Modernistiki pokret

U isto vreme kada su Frojd i drutveni teoretiari raskidali s pogledom na ljudsku prirodu i drutvo prosvetiteljstva, umetnici i pisci su se pobunili protiv tradicionalnih formi umetnikog i knjievnog izraza koje su vladale evropskim kulturnim ivotom jo od vremena renesanse. jihova eksperimentiranja stvorila su veliku kulturnu revoluciju nazvanu modernizam, koji i dalje duboko utie na umetnost.

Raskid s konvencionalnim vidovima estetike

Po mnogo emu, modernizam je bio ponavljanje i irenje pokreta romantizma, koji je dominirao evropskom kulturom na poetku devetnaestog veka. Oba pokreta podvrgnuta su istraivanju kritike kulturnih stilova koji su bili uoblieni za vreme renesanse, a imali korene u drevnoj Grkoj. Ali ak vie nego u romantizmu, modernizam je negovao izuzetno jaku introspekciju ! pojaanu svest o sopstvenom bi"u. U jo ve"em stepenu od romantiara, pisci modernisti pokuavali su da prenesu svoja sopstvena jedinstvena ose"anja, a intelekt videli kao prepreku slobodnom irenju elementarnih ljudskih emocija. U istoj meri, reagovali su protiv naturalizma, koji je zahtevao izdvojeno izuavanje ljudi i drutvenih uslova i naglaavao kauzalni odnos izme u pojedin!a i okoline. "jihova kritika naturalizma liila je na romantiarske optube protiv ra!ionalizma devetnaestog veka. #ie od svojih romantiarskih prethodnika, modernistiki umetnici i pisci napustili su konvencionalne knjievne i umetnike modele i eksperimentisali s novim vidovima izraza. Posledi!a njihovog smelog poduhvata, kae knjievni kritiar #rvin $ou, bila je nita manje do %razbijanje tradi!ionalnog jedinstva i kontinuiteta zapadne kulture&. Modernistiki umetnici i pisci otili su, kao i Frojd, dalje od povrnih pojava u potrazi za dubljom realno"u sakrivenom u ljudskoj psihi. Francuski pesnik $rtur %embo &$rthur %imbaud' koji je naslutio ovaj tok, napisao je' ()no to ovek koji ho"e da bude pesnik mora *+, svega ostalog da proui jeste njegova sopstvena i potpuna svest- on istrauje svoju duu, on je nadzire, iskuava je, izuava je. .aem da treba biti vidovit, napraviti se vidovitim. /esnik postaje vidovit pomo"u dugog, ogromnog i smiljenog rastrojstva svih ula. 0vim oblicima ljubavi, patnje, ludila- on istrauje sam sebe, on kroz sebe vidi sve otrove, da bi sauvao samo kvintesencije. eopisivo muenje u kome mu je potrebna sva vera, sva natoveanska snaga, u kome on postaje vie nego iko veliki bolesnik, veliki zloinac, veliki prokletnik, ! i vrhovni Uenjak1 ! 2er on stie do neznanog1 2er je on vie nego iko usavrio svoju ionako bogatu duu1 )n stie do neznanog, i kad bi na kraju ak i poludeo i izgubio mo" shvatanja svojih vizija, on ih je ipak video13 Pis!i kao to su (omas )an *(homas )ann+, )arsel Prust *)ar!el Proust+, ,ejms ,ojs *-ames ./012+ Avgust 3trindberg, ,. $. 4orens *,. $. 4a5ren!e+ i 6ran! 7a8ka *6ranz 7a8ka+ istraivali su unutranji ivot pojedin!a i psihopatologiju ljudskih odnosa. 9avili su se tekim

dilemama ljudi i ena koji su odba!ivali vrednosti i obiaje svoga vremena i opisivali bol ljudi optere:enih krivi!om, razdirani unutranjim sukobima, podsti!ani unutranjom samodestruktivno:u. (ako e su pokazali nadmo:nu snagu ira!ionalnog i privlanost primitivnog i, raskidaju:i s konven!ijama, bavili se seksualnim temama. )d renesanse pa preko prosvetiteljstva i do u devetnaesti vek, merila estetike 4apada bila su oblikovana u uverenju da svemir otelotvoruje inherentan matematiki poredak. /osledica ovog poimanja spoljanjeg sveta kao ure5enog i shvatljivog bio je stav da umetnost treba da podraava stvarnost. )d renesanse pa nadalje, kako kae sociolog 6anijel 7el, umetnost je smatrana (ogledalom prirode, predstavom ivota. 4nanje je bilo odraz onoga to je bilo 8tamo napolju8... kopija vi5enog3. )d vremena renesanse, umetnici su namerno koristili zakone perspektive i proporcija, muziari su koristili akorde koji su doneli ritam i melodiju u sjedinjenu celinu- pisci su stvarali svoja dela prema ustaljenoj emi koja je ukljuivala poetak, sredinu i kraj. Modernistika kultura, me5utim, ne priznaje objektivno postojanje prostora, pokreta i vremena jednako za sve posmatrae. Umesto toga, stvarnost se moe prihvatati na mnogo naina- mnotvo referentnih okvira odnosi se na prirodu i ljudsko iskustvo. 0tvarnost je ono to posmatra kroz prizmu imaginacije uoava da jeste. ( ema spoljanje stvarnosti3, rekao je modernistiki nemaki pesnik 9otfrid 7en &9ottfried 7enn', (postoji samo ljudska svest, koja neprestano gradi, modifikuje, nanovo gradi nove svetove iz sopstvene kreativnosti3. Moderna umetnost, na primer, ne tei da imitira prirodu. )na je vie zainteresovana za to kako umetnik transformie objekat nego za sam objekat ! za ose"anja koja evocira neki predmet u unutranjem bi"u umetnika i znaenje koje umetnikova imaginacija name"e stvarnosti. (0avesna i tana imitacija prirode ne stvara umetniko delo3, pisao je :mil olde &:mile olde', nemaki slikar ekspresionista. ( eki rad postaje umetniko delo kada se prevrednuju vrednosti prirode i doda im se sopstvena spiritualnost3. ;vajcarski slikar /aul .le &/aul .lee' izjavio je< ( ekada smo predstavljali stvari koje su vidljive na zemlji...6anas otkrivamo stvarnost koja je iza vidljivih stvari, izraavaju"i na taj nain uverenje da je vidljivi svet samo jedan izolovan sluaj u odnosu na svemir i da postoji jo mnogo drugih, latentnih stvarnosti. 3tvari kao da poprimaju jedno ire i raznovrsnije znaenje, esto naizgled suprotstavljaju:i se ra!ionalnom iskustvu iz prolosti.& )oderni umetni!i namerno su zaranjali u svet nesvesnog u potrazi za instinktivnim, 8antastinim, primitivnim i tajanstvenim koje su doivljavali kao viu i dublju stvarnost od one koju analitika misao moe da shvati. Ono to je najvanije za umetnika, govorio je 7le, nije %da predstavi stanje spoljanjih pojava...sluajno 8iksiranih u vremenu i prostoru&, ve: umetnikovu sopstvenu %proni!ljivu viziju i intenzivnu dubinu ose:anja&. (a nova norma %doputa slikaru da propor!ionie predmete prema stepenu plastinosti koju eli da oni imaju&, izjavio je pesnik Gijom Apoliner *Guillaume Apollinaire+. A )ori ,eni *)auri!e ,enis+, istaknuti muralista, napisao je' (Umetnost vie nije samo vizuelni ose"aj koji beleimo, samo fotografija...prirode. e, ona je delo naeg duha kome je priroda samo povod. Umesto da se ;radi okom, mi tragamo

po tajanstvenom sreditu misli<, kako je rekao Gogen *Gauguin+==ako mi osloba5amo svoj senzibilitet, i umetnost, umesto da bude kopija, postaje subjektivna deformacija prirode.& 9el komentarie subjektivnu prirodu umetnosti' (Modernizam...porie primat spoljanje stvarnosti, onakve kakva je data. )n tei ili da preuredi stvarnost ili da se povue u unutranjost linosti u lini doivljaj kao izvor svojih interesa i estetskih preokupacija..."aglaava se bi:e kao merilo razumevanja, i aktivnost poznavao!a, >?2 nego karakter predmeta kao izvora znanja...=ako se razaznaju namere modernog slikarstva...da narui ure5eni prostor...da premosti rastojanje izme5u objekta i posmatraa, da se >baci? na gledaoca i vrsto se utisne.3 Odba!uju:i konven!ionalne 8orme estetike koje su naglaavale strukturu i povezanost, modernizam je izba!io umetnost na neistraene prostore. Uzmiu:i od srednje klase, industrijske !iviliza!ije koja je !enila ra!ionalizam, organiza!iju, jasno:u, stabilnost i konane norme i vrednosti, modernistiki pisci i umetnici bili su opinjeni bizarnim, tajanstvenim, nepredvidivim, primitivnim, iracionalnim i bezoblinim. /isci su, na primer, eksperimentisali s novim tehnikama kako bi preneli napetu borbu izme5u svesnog i nesvesnog i nagovestili aberacije i sloenost ljudske linosti i iracionalnost ljudskog ponaanja. aroito, oni su smislili novi nain, tok svesti, kako bi prikazali svaki sloj uma ! kako svesna razmiljanja tako i nesvesna nastojanja ! i kako bi uhvatili kako se misli redaju isprekidane spontanim izlivima, nepovezanim tvrdnjama, nasuminim se"anjima, prikrivenim eljama i upornim matanjima. U muzi!i, #gor 3travinski je eksperimentisao s atonalno:u a Arnold 3enberg *Arnold 3!hoenberg+ s primitivnim ritmovima. 7ada je balet 3travinskog Posveenje prolea bio izveden u Parizu @A@B, pozorina publika se podigla kako bi izrazila protest to je kompozi!ija koristila primitivne, dezu nalik ritmove i temu ritualnog rtvovanja.

Kulturni pesimizam
)nogi ljudi koji su iveli u belle epoque C na kraju devetnaestog veka C posmatrali su dostignu:a Dapada u umetnosti i nau!i kao trijum8. Ali bilo je i kulturnih kritiara, kakav je bio "ie, koji su odba!ivali spoljani sjaj tog perioda kao 8asaduE za njih su dekaden!ija, pad i trule predstavljali pravu stvarnost. =ema o kulturnoj degeneraciji i egzistencijalnom amoru proimala je dela nekolicine pisaca i umetnika. =ako je francuski pisac :rnest .aro &:rnest @aro' napisao ABCB. godine< ( ikada se o pitanju zla i vrednosti ivota nije raspravljalo s takvom stra"u kao u nae vreme...6a li je tano je da je svet loe sazdan, i da postoji jedno radikalno, apsolutno, nesavladivo zlo svojstveno prirodi i oveanstvu, da je postojanje nesre"a i da je nitavilo bolje od postojanjaD3 0vet koji su uobliili pozitivizam i nauka, kako su rekli ovi kulturni kritiari, sveo je ivot na nemilosrdno i sterilno mehaniko bitisanje. Eivot je lien spiritualnosti, poezije, imaginacije i krajnje svrhe. Ovi su mislio!i svoju epohu videli kao vreme ispunjeno bolom, borbom due, udnje da se otkrije dublje i lino znaenje ivota i jednog pozitivistikoCmehani!istikog pogleda na svet, koji je obezvredio imagina!iju i prognao pojedin!a u svet stvari.

Pesimizam ovog perioda imao je korene u Fopenhauerovoj 8ilozo8iji. "jegovo najznaajnije delo, Svet kao volja i predstava *@G@A+, steklo je popularnost u 6ran!uskoj, naroito posle njegovog prevoda @GGH. Ovaj duh pesimizma i dekaden!ije uobliili su i 8ran!uski pesni!i Fari 9odler *Iharles 9audelaire+ *@GJ@C@GHK+ i Artur Lembo *@GMNC@GA@+. 7odlerovo Cvee zla davalo je primat truljenju i propadanju, melanholiji i oaju kao i bizarnom i izopaenom. .ada je revidirano izdanje Cvea zla bilo spremno za objavljivanje, 7odler je pisao svojoj majci da delo pokazuje (moje ga5enje i mrnju prema svemu3. %embo, kao i ie i 7odler pokazao je intenzivnu odbojnost prema buroaskom drutvu, njegovom materijalizmu, hipokriziji i lanoj uljudnosti. )su5ivao je konvencionalnu ljubav, porodicu, moralnost i intelektualizam. U svojoj pesmi %Fta mari& *@GKJ+ izrazio je svoju optu odvratnost prema svetu' O#ndustrijal!i, vladari, senati "estaniteP )o:i, pravdo, istorijo, dole s vamaP Qvropo, Azijo, Ameriko C nestaniteP&

Moderna umetnost
)odernistiki pokret, koji je poeo pred kraj devetnaestog veka, bio je u punom pro!vatu pred Prvi svetski rat i nastavi:e da !veta u poratnom svetu. )oda se najjasniji izraz modernistikog stanovita nalazi u umetnosti. .rajem devetnaestog veka umetnici su poeli da se udaljavaju od naela koja su obeleavala umetnost jo od vremena renesanse. /oto se vie nisu bavili prikazivanjem predmeta onako kako ga oko vidi, poeli su da trae nove oblike izraavanja. Fstorija modernog slikarstva poinje s impresionizmom, koji je pokrivao period od ABGH. do ABBG. i raskinuo s tradicionalnim formulama kompozicije &raspored likova i predmeta' i upotrebe boje i svetlosti. @entar impresionizma bio je /ariz, a njegove glavne figure bili su :duar Mane &:douard Manet', .lod Mone &@laude Monet', .amij /isaro &@amille /issarro', :dgar 6ega &:dgar 6egas' i /jer )gist %enoar &/ierre $uguste %enoir'. /rihvataju"i /isaroov savet ! ( e postupajte po pravilima i principima ve" slikajte ono to uoavate i ose"ate3 ! impresionisti su pokuali da daju svoj neposredni i lini utisak o nekom predmetu ili doga5aju. /okuavali su da uhvate kako pokret, boja i svetlost izgledaju oku u jednom prolaznom trenutku. 4ainteresovani uticajem koji svetlost ima na predmete, impresionisti su napustili svoje ateljee i otili u prirodu, gde su slikali prirodu pod otvorenim nebom . 7oristili su smele boje i pravili jasne kontraste izme u svetlosti i senke kako bi odrazili kako predmeti pri intenzivnoj svetlosti kao da podrhtavaju naspram svoje pozadine. Pored pejzaa, impresionisti su slikali eljezni!u, mostove, bulevare i ljude C po salama za igranje, ka8eima, pozoritima i javnim parkovima. 3likari impresionisti eleli su da prikau ivot onako kako se obino doivljavao u svetu koji se brzo industrijalizovao. # uvek su pokuavali da prenesu trenutni utisak nekog doga aja ili neke osobe. .rajem osamdesetih i tokom devedesetih godina devetnaestog veka, nekoliko umetnika otilo je dalje od impresionizma. azvani postimpresionistima, oni su jo dalje

revolucionisali umetnikovo ose"anje prostora i boje. U jo ve"oj meri od impresionista, pokuavali su da od umetnosti stvore upeatljiv emocionalni doivljaj i da izraze lini utisak o stvarnosti, a ne fotografsku kopiju predmeta. /ol 0ezan &/aul @ezanne' &ABIB!AJHG' pokuavao je da izrazi svoju vizuelnu percepciju predmeta, a ne sam predmet. 6rugim reima, onome to se vidi, umetnik je dodavao linu procenu, koja je prema njegovim sposobnostima organizovana u umetniko delo. 7ada je slikao predmete u grupi, 3ezan je namerno izobliavao perspektivu, potinjavaju:i izgled pojedinanog predmeta potrebama totalnog dizajna. 3ezan je pokuavao da pokae da se objekat, kada je postavljen u grupi s drugim objektima, vidi drugaije nego kada stoji sam. "esputani klasinim umetnikim 8ormama, umetni!i su u umetnosti dalekih naroda traili nove oblike lepote i nove naine izraavanja. Reliki broj rukotvorina i umetnikih predmeta koji su dolazili u glavne gradove Qvrope iz Azije, A8rike i oblasti Pa!i8ika kao suveniri imperijalnih poduhvata devetnaestog veka, i od antropologa i etnogra8a Cpodsti!ali su zainteresovanost za nezapadnu umetnost. Pol Gogen *Paul Gauguin+ *@GNGC@ASB+ otkrio je lepotu u rezbarijama i tkaninama koje su stvorili tehnoloki tako zaostali narodi kao to su stanovni!i )arkiskih ostrva. Otkrio je da vrlo jednostavna, ak primitivna, konstruktivna sredstva mogu da proizvedu dela velike lepote. Uspeni pariski berzanski meetar, 9ogen je napustio berzu i posvetio se umetnosti. 6oao je do zakljuka da je buroaska civilizacija izvetaena i iskvarena. Kiavaju"i ljudska bi"a snage sopstvenih ose"anja, industrijska civilizacija otupila je kreativni izraz imaginacije i spreavala ljude da dostignu pravo razumevanje samih sebe. Fz tih razloga, 9ogen je pobegao na =ahiti. a tom ivopisnom ostrvu, koje uglavnom nije dodirnuo evropski nain ivota, nadao se da "e otkriti pravu prirodu oveanstva nedeformisanu i neiskvarenu modernom civilizacijom. Postimpresionisti su doneli revolu!iju ne samo prostora ve: i boje, ega je primer Rinsent van Gog *Rin!ent van Gogh+ *@GMBC@GAS+. Ran Gog, sin holandskog svetenika, bio je usamljena, razdirana i plaha dua. U jednom kratkom periodu, sluio je kao laiki propovednik me u beznadeno siromanim kopaima uglja. Preavi u Pariz @GGH, Ran Gog je pao pod uti!aj 8ran!uskih impresionista. Eele"i da koristi boju na nov, vlastiti nain, #an 9og je napustio /ariz i otiao u predele Mediterana, gde se nadao da "e dozive ti novu viziju suneve svetlosti, neba i zemlje. #an 9og je koristio istije, svetlije boje od onih koje su koristili umetnici pre njega. )n je otkrio da boja, kao i drugi formalni kvaliteti, moe da deluje kao jezik po sebi. Rerovao je da lokalna, ili %>?Tva&, boja nekog predmeta ne izraava obavezno umetnikov doivljaj. Umetni!i, po Ran Gogu, treba da pokuavaju da slikaju stvari ne onakve kakve su, ve: onako kako ih umetnik ose:a. %Dvezdana no:& prenosi njegovu viziju no:nog neba, ne s taki!ama svetlosti, ve: sa zvezdama koje eksplodiraju i koje se kovitlaju ogromnim svemirom, preplavljuju:i uukana stanita koja su sagradila ljudska bi:a. Praktino nepoznata za njegova ivota, Ran Gogova umetnost postala je krajnje uti!ajna ubrzo posle njegove smrti. -edan od prvih umetnika na koje je delovao njegov stil bio je norveki slikar Qdvard )unk *Qdvard )un!h+ *@GHBC@ANN+, koji je zapazio Ran Gogovo kori:enje boja dok je bio u Parizu. U %#gri ivota&, na primer, )unk je koristio jake, jednostavne linije i intenzivne boje

kako bi istraio neizraene seksualne stresove i kon8likte. U %7riku&, namerno je izobliio ljudsko li!e i nebo, tlo i vodu kako bi prikazao strah. /osle postimpresionista umetnost se jo vie udaljavala od reprodukovanja slinosti sa fizikim predmetom ili ljudskim bi"em. Umetnici su pokuavali da prodru sve dublje u nesvesno, u kojem su videli izvor kreativnosti i boravita vie istine. /aul .le je modernu umetnost opisao na ovaj nain< (0vako &umetnik' treba da ide kuda ga otkucaji njegovog srca vode... ae srce koje bije gura nas dole, duboko dole do izvora svega. )no to izbija iz tog izvora, nazvali mi to snom, idejom ili fantazijom ! mora se ozbiljno uzeti3. U "emakoj, tenden!ija da se boja koristi zbog njene snage da izrazi psiholoka stanja nastavila se u delima nemakih ekspresionista. Qkspresionisti su nasledili "ieov kulturni pesimizam C njegov stav da je drutvo dekadentno C kao i njegov apel za obnovu kroz subjektivno stvaranje. Da njih je umetnika kreativnost bila preludijum kulturnom osloba anju i obnovi. 7roz umetnost nadali su se da :e pokazati istu vitalnost da izraze, po re!ima Qrnsta 4udviga 7irhnera *Qrnst 4ud5ig 7ir!hner+ *@GGSC@ABG+, %bogatstvo i radost ivljenja, ...ljubav kao i mrnju&. "a svojoj sli!i %"aslonjeni akt& iz @ASA, 7irhner je koristio jake, otrovnoute i zelene boje kako bi evo!irao ose:anje napetosti, stresa i izolovanosti. (ako e je koristio smele, brze linije kako bi de8inisao ravne oblike, to je bila tehnika koju je pozajmio iz narodne umetnosti i iz dalekih uro enikih tradi!ija. U Francuskoj, jedna druga grupa avangardnih umetnika nazvana fauves &divlje zveri' koristila je boju s velikom slobodom kako bi izrazila intenzivna ose"anja i povienu energiju. Posle istraivanja dela 8ovista, jedan 8ran!uski kritiar je napisao' %Ono to je ovde predstavljeno...nema nikakve veze sa slikarstvomE neka bezoblina kon8uzija boja, plava, !rvena, uta, zelena, varvarski i naivni duh deteta koje se igra kutijom boji!a koje je upravo dobilo kao boini poklon&. Protive:i se novim strujama u slikarstvu, kritiari su propustili da 8ovistima priznaju originalnost i darovitost. $nri Matis &Lenri Matisse' &ABGJ!AJMN', vode"i fovistiki slikar, oslobodio je boju svih ogranienja. 0likao je iroke povrine biraju"i zapanjuju"e pigmente koji nikakve veze nisu imali sa pravim bojama subjekta. jegova briljantna upotreba boje i crtea izazvala je burne reakcije- jedan njujorki kritiar opisao je Matisovu izlobu kao (najodbojniju mogu"u runo"u...umetniko izopaavanje...ogavnost3. Fzme5u AJHJ. i AJAN, /ablo /ikaso &/ablo /icasso' &ABBA!AJCI' i Eor 7rak &9eorges 7raOue' &ABBP!AJGI' razvili su novi stil nazvan kubizam, istrauju:i igru izme u ravnog sveta slikarskog platna i trodimenzionalnog sveta vizuelne per!ep!ije. 7ao i postimpresionisti, oni su pokuavali da slikaju stvarnost dublje od onoga to oko zapaa na prvi pogled. .ubistika umetnost prikazuje predmete posmatrane iz vie uglova. 7rojne razlomljene slike kubistike umetnosti ine oveka svesnim sloenog doivljaja vi5enja. 2edan istoriar umetnosti opisuje kubizam na slede"i nain< (.ubista nije zainteresovan za uobiajena merila predstavljanja . =o je kao da idemo oko predmeta koji on analizira, kao to ovek moe slobodno da obilazi neku skulpturu da bi je posmatrao. $li on mora ove perspektive da predstavi sve odjednom.3

"a sli!i %Gospo i!e iz Avinjona&, Pikaso je naslikao pet nagih ena. U svakom svom delu telo je izoblieno prkose:i klasinim i renesansnim merilima lepote. 4i!a slina maskama odraavaju Pikasov dug a8rikoj umetnosti i, zajedno s uglastim obli!ima, liavaju predmete individualnosti i personalnosti. Glava 8igure koja ui, kombinuje pro8il s li!em prikazanim spreda C to je bio Pikasov pokuaj da istovremeno predstavi brojne uglove posmatranja jednog predmeta. .ako bi neto prikazali iz viestruke perspektive, kubisti su namerno deformisali predmete, izobliavaju"i pojavnu stvarnost prema senzibilitetima samih umetnika, njihovoj umetnikoj autonomiji. (okom itavog perioda od @GAS. do @A@N, avangardni umetni!i su potiskivali subjektivnu stvarnost i predstavljanje predmeta i naglaavali izraajnu snagu takvih 8ormalnih kvaliteta kao to su linija, boja i prostor. e iznena5uje to su neki umetnici na kraju poeli da stvaraju dela koja se nisu odnosila ni na ta to se moe videti u stvarnom svetu. Pit )ondrijan *Piet )ondrian+ *@GKJC@ANN+, holandski umetnik, doao je u Pariz neposredno pred Prvi svetski rat. (u je upoznao kubistiku umetnost Pikasa i 9raka. 7ubisti su zamiljenu dubinu u svojim slikama sabili tako da su svi predmeti izgledali kao da se nalaze u samo nekoliko santimetara dubokom prostoru. Oni su temu tako e sveli do beznaajnosti. Mondrijanu se inilo da je slede"i korak bio da se osobodi iluzionistikog prostora i teme u potpunosti. :liminiu"i sa svojih slika svaku referencu na vidljivi svet, Mondrijan je doprineo da se inaugurie apstraktna umetnost. Me5u osnivaima apstraktne umetnosti bio je i #asilij .andinski &ABGG!AJNN', %us koji je iveo u emakoj. .andinski je postepeno uklonio sve tragove fizikog sveta sa svojih slika kako bi stvorio bespredmetnu umetnost koja niim ne podsea na prirodni svet. .ada je rekao da je (slikao...podsvesno u stanju jake unutranje napetosti3, .andinski je jasno izrazio osnovnu odliku moderne umetnosti. Levolu!ija koja se dogodila u umetnosti, pred prelazak u dvadeseti vek jo uvek odjekuje. Posle skoro sto godina, ovi majstori moderne umetnosti nastavljaju da inspiriu svoju publiku stra:u i vizijom. Laskidanjem s renesansnim pogledom na svet kao skladno ure enim i ra!ionalnim, moderni umetni!i otvorili su nove mogu:nosti za umetniko izraavanje i dali primer narastaju:e snage i privlanosti ira!ionalnog u ivotu Qvrope.

Fntelektualci i umetnici u nemirnim vremenima

Posleratni pesimizam
/osle #elikog rata, :vropljani su drugaije gledali na sebe i svoju civilizaciju. #zgledalo je da su u nau!i i tehnologiji oslobodili snage koje nisu mogli da dre pod kontrolom, a vera u stabilnost i sigurnost evropske !iviliza!ije pokazala se kao iluzija. #luzorno je bilo i oekivanje da :e razum odagnati preostale znake mraka, neznanja i nepravde i da :e dovesti do jednog doba stalnog napretka. :vropski intelektualci su ose"ali da ive u (skrhanom svetu3. U jednom

dobu pojaane brutalnosti i mobilisane iracionalnosti, izgledalo je da se vrednosti stare :vrope ne mogu povratiti. (0ve krupne rei3, pisao je 6. L. Korens, (bile su ponitene za tu generaciju3. Pukotine koje su se nazirale u evropskoj !iviliza!iji pre Prvog svetskog rata postale su ire i dublje. "aravno, Qvropa je imala i svoje optimiste C one koji su nalazili razloga za nadu u 4igi naroda i u poputanju me unarodnih napetosti sredinom dvadesetih godina dvadesetog veka. )e utim, Relika depresija, trijum8 totalitarizma i gomilanje ratnih oblaka sredinom tridesetih godina dvadesetog veka pojaali su ose:anja sumnje i razoaranosti. 3umorno raspoloenje koje je zahvatilo evropske intelektual!e u periodu neposredno posle rata naslutio je 6rojd serijom lanaka objavljenih @A@M. godine pod nazivom %Lazmiljanja o vremenima rata i smrti&. Lat je, rekao je 6rojd, svukao sa zapadnjaka kulturne naslage koje su sluile da se u njih smesti ubilaka prvobitna agresivnost i pretio da nanese nepopravive tete evropskoj !iviliza!iji. O"e moemo a da ne osetimo da je ikada ijedan doga aj razorio toliko toga drago!enog u zajednikom posedu oveanstva, pomutio toliko najbistrijih umova ili tako temeljno unizio ono to je najuzvienije... rat u koga smo odbijali da verujemo izbio je, i doneo je C razoaranje...On gazi u slepom besu sve to mu se na e na putu, kao da budu:nosti vie ne:e biti, niti mira me u ljudima kada bude zavren. On kida sve zajednike veze me u narodima koji se spore i preti da ostavi nasle e ogorenosti koje :e uiniti svaku obnovu tih veza nemogu:om jo dugo vremena.& Pesimistiki stav proimao je i 6rojdovo delo Nelagodnost u kulturi *@ABS+ u kome iznosi da !ivilizovanom ivotu zauvek prete antidrutveni i ira!ionalni elementi ljudske prirode. 9ilo je i drugih izraza pesimizma na pretek. %Uivimo danas u znaku kolapsa !iviliza!ije&, izjavio je humanista Albert Fvaj!er @AJB. godine. Pol Raleri je rekao' %)i iz moderne !iviliza!ije nauili smo da priznamo da smo smrtni kao i svi drugi... Ose:amo da je !iviliza!ija krhka kao i ivot&. Godine @ABJ, nemaki 8ilozo8 7arl -aspers primetio je da' %Postoji sve ve:a svest o neminovnoj propasti koja je jednaka strahu od pribliavanja kraja svega onoga to ivot ini vrednim.& %omani )ldosa Lakslija odbacivali su uverenje u napredak i izraavali razoaranje u moderni svet. %oman :rnesta Lemingveja Sunce se ponovo raa &AJPG' opisuje izgubljenu posleratnu generaciju. :rih Marija %emark u svom delu Na zapadu nita novo &AJPJ' izrazio je dezorijentaciju mladih ljudi ija je ovenost bila naeta etvorogodinjim periodom smrti i svireposti. U slede"em pasusu, jedan nemaki vojnik razmilja o uticaju rata na mladost< Q6vadeset mi je godina- a od ivota znam samo za oaj, smrt, strah i besmislenu povrnost prebaenu preko ambisa tuge. #idim kako se narodi suprotstavljaju jedni drugima, i u tiini, i ne znaju"i, nepromiljeno, posluno, nevino kolju jedni druge. #idim kako najotriji mozgovi sveta izmiljaju oruje i reci kako bi ga uinili jo finijim i trajnijim...itava moja generacija proivljava ove stvari zajedno sa mnom...;ta oni oekuju od nas ako ikada do5e vreme da rat bude zavrenD 9odinama je na posao bilo ubijanje.. ae poznavanje ivota ogranieno je na smrt. ;ta "e se dogoditi posleD3 U Drugom dolasku *@A@A+, Rilijem 9atler -ejts prenosi ovo ose:anje mranih vremena'

OPrava anarhija putena je po zemlji, Dakrvavljena plima je putena, i svuda 3veanost nevinosti je potopljenaE "ajboljima nedostaje sva uverljivost, dok su najgori Puni strasne jaine. 3igurno da je neko otkrovenje nadohvat ruke 3igurno je ,rugi dolazak nadohvat ruke.& Pusta zemlja ( 3. Qliota *@AJJ+ izrazila je ose:anje oajanja, beskorisnosti i neizvesnosti, koje su nosili mnogi iz ratne genera!ije. U svojoj sli!i evropske !iviliza!ije koja se rui, Qliot stvara mraan s!enario. $orde s kapuljaama, savremeni varvari, jate se iznad ravni!a i ostavljaju puste gradove. -erusalim, Atina, Aleksandrija, 9e i 4ondon C svaki od njih nekada duhovni ili kulturni !entar C sada su %kule koje se rue&. Usred tog razaranja, uje se %visoko u vazduhu V Uamor materinskog oplakivanja&. U svom delu Moderni ovek u potrazi za duom &AJII' 2ung je rekao< ORerujem da ne preterujem kada kaem da je moderni ovek pretrpeo jedan skoro 8atalan ok, psiholoki govore:i, i zbog toga je zapao u duboku nesigurnost...Levolu!ija u naem svesnom pogledu koju su prouzrokovali katastro8alni rezultati Prvog svetskog rata, pokazuje se u naem unutranjem ivotu kao uzdrmavanje vere u nas same i nau vlastitu vrednost...2ako dobro shvatam da gubim svoju veru u mogu"nost racionalnog organizovanja sveta- stari milenarni san, u kome mir i harmonija treba da vladaju, izbledeo je.3 9odine AJIG, holandski istoriar 2ohan Lojzinga napisao je u poglavlju pod nazivom Shvatan e usuda< QEivimo u jednom bezumnom svetu...0vuda se javljaju sumnje u stabilnost nae drutvene strukture, neodre5ena strahovanja od neposredne budu"nosti, ose"anje da je naa civilizacija na putu da propadneRskoro sve stvari koje su nekada izgledale svete i nepromenljive sada su postale nesigurne, istina i oveanstvo, pravda i razum...)se"anje da se ivi usred estoke krize civilizacije, koja preti potpunim kolapsom, rairilo se na sve strane....ako nam danas izgleda naivna radosna i samouverena nada od pre jednog veka, da "e napredak nauke i opte irenje obrazovanja obezbediti progresivno usavravanje drutva13 Ubrzo po poetku 6rugog svetskog rata, Franc $leksander, psihijatar obrazovan u Ma5arskoj koji je iveo u 0jedinjenim 6ravama od AJIA, razmiljao je o :vropi posle /rvog svetskog rata u svom delu Nae do!a iracionalnosti< Q#ideo sam svet moje mladosti kako se brzo raspada i kako nestaju naela i ideali koji su postali moja druga priroda. .ao i ve"ina evropskih posmatraa ovih godina punih doga5aja video sam da je jedna kulturna epoha u procesu raspadanja. 0ta "e uslediti nije bilo jasno, ali je mnogo jasnije bilo ta je naroito nestajalo< najvie vrednosti koje sam poznavao, nauka i umetniko stvaralatvo radi njih samih, postepeno poboljanje ljudskih odnosa upotrebom znanja i razuma ustupali su mesto haotinom ose"anju nesigurnosti, strahu i nepoverenjuR0vako je oekivao ono najgore, brinuo je, bio je napet i zabrinut za svoju...neizvesnu budu"nost.3

ajuticajniji izraz pesimizma predstavljalo je delo )svalda ;penglera Propast zapada, objavljeno jula @A@G. godine, kada se Reliki rat pribliavao kraju. Prvi tom pojavio se i odmah postigao slavu i do @AJS. godine bio je tampan etrnaest puta. ,ruga knjiga pojavila se @AJJ. Ovo delo je posebno dobro bilo primljeno u Fpenglerovoj rodnoj "emakoj, uzdrmanoj porazom. ;pengler je sagledavao istoriju kao sklop mnogih razliitih kultura, koje se, kao ivi organizmi, ra5aju, doivljavaju mladost, zrelost i umiru. )no o emu su savremenici najvie razmiljali bilo je ;penglerovo insistiranje da je zapadna civilizacija ula u svoju poslednju fazu i da se njena smrt ne moe spreiti. Fpengler je kulturu de8inisao kao duhovnu orijenta!iju koja proima knjievnost, umetnost, religiju, 8ilozo8iju, politiku i privredu jednog narodaE svaka kultura ima prepoznatljiv stil po komese razlikuje od neke druge kulture. ,revni Gr!i, rekao je Fpengler, smatrali su da ive u jednom jasno de8inisanom i konanom svetu. Otuda je obeleje klasine skulpture naga statua u prirodnoj veliiniE arhitekture hram s malim stubovima, a politikog ivota mali gradoviCdrave T ne kraljevstvo ili !arstvo. )oderni zapadnja!i, rekao je Fpengler, imaju drugaiju kulturnu orijenta!iju C 8austovski nagon da se ire, nagon ekspanzije. Qvropljani su, tako, razvili umetnost perspektive koja doputa da se rastojanja prikau na slikarskom platnuE plovili su okeanima, osvojili ogromne oblasti na zemaljskoj kugli i komuni!irali na velikim rastojanjima tele8onom i telegra8om. ;pengler je smatrao da kulture, kao i bioloki organizmi, prolaze kroz neophodne stadijume< herojsku mladost, kreativnu zrelost i dekadentnu starost. U svojoj mladosti, u toku renesanse, rekao je 0pengler, zapadna kultura doivela je trijumfe Mikelan5ela, ;ekspira i 9alileja- u svojoj zrelosti, u toku osamnaestog veka, dostigla je svoj kreativni vrhunac u Mocartovoj muzici, 9eteovoj poeziji i .antovoj filozofiji. $li sada, faustovska kultura, ulaze"i u starost, pokazuje opadanje iji su znaci narastaju"i materijalizam i skepticizam, razoarani proletarijat, brojni ratovi i borba za vlast i dekadentne umetnike forme. (S velikom slikarstvu ili velikoj muzici za zapadnjake vie ne moe biti ni reci3, zakljuio je ;pengler. #e" napa"enom zapadnom svetu, ;pengler nije ponudio nikakvu utehu. 4apad, kao i druge kulture i kao svi ivi organizmi, osu5en je da umre- njegovo opadanje je nepovratno, njegova smrt neizbena, a simptomi degeneracije ve" su uoljivi. Fpenglerovo sumorno prognoziranje potvrdili su 8aisti, koji su tvrdili da grade novu i bolju !iviliza!iju na ruevinama dekadentne liberalne demokratije i da su izbor ili oni ili boljevi!i.

Kn i"evnost i umetnost# inovaci a$ razoaran e i drutveno tumaen e

Posleratni pesimizam nije spreio pis!e i umetnike da nastave s kulturnim inova!ijama zaetim pre rata. U delima ,. $. 4orensa, )arsela Prusta, Andre Uida, ,emsa ,ojsa, 6ran!a 7a8ke, (. 3. Qliota i (omasa )ana, modernistiki pokret dostigao je blistavi pro!vat. Ovi pis!i esto su izraavali nemire i neizvesnosti posleratnog perioda. 6ran! 7a8ka *@GGBC@AJN+, iji su znaajni romani Proces i Zamak, objavljeni posle njegove smrti, nije stekao priznanje sve do posle ,rugog svetskog rata. Moda bolje od bilo kog drugog romanopisca njegove generacije, .afka je shvatio dilemu modernog doba. ema

nikakvog vidljivog poretka niti stabilnosti u .afkinom svetu. Kjudska bi"a nastoje da prona5u smisao u ivotu, ali ih svakodnevni doga5aji u tome spreavaju. Uhva"eni u birokratsku mreu koju ne mogu da kontroliu, ive u komarnom drutvu kojim dominiraju nasilni, svirepi i korumpirani slubenici i nemoralni muitelji. U .afkinum svetu, svirepost i nepravda su prihva"eno stanje stvari, sila se sprovodi neogranieno, a rtve uestvuju u sopstvenom unitenju. =radicionalne vrednosti i uobiajena logika ne funkcioniu. 0vet, za koji se verovalo da je bezbedan, stabilan i svrsishodan raspada se. U Procesu, -oze8 7., obian ovek koji nije svestan toga da je poinio neko nedelo, biva uhapen. %W. je iveo u zemlji sa legalnim ustavom, gde je vladao opti mir, i svi zakoni su bili na snaziE ko se usudio da ga uhvati u njegovom sopstvenom stanuX& 2ozefu .. nije reeno zato je uhapen i na kraju je bio pogubljen, kao rtva institucionalnog zla koje lomi i razara oveka (kao psa3. U ovim opaskama, .afka je predvideo karakter totalitaristike drave na pomolu. *7a8kine tri sestre su nestale u holokaustu.+ 7a8ku, -evrejina koji je govorio nemaki u stranom slovenskom okruenju Yehoslovake, zastraivao je ota! tiranin. Umro je u ranoj mladosti od tuberkuloze. "eposredno posle njegove smrti, )ilena -esenska opisala je svog voljenog' %9io je usamljenik i vizionar koga je uplaio ivot...Da njega je svet bio pun nevidljivih demona koji sale:u i unitavaju bespomo:ne ljude= 0va njegova dela opisuju uas misterioznih nesporazuma me5u ljudima i njihovog ose"anja krivice bez prave krivice.3 Fzraavaju"i sopstvenu duboku teskobu, .afka je izrazio ose"anje otu5enosti i izolovanosti karakteristino za savremenog pojedinca. Fstraivao je strepnje i apsurdnosti ivota, ne nude"i nikakvo reenje niti utehu. U .afkinim delima, ljudi su poraeni i nesposobni da shvate iracionalne snage koje doprinose njihovom unitenju. Fako razum udi za skladom, .afka nam kae da neizvesnost, ako ne i sam haos, vlada ljudskim odnosima. e moemo biti sigurni ni u sopstveni identitet niti u identitet sveta sa kojim se susre"emo, jer su ljudska bi"a igrake nedokuivih sila, suvie iracionalnih da bi se mogle savladati. .afkina dela proima pesimizam u pogledu stanja u kome se nalazi ovek. 2edan od razloga velikog interesovanja za .afku posle 6rugog svetskog rata, prime"uje :jndel Floriz (jeste to je evropski svet poznih tridesetih i etrdesetih godina sa svojim izdajstvima i koncentracionim logorima, i svirepostima i ponienjima koja su otuda proistekla, neverovatno podse"ao na svet koji je oslikao .afka u prvim decenijama ovoga veka. Fstorija kao da je podraavala komarnu pozadinu koju je evocirao sanjar iz /raga3. Pre Prvog svetskog rata, nemaki pisa! (omas )an *@GKMC@AMM+ stekao je ugled svojim pripovetkama i romanima, naroito romanom Budenbrokovi *@AS@+, koji prikazuje propadanje jedne uspene buroaske porodi!e. U toku rata, )an je ostao nepokolebivi konzervativa!, koji je smatrao demokratiju %stranom i otrovnom po nemaki karakter...,uboko sam uveren da autoritarna drava jeste i uvek :e biti jedina koja je prava i koja odgovara nemakom narodu, i jedina koju on u sutini eli&. Posle rata, pribliio se liberalizmu, podravaju:i Rajmarsku republiku i kritikuju:i na!istiki kult ira!ionalizma.

U delu Mario i maioni ar *@ABS+, )an je otvoreno napao italijanski 8aizam podrazumevaju:i da mu se treba odupreti orujem. 9odine AJIA, dve godine pre no to je Litler doao na vlast Man je napisao lanak pod naslovom (/oziv na razum3, u kome je nacionalsocijalizam i ekstremni nacionalizam koji je ovaj podravao prikazao kao odbacivanje zapadne racionalne tradicije i povratak na primitivne i varvarske naine ponaanja. acionalizam tog vremena, pisao je Man, Qjeste neto sasvim razliito od nacionalizma devetnaestog veka sa svojim buroaskim, snano kosmopolitskim i humanim karakterom. )n se u svom karakteru razlikuje po...svojoj apsolutnoj neuz5rljivosti, svom orgijastinom, radikalno anti!humanom, pomahnitalo dinaminom karakteru... 3ve je mogu:e, sve je doputeno kao oruje protiv ljudske pristojnosti...6anatizam se pretvara u sredstvo spasenja due=politika postaje opijum za mase,...a razum sakriva svoje li!e.& 7ada je $itler doao na vlast, )an je otiao u Fvaj!arsku i na kraju u 3jedinjene ,rave, gde je i ostao kao odluni neprijatelj totalitarizma. 9odine AJIB. on je nacizam optuio za Qpotpuni prezir prema oveanstvu... &i zato to je' pretvorio naciju u jednu bezumnu ratnu mainu kako bi kontrolisao slobodne i misle"e gra5ane... jihovo uivanje u zloupotrebi ljudi prljavo je i patoloko...&/ostoji' prezir prema istom razumu i poricanje istine i nasilje nad njom u korist sile i interesa drave, obra"anje niim instinktima, takozvanom 8ose"anju8, osloba5anje gluposti i zla od discipline razuma i inteligencije, emancipacija nitkovluka ! ukratko pokret varvarske rulje.3 Opisuju:i krizu razuma koja je uti!ala na njegovu genera!iju, on je ukazao na predavanje %oboavanju nesvesnog, velianju instinkata...A i loi instinkti su isto tako uivali na svom vrhun!u. Rideli smo umesto pesimistikog uverenja namernu zlobu. #ntelektualno priznavanje gorke istine postajalo je mrnja i prezir prema samom razumu&. U !arobnom bregu, zapoetom @A@J. i dovrenom @AJN, )an je prikazao raspadanje buroaske evropske !iviliza!ije. Ladnja romana odvija se u jednom sanatorijumu u Fvaj!arskoj, neposredno pre Prvog svetskog rata. Pa!ijenti, iz nekoliko evropskih zemalja, pate od tuberkuloze, a duh im je oboleo kao i telo. (aj sanatorijum simbolie Qvropu. On predstavlja evropsku psihu koja je bolesna i koja strmoglavo juri ka katastro8i. -edan od pa!ijenata, #talijan 4odoviko 3etembrini, zastupa humanistike ideale prosvetiteljstva' razum, individualnu slobodu i napredak. #ako )an ima simpatija prema tim idealima, on istovremeno optuuje 3etembrinija za njegovu naivnu veru u napredak, njegov plitak pogled na ljudsku prirodu, to pridaje mali znaaj volji, i njegovu visokoparnu retoriku. Pre!enjuju:i snagu ra!ionalnog, 3etembrini nepromiljeno veruje da :e ljudi ispraviti svoje stavove poto jednom budu prosve:eni razumom. On, ak, na kraju tvrdi da je izleio obolelu osobu samo tako to ju je gledao %ra!ionalno&. 3etembrini predstavlja liberalizam u opadanju. "aspram 3etembrinija postavljen je 4eo "a8ta, jezuita jevrejskoCpoljskog porekla obuen u Fpaniji, koji predstavlja revolt protiv razuma )anove genera!ije. "a8ta u potpunosti odba!uje italijanske lieralnoChumanistike vrednosti. On je autoritara! koji insistira na tome da ljudima nije

potrebna sloboda, ve: autoritet i dis!iplina koje name:e drava ili !rkvaE on je 8anatik koji podrava muenje i teror kao sredstvo nametanja vlasti. Ube en da diktatura proletarijata predstavlja sredstvo za spasenje koje zahteva to doba, "a8ta prihvata marksizam. Oslanjaju:i se na srednjovekovni misti!izam, nieovski ira!ionalizam i marksistiku ratobornost on napada svaku 8a!etu postoje:eg liberalnog poretka. )ener Peperkorn, imu:ni holandski plantaer sa -ave, nije intelektuala!, nelogian je i nejasan, ali zrai istom vitalno:u i emotivnom snagom. Ova harizmatina linost pretvara u patuljka humanistu 3etembrinija i autoritarnog "a8tu i osvaja ostale pa!ijente, koji ga smatraju neodoljivim. !arobni breg, koji se zavrava poetkom Prvog svetskog rata, postavio je kljuna pitanja ali ih nije razreio. ,a li se epoha ra!ionalnoChumanistike kulture primi!ala krajuX ,a li je buroaska Qvropa pozdravila svoju duhovnu degenera!iju na isti nain na koji su neki od pa!ijenata u sanatorijumu pokazivali elju da budu bolesniX 7ako je Qvropa mogla da se izbavi od dekaden!ijeX ,. $. 4orensa *@GGMC@ABS+, sina nepismenog kopaa uglja, rastuivale su i ljutile posledi!e industrijskog drutva C propadanje prirode, dosadan rad odvojen od linog zadovoljstva i potraga za bogatstvom i posedima koji poriu ivot. 3a enjom je gledao na predindustrijsku Qnglesku i eleo da ljudi preusmere svoja razmiljanja sa stvaranja nov!a i potiskivanja nagona. U romanu "jubavnik ledi !eterli, i u drugim delima, obra ivao je sukob izme u industrijske !iviliza!ije i potreba ljudske prirode, izme u poretka i strasti. 7ao i romantiari devetnaestog veka, 4orens je pronaao dublje istine u duboko usa enoj strasti nego u razumu. (o ga je navelo da kritikuje hri:anstvo zbog guenja ljudske seksualnosti. Rerovao je, kao i "ie, da preterana intelektualiza!ija razara nagonski deo ljudske prirode koji potvr uje ivot. Godine @A@B. napisao je' O)oja prava religija je vera u krv, u put, poto su one mudrije od intelekta. Lazum moe da pogrei, ali ono to naa krv ose:a i kae, i u ta veruje, uvek je tano. #ntelekt je samo em i uzda. Fta me je briga za znanjeX -a samo elim da odgovorim svojoj krvi bez neozbiljne interven!ije uma, ili morala, ili ta znam ega...Postali smo tako smeno obazrivi da ve: ne znamo da li smo uopte ita.& )nogi pis!i, slomljeni nakon Prvog svetskog rata, zga eni narastaju:om snagom 8aista i potreseni stranim patnjama izazvanim depresijom, postali su osetljivi za drutvene i politike pro!ese. Loman Qriha )arije Lemarka Na zapadu ni#ta novo *@AJA+, bio je jedan od mnogih antiratnih romana. U Plodovima %neva &AJIJ', 6on ;tajnbek obuhvatio je patnje amerikih farmera koje je sa njihovih poseda proterala ogolela zemlja, i oduzimanje zemlje u toku depresije. %oman 6orda )rvela Put ka &i%an Piru &AJIC' zabeleio je sumoran ivot engleskih rudara po rudnicima uglja. )rvel je pokazao kako siromatvo gui ljudski duh i kako je besmisleno govoriti o viim stvarima u ivotu i o politikoj slobodi gladnima i siromanima. #nja!io 3ilone *#gnazio 3ilone+, koji je bio proteran iz 8aistike #talije, kombinovao je hri:ansku etiku sa so!ijalistikim idealizmom u svojim romanima, naroito u $lebu i vinu *@ABK+. )ali broj doga aja je tako uzburkao savest intelektuala!a kao Fpanski

gra anski rat, i mnogi od njih su se dobrovoljno javili da se bore sa panskim republikan!ima protiv 8aista. Loman Qrnesta $emingveja Za kim zvono zvoni *@ANS+ izrazio je njihova ose:anja. "ovi prav!i koje je zaela umetnost pre Prvog svetskog rata C apstrak!ionizam i ekspresionizam C nastavljeni su i u posleratnim de!enijama. Pikaso, )ondrijan, 7andinski, )atis, Luo, 9rak, )odiljani i drugi majstori, nastavili su da doteruju svoje stilove. Pored toga pojavili su se i novi tokovi u umetnosti, odraavaju:i traumu jedne genera!ije koja je preivela rat i izgubila veru u moralne i intelektualne vrednosti Qvrope. U @irihu, AJAM. godine, umetnici i pisci osnovali su pokret pod nazivom 6ada kako bi izrazili svoju odvratnost prema ratu i civilizaciji koja ga je iznedrila. #z neutralne Fvaj!arske pokret se proirio na "emaku i na Pariz. 6adaisti su izraavali svoj prezir prema uspostavljenim umetnikim i knjievnim naelima i odbacivali i 7oga i razum. %Uz pomo: razuma ovek postaje tragina i runa 8igura&, rekao je jedan dadaistaE %lepota je mrtva&, rekao je jedan drugi. 6ada je uestvovala u posleratnom raspoloenju dezorijentacije i oajanja. /reziru"i civilizaciju koja je podstakla svetski rat, dadaisti su smatrali da je ivot u osnovi jalov i apsurdan &6ada je termin koji nita ne znai'. 0lavili su iracionalno i nagonsko i kultivisanu ravnodunost. (Tinovi ivota nemaju ni poetka ni kraja. 0ve se doga5a na kompletno idiotski nain3, izjavio je pesnik =ristan @ara, jedan od osnivaa 6ade i njen glavni govornik. @ara je uzdizao spontanost iznad razuma< Q.akva dobra su nam donele teorije filozofaD 2esu li nam one pomogle da nainimo i jedan korak napred ili nazadD...Fmali smo dosta inteligentnih pokreta koji su preko mere rasprili nau slepu veru u korist od nauke. )no to sada elimo jeste spontanost jer sve to iz nas proistekne slobodno, bez intervencije spekulativnih idejaRpredstavlja nas.3 4a dadaiste svet je bio besmislen a stvarnost poreme"ena- otuda oni nisu ni za ta nudili nikakvo reenje. (.ao i sve u ivotu, 6ada je beskorisna3, rekao je @ara. 6adaisti su pokazali svoj prezir prema umetnosti &jedan istoriar umetnosti naziva 6adu (prvim antiumetnikim pokretom koji je ikada zabeleen3' tako to su namerno proizvodili dela koja naizgled nisu imala nikakvu umetniku vrednost. (Kopata za sneg3 Marsela 6iana &Marcel 6uchamp' je jedan primer, kao i njegova (UVnW Kiza s brkovimaX. Uprkos dadaistikim nihilistikim ciljevima i (sraunatoj iracionalnosti3, kae istoriar umetnosti L. #. 2anson, (bilo je tu i osloba5anja, putovanja u nepoznate predele kreativnog uma3. (ako je ,ianova slika s besmislenim nazivom %(u m<& bila %zasenjuju:e inventivna *i+ daleko ispred svoga vremena&. ,ada je zavrila u jednom 8ormalnom pokretu @AJN. godine i nju je nasledio nadrealizam. adrealisti su nasledili od 6ade prezir prema razumu- naglaavali su fantaziju i koristili Frojdove stavove i simbole u svojoj umetnosti kako bi reprodukovali sirovo stanje nesvesnog i kako bi doli do istina koje su van dohvata razuma. $ndre 7reton, francuski nadrealistiki pesnik, izrazio je fascinaciju nadrealista snagom iracionalnog'

O-o uvek ivimo pod vladavinom logike, ali se logike metode danas primenjuju samo na razreenje problema od sekundarnog interesa.../od oznakom civilizacije, i sa pretekstom napretka sve to se s pravom moe smatrati izmiljotinom ili praznoverjem prognano je iz uma, sva neuobiajena traganja za istinom zabranjena su. 0amo zahvaljuju"i neemu to lii na istu sre"u nedavno je iznet na videlo jedan aspekt mentalnog ivota ! po mom uverenju svakako najvaniji ! za koji se pretpostavljalo da mi uopte vie nismo zainteresovani. 0ve zasluge za ta otkri"a moraju pripasti Frojdu...Fmaginacija je moda u poziciji da povrati svoja prava.3 6a bi prodrli u unutranjost uma, kae 7reton, pisci treba da (brzo piu bez prethodno izabrane teme, dovoljno brzo kako se ne bi zadravali i da ne bi doli u iskuenje da nanovo proitaju ono to su... &oni' napisali3. /isanje ne treba da diktira intelekt ve" ono treba da tee automatski iz nesvesnog. adrealisti su pokuavali da prikau svet fantazija i halucinacija, divno i spontano. 7reton je nagovarao umetnike da ive u svojim snovima, makar to znailo i da vide (kako konj galopira na paradajzu3. U svom pokuaju da probiju pritiske ra!ionalnog kako bi doli do dublje realnosti C to jest, do jedne %nadrealnosti& C vode:i nadrealisti kao )aks Qrnst *@GA@C@AKH+, 3alvador ,ali *@ASNC@AGA+ i $uan )iro stvorili su dela nepore!ive umetnike vrednosti. Umetni!i, kao i pis!i, izraavali su drutvenu svest. Georg Gros kombinovao je dadaistiko ose:anje besmisla ivota s novim realizmom kako bi oslikao moralnu degenera!iju srednje klase nemakog drutva. U %Posle ispitivanja&, Gros, koji je tada iveo u 3jedinjenim ,ravama, dramatizovao je na!istiku brutalnostE u svom delu %7raj sveta& *@ABH+, izrazio je svoj strah od predstoje:eg svetskog rata. 3luenje )aksa 9ekmana u nemakoj vojs!i u toku Prvog svetskog rata uinilo ga je potpuno svesnim nasilja i brutalnosti, koje je izrazio u svom delu %"o:& *@A@GC @A+ i na drugim slikama. 9ekman, koga su na!isti oznaili kao %degenerisanog umetnika& otiao je u izgnanstvo u $olandiju. "a svojim bakropisima osaka:enih, na samrti i mrtvih vojnika, nemaki umetnrk Oto ,iks dao je snanu vizuelnu optuni!u svireposti Relikog rata i patnji koje je doneo. -o jedna nemaka umetni!a, 7ete 7olvi!, pokazala je duboko saose:anje za one koji pate C nezaposlene, gladne, bolesne, politiki ugnjetene. "a sli!i %Gernika& *@ABK+, Pikaso je ovekoveio pansko selo desetkovano 8aistikim danono:nim bombardovanjem u toku Fpanskog gra anskog rata. "a %9elom raspe:u& *@ABG+, )ark Fagal, -evrejin ro en u Lusiji koji se nastanio u Parizu, prikazao je teror i progon -evreja u na!istikoj "emakoj. U seriji slika, OPasija 3aka i Ran!etija& *@AB@C@ABJ+, ameriki umetnik 9en Fan iskazao je svoj bes zbog pogubljenja dvoji!e radikala. %3eobe& Rilijema Gropera *@ABJ+ dramatizovale su patnje istih onih 8armera lienih svojine koji su opisani u Ftajnbekovom romanu Plodovi gneva. 6ilip Qvergud, u %"e plai majko& *@ABGC@ANN+ prikazao je apatiju izgladnele de!e i stranu bespomo:nost njihovih majki.