UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE

Seminarski rad iz predme a!

NA"ZOR I RE#ULISANJE ZRA$NO# SAOBRAAJA

Tema!

IFR LETENJE % RA"AR

Student: Alisa Kaliman ZS

Predmetni nastavnik: Prof. dr. Muharem abi

Novembar, 2 !
SA"#$A% &'("........................................................................................................................................2 )*# +,-,N%,.............................................................................................................................. -)P(') P&-AN%, Z#AK(P+('A.......................................................................................... Z#A/N) P&- ............................................................................................................................. NA')0A1)(N( '(2,N%,.....................................................................................................3 ")#,K-N) +,-.........................................................................................................................3 S)"4ovi i S-A#4ovi....................................................................................................................3 SP,1)%A+N) Z#A/N) P#(S-(#............................................................................................5 N)'() +,-,N%A, -%. *+)06- +,',+)..................................................................................5 A+-,#NA-)'N) A,#("#(M)..............................................................................................7 0(#)'(.....................................................................................................................................7 P#A'('#,M,N(S- P+ANA +,-A.....................................................................................8 "#&0, (K(+N(S-) K(" P+AN('A +,-A......................................................................8 (P)S ")%,+('A P+ANA +,-,N%A.......................................................................................8 K(%) Z#AK(P+(') ZA6-%,'A%& S,PA#A1)%&9.............................................................: ',#-)KA+NA S,PA#A1)%A................................................................................................! 6(#)Z(N-A+NA S,PA#A1)%A..........................................................................................! P#(1,"&#A+NA S,PA#A1)%A.........................................................................................! +A-,#A+NA ;<(/NA= S,PA#A1)%A................................................................................! &Z"&$NA S,PA#A1)%A.......................................................................................................! S,PA#A1)%A #A"A#(M.....................................................................................................!! SMAN%,N%, S,PA#A1)%,....................................................................................................!! & (K(+)N) A,#("#(MA...................................................................................................!! K(N*+)K-...............................................................................................................................!! +(KA+N) K(N*+)K-............................................................................................................!! S&P#(-N) K(N*+)K-..........................................................................................................!! #A"A#.....................................................................................................................................!5 M%,#,N%, <#Z)N,................................................................................................................!> (S'#-......................................................................................................................................!: ZAK+%&/AK...........................................................................................................................22

UVO" Zadatak ovo? seminarsko? rada @este uAoBnavan@e sa )*#, t@. Aravilima instrumentalno? leten@a. %edan dio rada se odnosi na )*#, a dru?i dio se odnosi na #A"A# kao ?lavno sredstvo Aomou ko@e? @e mo?ue usklaCivati sve letove, i one Ao )*#4u i one Ao '*#4u. Svaki let ko@i @e odobren i ko@i @e kontrolisan od strane kontrole leten@a moDe da se iBvodi na u?lavnom dva naEina, t@. ArovoCen@em dvi@e vrste Aravila i to )*# i '*#. )*# Aravila leten@a se odnose na uArval@an@e i voCen@e BrakoAlova Aomou instrumenata, avionike na BrakoAlovu. Za )*# leten@e Aosto@i mno?o Aravila i odredniFa ko@e se mora@u AoGtovati da bi se Arovodili ovakvi letovi. Za Fivilnu avi@aFi@u ovakva Aravila leten@a su od veliko? BnaEa@a, @er se Aomou ovih Aravila moDe let@eti i u neAovol@nim vremenskim uslovima, ko@i su Eesti. '*# leten@e se moDe Arovoditi u kontrolisanom BraEnom Arostoru samo ukoliko Aosto@e uv@eti Ba to, i '*# Ailot moDe Arovoditi samo ako obavi@esti kontrolu leten@a o tome da Deli let Basnovan na viBuelnim Aravilima leten@a, kada mu nee trebati asistenFi@a t@. uAute kontrolora BraEno? leten@a. & radu se navode na@bitni@i Ao@movi i odredniFe veBane Ba leten@e Arema )*#4u. %ako bitnan se?ment )*#4a @esu nivoi leten@a ili *li?ht +evels, ko@i omo?uava@u kontrolorima da vrGe nadBor i voCen@e BrakoAlova na nivoima ko@i Eine BraEni Arostor. (vi nivoi leten@a su bitni Ba asAekt si?urnosti, @er @e lakGe seAaratisati t@. raBdva@ati BrakoAlove na osnovu nivoa leten@a i na osnovu raBdal@ine meCu BrakoAlovima. & radu @e naveden i sadrDa@ @edno? uobiEa@eno? Alana leten@a, ko@i ima viGe blokova, t@. di@elova veBanih Ba raBliEite informaFi@e o letu. Svi AodaFi o letu su veoma bitni @er uAuu@u kontrolore na sve n@ima bitne Ein@eniFe, beB ko@ih bi n@ihov rad bilo ne mo?ue Arovoditi. %ako bitne odredniFe veBane su Ba raBdva@an@e ili seAaraFi@u BrakoAlova Gto sreEava Ao@avu konfilkata ili koliBi@a BrakoAlova. to se tiEe radara, kao ?lavno? instrumenta Ba nadBor neba, ob@aGn@en @e ArinFiA n@e?ovo? rada. *unkFionisan@e radara @e Arema ArinFiAu slan@a elektroma?netnih si?nala u atmosferu i Aonovno Ariman@e takvih si?nala, ko@i biva@u odbi@eni o neki ob@ekat. -i Ariml@eni si?nali ili eho4 si?nali su iBv@esni nosioFi informaFi@a o ob@ektu od ko@e? @e si?nal bio odbi@en. %ako @e bitno shvatiti ArinFiA Ao kome kontrola leten@a nadBire BraEni Arostor Areko sistema radara.

IFR LETENJE Planovi Ba leten@e su dokumenti ko@e AoAun@ava@u Ailoti ili disAeEeri BaduDeni Ba Alaniran@e letova, Ba@edno sa autoriBovanom or?aniBaFi@om Ba Fivilno leten@e, Ari@e otAreman@a BrakoAlova t@.odlaska BrakoAlova. Planovi letova ?eneralno sadrDe osnovne informaFi@e, kao Gto su: taEke odlaska i taEke dolaska, AroFi@en@eno vri@eme Autovan@a, alternativni aerodromi u sluEa@u neAovol@nih vremenskih uslova, tiA leta ; da li @e let Ao instrumentalnim ;)*#!= ili viBuelnim Aravilima ;'*#2= =, Aodatke o Ailotu i bro@u Autnika na BrakoAlovu. & veini Bemal@a Alanovi letova su sAeFifiFirani Ba )*# Aravila leten@a. (vi Alanovi su oAtimalni i Ba '*# letove, ukoliko letovi ne ArelaBe naFionalne ?raniFe. Planovi leta Arema )*# su @ako bitni i svakako se AreAoruEu@u, ako se leti Areko oAasnih i nesi?urnih Bona, kao Gto se vodene AovrGine. (ni uAoBorava@u sAasioFe o kaGn@en@u leta. Za )*# letove kontrola leten@a koristi Alanove leta da bi mo?la Arovoditi iniFirano Araen@e4 osnovno Araen@e BrakoAlova na radaru i oAsluDivan@e BrakoAlova u toku leta. Za '*# letove, @edina svrha Alanova leta, @este da omo?ue Aotrebne informaFi@e u sluEa@u oAeraFi@a Aotra?e i sAaGavan@a BrakoAlova ili da ih konrola koristi u sluEa@u leten@a u H HP("#&/%, 0"%, 'A$, SP,1)%A+NA P#A')+A ZA +,-,N%,H, ; en?. SAeFial *li?ht #ules Area=. TI&OVI &UTANJE ZRAKO&LOVA -iAovi Autan@e BrakoAlova ko@i se koriste u Alanovima Ba leten@e su: ZraEni Aut, Navi?aFiono voCen@e BrakoAlova, "irektan let. ZraEni Aut se moDe sasto@ati iB se?menata t@.di@elova, ko@i su raBliEitih tiAova Autan@e. NAr. ZraEni Aut od /ika?a do #ima moDe ukl@uEivati leten@e BraEnim Autem Areko Amerike, a direktnu Autan@u Areko Atlantika. ZRA$NI &UT +eten@e unutar BraEno? Auta vrGi se Ao unaAri@ed definisanim Autan@ama naBvanim Z#A/N) P&-('). ZraEni Autovi se mo?u Aosmatrati kao trodimenBionalni visoki Autovi ;." Autovi= Ba BrakoAlove. & veini AodruE@a na svi@etu BrakoAlovi treba@u let@eti BraEnim Autovima iBmeCu AolaBno? aerodroma do odrediGno? aerodroma. Pravila voCen@a BrakoAlova BraEnim Autom obuhvata@u visinu, brBinu i Baht@eve Ba ulaBak na BraEni Aut ili Ba iBlaBak sa BraEno?

! 2

)*#4 )nstrumental *li?ht #ules ; Pravila leten@a Aomou instrumenata = '*#4 'isual *li?ht #ules ; 'iBuelna Aravila leten@a = 3

Auta ;S)". i S-A#3=. 'eina BraEnih Autova su > mil@a ;!3 km= Giroki i BraEni nivoi leten@a ;*+5= omo?uava@u da BrakoAlovi budu raBdvo@eni, sa na@man@e 5 ft vertikalno od BrakoAlova ko@i lete na levelu iBnad i isAod. ZraEni Autovi su obiEno raBdvo@eni navi?aFi@skim oBnakama ko@e oBnaEava@u i doBvol@en@e taEke Ba ArelaBak sa @edno? BraEno? Auta na dru?i. ZraEni Autovi ima@u svo@e naBive ko@i se sasto@e od @edne ili viGe slovnih oBnaka ko@e Arati @edna ili viGe numeriEkih oBnaka ;nAr. '3>3 ili &A3!:=. ZraEni Autovi su strukturirani Ao visini, tako da se di@ele na ')S(K, i N)SK, BraEne Autove. Niski BraEni Autovi u ko@im se moDe navi?irati, t@.uAravl@ati BrakoAlovima uB Aomo '(#4a ima@u naBive ko@i AoEin@u slovom ' i Bbo? to?a se naBiva@u BraEni Autovi ')1-(#. (ni AribliDno obuhvata@u visine od ! 2 ft iBnad Bemal@sko? levela ; en?. 0round +evel I A0+= do !> ft ;5 3>7 m= iBnad nivoa mora ;en?. Mean Sea +evel4 MS+=. 'isoki BraEni Autovi , u AmeriFi se oBnaEava@u naBivima ko@i AoEin@u slovom % i Bovu se %,rute, Autovi. (ni obuhvata@u visine od !> ft ;5 3>7 m= do .5 ft ;! 77> m=. 'isina seAaraFi@e na@niDe i na@viGe strukture BraEno? Auta varira od Beml@e do Beml@e. NAr. u viFarsko@ @e !: 5 ft ;5 :33 m= i u ,?iAtu 25 ft ;8 882 m=. NAVI#ACIONO VO'ENJE Navi?aFiono voCen@e, t@ voCen@e BrakoAlova Aomou navi?aFionih sredstava ;en?. NA'A)"S4 Navi?ation Avaids=, ko@a nisu uvi@ek konektovana na BraEne Autove. Navi?aFiono uAravl@an@e BrakoAlovom @e doBvol@eno u kontinentalno@ AmeriFi. Ako Alan leta sAeFifiFira navi?aFiono voCen@e BrakoAlova iBmeCu dva navi?aFiona sredstva ko@a su konektovana na BraEnom Autu, Aravila Ba svaki Ao@edini BraEni Aut mora@u biti uraCena kao da BrakoAlov leti BraEnim Autom iBmeCu dva navi?aFiona sredstva. "oBvol@ene visine su odreCene nivoima leta, t@. *+4om. "IREKTNI LET "irektni let usAostavl@a se kada @edna ili ob@e kra@n@e taEke se?menta rute budu na ?eo. Girini i duDini ko@e se ne loFira@u navi?aFionim sredstvima. Neke or?aniBaFi@e ko@e kreira@u Alanove leta sAeFifiFira@u da kontrolne taEke ko@e se odnose na direktne letove ne budu AreviGe udal@ene, t@. da ovakve direktne Atan@e budu o?raniEene svo@om duDinom ili da budu o?raniEene vremenom Autovan@a iBmeCu kontrolnih taEaka ;kontrolne taEke Ba direktne letove brDih BrakoAlova mo?u biti na veo@ meCusobno@ raBdal@ini u odnosu na kontrolne taEke sAori@ih BrakoAlova=. SI"%()i i STAR%()i S)" i S-A# su AroFedure i taEke Arov@ere, ko@e sluDe Ba ulaBak i iBlaBak iB sistema BraEno? Auta, Arilikom ArovoCen@a leta BrakoAlova Arema )*# Alanu leten@a. "efinisana @e taEka Ari@elaBa t@. tranBiFi@e u ko@o@ se Aresi@eFa@u S)" i S-A#. S)" ili Standard )nstrument "eAarture ; Standardni instrumentalni odlaBak=, definiGe Autan@u van aerodroma i ulaBak na BraEni Aut. S)" moDemo dru?aEi@e Bvati i "eAarture Arrivals4 "P ;(dlaBne AroFedure=. S)"4 ovi su @edinstveni Ba AoveBane aerodrome. S-A# ili Standard -erminal Arrival #oute, u '. <ritani@i Standard )nstrumental Arrival ;Standardni )nstrumentalni "olasFi= definiGu Autan@u ko@om se dolaBi na aerodrom sa BraEno?
. 3 5

S)"4 Standard )nstrument "eAarture S-A#4 Standard )nstrument Arrival

FL- Flight Level

Auta. S-A# se moDe odnositi na viGe od @edno? aerodroma, kada se radi o tome da su dva ili viGe aerodroma u neAosredno@ bliBini. )mamo Arim@er San *ranFisFo i San %ose. S&ECIJALNI ZRA$NI &ROSTOR 0eneralno, od Alanera leten@a se oEeku@e da iBb@e?ava@u AodruE@a ko@a se Bovu PodruE@a BraEno? Arostora Ba sAeFi@alne nam@ene ; S&A4 SAeFial &se AirsAaFe=, kada Alanira@u let. & AmeriFi Aosto@i nekoliko tiAova S&A, ko@i ukl@uEu@u Bone restrikFi@e, Bone uB uAoBoren@a, Babran@ene Bone, Bone uBbune i Bone Ba vo@ne oAeraFi@e. Zone Ba vo@ne oAeraFi@e ili na en?. MilitarJ (Aerations Area ;M(A=. NAr. Bona ko@a BraEno? Arostora Ba sAeFi@alne nam@ene @e Bona oko <i@ele Kue u Kashin?tonu, ".1 i AodruE@e BraEno? Arostora Kube. 'ladini i vo@ni BrakoAlovi mo?u imati raBliEite Baht@eve Ba konkretne S&A Bone, ili moDda mo?u dobiti Aosebne doBvole da ArolaBe kroB ova AodruE@a. NIVOI LETENJA* TJ+ FLI#,T LEVELI Nivoe leten@a ;*+= koriste BraEni kontrolori da Ao@ednostave vertikalnu seAaraFi@u BrakoAlova i svakih ! ft @e novi nivo ko@i Bavisi od usvo@eno? nivoa Aritiska. )Bnad Ari@elaBne nadmorske visine ko@a varira od Beml@e do Beml@e, sv@etski AroiBvol@ni datum Aritiska iBnosi ! !.,25 milibara ili ekvivalent tome @e Aostavl@an@e Dive na 2:.:2! inEa na visinom@eru i visina na ko@o@ BrakoAlov leti @e onda nivo leten@a t@. *+. PodaFi sa visinom@era se konvertu@u u *+ tako Gto se dvi@e Badn@e nule Banemare, nAr. 2: ft Aosta@e *+ 2: i 25 5 ft @e *+255. & sluEa@u da @e Aritisak na internaFionalnom standardnom nivou mora, onda @e *+ takoCer visina. "a bi se iBb@e?la konfuBi@a, kod sman@ivan@a visine, visina na ko@o@ se nalaBi BrakoAlov @este nadmorska visina, nAr. L*+ Aen@an@a ;Flimb4a= @e 25 H ili Lnadmorska visina AroAadan@a ;desFenta4a= @e... H ;t@.kada se BrakoAlov sAuGta onda se kaDe da @e na nadmorsko@ vini to@ i to@, a kad se Aen@e onda se kaDe da @e *+ ta@ i ta@=. ZraEni Autovi ima@u viGe odreCenih sAo@enih nivoa leten@a, *+4a ;ko@i se Aonekad naBiva@u Lmodeli leten@aH ko@i se mora@u koristiti na nekom BraEnom Autu. Na BraEnim Autovima ko@i ima@u viGe AravaFa, svaki AravaF ima skuA vlastitih *+4a. 'aDei Alan leten@a mora ukl@uEivati Bakonit *+ na kome e BrakoAlov let@eti BraEnim Autom. )Bm@ene BraEnih Autova mo?u AovlaEiti i iBm@ene na *+4ima. & AmeriFi, Ba letove ko@i idu ka )stoku ;kurs 4!8: steAeni=, )*# letovi, Alan leten@a se oBnaEava kao neparan , ?d@e se *+ mi@en@a svakih 2 ft Ao visini, a AoEin@e od *+ !: ;nAr. *+ !: , *+ 2! , *+ 2. , itd.= +etovi ko@i idu ka ZaAadu ; kursa !> 4.5: steAeni=, )*# Alanovi leta se oBnaEava@u kao parni ?d@e se *+ mi@en@a isto, svakih 2 ft i ko@i AoEin@u od *+ !> ; nAr. *+ !> , *+ 2 , *+ 22 , itd.=. )ako, BraEna kontrola ;A-1= moDe dodi@eliti let na bilo ko@em *+4u, u bilo ko@e vri@eme @er neke situaFi@e ko@e se deGava@u u BraEnom saobraa@u Baht@eva@u iBm@ene Alanirane visine. ,fikasnost BrakoAlova raste Aorastom visine. PotroGn@a ?oriva se sman@u@e visinom, tako da Ailot ko@i iBabrati odreCeni *+ kako bi Aoveao AotroGn@u ?oriva. NAr. BrakoAlov u AoEetku moDe let@eti na *+ 2: , ali se usAin@e na *+ .8 u toku dal@e? leta da bi se sman@ila teDina BrakoAlova kada se viGak ?oriva AotroGi. Sman@en@e vertikalne seAaraFi@e, minimuma ili minimalne ;#'SM4 #eduFed 'ertiFal SeAaration Minima or Minimum= @e termin ko@i se u avi@aFi@i koristi da bi se oAisalo sman@en@e standardne Aotrebne vertikalne seAaraFi@e iBmeCu BrakoAlova na nivoima iBmeCu *+ 2: ;2: ft= i *+ 3! ;3! ft=, od 2 ft na ! ;ili iBmeCu > : m i !2 5

metara, sa 7 m na . m u Kini=. (vo omo?uava leten@e vee? bro@a BrakoAlova u Ao@edinim di@elovima BraEno? Arostora. 6istori@ski ?ledano, standardna vertikalna seAaraFi@a @e ! ft od AovrGine Beml@e do *+ 2: , a 2 ft od *+ 2: do *+ 3! i Areko ovo? *+ verikalna seAaraFi@a @e 3 ft. (vo @e bilo Bbo? to?a Gto @e taEnost m@eraEa Aritiska, visinom@era ;treba raBlikovati m@eren@e nadmorske visine= sman@ivala sa Aorastom visine. MeCutim tokom vremena, Air "ata 1omAuter ;A"1s= AoEeo @e raditi u kombinaFi@i sa visinom@erom i Aostao @e taEni@i. AutoAiloti su Arila?oCeni da odrDava@u let na Aostavl@enom nivou, Bbo? to?a @e oEito da @e Ba mno?e moderne BrakoAlove, seAaraFi@a od 2 ft Aostala AreviGe velika, neAotrebna. Zbo? to?a @e )1A( AroAisao da ona bude sman@ena na ! ft. )BmeCu !::8 i 2 5 #'SM @e imAlementirana u Fi@elo@ ,vroAi, S@everno@ AfriFi, %u?oistoEno@ ABi@i i S@everno@ AmeriFi, %uDno@ AmeriFi i Areko S@everno? Atlantika, %uDno? Atlantika i PaFifiEko? okeana. %uDni Atlantik @e sman@enu seAaraFi@u AoEeo Arim@en@ivati u Martu !::8. na nivoima *+ .. do *+ .8 . 1i@eli BaAadna hemisfera @e AoEela Arim@en@ivati #'SM na *+ 2: 4 *+ 3! , 2 . @anuara, 2 5. Afrika @e usvo@ila #'SM 25 seAtembra 2 > ?odine. Samo BrakoAlovi ko@i ima@u visinom@ere i autoAilote mo?u let@eti u #'SM Arostoru, u suArotnom BrakoAlovi mora@u let@eti na niDem ili viGem nivou, ili traDiti Aosebno osloboCen@e od odreCenih Baht@eva. Pored to?a, BrakoAlovne oAeraFi@e ; BrakoAlovne komAani@e ili korAoraFi@ska AreduBea= mora@u Arimiti Aosebna doAuGten@a od drDave u ko@o@ @e BrakoAlov re?istrovan u Fil@u obavl@an@a oAeraFi@a u #'SM BraEnom Arostoru. ZrakoAlovi ko@ima ni@e odobren ArolaBak kroB #'SM mo?u Aroi kroB #'SM Arostor u sluEa@u da se kontinuirano usAin@u kroB odreCeni BraEni Arostor i vertikalna seAaraFi@a od 2 ft @e Arisutna stalno iBmeCu leta ko@i ni@e Ao #'SM i svih dru?ih dok tra@e Aeriod Aen@an@a ili AroAadan@a. Kritika ko@a se odnosi na sman@en@e seAaraFi@e iBmeCu BrakoAlova, t@. uvoCen@e #'SM4a @este mo?ui Aorast koliBi@a i konflikata iBmeCu BrakoAlova. Nakon ! ?odina, nakon Arve imAlementaFi@e #'SM4a niti @edan sudar, t@. koliBi@a ni@e AriAisana #'SM4u. (va@ Aro?ram @e u AmeriFi AoBnat kao )nterno sman@en@e vertikalne seAaraFi@e na minimum ; "'#SM4 "omestiF #eduFed 'ertiFal SeAaration=. ALTERNATIVNI AERO"ROMI "io Alaniran@a BraEno? leta Eesto ukl@uEu@e odreCivan@e @edno? ili viGe aerodroma na ko@e se moDe slet@eti u sluEa@u iBnenadnih uslova ;kao Gto su vremenski uslovi= na dolaBeem aerodromu. Pri AroFesu Alaniran@a mora se AaBiti da samo alternativni aerodromi budu oni ko@e @e mo?ue dosei sa AredviCenom koliEinom ?oriva i visinom na ko@o@ se BrakoAlov nalaBi i da Aosto@i kaAaFitet ko@i @e Aotreban da se uAravl@a tiAom BrakoAlova ko@i leti. #ORIVO (sobl@e ko@e odrDava BrakoAlov @e od?ovorno Ba ?enerisan@e Aodataka Ba Aeformanse leta, ko@e Alaneri leten@a koriste da AroraEuna@u Aotrebno ?orivo Ba Ao@edine letove. SteAen AotroGn@e ?oriva @e baBiran na sAeFi@alnim ?asnim Aostavkama Ba Aen@an@e i kruBan@e. Planeri koriste AredviCan@e vremenskih uslova i teDinu BrakoAlova kao inAute Ba Aodatke o Aerformansama leta da bi iBraEunali Aotrebnu koliEinu ?oriva ko@a @e Aotrebna da bi se sti?lo na odreCenu destinaFi@u. SteAen AotroGn@e ?oriva @e dat kao teDina ?oriva ; obiEno u funtama ili kilo?ramima= um@esto u BaAremini ; kao Gto su ?alloni ili litre=, Bato Gto @e teDina BrakoAlova Aresudna. Kao dodatak standardno@ Aotrebno@ koliEini ?oriva, neke or?aniBaFi@e Baht@eva@u da Alan leten@a ukl@uEi i reBervno ?orivo ako Aosto@e odreCeni uslovi. NAr. letovi ko@i idu Areko vodenih AovrGina i ko@i tra@u duDe mo?u Baht@evati takav Alan leta u ko@em @e Aotrebno

BrakoAlove obeBbi@editi reBervnim ?orivom. #eBervno ?orivo moDe biti Alanirano kao dodatno ko@e se ostavl@a na destinaFi@i BrakoAlova ili Ba ko@e se AretAostavl@a da e se utroGiti tokom leta. & sluEa@u neke hitnosti na BrakoAlovu moDda e bti Aotrebno da se odredi da li se @e bol@e brBo Areusm@eriti na alternativni aerodrom ili nastaviti Aut ka destinaFi@i. (vo se moDe AroraEunati Arema formuli ko@a se naBiva 'ir Narain4ova formula i ko@a ?lasi:

C= D * O * sec / 2A
C- udaljenost od kritine take do destinacije, D- udaljenost iz e!u destinacije i alternati"no# aerodro a, O- $rzina po tlu, A- $rzina u zraku, = % &/- d, #dje je % u#ao iz e!u putanje do destinacije i putanje od destinacije do altrenati"no# aerodro a, d je skretanje 'plus je kada su alternati"ni aerodro i na suprotni strana a putanje, inus je kada su na istoj strani() &RAVOVREMENOST &LANA LETA Planovi leta mo?u se doni@eti Ari@e Aolaska BrakoAlova ili Eak dok @e BrakoAlov u letu. Kako?od, Alanovi leta se treba@u Aredati 23 sata Ari@e i to Autem ?lasovne Aoruke t@. voiFe link4a ili u Aodatkovnom, Aisanom obliku, mada se oni AoAun@ava@u samo nekoliko sati Ari@e odlaska. Minimalno AreAoruEeno vri@eme @este ! sat Ari@e Aolaska Ba domae letove i viGe od . sata Ba meCunarodne letove. (vo vri@eme ovisi od Beml@e iB ko@e BrakoAlov Aoli@ee. "RU#E OKOLNOSTI KO" &LANOVA LETA +eten@e iBnad destinaFi@e ;holdin?= ili alternativno? aerodroma @e dio ko@i @e nuDan u nekim Alanovima leta. 6oldin? ;kruDen@e Ao odreCeno@ Autan@i ko@u @e diBa@nirala kontrola leten@a to? aerodroma= moDe biti Aotreban ukoliko se Ao@ave neoEekivani vremenski uslovi ili ukoliko doCe do Ba?uGen@a na aerodromu. Ako doCe do Aotrebe Ba holdin?om, onda na Lvid@eloH dolaBi dodatno ?orivo i vri@eme ko@e @e Aotrebno Arovesti u holdin?u. (r?aniBovane Autan@e, trase su seri@e Autan@a sliEne BraEnim Autovima, ko@i Aresi@eFa@u AodruE@a okeana. Neki odreCeni sistemi Autan@a su fiksni i Ao@avl@u@u se na navi?aFi@skim di@a?ramima ;nAr. N(PA1 Autan@e Areko S@everno? PaFifiEko? okeana=. (stali biva@u iBmi@en@eni svaki dan Bavisno od vremenskih uslova i dru?ih faktora i Bbo? to?a se ne mo?u Aronai na GtamAanim di@a?ramima, nAr. S@everne Atlantske Autan@e ;NA-. Nort AtlantiF -raFks= ko@e se AruDa@u Areko Atlantika. O&IS "IJELOVA &LANA LETENJA *+,: tiA Alana leten@a, letovi mora@u biti '*#, )*#, "'*# ili kombinovani tiAovi, sloDen termin. +D-.*+/+0AC+1A 23A0O,4O5A : re?istraFi@a BrakoAlova, obiEno bro@ leta ili bro@ na BrakoAlovu. *+, 23A0O,4O5A/ 6,-C+1A4.A O,3-7A: tiA BrakoAlova i naEin kako @e oAreml@en. NAr. Mitsubishi Mu42 ko@i @e oAreml@en sa transAorderom ko@i iBv@eGtava o visini i 0PS4om, M&2M0. Kodovi oAreme mo?u se Aronai u *AA informaFi@skom AriruEniku. 6*5A3.A 832+.A 9 0.O*+7A: Planiranano kruBan@e na stvarno@ brBini BrakoAlova, u knotima. >

*A;0A OD4A60A: (biEno biva identifikovana od strane aerodroma sa ko@e? se AolaBi. 53+1-7- OD4A60A: Planirano i stvarno vri@eme Aolaska. 'remena su Arema &-14u t@. &niversal -ime 1oordinated. 5+6+.A 0392A.1A: Planirana visina kruBan@a ili *+. 39*A: Planirana ruta leten@a. #utu mo?u saEin@avati BraEni Autovi, intersekFi@e, navi?irani Autovi ili direktni. D-6*+.AC+1A: taEka na ko@u BrakoAlov Deli slet@eti. (biEno se nalaBi na aerodromu na ko@i se Deli slet@eti. ,3-D5+<-.O 53+1-7- .A 39*+: Alanirano utroGeno vri@eme iBmeCu Aolaska i dolaska na destinaFi@u. .A,O7-.-: bilo ko@a informaFi@a ko@a @e Aotrebna Arema miGl@en@u P)14a biti Arosli@eCena A-14u. %edna Ba@edniEka naAomena @e LSSN(H, ko@a BnaEi da @e P)1 u nemo?unosti ili ni@e vol@an Arihvatiti S)" ili S-A# na )*# letu. =O3+5O .A 23A0O,4O59: koliEina ?oriva na BrakoAlovu, ko@a se odreCu@e na osnovu vremena Autovan@a, t@. satima i minutama leten@a. A4-3.A*+5.+ A-3OD3O7+: aerodromi nami@en@eni Ba sli@etan@e kao alternativa dolaBeem aerodromu. MoDe biti nuDno Ba )*# Alan leten@a ako @e vremenska Aro?noBa loGa na Alanirano@ destinaFi@i. +./O37AC+1- 2A ,+4O*-: kontaktne informaFi@e o Ailotu ko@e mo?u AosluDiti u svrhe tra?an@a ili sAaGavan@a. 83O1 ,9*.+0A: ukuAan bro@ Autnika na BrakoAlovu. 8O1A 23A0O,4O5A: bo@a AomaDe Ari identifikaFi@i BrakoAlova da bi se mo?lo tra?ati Ba n@im i da bi se mo?lo sAasiti osobl@e na n@emu u sluEa@u nesree. 0O.*A0*.- +/O37AC+1- 6A D-6*+.AC+1-: obav@eGtavn@e Ailota, ko@e @e korisno radi Araen@a situaFi@e isAod kod BrakoAlova ko@i @e AromaGio Alan leten@a i ko@i @e Bakasnio ili @e u neko@ oAasnosti.

& kontroli leten@a seAaraFi@a @e naBiv Ba konFeAt Euvan@a BrakoAlova na minimalno@ udal@enosti od dru?o? BrakoAlova da bi se sman@io riBik sudaran@a ovih BrakoAlova, kao i da se sAri@eEe nesree uBrokovane turbulenFi@ama. Zbo? to?a, kontrolori BraEno? leten@a Arim@en@u@u Aravila, AoBnata kao ini alna separacija. Za dva BrakoAlova na ko@e su ova Aravila usA@eGno Arim@en@ena, kaDe se da su raBdvo@eni i riBik od koliBi@e ovih BrakoAlova @e Bbo? to?a mali. Ako @e seAaraFi@a iBmeCu dva BrakoAlova naruGena onda se se kaDe da @e to 0O./4+0*. Kada BrakoAlov AreCe iBa BrakoAlova ili kad Arati neki BrakoAlov, minimalna doAuGtena BraEna turbulenFi@a @e ona ko@a se manifetu@e u obliku vihora na vrhovima krila i dolaBi sa Arethodno? BrakoAlova na ona@ ko@i ?a sli@edi. (va@ minimum varira u Bavisnosti od odnosa veliEina dva BrakoAlova. (vo @e iBraDeno na finalnom ArilaBu, kada man@i BrakoAlov leti iBa vee? BrakoAlova.

KOJI ZRAKO&LOVI ZA,TJEVAJU SE&ARACIJUPosto@i kriva Aredstava da kontrolori BraEno? saobraa@a drDe sve BrakoAlove raBdvo@ene. ZaAravo, raBdva@an@e BrakoAlova ovisi od klase BraEno? Arostora u ko@o@ BrakoAlov leti i Bavisi od Aravila leten@a na osnovu ko@ih Ailot uAravl@a BrakoAlovom. Kao Gto @e navedeno u ameriEko@ *AA, Ailot ima konaEnu od?ovornost Ba obeBb@eCen@e od?ovara@uih raBdva@an@a i AoBiFioniran@a BrakoAlova u teminalnim Bonama da bi iBb@e?ao vaBduGne turbulenFi@e ko@e nasta@u od Arethodnih BrakoAlova. Posto@e tri Aostavke BraEnih Aravila Ao ko@ima BrakoAlovi mo?u let@eti: 5/34 'isual *li?ht #ules ; 'iBuelna Aravila leten@a =N 65/34 SAeFial 'isual *li?ht #ules ;SAeFi@alna viBuelna Aravila leten@a=N +/34 )nstrumental *li?ht #ules ; Pravila leten@a Aomou instrumenata =. 'eina @avnih letova se odvi@a Ao )*#, tako da Aosto@i sAektar Aravila ko@a se odnose na leten@e u uslovima slabe vidl@ivosti, nAr. kada @e Arisutna oblaEnost. Sa dru?e strane, veliki bro@ Arivatnih letova se obavl@a Ao '*#4u budui da ovakvo leten@e Baht@eva niDi nivo Ailotskih v@eGtina leten@a i budui da su meteoroloGki uslovi takvi da Ailot moDe vid@eti i iBb@ei dru?e BrakoAlove. Kao Gto samo ime kaDe, S'*# @e sAeFifiEan ne mno?o BastuAl@en skuA Aravila leten@a. ZraEni Arostor @e Aodi@el@en u 8 klasa, i to od A do 0, redosli@edom od vrha ka dnu, na osnovu ko@ih BraEna kontrola vrGi re?ulisan@e. Klase A do , Eine kontolisani BraEni Arostor i klase * i 0 su nekontrolisani BraEni Arostor. Kod klasa A i < BraEno? Arostora svi BrakoAlovi mora@u biti raBdvo@eni @edni od dru?ih. Kod klase 0 BraEno? Arostora ne Aosto@i Baht@ev Ba raBdva@an@em bilo ko? BrakoAlova od neko? dru?o? BrakoAlova. & srediGn@im klasama neki BrakoAlovi se odva@a@u od dru?ih Bavisno od Aravila leten@a Ao ko@ima BrakoAlovi treba@u let@eti. NAr. u klasi " BraEno? Arostora, )*# BrakoAlovi su odvo@eni od dru?ih )*# BrakoAlova, ali ne i od '*# BrakoAlova, niti se '*# BrakoAlovi raBdva@a@u @edni od dru?ih.

VERTIKALNA SE&ARACIJA )BmeCu AovrGine Beml@e i visne od 2: ft ;> > m=, niti @edan BrakoAlov ne bi trebao Arii bliDe vertikalno od ! ft ili . m ; u onim Beml@ama ko@e iBraDava@u visniu u metrima=, ukoliko nisu ukl@uEeni neki obliFi horiBontalne seAaraFi@e. Preko 2: ft ;> > m= niti @edan BrakoAlov ne bi trebao Arii dru?om BrakoAlovu bliDe od 2 ft ;ili 7 m=, osim ukoliko se radi o Arim@eni #'SMA. ,ORIZONTALNA SE&ARACIJA Ako dva BrakoAlova nisu raBdvo@ena na@man@e minimalnom vertikalnom seAaraFi@om, onda Aosto@i neki oblik horiBontalne seAaraFi@e.

&ROCE"URALNA SE&ARACIJA ProFeduralna seAaraFi@a @e seAaraFi@a baBirana na AoBiFi@i BrakoAlova, baBirana na osnovu naAomena ko@e @e Ailot naveo Areko radi@a i ako ni@e neoAhodno koristiti radar da bi se Arovela kontrola BraEno? saobraa@a koristei AroFeduralnu mnimalnu seAaraFi@u. & AroFeduralno@ kontroli, Ba bilo ko@i Aeriod u ko@em dva BrakoAlova nisu verikalno raBdvo@ena, se kaDe da @e na Llevelu Arom@eneH. & nekim sluEa@evima, AroFeduralna minimalna seAaraFi@a @e odreCena Ba uAotrebu uB Aomo radara, kako?od bitno @e ne dobiti mi@eGan@e sa radarskim seAaraFi@ama kao Gto @e u sluEa@u kada radar ne Baht@eva da bude FertifiFiran Ba uAotrebu u svrhe radarske seAaraFi@e.

LATERALNA .BO$NA/ SE&ARACIJA +ateralna seAaraFi@a minimuma @e obiEno Basovana na viBuelno@ iBvedbi AoBiFi@e BrakoAlova, raEunan@em ili internim navi?aFi@skim iBvorima ili Areko radio navi?aFionih sredstava ;beaFons4 radio farova=. & sluEa@u radio farova, da bi bio raBdvo@en, BrakoAlov mora imati iBv@esnu udal@enost od radio fara ;m@erenu vremenski ili Autem "M,4a= i n@ihove Autan@e do ili od radio farova mora@u biti raBdvo@ene minimalnim u?lom. (stale lateralne seAaraFi@e mo?u bti definisane Areko ?eo?rafskih ili Ari@e utvrCenim rutama, nAr. S@everni Atlantski sistem BaEnih Autan@a, trasa. UZ"U0NA SE&ARACIJA Ako dva BrakoAlova nisu raBdvo@ena sa boEnih strana i ko@a Arate Autan@e Aod u?lom od 35O iBmeCu n@ih ;ili uBa@amno=, onda se kaDe da lete na isto@ ruti i iBmeCu n@ih mora Aosto@ati neki oblik AoduDne t@.uBduDne seAaraFi@e. PoduDna seAaraFi@a se moDe iBraDavati kao vremenski Aeriod ili kao udal@enost iBm@erena Areko "M,4a. Zlatno Aravilo @este LAravilo !5 minutaH, ko@e ?lasi da dva BrakoAlova ko@a lete istom rutom mo?u sli@editi @edan dru?o?, ali tek nakon Gto AroCe !5 minuta. "akle, nakon Arolaska Arvo? BrakoAlova dru?i BrakoAlov moDe Aroi istom rutom tek nakon !5 minuta. & AodruE@ima ko@a su dobro Aokrivena navi?aFionim sredstvima ovo vri@eme moDe biti

!!

sman@eno na ! minuta. Ako @e BrakoAlov ko@i @e isAred, bio brDi ne?o Aratei BrakoAlov onda ova@ Aeriod moDe biti @oG viGe sman@en, Bavisno od raBlike u brBini. ZrakoAlovi ko@i se mimoilaBe na trasi Aod u?lom od 35O su mimoilaBei BrakoAlovi. -o se Ao@avl@u@e u sluEa@u da uBduDna seAaraFi@a ni@e mo?ua, ali Gto nee tra@ati du?o do Aonovno? usAostavl@an@a boEne seAaraFi@e. SE&ARACIJA RA"AROM #adarsku seAaraFi@u Arim@en@u@u kontrolori ko@i se AridrDava@u to?a da raBdal@ina iBmeCu dva BrakoAlova bude si?urna i minimalna horiBontalna udal@enost iBmeCu dva BrakoAlova, ko@i se Arate na Arikladno kalibrisanom radarskom sistemu. Stvarna udal@enost ko@a se uAotrebl@ava varira i to: 5 NM) ;:km= @e Ba@edniEka na rutama, . NM @e Ba@edniEka u terminalnim BraEnim AodruE@ima na niDivim nivoima leten@a. Posto@e okolnosti kada se uBima ! NM Ao?otovo na duDem Ared@elu ili u re?ionima sa man@om radarskom AokrivenoGu. Prema ameriEkim *AA Aravilima, kada @e BrakoAlov: !. udal@en man@e od 3 mil@a od radara, anteneN horiBontalna seAaraFi@a @e . mil@e od AreAreka ili dru?o? BrakoAlova, 2. 3 mil@a ili viGe udal@en od radara, anteneN horiBontalna seAaraFi@a @e 5 mil@a od AreAreka ili dru?o? BrakoAlova, .. terminalna Bona Ba Ao@edine senBore AS#4: sa Modom S, kada @e man@e od 7 mil@a od anteneN horiBontalna seAaraFi@a @e . mil@e od dru?o? BrakoAlova. SMANJENJE SE&ARACIJE & si?urnim sAeFi@alnim sluEa@evima, kontrolori mo?u sman@iti seAaraFi@u Arema Baht@evanim minimumima. U OKOLINI AERO"ROMA Aerodromski ili kontrolori Ltorn@aH rade u visokim torn@evima sa velikim AroBorima ko@i im, u Aovol@nim vremenskim uslovima, omo?uava@u da vide BrakoAlove u okolini aerodroma, ukoliko se BrakoAlov ne nalaBi na strani ko@a ni@e vidl@iva iB torn@a ;nAr. kada helikoAter Aoli@ee sa strme Bone=. -akoCer, BrakoAlovi u okolini aerodroma treba@u nasto@ati da se kreu man@im brBinama. & tu svrhu, ako kontrolori s torn@a mo?u vid@eti oba BrakoAlova ili ako oba BrakoAlova mo?u Aotvrditi da vide @edan dru?o? ili ako BrakoAlov ko@i sli@edi vidi ono? Ari@e sebe, kontrolori mo?u sman@iti standardnu seAaraFi@u do adekvatne ko@om bi se sAri@eEila koliBi@a t@. sudar.

KONFLIKT Konflikt @e do?aCa@ kada dva ili viGe BrakoAlova doCu u situaFi@u da ArekrGe minimalnu seAaraFi@u. (vo samo Ao sebi ne ukaBu@e da BrakoAlovi mo?u doi u stan@e koliBi@e. & svakom sluEa@u, minimalna seAaraFi@a @e odreCena da bi se sman@io riBik i Bbo? to?a @e ?lavni Aosao kontrolora da sAri@eEe deGavan@e ovakvih situaFi@a. Konflikti se detektu@u Areko raBm@ene Aodataka, ko@a obav@eGtava od?ovorne kontolore. #aBm@ena Aodataka takoCer AomaDe u tome kako ri@eGiti konflikt, iako Ailot ni@e duDan da Arati AreAoruEene instrukFi@e.

!2

Konflikt se deGava kada se distanFa, odreCena kriteri@umom, iBmeCu BrakoAlova krGi, u letu, obiEno iBnosi 5 NM ;:km= horiBontalne iliMi ! ft verikalne seAaraFi@e. (ve udal@enosti se odreCu@u Arema BaGtieno@ Boni aerodroma, a u Boni oko aerodroma BrakoAlov ne bi trebao ometati dru?i BrakoAlov. LOKALNI KONFLIKT +okalni konflikt se deGava ako dva ili viGe BrakoAlova AreCu odreCenu si?urnosnu taEku ;skoro svi sluEa@evi su u bliBini ?rada=. +okalni konflikt se deGava, ako se desi barem neGto od navedeno?: 'remenska distanFa @e 3 minute ili man@e, "istanFa u ?radskom Arostoru @e . @ediniFa leten@a. SU&ROTNI KONFLIKT "eGava se kada dva BrakoAlova lete @edan ka dru?om iB suArotnih AravaFa. Pratei informaFi@e na striAu Alana leta, kontrolori mo?u otkriti suArotne konflikte Arov@erom: ako @edan BrakoAlov leti iB ?rada A u ?rad < i dru?i leti iB ?rada < u ?rad A, ako se uAorede vremenske distanFe Arvo? aviona ko@i leti Areko ?rada A i dru?o? aviona ko@i leti Areko ?rada < , te dru?o? aviona Areko ?rada A sa Arvim avionom ko@i leti Areko ?rada < i da bude seAaraFi@a od 3 minute ili man@e u bilo ko@em trenutku tokom leta, ili uAoredba visina Arvo? BrakoAlova ko@i leti iBnad ?rada A sa visinom BrakoAlova ko@i leti iBnad ?rada <, i onda visina dru?o? BrakoAlova iBnad ?rada A i visina Arvo? BrakoAlova iBnad ?rada <, te se dobi@a seAaraFi@a od . @ediniFa leten@a u bilo ko@em trenutku leta.

!.

Doc 4444 ATM/501 Procedures for Air Navigation ervices CHAPTER 5. SEPARATION METHODS AND MINIMA

-A/K, +A-,#A+N, )+) <(/N, S,PA#A1)%, S, P#(#A/&NA'A%& P#,K( *(#M&+,:

R = 6> / sin 1
#d2e 2e ! 6>= udaljenost $oni? linija putanja zrakoplo"a, koja od#o"ara razdaljini 3= udaljenost take $one separacije od presijecanja = u#ao iz e!u linija putanje zrakoplo"a ini alnoj $onoj

!3

Slika !.4 (d?ovara@ue seAaraFi@e

!5

RA"AR #adar @e skraeniFa od Lradio deteFtion and ran?in?H, t@.Hradio identifikaFi@a i utvrCivan@e udal@enostiH, @este senBor . N@e?ova svrha @e da omo?ui AroF@enu Ao@edinih karakteristika okruDen@a, ko@e su bitne Ba odreCeno? korisnika. Na@viGe se uAotrebl@ava da ArikaDe AoBiFi@u i kretan@e ob@ekata kao Gto su BrakoAlovi, brodovi ili dru?a voBila u bliBini. to se tiEe dru?ih svrha, radari se koriste da AruDa@u informaFi@e o AovrGini Beml@e ;ili dru?ih nebeskih ti@ela= ili Aodatke o meteo uv@etima. "a bi se korisniku Aredstavio sveobuhvatan domet t@. rasAon ovakvih senBora, radari se koriste u kombinaFi@i ili sa viGe dru?ih elemenata ili sa komAletni@im sistemima. #adari funkFioniGu tako Gto emitu@u elektroma?netne talase u okruDen@e i detektu@u elektroma?netne talase ko@i biva@u reflektovani od strane okolnih ob@ekata. Ako se emitu@e uski snoA elektroma?netnih talasa sa antene radara, ta@ talas se odbi@a od odreCeni ob@ekat i mo?ue @e otkriti AravaF iB ko@e? dolaBi reflektovani talas Aa se moDe AroFi@eniti i AoloDa@ na ko@em se ob@ekat nalaBi. &dal@enost ob@ekta od ko?a se odbio ems talas se odreCu@e m@eren@em Aerioda iBmeCu emitovan@a ems talasa sa radara Aulsiran@em i n@e?ovo? Aonovno? Ari@ema t@. Ari@ema od@eka, eha ovo? talasa. & veini aAlikaFi@a radara ova@ vremenski Aeriod @e kratak @er ems talasi Autu@u brBinom sv@etlosti. #adar @e u?lavnom nami@en@en da utvrdi Arisustvo i AoBiFi@u ob@ekata ko@i reflektu@u ems talase u re?ionu oko radara. (vo su radari AretraDivaEi. "ru?i radari isAitu@u udal@enost mete ko@a @e otkrivena: Arim@er su radari AretraDivaEi visina ko@i antenama skenira@u vertikalno u AravFu Fil@ane mete i radari AretraDivaEi ko@i su nami@en@eni da kontinuirano Arate Fil@anu metu, kako bi sa velikom taEnoGu utvrdili kretan@e mete. Neki moderni radari kombinu@u funkFi@e AretraDivan@a i Araen@a uB kontrolu neko? komA@utersko? mehaniBma. SurveillanFe radar ili radar Ba nadBor AodraBumi@eva oAeraFi@e nadBora, a i neke dru?e oAeraFi@e osim nadBiran@a. -akoCe, tu su i veoma sloDeni i HsvestraniH radari ko@ima se uAravl@a Autem raEunara, Areko ko@ih se mo?u Arovoditi mno?obro@ne funkFi@e i Bbo? to?a ove radare naBivamo multifunkFionalnim. 'eoma AreFiBni radari AretraDivaEi nami@en@eni su Ba testiran@e dometa Aro@ektila ili sliEne testove dometa i naBiva@u se radari Ba instrumentaFi@u. #adari nami@en@eni da otkriva@u oblake i Aadavine se Bovu meteoroloGki radari ili radari Ba ArikaB vremenskih uslova. #adari se sasto@e od 3 ?lavna di@ela: 3+ Transmi er .(da4i52a6/* 7+ An ena* 8+ &ri2emnik i 9+ "isp5e2+

!7

Slika 2 .4 PrinFiA funkFionisan@a radara -ransmiter AroiBvodi rf si?nal ko@i @e dovol@ne @aEine ;sna?e= Ba Del@enu os@etl@ivost radara i Arosl@eCu@e ?a na antenu , ko@a omo?uava da si?nal bude lansiran u nebo u Del@enom AravFu. Si?nal se emitu@e ; AruDa= u nebo u Del@enom AravFu i n@e?ov dio bude reflektovan ili odbi@en o neki ob@ekat. (ve refleksi@e, bar d@elimiEno, se vraa@u naBad na antenu. Antena ih ArikuAl@a i Arosl@eCu@e sve Ariml@ene si?nale reFieveru, t@. Ari@emniku, ?d@e oni biva@u Ao@aEani i detektovani t@. identifikovani. Sam Aovratak eha t@. Aovratak di@ela emitovano? si?nala u Ari@emniku, otkriva Aosto@an@e neke mete, ob@ekta. ,ho @e uBrokovan na?lim Aorastom usAona na iBlaBu detektora, ko@i AroiBvodi naAon AroAorFionalan sumi rf si?nala ko@i su Ariml@eni i rf Gumova ko@i nasta@u na samom Ari@emniku. 'remenski Aeriod iBmeCu emitovan@a i Ari@ema eho si?nala uAuu@e na udal@enost mete. PravaF ili AoloDa@ mete se moDe utvrditi Areko AravFa u ko@em @e antena okrenuta u toku Ari@ema eho si?nala. "uAlePer omo?uava da ista antena bude uAotrebl@ena i na emitovan@u i na Ari@emu, i oAreml@ena @e BaGtitnim ureCa@ima ko@i blokira@u veoma @ake si?nale ko@i Autu@u od odlaBee? do os@etl@ivo? Ai@emnika i ko@i ?a mo?u oGtetiti. Antena Gal@e snoA, obiEno usm@eren, ko@i se nAr. u Fil@u AretraDivan@a obre unaokolo Ao re?ionu u Fil@u da AronaCe metu. Antena na radaru vrGi i Ari@em odbi@enih si?nala, u Aeriodima iBmeCu emitovan@a si?nala. 'eina radara AretraDivaEa radi na ArinFiAu Aulsira@ue? Aonavl@an@a frekvenFi@e ;Arf=, antene ko@a ima snoA odreCene Girine i rotira@ue? temAa, tako da nekoliko Aulseva biva emitovano ;oko 2 do 3 = dok antena skenira Aodatke o meti. (va@ ArinFiA omo?uava da se rekonstruiGe eho ko@i bude Ariml@en. 'eina radara @e oAreml@ena sa man@e buEnim niskoGumnim Ao@aEalima ko@a ima@u @ako Ao@aEan@e da bi Aobol@Gali os@etlivost. Si?nal se onda mi@eGa ;AomnoDava= sa lokalnim osFilira@uim si?nalom da bi se AroiBveo od?ovara@ui si?nal, sredn@e frekvenFi@e, oBnaEen kao i4f ;intermediate4freQuenFJ=, obiEno . ili 7 M6B. )sti ArinFiA @e uAotrebl@en kod svih

!8

heterodin radio Ari@emnika. +okalni osFilira@ui si?nal, odvo@en od emitovane frekvenFi@e AreFiBira@ui sredn@u frekvenFi@u, @e isAoruEen od strane emitovanih osFilaFi@a tokom Ari@ema. Nakon svih bitnih AroFesuiran@a si?nala u i4f stru@nim kolima ;ko@a su di?italna na svim novi@im radarima=, detektor AroiBvodi video si?nal, naAona AroAorFionalno? @aEini AroFesno? i4f si?nala. (va@ video se moDe Arimi@eniti na disAleJ od katodne Fi@evi ;1#-= kako bi se mo?la formirati sraBm@erna svi@etlea taEka ;bliA4 taEkiFa na radarskom ekranu=, ko@a ArikaBu@e ob@ekat , odnosno eho sa to? ob@ekta. )Aak, sve viGe radara koristi dodatne raEunarske disAle@e ko@i su baBirani na raEunarsko@ analiBi videa. Automatsko otkrivan@e i automatsko traDen@e ;baBirano na niBu Aretra?a= su karakteristiEni Ao obradi Aodataka, iBv@eGta@ima ko@i se ArikaBu@u Ba oAeratore ko@i uAravl@a@u radarom i takoCe odmah Aosta@u dostuAni sistemu korisnika. %edan od naEina da se m@eri udal@enost ob@ekta @este emitovan@e kratko? Aulsa radio si?nala ;elektroma?netna radi@aFi@a=, i vremena Aotrebno? da se reflektovani si?nal vrati. &dal@enost se raEuna kao Aolovina umnoGka ukuAno? vremena Autovan@a si?nala ;Bato Gto si?nal mora da Autu@e do mete i natra? do Ari@emnika= i brBine si?nala. Kako radio talasi Autu@u brBinom sv@etlosti ;!>7 mil@a Ao sekundi ili . metara Ao sekundi=, m@eren@e taEne raBdal@ine Baht@eva elektroniku visokih Aerformansi. & veini sluEa@eva, Ari@emnik ne detektu@e Aovratak si?nala dok se vrGi emitovan@e. &Aotrebom ureCa@a ko@i se naBiva duAlePer, radar vrGi raBdva@an@e emitovan@a i Ari@ema Ao unaAri@ed odreCeno@ stoAi . Minimalna stoAa @e AroraEunata m@eren@em duDine Aulsa AomnoDene sa brBinom sv@etlosti, i di@el@en@em to? reBultata sa dva. Kad @e u Aitan@u otkrivan@e bliDih meta onda se mora koristiti Auls krae duDine.

Slika ..a4 Pulsira@ui radar

..b4 #adar kontiniranih talasa ;1K4 Fontinual Ralve radar=

!>

MJERENJE BRZINE <rBina @este mi@en@an@e udal@enosti ob@ekta tokom vremena. -ako da Aosto@ei sistemi Ba m@eren@e udal@enosti, kombinovani sa memori@skim kaAaFitetima, da bi se vid@elo ?d@e @e meta bila Arethodno, @esu dovol@ni da bi se m@erila brBina. & @ednom Aeriodu memori@a se saEin@avala od to?a da @e korisnik Aravio oBnake masnom olovkom na ekranu radara, a onda AroraEunavao brBinu Areko Gibera t@. lo?aritmara ;sArava iB?ledom sliEna lini@aru, sluDi Ba obavl@an@e raBliEitih raEunskih oAeraFi@a=. Moderni radarski sistemi omo?uava@u ove iste oAeraFi@e mno?o brDe i mno?o taEni@e koristei raEunare. Kako?od, ako @e outAut odaGil@aEa usklaCen ;faBa sinhroniBaFi@e= tu @e dru?i uEinak ko@i moDe biti uAotri@ebl@en da vrGi trenutno m@eren@e brBina ;ni@e Aotrebna memori@a=, AoBnat kao "oAAlerov efekat. 'eina modernih radarskih sistema rade na ArinFiAu radarsko? Aulsno? doAlera. Si?nali ko@i biva@u vraeni sa mete biva@u Arem@eGteni sa baBne frekvenFi@e Areko "oAAlerovo? efekta omo?uu@ui AroraEun brBine ob@ekta u odnosu na radar. "oAAlerov efekat @e @edini u mo?unosti da odredi relativnu brBine mete duD lini@e vidika od radara do mete. <ilo ko@a komAonenta brBine mete, ko@a @e okomita na lini@u vidokru?a ne moDe se odrediti samo uAotrebom "oAAlerovo? efekta, ali se moDe odrediti Araen@em metino? aBimutha tokom vremena. "oAAlerov efekat, Arom@ena talasne duDine ;ili frekvenFi@e= ener?i@e u obliku talasa, nAr. Bvuk ili sv@etlost kao Aosl@ediFa Aom@eran@a bilo ko@e? iBvora ili Ari@emnika talasa. ,fekat @e naBvan Ao austri@skom nauEniku 1hristianu "oAAleru, ko@i @e Aredstavio efekat Bvuka. Ako iBvor talasa i Ari@emnik budu AribliDeni @edan dru?om ;usl@ed Aom@eran@a @edno? ili oba=, frekvanFi@a talasa e se Ao@aEati i talasna duDina Bvuka e biti kraa, Bvuk e biti Ao@aEan, a sv@etlost e biti bistri@a. Ako se odaGil@aE i Ari@emnik ?iba@u t@. Aom@era@u i raBdva@a@u, Bvuk e biti slabi@e? intenBiteta, a sv@etlost e biti bla?a. (biEni Arim@er @e iBnenadni Aad nivoa @aEine Bvuka kada voB ArolaBi Aored staFionarno? sluGatel@a. "oAAlerov efekat u reflektovanim radio talasima @e u?raCen u radaru kako bi sAoBnao brBinu ob@ekta ko@i se nadBire.

Slika 3.4 "oAAlerov efekat & avi@aFi@i kontrolisani ArilaB Beml@i ;01A4 ?round4Fontrolled aAAroaFh= @este vrsta servisa ili uslu?e ko@e AruDa kontrola BraEno? saobraa@a, Ari Eemu vodi BrakoAlov na si?urno sli@etan@e u neAovol@nim vremenskim uslovima. (vo voCen@e @e baBirano na radarsko@ sliFi. Na@EeGe 01A koristi informaFi@e sa #adara Ba AreFiBni ArilaB ; PA#4 PreFision AAAroaFh #adar, sa vertikalnim navoCen@em Areko u?la Aoniran@a= ili sa aerodromsko? #adara Ba nadBor ;AS#4 AirAort SurveillanFe #adar, ko@i sluDi Ba neAreFiBni ArilaB beB navoCen@a na u?ao Aoniran@a=. -ehniEki ?ledano, termin 01A odnosi se na AreFiBni ArilaB Areko radara uB navoCen@e na u?ao Aoniran@a t@. ?lide Aath.

!:

OSVRT Kontrolisani ArilaB ka Beml@i @e na@stari@a BraEna tehnika u AotAunosti Arovedena Areko radara ko@i obeBb@eCu@e BrakoAlov. & veliko@ m@eri @e bila uAotri@ebl@ena tokom berlinsko? BraEno? Bida od !:3>4 3:. Zaht@eva blisku komunikaFi@u iBmeCu kontolora na Beml@i i Ailota sa BrakoAlova ko@i ArilaBi. Samo se @edan Ailot moDe navoditi u odreCeno vri@eme ; maP. 2 Aod odreCenim okolnostima=. Monitori kontrolora su Aosveeni AreFiBnom ArilaBu Areko radarskih sistema, da odrede AreFiBni sm@er t@. kurs i visinu ArilaBee? BrakoAlova. Kontrolori onda AruDa@u verbalne instrukFi@e, Autem radio veBe, Ailotima kako bi ih naveli na sli@etan@e. )nstrukFi@e ukl@uEu@u uAute i korekFi@e, o sAuGtan@u BrakoAlova ; usm@eravan@u na ?lide Aath= i usm@eravan@e ;kurs=, ko@e su Aotrebne da bi se Aratila isAravna Autan@a Ari sli@etan@u. Sli@edei ob@e Autan@e ArilaBei BrakoAlov e slet@eti AreFiBno na touFhdoRn Bonu, Bonu dodira na Aisti. Kontrolori Gal@u iformaFi@e o AoBiFi@i iMili vrGe korekFi@e na ob@e vrste usm@eravan@a ;i Ao ?lide Aath4u i Ao kursu=, na@man@e svakih 5 sekundi. 'oCen@e BrakoAlova AribliDno Aresta@e nakon taEke dodira, ali da bi nastavio ArilaB u toku sli@etan@a, Ailot mora vid@eti Arostor Aiste Ari@e ne?o Gto AreCe odreCeni HdeFision hei?htH, t@. visinu odluke. 5isina odluke obiEno @e na 2 43 ft iBnad touFhdoRn Bone i S do T mil@e od taEke touFhdoRn4a ;minimalna vidl@ivost i visina odluke varira Bavisno od ArilaBnih sv@etala i sv@etala Aiste, AreAreka u koridoru ArilaBa, tiAa BrakoAlova i nekih dru?ih faktora=. Piloti komerFi@alnih leova mora@u AeriodiEno demonstrirati v@eGtine i Bnan@a na PA# ArilaBu, i 01A kontrolori mora@u imati minimaln bro@ voCenih ArilaBa ?odiGn@e, kako bi mo?li biti ovlaGteni Ba obavl@an@e ovo? Aosla. Zbo? rada ko@i @e AreFiBan i intenBivan, @edan 01A kontrolor @e BaduDen Ba svaki BrakoAlov na finalnom ArilaBu. 01A ni@e viGe Arisutan na Fivilnim BrakoAlovima. Kako?od, BraEni kontrolori na nekim lokaFi@ama Amerike su BaduDeni Ba odrDavan@e Arometa ko@i @e aktuelan. 0lobalni sistem Ba AoBiFioniran@e ;0PS= omo?uava ArilaBe ko@i osi?urava@u voCen@e Ao AravFu i vertikalno voCen@e. (va@ sistem Aosta@e sve viGe u uAotrebi sa ArilaBima ko@i minimalno ili nikako ne raBliku@u od ArilaBa Amou 01A ili )+S4a. Moderni )+S i 0PS sistemi ArilaBa eliminiGu mo?unost ?reGke konrolora i mo?u oAsluDivati istovremeno viGe BrakoAlova. PrilaB ko@i @e kontrolisan od strane kontrolora @e veoma koristan kada @e u Aitan@u BrakoAlov ko@i ni@e oAreml@en sofistiFiranim navi?aFi@skim sredstvima. -akoCe, moDe Aostati od Divotne vaDnosti kada navi?aFiona sredstva na BrakoAlovu otkaDu, sve dok Aosto@i komunikaFi@a Areko @edno? radi@a. Ponekad, kvalifikovani Ailoti Baht@eva@u ArilaB Areko PA# kada se radi o hitnom sluEa@u na BrakoAlovu, da im se olakGa voCen@e BrakoAlova ili da budu AotAomo?nuti )+S4om ili nekom dru?om AodrGkom u toku ArilaBa. )+S 1ate?ories Ca e:(r; "e<isi(n ,ei:= .a>()e =res=(5d/ RVR 5imi Visi>i5i ; ) 2 ft 55 m or 23 ft > m )) ! ft . m or !2 ft NMA )))a "6 U ! V5 ft 2 m NMA )))b "6 U5 *t to No "6 85m NMA )))F No "6 No #'# NMA -abela ko@a ArikaBu@e kate?ori@e aerodroma i visine odluke

#adarski sistem ko@i @e loFiran na aerodromu sluDi Ba Aosmatran@e AoBiFi@a BrakoAlova u Bavisnosti od u?la ArilaBa i sAeFifiFirano @e nami@en@en da omo?ui voCen@e BrakoAlova tokom n@e?ovo? sli@etan@a na aerodrom. Sistem se sasto@i od oAreme Bemal@sko? radara ko@i @e naiBm@eniEno AoveBan sa dva sistema antena. %edan sistema antena Gal@e uski snoA Areko 2 O sektora u horiBontalno@ ravi, dru?i sistem Gal@e uski snoA od Areko 8O sektora u verikalno@ ravni. ( isAravnom kursu se BrakoAlov obav@eGtava sa Beml@e. Sistem Ba Araen@e omo?uava iBvoCen@e AreFiBno? sli@etan@a ;01A=, ko@e? kontrolori Arovode Aomou Eitan@a sa disAle@a na ko@em @e ArikaBana AoBiFi@a BrakoAlova u odnosu na kurs finalno? sli@etan@a na Aistu. "a bi se osi?urala aAsolutna si?urnost, AreFiBne informaFi@e su ArikaBane na indikatoru Alaniranih AoBiFi@a ;PP)=. (va@ disAle@ t@. ArikaB omo?uava da kontrolori koriste informaFi@e o AoBiFi@i BrakoAlova Ba usm@eravan@e i steAen Aoniran@a BrakoAlova. "a bi se ovo mo?lo ostvariti i da bi se odrDala Baht@evana AreFiBnost Ba sredstva ArilaBa, disAle@ AokaBu@e AoBiFi@u BrakoAlova u odnosu na rasAon, aBimut i visinu. )nformaFi@e ko@e su AreBentovane na disAle@u radara Ba AreFiBni ArilaB, omo?uava@u BraEnim kontrolorima da uArave Ailota duD kursa Ao ko@em se vrGi AreFiBni ArilaB Aisti. Sli@etan@e ko@e se odvi@a Areko radara Ba AeFiBni ArilaB, se vrGi u raBliEitim vremenskim uslovima i ne Bavise od oAreme t@. avionike na BrakoAlovu, Ba raBliku od )+S4a, ko@i Baht@eva avioniku. Posto@e 2 naEina da se odrede: Aotrebni dolet, aBimut i informaFi@e o visini, na indikatoru ArikaBa AoBiFi@e. -o @e uAotreba dvi@u antena, @edna skenira visinu, dru?a skenira aBimut, i antena od niBa faBa ko@u kontoliGe raEunar, a ko@a AoiBvodi Aramenasti snoA ko@i Arati i i visinu i aBimut AoBiFi@a. (Arema Arimarno? radara se koristi Ba odreCivan@e AoBiFi@e BrakoAlova tokom finalno? ArilaBa, u uslovima uBduDnih i verikalnih odstuAan@a, ko@a se odnose na ArilaBni u?ao Ba Aoniran@e i na domet ko@i se odnosi na Bonu dodira ;)1A(=. Sistem @e Basnovan na radaru visoke raBluEivosti ko@i @e diBa@niran da taEno loFira BrakoAlov unutar dometa od . ft, ! ft Aoo visini na raBdal@ini od @edne mil@e i 2 ft boEno. (va@ oblik navi?aFi@ske saradn@e @e naBvan radar za pecizni prilaz. ,A3 @e @edna od komAonenata 01A ;ArilaBa ko@e? kontroliGu kontrolori sa Beml@e=, dru?i @e 63- ;SurveillanFe radar, t@. radar Ba nadBor= ili A63 ; Aerodromski SurveillanFe radar=. Pomou ove oAreme, Ailot dobi@a instrukFi@e tokom finalnih faBa ArilaBa na sli@etan@u. Naravno, BrakoAlov e biti Aredan PA# kontrolorima od strane S#, kontrolora. #adar Ba AreFiBni ArilaB ;PA#= @e tiA usm@erivaEko? radara ko@i @e diBa@niran da omo?ui verikalno i lateralno t@. boEno voCen@e BrakoAlova na sli@etan@e, sve dok BrakoAlov ne bude AreGao Ara? Aiste. Nakon Gto BrakoAlov dosAi@e na taEku visine kote odluke ;"6= ili taEka visine odluke ;"A4 deFision altitude=, voCen@e BrakoAlova @e samo sav@etodavno. Monitorin? t@. Araen@e ko@e vrGe kontrolori Areko PA# disAle@a nad?leda@u AoBiFi@u svako? BrakoAlova i da@u instrukFi@e Ailotu kako bi on odrDao BrakoAlov na Aravom kursu i na u?lu Aoniran@a tokom finalno? ArilaBa. SliEno @e sa )+S4om ali Baht@eva i kontrolne instrukFi@e. -iA instrumentalno? ArilaBa ko@i moDe uAotri@ebiti PA# @este kontrolisani ArilaB sa Beml@e ;01A=. Kontolori mora@u slati minimalno svakih 5 sekundi Ailotu n@ihov AoloDa@ Arema aBimutu, Ares@eFan@e sa u?lom Aoniran@a t@. ?lide Aath4om i visinu. PrilaB @e BavrGen kada BrakoAlov dotakne Aistu ili kada Ailot obavi@esti aerodromsku kontrolu da e slet@eti Aomou HviBuelno? ArilaBaH. 'iGi dio disAle@a ArikaBu@e visinu, niDi dio @e Ba ArikaB aBimuta. Kontrolori mora@u biti u sAosobnosti da vrate radar na ArikaB aBimuta, kao HtoA Ao?ledH da bi se informisali o tome da li @e aerodrom li@evo ili desno na Autan@i, t@. kursu.

2!

#adari Ba AreFiBni ArilaB se na@EeGe koriste u svrhu vo@ne BraEne kontrole. Mno?a od vo@nih Aostro@en@a koriste ANM*PN47., ANMMPM ili ANM-PN422. (vi radari mo?u obeBbi@editi AreFiBno voCen@e na udal@enosti od ! do 2 mil@a. (%4... #adarski oAse? @e AokaBivaE, t@. indikator ko@e? kontrolori koriste da bi mo?li davati instrukFi@e Ailotima.

Slika 5. PruDan@e si?nala sa radara i iB?led radara

22

ZAKLJU$AK (no Gto @e bitno Bakl@uEiti @este da Aosto@e letovi ko@i se u kontrolisanom BraEnom Arostoru mo?u Arovoditi Arema instrumentalnim Aravilima leten@a )*# i viBuelnim Aravilima leten@a '*#. )*# leten@e @este leten@e Autem instrumenata ko@i ima@u odreCena Aoma?ala na Beml@i. & sluEa@u dobro? vremena i nekih dru?ih isAun@enih uslova )*# se koriste samo kod Aoli@etan@a, dok se Ba sli@etan@e koriste '*#. Svi Alanovi leta mora@u se Ari@aviti odreCeno@ a?enFi@i, Ari@e n@ihovo? ArovoCen@a. Kod nas u ,vroAi, odobravan@e letova vrGi ,&#(1(N-#(+. Svi letovi Aa Eak i oni domai, ko@i Aosto@e u Ao@edinim Beml@ama, se Ari@avl@u@u ,uroFontol4u da bi se Bnalo ko e let@eti i da bi se iBb@e?le ?uDve. Konkretno ovo se ne sAomin@e u radu @er se koriGtena literatura odnosi na ameriEku avi@aFi@u, ko@a ima iBv@esne raBlike od evroAske. MeCutim i ova literatura @e referentna @er se radi o standardiBaFi@i avi@aFi@skih uslu?a, ko@e u svakom lsuEa@u mora@u biti meCunarodno Arihvaene. Planove leta AoAun@ava@u disAeEerti BaduuDeni Ba sve oko Alanova leta. (vi Alanovi leta ukl@uEu@u niB blokova, t@. di@elova sa raBliEitim AodaFima kao Gto su tiA BrakoAlova, identifikaFioni kod BrakoAlova, taEka t@. aerodrom na ko@i BrakoAlov Deli da sleti, brBina kruBan@a, informaFi@e o koliEini ?oriva, alternativni aerodromi, informaFi@e o Ailotu i odrediGno@ destinaFi@i, kao i neke dru?e informaFi@e ko@e mora@u biti obeBbi@eCene i Alasirane u Alanu leta. to se tiEe radara, on @e kao sistem Ba nadBor BraEno? Arostora, AoEeo da se uAotrebl@ava u 2. sv@etskom ratu. 1il@ @e bio utvrditi i identifiFirati neke ob@ekte. #adar Areko antene emitu@e ems si?nale u atmosferu, ob@ekat ?a reflektu@e, radar Aotom oAet Arima eho t@.reflektovani dio si?nala. M@eri se vri@eme ko@e Arotekne od trenutka slan@a do trenutka Ari@ema ems si?nala. -ako se na osnovu to? vremena moDe utvrditi udal@enost, AravaF i lokaFi@a AruDan@a neko? ob@ekta. Posto@i viGe vrtsa radara: radari Ba AretraDivan@e,, Ba AreFiBno voCen@e, Ba voCen@e raket, Ba meteroloGke Arom@ene, mada se Ba utvrCivan@e meteo Arom@ena viGe koriste sateliti.

2.