ODRAVANJE ZEMLJINE PLODNOSTI, MINERALNA ISHRANA I NAVODNJAVANJE BOROVNICE

Poljoprivredni fakultet Zemun Univerzitet u Beogradu

Hortikulturna proizvodnja u zatidenom prostoru Organska prozvodnja voda i povrda

Analiza zemljita i vode za navodnjavanje

pH Dubina
0-30 cm

H2O 7.80

KCl 7.20 (ppm)

CaCO3 (%)

Humus (%)

Ukupan N (%)

ppm C/N
8.8 : 1 NH4 +

P2O5
Razmenljiv (mg/100 g)

K2O
Razmenljiv (mg/100 g)

NO3 48.3

Vodo rastvorljiv (ppm)

Vodo rastvorljiv (ppm)

4.2

3.75 Ca/Mg (me/100g) 19.1 : 1

0.245

4.2

48.0

18

45.0
EC (mS / cm)

50
Vodo rastvorlj. soli (%)

(ppm)
Fe Mn Zn Cu B

Dubina 0-30 cm

Ca

Mg

1730.0

55.0

16.6

7.4

6.4

2.1

0.9

2.24

0.08

pH

6,81

Ca ++ Mg ++

93 39

NO3 SO4 --

23

EC mS/cm
Tvrdoa 0 nem

0,92

23,6

K+

HCO3 -

483

CaCO 3 mg/l Soli mg/l

526

NH4 + Na +

41

ClFe

27 0,014

626

OSNOVNI PROBLEMI
1. 2. 3. 4. 5. Hemijska reakcija zemljinog rastvora ekstremno kisela-alkalna Precipitacija i akumulacija sekundarnih i tercijernih fosfata Hloroze Fe, Mn Optimalni pH Akumulacija hlora ( 4,2 4,7 ) Visok EC Zaslanjivanje Bt horizont iri okvir 4,0 do 5,2
Azot
Fosfor

Visok pH ( > 5.0) Nepoeljno (NO3 podie pH zemljinog rastvora ) * Ca i Mg se taloe kao karbonati. * Ortofosfati prelaze u nepristupane forme * Smanjuje se pristupanost P, Zn, Fe Nizak pH (< 4) tetan za elijske membrane na korenu Sadraj rastvorljivog Al i Mn podie se na toksian nivo

Kalijum Sumpor Kalcijum Magnezijum Gvoe Mangan Bor Bakar-Cink Molibden

Tip zemljita

Vrlo plitak nepropusni Bt hhorizont

Slaba strukturnost Rasplinjavanje agregata

Strukturnost i vodno fizike osobine zemljita

Sadraj organske materije

Kisela zemljita

Izmenljiva kiselost

Toksinost aluminijuma
Aluminjum u rastvorljivoj formi zasluuje posebnu panju u gajenju borovnice, jer se javlja na jako kiselim zemljitima koja su poejna za borovnicu. Na vrednostim pH niim od 4 pojavljuje se u zemljinom rastvoru znaajna koliina rastvorljivog (toksinog) aluminijuma, to izaziva niz negativnih posledica. - Ima jak afinitet prema fosforu, to izaziva potrebu visoke obezbeenosti ovim makroelementom - Zbog kompeticije sa drugim katjonima rastvorljivi aluminijum uslovljava smanjeno usvajanje mikroelemenata: bakra-Cu, mangana-Mn, gvoa-Fe i cinka-Zn.

Primena sumpora kod zasnivanja borovnice

U rov za sadnju borovnice unosi se Biosolfo u zavisnosti od pH vrednosti i C.E.C. vrednosti. Za zemljita sa relativno niskim adsorptivnim kapacitetom (C.E.C oko 5) smanjenje pH vrednosti od 5,5 na 4,5 zahteva oko 815 kg/ha sumpora, odnosno od 1,5 do 1,8 t/ha ovog stajnjaka. Godinji nivo zakieljavanja zemljita krede se od pola do cele jedinice pH , ali se borovnica ne zasniva na zemljitu sa pH vrednodu viimo od 6,5. Materijali za zakieljavanje zemljita: Elementarni sumpor S 99% Sumporna kiselina H2SO4 32% Sumpor dioksid SO2 50% Aluminium sulfat Al2(SO4)3 14% Amonijum sulfat (NH4)2SO4 24% Humizacija podrazumeva unoenje treseta grublje teksture, adekvatne pH vrednosti, dok je stajnjak nepoeljan zbog visokog sadraja hlorida i nitrata. Koliina treseta zavisi od stepena humifikacije i odnosa C/N.

Iznoenje hraniva u zasadu borovnice

t/ha 15,000 kg/ha N Prinos 16,04 Biljka 48,14 Ukupno 64,28

kg/ha P2O5 3,35 6,90 10,25

K2O 16,04 36,11 52,15

Osnov ishrane moe biti Polyfeed MAR 21:11:21 + 2MgO

Uobiajeni problemi u ishrani borovnice azotomineralnoj m

Specifina graa korenovog sistema: bez korenovih dlaica Ne postoji enyimski sitem reduktaza Kao i kod brusnice ne iskoridava nitratni azot Izvori azota: Urea (hladniji klimat) Amonijum sulfat (NH4)2SO4

Ciklus azota u zemljitu

AMID ( NH2 ) (Urea) NH2 CO NH2

Amonifikacija
AMONIJUM ( NH4+ ) (Amonium Nitrat)

40%
Ammonium

20%
Ammonium

10%
Ammonium

Nitrifikacija

NH4+

NH4+ Nitrosomonas NO2* Dobra prorahljenost NH4+ Nitrobacter NO3* Pristupana voda NITRAT ( NO3- ) * pH priblino 7 (Kalijum Nitrat) NO3 * Visoke temperature
DENETRIFIKACIJA: U sluajevima anaerobnih uslova mikroorganizmi iskoridavaju kiseonik o Polovina procesa odigrava se na 25 C iz nitrata N-NO3- grade se nitriti i nakon toga pri vlanosti jednakom PVK u toku 2 nedelje N2 ispari u atmosferu. NH4+ nitrifikacija NO3-

Ciklus azota N-NH4

CO2

Saharoza
NH4+ H+
pH

NH2

Protein
NH4+ NH4+

H+

H+

NH2 - Amid

Ciklus azota N-NO3

CO2

(Vakuole) R.COOCat +

PEP Carb.

Saharoza

NO3 OH-

NH2
NR

Protein

pH R.COOOHOHNH3 Redukcija

NO3-

NO3-

Delovanje formi azota

NH4+

pH
NH4+

NH4+ H+ H+ H+ R-COO -

pH

Uobiajeni problemi u mineralnoj ishrani borovnice

1. pH zemljita: Na jako kiselim zemljitima (< 6,0) slabo pristupaan jer stvara nerastvorna jedinjenja Al +++ ili Fe ++ 2. Stanje zemljita: Sabijena, prevlaena i zaslanjena zemljita proizrokuju manja pristupanost fosfora 3. Zemljina vlanost: U uslovima zemljine sue slabije usvajanje fosfora. 4. Temperatura zemljita: Obino manja pristupanost na hladnim i prevlaenim zemljitima. 5. Tekstura zemljita: Obino na teim zemljitima obezbeenost fosfora mora biti veda za isti reim usvajanja fosfora u borovnoci. 6. Sadrajorganske materije: Visok humus znai bolju fiksaciju gvoa i aluminijuma, te je veda pristupanost fosfora. 7. Visoka koliina etvenih ostataka smanjuje pristupanost fosfora. 8. Dobra ishrana amonijanim azotom jepromoter boljeg usvajanja fosfora.

Izvori fosfora:
Monoamonijum fosfat Monokalijum fosfat

Transformacije fosfora u zemljinom rastvoru

Eksudacija
RCOO
--

Usvajanje
--

HPO42H2PO4Mn2+ Zn2+ Fe2+

Mn,Fe,ZnO2

RCOO

PO43-

RCOO

--

PO43-

RCOO

--

PO43-

Oslobaanje adsorbovanih fosfata

Zemljini rastvor

CO2

Zemljite vrsta faza

Uobiajeni problemi u mineralnoj ishrani borovnice

1. C.E.C. zemljita: Zemljita sa niskim adsorptivnim kapacitetom sadra malo kalijuma (laka, slabo-humozna zemljita). 2. Kompeticija katjona: Na kiselim zemljitim K + se u odnosu na Al+++ i H+ slabije usvaja. 3. Zemljina vlanost: U uslovima zemljine sue slabije usvajanje kalijuma 4. pH zemljita: Slabija pristupanost na kiselim zemljitima 5. Hladna zemljita: Obino manja pristupanost K+ 6. Stanje zemljita: Sabijena, prevlaena i zaslanjena zemljita proizrokuju manja pristupanost K+

Izvori kalijuma:

Kalijum sulfat
Kalijum karbonat Kalijum metafosfat

K2SO4
K2CO3 KPO3

54%
34-48% 39%

Mobilnost i usvajanje kalijuma

NO3NO3-

NO3-

+ NH 4 + NH4 - + NH 4 Micela NO3 + - + NH4 NH4 +NH

NH4
+
4

NO3-

K
K

K
K
K+

K+

K K K K
K K

K
K

K
K

K+

K+

K K
K

K+
K+

K K

K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+
K+

K+ K+ K+

K K

K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+
K+

Samo 7 mm

K+

K+

K+ K+

Zemljini rastvor

Uobiajeni problemi u mineralnoj ishrani kalcijumom

1. Nizak pH: Smanjen sadraj raspoloivog kalcijuma Ca++, pogotovo ukoliko voda nema bikarbonata 2. C.E.C. zemljita: Zemljita sa niskim adsorptivnim kapacitetom sadra malo kalcijuma (laka, slabohumozna zemljita) 3. Prisustvo drugih katjna: Visok sadraj kalijuma ili magnezijuma moe usloviti smanjeno usvajanje kalcijuma. 4. Jako alkalna zaslanjena zemljita: Na+ smanjuje usvajanje kalcijuma Ca ++ 5. Vrsta geoloke podloge: serpentini a ne krenjaci

65% Ca, 10% Mg, 5% K, and 20% H Ca:Mg of 6.5:1, Ca:K of 13:1, and Mg:K of 2:1.

Izvori kalcijuma:

Gips kalcijum sulfat Ca SO4 pH neutralan za desalinizaciju Poly Ca LSA (folijarno tretiranje)

Uobiajeni problemi u mineralnoj ishrani magnezijumom

1. Mineralni sastav zemljita: Laka peskovita 55 mg/100 tea zemljita 95 mg/100g 2. pH zemljita: na kiselim zemljitima nedostaje magnezijumo Mg++ 3. C.E.C. zemljita: Zemljita sa niskim adsorptivnim kapacitetom sadra malo kalcijuma (laka, slabo-humozna zemljita) 4. K/Ca/Mg odnos K:Mg <1.5 5. Hladna zemljita: Obino manja pristupanost Mg ++

Izvori magnezijuma:

Dolomitski krenjak CaMg(CO3)2 Magnesium sulfate MgSO46H2O

5-12% 16%

Pristupanost sumpora uslovljena je:

1. Peskovita zemljita: Sumpor se lako ispira 2. Sdraj organske materije: Humusna zemljita su rezervoar sumpora 3. Slaba dreniranost: Za prevoenje iz S u SO4 neophodna oksidacija i mikribioloka aktivnost (prohladna klima) 4. Deo sumpora dolazi iz atmosfere kiselim kiama 5. Primena NH4: U ovoj formi azot povedava pristupanost sumpora Deficit sumpora

SO4-Ammonium Sulfate Kalijum sulfate Magnezijum sulfat Elementarni sumpor Kalciujm sulfat (gips) Amonijum tiosulfat Aluminum sulfate Sumporna kiselina Gvoe sulfat Gvoe amonijum sulfat (NH4)2SO4 K2SO4 MgSO4 x 6 H2O S CaSO4 NH4S2O3 Al2(SO4)3 H2SO4 FeSO4 FeSO47H2O (NH4) 2SO4 24% 18-19% 16% 90% 15-22% 26% 14.4% 32% 12% 14%

Izvori sumpora:

Potreba za mikroelemntima

Gvoe Visoka

Mangan Niska

Zink Bakar x Srednja

Haifa Chemicals Haifa Chemicals Haifa Chemicals

Bor Molibden Niska x

Izvori mikroelemenata: Multi Micro Comb Multi Micro Fe Multi Micro Borfeed

Zeleni hit d.o.o. Zeleni hit d.o.o. Zeleni hit d.o.o.

Pristupanost gvoa uslovljena je:

1. Visok pH: smanjuje pristupanost Fe availability. U nekim sluajevima visok sadraj Mn, smanjuje pristupanost Fe. 2. Malo organske materije: Nema formiranja makromolekula to povedava pristupanost Fe. 3. Saturisana, zbijena i slabo aerisana zemljita: Slaba drenaa izaziva viak gvoa, to umanjuje pristupanost drugih mikrohraniva. 4. Visok sadraj P: jako ubrenje uslovljava mogudu pojavu deficita Fe. 5.Forma azota:Koridenje nitratne forme azota izaziva disbalans katjona i anjona i pojavu deficita gvoa. 6. Fe-Zn balans: Visok Zn izaziva deficit Fe i obrnuto. 7. Fe-Mn balans: Ova dva elemnta su antagonisti. 8. K-Fe balans: Neto nia pristupanost kalijuma uslovljava usvajanje Fe. 9. Fe-Mo balans: Visok sadraj Mo na alkalnim zemljitima - deficit Fe. 10. Bikarbonati (HCO3-)

Deficit gvoa Fe++

Izvori gvoa:

Gvoe Gvoe Gvoe Gvoe

sulfat amonijum sulfat DPTA Chelate Fe EDTA ili EDHHA

FeSO47 H2O FeSO47H2O (NH4) 2SO4 DPTA HEDTA

20% 14% 10% 5-12%

Pristupanost mangana uslovljena je:

1. Visok pH: smanjuje pristupanost Mn. U nekim sluajevima visok sadraj Mn, smanjuje pristupanost Fe. 2. Vsok sadraj humusa: Bogata zemljita blokiraju Mn. 3. Vlanost zemljita: Ekstremna vlanost menja pristupanost Mn ++ prelazi u nepristupaan Mn+ ili Mn ++++ 4. Dosledna primena anjona: Cl , NO3 se ne preporuuju, pa -je jedino SO4 preporuljiv za povedanje usvajanja Mn.

Toksinost mangana Mn++

Izvori mangana:

Mangan sulfat Mangan oksid Mangan helatni

MnSO44 H2O MnO DTPA, EDTA,

23-28% 41-68% 5-12%

Pristupanost bora uslovljena je:

1. 2. 3. 4. Visok pH: smanjuje pristupanost B. Jako ispiranje: Gruba tekstura i mnogo kie mogu dovesti do ispiranja. Nizak sadraj humusa: Organska materija dobro vezuje B. Stanje zemljine vlanosti: Sua smanjuje pristupanost B, razvijenost korena i usvajanje. 5. Nedovoljna ishrana azotom: Slabe biljike usvajaju nedovoljno bora

Pojedinana folijarna primena BORFEED 0,5 l/ha

Deficit bora BO3
---

Deficit

Optimum

Toksinost

ppm (topla voda):

Negativan uticaj hlora

Cl 2300
2100

22

HLOR (meq / Kg )

1900

Suva materija (g)

SKRIVENI NEPRIJATELJ iz klasinih ubriva

1700 1500 1300 1100

900 700

20

18 16
14

12
10

500 300
600 700 800

NO3-

- N
10 20

Hloridi ( mg/g )
30 40 50 60 70 80 90

900 1000 1100 1200 1300 1400

Negativan uticaj hlora

Voda za navodnjavanje: 100 ppm Cl-

Evapotranspiracija

Prezalivna vlanost E.C

60 l monolit, 50% poroznost = 30 l vode tj, 100% MVK,

100 ppm Cl- = Ukupno 3000 mg tj. 3 gr.E.C = 0.28 dS/cm.

PVK = 33% Vol. Ravnoteno stanje

55% MVK ili 80-85% PVK = 16,5 l vode,

3000 mg eg.3 gr. Cl- = 181,8 ppm

E.C = 0.41 dS/cm. volume

Negativan uticaj hlora

NaCl: 61 % ClKCl: 47 % ClCaCl: 64 % Cl-

esta konfuzija o ulozi hlorida (Cl-), kao esencijalnog sekundarnog makroelemnta i toksinog delovanja varikine, ili elementarnog hlora (Cl). , rastvorenog u vodi ili u gasovitom stanju. Hlor deluje u tandemu sa kalijumom K+ to je veom avano u fukciji stominog aparata Hlor je u kompeticiji sa nitratima, to pospeuje usvajanje amonijanog azota. Vrlo je mobilan, osim na zemljitima jako bogatim glinom, gvem ili alumijum oksidom. U ovakvim uslovima sa vrlo vlanom klimom moe dodi do pojave nedostatka. Simptomi toksinosti su slini tipinim otedenjima od visoke zaslanjenosti Listovi se povijaju po rubovima i znaajno im se smanjuje veliina i tanje se, a biljka zaostaje u porastu.

Mogunosti aplikacije

Mogunosti aplikacije

Proste soli u ishrani

Naziv ubriva Multi MAP/Mono-amonijum fosfat NH4H2PO4 sa magnezijumom Multi MKP/Mono-kalijum fosfat KH2PO4 Formula 12:61:0 0:52:34 pH 4,7 4,8 EC 1g/l mS/cm 0,86 0,72 Sol. 20oC g/l 374 226

Proste soli u ishrani

Naziv ubriva Multi KMg/Kalijum nitrat KNO3 sa magnezijumom Multi KZn/Kalijum nitrat KNO3 sa cinkom Multi K pHast/Kalijum nitrat KNO3 kiseli Multi SOP Kalijum Sulfat K2 SO4 Multi Cal Kalcijum nitrat Ca(NO3)2 Magnisal Magnezijum nitrat Mg(NO3) Formula 12:0:43+2 MgO 12:0:43+2 ZnO 13:0:46 0:0:52 +18 S 15,5:0:0+26,5CaO 12:0:43+2 ZnO
2

pH 8,7 6.2 4,5 3,8 8,0 5,6 5,9

EC 1g/l mS/cm 0,86 0,86 0,86 1,85 0,72 0,88 0,84

Sol. 20oC g/l 315 315 315 115 225 225 710

Bitter Mag Magnezijum Sulfat Mg(SO4) 2

0:0:52 +18 S

Indukovana otpornost
OH OH

{O}
H P OH O OH P OH O

Fosforna kiselina H3PO4 Metafosforna kiselina H3PO3

Multi ProteK
Fosfonat / fosetil

Visoko koncentrisano 0:55:36 Kristalno, vodorastvorljivo Visoko usvajanje katjona, K, Ca, Mg, Mn, Fe Sadri P kao fosfatni (H2PO4-) i fosfitni (HPO32-) jon Sistemini efekt, Pufer pH= 4.5-5 Fungicidna aktivnost.