BIOCLEAN GmbH Holzhalde 5 88048 Friedrichshafen NEMAKA Tel: +49-7541-809780 Email: bioclean@cleaninfo.de Internet prezentacija: www.biocleangmbh.

de

Opte informacije
o BIODISK postrojenjima za otpadne vode projektovanih od strane BIOCLEAN GmbH

Slika 1: Dijagram toka BIODISK sistema za priblino 15 000 US gallona/dnevni protok

1 1.1

Tehniki dizajn i opis procesa Tehniki pristup

Glavna komponenta BIODISK tehnologije, posebno biolokog tretmana primenjena od strane BIOCLEAN-a, sastoji se od rotirajuih biolokih kontraktora (RBC). To je tehnologija mona u radu i efikasna u korienju energije. Zato je to tako, objanjeno je u narednom tekstu. Uobiajen dizajn za mali sistem, prikazan na slici 1, sastoji se iz 3 talona rezervoara. Prvi je najvei i slui i kao primarni taloni rezervoar i kao rezervoar za zadravanje mulja. Neka razlaganja biolokog otpada se odvijaju ve u primarnim talonim rezervoarima; ako su dizajnirani sa zapreminom dnevnog protoka BPK je smanjen za oko dve treine. Za male sisteme obino nije neophodna reetka kod priliva. U zavisnosti od fluktuacija u koliini i kvalitetu otpadne vode moe biti potreban rezervoar za egalizaciju ukljuujui pumpe za egalizaciju. Za komunalne otpadne vode obino nisu potrebni. Za primenu u vojnom okruenju dnevni protok dolazi veoma koncentrisan tokom nekoliko sati u toku dana, to dovodi do neophodnosti ujednaavanja njenog sastava. Nakon taloenja i egalizacije voda se uliva u bioloki tretman sa BIODISK-om. Konstrukciono se sastoji iz polipropilenskih diskova centralno privrenih na horizontalnoj osovini od nerajueg elika, u malim razmacima jedno od drugog. Motor direktno pokree osovinu, sa samo spojnicom i vibrirajuim amortizerom izmeu (vidi sliku 2).

Slika 2: Novopostavljen BIODISK sistem

Slika 3: BIODISK sistem u radu

Koncept rada zasniva se na tome da je skoro polovina povrine diskova uronjena u otpadnu vodu koja protie kroz BIODISK rezervoar. Diskovi se lagano obru oko horizontalne osovine. Oblik rezervoara je prilagoen uronjenom cilindru, kako bi se izbeglo taloenje mulja u ovoj fazi. U roku od nekoliko dana nakon putanja sistema u rad, formira se sloj mikroorganizama na povrini rotirajuih diskova i biolokim putem vri preiavanje otpadne vode (vidi sliku 3). Paralelno ovom procesu, formira se slobodno plivajui, aktivni mulj u rezervoaru sa diskovima koji takoe uestvuje u procesu preiavanja otpadnih voda.

Slika 4: Dobo filter za ienje/bistrenje

Turbulencija u otpadnim vodama nastala rotacijom diskova i ugraenim lopaticama je dovoljna da zadri mulj u suspenziji i da omogui njegovo pranjenje zajedno sa otpadnom vodom. Biorazgradivi, organski zagaivai su absorbovani od strane organizama koji pokrivaju uronjeni deo diskova i aktivnog mulja unutar rezervoara sa diskovima. U razliitim proporcijama, u zavisnosti od optereenja, oni su potom konvertovani u aktivne supstance, okside ili vezani za mulj. Kiseonik neophodan za oksidaciju je absorbovan od strane sloja mikroorganizama na diskovima tokom faze u kojoj je izloen okolnom vazduhu. Kako je povrina diskova veoma velika a sloj je direktno izloen punom parcijalnom pritisku kiseonika u vazduhu, zasienost kiseonikom se odmah postie, prouzrokujui koncentracioni disparitet izmeu povrine i dubljih slojeva. Kiseonik sa povrine diskova, zatim primarno difuzijom brzo prodire do dubljih slojeva opne mikroorganizama. Razlika u raspodeli kiseonika postaje obrnuta, kada je povrinski sloj diska u potpunosti zasien kiseonikom ponovno uronjen u otpadnu vodu. Tada deo absorbovanog kiseonika nalazi svoj put nazad u otpadnu vodu unutar rezervoara. Na taj nain je slobodno-plutajui aktivni mulj ponovo snabdeven kiseonikom. Oksidacija se stoga ne postie uvoenjem kiseonika u otpadne vode; to se gotovo iskljuivo postie procesima razmene koji se odvijaju u vlanom pokrivnom sloju diska.

Slika 5: Pogled odozgo na sistem ugraen u zemlju

Slika 6: Unutranji izgled sistema ugraenog u zemlju

Brzinom rotacije od oko 4-5 obrtaja u minuti, koliina generisanog kiseonika je obino toliko velika da uprkos stalnoj potronji kiseonika od strane mikroorganizama i mulja u rezervoarima, prosean sadraj kiseonika je 2-3 mg/l. Pri kraju preiavanja, otpadna voda moe sadrati vie od 4-6 mg kiseonika/l. Kada se primenjuje serija modula diskova, razliit tip sloja e se nai na svakom modulu. Njegove osobenosti e odgovarati stepenu do kojeg je voda u modulu preiena. Dovod kiseonika se automatski podeava prema potronji kiseonika. Kada je sadraj kiseonika u rezervoarima i na povrini diskova smanjen, dolazi do odgovarajue visoke difuzije kiseonika zbog poveane razlike koncentracija. Ovo garantuje zasienje kiseonikom na povrinskom sloju diska tokom kontakta sa vazduhom. Gasoviti metaboliki proizvodi koji proizilaze iz procesa preiavanja se takoe odvode u okolni vazduni prostor. Zbog toga bi ovde trebalo da bude dovoljno vazdunog strujanja. Znaajan procenat organskih zagaivaa u otpadnim vodama je transformisan u nove bioloke supstance; stoga se novi sloj mikroorganizama kontinuirano proizvodi, ispran s povrine diska otpadom i isputen zajedno sa muljem u rezervoare. Ovaj mulj mora biti odvojen od bioloki preiene vode. Tehnologija koja se ovde preporuuje da bi se postiglo ovo preiavanje je primena dobo filtera (vidi sliku 4), koji mogu biti upravljani istim motorom kao BIODISKOVI. Dobo filteri imaju sito finoe 10 do 40 m. BIODISK sistemi su dostupni kao ugraeni u zemlju (vidi slike 5 i 6), ali i kao nadzemni sistemi (slika 2).

Slika 7: Pred-montaa

Slika 8: Isporuka pred-montiranih jedinica

1.2

Tehniki osvrt

BIODISK tehnologija kombinuje nisku potronju energije, jednostavan rad i jednostavno odravanje. BIODISK sistemi su tokom proteklih decenija bili konstantno optimizovani i sada imaju vremenom potvren imid pouzdane i ekonomine tehnologije. Dva vana poboljanja, izmeu ostalih, su: upotreba nerecikliranog, polipropilena visoke gustine koji ne puca osovina od punog nerajueg elika AISI 316L bez ikakvih zavarivanja Sistemi ugraeni u zemlju zahtevaju malo graevinskih radova i neupadljivi su na oko. Nadzemne jedinice su veoma fleksibilne i izuzetno jednostavne za rad. One su instalirane u halama sa dovoljnom ventilacijom i slabom izloenou svetlu. Ako je potrebno vezati vie BIODISK linija, u paralelnoj vezi, ulazni protok se deli. Ako doe do promene protoka otpadne vode, npr. zbog porasta populacije u naselju, mogu se postaviti dodatne BIODISK linije. BIODISK baseni ukljuujui diskove mogu ak biti ispranjeni i premeteni po potrebi, ako se npr. premeta vojna baza. BIODISK jedinice se mogu lako transportovati i otpremiti do odredita u bilo kojem delu sveta. Transportuju se u standardnim kontejnerima brodom i kamionom (vidi slike 7 i 8). Od 1998. je irom sveta ugraeno vie od 1000 BIODISKOVA. Glavne prednosti Biodisk tehnologije sa rotirajuim biolokim kontraktorima su: Jednostavnost u radu i odravanju; Snaga i izdrljivost; Prilagodljivost fisokim fluktuacijama u protoku; Niski energetski zahtevi.

Uobiajena i najea metoda biolokog tretmana je metoda aktivnog mulja. Zahteva stalan proces prepumpavanja nataloenog mulja sa preistaa nazad do glavnih aeracionih rezervoara. Kada je proces dobro voen kvalitet koji je postignut moe biti veoma dobar. Meutim, uslovi rada moraju

biti paljivo praeni, a potronja energije za aeraciju i pumpanje mulja je visoka. Tabela 1 pokazuje poreenje Biodisk sistema sa procesom aktivnog mulja.
Biodisk sistem Jednostavnost u radu i odravanju Vizuelni monitoring povrine diska Jednostavnost tehnologije rotirajueg diska, polipropilen diskovi i baseni sa dugim ivotnim vekom, nekoliko pumpi Kiseonik se uzima direktno iz vazduha kada se biomasa podigne iznad nivoa otpadne vode Efikasnost Biodisk sistema raste sa poveanjem temperature (pri temp. vode 30C efikasniji je 3 puta nego na 12 C) Samo mali zahtevi u pogledu graevinskih radova za bioloku fazu (nadzemni sistemi zahtevaju halu, sistemi ugraeni u zemlju samo plou za temelj) Moe se lako prilagoditi protocima od 10 do 110 % projektovanog protoka, zadrava biomasu ak i pri veoma niskim protocima Sistem moe biti proiren ili smanjem jednostavnim dodavanjem ili uklanjanjem Bidisk modula. Ukoliko je neophodno, Biodisk linije se mogu premestiti na drugu lokaciju Nema buke Smanjen neprijatan miris zbog visoke stope snabdevanja kiseonikom Niski energetski zahtevi Niski zahtevi za radnom snagom Niski zahtevi za rezervnim delovima Niski trokovi rada Proces aktivnog mulja Stalan nadzor i podeavanje parametara procesa Monitoring pomou instrumenata i hemijske analize u razliitim fazama Brojne pumpe i druga osetljiva oprema

Kiseonik mora da se uvodi pumpama i aeratorima Efikasnost sistema aktivnog mulja opada sa porastom temperatura zbog smanjene rastvorljivosti kiseonika u vodi Visoki zahtevi u pogledu graevinskih radova za bioloku fazu: neophodni brojni veliki rezervoari i izgradnja

Ne moe da tretira manje od 40 % ili vie od 100 % od projektovanog kapaciteta, izgubljena biomasa se mora obnoviti posle zastoja u radu ili u snabdevanju vodom Sistem se ne moe lako proiriti, jednom sagraen, ne moe se smanjiti Samo se pumpe i oprema mogu ukloniti, graevinski radovi moraju biti ostavljeni ili uniteni Buka usled rada pumpi i duvaljki Znaajna koliina neprijatnog mirisa Visoki energetski zahtevi Visoki zahtevi radne snage Visoki zahtevi rezervnih delova Visoki trokovi rada

Tabela 1: Poreenje BIODISK-a i procesa aktivnog mulja

Drugi, manje korieni sistemi biolokih reaktora koji su nedavno aktueni su MBR (membranski bioreaktor) i SBR (sekvencijalni arni reaktor) sistemi. MBR sistemi proizvode efluent visokog kvaliteta ali su jako osetljivi na fluktuacije u optereenju BPK i zahtevaju velike napore u odravanju. I SBR i MBR sistemi su ekonomini samo za male protoke. U sutini, oni predstavljaju

varijante sistema aktivnog mulja. Tabele 2 i 3 prikazuju poreenje BIODISK-a sa MBR i SBR sistemima.

Biodisk sistem vidi Biodisk poreenje aktivnog mulja

vidi Biodisk poreenje aktivnog mulja Membrane mogu biti dodate sistemu Biodiska nakon bioloke faze kao tercijalni tretman; i time se postie isto visok kvalitet efluenta kao u MBR Biodiskovi su u sutini bioloki tretman koji pripada sekundarnom tretmanu Biodiskovi su izuzetno jednostavni

Biodisk zahteva malo odravanja (vidi taku 6. Pogon ovog dokumenta) Tabela 2: Poreenje Biodiska i MBR sistema.

MBR sistem Slian je aktivnom mulju, samo sadri membranski sistem zaronjen u rezervoar aktivnog mulja Prednosti i mane su iste kao za aktivni mulj za bioloku fazu Uvodi dodatnu membranu kroz koju prolazi efluent. Tako proces proizvodi veoma istu vodu, ukoliko je dobro projektovan i voen Membrane mogu biti posmatrane kao tip tercijalnog tretmana Membrane su jako osetljive. Njihov optimalan rad zavisi od kvaliteta i kvantiteta flokula aktivnog mulja. Varijacije u biolokom ili hidraulinom optereenju e blokirati membrane i uticati na tretman Membrane se moraju ispirati istom vodom svaka 3 meseca i jednom godinje kiselinom

Biodisk sistem Proizvodi istiju vodu nego SBR sistem

Inicijalni troak je manji za sisteme vee od 20m/d Zauzima mali prostor Lako se prilagoava ok optereenjima Niska potronja elektrine energije Tabela 3: Poreenje Biodiska i SBR.

SBR sistem isti otpadnu vodu za kanalizaciju do prihvatljive mere kada je dobro projektovan Niska inicijalna cena za male kapacitete (4-12 m/d) Korienje velike povrine u odnosu na kapacitet Ne moe da se prilagodi ok optereenjima Visoka potronja elektrine energije zbog operacije pumpanja

2.

Primer malog postrojenja ugraenog u zemlju

Mnogobrojni mali pa i srednji sistemi su instalirani kako u Nemakoj, tako i irom sveta. Za bioloku fazu, ovaj sistem zahteva samo plou za temelj na dubini od 2m (slika 11). Bioloki tretman ukljuujui dobo filter se tada ubacuje u zemljanu rupu kao jedna kompaktna celina (slike 10 i 12).

Slika 10: Isporuka jedinice koja se ugrauje u zemlju

Slika 11: Temeljna ploa za ureaj koji se ugrauje u zemlju

Slika 12: Instalacija ureaja u zemlju

Slike 5 i 6 (5 strana nazad) pokazuju kompletno instalirani ureaj. Poklopci se lako mogu otvoriti za inspekciju i odravanje. Dimenzije basena i smer protoka otpadne vode moe se uzeti iz konstrukcionih crtea na crteu 13. Kompletna konstrukcija postrojenja se sastoji iz rezervoara za taloenje, dobo filtera i hlorisanja (slika 1). Pojedine faze postrojenja mogu biti projektovane u skladu sa individualnom situacijom i zahtevima kvaliteta preraene vode od strane kupca.

Slika 13: Konstrukcioni crtei nemakog BIODISK sistema (vai za sisteme od 60 m/d u srednjoevropskim klimatskim uslovima, vei protok u toplijim podnebljima).

Legenda: 1 - Ulazna kanalizaciona voda 2 - Izlazna tretirana voda 3 - Izlaz mulja 4 - Preliv 5 - Nivo vode 6 - Dobo filter 7 - arke

3.

Primer velikog postrojenja na zemlji

Veliko postrojenje za otpadne vode, ija forma je prikazana na slici 14, izgraeno je na Srednjem istoku i obrauje protok otpadne vode od 4000 m/danu. Primarni rezervoari za preiavanje (taloni rezervoari) i finalni rezervoari za preiavanje (u ovom sluaju sa lamela separatorima) su neophodni. Na veini lokacija Srednjeg Istoka, ambijentalne temperature su visoke tokom cele godine i to su uslovi u kojima je ve visoka efikasnost BIODISK sistema pa su performanse dodatno poboljane.

Slika 14: Postrojenje 4000 m/dan (Srednji istok).

Slika 15: Gradilite (Srednji istok)

Slika 16: Radnici na gradilitu

Slika 17: Instalirani ureaji u hali.

Slika 18: Spojnica i amortizer.

Slika 15 prikazuje lokaciju gradilita. Na slici 17 vidljivi su Biodiskovi sa motorima koji vre rotaciju osovina i diskova. Slika 18 prikazuje spojnice sa amortizerom. Ovde motori jo uvek nisu prikljueni.

Dijagram protoka (crte 19) za postrojenje otpadne vode od 4000 m/danu pokazuje strukturu velikog BIODISK sistema za tretman: arni rezervoar i taloni rezervoari na prilivu, potom BIODISK ili RBC (rotirajui bioloki kontaktori) ureaji prikljueni pralaleno sa, u ovom sluaju, lamela separatorima kao finalnim preistaima direktno se nadovezujui na tercijarni tretman u formi hlorisanja i peani filteri, opciono filteri aktivnog uglja. Rezervoar za zadravanje mulja je postavljen pored arnih i talonih rezervoara, iz kojih se direktno snabdeva, potom je mulj kompresovan; za ovu svrhu se koristi filter presa.

Slika 19: Dijagram protoka Biodisk sistema 4000 m/dan (Srednji istok).

5.

Tehniki detalji

Motori za RBC Biodisk linije: Snaga 0.37 do 1.5 kW u zavisnosti od duine linije Stepen zatite IP 55 KS specijalna zatita od korozije i ex-zatita Rotirajue disk jedinice: Prenik diska 2m Materijal diska nerecikliran polipropilen visoke gustine debljine 2 mm Basen nerecikliran polipropilen visoke gustine debljine 10/20 mm Osovina za diskove galvanizovan nerajui ellik AISI 316L Broj obrtaja 4-5 rpm Kotrljajui leajevi Automatski uljani set za leajeve Dobo filter: Reetka 40 m Pumpa za povratno strujno ispiranje GRUNDFOS SP 2A-18 2900 rpm, 2 m/h protok Materijal nerajui elik Motor za pumpu za povratno strujno ispiranje GRUNDFOS MS402 nominalna snaga 0.75 kW