Istraivanja Pijaea i Bluma pokazala su koliki je znaaj sadraja prvih godina deijeg ivota i razvojnih uticaja u predkolskom periodu

na intelektualni razvoj deteta. Rezultati ovih i drugih istraivanja su nauna osnova za savremenu teoriju i praksu predkolskog razvoja i za postavljanje konkretnih zadataka u oblasti intelektualnog razvoja. Osnovni zadatak intelektualnog razvoja je: razvijanje saznajnih i izraajnih sposobnosti dece predkolskog uzrasta: opaanja, panje, pamenja, mate, miljenja i govora, podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i uenje, stvaranje uslova za sticanje elementarnih predstava o prirodi i uvoenje predkolske dece u matematiko-logike odnose koji omoguavaju sticanje osnovnih pojmova o broju, veliini i prostoru". (Mitrovi: 1981, 109) "Roditelji i drugi odgajatelji moraju maksimalno iskoristiti ovaj rani period kad su deca najprijemivija za spoljne uticaje, odnosno uenje. Nauna istraivanja pokazuju da svakodnevna deija iskustva, naini primanja i odgovora na utiske iz neposredne okoline i stimulacije na koje ona reaguju utiu na oblikovanje njihovog mozga. Nove neuronske veze i povean broj sinapsi rezultat su detetovih doivljaja i utisaka o spoljnom svetu. Mozak se menja ukoliko je u funkciji (funkcionalne promene), ali se mienja i fiziki (strukturalne promene). (Omerovi i drugi: 2009, 193-194). Istraivanja su pokazala da vie ulnih utisaka poveava broj sinapsi, a povean broj sinapsi je uslov novih, viih formi nervnih aktivnosti. Sinapse se formiraju, jaaju i odravaju uz pomo iskustva i aktivnosti. Sinapse koje su ee u funkciji trajno sevuvruju, a one koje su ree gube se, nestaju. Nauno je dokazano da naslee odreuje osnovni broj neurona (nervnih elija), a da je uticaj okoline bitan za funkcionisanje mozga. Putem uenja, stimuliranja i vebanja mozak se razvija i menja svoju strukturu. Veoma je bitno za deiji razvoj pozitivno rano iskustvo. U sluaju negativnih iskustava razgranaju se 'loe' sinapse koje mogu celi sistem usmeriti u negativnom smeru. Deca koja su emocionalmo, socijalno, kulturno deprivirana, naputena deca imaju emocionalnih i kognitivnih problema. Na razvoj kore velikog mozga, tj. korteksa, njegovih centara i veza, jako utiu gramatika i sintaksa. Preciznost i tanost razlikovanja boja razvija se postepeno. Prilikom neposrednog opaanja deca razlikuju etiri osnovne boje: crvenu, utu, plavu i zelenu, oko druge godine. Razlikovanje boja se poboljava tokom neposrednog opaanja i imenovanja boja. Deca tee razlikuju prelazne tonove: narandasto, svetloplavo i ljubiasto. to se tie razvoja panje predkolskog deteta, u toku celog predkolskog perioda panju karakterie spontanost i nenamernost. Panja zavisi od osobina predmeta, privlanosti, novina i

slino. Kako se poveavaju deije govorne sposobnosti i usmerava njihova aktivnost, poinje formiranje voljne panje koja je znaajna za pripremu deteta za kolsko uenje. Putem eksperimenata je utvreno da stimulisanjem deije panje ona postaje stalnija, po obimu ira i efikasnija. Spontana panja uslovljena je intenzitetom dejstva nekog predmeta ili njegovom neposrednom privlanou. Voljnu panju odravaju i izazivaju motivi koji nisu u direktnom odnosu s njegovim predmetima. Na formiranje voljne panje presudan uticaj imaju ivotni uslovi i detetove aktivnosti; na razvoj voljne panje u predkolskom periodu deluju sloenije igre i postavljanje pred njega jednostavnih radnih zadataka, koje dijete da bi izvrilo mora potovati pravila i zahteve odraslih i kolektiva vrnjaka. Uticaj na razvoj panje ima i pravilna organizovanost deijih aktivnosti, jasnoa postavljenih zadataka, ciljevi aktivnosti i uslovi, kao i isticanje znaajnih elemenata za obavljanje aktivnosti. U procesu nastanka voljne panje vanu ulogu ima govor. Pred dete se postavljaju ciljevi i zadaci koje ono kasnije naui postavljati samo sebi. Trajanje i obim panje u predkolskom dobu povezani su s razvojem namerne i usmerene panje, s poveanjem individualnog iskustva deteta i sa razvojem interakcije deteta sa okolinom. Prema Bejrlu deija panja tokom igre traje: kod dece od 2 do 3 godine - 27 minuta, kod dece od 3 do 4 godine- 50,3 minuta, a kod dece od 5 do 6 godina- 96,5 minuta. Specijalnim vebama koje pripremaju dete za posmatranje poveava se obim voljne panje. Vrlo je znaajno detetu davati instrukcije ta i na koji nain posmatrati. Kod dece ove dobi obim pamenja je takoe vrlo uzak (proseno zapamte dve rei), a nakon veeg broja ponavljanja u stanju su reproducirati nazive etiri predmeta, odnosno crtea. U ovom periodu dominantno je motoriko i opaajno-perceptivno pamenje gde su vrlo vani: emocionalna obojenost teksta, njegova slikovitost, zvunost i ritam (P.J. Zinenko, N.A. Kornienko).