6.

MAINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

Supstrat je bioloki materijal sastavljen od razliitih komponenti: humusnog zemljita, treseta,
peska, ilovae, komposta, zgorelog stajnjaka, perlita, slame, kore i otpada od drveta i raznih drugih
biolokih otpadaka. Od komponenti se priprema meavina koja odgovara nameni (vrsti kulture i
nainu gajenja biljaka), tako da fizike karaktetistike (sadraj vlage, granulacija, zapreminska masa,
homogenost), kao i hemijske i bioloke karakteristike meavine zadovolje postavljene zahteve.
Supstrat ima: zapreminsku masu od 200 do 500 g/dm
3
, maksimalni vodni kapacitet od 50 do 60%
vol
,
vazduni kapacitet od 20 do 30%
vol
, poroznost od 70 do 80%
vol
i pH vrednost od 5,5 do 6,5.
Ove smee koriste se za proizvodnju rasada u kontejnerima, hranljivim kockama, saksijama,
kao i za gajenje razliitih biljnih vrsta u hortikulturi u objektima zatienog prostora.
Specifinost hortikulturne proizvodnje, posebno u objektima zatienog prostora, gde se u
najrazliitijim uslovima uzgaja veliki broj cvetnih, listopadnih i etinarskih vrsta, esto i razliitog
geografskog porekla, namee potrebu da se tim biljkama obezbede pored klimatskih i optimalni
uslovi u pogledu ishrane, bilo u fazi nicanja, oiljavanja ili daljeg razvoja. Taj cilj se postie
gajenjem biljaka u istim supstratima, ili zemljinim smeama prilagoenim zahtevima biljaka u
pojedinim fazama razvoja.
Najee se koriste smee od vie komponenti ili gotove fabrike meavine, u zavisnosti od
potreba biljke, naina njenog razmnoavanja, mesta daljeg uzgoja itd.
Za pripremu supstrata koriste se maine za: drobljenje, prosejavanje, prekopavanje, meanje,
dezinfekciju, i za dodavanje mineralnog hraniva.
6.1. Maine za drobljenje
Maine za drobljenje koriste se za mlevenje kabastih komponenti za supstrat, nepravilnog
oblika, sa dimenzijama >30 mm. Drobljenjem i homogenizovanjem se dobijaju dimenzije od 5 do
15 mm, uz istovremeno meanje.
Drobljenje se uglavnom izvodi pomou udarakih ureaja sa rotirajuim radnim organima ili sa
udarakim ploama.
Drobljenje pomou udarakih ploa izvodi se tako to materijal za drobljenje dospeva izmeu
ploa koje se naglo primiu-odmiu i pri tome drobe krupne, zarobljene komade. Drobljenje traje
sve dok se ne usitni materijal i propadne kroz reetku koja se nalazi ispod udarakih ploa.
Drobljenje sa rotirajuim radnim organima obavlja se sa noevima koji rotiraju uvreni na
rozeti ili na bubnju. Jednostavna konstrukcija drobilice (sl. 6.1) primljeni materijal kroz usipni ko
(1) proputa na rotirajue noeve (2), da bi ih oni odbacili
prema udarakim letvama (3) gde se on zadrava sve dok
se ne obavi usitnjavanje. Noevi u rotaciji prolaze kroz
procepe izmeu letava ostvarajui zazor koji zajedno sa
irinom noa definie maksimalnu dimenziju usitnjavanja.
Postizanjem granine dimenzije, usitnjeni komadi se
izbacuju tangencijalno iz maine zahvaeni noevima i
vazdunom strujom koja se stvara u maini.
Dotur materijala za drobljenje je sa trakastim ili
lanastim transporterom pri emu je vano tano doziranje
jer od toga zavisi kvalitet usitnjavanja i uinak maine. Za
pogon ovih maina je potrebna manja snaga za pokretanje,
bilo od sopstvenog motora ili od PVT.
Pri preradi drveta: granjevina, kore, delova koji ostaju
pri rezanju dasaka (sl. 6.2. a), panjeva (sl. 6.2, b), kao i rashodovanih drvenih paleta i gajbica,
pomou utovarne kaike se ubacuju u prijemni ko maine (sl. 6.2). Maine za drobljenje mogu biti
stacionarne (postavljene na fiksno postolje) ili mobilne, sa hodnim mehanizmom u vidu tokova ili

Sl. 6.1. ematski prikaz drobilice sa
rotirajuim radnim organima
usipnim koem

MAINE U HORTIKULTURI

78

gusenica. Radni organi prikazane maine dobijaju pogon od sopstvenog dizel motora ili
elektromotora. Snaga pogonskog motora zavisi od modela drobilice, odnosno uinka. Za postizanje
uinka od 30 t/h izdrobljenog materijala potreban je dizel motor snage oko 230 kW ili elektromotor
snage 160 kW, dok je za model maine koja postie uinak pri drobljenju od 40 t/h potreban dizel
motor snage od 320 kW ili elektromotor snage 200 kW. Izdrobljena masa pomou istovarnog
trakastog transportera se odlae na gomilu (sl. 6.2).




a) b)
Sl. 6.2. Maina za preradu otpada od drveta
Kod stacionarne maine, ugao istovarnog transportera iznosi 30
0
, dok se kod mobilnih modela moe
podeavati u granicama od 10-35
0
.
6.2. Maine za prosejavanje supstrata
Zadatak maina za prosejavanje je da odvoje grublje frakcije (dimenzija > 20 mm), a kod
tresetnih supstrata i za odstranjivanje vlakana. Ova operacija se izvodi sa ureajima koji rade na
principu prosejavanja kroz ravna ili cilindrina sita. Osim prosejavanja krupnijih delova, ove
maine obezbeuju i kretanje materijala, a rade na principu oscilatornog sita, klateih sita, ili
rotirajueg bubnja sa sitima.
Maina za prosejavanje supstrata sa
rotirajuim bubnjem (sl. 6.3) ima sita sa
kvadratnim otvorima 20 x 20 mm. Na
ramskoj konstrukciji (1) nalazi se usipni ko
(2), iz kojeg supstrat dospeva u rotirajui
bubanj (3). estice supstrata propadaju na
popreni trakasti transporter (4), koji ih
odnosi van maine. Kretanje mase supstrata
u bubnju, prema prednjem otvoru, izvodi se
pomou punog transportera. Neprosejane
estice supstrata izlaze na kraju bubnja i
pomou kose ravni (5) se odlau na gomilu.
Radni organi opisane maine mogu dobijati
pogon od PVT, malog motora SUS ili
elektromotora. Mainu opsluuju dva
radnika, a uinak iznosi oko 4 m
3
/h.

Sl. 6.3. ematski prikaz maine za prosejavanje
supstrata sa rotirajuim bubnjem
MAINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

79


Sl. 6.4. Maina za prosejavanje supstrata sa rotirajuim bubnjem velikog kapaciteta
Za prosejavanje velike koliine supstrata, postoje maine velikog uinka (od 85 do 150 m
3
/h).
Snaga pogonskog motora je od 40 do 60 kW, pri emu se utovar supstrata u prijemni ko obavlja
utovarivaem sa kaikom (sl. 6.4).
6.3. Maine za prekopavanje
Prekopavanje supstrata ima zadatak da obezbedi meanje, homogenizaciju i aeraciju supstrata,
kako bi se poboljali uslovi za prirodnu razgradnju pojedinih delova.

Sl. 6.5. ematski prikaz maina za prekopavanje supstrata:
a - rastura stajnjaka i traktor sa utovarnom kaikom; b - specijalna maina sa frezom i dva rotirajua
bubnja; c - tunelska izvedba maine za prekopavanje supstrata
MAINE U HORTIKULTURI

80

Pri prekopavanju dolazi do meanja i premetanja grubo izmeane mase supstrata. Za izvoenje
ove operacije mogu se koristiti razliite maine, trakasti ili puni transporteri, rastura stajnjaka i
traktor sa utovarnom kaikom (sl. 6.5, a), namenske maine sa rotirajuim radnim organima (sl. 6.5,
b), maine tunelskog tipa (sl. 6.5, c) ili samohodne maine (sl. 6.6).
Na slici 6.6 prikazana je samohodna maina za prekopavanje supstrata sa bonim limenim
usmerivaima i spiralnim transporterima, centralno postavljenom rotacionom spiralnom sitnilicom i
bonim istovarnim transporterom.

Sl. 6.6. Samohodna maina za prekopavanje supstrata

Sl. 6.7. Samohodna maina za prekopavanje supstrata u toku rada
Uinak maine (sl. 6.6 i sl. 6.7) pri prekopavanju supstrata je, zavisno od modela, od 800 do
1.200 m
3
/h, sa pogonskim dizel motorom od 110, odnosno 180 kW.
6.4. Maine za meanje komponenti supstrata
Doziranje komponenti u supstratu obavlja se odmeravanjem definisanih koliina osnovnih
komponenti (u zavisnosti od namene i biljne vrste), posle ega sledi homogenizovanje meavine u
mealicama (tzv. mikserima). Kod mealica malog kapaciteta doziranje komponenti se obavlja
runo, a za velike kapacitete meanja se koriste samohodni utovarivai sa kaikom.
MAINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

81

6.5. Maine i oprema za proizvodnju komposta
U savremenoj i intrnzivnoj biljnoj proizvodnji, preradi proizvoda biljnog porekla, u svakom
domainstvu ili gazdinstvu, kao nusproizvod dobija se ili ostaje velika koliina organske materije
tzv. "otpad", vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog organskog hraniva - komposta.
Kompostiranje je aerobni proces potpune razgradnje organske materije posredstvom
mikroorganizama. Dobijeno kvalitetno organsko hranivo koristi se kao jedna od komponenti za
spravljanje supstrata za gajenje cvea, povra, sadnog materijala ili kao prirodni organski mal. Sav
organski materijal koji se eli kompostirati mora biti to usitnjeniji (maksimalne veliine palca),
kako bi se ubrzala razgradnja i rad mikroorganizama olakao. Za razlaganje je potrebno prisustvo
vazduha, pa kompost ne treba sabijati, ve naprotiv nekoliko puta u toku procesa razgradnje
promeati celokupnu kompostnu masu, kako bi se ujednaili uslovi razgradnje (temperatura i
homogenost).
Kompostiranje manjih koliina biljnih ostataka moe se izvoditi gotovo svuda u bati,
dvoritu, vonjaku, na njivi, vikendici.
Za sakupljanje pokoene trave, suvog opalog lia i drugih biljnih ostataka, koriste se batenska
kolica sa vreom (sl. 6.8,a). Batenska kolica, (sl. 6.8,b), sastoje se iz ramske konstrukcije od
nerajueg materijala. Na donjem delu kolica nalaze se tokovi i platforma na koju se oslanja dno
vree. Zapremina vree na prikazanim kolicima iznosi 70 litara. Za prikupljanje razliitog otpada za
proizvodnju komposta i njihovog razvrstavanja, na ram od kolica se mogu pomou tipaljki
privrstiti dve razliite vree, jedna pored druge (sl. 6.8,c).


a)

b)

c)
Sl. 6.8. Batenska kolica
Plastine vree, koje se koriste za prikupljanje organske mase, proizvode se u novije vreme od
biodegradabilnog plastinog filma koji se razgrauje u zemljitu pod uticajem mikroorganizama.
Minimalni nivo razgradljivosti iznosi 90% za 6 meseci, pri emu nema negativnih efekata u procesu
kompostiranja. Na ovaj nain je mogue industrijski proizvesti nove proizvode sa ekoloki
MAINE U HORTIKULTURI

82

prihvatljivim tehnologijama, koristei poljoprivredne sirovine, koje jednom transformisane i
iskoriene, putem procesa kompostiranja ponovo postaju organska supstanca.
Primenom razgradljivih vrea reava se problem zagaenja ivotne sredine jer se vree posle
odreenog, vremenski definisanog perioda, razlau na CO
2
i H
2
O pri emu neostavljaju nikakve
toksine materije.
Kao komponenta za spravljanje komposta koristi se i piljevina nastala testerisanjem drvenih
trupaca. Za sakupljanje (usisavanje) piljevine, iglica etinara, usitnjene trave, suvog opalog lia...,
koristi se batenski usisiva (sl. 6.9).

a)

b)
Sl. 6.9. Batenski usisiva
Prikazani batenski usisiva pogoni elektromotor snage 1.100 W, koji se napaja elektrinom
energijom (230 V) pomou fleksibilnog kabla. Usisiva ima podesiv rukohvat i prihvatnu vreu
zapremine 40 dm
3
(sl. 6.9,a). Pored standardne vree, moe se koristiti i vrea zapremine od 100
dm
3
(sl. 6.9,b). Masa usisivaa iznosi svega 4,8 kg.
Promenom poloaja prekidaa na batenskom ususivau, menja se smer obrtanja ventilatora, pa
usisiva postaje duva (tj. "pneumatska metla"), pomou kojeg se iste zelene povrine u vrtu, ili
stepenita (sl. 6.10,a) od suvog opalog lia.


a) b)
Sl. 6.10. Duva za uklanjanje suvog lia sa stepenita (a) i staza (b)
MAINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

83

Duva pogoni elektromotor ili motor SUS. Pri uklanjanju suvog lia na mestima gde se nalazi
izvor elektrine energije (kuni vrt, staze i stepenita oko kue, vikendice...) koristi se duva sa
elektromotornim pogonom, koji se napaja elektrinom energijom pomou fleksibilnog kabla (sl.
6.10,a) dok se pri uklanjanju suvog lia sa staza u parkovima koristi duva koji pogoni motor SUS
(sl. 6.10,b).
Prikazani duvai na elektromotorni pogon imaju protok vazduha 615 m
3
/h i veoma malu masu
(2,9 kg), dok prikazani duva sa motorom SUS ima protok vazduha, zavisno od modela, od 645 do
760 m
3
/h i masu od 4,1 do 4,3 kg.
Orezivanjem ukrasnog iblja i drvea, grana voaka, lastara vinove loze i drugih biljnih vrsta u
vrtu ili bati dobija se bioloki materijal ijim usitnjavanjem, moe da se dobije veoma kvalitetan
kompost.
Prikazanu batensku seckalicu za usitnjavanje odrezanih grana (sl. 6.11) pogoni elektromotor
(napon 230 V) koji se napaja elektrinom energijom pomou fleksibilnog kabla. Snaga
elektromotora na prikazanoj seckalici iznosi 2.500 W, a kapacitet usitnjavanja se kree od 140 do
150 kg/h. Seckalice ima ureaj za usitnjavanje izveden na principu glodalice ili spiralnog
mehanizma. Sporohodni valjak za glodanje (sl. 6.12), sa 40 min
-1
uvlai materijal za seckanje du
podesive kontraploe, ree ga i delimino drobi. Maksimalni prenik grana za usitnjavanje iznosi
od 35 do 40 mm.
Ureaj za usitnjavanje izveden na principu spiralnog mehanizma (sl. 6.13), pomou nakoenog
punog transportera polako uvlai granje, drobi ih i see. Maksimalni prenik grana za usitnjavanje
iznosi od 30 do 35 mm, sa uinkom oko 100 do 115 kg/h.



Sl. 6.12. Seckalica za usitnjavanje na principu
glodanja

Sl. 6.11. Seckalica za usitnjavanje odrezanih
grana
Sl. 6.13. Seckalica za usitnjavanje na principu
spiralnog mehanizma
MAINE U HORTIKULTURI

84

Seckalica se premeta guranjem na tokovima i moe se postaviti za rad u neposrednoj blizini
komposita. Seckalice se odlikuju malom masom (od 21 do 26 kg) i malim intenzitetom buke (84
dB). Otvor za punjenje nalazi se na visini od 93 cm to obezbeuje jednostavno i lako punjenje, a
uvlaenje materijala za usitnjavanje bez povratnih udara i bez potrebe guranja grana.
Na povrinama bez prikljuka na niskonaponsku elektrinu mreu koriste se seckalice sa
benzinskim motorom snage oko 5 6 kW ili se kao pogon korisi jednoosovinski traktor (sl. 2.9, i).
Po zavrenom usitnjavanju grana, seckalica se lako transportuje pomou rukohvata i dva toka,
ak i uz stepenite (sl. 6.14).
Mesto gde se postavlja kompostite treba da je zaklonjeno od vetra, u senci, najbolje na
severnoj strani (sl. 6.15).

Sl. 6.14. Transport seckalice Sl. 6.15. Mesto za kompostite
Usitnjavanje (praenje) i meanje pripremljenog komposta izvodi se specijalnim mainama iji
kapacitet je prilagoen potrebnoj koliini prerade. Maina manjeg kapaciteta (sl. 6.16) ima osnovni
radni organ u obliku beskonane trake na koju su postavljeni, nekoliko milimetara dugaki, elini
prsti (tzv. "ic"i). elini prsti su postavljeni normalno na ravan beskonane trake i njen pravac
kretanja. Materijal, koji se nalazi na traci sa elinim
prstima, se presuje u prostoru izmeu trake i
oprunih limova i tako se usitnjava. Kod ove maine
je iznad gornjeg vratila koso postavljenog trakastog
transportera (1) postavljen rebrasti valjak (2), koji
usmerava kompost na valjak sa lopaticama (4). Masa
prolazi kroz zazor izmeu valjka sa lopaticama i
graninog lima (3) usled ega se intenzivno usitnjava
i mea i kao takva izlazi iz maine pomou
usmerivaa (5). Kapacitet ove maine iznosi 5 m
3
/h,
pri emu snaga elektromotora iznosi 5 kW. irina
transportne trake iznosi 80 cm.
U veini zemalja Zapadne Evrope postoje veliki
(gradski) komposteri (sl. 6.17) gde se gradski
organski otpad odlae, selektuje i kompostira. Na taj
nain se reava problem velikih koliina otpada i
smea u urbanim sredinama, kao i zatita ovekove
okoline. Maina ima veliki uinak, do 1.500 m
3
/h, pri
emu snaga dizel motora, koja se koristi za pogon
radnih organa, iznos i preko 160 kW.


Sl. 6.16. Maina za usitnjavanje i meanje
komposta malog kapaciteta
MAINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

85



Sl. 6.17. Maina za kompostiranje velikih koliina gradskog otpada
6.6. Ureaji za dezinfekciju supstrata
Supstrat namenjen za gajenje biljaka mora da zadovoljava i zahteve sa zdravstvenog gledita, te
je proizveden supstrat neophodno dezinfikovati. Dezinfekciju supstrata je mogue uraditi
hemijskim i termikim putem.
Za hemijsku dezinfekciju koriste se hemijska sredstva koja se u supstrat dodaju u procesu
meanja komponenata.
Termika (toplotna) dezinfekcija supstrata je nezaobilazna mera kojom se osigurava postizanje
optimalnog okruenja za meusobni uticaj izmeu mikroflore i korenovog sistema gajenih biljnih
vrsta. Ovakva dezinfekcija supstrata istovremeno deluje i protiv prouzrokovaa bolesti ivotinjskog
i biljnog porekla, kao i protiv bakterijskih i gljivinih oboljenja. Toplotnom dezinfekcijom se
delimino odstranjuje i zamor zemljita sa poboljanjem fiziko-biolokih osobina supstrata.
Ureaji za izvoenje toplotne dezinfekcije mogu biti kontinualni i arni.
Kontinualni ureaj obavlja dezinfekciju supstrata sa otvorenim plamenom. Dozirano se supstrat
za dezinfekciju ubacuje kroz reetkasti otvor iznad plamena od gorionika, u lagano rotirajui
bubanj, koji je blago nagnut prema izlaznom otvoru. Supstrat prolazi kroz plamenu zavesu
(temperature od 600 do 800
o
C) pod ijim dejstvom jedan deo vlage iz supstrata se pretvara u
vodenu paru koja obavlja dezinfikuju. Temperatura supstrata se ograniava izmeu 65 i 95
o
C sa
doziranjem i podeavanjem ugla nagiba bubnja. Dezinfikovani supstrat se izuzima na kraju
rotirajueg bubnja.
Ureaj za kontinualnu dezinfekciju supstrata pomou vodene pare, radi tako to se vodena para
dovodi pomou fleksibilnih creva, od generatora vodene pare niskog pritiska do ureaja za
dezinfekciju u koji se stalno ubacuje supstrat (sl. 6.18). Ureaj je pod uglom, pa je doziranje
supstrata od dole, a izlaz od gore i na taj nain se dezinfikovani supstrat odlae na gomilu.

Sl. 6.18. Kontinualni ureaj za dezinfekciju supstrata vodenom parom
MAINE U HORTIKULTURI

86

Medij za izvoenje toplotne dezinfekcije supstrata je vodena para. Postrojenje za proizvodnju
vodene pare je generator pare (kotao) niskog pritiska (natpritisak od 0,5 bar). Kotao moe biti
stacionaran ili mobilan. Mobilna postrojenja za proizvodnju vodene pare omoguuju proizvodnju
vodene pare u neposrednoj blizini mesta gde se izvodi dezinfekcija supstrata.
Ureaji za proizvodnju pare se proizvode sa razliitim nivoom opreme i razliitim tehnikim
karakteristikama. Izvedena tehnika reenja generatora vodene pare, zavisno od modela, proizvode
od 150 do 2.000 kg/h vodene pare, pri emu se utroi od 11 do 146 kg/h ulja za loenje, a proizvede
toplotnu energiju od 397 do 5.310 MJ/h.
arni ureaj za izvoenje toplotne dezinfekcije supstrata, sastoji se od ureaja za pripremu
pare i prikolice prilagoene dezinfekciji i skladitenju supstrata (sl. 6.19).

Sl. 6.19. arni ureaj za izvoenje toplotne dezinfekcije
Vodena para se iz parovoda sa uvodnom cevi (1) dovodi u menu komoru (3) regulacionog
ureaja. Radna temperatura pare se regulie pomou ventila na uvodnoj cevi (2) i sa koliinom
uduvanog vazduha u komoru iz kompresora (5). Postignuta temperatura meavine se kontrolie
pomou termometra (4) na izlaznoj grani mene komore. Pripremljena meavina pare i vazduha se
uvodi u prikolicu za dezinfekciju (7) kroz fleksibilno crevo (6). Dezinfekcija se obavlja prolaskom
pare kroz perforirani limeni pod (8) i sloj ariranog pripremljenog supstrata. Za vreme dezinfekcije
supstrat mora biti prekriven ciradom. Kombinacijom dve prikolice u kojima se naizmenino
obavlja dezinfekcija moe da se ostvari priblino kontinualan proces dezinfekcije.
6.7. Maina za meanje supstrata i dodavanje mineralnog hranriva
Sve maine koje vre meanje razliitih komponenti u supstrat, po potrebi, mogu posluiti i za
meanje gotovog supstrata uz dodavanje mineralnog (startnog) hraniva. U tom sluaju moraju
postojati odvojeni dozatori za supstrat i za mineralno hranivo.
U zavisnosti od namene i biljnih vrsta, postoji veliki broj razliitih tipova gotovih supstrata: za
formiranje hranljivih kocki, za proizvodnju rasada u kontejnerima, za oiljavanje reznica, za
klijalita, za saksije, za kontejnerske biljke i dr., a u zavisnosti od biljnih vrsta jo vei broj
razliitih tipova supstrata. Prema nameni se definie meavina supstrata i mineralnog hraniva.
Literatura
1. Jeszenszky Z, Tibold V. 1980. Kerteszeti gepek. Mezogazdasagi kiado, Budapest, 92-97
2. Karasek K. 1999. Plastenici u cvearstvu i rasadniarstvu. Partenon, Beograd, 43-54
3. Lazi Branka, Markovi V, urovka M, Ilin . 2001. Povre iz plastenika. Partenon,
Beograd, 76-85
4. Ponian, J. 2002. Mechanizacia v zahradnictve. Vydala Slovenska polnohospodarska
univerzita v Nitre vo Vydavatelstve SPU, Nitra, 42-46
5. Rama S. 2004. Novita per i film pacciamanti biodegradabili. L' Informatore Agrario 40,102-
103