Student: Edina Dzogovi 030-004 Dravni univerzitet u Novom Pazaru Departman za filozofske nauke Smer: vaspita u predkolskim ustanovama

SEMINARSKI RAD
tema: Znanje kao vrednost u Platonovoj filozofiji

Datum : 29.11.2013.god.

Mentor: prof. dr Samir Arnautovi

Uvod

U Platovom delu Drzava koji se vodi u dijalogu , bas zato jer je Platon smtrao da se najbolje kroz dijalog moze videti razlicitost misljenja ljudi I na taj nacin najbolje doci do sutine onoga o cemu se govori . Platon je svoja razmisljanja o harmoniji u drustvu najbolje predstvio kroz idealno zamisljenu drzavu I drustvo u njoj koje je podeljeno po stalezima I gde svako radi svoj posao . Platon je za svakog nasao nesto idealno sto bas njemu pripada ali ipak najvecu nagradu I najvece priznajnje je dao onima koji poseduju znanje I obrazovanje I njih stavio na vrh drustvene lestvice. Po njegovom misljenju obrazovanje je osnov I neophodno je za ispravno vodjenje jedne drzave . 1

29.11.2013.god 1.

Znacaj obrazovanja

Platon u svom delu Drzava naglasava sve pozitivne strane drustva. On ne osporava cinjenicu o dobru I zlu u coveku I oko njega , ali zeli predstaviti jednu drzavu uredjenu tako da uvek dominira dobro u odnosu na lose u coveku I oko njega . Kako znamo u Platonovoj drzavi postoje razliciti ljudi , razlicitih nivoa znanja I razlicitog statusa . Na toj lestvici su na najvisem nivou oni koji poseduju mudrost . To je Platon isticao posebno , da bi ljudima pokazao koliko je vazno obrazovanje zapravo vazno za razvitak pojedinca kako duhovni tako I fizicki razvitak . Znanje je potrebno u svakom segmentu zivota . Posto se u Platonovoj drzavi nisu mogli isticati pojedinci , ta znanja I vestine bivaju usmereni ka razvitku drzave , zbog toga najisticajniji I najmudriji nisu imali licne posede , jer bi tada svoja znanja usmerili ka sopstvenom uvecanju imovine , a drzava kao zajednica bi bila na drugom mestu . U Platonovoj drzavi na bi smelo imati licnih interesa , vec sve u korist drzave. Vazno je istaci da pojedincima koji poseduju mudrost nije vazno materijalo bogastvo I licni posed , oni svoje bogastvo vide u plemenitosti duse I bogacenju duse znanjem . Smatrao je da je najvaznije imati mudrost radi boljeg sagledavnja stvari I da je vaspitanje u najranijem uzrastu nezaobilazan factor u daljem razvoju . Platon je kroz dijalog na razlicite teme dao odgovore, postepeno postavljenjem pitanja I davanju odgovora na pitanja . Naglasava da deca u najranijem uzrastu treba da slusaju o mitovima . Mitovi predstavljaju neistinite price , legende , koje u sebi nose vrlinu , poucnu pricu I poruku. Govorio je kako bi majke I dadilje o bogovima govorile kao o savrsenstvu , a ne bi smele njih predstavljati u drugim oblicima ,jer bi tada doslo do stvaranja krive slike o bozanstvu I deci bi se stvorile ideje da cinjenje zlocina I ratovanja predstavljaju nesto sto je sasvim normalno . Deca moraju biti vaspitana da postuju bogove , a I sami stvaraju u sebi nesto bozansko , a potiskuju ono demonsko , koliko je to moguce . Ali su naglasili da ne deca ne smeju slusati svakakve mitove vec samo one koje predstavljaju bozanstvo kao nesto dobro I nesto sveto , poredio je to sa slikarem koji slika nesto sto ne lici na one koje je hteo naslikati Opasne price kako ih je on nazivao trebale su se pricati pred malim brojem slusalaca, da ne bi kako negativno uticale na razvoj I vaspitanje . U nekim pricama bogovi su predstavljeni kao nesavrseni sto u mladom coveku moze izazvati odobravanje I moze smtrati opravdanim neki svoj los postupak , a kao opravdanje naci to sto on oponasa bogove I njihove postupke . U Drzavi je istaknuto da zakon treba da bude takav da pesnici treba da pevaju , pripovedaci da pricaju I da Boh nije uzrok svega , vec samo onoga sto je dobro. Oni su smtrali da to moze dobro uticati na dalje formiranje mladih lica . 2

Platon Drzava str. 64

2.

Platon o idealu I vaspitanju

Na osnovu Platovog predstavljanja drzave mi zakljucujemo da je palton u glavi zamislio zajednicu kakvu je nemoguce realizovati . Da li je Platonova drzava bila njegov plan I sta je sustina njegove ideje u delu Drzava . Platon u svom delu ne formira ideje o stvaranju jedne takve drzave . Platonova ideja je u sustini to da on stvori ideal , koji ce stajati na samom vrhu , jer ako ne postoji ideal , ne postoji ni teznja da se njemu priblizi , ideal I treba biti nesto do cega se ne moze dostici , ali ljude treba razlikovati po tome na kojoj su lestvici ka priblizavanju idealu. Ideal treba biti predstavljen kao nesto savrseno I nedostizno , a razlika medju ljudima je u tome sto su jedni blize idealu , a drugi manje blizu . Razlika je I u tome koliko I kako su pojedini ljudi orijentisani ka tome , da li uopste ima smisla teziti ka onome sto je nedostizno . Platon je to znao , pa je zato na vrh stavio one koji imaju mudrost , a ne one koji poseduju bilo kakvo drugo materijalno bogastvo . Na vrh nije stavio ni one koji su snazni I hrabri , njih je stavio na drugo mesto , nije stavio ni one koji imaju zemljisni posed , ni one koji iamju znaje o obradjivanju zemlje , njih je stavio na trece mesto . na vrhu mogu biti samo mudri , koji su svesni vaznosti obrazvanja I kao nagradu za to dao im je ulogu vladara . Po Platovom shvatanju um caruje . Zbog toga shvatamo da nije besmisleno teziti idealu , jer vecim sticanjem znanja postajemo bolji I sebe znamo nagraditi drugim vrednostima , a ne samo materijalnim vrednostima . Sami tim sticanjem veceg znanja dobijamo bogastvo koje se ne moze ni izgubiti ni potrosti , niti nam moze biti oduzeto . Ukoliko ne bi postojao model savrsenstva , ljudi bi zastajali pred prvom preprekom I tu bi se zavrsavala borba . Ljudi su svojim zalaganjem , radom I trudom , savladjivanjem prepreka pomerali granice , menjali covecanstvo I postavili temelje znanja n koja se oslanjaju buduce generacije , koje su novim I novim otkricima menjali stvarnost I peli se korak po korak ka idealu. Znanje kao kamen temeljac svim buducim generacijama u savremenom svetu , koje uz ucenja doseze sve veca ostvarenja , doprinosi razvoju na svim poljima .Platonovo delo I rasprava o obrazovanju I njenoj vaznosti je mnogo puta dokazano I u savremenom svetu . Kao sto postoji hijerarhija ljudi , tako I postoji I hijerarhija stvarnosti tako postoji I hijerarhija znanja . U zavisnosti od sposobnosti svaki covek ce doci do odredjenog stepena na toj lestvici drustvene stratifikacije to je osnovna Pltaonova zamisao . Shavtanje politicke zajednice I ljudi koji zive u toj zajednici koji participiraju to jeste imaju udeo u toj zajdenici I sva pitanja koja se u noj odvijajaju odnose se na njih I ticu se nih , sve to u vezi duse I najznacajnije , kardinalne tacke vrline. Vrline prema Platovom shvatanju nisu vezane samo za coveka . Vrlina je osobina koja podrazumeva savrseni karakter bilo kog pojedinca , bilo kog sloja koji pripada tom drustvu ili

bilo kog celokupnog drustva ili drzave. Sloju vladara odgovara vrlina mudrosti , sloju cuvara odgovara vrlina hrabrosti , a sloju prizvodjaca vrlina umerenosti .Drzava je pravicna ako se sastoji iz ovih slojeva I poseduje osobine vezane za ove slojeve . Kratki navedeni opis strukture idealne drzave ima za cilj da nam omoguci razumevanje uloge obrazovanja u Platovoj drzavi . Takodje je vazno razumeti da idealna drzava jeste Platonova zamisao , a ne izgled vec postojece drzave . Platonova drzava mora biti uredjena na prethodno skiciran nacin. Takva drzava ce obezbediti najvecu mogucu srecu za svoje clanove . Da bi pojedinac pripadao nekom odredjenom sloju mora posedovati odredjeno znanje I sposobnosti , a da bi se to znanje I te sposobnosti razivile on se mora obrazovati . Obrazovanje je medju najvaznijim elementima Platonove drzave . On o tome govori na mongim mestima , posebno naglasava da je Bog naredio da se mnogo stara o potomstvu , takodje da je jedini pravi put postovanje zakona o obrazovanju I vaspitanju . Pitanja vaspitanja I obrazovanja on razgradjuje na dosta mesta I konkretizuje ga . Na primer Platon navodi niz uslova koji moraju biti ispunjeni kako bi odredjeni clan mogao postati cuvar , kao sto su vaspitanje o muzici, zatim njihov blag odnos prema svojim clanovima , surov odnos prema neprijatelju , da budu ograniceni po pitanju sticanja materijalnog bogatva I licnih interesa. Smatrao je da njih treba posmatrati jos od njihovog najranijeg detinjstva I izlagati ih borbenim takmicenjima , naprima , a nekad I patnjama , kako bi testirali koji od njih ostaje otporan n ate testove I koji moze opstati ako se odluci za taj poziv. Onaj koji bi jos kao dete pokazao odredjene postencijale I sposobnosti , I pokazao se kao besperkoran na tim testovima moga se staviti u prve redove medju cuvarima. Sva navedena mesta nam pokazuju vaznost I znacaj obrazovanja I vaspitanja u Platonovoj drzavi , za njen opstanak I ispravno funkcionisanje jedne zajednice . Obrazovanje treba da bude kontrolisano I da podrazumeva kako duhovni tako I telesni razvoj . On je smatra ako se vaspitanje bude izvodilo na pravi nacin I pravilno postupalo sa mladim ljudima onda iz njih bi trebalo izrasti dobri I plemeniti, pravicni ljudi I formirace se dobre prirode . Ovakve dobre prirode bice u stanju da obrazovanjem stvore obrazovanjem formiraju generaciju jos bolju od prethodne utemeljenu n avec postojecim znanjima. To znaci da Platonova drzava dopusta napredak ljudi u zacratanim okvirima I pre svega moralni napredak . Svaka generacija ce rodjem ali I pravilnim vaspitanjem I obrazovanjem biti mnogo bolja od prethodne .Nije bilo jasno da li drugi factor , factor obrazovanja mogao unaprediti ali Platon objasnjava da je moguce ukoliko bi se filozofi slozili I procenili da to nece odstupiti od najveceg dobra koje pripada ljudima , a na pitanje da li drzavno uredjenje treba menjati Platon odgovara da je drzavno uredjenje stvoreno da pripada moralnim I dobri ljudima I da ga ne treba menjati , jer mnogo toga sto je propisano zakonom on ice sami lako otkriti . 3

Platon Drzava , 01.10.2013 god.

4.

Platon o znanju

Platon nije sistematski izloio i potpuno objasnio ni u jednom od svojih dijaloga. Premda je dijalog u potpunosti posveden mogudnosti spoznaje, njegov je zakljuak u stvari negativan, jer se u njemu samo pobijaju po Platonu pogrene teorije saznanja, posebno teorija da ulno opaanje predstavlja znanje. Pored toga, Platon u Dravi daje svoju poznatu teoriju o stupnjevima znanja koja odgovara njegovoj hijerarhiji postojecih stvari. Teoriju saznanja je i inae teko odvojiti od nekog konkretnog bica , a kod Platona je to govoto i nemogude, zbog samog karaktera njegove korene I domet ljudskog saznanja . On, naime, nije toliko zainteresovan za pitanje o mogudnosti saznanja koliko za pitanje o istinskom pr edmetu saznanja, drugim reima, pitanje kako se stie istinsko znanje nerazluivo je povezano s pitanjem ta je ono to se istinski saznaje. Prema Platonu, dva su zahteva istinitog znanja: da bi bilo istinito, znanje mora biti pouzdano i mora biti znanje onoga to jeste. Svako znanje koje ne moe da zadovolji ta dva kriterija ne moe biti ni stvarno znanje. Pre svega, znanje ne moe biti ulno opaanje, jer opaanje znai pojavljivanje, a pojave se naravno razlikuju od pojedinca do pojedinca. Osim toga, predmeti ulnog opaanja uvek su u stanju promene: za njih se ne moe redi da jesu, oni uvek nastaju. Naime, jedan predmet nekome moe izgledati beo, drugome siv, jednome vrud, drugome samo topao, a to "izgledanje nekome" mora zapravo znaiti "nastajanje za nekoga", tako da je ulno opaanje uvek opaanje onoga to se nalazi u nastajanju. Premda iz ovoga proizlazi da moje opaanje jeste istinito za mene te da samim tim moje saznanje za mene jeste pouzdano, to bi znailo da niko ne bi mogao biti mudriji od neko g drugog, jer svako je najbolji sudija svoga vlastitog ulnog opaanja. Ako nema nikakve razlike izmeu opaanja i znanja, da li to znai da pojedinac moe imati znanje samo o onome to trenutno opaa? Ako je ovek neku stvar saznao (tj. video) u prolosti, ali je u ovom trenutku ne opaa svojim ulima nego je se samo seda da li ovek tu stvar sada vie ne zna, mada je se seda? Jasno je, stoga, da se znanje i ulno opaanje ne mogu izjednaiti, pa makar opaanje zaista predstavljalo neku vrstu spoznaje. ulno opaanje, dalje, nije celokupno znanje, jer znatan deo onoga to se smatra znanjem uopte nikada nije ni bilo predmet opaanja, ved se to spoznaje umnim uvianjem. Naznake svoje pozitivne teorije saznanja daje Platon u Dravi, gde je izloeno njegovo poznato poreenje sa linijom. Zamislimo jednu uspravnu liniju, sa ije se leve strane nalaze stupnjevi znanja, od najnieg na dnu, a sa desne strane predmeti saznanja, opet poev od najnieg na dnu linije. Svakom elementu sa leve strane (stepenu znanja) od govara jedan element na desnoj strani (predmet znanja). Ta uspravna linija deli se jednom horizontalnom crtom na dva osnovna dela: podruje mnenja i podruje znanja. Najnii stupanj saznanja jeste nagaanje a predmet takvog saznanja jesu "slike" ili "senke", a zatim "i odrazi u vodi i na 5.

i na stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu povrinu i svemu to je takvo . Tredi, vii stupanj saznanja jeste razumsko saznanje , iji su predmet saznanja matematiki i geometrijski pojmovi ( ), naime ono to se istrauje preko odraza prethodnih odseka. Ti se odrazi upotrebljavaju kao slike, polazedi od hipoteze i prate se ne do prvih naela, nego do zakljuka. Matematiar prihvata trougao ili krug kao "hipoteze", a zatim te slike koristi za donoenje zakljuka, pri emu nije zainteresovan ni za jedan konkretan trougao ili krug u ulnom svetu (npr. za toak od kola) niti za sam crte ovog ili onog pojedinanog trougla ili kvadrata). Njega zapravo zanima apstrakcija neke geometrijske figure, a na osnovu nje on stie razumsko saznanje. Ipak, matematiar nema najvii stupanj saznanja: za Platona celi brojevi grade takav niz da broj 2 nije sainjen od dve jedinice, ved predstavlja jedinstven numeriki oblik. Isto tako, postoji samo jedna ideja kruga. S druge strane, matematiar, poto se ne izdie do krajnjih formalnih naela, bavi se zapravo mnotvom dvojki i mnotvom krugova. Ipak, on se ne bavi pojedinanim stvarima ili njihovim senkama, nego inteligibilnim objektima. Najvii stupanj znanja jeste umno saznanje , a njihov predmet saznanja jesu pranaela . To su Platonove forme ili ideje. "Razumsko saznanje" i "umno saznanje" zajedno ine gornje podruje "linije znanja" koje se naziva znanost i iji saznajni predmeti jesu zasnovani na umnim saznanjima. Svoje gnoseoloko uenje i uzdizanje do najvieg stupnja znanja i istinskih predmeta pravog saznanja Platon slikovito objanjava alegorijom pedine u sedmoj knjizi Drave. Zamislimo jednu pedinu koja ima otvor prema soljanjoj svetlosti i u kojoj od detinjstva ive ljudi u okovima, prinueni da uvek gledaju ka unutranjem zidu pedine, tako da nikad ne mogu videti Sunevu svetlost koja dopire spolja. Izmeu tih ljudi i otvora nalazi se vatra, a izmeu njih i vatre nalazi se uzdignuta staza i neki zid, poput zastora. Ovom stazom prolaze ljudi koji nose kipove i likove ivotinja i drugih predmeta, i to tako da predmeti koje oni nose izviruju preko ivice niskog zida ili zastora. Zatvorenici, stalno okrenuti unutranjem zidu pedinu, ne mogu da vide ni jedni dru ge ni predmete koji se nose iza njih: oni na unutranjem zidu pedine vide senke i senke tih predmeta. Oni, dakle, gledaju samo senke. Ovi ljudi u pedini simboliu vedinu oveanstva koja o staje samo na nivou nagaanja , opaajudi samo senke stvarnosti, i pritom ne pokazuju nikakvu elju da pobegnu iz svoje tamnice. Ako bi ipak neki odbegli zarobljenik poeo da se privikava na Sunevu svetlost i da gleda u konkretne stvari, ije je senke ranije jedino poznavao, on bi ljude u pedini video u pravom svetlu, naime kao zatvorenike u okovima obmane. Osim toga, Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju sutinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zato je dobro da taj predmet bude ba onakav jeste, mi koristimo iskljuivo um. Predmeti mogu biti dati preko iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo umu. Rekonstruisati taj boiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije, a stvari, koje su se ponegde pokvar ile i ispale iz boanskog plana treba popraviti u skladu sa njim. 6.

Najvia Ideja koja odreuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Ispod nje su Ideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su ideje matematikih oblika, a najnie Ideje su Ideje o materijalnim stvarima. Mi moemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje ved sadrane (uroene) u dui, iako ih ona nije odmah svesna. Meutim, potreban je napor miljenja da bi osvestile ideje koje su ved bile u nama. Po Platonu dok uimo polako se sedamo ideja koje postoje u naoj dui. To je istovremeno i argument za besmrtnost due, jer ona sadri ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Dua izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna.U kasnom dijalogu Timaj, Platon opisuje Boga kome svet ideja slui kao mode l da po njemu oblikuje svet. U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista. Odbacujudi taj relativizam, Platon je filozofiji dao oblik razlone rasprave u kojoj se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Jedan primer takve rasprave je i dijalog "Drava".4

Platon Drzava knjiga VII

7.

Zakljucak

Moc vaspitanja I obrazovanja je ogranicena , o cemu se govori u knjizi metaforicno :vaspitac ne moze usditi nekome organ za ucenje ni sposobonost za ucenje , jer se ono jedino rodjenjem donosi na svet . On je jedino u mogucnosti da vaspitaniku donese preobrazaj I da ga usmeri prema dobru . Ovo preokretanje vrsi se u odnosu prema svetu prolaznih stavri , prema svetu nastajanja I propadanja , od kojeg vaspitanik treba da se okrene na onu drugu stranu na kojoj se nalazi ono sto je neprolazno I vecno . stoga zakljucujemo da vaspitanik treba da zivi sa tim da je najznacjanije obrazovanje I nauka , da pocne da usvaja znanja I da je Platonova filozofija upravo usmerena ka neprolaznim I vecnim formama postojeceg.

8.

Sadrzaj

Uvod.1 Znacaj obrazovanja 2 Platon o idealu I vaspitanju4 Platon o znaju.7 Zakljucak.8

Literatura 1.
Platon drzava Beogradski izdavacko graficki zavod Beograd 2002.

2. Predgovor novom izdanju

Drzave