SOFISTI

Mesto sofista u istoriji obrazovanja

U Sofoklovo doba padaju prvi poeci onog za potomstvo neprocenjivo znaajnog duhovnog razvoja, o kojem smo ve poneto rekli u uvodnim poglavljima - poeci paideie , takozvanog obrazovanja u u!em smislu" #e paideia koja je u $" veku i kasnije, tokom helenizma i rimskog carstva, sve vie irila svoj smisao i pojmovno polje, tek se u to vreme poela vezivati za najviu ljudsku arete i od podizanja dece jednostranog znaenja koje joj je dao jo %shil, kod koga je prvi put i nalazimo & - postala pojam idealnog telesnog i duhovnog uoblienja kalokagatije, koja sada po prvi put svesno podrazumeva i istinsko obrazovanje duha" U doba 'sokrata i (latona ovo sveobuhvatno novo znaenje ideje obrazovanja ve je sasvim jasno utvr)eno" *rete je, naravno, od poetka stajala u tesnoj vezi s pitanjem vaspitanja" +o, kako se ideal ovekove arete preobra!avao s istorijskim menjanjem drutva u celini, morao se vremenom promeniti i put koji vodi k njemu, kao to se, uopte uzev, i samo miljenje moralo izriito usmeriti ka pitanju kojim putem vaspitanja u tom cilju treba poi" ,vo pitanje, bez kojeg je nastanak izvanredne grke ideje ovekovog obrazovanja jednostavno nezamisliv, moglo je tako jasno biti postavljeno tek zahvaljujui celokupnom istorijskom razvoju koji smo pratili poev od najstarijeg aristokratskog shvatanja arete do politikog ideala oveka kao pripadnika pravne dr!ave" ,blik utemeljenja i prenoenja arete morao je za plemstvo biti drukiji nego za -esiodovog seljaka ili gra)anina polisa, ukoliko je za ove neto slino uopte i postojalo. jer, ako ostavimo po strani Spartu, u kojoj se od /irtejevog vremena razvilo svojevrsno vaspitanje gra)ana, agoge, koje u 0rkoj nije imalo pandana, dr!ava nigde drugde nije podsticala nita to bi nalikovalo starom aristokratskom vaspitanju o kojem govore Odiseja ili /eognid i (indar, ili to bi takvo vaspitanje moglo zameniti, a lina inicijativa javila se tek postepeno" +asuprot aristokratskom, za novo drutvo dr!ave-grada velika tekoa le!ala je u tome to novi ideali oveka i gra)anina, za koje se verovalo da su nadmoni u odnosu na aristokratska shvatanja, nisu spontano doneli nikakvo vaspitanje koje bi vodilo njihovom ostvarenju" (rofesionalno obrazovanje koje je otac prenosio na sina ako bi ga ovaj nasle)ivao u zanatu ili poslovima, nije moglo zameniti celovito telesno i duhovno obrazovanje aristokratske kalos kagathos,, koje je poivalo na integralnom shvatanju oveka" *li, potreba za novim vaspitanjem koje bi oveka nainilo idealnim gra)aninom polisa morala se javiti jo rano" 1ao i u mnogo emu drugom, nova dr!ava je i u tome bila prinu)ena da se ugleda na svoje prethodnike" *ristokratsko vaspitanje podrazumevalo je da se arete prenosi nasle)ivanjem plemenite krvi" +ova arete se, u izvesnom smislu, zasnivala na slinom principu" U atinskoj dr!avi ona je, primera radi, trebalo da svakog slobodnog gra)anina atinskog porekla naini svesnim lanom dr!avne zajednice i da ga osposobi da slu!i dobrobiti celine" /ako je na mesto stare aristokratske rodovske dr!ave stupilo pripadnitvo plemenu, taj tek unekoliko proireni pojam krvnog srodstva, ,snov drukiji od ovoga nije bio mogu" 1oliko god da je znaaj pojedinca u to vreme porastao, ipak se nije moglo zamisliti da se njegovo vaspitanje zasnuje na bilo emu drugom do na zajednici plemena i dr!ave" +astanak grke paideie pravi je primer onog najvieg aksioma svekolikog ovekovog obrazovanja" +jen cilj je bio da se prevazi)e staro aristokratsko naelo privilegovanog vaspitanja, prema kojem je arete bila dostupna samo onima u ijoj je plemenitoj krvi ve le!ala" /aj zadatak nije mogao teko pasti onom dosledno racionalnom miljenju koje je u to vreme sve ire prihvatano" 'zgledalo je da ovom cilju vodi samo jedan put - svesno oblikovanje duha, u iju je neogranienu snagu verovalo novo doba" (indarovo nadmeno ruganje ,uenima2 njemu nije mnogo smetalo" (olitika arete nije mogla i nije smela zavisiti od posedovanja plemenite krvi, izuzev ako bi se dopustilo da se sve nezadr!ivije ukljuivanje masa u !ivot dr!ave poka!e kao zabluda" *ko je moderni polis preuzimajui gimnastiku usvojio telesnu arete plemstva, nita ga nije spreavalo da i na polju duha svesnim vaspitanjem proizvede nesumnjiva svojstva rukovo)enja, koja je plemstvo sticalo nasle)em" /ako je dr!ava 3" veka s istorijskom nu!nou postala ishodite velikog pokreta vaspitanja, koji je obele!io to i sledee stolee i iz kojeg se rodila zapadnoevropska misao o kulturi" 0rci su kulturu u celosti shvatali vaspitno-politiki" 'deja vaspitanja nastala ne iz najdublje potrebe dr!ave, ona je znanju, toj silnoj
& *esch" Sept" &4"

novoj duhovnoj moi onog doba, videla snagu koja oblikuje ovekov karakter i stavila ga je u slu!bu tog cilja" U ovom kontekstu neva!no je odobravamo li demokratski ustavni oblik atike dr!ave, iz kojeg su u 3" veku izrasli ovi problemi" 5ez politikog aktiviranja masa, koje ini osnov i bitno obele!je demokratije, ne bi bilo mogue uoiti i postaviti ona veno va!ea pitanja koja je grka misao u toj fazi svog razvoja postavila sebi samoj i potomstvu" 'sti takav razvoj je i u naim vremenima porodio i ponovo aktualizovao ta pitanja" (roblemi kakvi su vaspitanje politike svesti i obrazovanje vo)e, sloboda i autoritet, javljaju se samo na tom stupnju duhovnog razvoja i samo tu stiu svu svoju aktuelnost i sudbinsko znaenje" ,ni nemaju nikakve veze s primitivnim oblicima postojanja, sa !ivotom u hordi ili plemenu, koji jo ne zna za individualizaciju ljudskog duha" 6ato se znaenje problema nastalih u 0rkoj u 3" veku ne ograniava na demokratsko ustrojstvo grke dr!ave-grada" Sve su to problemi dr!ave po sebi" /o dokazuje i injenica da je misao velikih grkih dr!avnih vaspitaa i filozofa, polazei od odnosa u demokratiji i zahvaljujui njenim iskustvima, pronala reenja koja smelo prevazilaze dati oblik dr!ave i beskrajno su plodotvorna za svako slino stanje" (ut vaspitnog pokreta, koji emo sada razmatrati, u irokom luku vodi od stare aristokratske kulture da bi se na kraju, kod (latona, 'sokrata i 1senofonta, ponovo vezao za staru aristokratsku tradiciju i ideju arete, o!ivljavajui je sada na osnovama duha" +o, rani i srednji 3" vek od toga je jo sasvim daleko" 7er, tu je u prvom redu bilo potrebno neto upravo obrnuto8 da se razbiju uska stara shvatanja i njihovo mitsko privilegovanje plemenite krvi, koje se umesnim i istinitim moglo pokazati jedino tamo gde su se njena svojstva potvrdila kao duhovna prednost i moralna snaga, kao sophia i dikaiosyne. 1senofont pokazuje koliko je unoenje duhovne snage u ideal arete od poetka bilo sna!no vezano za politiki duh i koliko se taj ideal temeljio na pravednom poretku i dobrobiti dr!ave kao celine" ' kod -eraklita je, mada u drugom smislu, zakon zasnovan na znanju , kojem i ima da zahvali za svoj nastanak. zemaljski nosilac tog bo!anskog znanja pola!e pravo na poseban polo!aj u polisu, ili dolazi u suprotnost s njim" +aravno, upravo dela ovih velikih pisaca o novom problemu dr!ave i duha, problemu koji je bio pretpostavka za pojavu sofista, potpuno jasno pokazuju kako ukidanje stare aristokratije po krvi, da bi se na njeno mesto postavila aristokratija po duhu, smesta staru tenziju zamenjuje novom" ,dnos izme)u sna!ne duhovne linosti i zajednice okupirao je mislioce sve dok je bilo polisa, ali oni ipak nisu uspeli da ga ree" U (eriklu je taj problem naao sreno reenje kako sa stanovita pojedinca tako i sa stanovita zajednice" Sofisti su prvi dali irok publicitet i uticaj zahtevu da se arete zasnuje na znanju" 5u)enje novatorskog individualnog duha i njegove esto neudobne samosvesti mo!da samo po sebi ne bi podstaklo nastanak jednog tako sna!nog obrazovnog pokreta kao to je bila sofistika da sama javnost nije osetila potrebu za irenjem gra)anskog horizonta i za duhovnim kolovanjem pojedinca" ,va potreba postaje sve vidljivija od trenutka kada se, posle (ersijskih ratova, *tina ukljuuje u me)unarodnu privredu, trgovinu i politiku" 6a svoj spas *tina je imala da zahvali jednom jedinom oveku i njegovoj duhovnoj nadmoi" +o, ako ga dr!ava posle pobede i nije dugo trpela jer je njegova mo bila nespojiva s arhainim isonomijom , pa je njegova vlast shvaena kao jedva prikrivena tiranija, ipak se zahvaljujui logici istorijskog razvoja uvidelo da odr!avanje demokratskog poretka u dr!avi sve oiglednije zavisi od prava linosti vo)e" 'zbor pravog vo)e upravo je za demokratiju predstavljao sutinski problem, jer je ona sebe morala dovesti ad absurdum im bi, hotei da bude neto vie nego strogo regulisani oblik politikog ostvarivanja demokratskog naela, postala istinska vladavina masa nad dr!avom" 9ilj vaspitnog pokreta koji su stvorili sofisti od poetka je bilo obrazovanje narodnog vode, a ne naroda" /o je u osnovi bio stari problem aristokratije u novom obliku" +aravno, za svakoga, pa i za jednostavnog gra)anina, nigde kao u *tini nije bilo toliko mogunosti za sticanje elementarnog obrazovanja, ak i ako dr!ava nije uzimala kolu u svoje ruke" *li, sofisti su se od poetka okrenuli izabranima" +jima je dolazio samo onaj ko je hteo da se obrazuje za politiara i da jednom stane na elo svoga grada" *ko je takav ovek, !eleo da odgovori zahtevima vremena, nije bilo dovoljno da, kao *ristid, prosto ispuni stari politiki ideal pravednosti, jer je to zahtevano od svakog gra)anina" ,n je morao ne samo da se dr!i zakona nego i da stvara zakone kojima e upravljati dr!avom, a za to mu je, pored neophodnog iskustva koje je mogao stei uranjajui u politiku praksu, bio potreban i opti uvid u pravu prirodu ljudskog !ivota i drutva" ,snovna dr!avnika svojstva nisu se, naravno, mogla nauiti" :elatna snaga, prisustvo duha i sposobnost predvi)anja, koje /ukidid pre svega ostalog slavi kod /emistokla,; uro)eni su" *li, dar hitrog, uverljivog govora mogao se razviti" ,n predstavlja istinsku vladarsku vrlinu ve kod plemenitih staraca koji u -omerovim epovima sainjavaju dr!avni savet, i taj status potvr)uje i u svim kasnijim vremenima" -esiod u njemu vidi snagu koju muze podaruju kralju i pomou koje on blagim pritiskom usmerava svaki skup"< 0ovornika vetina tu
; /huk" ' &<4,<" < -es" /heog" =>"

je ve poistoveena s inspiracijom koju pesnik dobija od muza" -esiod pri tom na prvom mestu ima u vidu mo rei da sudi, da utvr)uje istinu i donosi odluku" U demokratskoj dr!avi, koja je negovala okupljanje naroda i slobodu govora, govorniki dar pogotovu je bio neophodan, predstavljao je tavie istinsko kormilo u dr!avnikovim rukama" 1lasino doba naziva politiara prosto retorom" /a re jo nema isto formalno znaenje koje e dobiti u kasnijim vremenima, ve podrazumeva i sadr!inu govora" U to doba samo se po sebi razumelo da sadr!aj svih javnih govora mogu biti iskljuivo dr!ava i njeni poslovi" U toj taki moralo je poeti i politiko obrazovanje vo)e" ,no je po unutranjoj nu!nosti postalo retoriko obrazovanje, pri emu su, u skladu s grkom rei logos formalni i sadr!inski elementi mogli biti zastupljeni u razliitoj meri" S obzirom na to, razumljivo je i opravdano sto je nastao itav stale! vaspitaa koji su se javno nudili da ,vrlinu2 - kako je re arete ranije prevo)ena - poduavaju za novac" /akvo tumaenje, drugim reima la!no modernizovanje grkog pojma arete, na prvom mestu snosi krivicu to pretenzije sofista, ili uitelja znanja, kako su savremenici, a ubrzo i oni sami, nazvali taj poziv, dananjem oveku u mnogome deluje kao besmislena i naivna drskost" ,vaj budalasti nesporazum iezava im rei arete vratimo smisao politike arete, koji je klasino doba imalo u vidu, i pozovemo se u prvom redu na intelektualne i govornike sposobnosti koje su u novim odnosima nastalim u 3" veku za nju bile presudne" (rirodno je to, osvrui se unatrag, gledamo na sofiste skeptinim okom, karakteristinim za (latona, za koga je sokratovska sumnja u mogunost ,poduavanja vrline2 predstavljala poetak svekolikog saznanja" *li, tumaiti ovu, za istoriju ljudskog obrazovanja izuzetno va!nu epohu sa stanovita problema razvijene filozofske misli istorijski je neopravdano i onemoguava svako razumevanje" U istoriji ljudskog duha sofisti su podjednako nu!na pojava kao Sokrat i (laton, koji se, uostalom, bez njih kao prethodnika ne mogu ni zamisliti" (oduhvat poduavanja politike arete neposredni je izraz dubokose!nih promena u sutinskoj strukturi dr!ave" /ukidid je s genijalnom pronicljivou opisao veliki preokret koji je atika dr!ava do!ivela ulaskom u veliku politiku" (relaz iz statinog stanja dr!ave-grada na dinamini oblik (eriklovog imperijalizma doneo je sa sobom intenzivno naprezanje i utakmicu svih snaga, iznutra kao i spolja" #acionalizovanje politikog vaspitanja samo je poseban sluaj racionalizovanja celokupnog !ivota koji je vie nego ikada bio usmeren na efikasnost i uspeh" /o nije moglo ostati bez uticaja na vrednovanje ovekovih svojstava" %tika svojstva koja su se dotle ,podrazumevala sama po sebi2, i nesvesno su postavljena iza intelektualnih, kojima je sada u svemu davano prvenstvo" ?isoko uva!avanje znanja i razuma, kakvo je jedva pedeset godina ranije zastupao 1senofan, usamljeni borac za novi tip oveka, sada je iroko prihvaeno, posebno u poslovnom i politikom !ivotu" /o je bilo vreme kada je ideal ovekove arete u sebe upio sve one vrednosti koje je *ristotelova etika kasnije sabrala kao odlija duha, dianoetikai aretai, i pokuala da ih pove!e u vie jedinstvo s ovekovim etikim vrednostima" Sofistima je taj problem bio jo vrlo dalek" @ovekov intelekt kod njih je prvi put stekao prvenstvo i iz toga su se rodili vaspitaki zadaci koje su oni pokuali da ree" 7edino se time mo!e objasniti to su verovali da mogu da poduavaju arete" +jihove pedagoke pretpostavke bile su u izvesnom smislu jednako opravdane kao i Sokratova radikalna sumnja, jer su oni zapravo imali na umu neto sasvim drugo" ,brazovanje duha kao cilj sofistikog vaspitanja obuhvata u sebi mnotvo vaspitnih sred-stava i metoda" Ai, me)utim, mo!emo da pokuamo da tu razliitost izvedemo iz jedinstvenog stremljenja ka duhovnom obrazovanju, utoliko to emo sebi predoiti u kakvim sve aspektima duh mo!e da se javi" :uh je organ pomou kojeg ovek prima u sebe svet predmeta, to znai da je vezan za materijalni vid stvari" *li, ako nasuprot tome zanemarimo sav predmetni sadr!aj Ba upravo se u tome sastoji novi nain gledanja svojstven toj epohiC, duh ne ostaje prazan, ve se njegova unutranja struktura tek tad zapravo ispoljava" /o je duh kao formalni princip" U skladu s ova dva shvatanja, kod sofista nalazimo dva u korenu razliita naina vaspitanja duha8 prenoenje enciklopedijskih znanja i formalno obrazovanje razliitih oblasti duha" 7asno je da se ova dva suprotna vaspitna metoda mogu sjediniti samo u nadre)enom pojmu duhovnog obrazovanja" 1ao vaspitni principi, oba vida nastave nalaze potvrdu sve do dananjih dana, i to najee u obliku kompromisa a ne u potpunoj iskljuivosti" +i kod sofista to uglavnom nije bilo drukije" *li, povezivanje jednog i drugog, koje su pojedini sofisti ipak praktikovali, ne treba da nas navede da pomislimo kako zapravo i nije re o dva sutinski razliita vida vaspitanja" (ored isto formalnog obrazovanja razuma, kod sofista postoji jo jedna vrsta obrazovanja u viem smislu, koja ne polazi od strukture razuma i jezika nego od jedinstva duevnih snaga" +ju zastupa (rotagora" 1ao moi koje oblikuju duu, ona pored gramatike, retorike i dijalektike istie pre svega poeziju i muziku" 1oren ovog treeg naina sofistikog vaspitanja le!i u politici i etici"$ ,d formalnog i enciklopedijskog ono se razlikuje po tome to oveka ne uzima apstraktno za
$ (lat" (rot" <;3 % ff" U <&4 % (latonov (rotagora povlai otru razliku izme)u svog etikog i politikog ideala

sebe, nego ga posmatra kao lana zajednice" +a taj nain, vaspitanje dovodi oveka u vrstu vezu sa svetom vrednosti i duhovno obrazovanje postaje deo velike celine koju ini ljudska arete" ' ovaj oblik predstavlja obrazovanje duha. samo to se duh tu ne shvata jedino intelektualno-formalno ili intelektualno-faktiki, ve se uzima u svojoj socijalnoj uslovljenosti" (ojedini naunici su pisali da retorika kao obrazovni ideal, e y legein, ne predstavlja samo novinu koju su doneli sofisti nego i onaj element koji ih zapravo povezuje. jer koliko god da su se razlikovali u vrednovanju stvari, retoriku su svi negovali. a uz to, postojali su sofisti koji su, kao 0orgija, bili samo retori i niemu nisu poduavali" *li, to je povran sud" 6ajedniko obele!je sofista le!i pre u tome to su svi hteli da budu uitelji politike arete3 i da nju ostvare intenzivnim duhovnim obrazovanjem, bez obzira na to ta su ponaosob pod tim podrazumevali" Ai se mo!emo samo diviti bogatstvu novih i trajnijih vaspitnih saznanja koja su sofisti podarili svetu" ,ni su tvorci obrazovanja duha i vetine vaspitanja koja njemu vodi" +a drugoj strani, jasno je da je novo obrazovanje, upravo tamo gde je izlazilo iz okvira formalnog i faktikog i vaspitanju za politiko vodstvo prilazilo sa dubljeg stanovita morala i dr!ave, dolazilo u opasnost da zapne u poluistinama, ako se ne zasnuje na istinski istra!ivakoj i temeljnoj filozofskoj misli koja traga za istinom nje same radi" ,d toga su poli (laton i *ristotel kada su kasnije napali sistem sofistikog vaspitanja i do temelja ga uzdrmali" /ako smo doli do pitanja o mestu sofista u istoriji grke filozofije i nauke" ,no je zapravo uvek bilo udno dvosmisleno, iako se sofisti po tradiciji u istorijama grke filozofije smatraju organskim delom filozofskog razvoja" 1ad govorimo o ovoj dvosmislenosti, ne treba da se pozivamo na (latona, jer je on sa njima bio u stalnom sporu zbog njihove veze sa !ivotom i praksom, a ne zbog njihove nauke" 7edini izuzetak je kritika (rotagorine teorije saznanja u (latonovom Teetetu?> /u se sofistika zaista tretira kao deo filozofije, ali se istovremeno ograniava na ovog jednog predstavnika, a taj most je ipak suvie uzan" 'storija filozofije koju daje *ristotel u Metafizici iskljuuje sofiste" +ovije istorije filozofije u njima obino vide osnivae filozofskog subjektivizma i relativizma" *li, zaeci teorije kod (rotagore ne daju dovoljno opravdanja za takvo uoptavanje" 'storijska perspektiva znatno se naruava ako se uitelji arete postave pored svetskih mislilaca kakvi su *naksimandar, (armenid ili -eraklit" Ailetska kosmologija pokazala je koliko je misao o oveku, a pogotovu o praktinom vaspitakom delovanju bila izvorno daleka isto teorijskom istra!ivakom porivu jonske istorije " (olazei od Aileana, videli smo kako se posmatranje kosmosa korak po korak pribli!ava problemu oveka, koji sa sve veom neminovnou postaje sredite interesovanja" Smeli 1senofanov pokuaj da se ovekova arete zasnuje na racionalnom saznanju o bogu i svetu dovodi ovu kosmoloku nauku u unutranju vezu s idealom obrazovanja i na trenutak izgleda da je filozofija prirode, uavi u poeziju, stekla duhovnu dominaciju nad obrazovanjem i !ivotom nacije" *li, 1senofan je ostao usamljena pojava, bez obzira na to to jednom postavljeno pitanje o ovekovoj sutini, putu i vrednosti vie nije davalo mira filozofiji" 7edino je -eraklit koji se, za razliku od Aileana, nije bavio fizikom - bio dovoljno veliki mislilac da na jednom jedinstvenom primeru zasnuje teoriju o zakonitoj strukturi kosmosa, sa ovekom kao njegovim sastavnim delom" Sledbenici miletske kole u 3" veku, koji su istra!ivanje prirode sve vie tretirali kao zasebnu nauku, ili su u potpunosti iskljuili oveka iz svoje teorije, ili je pak svaki mislilac reavao taj problem na svoj nain" 1osmologija *naksagore iz 1lazomene sadr!i antropocentrinu tendenciju toga doba, utoliko to duh shvata kao poetak svekolike egzistencije i posmatra ga kao regulativnu snagu" *li, *naksagora u celini prouava prirodu mehaniki i ne uspeva da poka!e na koji se nain duh i priroda pro!imaju" %mpedokle iz *kraganta je filozofski 1entaur" U njegovoj dvolikoj dui jonska elementarna fizika !ivi u udnom savezu s orfikom religijom iskupljenja" U %mpedoklovom uenju ona vodi oveka, to neiskupljeno bie, tu igraku u venoj igri nastajanja i nestajanja, mistinim putem od bezbo!nog kru!enja elemenata, za koje je sudbinom vezan, do izvorno bo!anskog, istog postojanja due" /ako ovekov duevni svet, koji u sukobu s nadmonim kosmikim silama sve vie tra!i svoje pravo, kod svakog od ovih mislilaca na drugi nain zadr!ava samostalnost" (roblem oveka i njegovog moralnog sveta nije mogao ostaviti po strani ak ni tako strog prouavalac prirode kakav je bio :emokrit" *li, :emokrit uspeva da izbegne izvesne problematine puteve na koje je reavanje tog problema namamilo njegove neposredne prethodnike i povlai jasnu razliku izme)u filozofije prirode i mudrosti etikog vaspitanja" ,no za njega nije teorijska nauka nego drevni oblik pareneze, u kojem se naslede stare sentenciozne poezije na osoben nain mea s prirodnonaunim, racionalnim duhom moderne misli" Svi ti znaajni simptomi pokazuju da ovek i njegovo postojanje postaju
obrazovanja i matematikog enciklopedizma -ipije iz %lide" 3 (lat" (rot" <&4 % ff" Aen" =& * ff" > (lat" /heaet" &3; *"

sve ozbiljniji filozofski problem" *li, vaspitaka misao sofista ipak ne vodi poreklo odatle" Sve vee interesovanje filozofije za oveka, interesovanje koje se u koncentrinim krugovi-ma sve vie pribli!ava svom predmetu, samo je jo jedan dokaz da je pojava sofista bila istorijski nu!na" +o, sofistika se nije rodila iz nauno-teorijske nego u celini iz praktine potrebe" U tome le!i dublji razlog to su sofisti u *tini imali tako sna!an uticaj, za razliku od jonske fizike koja u njoj nije uspela da trajno pusti koren" 5ez mnogo razumevanja za istra!ivanja udaljena od !ivota, sofisti su se vezali za vaspitaku tradiciju pesnika - -omera i -esioda, Solona i /eognida, Simonida i (indara" /ek kada im damo pravo mesto u istoriji grkog obrazovanja ija je putanja obele!ena ovim imenima, njihov istorijski polo!aj postaje sasvim jasan" (roblem arete i mogunosti njenog poduavanja uao je u poeziju ve kod Simonida, /eognida i (indara" (re njih, pesnici su, svaki za sebe, iznosili svoj ideal oveka, ne raspravljajui mnogo o njemu" Sada poezija postaje podrucje u kojem mnotvo glasova govori o vaspitanju" ?e je Simonid u osnovi tipian sofist"D Sofisti zapravo samo ine poslednji korak" #azliite !anrove parenetskog pesnitva, u kojem se pedagoki element najizrazitije javlja, oni pretvaraju u novu umetniku prozu, kojom majstorski vladaju, i na taj nain, po formi koliko i po misaonom sadr!aju, ulaze u svesnu utakmicu s poezijom" ,vo preobra!avanje vaspitnog sadr!aja poezije u prozu u isti mah je znak njenog konanog racionalizovanja" +asle)ujui vaspitaki poziv poezije, sofisti raspravljaju i o njenoj prirodi i svrsi" ,ni su prvi kolovani tumai dela velikih pesnika, na kojima rado zasnivaju svoja uenja" Sofisti, razume se, nisu interpretatori u u!em smislu" ,ni su na svoje pesnike gledali kao na bezvremeno i neposredno prisutne, i bez ustezanja su ih uvodili u vlastitu sadanjicu, kako duhovito pokazuje (latonov Protagora?4 -ladno-razumska svrhovitost, svojstvena onom vremenu, nigde se ne izra!ava sna!nije ni manje prikladno nego u shvatanju poezije kao pouke" -omer je za sofiste enciklopedija svih ljudskih znanja, od pravljenja kola do strategije, i riznica mudrih izreka o !ivotu"= %p i tragedija koji vaspitavaju prikazujui herojska dela, tumae se sa isto utilitarnog stanovita" Uprkos tome, sofisti nisu tek puki epigoni" +jih zaokupljaju mnogi vlastiti problemi" #acionalistike teorije njihovog doba o moralnim i dr!avnim pitanjima, kao i uenja fiziara, uticali su na njih tako iroko da su oko sebe irili atmosferu svestranog obrazovanja, ijoj jasnoj svesti, uzburkanoj !ivotnosti i podsticajnoj potrebi za saoptavanjem nije bilo ravno ak ni (isistratovo doba" +jihov ponos na vlastite duhovne snage u biti se oslanja na 1senofana. (laton ga je neumorno parodirao i ismevao sve njegove prilino mnogostruke vidove, od groteskno samosvesnog dostojanstva do sitniave tatine" Sve to podsea na literate iz epohe renesanse. na njih lice i nezavisnost, kosmopolitizam i slobodoumlje koje su sofisti propovedali" -ipija iz %lide, svestrano obrazovan i vian svim zanatima, bez ijednog komada odee ili nakita na sebi koji nije nainio vlastitom rukom, primer je pravog uomo universale?&E Farenu meavinu filologa i retora, pedagoga i literate, ni kod ostalih sofista nije mogue podvesti pod bilo koji tradicionalan pojam" +e samo zbog svojih uenja, nego i zbog duhovne i fizike privlanosti, sofisti su, kao najuveniji predstavnici grkog duha, omiljeni gosti u svakom gradu u kojem poduavaju, kod svih bogataa i monika toga doba" ' po tome su oni pravi naslednici onih pesnika parazita koje na kraju >" veka nalazimo na dvorovima tirana i u kuama bogatih plemia" +jihova egzistencija zasniva se iskljuivo na njihovom intelektualnom znaaju" +eprestano putujui, oni zapravo i nisu nigde trajno pripadali" @injenica da je tako nezavisan !ivot u ondanjoj 0rkoj uopte bio mogu sama je po sebi krajnje karakteristina i predstavlja siguran znak ra)anja jedne sasvim nove vrste obrazovanja koje je u sr!i individualistiko, koliko god govorilo o vaspitavanju oveka da slu!i zajednici i o vrlinama najboljeg gra)anina" Sofisti su zaista izraziti individualisti u jednoj epohi koja, u celini gledano, naginje individualizmu" Utoliko su njihovi savremenici u njima s pravom videli istinske predstavnike duha vremena" 6nak vremena je i to to su sofisti !iveli od obrazovanja koje su prenosili" ,brazovanje je kao tr!ina roba uvo!eno i iznoeno na pazar" ,va zlobna (latonova primedba&& u izvesnom smislu je sasvim opravdana, jedino je ne treba uzimati kao moralnu kritiku sofista i njihovog linog nastrojenja, nego kao duhovni simptom" 6a ,sociologiju znanja2 sofisti su neiscrpno, jo uvek nedovoljno iskorieno poglavlje" Sve u svemu, u istoriji obrazovanja ovi novi ljudi predstavljaju pojavu od prvorazrednog znaaja" 6ahvaljujui njima, paideia je ula u svet i stekla racionalistiki osnov kao svesna ideja i teorija obrazovanja" Utoliko in moramo smatrati va!nim stepenikom u razvoju humanizma, iako je on svoj najvii i pravi oblik dobio tek u (latonovoj pobednikoj borbi protiv njihovih ideja" (rivremenost i nedovrenost njihove su trajne karakteristike" Sofistika nije bila nauni pokret nego podre)ivanje nauke Bstarije jonske
D /o zapravo ka!e jo (lat" (rot" <<= *" 4 (lat" (rot" <<= * ff" = (lat" (ol" 3=4 % opisuje ovaj tip sofistikog tumaenja -omera oigledno prema odre)enom uzoru" &E (lat" -ipp" Ain" <>4 5" && (lat" (rot" <&< 9"

fizike i ,istorije2C drukije usmerenim interesima !ivota, pre svega pedagokim i socijalnim problemima nastalim zahvaljujui promenama u ekonomskom i politikom !ivotu" 6ato u prvi mah izgleda da taj pokret potiskuje nauku, isto onako kao to je u novije vreme na staru nauku delovala plima pedagogije, sociologije i !urnalistike" *li, time sto u vaspitaku tradiciju, kakva je otelovljena pre svega u poeziji poev od -omera, unosi jeziki oblik i nain miljenja novog racionalistikog doba i teorijski zasniva pojam obrazovanja, sofistika vodi proirivanju podruja jonske nauke u smeru socijalne etike i utire put istinskoj politikoetikoj filozofiji, paralelnoj prirodnoj nauci i nadmonoj nad njom"&; (ostignua sofista imala su najtrajniji efekat na formalnom planu" *li, naune discipline, koje su se odvojile od retorike i zahtevale vlastita prava, ubrzo su za nju postale straan protivnik i !estok konkurent" /ako je sofistiko obrazovanje upravo u svojoj raznovrsnosti nosilo klicu velike obrazovne bitke koja e se rasplamsati u narednim stoleima - bitke izme)u retorike i filozofije"

Poreklo pedagogije i ideala kulture

Sofisti su nazvani utemeljivaima nauke o vaspitanju" ,ni su zaista postavili osnove pedagogije i intelektualno obrazovanje jo i danas u velikoj meri ide putem koji su oni obele!ili" *li, pitanje da li je pedagogija nauka ili vetina ostalo je otvoreno. svoju teoriju i vetinu vaspitavanja sami sofisti nisu zvali naukom, nego tehne. Fta je o tome mislio (rotagora, saznajemo od (latona. i pored podrugljivog preterivanja, (laton, reklo bi se, ipak verno slika (rotagorin manir u javnom nastupanju" (rotagora oznaava svoj poziv kao ,politiku tehne2 zato to ona poduava politikoj arete"&< Uverenje da je vaspitanje posebna tehne samo je jo jedan sluaj opteg nastojanja tog doba da se itavo podruje !ivota razlo!i na niz svrhovito strukturisanih i teorijski zasnovanih specijalizovanih oblasti koje posreduju konkretna i prenosiva znanja" 6ahvaljujui tom nastojanju, u ovom periodu se sreemo s nizom specijalista i specijalistikih spisa iz matematike, medicine, gimnastike, teorije muzike, scenske umetnosti, itd" /eorijske rasprave pisali su ak i likovni umetnici kao (oliklet" U svakom sluaju, sofisti su u svojoj vetini videli krunu svih vetina" U mitu o nastanku kulture,&$ koji - kod (latona - (rotagora izla!e da bi objasnio sutinu i polo!aj svoje tehne, ovaj sofist razlikuje dva stupnja ovekovog razvoja" ,ni, oigledno nisu zamiljeni kao hronoloki odvojene istorijske etape, ve je njihova sukcesija samo oblik kroz koji mit predoava znaaj i nu!nost vieg sofistikog vaspitanja" (rvi stupanj je tehnika civilizacija" (rotagora je, po ugledu na %shila, naziva (rometejevim darom, koji je ljudima dat zajedno s vatrom" +o, zbog u!asnih borbi u kojima su se uzajamno unitavali, ljudi bi uprkos ovom posedu bili osu)eni na !alosnu propast da im 6evs nije podario pravdu, koja ih je osposobila da osnuju dr!avu i zajednicu" +ije jasno da li je (rotagora i ovu crtu svoga mita pozajmio od %shila, iz izgubljenog dela trilogije o (rometeju, ili ju je uzeo od -esioda, koji prvi velia pravdu kao dar kojim je 6evs odvojio ljude od !ivotinja, naviknutih da se uzajamno pro!diru"&3 +o, originalno je tek dalje (rotagorino objanjenje8 :ok je (rometejev dar, tehniko znanje, dat samo strunjacima, 6evs je smisao za pravdu i zakon usadio svim ljudima, jer dr!ava inae ne bi mogla postojati" *li, pored ovog elementarnog, postoji i jedan vii stepen razumevanja osnova na kojima poivaju pravda i dr!ava, i upravo njemu poduava politika tehne sofista" 6a (rotagoru je to istinsko obrazovanje, duhovna spona koja iznutra povezuje itavu ljudsku zajednicu i civilizaciju" ?erovatno je da tako uzvieno shvatanje vlastitog poziva nije bilo svojstveno svim sofistima" (rosena veina se, bez sumnje, zadovoljavala time da svoje znanje iznese na pazar " *li, da bi se itav pokret pravedno ocenio, treba poi od njegovog najjaeg predstavnika" @injenica da (rotagora namenjuje ovekovom obrazovanju sredinje mesto u ljudskom !ivotu govori da je cilj njegovog vaspitanja" bio izriito humanistiki" (rotagora uzdi!e ovekovo obrazovanje iznad svekolike tehnike u dananjem smislu rei, iznad civilizacije kako je shvata moderno doba" Upravo je ovo fundamentalno i jasno razdvajanje tehnikih umea i znanja od istinskog obrazovanja kasnije i postalo osnov humanizma" Ao!da bi se trebalo uvati bezrezervnog izjednaavanja specijalizovane upotrebe znanja s modernim, po poreklu hrianskim pojmom
&; (lat" -ipp" maior ;4& 9 istie razliku izme)u praktinih ciljeva sofista i apstraktnog naina razmiljanja starih filozofa i mudraca" &< (lat" (rot" <&= *" &$ (lat" (rot" <;E :" &3 -es" %rga ;D>"

poziva, profesije, koji je obuhvatniji od starogrkog pojma tehne.&> (oziv u naem smislu je i dr!avniki poziv, za koji (rotagora hoe da obrazuje oveka. ali, oznaiti dr!avniki poziv pojmom tehne u grkom jeziku predstavlja posebnu smelost. takav postupak opravdava se samo time to grki jezik ne poseduje drugu re da izrazi koji elementi u politiarevom delovanju poivaju na kolovanoj sposobnosti i steenom znanju" Sasvim je jasno, tako)e, da (rotagora nastoji da svoju tehne odvoji od tehnikog poziva u u!em smislu i da je postavi kao neto sveobuhvatno, opte" 'z istog razloga on svoju ideju ,opteg2 obrazovanja najotrije suprotstavlja vaspitanju ostalih sofista, koje te!i pukom praktinom obrazovanju" (o njegovom miljenju, oni prosto upropauju mlade! " 'ako mladi ljudi dolaze sofistima ne bi li pobegli od uputstva zanatsko-tehnike prirode, sofisti ih i protiv njihove volje uvode u oblast tehnikih znanja" &D 'stinski ,opte2 za (rotagoru je samo politi ko obrazovanje" (rotagorino shvatanje ,opteg2 ovekovog obrazovanja je suma celokupnog istorijskog razvoja grkog vaspitanja" ' njegova okrenutost etici i politici tako)e je jedno od osnovnih obele!ja prave paideie" ,vako shvaenom humanizmu tek su potonja vremena dodala novi, isto estetski ideal, i mo!da pokuala da ga zamene njime, jer dr!ava u ovekovom !ivotu vie nije imala vrhunski znaaj" 6a klasino doba 0rke, me)utim, upravo je povezanost svekolikog vieg obrazovanja s idejom dr!ave i zajednice bila od sutinske va!nosti" #e humanizam kao oznaku za ideju ovekovog obrazovanja - koja je, posle duge pripreme u procesu razvoja grkog duha, u sofistici dobila konaan oblik - mi ovde ne koristimo ovla, kao puku istorijsku paralelu, nego naprotiv promiljeno i u njenom osnovnom smislu" 6a novo doba, pojam humanizma poiva na svesnoj vezi naeg obrazovanja sa klasinom starinom" * ta veza, opet, zasnovana je samo na injenici da naa ideja ,opteg2 ovekovog obrazovanja vodi poreklo upravo iz antike civilizacije" U tom smislu, humanizam je u biti grka tvorevina" 5a zbog toga to nain na koji je on shvatan u klasinoj 0rkoj ima trajan znaaj za ljudski duh, nae moderno vaspitanje se i mora sutinski oslanjati na prouavanje antike" +o, odmah treba napomenuti da se ideja humanizma, koliko god njena osnovna obele!ja bila konstantna, !ivo razvijala, pa je nije mogue iskljuivo vezati za (rotagorinu koncepciju" Sofistiku misao o obrazovanju preuzeli su (laton i 'sokrat. svaki od njih dao joj je drukije usmerenje" 6a tu metamorfozu nita nije karakteristinije od injenice da je (laton, stigavi na kraj svog !ivotnog i filozofskog puta, u !akonima preobrazio uvenu (rotagorinu reenicu @ovek je mera svih stvari , koja upravo svojom mnogoznanou tako reito govori o prirodi (rotagorinog humanizma, u aksiom Aera svih stvari je bog "&4 (ri tom se treba setiti da je (rotagora o bo!anstvu rekao kako ne mo!e tvrditi ni da postoji, ni da ne postoji" &= 'majui u vidu ovu (latonovu kritiku osnova sofistikog vaspitanja, moramo odmah i sa svom potrebnom otrinom postaviti pitanje8 jesu li religiozna skepsa i indiferentnost, i moralni i saznajnoteorijski relativizam, protiv kojih se (laton borio i zbog kojih je itavog !ivota ostao ogoreni protivnik sofista, bitni za humanizamG ,dgovor na ovo pitanje ne le!i u pojedinanom stavu, ve u objektivnom sudu istorije" U ovoj knjizi emo se tom problemu vraati kad god budemo govorili o borbi obrazovanja i kulture za religiju i filozofiju, borbi iju je istorijsku prekretnicu oznailo konano prihvatanje hrianstva u poznoj antici" *nticipirajui, mo!emo rei bar ovo" Starohelensko obrazovanje pre sofista uopte ne zna za moderni rascep izme)u kulture i religije i duboko je ukorenjeno u religioznom verovanju" 7az puca tek u doba sofista, kada po prvi put nastaje i svesna ideja obrazovanja" (rotagorino relativizovanje tradicionalnih !ivotnih normi i rezignirano uvi)anje da je zagonetka religije nereiva sigurno nije sluajno povezano s njegovom uzvienom idejom ovekovog obrazovanja" ?elika grka vaspitna tradicija mogla je poroditi svesni humanizam verovatno samo u onom istorijskom trenutku kada su najvie vaspitne vrednosti dovedene u pitanje" -umanizam, zapravo, pre svega jasno implicira povlaenje na usku osnovu ljudskog !ivota per se" ?aspitanju je kao polazina taka uvek bila potrebna neka norma. u trenutku kada tradicionalne norme poinju da gube sadr!aj, ono se vezuje za formu oveka, postaje formalno" /akve situacije su se tokom istorije uvek vraale i pojava humanizma uvek je bila tesno vezana za njih" *li, na drugoj strani, sutinska osobina humanizma je i to to on, ma koliko u jednom trenutku bio formalan, uvek ukazuje izvan sebe unatrag i unapred8 unatrag, na bogatstvo religioznih i moralnih obrazovnih snaga tokom istorijske tradicije kao na pravi i istinski ,duh2 u kojem je do apstrakcije ispra!njeni racionalistiki pojam
&> Up" 1arl -oll, :ie 0eschichte des Horts 5eruf, Sitz" 5erl" *kad" &=;$, II'I" &D (lat" (rot" <&4 %" S posebnim osvrtom na -ipiju, (rotagora ovde ubraja u technai aritmetiku, astronomiju, geometriju i muziku Bkoja ovde oznaava teoriju muzikeC" &4 (lat" Jeg" D&> 9. up" (rot" Krg" & B:ielsC" &= (rot" Krg" $"

duha ponovo mogao nai svoj konkretni !ivi sadr!aj. unapred, na religiozni i filozofski problem samog pojma postojanja, koji zatitniki obgrljuje ljudskost kao neki ne!ni koren, ali u isti mah vraa oveku plodno tle iz kojeg mo!e crpsti !ivotne sokove" ,dnos prema tom osnovnom pitanju svekolikog vaspitanja presudan je za procenu znaaja sofista" 'storijski gledano, re je samo o tome da se razjasni je li (laton okonao ili pak usavrio humanizam sofista, prvi humanizam koji istorija poznaje" Stav prema tom istorijskom pitanju ravan je ispovedanju vere" 'storijske injenice, me)utim, jasno govore da je ideja ovekovog obrazovanja kakvu su zastupali sofisti nosila, dodue, u sebi klicu velike budunosti, ali nije predstavljala nikakvu dovrenu tvorevinu" +jena svest o znaaju formalnog elementa u vaspitanju do danas je zadr!ala neprocenjiv praktino-vaspitni uticaj" *li, ba zbog vrhunskih pretenzija koje je imala, ovoj ideji vaspitanja bilo je potrebno dublje utemeljenje u filozofiji i religiji" ' upravo je religiozni duh starijeg grkog vaspitanja od -omera do tragiara dobio u (latonovoj filozofiji novi oblik" (laton prevazilazi sofistiku ideju obrazovanja utoliko to se okree onome to joj prethodi" 6a sofiste je presudno znaajna svesna misao o obrazovanju" *ko imamo u vidu put koji je grki duh preao od -omera do uspona *tine, ta misao ne deluje kao neto to iznena)uje, ve kao istorijski nu!an i zreo plod celokupnog razvoja" ,na je izraz trajnog nastojanja grkih pesnika i mislilaca da pomou normativnih termina izraze formu oveka, ovekov karakter" ,vo nastojanje bilo je po svojoj sutini vaspitne prirode i moralo je, posebno u jednom tako filozofskom narodu kao to su 0rci, dovesti do stvaranja ideje obrazovanja u viem smislu" 6ato je krajnje prirodno to su sofisti sve ranije tvorevine grkog duha vezivali za svoju ideju obrazovanja i shvatali in kao njen sadr!aj" 0rci su oduvek smatrali da poezija ima vaspitni karakter" 1ao sama esencija obrazovanja ona je do!ivljena u trenutku kad je svesna vaspitaka delatnost "paideuein# proirila svoj domen i umesto da se iskljuivo bavi vaspitanjem dece "pais#, poela s posebnom revnou da se okree odraslom oveku. drugim reima, kada se shvatilo da za vaspitavanje oveka ne postoji starosna granica" /ako se rodila paideia za odrasle ljude" (ojam koji je prvobitno oznaavao samo proces vaspitavanja kao takav proirio je sferu svog znaenja u objektivnom, sadr!inskom smeru, ba kao to je naa re obrazovanje ili latinska cultura od obrazovnog procesa prerasla u oznaku obrazovanosti, a zatim u sadr$aj obrazovanja, i najzad obuhvatila itav obrazovni duhovni svet, u koji pojedinac ulazi ro)enjem, kao pripadnik svog naroda ili odre)enog socijalnog kruga" 'storijski proces gra)enja tog sveta dosti!e vrhunac u svesnom uoblienju ideje obrazovanja" 6ato je sasvim prirodno i po sebi razumljivo to su 0rci reju paideia - na naem jeziku ,obrazovanje2, na latinskom cultura % oznaavali svaku zrelu formu i sva duhovna ostvarenja, itav posed i sadr!aj svoje tradicije od $" veka, kada se pojam paideie konano kristalizovao" (osmatrani s ovog stanovita, sofisti stoje u samom srcu grke istorije" ,ni su tvorci one svesti o vlastitoj kulturi, u kojoj je grki duh dosegao svoj telos i shvatio svoju osobenu formu i cilj svog razvoja" :aleko je va!nije to su sofisti pomogli da se pojam kulture i svest o njoj stvore i nametnu, nego to toj kulturi nisu uspeli da daju definitivan oblik" /ime to su, u epohi raspada tradicionalnih oblika !ivota, shvatili obrazovanje oveka kao zadatak koji je, istorijski, pao u deo njihovom narodu, i tu svest preneli na svoje sunarodnike, oni su otkrili onu taku ka kojoj je bio usmeren itav razvojni put i od koje je morala poeti svaka svesna izgradnja !ivota" Kormiranje svesti o kulturi predstavlja vrhunac razvoja, ali pozni vrhunac" ' to je druga strana medalje" *ko i nije potrebno posebno objanjavati tvrdnju da je period od sofista do (latona i *ristotela bio period neprestanog uspona u razvoju grkog duha, to ipak ne obesna!uje -egelovu misao da Ainervina sova poinje svoj let tek u sumrak" Svoju svetsku dominaciju - a sofisti su bill njeni prvi glasnici - grki duh je platio cenom svoje mladosti" +ije sasvim nerazumljivo to su +ie i 5ahofen hteli da vrhunac grkog duha smeste u doba pre no to je probu)en ratio, u mitske poetke, u doba -omera ili tragiara" *li, takvo romantiarsko apsolutizovanje ranog doba 0rke ipak nema nikakvog stvarnog osnova, jer se duh nacije, kao i duh pojedinca, razvija prema neminovnom unutranjem zakonu. prema tom procesu potomstvo mora imati dvosmislen odnos" Ai bolno oseamo gubitak koji razvoj duha nacije sobom nosi, ali ne !elimo da se odreknemo snaga steenih tokom tog razvoja. mi, tavie, vrlo dobro znamo da je on pretpostavka zahvaljujui kojoj smo spremni i kadri da se divimo svemu pred-duhovnom" +a stav ne mo!e biti drukiji jer se sami nalazimo na poznoj stepenici kulturnog razvoja i u izvesnom smislu tek poev od sofista do!ivljavamo 0rku kao neto blisko" Sofisti su nam bli!i od (indara i %shila, ali su nam (indar i %shil utoliko potrebniji" Upravo smo posmatrajui sofiste jasno uvideli da ranije faze istorijskog razvoja obrazovanja nastavljaju da !ive i u potonjim vremenima, jer se svaki novi stupanj razvoja mo!e razumeti i prihvatiti tek ako je u sebe upio prethodni" , sofistima ne znamo dovoljno da bismo uenja i ciljeve makar i najveih me)u njima mogli da prika!emo detaljno i uzimajui u obzir njihovu pojedinanu individualnost" Protagora, gde ih (laton poredi

jednog s drugim, govori da su oni sami smatrali me)usobne razlike veoma va!nim" +o, oni se ipak ne razlikuju toliko koliko su, povodei se za svojom tatinom, verovali" , njima bismo znali vie da su za sobom ostavili spise koji bi iz nad!iveli" *li, (rotagora i u tom pogledu zauzima istaknuto, posebno mesto. njegovi spisi stigli su sve do pozne antike, iako su ve tada najveim delom bili izgubljeni" ;E (ojedinani, u stro!em smislu nauni radovi sofista korieni su tokom nekoliko decenija. ali, sofisti u stvari nisu bili naunici i osnovni cilj im je bio da utiu na svoju savremenost" +jihova retorika epidei&is bila je, da se poslu!imo /ukididovim reima, manje posed za venost, a vie blistava minijatura koja trenutno zasenjuje sluaoca" ' u svojim dubljim vaspitakim nastojanjima oni su osnovnu snagu usredsre)ivali na optenje sa !ivim ljudima, a ne na knjiku delatnost za budunost" Sokrat ih je u tome ak i prevaziao - nikada nije napisao ni retka" 6a na sud o njima nenadoknadiv je gubitak to nemamo pravog uvida u njihovu vaspitaku praksu" :etalji koje posedujemo o njihovom !ivotu i shvatanjima ne mogu nam tu mnogo pomoi, jer su srazmerno beznaajni" Uzimaemo ih u obzir samo onda kad doprinose objanjenju teorijskih osnova sofistikog vaspitanja" 6a taj aspekt pre svega je va!no to su sofisti razvijajui svest o ideji obrazovanja u isti mah razvijali i svest o obrazovnom procesu" /o je podrazumevalo uvid u datosti vaspitakog delovanja, a posebno jednu vrstu analize oveka" ,va analiza je, dodue, u svojim elementima bila dosta jednostavna, u pore)enju s modernom psihologijom otprilike onako jednostavna kao predsokratovsko uenje o elementima u pore)enju s modernom hemijom" *li, dananja psihologija ne zna o sutini stvari nita vie nego to je znala ondanja sofistika teorija vaspitanja, kao to ni dananja hemija ne zna vie od %mpedokla ili *naksimena" 6ato i imamo razloga da se jo uvek divimo pionirskim rezultatima sofistike pedagogije" Sofistika se nadovezuje na jedan vek ranije zapoeti spor izme)u aristokratskog vaspitanja i demokratskog politikog ideala, olien u /eognidu i (indaru, i ispituje preduslove svekolikog vaspitanja, problem odnosa prirode i svesnog vaspitakog uticaja u formiranju ovekovog karaktera" +e bi imalo svrhe navoditi mnogobrojne odjeke ovog spora u literaturi onog doba" ,ni pokazuju u kojoj su meri sofisti uspeli da svest o ovim pitanjima prenesu na svoje savremenike" Kormulacije se razlikuju, ali je zakljuak svuda isti8 priroda "physis# je osnov od kojeg mora poi svako vaspitanje" (roces vaspitanja podrazumeva uenje "mathesis#, odnosno poduavanje Bdidaskalia# i ve!bu "askesis#, koja ono to je naueno pretvara u ovekovu dublju prirodu";& /aj zakljuak je pokuaj sinteze dvaju elemenata stare opozicije - aristokratske paideie i racionalizma. on, me)utim, odbacuje aristokratsku ideju da se etika karaktera nasle)uje s plemenitom krvlju" +a mesto plemenite, bo!anske krvi sada stupa opti pojam ovekove prirode u svoj njenoj individualnoj akcidentalnosti i mnogoznanosti, ali i u svom, znatno proirenom obimu" /aj vanredno plodotvoran korak omoguila je tek mlada medicinska nauka, koja je tada bila u usponu" Aedicina se dugo nalazila na nivou primitivne prve pomoi i ispomagala se sujeverjima i bajalicama narodnog lekarskog umea sve dok na vetinu leenja nije poelo da utie novo jonsko znanje o prirodnim procesima i uspostavljanje regularne empirijske prakse, zahvaljujui kojima su se lekari okrenuli naunom posmatranju ovekovog tela i procesa u njemu" U ovim krugovima naune medicine radio se pojam ovekove prirode koji tako esto sreemo kod sofista i njihovih savremenika";; (ojam physis%a, primenjivan na univerzum, sada se vezuje za oveka i time dobija individualnu boju" @ovek podle!e izvesnim pravilima koja mu propisuje njegova priroda i na ijem se poznavanju mora zasnivati njegov nain !ivota i u zdravlju i u bolesti, ako se !eli da on bude ispravan" ,d ovog medicinskog pojma ovekovog physis%a, telesnog organizma odre)enih svojstava, koji zahteva specifian tretman, ubrzo se prelo na proireni pojam ovekove prirode, koji postaje osnov sofistike teorije vaspitanja. pod ovekovom prirodom sofisti podrazumevaju jedinstvo tela i due, ali pre svega unutranje nastrojenje oveka, njegovu duhovnu prirodu" (ojam ovekove prirode u to vreme u slinom smislu koristi /ukidid, ali mu on, shodno svom predmetu, daje znaenje ovekove socijalne i moralne prirode" 'deju ovekove prirode, kakva je tada prvi put formulisana, ne treba uzimati kao neto to se razume samo po sebi. ona je bila veliko i fundamentalno otkrie grkog uma" (rava teorija obrazovanja mogla je biti formulisana tek zahvaljujui njoj" Sofisti nisu razmatrali i razvijali duboke religiozne probleme sadr!ane u rei priroda " ,ni su poli od optimistikog verovanja da se ovekova priroda po pravilu mo!e vaspitati i da je sposobna za dobrotu. ovek s nesrenim ili zlim predispozicijama predstavlja izuzetak" U toj taki, kao to je poznato, poinje svekolika religiozna hrianska kritika humanizma" (edagoki optimizam sofista nije, naravno, poslednja re grkog duha o tom pitanju, ali da su 0rci poli od opte svesti o grehu, a ne od ideala
;E (orfirije pru!a va!no svedoanstvo o jednom sauvanom primerku (rotagorinog spisa o biu. up" (rot" frg" ; B:ielsC" ;& Up" fragment iz (rotagorinog ?elikog logosa 5 < B:ielsC" ;; (ojam ljudske prirode u medicinskoj literaturi hipokratskog korpusa tra!i da bude hitno prouen"

oblikovanja ovekovog karaktera, nikada ne bi stvorili ni pedagogiju, ni ideal kulture" /reba samo da se setimo Kenikove scene iz 'lijade, ili (indara i (latona, pa da shvatimo koliko su duboko 0rci od samog poetka bili svesni problematinih strana vaspitanja" /a je skepsa, prirodno, bila posebno svojstvena aristokratima" (indar i (laton nikada nisu delili demokratske iluzije o prosvetiteljskom obrazovanju masa" (lebejac Sokrat obnovio je aristokratsku sumnju u vaspitanje" Setimo se samo duboko rezigniranih (latonovih rei iz D" pisma, o ogranienom uticaju saznanja na ljudske mase i o razlozima zbog kojih se on sam nije okrenuo tim masama nosei im poruku spasenja, nego je oko sebe okupio nevelik zatvoren krug";< *li, u isti mah treba napomenuti da je, uprkos svim sumnjama, upravo grka aristokratija postavila temelje svekolikog vieg i svesnog ovekovog obrazovanja, pa emo shvatiti da ba u toj unutranjoj antinomiji izme)u ozbiljne sumnje u mogunost vaspitanja i nesalomljive vaspitne volje le!i vena veliina i plodnost grkog duha" 'zme)u ova dva pola nalaze mesta i hrianska svest o grehu, sa svojim kulturnim pesimizmom, i optimistika sofistika vera u obrazovanje" :a bismo mogli ispravno da ocenimo zasluge sofista, moramo razumeti istorijske pretpostavke ovog optimizma" ,cenjujui, mi moramo i da kritikujemo, ba zato to su rezultati sofistikih nastojanja jo uvek neophodni i naem vremenu" +iko nije jasnije pronikao ni uzbudljivije predstavio politiku uslovljenost sofistikog obrazovnog optimizma od njegovog velikog kritiara (latona" (latonov Protagora je izvor kojem se moramo neprestano vraati jer su tu vaspitaka praksa i misaoni svet sofista shvaeni kao veliko istorijsko jedinstvo, a socijalne i politike pretpostavke pojave sofista otkrivene s neporecivom tanou" ,ve pretpostavke uvek su iste kad obrazovanje dosegne onaj specifini nivo na kojem su ga zatekli sofisti" 'ndividualne razlike u sofistikim metodima vaspitanja, na koje su njihovi tvorci bili tako ponosni, za (latona su samo predmet humornih primedaba" ,n na scenu izvodi trojicu sofista - (rotagoru iz *bdere, -ipiju iz %lide i (rodika sa 1eja. svi su oni u isto vreme gosti bogatog *tinjanina 1alije, u ijoj se kui okupljaju slavne linosti intelektualnog sveta" (laton pokazuje kako, uprkos svim razlikama, izme)u ove trojice sofista, pripadnika iste duhovne porodice, postoji upadljiva slinost" (rotagora, najznaajniji medu njima, poduhvata se da podui politikoj arete jednog znanja !eljnog mladog *tinjanina iz dobre kue, koga mu je predstavio Sokrat. odgovarajui na Sokratove skeptine primedbe, on iznosi razloge zbog kojih veruje u mogunost socijalnog vaspitanja oveka";$ ,n pri tom polazi od datog stanja u drutvu" Svaki ovek spreman je da otvoreno prizna kako ne zna nita o nekoj vetini za ije je upra!njavanje potrebna posebna sposobnost, jer takvo priznanje ne donosi nikakvu sramotu" +asuprot tome, nijedan ovek ne pomilja da se javno ogrei o zakon, nego nastoji da se bar prividno pridr!ava zakonitih propisa" *ko ne bi tako inio, drugim reima - ako bi javno priznao svoje nedelo, niko ga ne bi smatrao prostodunim, nego prosto ludim" 7er, opta je pretpostavka da svako mo!e biti razuman i pravedan" Aogunost sticanja politike arete proizlazi iz vladajueg sistema javnog priznanja i kazne" +iko ne zamera drugome zbog nedostataka koje ovaj u svojoj prirodi od ro)enja nosi i kojih se ne mo!e osloboditi, za koje, dakle, ne mo!e zaslu!iti ni pohvalu ni kaznu" ' jednu i drugu ljudsko drutvo izrie kad je re o kvalitetima koji se istiu svesnim naporom i uenjem" :a bi se, dakle, sistem na kojem drutvo poiva uopte odr!ao, ogreenja koja zakon ka!njava moraju se iskoreniti vaspitanjem" +a isti nain (rotagora zakljuuje i o smislu kazne" +asuprot starogrkom shvatanju kazne kao odmazde po(to je neko zgreio, on se oigledno opredeljuje za jednu sasvim modernu teoriju, po kojoj bi kazna morala da bude sredstvo za popravljanje aktuelnih i zastraivanje potencijalnih nevaljalaca";3 ,vo pedagoko shvatanje kazne poiva na pretpostavci da je oveka mogue vaspitati" 0ra)anska vrlina je osnov dr!ave, bez nje ne bi bilo nijedne zajednice" ,naj kome ona nije svojstvena mora - dok se ne popravi - biti podvrgnut vaspitavanju, ka!njavanju i uterivanju u red. ako je, pak, nepopravljiv, mora biti iskljuen iz drutva, ili ubijen" 6a (rotagoru, tako, vaspitnu mo ne predstavlja samo kazneno zakonodavstvo, nego dr!ava u celini" (reciznije reeno, iz ovog dosledno pedagokog shvatanja kazne govori - i u njemu svoje opravdanje tra!i - politiki duh moderne pravne i zakonske dr!ave ije je otelovljenje (rotagora naao u *tini" ,vo vaspitako shvatanje dr!avnog prava i zakonodavstva pretpostavlja, u stvari, da dr!ava sistematski utie na vaspitanje svojih gra)ana. me)utim, kao to je ve reeno, to nije bio sluaj nigde u 0rkoj, izuzev u Sparti" 1arakteristino je da se sofisti nisu zalagali za podr!avljenje vaspitanja, iako se takav zahtev s (rotagorinog stanovita zapravo mogao postaviti" ,ni su sami sad ispunili upravo tu prazninu, nudei vaspitanje privatnim putem" (rotagora dokazuje da je !ivot pojedinca od ro)enja izlo!en razliitim vaspitnim uticajima" :adilja, majka, otac, pedagog takmie se da oblikuju karakter deteta poduavajui ga i
;< (lat" ep" ?'' <$& :" ;$ (lat" (rot" <;< * ff" ;3 (lat" (rot" <;$ *-5"

pokazujui mu ta je dobro a ta zlo, ta lepo a ta ru!no" (retnjama i udarcima pokuavaju da ga isprave kao to se ispravlja savijena grana" :ete zatim polazi u kolu, ui se redu i pravilima, itanju, pisanju i sviranju na kitari" 1ad iskorai iz ove faze, uitelj mu stavlja u ruke pesme dobrih pesnika i tera ga da ih ui napamet" ,ne sadr!e moralne opomene i pohvalne prie o istaknutim ljudima, za ijim primerom dete treba da se povede" +astava muzike razvija u njemu smisao za sophrosyne i predupre)uje r)avo ponaanje" 6atim sledi upoznavanje s lirskim pesnicima, ija se dela izvode u obliku muzikih kompozicija" ,na mladoj dui pribli!avaju ritam i harmoniju, i time je krote. jer, oveku su euritmija i prava harmonija potrebne" ,ne treba da se izra!avaju i u govoru i u postupcima istinski obrazovanog oveka" ,mladina se, dalje, alje u gimnastiku kolu, kod paidotribes, kako bi osna!ila telo da dobro slu!i sna!nom duhu i da ovek nikada u !ivotu ne podbaci zbog telesne slabosti" ,vo izlaganje osnovnih pretpostavki i faza ovekovog obrazovanja (rotagora posebno prilago)ava otmenom krugu koji ga slua, naglaavajui da dobrostojee porodice omoguavaju svojoj deci dugotrajnije i potpunije obrazovanje nego siromani ljudi" Sinovi bogataa ranije poinju i kasnije prestaju da ue" ,n time hoe da doka!e da svaki ovek vaspitava svoju decu to bri!ljivije mo!e, te da je, dakle, vaspitanje oveka communis opinio itavog sveta i da u njemu spontano uestvuje svako" , novom pojmu obrazovanja mnogo govori injenica da (rotagora ne misli da se vaspitanje zavrava izlaskom iz kole" ,no tada u izvesnom smislu tek poinje" 'stiui da dr!avne zakone smatra vaspitaima politike arete, (rotagora kroz svoju teoriju jo jednom izra!ava shvatanje dr!ave karakteristino za njegovo doba" (ravo obrazovanje zahvaljujui kojem ovek postaje gra)anin poinje time to dr!ava tera mladog oveka da, iziavi iz kole i stupajui u delatni !ivot, upozna zakone i ugleda se na primer i uzor koji mu oni daju "paradeigma#. (reobra!aj stare, aristokratske paideie u moderno vaspitanje gra)ana ovde je ve sasvim oigledan" *ristokratsko vaspitanje se jo od -omera rukovodilo ugledanjem na plemenite uzore" (ersonalizovani uzor vaspitaniku !ivo predoava normu koju treba da sledi. divljenje koje izaziva otelotvorenje uzora u idealnom ljudskom liku treba da podstakne vaspitanika na podra!avanje" ,vaj lini element, sadr!an u ugledanju na uzor "mimesis#, iezava kada je u pitanju zakon" U (rotagorinom sistemu vaspitanja on, dodue, nije do kraja nestao, ali je sputen na ni!i stepen8 vezan je za elementarnu, jo uvek isto sadr!insku nastavu poezije, koja, kao to smo videli, nije bila usmerena na oblik, ritam i harmoniju duha, nego na moralna pravila i istorijske primere" *li, normativni element uzora zadr!ao se, pa i pojaao u shvatanju zakona kao najvieg vaspitaa gra)ana, jer zakon je najoptiji i najsa!etiji izraz va!ee norme" Livot u skladu sa zakonom (rotagora slikovito upore)uje s elementarnom nastavom lepog pisanja, koja decu ui da ne piu preko zadate linije" /akva linija u !ivotu gra)ana je zakon - izvesni stari zakonodavci su ga i izmislili kao neto to se ne sme prekoraiti" (rotagora je proces vaspitanja uporedio s ispravljanjem krive grane. kazna - vraanje prekoraioca na zadatu liniju - oznaena je u pravnom jeziku kao euthyne, ispravljanje. sofisti veruju da se vaspitna funkcija zakona ogleda i u tom jezikom aspektu stvari" U atinskoj dr!avi zakon nije samo kralj , kako stoji u esto navo)enom (indarovom stihu, ve i visoka kola gra)anskog morala" /a misao prilino je daleka dananjem oseanju" 6akon danas vie nije pronalazak asnih starih zakonodavaca nego tvorevina trenutka Bto e ubrzo postati i u *tiniC i ak ga ni specijalisti ne mogu poznavati do u detalj" U nae doba gotovo je neshvatljivo da se Sokratu u zatvoru, u trenutku kada mu se otvaraju vrata slobode i bekstva, pred oima javljaju zakoni kao !ivi likovi koji ga opominju da im ostane veran i u trenutku iskuenja jer su oni itavog !ivota bili njegovi vaspitai i zatitnici jer ine osnov njegove egzistencije" ,no to (rotagora ka!e o zakonima kao vaspitaima podsea na tu scenu u (latonovom )ritonu.;> ,n na taj nain samo izra!ava duh pravne dr!ave svog doba" Srodnost izme)u atike dr!ave i njegove pedagogije osetili bismo sve i da se (rotagora nije nekoliko puta izriito pozivao na odnose u *tini i jasno izrekao da atika dr!ava i njeno ustrojstvo poivaju na takvom shvatanju oveka" Ai vie ne mo!emo presuditi da li je sam (rotagora zaista bio svestan te srodnosti, ili mu je svest o njoj -genijalno i ujedno slobodno podra!avajui u Protagori njegovo predavanje - podario (laton" Sigurno je samo da je (laton za !ivota bio miljenja da je vaspitanje kakvo su upra!njavali sofisti direktno izvedeno iz aktuelnih politikih odnosa" Svaka re (latonovog (rotagore odnosi se na mogunost vaspitanja" *li, sofisti ne izvode ovo pitanje samo iz pretpostavki dr!ave i drutva i politikog i moralnog common sense, nego ga postavljaju u jo Firi kontekst" (roblem obrazovanja ovekove prirode predstavlja poseban vid odnosa izme)u prirode i umea uopte" 6a ovaj aspekt vaspitne teorije veoma su pouna (lutarhova izlaganja u spisu O obrazovanju dece, kljunom za humanizam renesanse i neprestano iznova izdavanom. nova pedagogija potpuno je u sebe
;> (lat" 1riton 3E *. up" (rot" <;> 9"

upila njegov misaoni svet" Sam autor u uvodu;D priznaje neto to bismo i sami primetili - da poznaje i koristi stariju literaturu o obrazovanju" /o nije sluaj samo kad je re o aktuelnom problemu, nego i o itavom sledeem poglavlju u kojem se (lutarh bavi trima osnovnim iniocima vaspitanja8 prirodom, uenjem i navikom" Savreno je jasno da on tu stoji na tlu starije pedagoke teorije" Srena je okolnost to nam je (lutarh pored ,pedagokog trojstva2, smatranog inae sofistikim nasle)em, ostavio i misli tesno povezane s ovim uenjem, koje jasno osvetljavaju istorijski domet sofistikog ideala obrazovanja" ,dnos pomenuta tri elementa vaspitanja (lutarh objanjava na primeru zemljoradnje kao osnovnog vida kultivisanja prirode posredstvom ovekove vetine" 6a uspenu zemljoradnju na prvom mestu je potrebno dobro zemljite, zatim sposoban zemljoradnik i, najzad, dobro seme" U vaspitanju, zemljite je ljudska priroda, zemljoradnik - vaspita, a seme - uenja i propisi koji se prenose izgovorenom reju" /amo gde su bez ostatka ispunjena sva tri uslova dobija se izuzetan rezultat" *li, i kada je ovekova priroda manje obdarena, prava znalaka i uporna nega mo!e delimino nadoknaditi postojee nedostatke, dok naprotiv, ak i bogato obdarene prirode liene pa!nje moraju da propadnu" Upravo ovo iskustvo ini vaspitaku vetinu neophodnom" ,no to se iz prirode izvue negom postaje na kraju jae od prirode same" :obro zemljite prestaje da daje ploda ako se ne neguje, tavie - to je po prirodi bolje, utoliko vie bez nege propada" (ravilno i uporno obra)ivano, manje dobro zemljite na kraju donosi plemenit rod" 'sto je tako i sa voarstvom, drugim delom poljoprivrede" /elesni trening i dresura !ivotinja dokaz su da se physis mo!e oplemeniti" S radom samo treba poeti u pravom, za obrazovanje najpovoljnijem trenutku. kad je ovek u pitanju, to je deje doba, jer priroda je tada jo meka, a naueno lako ulazi i utiskuje se u duu" Ae)u (lutarhovim mislima, na !alost, vie nije mogue odvojiti ranije od kasnijih" (lutarh je oigledno povezao presofistiku filozofiju i sofistika shvatanja" /ako predstava o mogunosti formiranja mladalake prirode "euplaston# verovatno police od (latona,;4 a lepa misao da umee nadokna)uje prirodne nedostatke od *ristotela,;= ako i jedna i druga ve ne pretpostavljaju sofistike pretee" Uverljiv primer obra)ivanja zemljita je, naprotiv, u toj meri organski povezan s uenjem o pedagokom trojstvu da moramo pretpostaviti da police iz sofistike teorije vaspitanja" ,n je korien jo pre (lutarha, pa bi se po tome reklo da vodi poreklo iz nekog starog izvora" (revedeno na latinski, ovo pore)enje ovekovog obrazovanja s agriculturom ulo je u zapadno-evropsko miljenje i dalo novu uspelu metaforu cultura animi* ovekovo obrazovanje je kultura duha, kao to je kultivisanje zemljita agrikultura" Aoderna re kultura odjek je originalne metafore" /eorija obrazovanja u poznijem humanizmu ponovo je aktualizovala tu koncepciju i, delimino zahvaljujui njoj, ideja obrazovanja je u miljenju ,kulturnih naroda2 trajno zauzela sredinje mesto" +a opis sofista kao prvih humanista u skladu je s injenicom da su oni tvorci pojma kulture, iako nisu ni slutili da e njihova metafora kasnije prerasti u okvire jednostavnog vaspitanja oveka i postati najvii simbol civilizacije" *li, laj trijumf ideje kulture ima unutranje opravdanje8 ekspresivno pore)enje kultivisanja zemlje s kultivisanjem oveka izra!ava novi univerzalni osnov grke ideje obrazovanja kao najvie primene opteg zakona oplemenjivanja i popravljanja prirode svesnim anga!ovanjem ljudskog duha" /u vidimo da povezivanje pedagogije i filozofije kulture, prema predanju karakteristino za sve sofiste a pre svega za (rotagoru, poiva na unutranjoj nu!nosti" 6a (rotagoru je ideal obrazovanja oveka kruna kulture u najirem smislu, one kulture koja obuhvata sve to le!i izme)u prvih ovekovih pokuaja da ukroti elementarnu prirodu i njegovih vrhunskih dostignua u oblikovanju ljudskog duha" :ajui vaspitanju lako irok i dubok osnov, sofisti su jo jednom otkrili pravu prirodu grkog duha i njegovo usmerenje na univerzalne probleme celokupnog postojanja" 5ez njih, ni ideja kulture, ni ideja ovekovog obrazovanja ne bi dobile tako plastinu izra!ajnu formu" *li, koliki god bio znaaj ovog dubljeg filozofskog utemeljenja vaspitanja, samo pore)enje zemljoradnje s metodima vaspitanja ima tek ogranienu vrednost" 6nanja koja uenje poseje u duu u drukijem su odnosu prema njoj nego li seme prema zemlji" ?aspitanje nije proces rasla koji se odvija sam po sebi, i koji vaspita po svojoj volji zapoinje i svojim sredstvima hrani i podstie" ?e smo pomenuli telesno vaspitanje oveka kroz gimnastiki trening, ija su drevna iskustva pru!ila prvi primer novom obrazovanju due" 1ao sto su 0rci, imajui na umu likovnu umetnost, shvatali bavljenje ljudskim telom kao in oblikovanja, tako je (rotagora gledao na vaspitanje kao na oblikovanje due, a na sredstva oblikovanja kao na oblikovne snage" +e mo!e se sa sigurnou rei jesu li sofisti za proces vaspitanja ve koristili pojam
;D (lut" :e lib" %duc" ; * ff" ;4 (lat" (ol" <DD 5" ;= ,dlomak izgubljenog (rotreptikos-a, u kojem *ristotel razvija ovu ideju, rekonstruisan je iz istoimenog spisa neoplatoniara 7ambliha u mom *ristotelu, str" D3"

oblikovanja ili obrazovanja. no, njihova ideja vaspitanja nije, zapravo, nita drugo" 6a,nas je zato relativno neva!no to je mo!da tek (laton prvi upotrebio izraz obrazovati B platteioC" 'deja oblikovanja le!i ve u (rotagorinoj !elji da delovanjem pesnikog i muzikog ritma i harmonije uini duu ritminom i harmoninom" (rotagora u pomenutom obliku ne opisuje nastavu kakvu sam daje, nego onu koju manje ili vie dobija svaki *tinjanin i koju nude postojee privatne kole" Ao!emo pretpostaviti da je" u istom smislu, i nastava sofista poivala na njoj, pre svega u formalnim disciplinama koje su predstavljale jezgro sofistikog vaspitanja" , gramatici, retorici i dijalektici pre sofista nigde nema govora, i zato oni moraju va!iti kao njihovi tvorci" +ova tehne je oigledno metod kojim se izra!ava princip oblikovanja duha, jer polazi od oblika jezika, govora i miljenja" ,vaj pedagoki in jedno je od najveih otkria ljudskog duha" 5avei se tim trima delatnostima, duh po prvi put postaje svestan skrivenog zakona koji odre)uje njegovu strukturu" +ae poznavanje ovih velikih sofistikih dostignua je, na !alost, krajnje nepotpuno" +jihovi gramatiki spisi su izgubljeni, ali na njima su kasniji gramatiari - peripatetiari i aleksandristi, zasnivali vlastita uenja" (latonova parodija govori nam poneto o istra!ivanjima koja je (rodik sa 1eja vrio u oblasti semantike. iz nje pored toga saznajemo tota i o (rotagorinoj klasifikaciji rei, i o -ipijinom uenju o znaenju slova i slogova"<E #etorika dela sofista tako)e su izgubljena" +jihovi ud!benici nisu ni bili namenjeni objavljivanju" 6adocneli nastavak ovog tipa istra!ivanja je *naksimenova retorika, koja najveim delom barata nasle)enim pojmovima i daje odre)enu sliku o sofistikoj retorici" +o, neto smo bolje upoznati sa sofistikom vetinom raspravljanja" (rotagorine +ntilogije, glavno delo iz ove oblasti, izgubljene su" *li, sauvani traktat jednog nepoznatog sofiste s kraja 3" veka, napisan na dorskom jeziku, ,vostruki govor "dissoi logoi#, pru!a uvid u ovaj neobini metod da se o istoj stvari govori na obe strane , as napadajui, as branei je" Jogika se javlja tek u (latonovoj koli, a ma)ioniarska eristika mnogih drugorazrednih sofista Bprotiv ijih se besmislica borila ozbiljna filozofijaC, karikirana u (latonovom -utidemu, pokazuje u kojoj je meri vetina raspravljanja od poetka bila zamiljena kao oru!je u govornikoj borbi" /o tome je ona srodnija retorici nego naunoj teoriji logike" 1ako ne posedujemo nikakve direktne izvore, o znaaju formalnog sofistikog obrazovanja moramo suditi na osnovu ogromnog uticaja sofista na savremenike i potomstvo" /om obrazovanju savremenici imaju da zahvale za jedinstvenu suptilnost i nadmonu vetinu u strukturisanju govora i izvo)enju dokaza, kao i u svakom drugom obliku razvijanja misli, od obinog pripoveda-nja nekog sadr!aja do izazivanja najjaih strasti, ijim tonovima govornik vlada kao klavijaturom" 0ovornitvo kojem su oni poduavali je ,gimnastika duha2 kakvu kod modernih govornika i pisaca retko nalazimo" *tiki govornici onog doba u nama zaista stvaraju oseanje da je logos borac spreman za borbu u ringu" @vrstina i elastinost dobro konstruisanog dokaza podsea na !ilavo, istrenirano telo atlete u najboljoj formi" 0rci su sudsku raspravu nazivali agon, i za grko oseanje ona je uvek bila borba legalnim sredstvima izme)u dva protivnika" +ovije istra!ivanje je pokazalo kako, u vreme sofista, u najstarijoj sudskoj govornikoj vetini starinski dokazni postupak putem svedoka, muenja i zakletve sve vie ustupa mesto logiki argumentovanim dokazima nove retorike"<& +o, formalna vetina sofista osvojila je ak tako ozbiljnog istra!ivaa istine kakav je bio istoriar /ukidid, to pokazuju i najsitniji detalji njegove govornike tehnike, reeninog sklopa, pa i gramatike upotrebe rei, orthoepeia. U poznoj antici retorika je postala dominantna forma obrazovanja" ,na je do te mere odgovarala grkoj ljubavi prema formi daje na kraju postala njena kob, jer je, kao biljka puzavica, pojela sve ostalo, /a injenica ne sme, me)utim, uticati na vrednosni sud o vaspitnom znaaju novog otkria" 6ajedno sa gramatikom i dijalektikom, retorika je postala osnov zapadnoevropskog formalnog obrazovanja" ,ve tri discipline poev od pozne antike ine takozvani trivijum, koji se, s kvadrivijumom, pretopio u sistem sedam slobodnih vetina. tako su one, organizovane u vaspitni sistem, nad!ivele svekoliki sjaj antike kulture i umetnosti" ?ii razredi francuske gimnazije i danas nose imena tih disciplina , preuzeta od srednjovekovnih manastirskih kola, i time simbolizuju neprekinutu tradiciju sofistikog obrazovanja" Sami sofisti nisu, dodue, povezali tri formalne vetine na jednoj i aritmetiku, geometriju, muziku i astronomiju na drugoj strani u sistem sedam slobodnih vetina, kakav je kasnije stvoren" +o, broj sedam je od svega najmanje originalan" Uvo)enje takozvanih mathemata Bkoje od vremena (itagorejaca obuhvataju i harmoniju i astronomijuC u vie obrazovanje, dakle, upravo onaj bitni element u povezivanju trivijuma i kvadrivijuma, zaista je delo sofista"<; 1ao to govori i (rotagorin opis vladajueg naina vaspitanja, pre njih je postojala samo praktina nastava muzike" (oduavanje muzike bilo je u rukama
<E Aalobrojna svedoanstva sakupljena su kod :ielsa, ?orsokratiker, (rodikos *&< ff", (rot" * ;$-;4, -ipp" * &&-&;" <& Up" K, Solmsen, *ntiphonstudien B+eue (hilologische Untersuchungen, prir" H" 7aeger 5d" 4C, str" D" <; Up" -ippias *ll-&; B:ielsC"

kitarista" Sofisti su mu pridru!ili teorijsko uenje pitagorejaca o harmonijama" +o, uvo)enje nastave matematike predstavljalo je za sva vremena fundamentalan in" U krugovima takozvanih pitagorejaca matematika je bila predmet naunog istra!ivanja" +jenu nezamenljivu pedagoku vrednost shvatio je tek sofist -ipija. istra!ivaki i poduavalaki, problemom matematike bavili su se i drugi sofisti, kao *ntifont i kasnije 5rison" ,d tada ona trajno zadr!ava svoje neopozivo mesto u viem obrazovanju" 0rki sistem vieg obrazovanja, kakav su stvorili sofisti, dominira danas u itavom civilizovanom svetu" ,n se nametnuo svuda, pogotovu zato to za njegovu primenu nije potrebno poznavanje grkog jezika" +e sme se zaboraviti da 0rci nisu stvorili samo ideju opteg etiko-politikog obrazovanja, ve da neposredno od njih police i takozvano realno obrazovanje koje se delimino takmii s humanistikim, a delimino ga nadmauje" ,no to danas zovemo humanistikim obrazovanjem u u!em smislu i to se ne mo!e zamisliti bez poznavanja originalnih jezika klasine knji!evnosti moglo je nastati tek na tlu jedne ne-grke kulture, ali kulture na koju je grka kultura najdublje uticala, kao to je bio sluaj s rimskom" :vojezino grko-latinsko obrazovanje u potpunosti se oformilo tek u humanizmu renesanse" , njegovim korenima u poznoj antici jo emo govoriti" +emamo podataka o tome na koji su nain sofisti predavali matematiku" ,snovni prigovor javne kritike ovom aspektu sofistikog vaspitanja odnosio se na beskorisnost matematike za praktini !ivot" (laton je, kao to je poznato, zahtevao da se matematika uvrsti u njegov nastavni plan kao propedeutika filozofije"<< /akvo shvatanje moralo je sofistima biti sasvim strano" +a drugoj strani, njihovo bavljenje matematikom ne mo!emo sa sigurnou vezivati ni za onaj razlog koji je 'sokrata, uenika sofistike retorike, naveo da posle dugogodinjeg otpora najzad prihvati matematiku, nalazei u njoj sredstvo formalnog kolovanja razuma, s jedinim ogranienjem da ona ne sme zauzimati suvie prostora" <$ U sofistikom obrazovanju mathemata predstavljaju realni, a gramatika, retorika i dijalektika formalni element" U prilog takvom razdvajanju govori i kasnija podela sedam slobodnih vetina na trivijum i kvadrivijum" ,igledno, svest o razliitim vaspitnim zadacima tih dveju predmetnih grupa stalno je postojala" +astojanje da se one objedine nije nastalo iz !elje za jedinstvom koje bi se rodilo pukim dodavanjem jedne grupe drugoj. ono je, naprotiv, od poetka poivalo na ideji harmonije, ili, kao kod -ipije, na idealu univerzalnosti"<3 /ako)e nije mnogo verovatno ni da su mathemata, kojima je pripadala i u ono vreme jo ne odve matematiki usmerena astronomija, poduavane iskljuivo zbog formalne gimnastike duha" U prigovoru da se ovo znanje ne mo!e praktino primeniti sofisti nisu videli nikakav ubedljiv dokaz protiv njegove vaspitne vrednosti" ,ni su matematiku i astronomiju cenili zbog njihove teorijske vrednosti" /o se, u svakom sluaju, odnosi bar na -ipiju, ako se za veinu sofista i ne mo!e rei da su bili produktivni istra!ivai" ?rednost isto teorijskih kvaliteta za obrazovanje duha tu je po prvi put shvaena i priznata" Aatematike nauke razvijale su sasvim drukije sposobnosti od tehniko-praktinih, o kojima su brinule gramatika, retorika i dijalektika" (roces matematikog saznanja eliio je konstruktivne i analitike moi, optije reeno - misaone sposobnosti duha" Sofisti nisu stvorili nikakvu teoriju ovakvog delovanja matematike" (unu svest o vaspitnoj vrednosti iste nauke razvili su tek (laton i *ristotel" *li, pronicljivost sofista u odabiranju prave discipline za realizovanje svojih vaspitnih ciljeva zaslu!uje nae divljenje, kakvo mu je dostojno ukazala i potonja istorija vaspitanja" Uvo)enje teorijske naune nastave moralo je nametnuti i pitanje o granici do koje te studije treba da idu" ,dbleske ovog pitanja nalazimo svugde gde se u ono doba raspravljalo o naunom vaspitanju kod /ukidida, (latona, 'sokrata, *ristotela" +o, ono nije svojstveno samo teoretiarima8 u njemu se, naprotiv, jasno raspoznaje odjek svih onih otpora na koje je novo obrazovanje, sa svojim neobinim udubljivanjem u isto duhovna, !ivotu daleka prouavanja, koja naizgled kradu vreme i snagu, nailazilo u irokim krugovima" Starije doba poznavalo je ovaj duhovni stav samo kao izuzetak olien u pojedinim ekscentrinim naunicima, koje je okolina u izvesnoj meri priznavala i ljubazno trpela upravo zbog njihove udnovate nezainteresovanosti za uobiajeni gra)anski !ivot i njegove interese i zbog line originalnosti, na koju se gledalo upola podrugljivo, upola s divljenjem" +o, situacija se promenila im je ovo znanje poelo da pretenduje na status istinskog i ,vieg2 obrazovanja, koje hoe da zameni dosadanje vaspitanje ili da mu postane nadre)eno" ,tpor nije toliko dolazio od obinog naroda, koji je iz ovog obrazovanja ionako otpoetka bio iskljuen jer je ono bilo ,beskorisno2 i skupo, a uz to namenjeno samo vodeim krugovima" 1adar da
<< (lat" (ol" 3<> :" <$ 'sokr" *ntid" ;>3, (anath" ;>" <3 (lat" -ipp" Aai" ;43 5 pokazuje samo enciklopedijsku raznolikost -ipijinih znanja, ali -ipp" Ain" <>4 5 otkriva njegovu svesnu te!nju za svestranou, njegovu ambiciju da vlada svim zanatima"

kritikuje bilo je samo gornji sloj, kojem su vie vaspitanje i pouzdana merila oduvek pripadali i koji ni u demokratiji nije bitno izmenio svoj ideal kalokagatije, plemenit, otmen karakter" (rimer strasne ljubavi prema intelektualnom usavravanju dali su veliki dr!avnici kao (erikle i znaajne drutvene linosti kao 1alija, najbogatiji *tinjanin, pa su mnogi otmeni ljudi poeli da alju svoje sinove na predavanja sofista" *li opasnost za aristokratski ideal mukarca, koji je sobom nosila sophia, nije se mogla prevideti" +iko nije !eleo da mu dete postane sofist" ,tmeni mladi *tinjanin koji je prisustvovao sofistikim predavanjima nije ba smatrao da su daroviti uenici sofista, koji su sa ovima ili od grada do grada i nameravali da se i sami posvete tom pozivu, dostojni da mu budu uzor. posmatrajui ih, on je pre postajao svestan stalekih razlika izme)u sebe i sofista, koji su sami bili gra)anskog porekla, i granice do koje se treba prepustiti njihovom uticaju"<> U (eriklovoj +adgrobnoj besedi /ukidid izra!ava i uzdr!ani stav atinske dr!ave prema novoj inteligenciji, jer - koliko god visoko postavljao duh - on ipak ne zaboravlja da ogranii philosophoumen upozorenjem aneu malakias. obrazovanje duha, ali ne mekutvo"<D Svojom strogom i opreznom radou zbog procvata intelektualnog usavravanja ovaj epigram mnogo govori o stavu vladajueg atinskog sloja u drugoj polovni 3" veka" ,n podsea na spor koji se u (latonovom .orgiji vodi izme)u ,Sokrata2 i atinskog aristokrate 1alikla o vrednosti istog istra!ivanja za obrazovanje otmenog oveka, namernog da se u dr!avi bavi politikim poslovima. Sokrat tu u potpunosti izra!ava (latonovo miljenje"<4 1alikle !estoko odbacuje nauku kao !ivotni poziv" +auka je, ka!e on, dobra i korisna da u opasnom dobu, dok deaci sazrevaju u mukarce, predupredi budalaste postupke i uve!ba deaki razum" @ovek kome su intelektualna interesovanja jo od ranog doba bila strana nikada ne mo!e postati zaista slobodan" *li, na drugoj strani, onaj ko itav !ivot provede u toj ogranienoj atmosferi nikada ne postaje zreo ovek, nego se zadr!ava na mladalakom stupnju razvoja" 1alikle obele!ava granicu do koje se treba baviti sticanjem intelektualnih znanja8 po njegovom miljenju, njima se vredi posveivati obrazovanja radi , dakle tokom jednog perioda, u vidu pripreme za !ivot" 1alikle je predstavnik svoje drutvene klase" (latonovim stavom prema njemu ovde nemamo razloga da se zanimamo" Sav otmeni atinski svet i gra)ansko drutvo *tine gajili su prema novom duhovnom entuzijazmu svoje mlade!i manje vie isti prezir kao 1alikle" Samo je stepen uzdr!anosti bio razliit" , komediji emo tek govoriti" ,na nam, kad je o ovome re, pru!a najbolja svedoanstva" 1alikle je i sam uenik sofista - to otkriva svaka njegova re" *li, on je kao politiar kasnije nauio da ovaj stupanj svog obrazovanja podredi svojoj dr!avnikoj karijeri" ,n citira %uripida, ije je delo ogledalo svih problema tog vremena" %uripid je u svojoj +ntiopi izveo na scenu dva tipa modernog oveka, oveka delatnika i ro)enog teoretiara i sanjara. odva!ni delatnik ve se tu obraa svom tako sutinski razliitom bratu onako kako se 1alikle obraa Sokratu" /reba napomenuti da je ovu dramu uzeo za uzor starorimski pesnik %nije, iji mladi junak +eoptolem, sin velikog *hila, izgovara rei8 philosophari sed paucis. ,duvek se smatralo da je taj stav u potpunosti praktino i politiki usmerenog rimskog duha prema grkoj filozofiji i nauci naao u ovom stihu - kao neki istorijski zakon - svoj lapidarni izraz" *li, ta rimska fraza , zbog koje se rogue mnogi nai filoheleni, grkog je porekla" ,na je samo prevod i usvajanje ovog stava koji je otmeno atiko drutvo iz doba sofista i %uripida gajilo prema novoj nauci i filozofiji" -ladna antipatija prema duhu iste teorije, izra!ena u njoj, nije nita manja od one koju su oseali #imljani" 5avljenje istra!ivanjem samoobrazovanja radi <= i u onoj meri u kojoj je to neophodno za obrazovanje bilo je formula periklovske kulture, jer je ta kultura od poetka bila delatna i politika" +jen osnov inilo je atiko carstvo, njen cilj - vladavina nad 0rkom" 1ad je (laton, posle pada carstva, filozofski !ivot proglasio idealom, kao razlog za to naveo je njegovu praktinu vrednost za izgradnju dr!ave" +a isti nain se i 'sokratova ideja obrazovanja odnosi prema pitanju istog znanja" /ek kada su veliki dani *tine postali prolost, jonska nauka do!ivela je u *leksandriji vaskrsenje" (remoavanju jaza izme)u atikog i srodnog mu jonskog duha sofisti su dali svoj doprinos" ,ni su bili predodre)eni da *tini prenesu deo onog duha koji joj je bio neophodan za velike i zamrene dr!avne zadatke i da jonsku nauku stave u slu!bu atikog obrazovanja"

/aspitanje i kriza dr$ave

<> (lat" (rot" <&; *, <&3 *" <D /huk" '' $E, &" <4 (lat" 0org" $4$ 9 ff" <= (lat" 0org" $43 *, (rot" <&; 5"

Sofistika ideja obrazovanja oznaava vrhunac unutranje istorije grke dr!ave" :r!ava je, dodue, ve vekovima odre)ivala formu !ivota svojih gra)dana i njen bo!anski cosmos slavljen je u poeziji svih vrsta. ali njeno neposredno vaspitako delovanje nikad do tada nije bilo formulisano i utemeljeno na tako sveobuhvatan nain" Sofistiko obrazovanje nije samo nastalo iz jedne praktine politike potrebe, ve je ono svesno postavilo dr!avu za cilj i idealno merilo svekolikog vaspitanja" U (rotagorinoj teoriji dr!ava se javlja kao apsolutni izvor svih vaspitakih snaga, ak kao velika vaspitaka organizacija, koja ovim duhom pro!ima sve svoje zakone i socijalne institucije" (eriklovo shvatanje dr!ave, kako ga sa!eto izra!ava /ukidid u +adgrobnoj besedi, dosti!e svoj vrhunac u opredeljenju za dr!avu kao vaspitaa i uverenju da je ova njena kulturna misija uzorno ispunjena u atinskoj zajednici" 'deje sofista prodrle su, dakle, u stvarnu politiku, osvojile su dr!avu" :rukije se ovo injenino stanje ne mo!e tumaiti" (erikle i /ukidid su i inae bili ispunjeni duhom sofista, pa su i kad je o ovome re morali biti primaoci, a ne davaoci" Sofistikom vaspitakom shvatanju dr!ave /ukidid daje jo veu te!inu povezujui ga s jednim drugim novim ube)enjem - da u biti moderne dr!ave le!i te!nja ka moi" :r!ava klasinog doba raspeta je izme)u ova dva pola, moi i vaspitanja. jer tenzija me)u njima uvek postoji, iako dr!ava vaspitava ljude iskljuivo za sebe" 6ahtev da pojedinac !rtvuje !ivot kako bi slu!io ciljevima dr!ave pretpostavlja da su ti ciljevi u skladu s ispravno shvaenim dobrom celine i njenih delova" ,vo dobro mora biti merljivo nekom objektivnom normom" 0rci je od vajkada vide u pravdi, dike. +a njoj poiva eunomija, a time i eudemonija dr!ave" ?aspitavanje koje oveka treba da osposobi da slu!i dr!avi predstavlja za (rotagoru vaspitavanje u duhu pravinosti" +o, upravo u toj taki nastaje u vreme sofista kriza dr!ave, koja je istovremeno i najte!a kriza vaspitanja" ,krivljavati za ovakav razvoj iskljuivo sofiste znailo bi preceniti njihov uticaj" /aj razvoj se u njihovom uenju samo najupadljivije ispoljio, zato to je ono bilo izvanredno precizno ogledalo svih problema svoga vremena i zato to vaspitanje uvek najintenzivnije osea ruenje va!eeg autoriteta" Aoralni patos s kojim je Solon uneo u dr!avu ideju pravde !iveo je u njoj i u (eriklovo doba" :r!ava je sebe s najveim ponosom videla kao uvara pravde na zemlji i branitelja svih nepravedno potlaenih" *li, stara borba oko ustava i zakona nije se smirila ni posle uvo)enja vladavine naroda. novo doba je, jedino, koristilo drukije oru!je, o ijoj razornoj snazi estiti krotki preci nisu ni slutili" (ostojala je, dodue, jedna dominantna koncepcija8 demokratska ideja, shodno kojoj sve odlike i sva prava pripadaju numerikoj veini" ,d vremena srenog ishoda (ersijskih ratova ona je sve vie jaala, dok se nije konano nametnula" Utrla je sebi put u krvavim borbama i pod stalnom opasnou od gra)anskog rata. ak je i dugogodinja, gotovo neugro!ena vladavina jednog izvanrednog dr!avnika kakav je bio (erikle, i sam iz aristokratske kue *lkmeonida, mogla opstati jedino po cenu novog, dalekose!nog irenja narodnih prava" +o ispod povrine oficijelnog demokratskog poretka, u krugovima politiki obespravljene aristokratije, ili oligarhije, kako su je zvali njeni protivnici, tinjala je, ne gasei se, iskra pobune" :ok je demokratska *tina, pod vo)stvom znaajnih dr!avnika, nizala u spoljnoj politici uspeh za uspehom, a dr!avne dizgine vrsto dr!ala jedna jedina ruka, aristokratija je delom bila iskreno lojalna, a delom prinu)ena da, ako nita drugo, bar glumi prijateljska oseanja prema narodu i povla)uje mu. vetina povla)ivanja razvila se u *tini do savrenstva i povremeno je primala groteskne oblike" *li, (eloponeski rat, koji je nezadr!ivi rast atinske modi stavio na poslednju kobnu probu, uzdrmao je posle (eriklove smrti autoritet dr!avne uprave, a time i same dr!ave, i na kraju raspirio unutranju borbu za vlast do naj!eih strasti" :ve stranke borile su se sredstvima sofistike retorike i vetine raspravljanja, i zapravo se ne mo!e tvrditi da su sofisti po svojim politikim shvatanjima morali da se priklone jednoj od dveju strana" *li, ako je za sofista (rotagoru postojea demokratija jo uvek bila oliena u samoj dr!avi , koja je predstavljala jedini cilj njegovih vaspitakih nastojanja, sada se, naprotiv, sofistikim oru!jem slu!e upravo protivnici demosa" Aada to oru!je prvobitno nije bilo iskovano za borbu protiv dr!ave, ono je za nju sada ipak postalo kobno. va!na uloga u toj borbi vie ne pripada samo retorikoj vetini, nego pre svega optim idejama sofista o prirodi prava i zakona" ' upravo se zahvaljujui tim idejama borba stranaka pretvorila u odsudni duhovni sukob, koji je do temelja potresao principe postojeeg poretka" 6a starija vremena, pravna dr!ava je predstavljala veliko dostignue" ,ike je mona boginja, niko ne sme neka!njeno dirnuti u asne osnove njenog poretka" 6emaljsko pravo ima koren u bo!anskom pravu" /o uverenje vladalo je u itavoj 0rkoj" ,no se nije izmenilo ni kada se sa stare autoritarne dr!avne forme prelo na novi poredak zakonske dr!ave, zasnovan na razumu. promenio se samo sadr!aj, bo!anska sankcija je ostala" 5o!anstvo je primilo crte ljudskog razuma i pravednosti" *li, autoritet novog zakona poivao je, kao i ranije, na uskla)enosti s bo!anskim zakonom, ili, reima filozofskog miljenja onog doba, na harmoniji s prirodom" (riroda je postala ovaploenje bo!anskog" U njoj je vladao isti zakon, ista dike koju je i svet ljudi uva!avao kao najviu normu" 'z tog verovanja rodila se ideja kosmosa" Samo u toku 3" veka ova slika prirode se nekoliko puta promenila" ?e kod -eraklita kosmos se uvek iznova ra)a iz neprestane

borbe suprotnosti" #at je otac svih stvari" (ostepeno je preostala samo borba8 izgledalo je da je svet tek sluajno proizvod prinude i nadmoi u mehanikoj igri snaga" +ije jednostavno na prvi pogled presuditi da li je ovo shvatanje prirode bilo prvi, a njegovo povezivanje sa svetom ljudi tek drugi korak, ili je ono to je ovek verovao da je spoznao kao veni zakon svemira bilo samo projekcija njegovog promenjenog, 2naturalistikog2 shvatanja ljudskog !ivota" Staro i novo shvatanje sveta su u doba sofista tesno povezani" %uripid u 0eni ankama slavi jednakost, temeljni demokratski princip, kao zakon koji se u prirodi stostruko oituje i kojem ni ovek nikada ne mo!e izmai" $E 'stovremeno, drugi mislioci najotrije kritikuju demokratsko shvatanje pojma jednakosti i dokazuju da priroda u stvari ne poznaje tu mehaniku izonomiju i da u njoj uvek vlada jai" Sasvim je jasno da su u oba sluaja !ivot i njegov veiti poredak u celini vi)eni ovekovim oima i, zavisno od stanovita, tumaeni na suprotne naine" /u, takorei jednu uz drugu, nalazimo demokratsku i aristokratsku sliku prirode i sveta" +ova aristokratska slika sveta pokazuje da su sve brojniji glasovi onih koji, umesto da se dive geometrijskoj jednakosti, insistiraju na prirodnoj nejednakosti medu ljudima i tu injenicu uzimaju za polazite svekolike svoje misli o dr!avi i pravu" ,ni se oslanjaju na bo!anski poredak sveta u istoj meri kao i njihovi prethodnici i pri tom ak sebi laskaju da su najnovija prirodno-nauna i filozofska saznanja na njihovoj strani" +ezaboravno otelovljenje ovog principa je 1alikle u (latonovom .orgiji,$& marljivi uenik sofista. njegovi pogledi izvedeni su iz njihovih, to dokazuje prva knjiga (latonove,r$ave, u kojoj pravo jaeg nalazi branitelja u sofisti i retoru /rasimahu"$; Svako uoptavanje predstavljalo bi, dabome, izvitoperavanje istorijske slike" +aturalizmu dvojice protivnika koje (laton kritikuje lako bi se mogao suprotstaviti jedan drukiji tip sofiste, uitelja tradicionalnog morala, koji ne !eli nita drugo do da !ivotna pravila gnomske poezije prenese u prozu" *li, 1alikle je kao tip daleko zanimljiviji a, kako ga (laton slika, i sna!niji" Ae)u atinskim aristokratima morale su postojati takve mone linosti. (laton ih je oigledno jo u mladosti sretao u sopstvenom krugu" /u odmah mislimo na 1ritiju, beskrupuloznog vodu reakcije i kasnijeg ,tiranina2. za portret svog fiktivnog 1alikla (laton je mo!da pozajmio neke njegove osobine ili osobine nekog njegovog istomiljenika" ' mada je (laton u naelu bio protivnik 1aliklovih shvatanja, u njegovom opisu ipak primeujemo i skriveno saoseanje, svojstveno samo onome ko je jednom morao, i jo uvek mora, da u sebi gui simpatiju prema protivniku" Sam (laton u D" pismu pria kako su ljudi iz 1ritijinog kruga u njemu videli ro)enog saborca - sigurno ne samo zbog (latonovih srodnikih veza s 1ritijom - i da su ga u jednom trenutku zaista pridobili za svoje planove" 1alikle s takvim patosom napada vaspitanje u (rotagorinom duhu, drugim reima u duhu tradicionalnog ideala pravinosti , da u tome odmah uoavamo potpun preokret svih vrednosti" ,no to je za atinsku dr!avu i njene gra)ane najvia pravda, za njega je vrhunac nepravinosti"$< +ego, ja mislim da svi ovi ljudi rade tako B"""C po prirodnom zakonu, a ne po zakonima koje mi ljudi sami stvaramo i po kojima mi najbolje i najjae medu nama, uzimajui iz ve od malih nogu, dr!imo u strahu pa ih kao lavove krotimo opinjavanjem i pretvaranjem, govorei im da ne valja da neko ima vie od drugoga i da se u tome sastoji pravedno i lepo" * kad bi se jednoga dana pojavio neki ovek koji bi imao dovoljno prirodne snage da se svega toga oslobodi, da raskine okove, da odbaci sve, da pogazi sve nae paragrafe, nae ma)ije i arolije i sve nae protivprirodne zakone, i kad bi se isprsio pred nama kao na gospodar, koji je ranije bio na rob, onda bi pravo prirode zasijalo u punom sjajuM 6a ovakvo shvatanje zakon predstavlja vetaku prepreku, konvenciju organizovanih slabia, koja treba da sputa sna!nije, njihove prirodne gospodare, i prinudi ih da izvravaju njihovu volju" (rirodno pravo je u otroj suprotnosti prema ljudskom pravu" Aereno njegovom normom, ono to dr!ava jednakih zove pravom i zakonom u stvari je ista samovolja" -oe li se ovek podvri toj samovolji, zavisi, smatra 1alikle, iskljuivo od odnosa moi" (ojam pravednosti u smislu zakona za njega je, u svakom sluaju, izgubio svoj unutranji moralni autoritet" 'z usta atinskog aristokrate, ovo miljenje je ravno otvorenoj objavi revolucije" :r!avni udar iz $E<, posle poraza *tine, zaista je inspirisan ovim duhom" (otrebno je da u potpunosti shvatimo dalekose!nost duhovnog procesa iji smo ovde svedoci" Sa stanovita svog vremena mi ga i ne mo!emo u celini proceniti. jer iako stav prema dr!avi kakav zastupa 1alikle bez obzira na okolnosti nu!no vodi unitenju dr!avnog autoriteta, uverenje da u politikom !ivotu odluuje iskljuivo nadmo ne bi prema dananjim pojmovima jo nikako bilo ravno proglaavanju moralne anarhije u privatnom !ivotu" 5ilo to dobro ili r)avo, u naoj dananjoj svesti politika i moral predstavljaju
$E %ur" (hoen" 3<3 ff, up" -ik" $=3-$E4" $& (lat" 0org" $4; 9 ff, posebno $4< :" $; (lat" (ol" <<4 9" $< (lat" 0org" $4< %"

dva odvojena podruja i pravila koja odre)uju nain postupanja u njima nisu jednaka" Svi teorijski pokuaji da se ovaj jaz premosti ne mogu da izmene istorijsku injenicu da naa etika vodi poreklo iz hrianske religije, a naa politika iz antike dr!ave, te da se dakle njihov moralni koren razlikuje" ,vo dvostruko knjigovodstvo, sankcionisano hiljadugodinjim navikama, predstavlja nu!nost koju moderna filozofija pokuava da pretvori u vrlinu" 0rcima je ono bilo nepoznato" :ok je za nas dr!avni moral uvek suta suprotnost individualnoj etici, pa bismo ga ak najradije pisali pod navodnim znacima, za 0rke klasinog doba, tavie i itavog perioda kulture polisa, te dve stvari bile su bezmalo tautologija" 7er 0rci u dr!avi vide jedini izvor svih moralnih normi i druga etika osim dr!avne, to znai osim zakona zajednice u kojoj ovek !ivi, za njih nije mogla postojati" (rivatni moral koji bi se razlikovao od dr!avne etike za 0rka je nezamisliv" ,vde moramo ostaviti po strani na pojam line savesti" ,n je, dodue, tako)e nikao na grkom tlu, ali u jednom mnogo kasnijem vremenu" 6a 0rke 3" veka postojale su samo dve mogunosti8 ili je zakon dr!ave bio najvia smernica ljudskog !ivota i stajao u skladu s bo!anskim poretkom ljudskog postojanja, pa ovek i gra)anin predstavljaju nerazdvojno jedinstvo. ili su norme dr!avnog !ivota suprotne normama koje postavljaju priroda i bo!anstvo, pa ovek ne mo!e da prizna zakone dr!ave, te prestaje da bude lan politike zajednice a njegova egzistencija gubi tle, ukoliko upravo onaj vii veni poredak prirode ne ponudi njegovom miljenju nov, siguran teren na kojem e se ukotviti" 1ada je pukao jaz izme)u zakona polisa i zakona kosmosa, otvoren je direktan put ka kosmopolitizmu helenistikog doba" 'z svoje kritike nomosa pojedini sofisti zaista su izveli zakljuak da je jedini va!ei zakon - zakon kosmosa" ,ni su i prvi kosmopoliti" /aj tip sofista se, po svemu sudei, razlikuje od (rotagore" (laton ga je suprotstavio (rotagorinom tipu kroz lik univerzaliste -ipije iz %lide"$$ Jjudi koji ste ovde prisutni, ja smatram da smo mi svi srodnici i prijatelji i sugra)ani po prirodi, a ne po zakonu" 7er jednako srodno je jednakome po prirodi, a zakon kao tiranin ljudski primorava nas na mnoge stvari mimo prirode" ' -ipija, kao i 1alikle" suprotstavlja zakon i prirodu, nomos i physis, ali se smer i polaziste njihove kritike" zakona sutinski razlikuju" U svakom sluaju, obojica poinju negacijom vladajueg pojma jednakosti, jer on ini sutinu tradicionalnog shvatanja pravednosti" *li, dok 1alikle demokratskom idealu jednakosti suprotstavlja injenicu da su ljudi po prirodi nejednaki, sofist i teoretiar -ipija, naprotiv, smatra demokratski pojam jednakosti suvie uskim, jer demokratija taj ideal vezuje samo za slobodne, ravnopravne i po poreklu jednake gra)ane svoje dr!ave" -ipija hoe da jednakost i srodnost proiri na sve to nosi ljudski lik" Slino govori i sofist *ntifont u svojoj prosvetiteljskoj knjizi 'stina, iji su obimniji fragmenti pre nekog vremena otkriveni u %giptu" Svi mi imamo u svakom pogledu istu prirodu, bilo da smo varvari ili 0rci" #azlozi ovog ukidanja svih istorijski zasnovanih razlika medu nacijama predstavljaju po svom naivnom naturalizmu i racionalizmu krajnje zanimljiv antipod 1aliklovom strasnom verovanju u nejednakost" /o se - nastavlja *ntifont - mo!e videti po prirodnim potrebama ljudi" Sve se one zadovoljavaju na isti nain i u svim tim stvarima izme)u varvara i 0rka nema razlike" Svi mi kroz nos i usta diemo isti vazduh i svi se, kad jedemo, slu!imo rukama" ,vaj internacionalni ideal jednakosti, koji je grkoj demokratiji bio sasvim stran, zapravo je suta suprotnost 1aliklovoj kritici njenih ideala" *ntifontovo uenje nivelie nacionalne, a sledstveno tome i socijalne razlike" Ai potujemo i uva!avamo ljude iz otmenih kua, a one koji ne potiu iz otmenih ne potujemo i ne uva!avamo" 6ato se me)u sobom razlikujemo kao to se razlikuju pripadnici razliitih naroda" U pogledu praktine politike, teorije *ntifonta i -ipije, sa svojom apstraktnom uravnilovkom, nisu za ondanju dr!avu u tom trenutku predstavljale preveliku opasnost, pogotovu zato to kod irokih masa nisu ni tra!ile ni nalazile nikakvog odjeka, nego su se okretale samo uskom krugu prosveenih, koji je u velikoj meri politiki mislio isto kao 1alikle" *li, indirektna pretnja re!imu le!ala je u neprikrivenom naturalizmu ove filozofije, koja je na sve stvari i pojave primenjivala svoja merila i time potkopavala autoritet va!eih normi" /aj nain miljenja oduvek je bio blizak 0rcima i njegovi najstariji tragovi mogu se nai jo u -omerovim epovima" 0rci su imali uro)eni dar da stvari posmatraju kao celinu i ta osobina mogla je imati veoma razliito dejstvo na miljenje i ponaanje ljudi, jer je, zavisno od ovekovih svojstava, njegovo oko u ovoj celini videlo veoma razliite stvari" 7edan je tu celinu, svet, posmatrao kao poprite herojskih doga)aja koji do krajnjih granica anga!uju snage plemenitog oveka, drugi je video da se sve u svetu ,doga)a prirodno2" 7edan je pre bio voljan da junaki umre nego da izgubi svoj tit, drugi nije mario za tit jer mu je !ivot bio miliji" Aoderna dr!ava postavljala je najvie zahteve samodisciplini u samopo!rtvovanju, i bo!anstvo dr!ave osvetavalo je te zahteve" *li, moderna analiza ljudskih postupaka posmatrala je stvari isto kauzalno i fiziki, i ukazivala na temeljnu suprotnost izme)u onoga to ovek po prirodi !eli odnosno izbegava i onoga to mu zakon nare)uje da !eli odnosno izbegava" ?eina zakonskih
$$ (lat" (rot" <<D 9"

propisa suprotna je prirodi , ka!e *ntifont.$3 na drugom mestu on govori o zakonima kao okovima prirode " ,vo saznanje vodi dalje potkopavanju pojma pravde, ideala stare pravne dr!ave" (od pravdom se podrazumeva da se ne smeju prekoraiti zakoni one dr!ave iji je ovek gra)anin" #elativizovanje zakonske norme osealo se ve u jezikoj formulaciji" U svakoj dr!avi, u svakom gradu vlada drukiji zakon" ,naj ko tamo !ivi mora se upravljati prema njemu, a isto va!i i u tu)ini. ali, zakon ipak nema apsolutnu obaveznost" 6ato se on i shvata kao neto spoljanje - ne kao ovekovo vlastito duboko uverenje, nego kao granica koja se ne sme prekoraiti" *ko, me)utim, oveka nita iznutra ne obavezuje, ako je pravda jo samo pitanje spoljanje zakonitosti ponaanja kako bi se izbegla kazna, ovek e se retko pridr!avati zakona kad nema razloga da pred drugima uva privid i kad za njegove postupke nema svedoka" 'z te take za *ntifonta proizlazi sutinska razlika izme)u zakonske i prirodne norme" (rirodna norma ne sme se zanemariti ak i kad nema svedoka" /u se pa!nja mora obratiti na istinu , a ne samo na privid , ka!e sofist, jasno aludirajui na naslov svoje knjige" +jegov cilj je, dakle, da relativizuje vetaku zakonsku normu i doka!e istinitost prirodne norme" U tom periodu grka demokratija pokazivala je sve veu strast za stvaranje zakona i zakonsko regulisanje svih podruja ljudskog !ivota, ali se istovremeno ba zbog te strasti neprestano uplitala u nove protivrenosti i bila prinu)ena da menja ili ukida postojee zakone kako bi nainila mesto novima" *ristotel e u Politici kasnije sa!eto komentarisati ovo stanje rekavi da je za dr!avu bolje da ima trajne nego li trajno promenljive zakone, ma 1oliko oni sami po sebi bili dobri,$> Auan utisak izazvan masovnom proizvodnjom zakona i stranakim politikim borbama oko njih, sa svim prateim ljudskim porcijama i besmislicama, morao je utrti put relativizmu" (rezasienost zakonima koja se ogleda u *ntifontovom uenju savreno se podudara sa stavom javnog mnjenja - setimo se samo lika prodavca najnovijih skuptinskih odluka iz *ristofanove komedije$D koji dobija batine uz oduevljeno odobravanje posmatraa - ali i sa naturalistikim duhom vremena" 'deal veine ube)enih demokrata nije bio nita drugo do dr!ava u kojoj svak mo!e !iveti kako hoe22" U svom opisu atinskog ustava i sam (erikle izlazi ovome u susret, iznosei da najstro!e potovanje zakona u *tini, jo nikoga ne spreava da sebi priuti lina zadovoljstva, a da se ostali pri tom ne moraju na to mrtiti"$4 *li, ova ravnote!a izme)u strogosti u sferi javnog i tolerancije u sferi privatnog !ivota - koliko god to iz (eriklovih usta zvualo autentino i koliko god bilo ljudski - sigurno nije bila svojstvena svima i *ntifont je verovatno izra!avao potajno miljenje veine svojih sugra)ana kad je s neskrivenom otvorenou izlagao da je jedini prirodan putokaz svekolikog ljudskog postupanja korisnost i, u krajnjoj liniji, prijatnost ili zadovoljstvo"$= (laton je kasnije u toj taki zapoeo svoju kritiku, kako bi novoj dr!avi stvorio vri osnov" +o, nisu se svi sofisti tako otvoreno opredeljivali za hedonizam i naturalizam" (rotagora to sigurno nije inio, jer kad Sokrat u (latonovom dijalogu pokuava da ga navede na tanak led, on najodlunije porie da je ikada zastupao takvo stanovite, i tek se zahvaljujui Sokratovoj rafiniranoj dijalektikoj vetini dokazivanja pokazuje da je asni ovek sebi potajno ostavio otvorena mala vrata da bi kroz njih pustio hedonizam koji je izbacio na velika"3E /aj kompromis je svakako bio karakteristian za najumnije savremenike" *ntifont ne spada me)u njih" Umesto toga, prednost njegovog naturalizma le!i u doslednosti" +jegovo razlikovanje postupaka sa svedocima od postupaka bez svedoka poga)a zapravo osnovni problem savremenog morala" +jegovo doba bilo je zrelo za jedno novo, unutranje utemeljenje moralnog postupanja" Samo je ono moglo dati zakonu novu snagu" (ojam pukog potovanje zakona, koji je u staroj pravnoj dr!avi u vreme njenog nastanka predstavljao veliki i osloba)ajui in vie nije bio dovoljan da izrazi dublju moralnu svest" ,n je, kao i svekolika zakonska etika, bio izlo!en opasnosti da ljudske postupke pretvori u istu spoljnu formu, pa ak i da podstakne socijalnu hipokriziju" , istinski mudrom i pravednom ve je %shil rekao8 7er, on nee da izgleda dobar, ve dobar da bude 3& - pri emu je slualac trebalo da ima na umu *ristida" :ublji duhovi su, dabome, dobro razumeli kakva opasnost preti" *li, tradicionalni pojam pravde nije poznavao nita drugo do korektno ponaanje u skladu sa zakonom i strah od kazne ostao je za mase osnovni motiv u potovanju zakona" (oslednji stub njegovog inherentnog va!enja bila je religija" *li, naturalistika kritika se bez zazora oborila i na nju" (ozni tiranin 1ritija napisao je dramu 1izif, u kojoj se sa otvorene scene deklamuje kako su

$3 Krg" * col" ;, ;> i col" $, 3" $> *ris" (ol" 5 4, &;>4 b ;D ff" $D *ristoph" (tice &E<4" $4 /huk" '' <D, ;" $= Krg" * col" $, = ff" 3E (lat" (rot" <34 * ff" 3& *esh" Sept" 3=;"

bogove izmislili mudri dr!avnici da bi naterali ljude da potuju njihove zakone"3; U !elji da spree da se ovek, delajui bez svedoka, oglui o zakon, oni su stvorili bogove, uvek prisutne, nevidljive, sveznajue svedoke svekolikog ljudskog delanja i zastraujui ih njima, dr!ali su narod u pokornosti" 'majui ovo na umu, razumemo zato (laton u ,r$avi pria legendu o 0igovom prstenu, koji svog nosioca ini nevidljivim ljudskom oku"3< (rsten bi trebalo da odvoji onoga ko pravedno dela jer je u dui pravedan od drugoga, koji se samo gradi da pravedno dela i iji je jedini motiv - ouvanje drutvene forme" +a ovaj nain (laton pokuava da rei problem koji su nagovestili *ntifont i 1ritija" 'sto pokuava da uini i :emokrit kad u svojoj etici daje novo znaenje pojmu aidos%2, unutranjeg straha, i umesto aidos%a pred zakonom - koji su sofisti poput *ntifonta, 1ritije i 1alikla pobili - istie divnu misao o ovekovom aidos%u pred samim sobom"3$ *li, -ipija, *ntifont i 1alikle nisu ni pomiljali da na taj nain da grade aktuelni etiki kod" U njihovim razmiljanjima ne nalazimo istinsko hrvanje s konanim pitanjima religije i morala" (ogledima sofista o oveku, dr!avi i svetu nedostaje ozbiljnost i dubina metafizikog utemeljenja kakvo je posedovalo vreme koje je atikoj dr!avi dalo oblik i kakvo je sledea generacija ponovo nala u filozofiji" *li, bilo bi nepravedno na toj strani tra!iti njihove originalne zasluge" ,ne le!e, kao to je ve reeno, u genijalnosti njihovog formalnog vaspitanja" +jihove slabosti proizlaze iz problematine duhovne i moralne sutine, iz koje njihovo vaspitanje crpi svoj sadr!aj" *li ta sutina zajednika je itavom njihovom stoleu" +i sjaj umetnosti, ni sva mo dr!ave ne mogu sakriti ozbiljnost njegovog polo!aja" Savreno je prirodno to je upravo jedna tako individualistika generacija s jo nevidljivim intenzitetom postavila svestan zahtev za vaspitanjem i tako ga virtuozno ostvarila" *li, ona je sa istom nu!nou morala jednoga dana doi i do saznanja da joj, uprkos svim njenim talentima, vie nego ikom drugom nedostaje najva!niji vaspitaki dar8 sposobnost da odredi cilj kojem e s unutranjom sigurnou te!iti"

'z8 ?erner 7eger, Paideia. Oblikovanje gr kog oveka. 1nji!evna zajednica +ovog Sada. +ovi Sad, &==&. str" &3E-&DE" Bprevod8 :rinka 0ojkoviC

3; 1ritias frg" ;3 B:ielsC" 3< (lat" (ol" <3= :" 3$ :emokr" Krg" ;>$ B:ielsC