ANTIMONOPOLSKA REGULATIVA I MALA PREDUZEA Kad su preduzea i preduzetnici izloeni konkurenciji samo tada su prisiljeni da trae nove, bolje

puteve i bolje rezultateza svoje kupce. Zato ouvanje zdrave konkurencije je jedan od glavnih zadataka javne vlasti. Konkurencija je osnovni elemenat trinog privreivanja. noge zemlje koriste tzv. antimonopolsko zakonodavstvo kao jedan od najbitnijih segmenata regulisanja strukture trita i uslova konkurencije. !ntimonopolska zakonodavstva se razlikuju od zemlje do zemlje, kako po pitanju toga na koje subjekte se odnose, tako i po pitanju otrine samih mjera. "pr. u #!$ najotrija mjera je da se dio preduzea koje se monopolistiki ponaa proda a predvieno je i oduzimaje steenog pro%ita, novane kazne i dr. &isoka stopa monopolizacije postoji u onim granama u kojim sam proces proizvodnje ini dovoljno neracionalnim postojanje manjeg preduzea. 'rite gubi svoju e%ikasnost u uslovima postojanja bilo kakve monopolske prakse. !ntimonopolskim zakonodavstvom treba tititi prvenstveno mala preduzea, to naroito vai za zemlje u tranziciji. &eoma vano je i spreavanje nepoeljne konkurencije. "epoeljna konkurencija je nelojalna konkurencija (koritejne neistinitih podataka radi stvaranja zabune na tritu, prikrivanje mana robe, dovoenje u zabludu poslovnog partnera...) $jelimino se u nelojalnu konkurenciju ubrajaju i damping cijene. * iram smislu riei i pekulacije se ubrajaju u nelojalnu konkurenciju. "jima se vjetaki stvaraju nesrazmjejre izmeu ponude i tranje. &eliki uticaj na poveanje konkurencije i podizanje e%ikasnosti privrede ima i politika otvorenosti domaeg trita, i njegove integrisanosti u ire, meunarodno trite. #avremena trita se nalaze na velikoj prekretnici gdje se od masovnih trita ide ka veem broju manjih, speci%inih trita. Zahvaljujui novim tehnologijama javlja se i trite po mjeri. 'akoe imamo i trend pomaka sa nacionalnog, preko multinacionalnog do globalnog trita. +oznavanje ovih trebdova he izuzetno vano za razvoj malih preduzea u iju korist ove promjene idu.