunikacija sa potencijalnim biraima). =ajpoznatiji lideri# -izraeli3 8ojd -od3 ser $ 9eril3 ser -aglas 'jum3 ! (aer i - !ejdor /& LABURISTIKA PARTIJA (ripada grupi socijaldemokratskih partija, mekih politikih shvatanja. Jlanstvo# broji oko @,! miliona lanova, a na izborima dobija isto od 1')14 miliona glasova. ;e,ina lanstva je iz radnikih sindikata i srednjih socijalnih slojeva. (olitika orijentacija# ? poetku vrsto stoji na socijalistikim i socijal)demokratskim vrednostima. Nasnije je prisutan je snaan proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u odnosu na konzervativnu stranku vi$e u nijansama, pogotovo kada je spoljna politika u pitanju, tu gotovo da nema razlike. .rganizacija# Jvrsto je organizovana sa dobrom lokalnom infrastrukturom. Lideri# partija (onija *lera 3& LIBERALNA STRANKA
)Iarold Laski je rekao# *anas >ngleskom vlada jedna partija (velika partija) sa dva krila koja se povremeno smenjuju na vlasti bez ozbiljne elje za dubljim promenama. <o danas ponavlja i 7anuel ;alen$tajn. ((olitiki pluralizam nije isto $to i vi$e partija. <o je mnogo $iri pojam.)

;RAN#USKI POLUPRE7IDEN#IJALI7AM
(francuski kontinentalni parlamentarizam) =alazi se negde i me3u parlamentrnog i predsednickog sistema vlasti. a. smatra se parlamentarnim jer nacionalna skup$tina moe raspustiti vladu, a predsednik raspustiti skup$tinu, ali i b. predsednikim jer predsednik ne moe biti smenjen od strane parlamenta do isteka mandata. KRATAK ISTORIJAT &matra se da francuska dravnost tee u kontinuitetu od !. veka i dinastije 7erovinga i kralja Nlovisa (4E@ god.)

28

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

4E@. Drancuska je dravnu nezavisnost stekla ujedinjenjem pod Nlovisom 1AE . Drancuska buroaska revolucija 1AE .)1A '. revolucionarni period. '@. avgusta 1AE . Dek,ara4i.a 2 pra+iAa F2+eka i -raGa5i5a Gnaajna je jer je# uveden republikanski oblik vlasti (mada je postojao u antikom svetu ali to je drugaiji kontekst) ustanovljen je princip pravne drave (da se politika vlast vezuje za pravo i zakone, ne moe biti arbitralna i slobodna kao $to je bila) ustavna za$tita ljudskih prava i sloboda univer ali acija znaaja ljudskih prava i sloboda (oveka i graanina) (eriodizacija ustavnog i politikog sistema# 1A '. ) 1A . 1A . ) 1E4E. 1E4E. ) 1EAB. 1EAB. ) 1 4!. 1 4!. ) 1 !E. 1 !E. do danas I rep$B,ika (eriod resta$ra4i.e (kada se ukida republika i ponovo se vraca carstvo% =apoleon) II rep$B,ika III rep$B,ika IV rep$B,ika V rep$B,ika

SPE#I;INOSTI ;RAN#USKO! POLITIKO! SISTEMA: 9aka i duga republikanska tradicija (.dsustvo monarha kao kohezionog faktora). 9aka centrali acija dravne uprave 9ak i sve jai poloaj predsednika republike. <radicija jakih i uticajnih sindikata. ;eliki broj malih politikih partija &nana sfera socijalne politike, socijalne i zdravstvene za$tite. Celativno jaka podr$ka biraa levim politikim partijama (socijalistikoj pa i komunistikoj partiji Drancuske). 9ako i dobro organizovano seljatvo. Kulturna posebnost i za$tita jezika. ;eliki broj emigranata iz biv$ih francuskih kolonija. Cazvijen sektor malih i srednjih predu ea (manje ima velikih kompanija K to govori o strukturi kapitala, ne postoji dominacija krupnog kapitala). Jesti trajkovi kao oblik sindikalne borbe.

28 March 2014

2#

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

(olitiko predstavni$tvo tzv. prekomorskih teritorija u nacionalnoj skup$tini ) zovu se dom)tom (=ova Naledonija, 7artinik, Drancuska 6vajana) 9aka regionalna i lokalna samouprava. 8zraena vojno6politika tradicija. ;eoma nestabilne vlade i izbori u proseku na E, meseci (jedino je 8talija politiki nestabilnija, od ")@ meseci). (olitiki koncept nacije P2,itiFki k254ept 5a4i.e: u 1 . veku formiraju se nacije. a. organicistiki koncept# =emaka# zajedniko poreklo, istorija, kultura, tradicija, jezik. &rbi# zajednika vera% pravoslavci. b. univer alistiki 6 gra3anski# Drancuska# ne insistira na tradiciji, istoriji, zajednikom etnikom poreklu, nego na francuskom dravljanstvu i na zajednikom politikom predstavni$tvu K svi roeni na tlu Drancuske su Drancuzi.

POLITKI SISTEM V REPUBLIKE (olitika nestabilnost i laka smenjivost vlada prevaziena je nagla$enom izvr$nom vla$,u predsednika. ?stavne reforme 1 @'. god. jo$ vi$e jaaju ovla$,enja predsednika, a njegovo dodatno utemeljenje u politickom sistemu francuske ini njegov izbor od strane graana. 1 @ . g. povukao se *e 6ol sa mesta predsednika posle referenduma o administrativnoj podeli Drancuske i reformi &enata. Politika kohabitacija ) esto se de$ava u Drancuskoj. ((redsednik republike iz jedne politike opcije a vlada i vladine koalicije iz druge pa se zbog politikih neslaganja javljaju esti sukobi K :ak Hirak). %& PREDSEDNIK REPUBLIKE 1iraju ga graani direktnim izborima na ! godina. &me$ten je u 9elisejskoj palati. O+,aDEe5.a# ima pravo da raspusti skuptinu i raspi$e nove izbore on je stvarni arbitar (sudija) politikog ivota u Drancuskoj
30 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

on predsedava ministarskim savetom (drugi naziv za francusku vladu) izvr$na vlast je podeljena bice"alno izmeu predsednika i vlade vrhovni apovednik ili komandant francuske armije poseduje vanu akonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge skup$tini na razmatranje i usvajanje) odluuje o ratu i miru proglaava akone uka om ili ih osporava i pokre,e postupak ustavnosti bira predsednika i " lana ustavnog suda potpisuje me3unarodne sporazume i propise evropske unije postavlja i imenuje ministre sa liste koje predlae mandatar vlade imenuje ambasadore imenuje posebna savetodavna tela odluuje o unapre3enjima u vojsci i policiji imenuje per"ekte departmana dodeljuje ordenje i odlikovanja komanduje 'egijom stranaca kreira i vodi spoljnu politiku i jednom godi$nje koordinira ambasadore u (arizu predstavlja Drancusku u 9vropskoj uniji raspisuje re"erendume ima svu vlast u vanrednim okolnostima

/ma kraljevska ovla+enja i u tome je od njega snaniji samo predsednik S:-6a

/& VLADA &astav ine# a. premijer (kao $ef vlade) b. 4 grupe ministara (dravni, resorni, delegirani, dravni sekretari) c. dravni sekretari Gasedanja# ;lada zaseda jednom nedeljno u plenarnom sastavu (punom kvorumu) kao ministarski savet i tim sastankom predsedava predsednik Drancuske (redsednik ovla$,uje premijera da predsedava ostalim sednicama kad on nije prisutan PreAi.er je $ef vlade ali njega imenuje predsednik Drancuske republike Ma51atar je obavezno $ef najjae stranke u skup$tini% on je voa i koalicije u sluaju tesne pobede a. on predlae ministre a predsednik ih imenuje b. ima blagu zakonodavnu inicijativu c. obezbeuje sprovoenje usvojenih zakona d. vodi operativnu dnevnu politiku 3& PARLAMENT '5a4i25a,5a sk$pDti5a i se5at) NA#IONALNA SKUPTINA 'pre1sta+5iDt+2 -raGa5a)
28 March 2014 31

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

Pr+i 12A 7esto# zaseda u 1urbonskoj palati 8zbori# bira se neposrednim, op$tim izborima i mandat poslanika traje ! godina &astav# ukupno ima !AA poslanika, !!! se bira u metropoli (centralna drava Drancuska) a '' u prekomorskim departmanima (dom K iz dom)tom) Dunkcija# a. nacionalna skup$tina moe da izglasa nepoverenje ;lade (retko se de$ava) b. usvaja zakone zajedno sa senatom SENAT 'pre1sta+,.a re-i25e i -ra12+e) Dr$-i 12A 7esto# senat zaseda u Luksembur$koj palati 8zbori# bira se indirektnim izborima% za senatore glasaju poslanici nacionalne skup$tine, zatim regionalni savetnici ili delegati gradskih saveta &astav# bira se "'1 senator% senatori se biraju na godina s tim da se jedna polovina menja svake " godine Dunkcija# u sluaju smrti predsednika Drancuske njegovu dunost do izbora novog obavlja predsednik senata.

6& USTAVNI SAVET KAO USTAVNI SUD &vojevrsni kontrolni organ zaduen da se brine o ravnotei ili balansu vlasti, izvr$ne i zakonodavne i da obezbeuje po$tovanje ?stava. &astav# biraju se na godina, broji lanova# " imenuje predsednik, ali predsednika takoe, " bira nacionalna skup$tina a preostala " bira senat Dunkcija# brinu o ustavnosti zakonitosti Drancuske (svaki pravni akt mora biti usklaen sa ustavom) I7BORNI SISTEM U ;RAN#USKOJ Drancuska je viestranaka republika. 1. Par,aAe5t odnosno =acionalna skup$tina se bira po ve,inskom izbornom sistemu u ' kruga i po pravilu svakih ! godina. (1. krug sve, '. krug dve ve,inske partije i onda ko pobedi ide u nacionalnu skup$tinu.) '. Se5at ) 8ndirektni izbori ve,inskim sistemom. ". Pre1se15i4ki i?B2ri su op$ti i direktni po ve,inskom sistemu u ' kruga. 4. 8zbori za e+r2pski par,aAe5t K biraju se francuski poslanici u evropskom parlamentu svakih ! godina ali po proporcionalnom izbornom sistemu (izborni cenzusi i partijske liste). POLITIKE PARTIJE U ;RAN#USKOJ
32 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

RPR ;kupljanje za republiku, degolistika partija desnice(*e 6ol, :ak Hirak) UD; 2nija za &rancusku demokratiju, desna koalicija vi$e malih partija, uglavnom degolista (:iskar *eston) PS Socijalistika partija, socijaldemokratska partija (Dransoa 7iteran) P# .omunistika partija, radnika levica PR! francuska Partija radikalne levice LES VERTS <eleni LE ;RONT NA#IONAL ';N) =acionalni &ront, ekstremna desnica (:an 7ari Le (en) ADMINISTRATIVNA PODELA ;RAN#USKE 1. Metr2p2,a '. DOM ". TOM - nacionalna teritorija - 4 prekomorska departmana - 4 prekomorske teritorije

&vi zajedno ine teritoriju Drancuske Cepublike. ?kupna teritorija Drancuske Cepublike podeljena je na# '' regiona, 1BB departmana, """ arondismana, "E" kantona, "@A@" op$tine

AMERIKI PRE7IDEN#IJALI7AM
Prvi predsedniki sistem vlasti i prva savezna (&ederalna) drava u istoriji (ostoji puno teorijskih sporova o prirodi ovog sistema# 9edni ga smatraju za uzoran model liberalne i ve+inske demokratije% drugi ga vide kao tipian model pluralistike i poliar)ine demokratije 9edni da je re o sistemu vladavine elita koje se u dogovornom procesu i pregovarakom duhu opredeljuju za najbolji put za dru$tvo% drugi da se radi o sistemu individualnog vo"stva kombinovanog sa masovnom pasivno+u . 9edni smatraju da se radi o oligar)ijskom sistemu koji pretvara formalnu volju ve,ine u stvarnu vlast manjine. 9edni, pak, smatraju da je to jednodimenzionalno dru$tvo koje je zatvorilo perspektive svoje revolucionarne promene, drugi da je re o demokratskoj diktaturi, a neki ak da se radi o prijateljskom &aizmu (fa$izmu sa prijateljskim licem). &istem formalno moemo odrediti kao ustavnu2 "ederativnu2 predsedniku2 dvopartijsku2 elitistiko6predstavniku demokratiju, ISTORIJAT NASTANKA SAD =astale su ujedinjenjem 1" kolonija krajem 1A. i poetkom 1E. veka# 1@BA. ;irdinija prva nastaje 1A"'. *ordija poslednja 1AA4. Pr+i k25ti5e5ta,5i k25-res u Diladelfiji# &vest o zajednikom odupiranju od >ngleske vlasti koja ih je drala kao kolonije, sazrela je na 1. kontinentalnom kongresu.

28 March 2014

33

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

1AA!. Dr$-i k25ti5e5ta,5i k25-res# doneta je odluka o poetku borbe protiv engleskog kolonijalnog sistema 1AA@. 4. jula doneta Dek,ara4i.a 2 5e?a+is52sti 1AAA. Akt 2 st+ara5.$ k25He1era,5e $5i.e 1AE". U-2+2r2A $ Versa.$ >ngleska priznaje nezavisnost svojih nekada$njih kolonija 1AEA. u Diladelfiji donet nov Usta+ SAD uz sukobe oko karaktera politikog sistema i dravnog ureenja# a. delegacija drave ;irdinije zalagala se za jaku centralnu vlast(federalisti) b. delegacija =ju *erzija Kzalagala se za produenje konfederalnog statusa (konfederalisti). &por je re$en velikim kompromisom koji je predloila delegacija Nonektikata# da Nongres &0* ima dva doma, da bude izvr$ena dvodomna podela vlasti# senat (predstavlja amerike federalne drave ravnopravno) i kongres (predstavniki dom graana) *ruga polovina 1E. veka graanski rat ) sporovi traju do 1A 1. g. kada je poslednja drava potvrdila ?stav iz 1AEA, a &0* postale od konfederacije federalna drava. USTAV SAD =ajstariji vae,i ustav na svetu. <o je kratak i vrst ustav. 8ma A lanova i '@ amandmana. .n treba da obezbedi jaku i vrstu zajednicu. Nada je dono$en trebao je da za$titi interese mlade buroazije. /ilj ustava je bio da za$titi privatnu svojinu i da postavi vlast biranu na izborima i da obezbedi efikasnu kontrolu vlasti. .n je u svom sadrinskom smislu okrenut liberalnim vrednostima svojine i politike slobode, ali u sebi nema ni jedne odrednice o ekonomskoj i socijalnoj jednakosti. 9ednakost je zaobiena u ustavu iako je ima u Deklaraciji o ne avisnosti. *eklaracija prethodi ustavu. OFe+i 2s5i+aFi tj. tvorci ustava# -ord $aington3 -ejms !edison3 *endamin >ranklin3 :leksandar 'amilton. ?z njih vani# (omas -e&erson3 -on :dams3 -on -ejm ?stav je vi$e proceduralan, a manje vrednosno supstancijalan. ?tvreno je pravo ustavnog suda da tumai ustav. ;EDERALNO UREENJE &0* su federacija sastavljena od !B drava Q distrikta Nolumbija (*./.) gde se nalazi glavni grad ;a$ington Q pridruena drava (ortoriko. %& KON!RES 0meriki kongres je podeljen na predstavniki dom i senat. =osilac je zakonodavne vlasti na nivou federacije. PREDSTAVNIKI DOM graana
34 28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

&astav# za predstavniki dom kongresmeni se biraju prema broju stanovnika na ' godine i ukupan predstavniki dom broji 4"! lanova (kongresmena). (rosena izborna jedinica ima oko 1F' miliona biraa. Nongresom predsedava &piker. Dunkcije# a. akonodavna funkcija ) dono$enje zakona je trofazno# prvo ide rasprava o zakonskom predlogu u predstavnikom domu, pa na odboru i onda ide na senat. b. Impiment je pravo pokretanja odgovornosti predsednika &0* (impiment) i drugih visokih dravnih funkcionera c. predstavniki dom ima stalni i privremene odbore za rad

SENAT predstavlja amerike federalne drave &astav# sve drave biraju po ' senatora. 8ma 1BB lanova, a mandat im traje @ god. &vake druge godine bira se 1F" novih senatora. &enatom predsedava potpredsednik &0* (drugi ovek iz izvr$ne vlasti). Dunkcije# &enat je uticajnije telo od predststavnikog doma iako su formalno ravnopravni. a. daje saglasnost za imenovanje predsednika. b. .dobrava meunarodne ugovore i ima neke istrane i sudske funkcije. c. &enat moe da formira razne odbore, komisije, a njihove odluke imaju teinu sudskih odluka. /& PREDSEDNIK SAD 8zvr$na vlast u &0* je monoce"alna, =e postoji odgovornost predsednika pred kongresom osim u najteim sluajevima kr$enja ustava. (redsednik se bira u nekoliko faza. 8zbor je posredan (indirektan)# I Ha?a: preliminarni izbori koji oznaavaju izbore u okviru politikih partija (u jednom broju drava se vr$e preliminarni izbori, u drugim su to partijske konvencije i onda se na tim konvencijama glasa) II Ha?a: nacionalne partijske konvencije na kojima se biraju konani kandidati III Ha?a: predsednika kampanja nadmetanjem ' kandidata i zavr$ava se izborom elektora (izbornika) u dravama. &vaka drava ima elektora koliki je zbir njenih kongresmena i senatora (po ' senatora, a razlika je u kongresmenima). (artija koja dobije vi$e elektora u toj dravi odn. njen kandidat ,e biti kandidat za predsednika u toj dravi IV Ha?a: formira se koled elektora koji se saziva u decembru koji bira predsednika i potpredsednika. 8nauguracija predsednika je ". januara. (1. nedelja novembra ) biraju se elektori (izbori), decembar ) potvruju, ". jan ) inauguracijaY1ela ku,a) Dunkcije predsednika &0*# (redsednik predstavlja najmo,niju politiku instituciju u politikom sistemu &0*)a. on je $ef drave, $ef dravne administracije (preko ' miliona inovnika na saveznom nivou, 'B miliona na nivou svih drava) i vrhovni komandant. zakljuuje meunarodne ugovore uz odobrenje senata zakljuuje izvr$ne sporazume (reguli$u se me. sporazumi) za koje mu ne treba saglasnost senata ima snanu zakonodavnu inicijativu
28 March 2014 3

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

stara se o tanom izvr$enju zakona donosi podzakonska akta i uredbe sa zakonskom snagom (uvek postoje oblasti koje nisu zakonom regulisane ) privremeno se reguli$e ta oblast) raspolae budetom K t2 .e 5a.+a@5i.e 2+,aDEe5.eJ imenuje veliki broj visokih dravnih funkcionera imenuje sudije vrhovnog suda (sudije vrhovnog suda imaju ve,u platu od predsednika ) najbolje pla,eni dravni inovnici) regrutuje i imenuje inovniki kadar (sistem plena), nekoliko miliona slubenika i inovnika. pravo suspenzivnog veta na svaki zakonski nacrt (da ga vrati kongresu na ponovno razmatranje) pravo malog depnog veta K pred kraj zasedanja kongresa (decembar) stavi ga u fioku. Nada pone kongres da zaseda mora ponovo da pravi predlog zakona kao da ga ranije nije bilo. &ve ide od poetka (to je onda apsolutni veto) ovla$,enja predsednika u sluaju vanrednih okolnosti i rata su ogromna vodi nacionalnu ekonomiju $titi bezbednost zemlje on je lider vladaju,e partije (on je bio kandidat svoje partije, a kada postane predsednik, postaje post festum $ef partije) iako nije ustavna kategorija, predsednik formira svoj kabinet (ostoji i tzv. i?+rD5a ka54e,ari.a pri instituciji izvr$ne vlasti predsednika. <o je skup organa tela i slubi amerike dravne administracije koje su stavljene njemu na raspolaganje. Be,a k$Ea se tretira kao rezidencija predsednika (tzv. kuhinjski kabinet). Sa+et ?a 5a4i25a,5$ Be?Be152st (odbrana i spoljni poslovi), ine ga# predsednik, potpredsednik, dravni sekretar za odbranu, direktor slube za vanredne pripreme, $ef general$taba i direktor /80)e. Nao $ef izvr$ne vlasti predsednik ima na usluzi ogroman dravni aparat# on se od osnivanja &0* uve,ao za 1!BB puta, dok se stanovni$tvo uve,alo za @B puta (administracija je rasla geometrijskom progresijom)# 14B slubenika poetkom 1 . veka, 'BBB krajem 1 . veka, "B.BBB)1 " . godine, a preko ",! miliona danas. =a to dodati jos ',! miliona vojnih lica, pa 1' miliona na nivou saveznih drzava plus )1B miliona na nivou lokalne zajednice. *ravna administracija se toliko umnoila i ojaala da se smatra etvrtom polugom vlasti u &0*. (ostoji trend da granice izmeu dravnih i privatnih institucija postaju sve slabije, $to znai da drava ustupa razne poslove privatnim institucijama (staranje o starim osobama, privatne agencije..) 3& VRHOVNI SUD <re,i segment vlasti u &0*)u *ve funkcije# 1. nadlean kao prvostepeni i apelacioni sud u graanskim i krivinim stvarima '. nadlean za tumaenje ustava i procenu ustavnosti i zakonitosti drugih pravnih akata iako za tu funkciju nema eksplicitnih ustavnih ovla$,enja

3!

28 March 2014

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

&astav# predsednika i lanove vrhovnog suda imenuje predsednik &0*)a uz odobrenje &enata% ima ih ukupno , ukljuuju,i i predsednika ;rhovnog suda &udije su nepromenljive i nepokretne, kad se jedanput izaberu ostaju do kraja mandata .dluuju vecinom glasova prisutnih sudija ?stav je ono sto sud kae da jeste, stoga se oni esto nazivaju gospodarima i uvarima ustava. PARTIJE I PARTIJSKI SISTEM &tabilan dvopartijski sistem. Jine ga# a. Cepublikanci b. *emokrate (olitike partije su konano formirane u drugoj polovini 1 veka# Cepublikanci su stvoreni zaslugom 0brahama Linkolna, dok demokrate potiu od republikanske antidemokratske politike grupacije koju je vodio <omas *eferson. .be partije po svojoj unutra$njoj organizaciji spadaju u labave politike partije. 8maju svoju ideologiju iako ona nije odmah jasno uoljiva. &nano lie jedna na drugu pa neki teoretiari smatraju da je to jedna fla$a sa dve razliite etikete K figurativno reeno kapitalistika partija broj 1 i broj '. .snovna razlika meu njima je to $to su republikanci ve,im delom partija velikog biznisa, a demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja. Ca$ireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanske. ? okviru demokrata prepoznaju se " krila, struje# 1. liberalno)korporativno krilo '. sindikalno krilo ". delovi radni$tva i drugih niih socijalnih slojeva stanovni$tva Jesto su krila (levo i desno) u razliitim partijama sliniji nego oba krila u istoj partiji. &vi poku$aji da se u &0*)u stvori tre,a partija su propali. Nomunistika partija je 1 !4. godine stavljena van zakona u periodu merkatizma.
:merike politike stranke (beleke 6 skra+eno) Smatra se da je osnovna razlika me"u njima to to su se republikanci ve+im delom partije velikog bisnisa3 a demokrate srednjeg i nieg socijalnog sloja Pojam stranakog poistove+ivanja ili kolebljivosti pokazuje koliko je tvrdo jezgro stranaka u birakom telu 6 predvi"anje izborni) rezultata3 politika tradicija kada su u pitanju stranke i birako telo Prati se u nekoliko generacija unazad (u se radi o ideolokom poistoe+ivanju -ve kategorije koje bi trebalo da pomognu raspoloenju i predvi"anju birakog tela 9esto menjaju kon&iguraciju izborne jedinice 6 +alamander strategija 6 asocijacija na tu vrstu nepravilni) granica ?ela Srbija jedna izborna jedinica -a bi se pribliila projektovanoj predstavi o tome kako bi birako telo trebalo da &unkcionie %aireno je uverenje da je demokratska partija malo progresivnija od republikanaca 2 okviru demokrata prepoznajemo @ politika krila Svi pokuaji da se u S:- stvori tre+a partija su propali

28 March 2014

3"

SAVREMENI POLITIKI SISTEMI

#3.00

Skripta

PARTI#IPA#IJA I INTERESNE !RUPE Ce je o onim oblicima participacije (shva,enom kao uesce u procesu odluivanja) u kom uestvuju oni dru$tveni i politiki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. <o su razne interesne grupe ili grupe a pritisak, lobi grupe Gastupaju interese odreenih ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih organizacija. ;r$e pritisak na organe vlasti u cilju ostvarenja odreenih interesa. &redstva kojima se slue su u rasponu od ubeivanja do korupcije, a imaju svoje agente, lobiste i lobi kancelarije u ;a$ingtonu. 1ogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka politikom uticaju. ? 0merici je dominantno geslo Wnovac je majino mleko politikeW. .vakav interesno)grupni dinamizam ne daje $anse svim grupama (slojevima, klasama) podjednako. .n favorizuje jake i bogate (u 0merici nema naivnih u tom smislu K svi po$tuju pravila igre) 6rupe za pritisak u najve,em procentu zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inae po sili svog ekonomskog poloaja ve, imaju privilegovano mesto u amerikom dru$tvu. &vedeno reeno postoje 4 obeleja participacije u &0*# 1. postoje,i oblici participacije graana pruaju ograniene mogu,nosti '. $iri slojevi stanovni$tva nisu aktivno ukljueni u postoje,im oblicima participacije ". postoji visok stepen korelacije izmeu dru$tveno)ekonomskog statusa i ue$,a u politikom odluivanju K direktna srazmera. Hto je vi$i stepen u dru$tvenoj hijerarhiji ve,i je i stepen mogu,nosti za participaciju. 4. postoje,i oblici participacije ne pruaju mogu,nosti za bitnije promene postoje,eg stanja ili primena uop$te. *ravna politika izraava, ne potrebe naroda, ve, vi$e interese i potrebe malog broja onih koji uestvuju u procesu odluivanja. =iksonA .ada pone da gubi promeni pravila igre

38

28 March 2014