ovani Bokao jedan je od najpoznatijih italijanskih stvaralaca svoga vremena. Najpoznatiji je po knjizi Dekameron, nastaloj izmeu 13 !. i 13"3.godine.

#njiga sadr$i 1%% novela jedinstvenog okvira. &ednostavnim jezikom, na anegdotski nain, kroz prianje ' devojaka i 3 mladi(a koje je epidemija kuge u )irenci navela da napuste grad i provedu izvesno vreme u idilinom am*ijentu na jednom imanju, ispriane su dogodov+tine iz svakodnevnog $ivota ljudi razliitog porekla i zanimanja. Da *i prekratili i osmislili vi+ak slo*odnog vremena mladi ljudi su se dogovorili da svakoga dana svako od njih ispria po jednu priu. ,amo prvog i poslednjeg -desetog. dana nisu odreivane teme a ostalih dana teme su *ile o sre(i -/ortuni., o lju*avnim $eljama, o lju*avima i smrti, o lju*avnim nezgodama koje zavr+avaju sre(no, pitanja i duhoviti odgovori, podvale $ena glupim mu$evima, trijum/ lukavih i sre(nih ljudi i podvale u kojima stradaju glupaci i rogonje, plemenita i velika dela. 0z dosta humora i vedrine opisano je staro i novo, vrline ali i la$ni moral -uglavnom dvolinog sve+tenstva.. 1ju*av je opisana kao slo*odna i prirodna, puna strasti, kominih situacija a ree i avantura sa traginim krajem. 2era u $ivot i lju*av prema $ivotu vode nas kroz celu knjigu. 3 mudrosti i domi+ljatosti ,aznajemo u 444 noveli 4 dana &evrejin 5elkisedek priom o trima prstenima otkloni od se*e veliku pogi*elj koju mu je pripremio ,aladin ,aladin je istorijska linost. Bio je veliki *orac protiv krsta+a, kralj 6gipta i ,irije -u evropskoj knji$evnosti je u$ivao ugled uzornog vladara, vite+kog protivnika i plemenitog oveka.. 7rema tre(oj noveli prvog dana jednom se dogodilo da je ,aladinu za njegove ratove hitno ustre*ala ve(a kolina novca. Na pamet mu je pao &evrejin 5elkisedek, inae zelena+. 7ritisnut nu$dom ali i vlastitom +krto+(u, poku+ao je da nae nain da mu nadmudri 5elkisedeka da mu ovaj pomogne. ,toga je pozvao &evrejina i laskaju(i njegovoj mudrosti postavio pitanje koji od triju zakona smatra istinitim, jevrejski, saracenski ili hri+(anski. 5elkisedek mu na to ispria priu o uo*iajenom postupanju kod nasleivanja,tj. da oca nasleuje onaj sin kojem ostavi prsten i da je to znak da svi ostali moraju sluati oda*ranog. 8li 5elkisedek pria dalje o ocu koji ima tri sina koja podjednako voli i ne mo$e da se odlui koji je od njih najdostojniji da ga nasledi. ,toga mudri otac narui da se naprave jko+ dva prstena istovetna prvom i kriomice dade svakom sinu po jedan prsten. Nakon oeve smrti svaki od sinova mi+lja+e da *a+ on ima pravo na nasledstvo i ast, ali nikako nisu mogli da utvrde koji je prsten pravi. 9ako je ostalo nere+eno pitanje ko je pravi naslednik jer otac i nije hteo nijednog sina da izdvoji. 9ako i :ospod daje pravo svakome od navedena tri naroda da veruje da njemu pripada nasledstvo, da je njegov zakon istinit i da su njegove zapovesti ispravne. #ao i kod prstenja to pitanje nije re+eno. ,aladin je uvideo kako je mudro &evrejin iz*egao postavljenu zamku. 4skreno je izneo pred 5elkisedeka svoje potre*e. &evrejin je pomogao ,aladinu tra$enom svotom a za uzvrat vrlo *rzo *io nagraen vrlo vrednim darovima , polo$ajem i prijateljstvom. 3 dvolinosti sve+tenstva pria nam Bokao u 42 noveli 4 dana Neki redovnik upadne u grh i zaslu$i najte$u kaznu, ali estito prekori svoga opata s istoga grha pa se oslo*odi kazne 5ladi redovnik, pun $ivotne snage, u +umi opazi lepu i mladu seljanku i zagleda se u nju. 2rlo *rzo uspeo je da je nagovori da poe s njim do samostana te se u njegovoj (eliji prepuste

$udnji. ,luaj je hteo da je pored te prostorije prolazio redovnikov opat i shvatio o emu se radi. 3pat se suzdr$ao da mladi(a odmah pozove i kazni ; odluio je da prieka da ovaj sam izae. <edovnik nasluti da je njegova avantura otkrivena, te se sneveseli i preporui devojci da se pritaji dok se on ne vrati ne *i li na+ao naina da je neopazice izvue iz samostana. 3nda ode do opatove so*e i predade mu svoj klju uz *ezazleno o*ja+njenje da jo+ nije doveo sva drva pa ponovo ide u +umu. 3pat je najpre hteo da u prisustvu ostalih redovnika otvori (eliju ali se ipak predomislio i oti+ao da najpre sam porazgovara s devojkom. 3d straha devojka pone da plae. , druge strane u opatu se rodi $udnja i umesto da izgrdi i kazni devojku on je uze te+iti. 2rlo *rzo opat ju je dr$ao u zagrljaju te su se popeli na uski redovnikov krevet. 3pat se ustruavao da devojku ne zgnjei svojom prevelikom te$inom pa ju je polo$io na svoje grudi. ,ve to gledao je mudri redovnik -koji se lagao da ponovo ide u +umu.. Bio je zadovoljan +to mu je zamisao uspela -jer se opat s devojkom iznutra zakljuao. i kada je konano opat iza+ao i ugledao mladi(a strogo ga je izgrdio i pripretio zatvorom. Na to mu redovnik odgovori da jo+ nije nauio sva pravila reda sv. Benedikta, te da mu on -opat. jo+ nikada nije pokazao kako redovnici moraju da podnose kada ih $enske pritiskaju kao i da sada kada je video kako to opat podnosi nikada vi+e ne(e gre+iti nego (e to uvek raditi na nain kako je to video od svoga stare+ine. 3pat je shvatio da je njegov greh razotkriven, pa je odustao od toga da redovnika kazni ve( ga je zamolio da o svemu +to je video (uti. 3 tome da je uvek u $ivotu va$no imati sre(e uli smo u 44 noveli 44 dana 7okradeni <inaldo d=8sti dospe u #a+tel ulijelmo, gde ga ugosti neka gospoa udovica, pa kad nadoknadi gu*itak $iv se i zdrav vrati svojoj ku(i. Neki trgovac <inaldo d=8sti nakon uspe+no o*avljenog posla na putu sretne neke ljude za koje je pretpostavio da su trgovci i njima se neoprezno pridruio. 5eutim, to su *ili raz*ojnici koji su iskoristili trgovevu naivnost i ne samo da su ga opljakali, nego su ga u zimsku no( ostavili na putu *osonogog i u ko+ulji. #ada je video da mu gazdu napadaju, <inaldov sluga je po*egao do #a+tel ulijelma. 3ze*ao i gladan i <inaldo je nekako uspeo da se dovue do grada. #ako je *ilo kasno, mostovi su *ili podignuti i nesretni trgovac ostao je da provede no( pod nekom iz*oinom jedne gradske ku(e. 7retpostavljaju(i da $iv ne(e doekati jutro plakao je i molio se sv. &ulijanu, zatitniku gostolju*ivosti i do*rog konaka. 0 toj ku(i je $ivela neka lepa udovica, inae lju*avnica markiza 8za. ,luaj je hteo da *a+ te no(i markiz nije mogao da ostane kod udovice, te je upravo u vreme dok je <inaldo plakao ona *ila u prostoriji iz koje ga je ula. ,a$alila se i pustila ga u ku(u a kad joj je ispriao o svojoj nezgodi, ne samo da mu je dala da se okupa u toploj vodi ve( ga je nahranila i o*ukla u gospodsko odelo svoga pokojnog mu$a. 9ako okupan i o*uen <inaldo se udovici svideo i ona odlui da nadoknadi gu*itka z*og marki$evog odsustva. Nakon ugodno provedene no(i udovica je <inaldu dala punu kesu novca, pokazala mu kojeg se puta mora dr$ati da *i dospeo u grad i na+ao svog slugu i pustila ga na ona vrata+ca na koja je *io u+ao. Nedugo po+to je na+ao slugu dovedo+e u grad ona tri raz*ojnika +to su ga prethodnog dana opljakala. Nakon +to su oni sve priznali <inaldo ponovo uzjaha svog konja, do*i natrag svoju ode(u i novac. 9ako zahvaljuju(i Bogu i sv. &ulijanu $iv i zdrav vratio se ku(i.