Organi dravne uprave

Prof. dr iur Marija Kosti

E-mail: mkostic@singidunum.ac.rs

Dravni slubenici
ZAPOSLENI U DRAVNIM ORGANIMA SLUBENIKI SISTEM sistem pravila o pravima, dunostima, odgovornostima dravnih slubenika, vrstama radnih mesta I njihovom popunjavanju, ocenjivanju I napredovanju. Drugaiji sistem od onog koji vai za radne odnose u privatnom i nedravnom sektoru. VEA PRAVA i VEE OBAVEZE

Zakon o administrativnoj slubi u upravi RS

Dravni slubenik je lice koje je zaposleno u dravnom organu (l. 4) Osnovni preduslov za zasnivanje ovog radnog odnosa je POLOEN DRAVNI STRUNI ISPIT. l.32 ZoASuU odredjene su vrste radnih mesta u drzavnoj upravi: POLOAJI na koje odreeno lice postavlja Vlada, drugi dravni organ ili telo IZVRILAKA RADNA MESTA- sva ostala radna mesta (ukljuujui I rukovodioce uih unutranjih jedinica) koja nisu poloaji, tj. koja su popunjena posredstvom internog ili javnog konkursa ZVANJA podela unutar izvrnih radnih mesta

 U kategoriju dravnih slubenika ne spadaju samo ZAPOSLENI U ORGANIMA DRAVNE UPRAVE, ve i zaposleni koji obavljaju delatnosti iz oblasti nadlenosti drugih dravnih organa, u: SUDOVIMA JAVNIM TUILATVIMA PRAVOBRANILATVIMA SLUBAMA SKUPTINE PREDSEDNIKA REPUBLIKE I SL.

 Poslodavac dravnih slubenika je drava Dravni slubenici rade po nalogu i za interes drave, te su plaeni od sredstava javnih prihoda koja se obezbeuju za tu namenu iz okvira budeta O pravima i dunostima slubenika odluuje rukovodilac donoenjem reenja, na koje slubenici imaju pravo albe pred albenom komisijom

Funkcioneri
Narodni poslanici, ministri, javni tuioci, pravobranioci, sudije Ustavnog suda i sl. Nisu dravni slubenici i ne podpadaju pod reim slubenikog sistema

Vrste organa dravne uprave

Ministarstva Organi uprave u okviru ministarstava Posebne organizacije Sastavljeni od dravnih slubenika a osniva ih drava kao glavne vrioce njenih upravnih nadlenosti I odreenih neupravnih poslova Odreene poslove uprave drava poverava I upravnim organima teritorijalnih jedinica, imaocima javnih ovlaenja, vladi ili parlamentu.

 Drava osniva, pravno ureuje, finansira I kontrolie organe dravne uprave, koji upravne poslove obavljaju u njeno ime I za njen raun, ali u korist zajednice I svih graana, tj. njihovih konkretnih javnih interesa

Osnovni elementi organa dravne uprave

LJUDI svaki upravni organ je organizacija koju sainjavaju ljudi slubenici SREDSTVA neophodna za osnivanje I funkcionisanje upravnih organa su: pravna, materijalna, finansijska I tehnika PRAVILA pravna i vanpravna o organizovanju, ponaanju I radu CILJEVI (zadaci) ODNOSI interni (unutar organa / organizacije, dakle izmeu slibenika) I eksterni (izmeu organa I subjekata van njega)

Obeleja organa dravne uprave

OSNIVAJU SE I UKIDAJU USTAVOM I ZAKONOM (pre svega Zakonom o ministarstvima) lan 1 Zakona o ministarstvima RS: Ovim zakonom osnivaju se ministarstva kao republiki organi uprave, drugi republiki organi uprave i republike upravne organizacije, ureuje njihova organizacija, prava i obaveze ministara, rukovodioca republikih uprava i upravnih organizacija, i utvruje njihov djelokrug rada

Obeleja organa dr. uprave

DELOKRUG RADA ORGANA DRAVNE UPRAVE ODREEN JE ZAKONOM krug poslova definisan nabrajanjem upravnih oblasti za koje se stavljaju u njihovu nadleznost. ORGANI DR. UPRAVE MOGU DA ISTUPAJU AUTORITATIVNO, odnosno pojedincima I organizacijama nameu volju, a odreeni upravni organi mogu I da primenjuju neposrednu fiziku silu CILJ I SVRHA ORGANA JE OSTVARENJE I ZATITA JAVNOG INTERESA (za razliku od sudova kojima je zatita zakonitosti jedini cilj, upravni organi pored zatite zakonitosti tite I javni interes) NEMAJU SVOJSTVO PRAVNOG LICA, osim organa uprave u sastavu ministarstava koji pravni subjektivitet mogu steci ukoliko je to zakonom propisano

Principi organizovanja organa dravne uprave

Organizacija dravne uprave zavisi od POLITIKOTERITORIJALNE organizacije odreene drave U federacijama sreemo upravne organe na federalnom i republikim nivoima, dok se u unitarnim dravama svi poslovi uprave obavljaju putem organa na jednom nivou dravne vlasti OSNOVNI PRINCIPI: Realni Teritorijani Personalni Hijerarhije i subordinacije Monokratski i kolegijalni

Realni princip
Organi uprave se formiraju prema vrsti poslova koje obavljaju RESORNI PRINCIP, organi se formiraju po osnovu srodnosti poslova po samoj materiji, na osnovu ega se stvara podela na upravne resore- unutranji poslovi, spoljni, poslovi, odbrana, poljoprivreda I sl. FUNKCIONALNI PRINCIP, prema srodnosti radnih operacija kojima se poslovi obavljaju. Koristi se za organizovanje unutranjih jedinica unutar organa uprave na osnovu ega se stvara podela na insprekcijske poslove, analitike, statistike I sl.

 TERITORIJALNI PRINCIP organi uprave se organizuju za vrenje poslova sa odreenog teritorijalnog podruja. PERSONALNI PRINCIP organi uprave se formiraju da vrse poslove vezano za odreenu kategoriju lica (Ministarstvo za omladinu I sport I sl PRINCIP HIJERARHIJE I SUBOORDINACIJE MONOKRATSKI I KOLEGIJALNI PRINCIP-oznaava nain rukovoenja organom

Ministarstva
Najvaniji organ uprave, jedini koji MOE DA OBAVLJA SVE UPRAVNE POSLOVE OSNIVAJU SE ZAKONOM PODELJENI PO RESORIMA VREMENOM SE MENJAJU, po broju i u zavisnosti od promena drutevnih prilika U organizaciji ministarstava IZRAEN JE MONOKRATSKI I HIJERARHIJSKI PRINCIP Na elu svakog ministarstva je MINISTAR on je istovremeno I lan Vlade (time I politiki funkcioner a ne dravni slubenik)

Republike uprave (organi u sastavu ministarstva)

POSEBNE ORGANIZACIONE CELINE U SASTAVU MINISTARSTAVA, koje se obrazuju KADA PRIRODA ILI OBIM ODREENIH POSLOVA ZAHTEVAJU VEI STEPEN SAMOSTALNOSTU od onoga koji imaju sektori kao unutranje jedinice ministarstva, ali nije ipak potrebno osnovati zasebno novo ministarstvo Ovi organi su MANJE SAMOSTALNI OD MINISTARSTVA A SAMOSTALNIJI OD SEKTORA unutar ministarstva MINISTAR NADZIRE I USMERAVA rad republikih organa u sastavu ministarstva, donosi pravilnike, naredbe I uputstva iz delokruga rada ovog organa I predstavlja ovaj organ pred Vladom I Narodnom skuptinom

Vrste organa republike uprave

Osnivaju se u cilju obavljanja IZVRNIH, INSPEKCIJSKIH I sa njima povezanih STRUNIH POSLOVA I to kao: UPRAVE obavljaju izvrne I sa njima povezane inspekcijske I strune poslove INSPEKTORATI obavljaju inspekcijske I sa njima povezane strune poslove

DIREKCIJE obavljaju strune I sa njima povezane izvrne poslove, koji se po pravilu odnose na privredu

Republike organizacije uprave

Kada priroda odreenih poslova iz nadlenosti republikih organa u sastavu ministarstva iziskuje vei stepen samstalnosti u izvrenju, obrazuju se posebne republike organizacije uprave, koje OBAVLJAJU STRUNE I SA NJIMA POVEZANE IZVRNE DELATNOSTI (statistiki, arhivski, planski I sl. poslovi) Samostalnost im je vea od samostalnosti organa u sastavu ministarstava: NEPOSREDNO SU PODREENE VLADI, a sa Vladom I Narodnom skupstinom imaju isti odnos kao I ministarstva DOZVOLJEN IM JE STATUS PRAVNOG LICA, jer usled poslova koje obavljaju time im je olakano samostalno istupanje u pravnim poslovima sa treim licima (npr. zakljuenje ugovora).

Vrste rep. organizacija upr.

SEKRETARIJATI obavljaju strune poslove od znaaja za
organe dravne uprave (Republiki sekretarijat za zakonodavstvo ili informacije)

ZAVODI vre poslove za ije obavljanje je potrebno posebno

znanje ili struni metodi, kao I izvrne poslove sa njima povezane (Republicki zavod za statistiku) ORGANIZACIJE drugog naziva AGENCIJE, DIREKCIJE

ili CENTRI

Unutranji nadzor i kontrola

KONTROLOR I KONTROLISANI PRIPADAJU ORGANIMA DRAVNE UPRAVE HIJERARHIJSKA DISCIPLINSKA INSTANCIONA INTERNI NADZORNI ORGAN

Hijerarhijska kontrola
Vrsta redovne, autoritativne kontrole koja se obavlja kao deo procesa rukovoenja Svi slubenici jednog upravnog organa su podloni, tj. obavezni da se podvrgnu ovoj kontroli koju sprovodi njihov nadreeni Ovlaenja rukovodilaca u pogledu ove kontrole su velikaodreivanje pravila rada, neposredan uvid u rad slubenika, izdavanje uputstava I naloga, ocena rada I davanje daljih smernica

Disciplinska kontrola
Disciplinske mere za disciplinske povrede radih dunosti koje su poinili slubenici Izrie ih samo najvii rukovodei organ upravnog organa, dok predlog za pokretanje disciplinskog postupka moe da da I rukovodilac

Instanciona kontrola
1. KONTROLA ZAKONITOSTI I CELISHODNOST UPRAVNOG AKTA sprovodi je drugostepeni uprvani organ, nakon izjavljivanja albe na upravni akt donet u prvostepenom postupku. Drugostepeni organ istovremeno vri i kontrolu rada prvostepenog organa koji je osporavani akt doneo

2. NADZOR OD STRANE JEDNOG ORGANA UPRAVE NAD RADOM DRUGOG ORGANA ILI IMAOCA JAVNIH OVLAENJAobuhvata nadzor nad ZAKONITOU rada drugog organa I nadzor nad SVRSISHODNOU rada (delotvornosti, ekonomicnosti rada I svrhovitosti organizacije poslova) Nadzor nad radom drugog organa uprave moze vrsiti svaki upravni organ (ministarstvo, organ uprave u sastavu ministarstva I posebne upravne organizacije), dok nadzor nad radom imaoca javnih ovlascenja moze vrsiti samo ministarstvo

Interni nadzorni organ

SLUBA ZA UNUTRANJI NADZOR I KONTROLU kao pomono telo rukovodioca, vrsi nadzor samo unutar upravnog organa u okviru kog postoji.

INSPEKCIJAnadzorni organ koji se osniva u okviru jednog organa dravne uprave (ministarstva) sa ciljem da vri nadzor u svim organima dravne uprave. Npr. budetska inspekcija u okviru Ministarstva finansija.