[Type text]

SADRAJ

UVOD................................................................................................................... 2 Pojam pravnog posla............................................................................................ 3 Vrste pravnih poslova........................................................................................... 4 Forma pravnih poslova........................................................................................ 8 Nevaei pravni poslovi....................................................................................... 9 Sastojci pravnog posla....................................................................................... 11 Modalitet pravnih poslova................................................................................. 12 Raskid ugovora i zastupnitvo........................................................................... 12 Zakljuak .......................................................................................................... 14 Literatura.......................................................................................................... 15

Page 1

[Type text]

UVOD
U ovom radu u govoriti o vrstama pravnih poslova, prikazati njihove podele i detaljno ih razjasniti. Sve podele u izvriti prema odreenim kriterijumima koji su danas opte prihvaeni. Pored osnovne literature u koristiti i lanove pojedinih zakona. Vano je napomenuti da pravni propisi koji se odnose na ovu temu nisu isti u svim zemljama. Za poetak je neophodno rei i neto o samom pojmu graanskog prava. Graansko pravo u objektivnom smislu je grana privatnog prava koja kao skup pravnih pravila ureuje one imovinske odnose u koje ljudi ulaze povodom stvari, inidbe(predmet obaveze) ili imovine. Graansko pravo u subjektivnom smislu je skup ovlaenja koja pravnim subjektima u graanskopravnim odnosima priznaju norme objektivnog graanskog prava. Naziv graansko pravo potie iz rimskog prava od ius civile ( pravo kojim su se mogli sluiti samo rimski graani, a ne i stranci). Osim naziva gransko pravo ponekad se koristi i naziv civilno pravo. Ranije su se koristili nazivi privatno pravo i imovinsko pravo, meutim obuhvatali su preirok sadraj.

Page 2

[Type text]

POJAM PRAVNOG POSLA

Pojedini delovi graanskog prava imaju i svoja posebna naela, pa ipak, d va osnovna naela (pojma) na kojima, moe se rei, poiva celokupno graansko pravo su autonomija volje sa jedne strane i savesnost i potenje, sa druge strane. Autonomija volje omoguava pojedincu da na osnovu sopstvenih motiva i interesa usmerava svoje radnje kojima izaziva odreene graanskopravne posledice. Obzirom da su motivi i interesi vezani za svako lice kao pojedinca, njihovo bezuslovno potovanje dovelo bi do sukoba interesa i motiva sa drugim licima, to bi vodilo prava jaega tj. antiprava. To znai da autonomija volje moe biti primenljiva u ljudskom drutvu, ako je korigovana naelom savesnosti i potenja. Svaki pojedinac uz sve potovanje prema sopstvenim interesima i motivima, mora imati minimum potovanja prema isto tako legitimnim interesima i motivima drugih. Teorija o pravnim poslovima korene ima u Nemakoj gde je i dobila mesto u zakonodavstvu. U nauci preovladava miljenje da je pravni posao sredstvo samooblikovanja pravnih odnosa, koje se sastoji od izjava volje koje su usmerene na izazivanje neke pravne posledice, koje mogu da nastupe izjavom samo jedne volje mada je pravilo da pravne posledice nastaju saglasnom izjavom najmanje dve volje. U naem pravu taj odnos je na pravi nain formulisan u Zakonu o obligacionim odnosima, i to kroz neophodnost potovanja prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. Pravni posao jeste izjava jedne ili vie volja, kojima pravni poredak priznaje pravno dejstvo koje se satoji u promeni subjektivnih graanskih prava. Takoe se moe se rei da je pojam pravnog posla izjava volje fizickog ili pravnog lica koja proizvodi pravno dejstvo (nastanak, prestanak, prenos ili izmena postojeih subjektivnih prava). Subjektivno graansko pravo je ovlaenje koje objektivno pravo ( npr. Zakon ili neki drugi propis) priznaje pravnom subjektu ( pravnom ili fizikom licu). Izjava volje mora da potie od lica koje ima poslovnu sposobnost (nastaje punoletstvom a nekada i ranije), mora biti ozbiljna, slobodna ( da nije iznuena), nekada mora biti data u odreenoj formi ( pismeno) kada to zakon zahteva (npr ugovor o prometu nepokretnosti), i da su dejstva izjavljene volje u skladu sa ustavnim naelima i imperativnim normama( koje propisuju tano odreeno ponaanje). Izjava volje moe biti izriita ili preutna. Izriita volja se izraava reima ili uobiajenim znacima ( klimanje glavom, podizanjem ruke ili npr rukovanjem u nekim poslovima). Preutna izjava je ona koja je uinjena odreenim ponaanjem ili dranjem ( konkludentne radnje), to su u stvari postupci ija neposredna svrha nije u tome da pokau odreenu volju, ali iz kojih se ipak moe zakljuiti da ta volja postoji. Primer za preutnu izjavu je npr kada naslednik ne doe na ostavinsku raspravu u tom sluaju ostavinski sud e smatrati da se naslednik prihvatio svog dela.

Page 3

[Type text]

VRSTE PRAVNIH POSLOVA

Opte prihvaeno je nekoliko kriterijuma u nauci za podelu pravnih poslova, tako da moemo razlikovati nekoliko vrsta pravnih poslova : Jednostrani i dvostrani pravni poslovi Teretni i dobroini pravni poslovi Pravni poslovi meu ivima i pravni poslovi za sluaj smrti Neformalni i formalni pravni poslovi Kauzalni i apstraktni pravni poslovi

Jednostrani i dvostrani pravni poslovi Jednostrani pravni poslovi sastoje se iz izjave volje jednog lica tj samo jedne strane ( npr testament, otkaz ili rasid ugovora, javno obeanje nagrade...) i kod ovih poslova autonomija volje dolazi do potpunog izraaja jer se pravni interes davaoca izjave volje ne suprotstavlja opravdanim interesima drugih pravnih subjekata. Dvostrani pravni poslovi ili ugovori su saglasne izjave volja dveju strana koje stoje jedna prema drugoj i proizvode neko pravno dejstvo (ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, poklon, razmena...). Njima se najee ostvaruju suprotni interesi pravnih subjekata i zato autonomija volje mora da trpi odreena ogranienja. Dvostrani pravni poslovi ugovori su danas najei i najvanijiinstrumenti pravnog prometa. Bilo da su u pitanju jednostrani ili dvostrani ugovori moe se pojaviti mnoina lica, meutim i tada nee biti mnogostranih poslova ve samo jednostrani i dvostrani (npr ugovor o poklonu kojim poklonodavac poklanja zemlju poklonoprimcima kojih ima 10, ili ugovor o prodaji kue gde se na strani prodavca pojavljuje 5 suvlasnika, na na strani kupaca 10 lica koja e postati suvlasnici sa odreenim udelom). Ugovori se javljaju ne samo u graanskom pravu ve i u javnom pravu ( meunarodni ugovori, administrativni ugovori...). Ugovor je takoe i jedan od najvanijih izvora obligacija (duniko poverilakih odnosa). U naem pravu ugovor je ureen Zakonom o obligacionim odnosima. Od jednostranih pravnih poslova treba razlikovati jednostrano obavezne ugovore, poto su to u stvari, dvostrani pravni poslovi (trai se saglasnost volja obe strane) ali ugovorna obaveza lei samo na jednoj strani). Viestranim pravnim poslovima se u nauci smatraju odreena udruivanja pravnih subjekata kojima se tei ostvarenju zajednikog cilja (npr trgovako drutvo). Teretni i dobroini pravni poslovi Oznaavaju se kao poslovi sa naknadom i bez naknade, to znai da se kriterijum podele sastoji u tome da li lice koje na osnovu pravnog posla ima obavezu da izvri neku inidbu, dobija za nju naknadu ili je ne dobija. Teretni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih se daje neka naknada za ono to se dobija (kupovina cena). Dobroini pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih se ne daje naknada (npr testament, poklon). Tipini teretni poslovi su : kupoprodaja, zakup,

Page 4

[Type text]

razmena, ugovor o doivotnom izdravanju...). Postoje i meoviti pravni poslovi koji se nalaze izmeu teretnih i dobroinih, jer sadre elemente i jednih i drugih. Dobroini poslovi se po praviliu zakljuuju s obzirom na lina svojstva nejmanje jedne ugovorne strane, kod njih nem aodgovornosti za materijalne i pravne nedostatke, jer nema uzajamnosti davanja. Teretni poslovi se po pravilu ne zakljuuju tako to e se voditi rauna o linim osobinama ugovaraa, oni podrazumevaju odgovornost stranaka za materijalne i pravne nedostatke.

Formalni i neformalni pravni poslovi Kod neformalnih pravnih poslova volja se moe izjaviti na razne naine (npr izriito, preutno, usmeno, pismeno...). U pravilu je vei broj neformalnih poslova u odnosu na formalne. Meutim, formom se obezbeuje dokaz o postojanju pravnog posla i njegova sadrina. Kod formalnih pravnih poslova zakon namee obavezu da izjava volje bude u tano odreenoj formi (npr pismeno ugovor o prometu nepokretnosti; ili pred sudijom ugovor o doivotnom izdravanju; ili pred odreenim dravnim organom overen od suda, npr ugovor o prometu nepokretnosti). Da bi se predupredilo da ne doe do tetnih posledica i nemogunosti dokazivanja pravnih poslova postoje dve vrste forme : Ad solemnitatem Ad probationem

Ad solemnitatem forma je vaan uslov za punovanost pravnog posla. Posao koji nije preduzet u toj formi ne proizvodi pravne posledice tj za posledicu ima nitavost pravnog posla. Npr ugovor o prometu nepokretnosti mora biti pismen i mora biti overen od strane nadlenog organa. Tu su jo i ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o licenci... Ad probationem dokazna forma, nije bitan uslov za punovanost pravnog posla i njeno nepotovanje nema za posledicu nitavost, ve nemogunost da se u postupku pred sudom dokae postojanje pravnog posla na drugi nain, osim tom formom (npr ugovor o kupovini penice). To znai da i stranke mogu predvideti da e se za pravni posao koji preduzimaju smatrati da je punovaan ako se ugovor stavi na papir i potpie. U suprotnom nem apravnog posla, iako bi pravni posao mogao i bez papira i potpisa biti zakljuen. Znaaj ove podele je viestruk. Forma pravnih poslova u modernim pravima ima pre svega zatitnu funkciju. Ona omoguava pravnim subjektima izbegavanje sklapanja, odn sainjavanja nepromiljenih pravnih poslova. Formalni poslovi obezbeuju bolju kontrolu i evidenciju kod onih pravnih poslova gde je javni interes posebno izraen, npr promet nepokretnosti. I na kraju, forma omoguuje urednu naplatu fiskalnih obaveza, npr poreza na promet, poreza na kapitalnu dobit i dr.

Page 5

[Type text]

Kauzalni i apstraktni pravni poslovi Kauzalni pravni poslovi su oni pravni poslovi iz kojih se vidi da li se obavezuje samo jedna strana ( poklon) ili se obavezuje i druga strana i u emu se sastoji obaveza jedne ili obe strane pravnog posla ( npr ugovor o kupovini). Dakle, kod ovih poslova svrha obavezivanja obe strane je vidljiva i jasna na prvi pogled. Apstraktni pravni poslovi su poslovi kod kojih se ne vidi razlog zbog ega je jedna strana duna drugoj strani (npr kod menice ili obeanje i priznanje duga). Meutim, to ne znai da apstraktni pravni poslovi nemaju kauzu. Naprotiv, ali je razlika u tome to se ona ne vidi iz samog pravnog posla, odnosno vidi se iz obaveza jedne strane ali nije jasno zbog ega se ta strana obavezala. Dakle iza svakog apstraktnog posla stoji neki kauzalni pravni posao. Npr menica ne vidi se zbog ega se izdavalac menice obavezao, ak se ne vidi ni povodom kakvog kauzalnog posla je obaveza nastala. Znaaj ove podele je u sledeem : apstraktni poslovi ubrzavaju pravni promet, poloaj poverioca je povoljniji jer u sluaju spora ne mora dokazivati osnov (kauzu) dunikove obaveze ( oboriva pretpostavka da je dunik zaista duan), odnosno teret dokazivanja nije na tuiocu ( poveriocu) ve na duniku koji mora dokazivati da je neosnovano tuen, a sudski postupak traje krae u odnosu na parnice povodom kauzalnih poslova. Svi apstraktni pravni poslovi su formalniali ne i obrnuto ( nisu svi formalni ugovori apstraktni). Pravni poslovi meu ivima ipravni poslovi za sluaj smrti Pravni poslovi meu ivima ( inter vivos) proizvode pravna dejstva za ivota onih koji su pravni posao sklopili. ak i oni poslovi koji se pokreu u oekivanju injenice smrti i ija odreena dejstva otpoinju tek posle smrti jedne strane (npr ugovor o doivotnom izdravanju) su poslovi meu ivima. Sa druge strane, kod pravnih poslova za sluaj smrti (mortis causa) sva njegova dejstva, nastupaju tek nakon smrti stranke, kao to je to sluaj kod zavetanja (testamenta), poklona za sluaj smrti. Za ugovor o doivotnom izdravanju moemo rei da je meovitog karaktera. Davalac izdravanja daje izdravanje do smrti primaoca izdravanja, a nakon smrti imovina primaoca izdravanja prelazi na davaoca izdravanja. Znaaj ove podele ogleda se u tome to kod poslova za sluaj smrti apsolutno sva njihova dejstva otpoinju tek nakon smrti lica koje ga je preduzelo, odnosno smrti jedne od stranaka. Niko ne moe da se poziva na bilo kakvo pravo na osnovu posla mortis causa sve do trenutka smrti lica koje ga je preduzelo, odnosno jedne ugovorne strane ( npr testament ili ugovor o nasleivanju). Takoe moemo pomenuti i iducijarne pravne poslove koji nastaju onda kada jedno lice, koje se naziva fiducijant ( prenosliac), prenese pravo drugom licu fiucijaru ( sticalac), ali ga ne uini definitivnim sticaocem, tako da e fiducijar po nastupanju odreenih okolnosti biti obavezan da pravo vrati fiducijantu ili da ga prenese na tree lice fideikomisara. Kod ovih poslova treba biti obazriv jer se iza njih retko kriju zabranjeni pravni poslovi ( izigravanje fiskalnih obaveza, devizni prekraji...).

Page 6

[Type text]

U okviru pravnih poslova moemo spomenuti i vrste ugovora koji mogu biti : Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori jednostrano obavezni su oni ugovori koji stvaraju obavezu samo za jednu stranu ( samo poverilac i samo dunik) kakv je sluaj sa ugovorom o poklonu. Dvostrano obavezni ugovori su takvi ugovori iz kojih nastaju obaveze za obe strane, a to znai da je svaka strana istovremeno i poverilac i dunik (npr kupoprodaja prodavac je i poverilac jer trai isplatu cene ali dunik jer je obavezan da isporui stvar). Ova podela je izvrena obzirom kako su praspodeljena prava i obaveze. Svi ugovori su dvostrani pravni poslovi. Komutativni i aleatorni ugovori komutativni ugovori su takvi ugovori kod kojih se u momentu zakljuenja zna ko e biti poverilac a ko dunik, i kakve su obaveze i prava, tj kakav je krajnji odnos uzajamnih davanja stranaka. Kod aleatornih ugovora ( ugovori na sreu) u vreme njihovog zakljuenja ne zna se ko e biti poverilac a ko dunik (ugovor o opkladi) ili se ne zna kolike e na kraju biti obaveze za jednu ili drugu stranu, tj krajnji odnos uzajamnih davanja stranaka(ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o osiguranju). Pravi komutativni ugovori mogu biti izraeni i kao aleatorni ( npr kupovina roda ljive pa kolika god da bude a cena je unapred odreena). Ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnin ( sukcesivnim) inidbama ( prestacijama)1 ugovori sa trenutnim inidbama odlikuje se time to se obaveza dunika izvrava odjednom (jednokratnim ponaanjem), kakav je sluaj sa kupoprodajom, trampom, poklonom. Ugovori sa trajnim inidbama su takvi ugovori gde se obaveza dunika izvrava u duem ili kraem periodu nizom postupaka u odreenom vremenskom intervalu (plaanje zakupa u mesenim iznosima tj ratama). Individualni i kolektivni ugovori individualni ugovori su oni koje zakljuuju pojedini subjekti ( fizika i pravna lica) meu sobom i koji se odlikuju time to proizvode pravna dejstva samo u odnosu na strane ugovornice( izmeu ugovorenih strana). Kolektivni ugovori zakljuuju se izmeu organizacije poslodavaca, s jedne, i sindikalne organizacije ili druge organizacije radnika, s druge strane, i njime se na jedan opti nain ureuju pojedina pitanja iz radnog odnosa (radno vreme, godinji odmori, plate...), tako da je on obavezan za poslodavce ali i za sve radnike u radnom odnosu. Lini nelini ugovori po pravilu ugovori su nelini a to znai da se zakljuuju nezavisno od linih kvaliteta ugovornih strana, i da su, prava i obaveze koji iz njih nastaju prenosiva kako meu ivima tako i za sluaj smrti (prelaze na naslednike). Lini ugovori zakljuuju se upravo s obzirom na line kavalitete ugovornih strana, to ima za posledicu de se moe traiti njihovo ponitenje u sluaju zablude o tim kvalitetima a prava i obaveze koji iz njih nastaju neprenosiva su i gase se sa smru. Realni ugovori su ugovori koji se zakljuuju predajom stvari a takvima se smatraju zajam, posluga, ostava i rzna zaloga, zato to obaveza na povraaj stvari nastaje tek predajom stvari a ne iz saglasnosti volja koja prethodi toj predaji.

Prestacija ili inidba je svaka pozitivna ili negativna ljudska radnja koju je dunik na osnovu obligacionog odnosa duan izvriti poveriocu. Naziva se jo i predmetom obaveze.

Page 7

[Type text]

FORMA PRAVNIH POSLOVA

U naem pravu vai princip neformalnosti ugovora, a to znai da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma. Ako za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana biva predviena forma, taj pravni posao je formalan. Pravni poslovi se najee zakljuuju u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego j epotrebno uee odreenog broja svedoka, overa od strane drzavnog organa, itd. Zakljuenje i forma za zakljuenje ugovora potrebno je da se ispune sledei uslovi : Saglasnost volja strana ugovaraa Predmet ugovora Pravni osnov ugovora

Saglasnost volja je jedan od osnovnih uslova da bi ugovor nastao. Za nastanak ugovora potrebna je podudarna saglasnost volja dve ugovorne strane. Kod zakljuenja ugovora nuna je svest o donoenju odluke. Pored svesti nuna je i namera da se odreeni ugovor zakljui. Izjava volje za zakljuenje ugovora mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i da je usmerena na ono to je mogue da se ostvari. Ozbiljna volja oznaava da se ugovor ne moe realizovati na osnovu ale odreenog lica. Da bi dolo do zakljuenja i realizacije ugovora potrebno je da se volja izjavi. Na osnovu toga moe se zakljuiti da postoji u unutranja volja koju jedno lice ima prilikom zakljuenja odreenog ugovornog odnosa, ali u isto vreme on tu svoju unutranju volju manifestuje na odreeni nain putem svoje izjave volje. Volja se izraava odreenim aktivnim ponaanjem ugovorne strane i to na dva naina : izrino i preutno. U veini sluajeva volja se izraava reima bilo pismenim ili usmenim putem. Pravi se razlika izmeu preutno izjavljene volje i pasivnog ponaanja. Preutno izjavljena volja dovodi do zakljuenja ugovora, meutim pasivno ponaanje se javlja u sluaju kada odreeno lice pri prijemu ponude za zakljuenje ugovora nita ne preduzima ve vrlo esto uti i ne odgovara na ponudu. Zakon o obligacionim odnosima prihvata utanje ponuenog u odreenim situacijama kao njegovo prihvatanje koje bi dovelo do zakljuenja ugovora. Pregovori po pravilu dovode do faze ponude i njenog prihvatanja odnosno zakljuenja ugovora, meutim ti pregovori se mogu okonati i neuspeno. Ponuda je predlog za zakljuivanje ugovora koja je uinjena konkretnom licu i koja sadri sve bitne sastojke ugovora tako da se njenim prihvatanjem zakljuuje ugovor. Lice koje ini ponudu je ponudilac, a lice kojem je ponuda uinjena ponueno lice. Prihvatanjem ponuda podrazumeva se izjava volje ponuenog lica koja je upuena ponudiocu gde on izraava potpuni pristanak saglasnost na uinjenu ponudu. Forma ugovora pravilo je u naem pravu da postoji neformalnost ugovora, pa se istie da za zakljuenje ugovora nije potrebna nikakva posebna forma sem kada zakonom nije drugaije predvieno. Zahtev iz zakona, da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai za sve kasnije izmene ili dopune ugovora. Prema nainu ispoljavanja forme ona moe biti : pismena, sveana, u vidu javne isprave, realna, usmena... Pismena forma podrazumeva da je ugovor sainjen i napisan rukom, pisaom mainom ili drugim sredstvom i koji je svojeruno potpisan od ugovornih

Page 8

[Type text]

strana koje se obavezuju. U sveanoj formi mogu se zakljuiti odreeni ugovori gde se zahteva esto intervencija odreenog organa javne vlasti i izdavanja odgovarajue javne isprave. Za realnu formu, pored saglasnosti volja nuna je i sama predaja stvari. Na Zakon o obligacionim odnosima prekinuo je praksu koja se primenjivala i klasine realne ugovore iz rimskog prava regulisao kao konsensualne 2, to znai da predaja stvari nije akt zakljuenja ugovora ve akt ispunjenja. Vrste formi ugovora prema pravnom dejstvu i mogu biti bitna i dokazana forma. Vrste formi ugovora po nainu nastanka postoje dve vrste , a to su zakonska i ugovorna. Zakonska je odreena zakonom a ugovorna je ona koju su stranke svojom voljom predvidele za neki ugovor.

NEVAEI PRAVNI POSLOVI

Da bi pravni posao proizveo pravna dejstva izjava volje mora biti data od strane lica koje ima potrebnu poslovnu sposobnost, da je ozbiljna, slobodna, u potrebnoj formi i da su eljena pravna dejstva u skladu sa pravom i moralom. U protivnom, tj ako postoji neki nedostatak pravni posao je nevaei. Obzirom na teinu nedostataka i pravne posledice koje ga prate, pravni poredak poznaje tri kategorije nevaeih poslova : nepostojei nitavi i ruljivi pravni poslovi Nepostojei pravni poslovi jesu oni poslovi kojima nedostaju osnovni uslovi koji treba da se ostvare da bi neki pravni posao uopte nastao. Dakle, u takvoj situaciji postoji samo privid pravog posla i zato ove poslove ne treba meati sa nitavim koji postoje ali ne proizvode pravno dejstvo. Nai propisi predviaju tri sluaja nepostojeeg pravnog posla. 1. Fiktivni pravni poslovi - su oni koji uopte nisu nastali ve je samo kod treih lica stvorena lana predstava ( privid) postojanja pravnog posla. Fikti vni pravni poslovi neproizvode pravno dejstvo, ali postoji izuzetak od ovog pravila prividnost pravnog posla ne moe se isticati prema treem savesnom licu. 2. Simulovani pravni poslovi su posebna kategorija fiktivnih poslova kojima se prikriva neka druga, postojea transakcija. Pravni posao koji je skriven iza simulovanog pravnog posla naziva se disimulovanim pravnim poslom. Npr kada dva lica stvarno zakljue ugovor o poklonu za sluaj smrti (donatio mortis causa) a naprave pismeno kao da su zakljuili ugovor o doivotnom izdravanju, a sve to da bi izigrali pravo na nuni deo poklonodavevih naslednika. U sluaju simulovanog i disimulovanog pravnog posla vaie onaj drugi, ako su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost.

Naelo konsensualizma znai da se ugovori zakljuuju prostom saglasnodu izjavljenih volja (lat. solo consensus). To znai da zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi osim ako je zakonom drugaije odreeno.

Page 9

[Type text]

3. Zabluda o prirodi, predmetu i kauzi ugovora kada stranke veruju da su saglasne a ustvari, meu njima postoji zabluda o prirodi ugovora (postoji kada ugovornici prilikom zakljuenja ugovora nemaju u vidu isti ugovor npr jedan preda stvar drugome mislei da mu je prodao a drugi je primi mislei da je u pitanju poklon); ili zabluda o osnovu ugovora (postoji onda kada ugovornik nema tanu predstavu o osnovu obaveze npr jedno lice zakljui ugovor o osiguranju neke stvari ne znajui pri tome da je prethodni vlasnik t u stvar ve osigurao kod istog osiguravajueg drutva i od istog rizika); ili zabluda o predmetu obaveze, ugovor nee nastati (postoji onda kada ugovornici nemaju u vidu isti predmet npr prodavac misli da prodaje golu parcelu, akupac misli da kupuje vonjak). Nitavi pravni poslovi pod ovim poslovima podrazumevamo one praavne poslove koji su protvni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima. Ovi poslovi nitavi su samo ako cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju, ili ako zakon o odreenom sluaju ne propisuje neto drugo. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti. Najei sluajevi nitavog pravnog posla u naem pravu jesu : 1. Zelenaki ugovor koji nastaje onda kada jedan ugovornik, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori z asebe ili nekog treeg korist koj aje u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugome kao ili uinio, ili se obavezao da e dati ili uiniti ( npr kad neko proda antikvarnu knjigu mislei da je obina). 2. Pravni poslovi sa nemoguim obavezama nastaje onda kada se subjekat obavee na inidbu koju objektivno i faktiki nije mogue izvriti (npr kada se neko obavee da e preskoiti neku reku). 3. Pravni poslovi potpuno nesposobnog lica - potpuno poslovno nesposobna lica ne mogu zakljuivati ugovore ni druge pravne poslove. Povreda ovog pravila ima nitavost pravnog posla za posledicu koja ne moe biti otklonjena ni saglasnou zakonskog zastupnika. Zavetanje (testament) lica koje nema testamentarnu sposobnost nitavo je. 4. Pravni poslovi koje preduzme pravno lice van okvira svoje pravne sposobnosti u naem pravu pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, i ne mogu preduzimati pravne poslove izvan njenog okvira, koji je odreen prirodom delatnosti i ciljem radi ijeg ostvarenja je pravno lice osnovano. Zakon o preduzeima propisuje da su pravni poslovi koje preduzee zakljui izvan okvira svoje delatnosti punovani i obavezuju preduzea, osim ako je tree lice znalo ili moralo znati za prekoraenje. Takoe moemo govoriti i o deliminoj nitavosti koja postoji kada su nitave samo pojedine odredbe a ne i pravni posao u celini. Nitavost pojedinih odredaba ne povlai za sobom nitavost i samog pravnog posla, ako pravni posao moe opstati bez te odredbe i ako ona nije bil auslov pravnog posla ni odluujua pobuda zbog koje je pravni posao preduzet. Medjutim, ak i onda kada je nitava odredba bila uslov ili odluujua pobuda, pravni posao ostaje na snazi ako je nitavost ustanovljena da bi pravni posao bio osloboen te odredbe i vaio bez nje. Ruljivi pravni poslovi su oni pravni poslovi kojima se pravashodno vreaju privatni interesi stranaka, i zbog toga ih prate manje sankcije. Pravne posledice ruljivih pravnih poslova ogledaju se u tome to ovi poslovi proizvode pravna dejstva ali je sudbina takvih pravnih poslova neizvesna i mora se reiti u odreenom roku : ili ponitenjem ili osnaenjem (konvalidacijom)*. Ako to bude ponitenje, takav posao od poetka nije valjao, ali ako u

Page 10

[Type text]

zakonskom roku takav posao ne bude napadnut (tubom), ruljiv posao se osnauje i smatra se kao da je takav pravni posao bio od samog poetka perfektan. Sud ne uzima ruljivost u obzir po slubenoj dunosti ve samo na zahtev ovlaenog lica, a ponitenje moe zahtevati samo lice u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Vrste ruljivih pravnih poslova : 1. Pravni poslovi zakljueni u zabludi zabluda je kriva predstava o stvarnosti ali u ovom slucaju i kriva predstava o nekoj injenici koja je povezana direktno sa pravnim poslom (npr zabluda na bitna svojstva predmeta kupac veruje da je kupio originalan i unikatan predmet a predmet je izraen serijski; ili zabluda na bitna svojstva linosti kupac veruje da je poznati dizajner ugovorna strana a u stvarnosti je neko ko se predstavlja kao neko drugi; ugovorna strana ne sme biti kriva za svoju zabludu) 2. Pravni poslovi zakljueni sa prevarom prevara je zabluda proizvedena ponaanjem jedne ugovorne strane i postoje dve vrste : prva kada jedna strana svojim ponaanjem dovede drugu u zabludu, a druga kada je jedna strana u zabludi, a druga to primeuje a uti i odrava prvuu zabludi 3. Pravni poslovi zakljueni pod prinudom(pretnjom ili strahom) pravni posao je zakljuen pod prinudom kada je izjava volje data u strahu od nanoenja nekog zla pretnja mora biti ozbiljna 4. Prekomerno oteenje ugovori gde je naruen princip ekvivalentnosti davanja i postojanje zablude o pravnoj vrednosti stvari Pravni poslovi lica ogranieno poslovno sposobnih lica ogranieno poslovno sposobna su lica sa navrenih 14 godina ivota i ona mogu zakljuivati pravne poslove manjeg znaaja samostalno, a ostale poslove uz saglasnost svog zakonskog zastupnika. Ako postoji ova saglasnost od poetka, takvi poslovi su perfektni, u protivnom sudbina takvih pravnih poslova zavisi od maloletnikovog zakonskog zastupnika ( moe ga naknadno odobriti i takav posao je punovaan od poetka, a moe svoje odobrenje uskratiti toznai da takav posao nije ni zakljuen). Meutim druga strana moe zahtevati izjanjenje zakonskog zastupnika i onda se reava dilema da li postoji saglasnost ili ne, odnosno da li postoji posao ili ne.

SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Postoje bitni, prirodni i sporedni sastojci svakog pravnog posla. Bitni osnovni sastojci svakog pravnog posla bez kojih on ne moe punovano nastati. Ugovorne strane svojom voljom ne mogu punovano menjati, niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla. Prirodni nebitni sastojak pravnog posla koji mu je svojstven, te ga nije nuno unapred predviati. Sporedni sluajni sastojci pravnog posla koje strane predviaju svojom voljom, kao to su uslov, rok, nalog. Za nastanak pravnog posla propisi ne zahtevaju postojanje sluajnih sastojaka i oni se nikada ne podrazumevaju. Sluajni sastojci su punovani ako su mogui i doputeni nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima.

Page 11

[Type text]

MODALITETI PRAVNIH POSLOVA

Nastaju usled okolnosti koja utie na dejstva pravnog posla, koja menja, modifikuje redovna dejstva pravnog posla. To su : uslov, rok i nalog. Uslov to je budua neizvesna okolnost (okolnost za koju se ne zna da li e nastupiti ili ne) a od ijeg ostvarenja (nastupanja ili nenanstupanja) zavise pravna dejstva posla. Npr kupujem kuu ukoliko mi bude odobren kredit. Prema nainu na koji se ostvaruju, uslovi se dele na 1. Pozitivni i negativni uslovi. Pozitivni su oni koji se ostvaruju nastupanjem okolnosti : dobijanje kredita. Negativni su oni koji se ostvaruju nenanstupanjem (izostankom) budue i neizvesne okolnosti. 2. Potestativni, kazualni i meoviti uslovi Potestativni su oni koji zavise od volje jednog ili drugog uesnika pravnog posla. Kazualan je onaj uslov koji ne zavisi od volje ni jedne ni druge strane ve od sluaja ili zavisi iskljuivo od volje nekog treeg lica koji nije uesnik pravnog posla. Npr kupujem kuu pod uslovom da dobijem na lotou. Kod meovitog uslova neizvesna okolnost zavisi od volje stranaka, ali i od nekog drugog faktora. 3. Odloni i raskidivi uslovi Odloan (suspenzivan) uslov je onaj koji dejstva pravnog posla odlae i njihovo nastupanje ini neizvasnim. Ako je uslov raskidan (rezolutivan) dejstvo pravnog posla prestaje nastupanjem uslova. Rok je vremenski razmak ijim istekom pravni posao poinje proizvoditi svoja pravna dejstva (odloni, poetni rok), ili sa ijim istekom pravni posao prestaje proizvoditi pravna dejstva (zavrni, raskidni rok). Rok moe biti odreen kalendarski (u danima, nedeljama, mesecima, godinama), ili fiksiranjem odreenog datuma, ili vezivanjem za dogaaj iji se datum unapred moe izraunati. Nalog je modifikacija dobroinih pravnih poslova (poklona i testamenta), koja se sastoji u obavezi korisnika dobroinog raspolaganja na neko davanje, injenje ili neinjenje, s tim to se primljene oristi gube ako seobaveza ne izvri. Sama obaveza mora biti odreena, mogua i doputena.

RASKID UGOVORA I ZASTUPNITVO

Raskid ugovora je oblik prestanka punovano zakljuenog ugovora, zbog volje oba ili samo jednog ugovaraa iz razloga koji zakon dozvoljava. Kod raskida ugovora uzrok raskida se javlja kasnije odnosno posle zakljuenja, dok je kod ponitenja uzrok prestanka ugovora prisutan u momentu njegovog nastanka. Shodno tome raskid ugovora je nain prestanka punovanog ugovora bilo sporazumom obeju sporazumnih strana ili se javlja kao jednostrani raskid ugovora. Pri sporazumnom raskidu ugovornih strana, ugovor koji je zakljuen prestaje

Page 12

[Type text]

dalje da proizvodi pravno dejstvo, odnosno prestaje da postoji, sporazumom ugovornih strana koje svojom saglasnou volja odustaju od punoanog ugovora. Sporazumni raskid ugovora je takav nain prestanka ugovora, kad ugovorne strane saglasnom izjavom volja odlue da isti vie ne proizvodi pravno dejstvo i odustaju od svog ranije zakljuenog ugovora. Jednostrani raskid ugovora ovaj raskid je dozvoljen samo iz razloga koji su zakonom ili voljom stranaka predvieni. Najznaajniji sluajevi su raskid ugovora zbog neispunjenja ( nain prestanka punovanog ugovora zbog neispunjenja obaveza jedne ugovorne strane i raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti); u naem pravu, jo u optim uzansama za promet robom, bila su predviena pravila o izmeni i raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti. Tako su se ugovori mogli raskinuti ili izmeniti zbog vanrednih dogaaja koji se nisu mogli predvideti u trenutku zakljuenja ugovora, a ispunjenje obaveze za jednu ugovornu stranu postane preterano oteano da bi joj takvo ispunjenje nanelo veliki gubitak. Zbog promenjenih okolnosti i to u sluajevima kada posle zakljuenja ugovora nastupe okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili kada se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora a i u jednom i u drugom sluaju je oigledno, da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo neopravdano odravati ga na snazi takav kakav je. Raskid ugovora se ne moe zahtevati unapred iznetom sluaju zbog promenjenih okolnosti, kada je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati. Da bi se ugovor mogao raskinuti ili izmeniti zbog promenjenih okolnosti neophodna je : izvanrednost dogaaja oteano ispunjenje obaveze nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka koji je odreen za ispunjenje obaveze. Zastupnitvo je vrenje pravnih poslova u tue ime i za tu raun. To znai da prava i obaveze iz pravnog posla ne stie lice koje vri pravni posao, a koje se naziva zastupnik, ve lice u ije ime i za iji raun se vri pravni posao zastupani. Da bi zastupnik mogao u ime i za raun zastupanog da preduzima pravne poslove, potrebno je da ima ovlaenje, ije granice ne sme da prekorai. Pri tome on mora da obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog. U suprotnom ugovor ne proizvodi pravna dejstva za zastupanog i za drugu stranu ukoliko nije znala, a nije ni mogla znati, da zakljuuje ugovor sa zastupnikom. Od zastupnitva treba razlikovati posredovanje i komision. Kod posredovanja, posrednik se obavezuje da e svog nalogodavca dovesti u vezu sa licem koje bi preovaralo o zakljuenju ugovora. Ovde, posrednik ne preduzima nikakve pravne poslove, ve samo nalazi potencijalne ugovornike. Komisionar se opet obavezuje da u svoje ime, ali za raun svog komintenta preduzme neki pravni posao. To znai da prava i obaveze iz pravnog posla stie komisionar, ali ekonomski efekti posla ostvaruju se u imovinskoj masi komintenta. Ovlaenje za zastupanje moe imati svoj osnov u ugovoru izmeu zastupnika i zastupanog, u sudskoj odluci, statutu pravnog licaili neposredno u zakonskoj normi. Na osnovu toga se moe razlikovati : 1. Ugovorno zastupnitvo punomostvo kojese zasniva ugovorom izmeu zastupanog koji se naziva vlastodavac i zstupnika koji se naziva punomonik. Ovlaenje z

Page 13

[Type text]

azastupanje koje vlastodavac daje punomoniku naziva se punomojem, ak i u sluaju kada je dato usmeno. 2. Sudsko zastupnitvo kod ovog zastupnitva, zastupnika i obim njegovih ovlaenja odreuje sud. Naziva se jo i zastupnitvo ad hoc tj starateljstvo za posebne sluajeve. 3. Statutarno zastupnitvo je zastupanje pravnog lica od strane njegovih nadlenih organa (npr direktor preduzea). Sve pravn eposlove u ime i za raun pravnog lica preduzimaju njegovi organi, kao i radnici koji rade poslove za koje je vezano i zakljuenje i izvrenje ugovora- tzv punomonici po zaposlenju (npr radnici na alteru u banci). 4. Zakonsko zastupnitvo je ono zastupnitvo kod kojeg je zakonom odreen kako zastupnik, tako i obim njegovih ovlaenja, kao i njegoa prava i dunosti. Najtipiniji primer zakonskog zastupnitva jeste zastupanje deteta od strane njegovih roditelja. Do punoletstva deteta, njegovom imovinom upravljaju roditelji. Roditeljsko pravo vre oba roditelja, zajedniki i sporazumno, a u sluaju njihovog neslaganja odluuje organ starateljstva.

ZAKLJUAK
Pravni poslovi su veoma esta pojava u pravnoj praksi i sve o emu se do sada govorilo je neophodno za kategorizaciju pravnih poslova. Takoe je potrebno napraviti razliku izmeu ugovora i razgovora, a to nas upuuje na suprotnost izmeu prava i ne-prava. Sve dok se vode samo razgovori, nalazimo se u oblasti kojupravni poredak ne ureuje. Onog trenutka kada zakljuimo ugovor, ulazimo u podruje potpune vladavine prava. injenica to razgovori, kao i neki drugi drutveni odnosi ( prijateljstvo, ljubav...) nisu ureeni zakonom, niti nekim drugim pravnim pravilima, pokazuje izmeu ostalog da pravo ne zalazi u svaki kutak ovekovog ivota i ne obuhvata sve drutvene pojave. Postoje oblasti u koje pravo ne zalazi i otuda j erazgovor samo razgovor, kao i oblasti u kojima suvereno vlada, i zbog toga ugovor predstavlja zakon za strane ugovornice.

Page 14

[Type text]

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6.

www.pravnapomoc.info www.zakon.co.rs www.projuris.org Zakon o obligacionim odnosima Stojanovi M., Anti O., Uvod u graansko pravo, Beograd 2004. Sr.

Page 15